SI8112922A8 - Postopek za proizvodnjo derivatov triazolil alkohola - Google Patents

Description

Oblast tehnike u koju spada pronalazak

Pronalazak se odnosi na postupak za proizvodnju optički aktovnog derivata triazolil alkohola koji ima optičku aktivnost bilo (-) bilo (+) i koji može biti predstavljen opštom formulom (I) ✓

Cl

Y 0H !	CH. I J
CH -	1 c
/*	J
C	CH.
\	3
N

CH (I)

U_N i

u kojoj '·' predstavlja atom vodonika iii atom nlora, a zvezdica ukazuje na asimetrični atom. ucljenika i posredno i na' fungicid koji sadrži pomenuti derivat kat.o aktivni sastojak.

Tehnički oroblem

Zbog asimetričnog atoma ugljenika (*C) derivati triazolil alkohola predstavljeni opštom formulom (I) imaju optičke izomere

MAR 2 21986

Derivat triazolil alkohola (I) koji ima opticku'aktivnost (-) je . r optički izomer koji pokazuje opticku rotaciju (-), merenu u hloroformu sa natrijumovom D linijom, i u daljem tekstu označen j*⁷’ kao (-)-triazolil alkoholni derivat. S druge strane, drugi * ’ v \ izomer, onaj koji pokazuje opticku rotaciju (+), u daljem tekstu označen’je kao (+)-triazolil alkoholni derivat. U obim ovoga pronalaska takodje su uključene soli ovih derivata triazolil alkohola. Ove soli su soli sa fiziološki snošljivim kiselinama za biljke. Medju takve kiseline spadaju, na primer, halogenovodonici kao što su bromovodonična kiselina, nlorovodonična kiselina i jodovodonična kiselina; karbonske kiseline kao što su sirčetna kiselina, trihlorsirčetna kiselina, -alpinska kiselina i čilibarna kiselina; sulfokiseline kao što su p-toluolsulfonska kiselina i metansulfonska kiselina; azotna kiselina, sumporna kiselina i fosforna kiselina. Ove soli dobijaiu se na uobičajeni način.'

Stanje ehmike

Racemski derivati triazolil alkohola i njihove izvanredne fungicidne i herbicidne aktivnosti i aktivnosti regulisanja rasta biljaka več su ooisani u japanskoj patentnoj prijavi Kokai (objavljena) Ko. 1/4,771/1980 i japanskoj patentnoj prijavi No. 100,547/1980.

Opis rušenja tehničkog problema

Pronalazači ovog pronalaska detaljno su ispitali korisnost (-)- i (+)-triazolil alkoholnih derivata (I), dobljenih

MAR 2 21986

2a r

pomoču postupka iz ovog pronalaska. Posle med^usobnog poredjenja (+)- i racemskih derivata triazolil alkohola, utvrdjeno je da fungicidna aktivnost opada po sledečem redosledu; (-)-triazolil alkQholni defivat > racemski derivat triazolil alkohola > (+)-triazolil alkoholni derivat, dok aktiv3 nost u regulaciji rasta biljaka i herbicidna aktivnost imaju sledeči poredak: (+)-triazolil alkohol derivat ^racemskl de rivat triazolil alkohola> (-)-triazolil alkoholni derivat· Ukratko rečeno, pronalazači ovog pronalaska otkrili su potpuno novu činjenicu da (-)-triazolil alkoholni derivat ispoljava izvrsnu fungicidnu aktivnost, dok (+)-triazolil alkoholni derivat ispoljava izvršna aktivnost u regulaciji rasta bil jaka i herbicidnu aktivnost·

Ovaj pronalazak doprinosi u veliko j meri suzbijanju bolesti kod biljaka i gaj en ju otporni j ih biljaka na polju agri kulture i hortikulture· Na primer, apliciran j e neke aktivni j e kemikalije povezano je sa adekvatnom aplikacij om manje

J količine dotične he mikali je, što dovodi do povečanja ekonomičnosti postupka za spravljanje, transporta i aplikacije na polju i do smanjivanja zagadjenja spol jagnje sredine, kao i do povečanja bezbednooti. Prilikom apliciran ja (-)-triazolil alkoholnih derivata kao fungicida, ne očekuje se nikakav štetni efekat na biljku, čak i ako se, greškom, aplicira ovo jedinjenje u višku, te se usled toga' ono može da bezbedno koristi u suzbijanju štetnih bolestf kod biljaka.

\

Medju biljne bolesti koje se mogu efikasno suzbijati pomoču (-)-triazolil alkoholnih derivata spadaju me dl j ika i površinska gara biljke pirinča; snet, gara cveta, praškasta budj, krastavo st, pege na plodu i pege alternarije na listu jabuke; črne pege, praškasta budj, gara i krastavost japanske kruške; melanoza, krastavost, antraknoza, obična zelena budj i modra plesan mandarine) smedja trulež breskve; črve— na trulež, siva budj, praškasta budj i gara groždja; gara

I ovsaj praškasta budj, krastavost, ispruganost, lista, rasuta gara, prekrivna gara, snežni snet i cma gara jedrna; sme d ja gara, rasuta gara, smrdljiva gara, bobišave arije lista, tamne bobice, žuta gara, gara stabljike^i praškasta budj pšenice; praškasta budj, siva bndj, lepljiva gara stabljike, sklerotinija korena i antraknoza bostana; lisna bud j, praškasta budj i rani snet paradajza; siva bud j, verticilijumska uvenulost i praškasta budj modrog patlidžana; praškasta budj blbera sa Jamajke; siva budj i praškasta budj jagode; tamne mrl je i praškasta budj duvana; mrl je cerespore na listu šešerne repe; i arije na listu kikirikija.

Kao što je več rešeno, (+)-triazolil alkoholni derivati mogu se koristiti kao regulator! rasta biljaka u cilju regulacije korisnih biljaka. Na primer, oni se mogu primeniti za sprešavanje rasta stabljika biljke pirinša, pšenice i ješma, trave, živih ograda i vodki, a takodje i za izazivanje zakržljalosti baštenskih biljaka u saksijama kao što su hrizantema, dan-i-noš, poinsettia, azalea, rododendron i slišne, Prilikom branja pirlnša ili žetve pšenice ili ješma, poleganje biljke pirinša, pšenice ili ješma izazvano prekomemom primenom djubriva ili olujama šesto prbtstavlja znašajan problem. Apliciranjem nekog (+)-triazolil alkoholnog derivata na pirinaš, pšenicu lli ješam u pogodnom stadijumu rasta može se suzbiti rast stabljike, tako da se višina biljke može na pogodan našin kontrolisati da bi se efikasno sprešilo polaganje biljke· Prilikom gajenja hrizanteme u saksiji, apliciranje ovog jedinjenja dovodi do smanjenja dužine stabljike bez Štetnog efekta na cvet, usled šega se povešava komercijalna vrednost ove biljke.

Osim toga, ovi (+)-triazolil alkoholni derivati ispoljava jusnažnu herbicid nu aktivnost protiv travnatog korova kao što je sirak na Žitnim pol jima, krupna kisela trava i zeleni lisičji rep j korov cyperaceaekao što je purpurna oštrikaj širokolisni korov brdskih, polja kao što je zeleni amarant, debela koka, obični prkos iobična mišovkinjaj jednogodišnji i višegodišnji korov pirinčanih polja kao što sn trava na žit nim pol jima, monohorija, rotala klipastog cveta, Dapatrium junceum, vezlica 1 tank ovita sita.

Kada se aplicira jn na brdsko» polju, ovi (+)-triazolil alkoholni derivati Ispoljavaju snažnu aktivnost protiv najzastupljenijeg korova i efikasni su pri tretiranju zemljišta ✓

pre pomaljanja bil jaka, kao i pri tretiranju lišča u ranom stadijumu raata. Ova jedinjenja imaju ogromne prednosti u tome što nisu štet na za glavne useve kao što su pirinač, soja, pamuk, kukuruz, kikiriki, suncokret i šečerna repa, a mogu se bezbedno koristiti i za povrSe kao što je zelena salata, rotkva i paradajz. Prema torne, ova jedinjenja korisna su za uklanjanje korova sa polja na kojima se uzgaja razni zrnasti usev, iz bašta sa povrdem, vodnjaka, travnjaka, pašnjaka, polja ea čajem, dudinjaka, plantaža gume, šumskog zemljišta, neobradjenih polja itd. Osim toga, utvrdjeno je da su ova jedinjenja veoma netoksična za sisare i ribe 1 da su u suštini bezopasna za korisne poljoprlvredne useve.

Metode za proizvodnju (+)- iii (-)-triazolH alkoholne

I derivate obuhvataju metode koje se korist· za spravljanje konvencionalnih optički aktivnih supstanci, kao što su asimetrična redukcija i izdvajanje dobijenog diastereomera od racemata i optički aktivnog reaktivnog jedinjenja. U tekstu koji sledi, ove metode opisane su detaljno.

(1) Proizvodnja pomoču asimetrična redukcije.

Haceaat jedinjenja iz ovog pronalaska dobija se redukcijom ketonskog jedinjenja koji je pretstaVljen opštom formulom (II) sa nekim kompleksom metal-vodonik kao što je litijum-aluminijumhidrid (liAlH^) lli natrijumborhidrid (NaBH^) /japanska patentna publikacija Kokai” (objavljena) No· 124,771/1980/.

CH,

OH CH,

CH— 0— CH, ^h/ «k ll_i (ii) z \

H _XK.

n u_i (I) Hacemat

CH, gde X pretstavlja atom vodonika iii hlora.

Asimetrična redukcija se obično vrši upotrebljavajuči esantloselektivnu reakciju koja se odigrava kada se.ketonsko jedinjenje (II) redukuje sa hiralnim kompleksom metal-vodonik. Niže je opisano nekoliko takvih postupaka.

(a) Opšta je praksa da se kao hiralni kompleks metal-vodonik upotrebljava redukujučl agens tipa hiralno modifikovanog litijum-aluminijumhidrida, koji se obrazuje pomoču parcijalnog razlaganja litijum-aluminijumhidrida sa nekim optički aktivnim alkoholom /Literatura: Tetrahedron Let ter s, Vol« 29, 913 (1973)» Buli* Soc. Chim. 2r., 1968, 3795» J. Org. Chem.,

38, 10 (1975)» Tetrahedron Letters, Vol. 36, 3165 (1976)/.

Medju primerima za optički aktivne alkohole koji se upotrebi java ju u ovom pronalasku kao asimetrični izvor, mogu se navesti (+)- Hi (-)-mentol, (+)- iii (-)-borneol, (+)- iii (-)-N-metilefedrin i («·)- iii (-)-2-N,N-aimetilamino-l-feniletanol. Naravno, moguče je da se upotrebi bilo koji optički aktivni oblik i drugih optički aktivnih alkohola, uključujuči alkaloide, ugljene hidrate i aminoalkohole kao što su, na primer, kinin, oie-mirtanol, 2-N-benzil-N-metilamino-l-feniletanol i 4-dimetilamino-3-metil-l,2-difenil-2-butanol.

✓

Obrazovanje hiralnog modifikovanog litijum-aluminijuahidridnog redukujučeg agensa, upotrebljavajuči neki optički aktivni alkohol kao asimetričen izvor, može se postiči dodavanjem 1 do 3 ekvivalenta dotičnog optički aktivnog alkohola u jedan ekvivalent liti jum-aluminijumhidr ida, euspendovano g u nekom pogodnom rastvaraču. Opšta je praksa da se kao rastvarač upotrebljava neki etar kao što je dietiletar, tetrahidrofuran iii dioksan, mada se može koristiti i neki aromatični ugljovodonik kao što je benzol lli toluol iii neki alifatični ugljovodonik kao što je n-heksan iii n-pentan.

(b) Ponekad je bolje da se kao hiralni kompleks metal-vodonik upotrebi hiralni modifikovani liti jumr-aluminijumhidridni redukujuči agens koji se obrazuje pomoču reakcije izmedju jednog ekvivalenta nekog optički aktivnog alkohola, 2 ekvivalenta nekog N-supstituisanog anilina koji se pretstavlja opštom formulom (III),

p u kojoj je K neka grupa niži alkil iii fenil, i jednog ekvivalenta litijum-aluminijumhidrida /literatura: Tetrahedron letters, Vol. 21, 2753 (1930)/. Medju primere za optički aktivan alkohol koji se upotrebljava u ovom pronalasku kao asimetričen izvor spada ju oba optički aktivna oblika optički aktivnih aminoalkohola kao što su, na primer,' (+)iii (-)-N-metilefedrin iii (+)* iii (-)-2-N,N-aimetilaaino-1-feniletanol. što se tiče N-supstituisanog anilina, žel jeni rezultat se postiže koriščenjem nekog niži alkil-supstituisanog anilina kao što je N-metilanilin ill N-etilanilin ill difenilamin. Spravljanje takvog hiralnog modifikovanog litljum-aluminijumhidridnog redukujučeg agensa može se postiči tako što se suspenduje jedan ekvivalent litijum-aluminijumhidrida (llAlH^) u nekom pogodnom rastvaraču 1 pomeša sa jednim ekvivalentom optički aktivnog alkohola, a zatim sa 2 ekvivalenta N-supstituisanog anilina. Na sličan način može se koristiti rastvarač koji je napred opisan pod (a).

V

Asimetrična redukcija vrši se pomoču dodavanja ketonskog jedinjenja (II), rastvorenog u nekom pogodnom rastvaraču, u hiralni modifikovani litijum-aluminijumhidrid, proizveden kao što je napred opisano pod (a) iii (b). Ka stvar ač je isti kao što je opisano pod (a). Poželjno je da temperatura reakcije hude ispod 0°0 iii 0°C, mada se mogu koristiti temperature izmedju -30°C i tačke ključanja rastvarača. Po završetku reakcije, ovo kompleksno jedinjenje razlaže se dodavanjem nekog razblaženog rastvora kiseline ea vodoa, pa ee reakciona smeša prečisti ekstrakcij om, kromatografij om na koloni ea silika-* gelom iii rekristalizaci jom, kada se dobije željeni proizvod· (2) Proizvodnja pomoču razdvajanja diastereomera.

Poznata je jedna metoda za razdvajanje optičklh izomera upotrebljava juči diastereomerne estre koji se obrazuju od nekog racemskog alkoholneg jedinjenja i optički aktivnog reaktivnog jedinjenja (Literatura: Org· Reaction, Vol· 2, 380). Smeša diastereomeraih estera (IV) dobija se tako Što se racemat triazolil alkobolnog jedinjenja (I) dovede u reakciju sa nekim reaktivnim derivatom optički aktivne karboksilne kiseline u prisustvu neke baze· Razdvajanjem pomenute smeše diastereomeraih estera pomoču hromatografije ill frakcione kristalizacije na (+)-triazolil alkoholni estar i (-)-triazolil alkoholni estar i razlaganjem pomenutih estera, dobija se (-)- iii (+)-triazolil alkoholni derivat (i).

(I) Racemat

CH, c—ca I ch₅ (IV) Diastereomerna smeša

Razdvajanj» (+)-triazolil alkoholni estar—>

(+)-triazolil alkoholno jedinjenje (-)-triazolll alkoholni estar—>

* ^! - .· \ (-)-triazolil alkoholno jedinjenje (U gornjim, formulama, X 1 zvezdica imaju ista značenja kao što je več definisano).

Medju primere za optički aktivne karbonske kiseline koje se koriste prilikom esterifikacije racemata triazolil' alkohola (I), spadaju (-)-aetoksieirčetna kiselina, (+)- iii (-)-N-trifLuoroaeetilprolin, (+)-kanfom& kiselina, (+)- iii (-)-bademova kiselina, (+)- iii (-)-2-fenilpropionska kiselina, (+)- iii (-)-2-izopropil-4^z-hlorfenilsirčetna kiselina, (+)iii (-)-«^-metoksi-o^-trifluoroaetilfenilsirčetna kiselina, (+)- iii (-)-eis-hrizantemska kiselina i (+)- iii (-)-trans-hrizanteaska kiselina, Medju reaktivne derivate ovih optički aktivnih karbonskih kiselina spadaju halogenid! i anhidridi kiseline. Načelno, optički aktivna karbonska kiselina prevodi se u halogenid kiseline na neki uobičajen način i dovede se u reakciju sa ra cerna tom triazolil alkohola (I) da bi se izvršila esterifikacija. Ova reakcija izvodi se u nekom uobičajenom inertnom rastvaraču (na primer, acetonu, acetonitrilu, tetrahidrofurana, etilacetata, benzolu, toluolu, dihloraetanu, hloroformu i tetrahlorugljeniku) i u prisustvu sredstva za dehidrohalogenaciju (na primer, trietiiamina,

N,N-dimetilanilina i piridina). Uglavnom se upotrebljava 1 do 5 mola acil halogenida i sredstva za dehidrohalogenaciju na jedan mol triazolil alkoholnog racemata (i). Kada se koristi u višku, i piridin se ponaša kao rastvarač. Temperatura reak- ii eije je u opsegu od sobne temperature do temperature ključarja rastvarača. Naravno, moguče je da se diaster eomerni estar proizvede koristeči anhidrid neke optički aktivne karbonske kiseline,

Kada diastereomeraa smeša triazolil alkoholnih estera (IV), dobljena kao što je napred opisano» može da kristalizuje, ona se razdvaja ponavljanom ftakcionom kristalizacij oa, dok ako je u obliku ulja, razdvajanje se postlže hromatograf!jom na koloni iii visokobrzinskom tečnom hromatograf ijom· Ovako dobljeni (*)- iii (+)-triazolil alkoholni estar razlaže se u prisustvu neke baze kakva je natri junhidroks id iii kalijumhidroksid u nekoa pogodnom rastvaraču kao Što je voda iii neki vodeni organski rastvarač (uglavnom se koriste etanol iii metanol), pri čemu se dobija (-)- iii (+)- triazolil alkoholni derivat (I),

Prilikom apliciranja ovih jedinjenja iz ovog pronalaska, dobljenih kao što je več opisano, na poljima, ona se mogu koristiti sama, bez dodavanja drugih sastojaka, iii u smeši i

sa nekim nosačem, da bi se olakšala njihova upotreba kao

-i fungicida iii herbicida i regulator a rasta biljaka, Medju v

primere za upotrebljive oblike ovih preparata spadaju prašina, prašak koji se kvasi, uljani sprej, emulzija, tableta, granula, fina granula, aerozol i tečnost, Ovi preparati sadrže uglavnom od 0,1 do 95,0% težinskih, prvenstveno od 0,2 do 90,0% težinskih aktivnog jedinjenja (uključujuči i ostale aktivne sastojke). Pogodna doza apliciranja je od 2 do 500 g/10 ari, a preferisana koncentracija aktivnih sastojaka za apliciranje na poljima iznosi od 0,001 do 1,0%. Medjutim,

IZ ί

ova koncentracija nože da ee povoljno poveča lli smanji izvan pomenutog opsega, jer doza i koncentracija aplieiranja zavise od tipa preparata« godišnjeg doba u vreme aplieiranja« metode aplieiranja« mesta aplieiranja« biljne bolesti koja treba da se suzbije i od tipa useva koji se tretira· z

Kada se koristi kao fungicid« (-)-triazolil alkoholni derivat (I) može da se pomeša sa drugim fungioidima kao što su« na primer« B-(3»5-lihlorfenil)-l«2-dimetiloiklopropan-l,2-dikarboksimid, S-n-butil S-p-terc-butilbenzilditiokarbonimi dat« 0,0-dimetil 0-(2,6-dihlor-4“metilfenil)fOBfortioat, metil l-butilkarbamoil-lH-benzimidazol-2-il-karbamat, N-trihlormetiltio-4-cikloheksen-l,2-dikarboksimid, cis-H-(l,l,2,2-tetrahloretiltio )-4-oikloheksen-1«2-dikarboksimid« Polioksin« Streptomicin, cinkov etilenbisditiokarbaraat« cinkov dimetiltiokarbamat» manganov etilenbisditiokarbamat, bis(N,N-dimetiltiokarbamoil)disulfid, tetrahlorizoftalonitril« 8-hidroksihinolin, dodeoilgvanidin ac etat« 5,6-dihidro-2-metil-l, 4-oksatiin-3-karboksanilid« N '-dihlorfluormetiltio-H ,B-dimetil-B '-fenil sulf amid, l-( 4-hlorfenoksi)-3,3-dimetil-l-(1,2,4-triazol-l-il)-2-butanon, l,2-bis(3-metoksikarbonil\

-2-tioureido)benzol, metil B-(2,6-dimetilfenil)-ii-metoksi-f acetil-2-metilglicinat i alumini jumov etilfosfit.

Osim toga, (-)-triazolil alkoholni derivat (I) može da se koristi u kombinaciji sa drugim herbicidnim sredstvima i sredstvima za regulaciju rasta biljaka· Ovakva jedna smeša ne umanjuje suzbijajuči efekat ni jedne aktivne komponente, a od ovakve zajedničke upotrebe može se Čak očekivati i sinergistički efekat· Medju primere za pomenuta sredstva spadaju herbicidi fenoksi-tipa kao što su 2,4-dihlor fenoksisirčetna kiselina,

2-metil-4-hlorfenoksibuterna kiselina, 2-metil-4-hlorfenoksisirdetna kiselina i njihovi estri i soli} herbicidi difeniletar-tipa kao što su 2,4-dihlor fenil 4'-nitrofenil etar,

2,4,6-trihlorfenil 4'-nitrofenil etar, 2-hlor-4-trifluormetilfenil - 5 '-etoksi-4 '-nitr of enil etar, 2,4-dihlor fenil 4'-nitro-3'-aetoksifenil etar i 2,4-dihlor fenil 3'-aetoksikarbonil-4'-nitrofenil etar r herbicidi triazin-tipa kao što * K ·· su 2-hlor-4,6-bisetilamino-l,3,5-triazin, 2-hlor-4-etilamino-6-izopropilamino-l, 3,5-tr iazin, 2-met iltio-4,6-bisetilamino-1,3,5-triazin i 2-Betiltio-4,6-bisizopropilaaino-l,3,5-tr iazin> herbicidi tipa ure je kao Što su 3-(3,4-dihlorfenil) -1,1-dimetilureja, 3-(3,4-dihlorfenil)-l-metoksi-l-metilure ja l-(<k,oč-dimetilbenzil)-3-p-tolilureja i l-(2-benzotiazolil)-1,3-dimetilureja} herbicidi tipa karbamata kao što su izopropil N-(3-hlor fenil) karbamat i metil N-(3,4-dihlorfenil)karbamat; herbicidi tipa tiol karbamat kao što su S-(4-hlorbenzil) Ν,Ν-dietHtiolkarbaaat i S-etil N,N-heksaaetilentiolkarbamat; herbicidi tipa kiselinskog.anilida kao Što su 3,4-dihlorpropionanilid, 2-hlor-N-aetokglaetil-2', 6 '-dietilacetanilid, 2-hlor-2 ',6'-dietil-N-(butoksimetil)acetanilid, 2-hlor-2',6'-dietil-li-(n-propoksietil)acetanilid i N-hloracetil-N-(2,6-dietilfenil)glicin etil estar} herbicidi uracil-tipa kao što su 5-brom-3-sek-butil-6-aetiluracil i 3-cikloheksH-5,6-trimetilenuracil} herbicidi tipa piridinijumove soli kao što je l,l'-dimetil-4,4'-bipiridinljum hlorid} herbicidi tipa fosfora kao što su N-(fosfonometil)glicin, N,N-bis(fosfonometil)glicin, O-etil O-(2-nitro-5-metilfenil) N-sek-butil fosforamidtioat, S-(2-metil-l-piperidilkarbonil14 t

metil) O,O-di-nrpropilditiofosfat i S-(2-metil-l-piperidilkarbonilmetil) 0,G-difenIlditiofosiat| herbicidi toluidin-tipa kao što je p^,«;,o«i'-trifluor-2»e-dinitro-Ntn-dipropil-p-toluidinj 5-terc-butil-3-(2_f4-diblor-5-Ikopropoksifenil)-l,3,4-cksadiazolln-2-on, 3-izopropil-(lH)-2,l,3-benztiazin-(3H)-on-2,2-di oks id,o£-((¼-naft oksi) pr oplonanilid, 4-(2,4-dihlorbenzoil)-l,3-diaetilpira«ol-5-il p-toluolsulfonatj

3-(metoksikarbonilamino) fenil 3-metilfenilkarbamat i 4-amino-3-metil-6-fenil-l,2,4-triazin, - ,

Kada se upotrebljava ja kao fungicidi, jedinjenja iz ovog pronaiaska mogu da se pomešaju sa insekticidima, herbicidima i regulatorima rasta bil jaka. Takva jedna smeša ne umanjuje sužbijajuSi efekat nijedne aktivne komponente, a od ovakve Istovremene upotrebe može se Sak oSekivati i slnergistiSki efekat« Medju primere za takve aktivne komponente spadaju organofosforni insekticidi kao što su G,G-dimetil Q-(3-metil-4-nitrofenil)fosfortioat, 0-(4-cijanofenil) 0,0-dimetilfosfortioat, O-(4-cijanofenil) O-etilfenilfosfonotioat, 0,0-dimetil S-(N-metilkarbamoilmetil)fosforditioat, 2-metoksi-4H-l,3,2-benzodioksafosforin-2-sulfid i 0,0-dimetil S-(l-etoksikarb onil-l-fenilmetil) f os fordit ioat > piretroidni insekticidi kao što su oC—cijano—3—fenoksibenzil 2-(4-hlorfenil)izovalerat, 3-fenoksibenzil 2,2-dimetil-3-(2,2-dlhlorvinil) ciklopropankarboksilat i oi -ci jano-3-fenoksibenzil i

2,2-dimetil-3-( 2,2-dibromvinil)ciklopropankarboksilat 1 herbicidi fenoksi-tipa kao što su 2,4-dlhlorfenoksisir0etna kiselina, 2-metil-4-hlorfenoksibutema kiselina, 2-metil-4-hlorfenokslsirčetna kiselina i njihovi estri i soli> herbi15 cidi tipa difeniletra kao Sto sa 2,4-dihlorfenil 4^z-nitrofenil etar, 2t4«$-trihlor£enil 4'-nitr©fenil etar, 2-hlor-4-trifluormetilfenil 3'*etoksi-4^z-nitrofenil etar, 2,4-dililorfenil 4^z-nitro-3'-aetoksifenil etar i 2,4-dihlorfenil 3^z-aetoksikarbonil-4'-nitrofenil etar; herbicidi tipa triazin kao štosu 2-hlor-4,6-bisetilamino-l,3,5~triazin,. 2-hlor-4~ -etilamino-6-izopropilaaino-l, 3,5-triazin, 2-aetilti074r6-bisetilamino-1,3,5-triazin i 2-metiltio-4,6-biβkzoproρilaIIlino-l, 3,5-triazin; herbicidi,tipa ureje kao Sto su 3-(5»4-dihlorfenil)-l,1-diaetilureja, 5-(5,4-dihlorfenil)-l-aetoksi -1-metilureja, l-(c^,oč-dimetilbeaeil)-3-p-tolilureja i l-(2-benzotiazolil)-l,3-diaetilureja; herbicidi tipa karbainata kao što su izopropil N-(3-hlorfenil)karbamat i metil R-(3,4-dihi or fenil) karbonat; herbicidi tipa tiolkarbamata kao što su S-(4rhlorbenzil) Ν,Ν-dietiltiolkarbanat i S-etil N,N-heksametilent iolkarbamat; herbicidi tipa anilida kiseline kao što su 3,4-dihlorpropionanilid, 2-hlor-N-metoksimetil‘ ‘ 1

-2 * ,6 '-dietilacetanilid, 2-hlor-2' ,6^z-dietil-N-(butoksimetil) acetanilid, 2-hlor-2',6^z-dietil-H-(n-propoksietil)acetanilid i N-hloracetil-N-(2_t6-dietilfenil)glioin etil estar; herbiJC cidi tipa uraolla kao Što su 5-brom-3-sek-butil-6-metiluracil i 3-cikloheksil-5,6-triaetilenuracil; herbicidi tipa piridinijumove soli kao što Je 1,1 *-dimetil-4,4^z~hiplridinium hlorid; herbicidi tipa fosfora kao što su N-(fosfonometil)glicin, N,N-bis(fosfonometil)glicin, O-etil 0-(2-nitro-5-metilfenil) N-sek-butilfosforamidtioat, S-(2-aetil-l-piperidilkarbonilmetil) Ο,Ο-di-n-propilditiofosfat i S-(2-metil-l-piperidilkarbonilmetil) Ο,Ο-difenilditiofosfat; herbicidi tipa toluidina kao Što je <rt,o<,o^-trifluor-2,6-dinitro-N,N-dipropil-p-toluidint 5-terc-butil-3-(2,4“dihlor-5-izopropoksifenil)~l,3,4-oksadiazolin-2-on, 3-izopropil~(lH)-2,l,3~ ^benzotiadiazin-(5H)-on-2,2-dioksid, o4-( (5-naftoksi)propionanilid, 4-(2,4-dihlorbenzoil)-l,3-dimetilpirazol-5-il p-toludsulfonat, 3-metoksikarbonilamino) fenil 3-metilfenilkarbamat i 4-amino-3-n0til-6-fenil-l,2,4-triazin, tada se upotrebljava ju kao herbicidi 1 regulatori ra sta bil jaka, jedinjenja iz ovog pronalaska moga se pomešati sa i i ‘ · drugim fungicidima i insekticidima, a od ovakve jednef smeše može se Čak očekivati i sinergistički efekat. Medju primere za fungicide spada ju H-(3#5-dihlorfenil)-l,2-dimetileiklo~ propan-l,2-dikarb0ksiaid, S-n-butil S-p-terc-butilbensilditiokarbonimidat, 0,0-dimetil O-(2 ,<5-dihlor-4-metilfenil)fosfortioat, metil l-butilkarbamoil-lH-benzimidazol-2-il-karbamat, N-trihlormetiltio-4-cikloheksen-l,2-dikarboksimid, cis-K-(l,1,2,2-tetrahloretiltio)-4-oikloheksen-1,2-dikarboksimid, P dioksin, Streptomicin, cinkov etilenbisditiokarbamat, zihkov dimetiltiokarbamat, manganov etilenbisditiokarbamat, bis(H ,Ν-dimetiltiokarbamoil) disulfid, tetrahlorizoftalonitril, 8-hidroksihinolin, dodecilgvanidin acetat, 5,6-dihidro-2-metil-l,4-oksatiin-3-karboksanilid, N*-dihlorfluormetiltio-K ,H-dimetil-Ifenil sulfamld, l-( 4-hlorf enoksi)-3,3-dimetil-l-(1,2,4*triazol-l-il)-2-butanon, l,2-bis(3-metoksikarbonil-2-tioureid)benzol, metil N-(2,6-dimetilfenil)-If-metoksiacetil-2-metilglicinat i aluminijum etilfosfit· Medju primere za pomenute insekticide spadaju organofosforni insekticidi kao što su Ο,Ο-dimetil Q-(4-nitrο-3-metiiienil)fosfortioat, 0-(4-cijanofenil) Ο,Ο-dimetilfosfortioat, O-(4-cijanofenil) O-etil fenilfos f onot ioat, O, O-dimet il S- (1-etoksikarbamoilmetil) fosforditioat» 2-metoksi-4H-l,3,2-benzodioksafosforin-2-“ sulfid, 0,0-dimetil S-(l-etoksikarbon±l-l-fenilmetil) fosforditioat i piretroidni insekticidi kao što su «tf-eijano-3-fenoksibenzil 2-(4“hlorfenil)izovalerat, 3-fenokeibenzil 2,2-dimetil-3-(2,2-dihlorvinil)ciklopropankarboksilat id-cijano-3-fenoksibenzil 2^/,2'-dimetil-3*-(2,2-dibromvinil)clklopropankarboksilat,

U tekstu koji sledi ovaj pronalazak je ilustrovan sa više detalja i u osvrtu na primere, referentu« primere, primere za testiranja i primere receptura.

primer 1

Sinteza (-)- i (+)-(E)-l-(4-hlorfenil)-2-(l,2,4-triazol-l-il)-4»4-dimetil-l-penten-3-ola pomoču razdvajanja diastereomemog estra:

Smeša koja se sastoji od 4,3 g (+)-(E)~l-(4-hlorfenll)-2-(l,2,4-triazol-l-il)-4»4^,,dimetil-l-penten-3-ola i 8 g (-)-mentoksiacetil hlorida meša se u 50t ml piridina na 7O°C tokom 7 sati. Ova reakciona smeša sipa se u 200 ml ledene vpde i ekstrahuje se sa 400 ml etilacetata. Organski sloj ispere se najpre sa 0,5 H hlorovodoničnom kiselinom, zatim sa 200 ml. zasičenog vodenog rastvora natrijumhidrokarbonata i najzad sa 200 ml ledene vode, a zatim se osuši iznad anhidrldnog natrijumsulfata i koncentruje pod vakuumom. Dobljena uijana sirova supstanca prešisti se pomoču hromatografi je na koloni sa silikagelom (150 g silikagela} rastvarač za razvijanje:

t n-heksan/aceton a 30 : 1), pri šema se dobije. 7,4 g (+)-/(E)-l-(4-hlorfenil)-2-(l,2^4-triazol-l-il)-4,4-dimetil-l-penten-3-il/-(-)-mentoksi ao etata. Ponovi se kronatografija na drugoj koloni -sa silikigelom (250 g; silikagela; rastvarač za razvijanje: n-heksan/benzol/aceton = 20/20/1), dobije se 2,6 g (-)-/(E)»!-(4-hlorfenil)-2-(1,2,4-triazol-l*il)-4,4*dlmetil-l-penten-3-il/-(-)ⁱ-»<Atoksiacetata (n^⁵ 1,5265) kao prvi eluat, 3 g smeSe diastereomemib ester a kao drugi eluat i 1,2 g (+)-/(E)-l-(4-hlorfenil)-2-(1,2,4-triazol-l-il )-4,4-dimetil-l-penten-3-il/- (-) -aent ot ' . I , ksiacetata (nj/> 1,5281) kao zadnji eluat·

Smeša koja se sastoji od 2,6 g (-)-/(3)-1-( 4-hlorf enil)-2-(1,2,4**tr iaz ol-l-il) - 4,4-dlmet il-l-p ent en-3-11/-(-) -me ntoksiacetata i 40 ml 95% vodenog rastvora etanola koji sadrži 0,4 g kalijuahidroksida meša se jedan sat na, 3O°C. Ova reakciona smeša sipa se u 200 ml ledene vode i ekstrahuje se sa 500 ml etilaoetata. Organski sloj osuši se iznad anhidridnog natrijumsulfata i koncentruje se pod vakuumom. Dobljeni sirovi kristali rekristalizuju se iz smeše tetrahlorugljenika-n-heksaaa, pri čemu se dobije 1,2 g (-)-(33)-1-( 4-hlorf enil )-2- (1,2,4-triaz ol-l-il )-4,4-dime^ il-l-p enter- 3- ola:

/<Z/^⁴ ~¹⁶»° (° ^{e l}» O2D1₃); t.t. 170-171°C. Spektar NM isti je kao i spektar racemata opieanog u referentnom primeru 1.

Na slišan našin, 1,2 g (+)-/(3)-1-( 4-hlorfenil)-2-(l,2,4-tr iaz ol—1-il)—4,4—dimetil—1—penten-3-il/—(—)—ment oks iacetata tretira se sa 20 ml 95% vodenog rastvora etanola koji sadrži 0,2 g kali jumhidr oksida, pa se rezultirajuši sirovi kristali rekristalizuju iz smeše tetrahlorugljenika-n-heksana, pri čemu s· dobije 0y5 g (+)-(E)-l-(4-hlorf enil)-2-(1,2,4-triazol-l-il)-4»4-dimetil-l-penten-3-ola: / /^ + 14,0 (c « 1,0, OHC1₃)| t.t. 169-17O°C.

Primer 2 r

Sinteza (-)- i (+)-(E)-l~(2,4«-dihlorfenil)-2-(l,2,4-triazol-l-Il)-4,4-diaetil-l-penten-3-ola pomoču razdvajanja diaater e omernog e etra t . » i

Smeša koja ee sastoji od 4 g (+)-(B)-l-(2,4-dihlorfenil)-2-(1,2,4-triazol-l-il)-4,4-dimetll-l-penten-3-ola i 8 g (-)-mentoksiacetilhlorida aega se u 50 ml piridina na 70°0 tokom 7 sati, Reakciona smeša se tretira na isti način kao u primeru 1. Sirova uljana supstanca prečisti se pomoču hromatografije sa silikagelom (150 g silikagelaj rastvarač za razvijanje: n-heksan/aceton =30 : 1), pri Čemu se dobije 5 g (+)-/(B)-l-(2,4-dihlorfenil)-2-(l,2,4'-triazol-l-il)-4,4-dimetil-l-penten-3-il/-(-)-aentoksiacetata. Posle ponovljene na drugoj koloni hromatografije sa silikagelom (250 g silikagelaj rastvarač za razvijanje: n-heksan/benzol/aceton « 20/20/1), od ove smeše diastereomernih estera dobija se 1,6 g (-)-/(E)-l-(2,4-dihlorfenil )-2-(1,2,4-triazol-l-il)-4,4-dimetil-l-penten-3-il/-(-)-mentoksiaoetata (n^⁸ 1,5172) kao prvi eluat, 2 g smeše diastereomernih estera kao drugi eluat i 0,7 g (+)-/(E)-l-( 2,4-dihlor fenil )-2-(1,2,4-triazol-l-il)pg

-4,4-dimatil-l-penten-3-il/-(- )-aentoksiaoetata (nj 1,5102) kao zadnji eluat·

Smeša koja se sastoji od 1,6 g (-)-/(E)-l-(2,4-dihlorfenil) ί

-2-(1,2,4-triazol-1-11)-4, 4~dimetil-l-penten»3-il/-(-)-mentoksiacetata i 30 »1 95% vodenog rastvora etanola koji sadrže 0,2 g kalijumhidroksida meša se jedan sat ha 25°C. Ova reakelona smeša sipa se u 200 ml ledene vode 1 ekstrahuje sa 300 ml etilacetata. Organski sloj se osuši iznad anhidridnog natrijumsulfata I koncentruje se pod vakuumom. Dobljeni sirovi kristali rekristalizuju se iz smeše tetrahlorugljenik-n-heksan, pri čemu se dobije 0,3 g (-)-(E)-l-(2,4-dihlorfenil)-2-(l,2,4-triazol-l-il)-4,4-dimetil-l-penten-3-olai /*</J⁴ - 31,7 (c « 1, CHC1₅), tačke topljenja od 160-161¾. Spektar »MEt isti je kao 1 spektar racemata opisanog u referentnom primeru 2.

Na slišan način, 0,7 g (+)-/(E)-l-(2,4-dihlorfenil)-2—(1,2,4-tr iazol-l-il)~4,4-dimetil-l-penten-3-il/-(-)-mentoksi acetata tretira se sa 20 ml 90% vodenog rastvora etanola koji sadrže 0,1 g kalijumhidroksida, pa se rezultirajuči sirovi kristali rekristalizuju iz smeše tetrahlorugljenik-n-heksan, pri Samu se dobije 0,3 g (+)-(B)-l-(2,4-dihlorfenil)-2-(l,2,4 -triazol-i-il)-4»4-dimetil-l-penten-3-ola: /o//^ + 26,0 (c x= 1,0, 0H01j)> tačka topljenja 160-161°C.

\

Primer 3

Asimetrična redukcija pomoču (+)-mentola.

U smešu koja se sastoji od 0,4 g (0,01 mol) LiAlH^ i 30 ml IH? doda se na 10°C 30 ml tetrahidrofuranskog rastvora koji sadrže 4,4 g (0,028 mol) (+)-mentola. Ovoj smeši, koja je prethodno mešana na sobnoj temperaturi 30 minuta, doda se na -30 °C 50 ml tetrahldrofuranskog rastvora koji sadrže 2,0 g (0,007 mol) l-( 4-hlorfenil )-2-(1,2,4-triazol-l-il)-4,4-dimetil-l-penten-3-ona. Dobljena smeša meša se 2 sata uz održavanje temperature na -5°C. Posle dodavanja 5 ni IH hlorovodonične kiseline, nerastvorljiv materijal ukloni se filtriranjem i filtrat se sipa u 300 ml ledene vode i ekstrahuje sa 300 ml etiletra« Organski sloj Ispere se redom najpre sa 200 ml zasičenog vodenog rastvora natrijuahidrokarhonata, pa sa 200 ml ledene vode· Isprani organski sloj osuši se iznad anhidridnog natrijumsulfata i koncentruje se pod vakuumom da bi se dobio sirovi proizvod u obliku ulja«

Ovaj sirovi proizvod prečisti se pomoču hromatografi je sa silikagelom (100 g silikagelaj rastvarač ea razvijanje: n-heksan/aeeton »30: 1), ko jorn se povrati 0,3 g nereagovanog ketonskog sirovog materijala i dobije 1,0 g kristala (posle kristalizacije iz smeše tetrahlorugljenik-n-heksan) (-)-(E)-l-(4-hlorfenil )-2-(1,2,4-triazol-l-il)-4,4-dimetil' ' I

-l-penten-3-ola, -6,0 (c » 1, CHClj).

Primer 4 _Λ

Asimetrična redukcija pomoču (+)-2-H,N-dimetilamino-lⁱ-feniletanola.

U smešu koja se sastoji od 0,4 g DiAlH^ i 20 ml etiletra, koja se hladi u ledu, ukapavanjem se doda 50 ml etlletarskog rastvora koji sadrže 1,75 g (S)-2-dimetilamino-l-feniletanola· Po završenom doda vanju, smeša se meša 15 minuta, uz prestanak hladjenja« Ovoj smeši doda se ukapavanjem 20 ml etlletarskog rastvora koji sadrže 2,54 g N-etilanilina. Zatim se smeša meša sata na sobnoj temperaturi. Ovoj smeši doda, se ukapavanjem na -70°C 50 ni etiletarskog rastvora koji sadrže 1,15g , (lbl-(2,4-dihlorfenil)-2-(l,2,4-triazol-l-il)-4,4“dimetil-l-penten-5-ona. Smeša se meša 5 sata na -73°C, a satim se ostavi da stoji preko noči sa sobnoj temperaturi. Ovoj smeši doda se 110 ml 2N hlorovodonične kiseline da bi se izazvalo razlaganje. Organski sloj se izdvoji, ispere najpre sa 100 ml zasičenog vodenog rastvora natrijumhidrokarbosata pa sa 100 ml ledene vode, a satim se osuši iznad arihidridnog natrijumsulf f ata 1 koncentruje pod vaktauaom, kada se dobije 1,26 g kristalnog triazolil alkoholnog jedinjenja: ~ (c

1,0, OHClj). Ovo kristalno jedinjenje rekristalizuje se iz smeše cikloheksan-metanol, pri čemu se dobije 0,4 g (-)-(2)-1-(2,4-dihlorfenil)-2-(1,2,4-tr iazol-l-il)-4,4-dimetil-l-penten-3-ola: - 28,8 (c 1,0, CHClj), tačke topljenja od 160-l6l°C.

Primer 5

Asimetrična redukcija pomoču (+)-2-N-benzil-N-metilamino-lfeniletanola.

U rastvor od 1,08 g (0,0284 mol) LiAlH^ u 85 ml etiletra, koji se hladi u ledu, doda se ukapavanjem 22 ml etarskog rastvora koji sadrže 6,86 g (0,0284 mol) (+)-2-N-benzil-N-metilamino-i-feniletanola, a zatim 40 ml etarskog rastvora koji sadrže 6,90 g (0,0564 mol) N-etilanilina. Pošto se meša na sobnoj temperaturi tokom 5 sata, ova smeša ohladi se do -78°C. Smeši se ukapavanjem doda 55 ml etarskog rastvora koji sadrže 2,75 g (0,0095 aol) (E)-l-(4-hlorfenil)-2-(l,2,4-triazol-l-il) ’-4,4*-dimetIl-l-penten-5-OBa·-Smeša se meša na pomenuto j temperaturi 3 sata i ostavi se da stoji preko noči na-sobno j temperaturi. Zatim se ovoj smeši doda 105 ttl-21 hlorovodonične kiseline da hi se izazvalo razlaganj«. Organski sloj se izdvoji, ispere najpre sa 100 ml zasičenog vodenog rastvora natrijumhidrokarbonata_;pa sa 100 ml ledene vode, a zatim se osuši iznad anhidridnognatrijumsulfata I koncentruje pod smanjenim pritiskom, pri čemu se dobije 2,83 < sirovog proizvoda: - 6,44 (o «1,05, CHClj). Deo od

2,8 g ovog sir ovog proizvoda rekristalizuje se tri puta iz smeše cikloheksan-metanol, pri čemu sedobijeO,82g(-)-(E)-l-(4-hlorfenil)-2-(l,2,4-triazol-l-il)-4,4-dimetil-l-penten-3-olas /^/j⁺ - 14,9 (o « 1,0, GHClj).

Primer6

Asimetrična redukcija pomoču (+)-N-metilefedrina.

U rastvor od 1,25 g (0,035 mol) LiAlH^ u 40 ml etiletra, koji se hladi na ledu, doda se uspavanjem i tokom perioda od 30 minuta 100 ml etiletarakog rastvora koji sadrže 6,1 g (0,034 mol) (+)-N-metllefedrina. Posle ovog dodavanja, smeša se meša 15 minuta uz održavanje pomenute temperature konstantnom. Zatim se ovoj smeši doda ukapavanjem 45 ml etiletarskog rastvora koji sadrže 8,24 g (0,068 mol) N-etilanilina tokom perioda od 30 minuta. Posle ovog dodavanja, smeša se meša 2 sata na sobnoj temperaturi. Zatim se smeši doda još 60 ml etiletarskog rastvora koji sadrže 2,9 g (0,01 mol) (E)-l-(4-hlorfenil )-2-( 1,2,4-triazol-1-11)-4,4-dimetil-l-penten-3-ona tokom perioda od 15 minuta na -70°C do -60°C. Smeša se e

ostari da stoji 4 sata «s održavanje temperature na -73 °C, a zatim se pomeša sa 110 ml 2N hlorovodonične kiseline da hi se izazvalo razlaganje, pkganski sloj se izdvoji» ispere najpre sa 100 ml zasičendgvodenog rastvora natrijumhidrokarbonata pa sa 100 »1 ledene vode, a zatim se osuši iznad anhidridnog natri jumsulfata i koncentruje pod smanjenim pritiskom, pri čemu se dobije 2,9 g kristala triazolil jedinjenja: -10,1 (c « 1,0, CHC1₅). Deo ovih kristala u količini od 2,5 g rekristalizuje se dva puta iz smešecikloheksan-dioksan, pri čemu se dobije 0,7 g (-)-(E)-l-(4-hlorfenil)-2-(l,2,4*triazol*I-il)*4,4-dimetil-l-penten-3-ola: /<//|⁴ - 15,8 (c »1,0, OHOlj), tačke topljenja od 170-171°C.

Primer 7

Sinteza (-)-(E)-l-(2,4-dihlorfenil)-2-(l,2,4-triazol-l-il) -4,4-diaetil-l-pent en-3-ola:

Prepara tirna metoda (1) (Temperatura reakcije: -15°C).

U 10 ml etiletarskog rastvora koji sadrže 0,18 g (4,7mmol) IiiAUL· doda se ukapavanjem tokom perioda od 30 minuta i na sobnoj temperaturi 10 ml etiletarskog rastvora koji sadrže Q»84 g (4,7®mol) (+)-N-metilefedrina, pa se smeša meša 20 minuta« Ovoj smeši, koja se hladi na ledu, ukapavanjem se doda tokom perioda od 30 minuta 10 ml etiletarskog rastvora koji sadrže 1 g (9,4 mmol) H-metilanilina, pa se smeša meša jedan sat na sobnoj temperaturi. Ovoj reakcionoj smeši, ohladjenoj na -15°Q, doda se tokom perioda od 10 minuta 10 ml etarskog rastvora koji sadrže 1 g (3,1 mmol) (E)-l-(2,4-dihlorfenil)-2

-(1,2,4-triazol-1-11)-4,4-dimetil-l-penten-3-ona, pa se smeša meša 2 sata na -15⁰Ci Zatim se smeša sipa u 100 al IN hlorovodonične kiseline, ekstrahuje sa .100 ml etra, ispere najpre sa vodenim rastvorom natrijumhidr ©karbonata pa sa ledenom vodom, osuši iznad anhidridnog magnezijumsulfatai oslobodi rastvarača pod saanjenim pritiskom· Kristalni ostatak pokupi se filtriranjem koristeči 10, ml n-heksana i ispere se, pri čemu se dobije 0,98 g (prinos. 98%) gore pomenutog jedinjenja u naslovu: - 28,0 (c « 1, hloroform).

Preparativna metoda (2) (Temperatura reakcije: 25°C).

I * ' ' ·

U 10 ml etiletarskog rastvora koji sadrže 0,18 g (4,7 mmol) LiAlH^ doda se na sobnoj temperaturi ukapavanjem tokom 30 minuta etiletarski rastvor (10 ml) sa sadržajem 0,84 g (4,7 mmol) (+)-N-metilefedrina, pa se smeša meša još 20 minuta.

Ovoj smeši doda se tokom perioda od 20 minuta ukapavanjem 10 ml etiletarskog rastvora koji sadrže 1 g (9,4 mmol) N-meI tilanilina, pa se smeša meša još 20 minuta. Ovoj smeši ukapavanjem se doda tokom perioda od 5 minuta na sobnoj temperaturi (25°0) 10 ml etiletarskog rasjvora koji sadrže 1 g (E)-l-(2,4-dihl orfenil)-4,4-dimet 11-2-(1,2,4-triazol-1-il)-l-penten-3-ona, pa se smeša meša jedan sat. Reakcioni rasi · tvor sipa se u 100 ml IN hlorovodonične kiseline i tretira na isti način kao što je napred opisano u prepara tivno j metodi (1), pri čemu se dobije 0,98 g (prinos 98%) naslovnog jedinjenja: /od/|⁵ -27,0 (o « 1, hloroform).

Roferentni priaer 1 , f

Sinteza racenata (£)-l-(4-hlarfenil)-2-(l,2,4-triazol-l-il)•4 ,4-dlsetll-l-penten-5-olai * s’ \

U 50 ni metanola rastvori ee 2,9 g (0,01 ool) (£)-1-(4-hlorfenil )-2-( 1,2,4-trlazol-l-il )-4,4-dlmetil-l-penten-5-ona (tačka topljenja 108-109¾) koji se odlikuje spektrom KSR koji je niže prikazan, Ovca rastvoru doda ee 0,58 g (0,01 mol) na tri jumborhidrida, us održavanje temperature reakcionog sistema na 20°0 111 nlžoj, pomodu hladjenja na ledu^ToSto se gvaj rastvor drži na 20¾ tokom 5 sata, doda mu se 1 ml elrdetne kiseline da hi se lzasvalo razlaganje. Organski sloj se ekstrahuje sa 100 ml etilacetata i ekstrakt so ispere sa 50 ni 5% vodenog rastvora hidrokarbonata 1 oauči Iznad anhidridnog natrijumsulfata« Posle uklanjanja rastvarača ponodu destilacije pod snanjenlm pri tiskom, ostatak se rekristallzuje lz n-heksana, kada se dobije 2,0 g (prinos 69%) naslovnog jedinjenja koje ima tačku topljenja od 155-155¾, Analiza eleinenata 1 spektar D23R (odredjen za rastvor u deutero-hlcroformn i izražen preaa vrednost ima sa S) sa pojedina jedinjenja eu sledeči;

( E)-l-(4-hlor fenil )-2-( 1,2,4-tr laz ol-l-11)-4,4-d imet il-l-penten-5-on:

Analiza elemenata;

C% Σ# . 01%

Izračunato za C^H^HjOCl 62,17 5_t58 14,50 12,25

Nadjeno 62,52 5,60 14,41 12,20 ^13θϋ .-57

Spektar KER;

8,11 (IH, einglet, proteon triasola), 7,90 (IH, einglet, proton triarola), 7,15 (4H, singlet, proton fenila), 6,99 (IH, singlet, proton olefina), 0,99 (93, singlet, proton butila)· (£)-1-( 4~hl or fenil )-2-(1,2 ,4-tr iasol-l-il)-4,4-di»etil-l-penten-3-ol:

Analiza elemenata:

	c%			Cl%
Izračunato sa βχ^Ξ^Η^ΟΟΙ	61,74	6,23	14,40	12,15
Nadjeno	61,82	6,38	14,38	12,15

Spektar Kisa s

8,52 (IH, singlet, proton triasola), 7,98 (IH, singlet, proton triasola), 7,50 (43, singlet, proton fenila), 6,91 (IH, singlet, proton olefina), 4,56 (2H, široki

MAR 2 21986 r

einglet, proton hidroksila i proton grupo metin koja nosi grapa hidroksil), 0,66 (9H, einglet, proton butila)

Referentni primer 2 <^; '·

Sintesa (-2)-1-(2,4~dihlorfenll)-2-(l,2,4-triazol-l-il)-4,4-diaetil-l-penten-5-ol raoemata:

Π 50 al raotvcra metanola koji sadrže 5,2 g (£)-1-(2,4-dihlorf enil )-2 -(1,2, 4-triaa ol-l-il )-4,4-dimet il-l-pente n-3-ona (tačka topljenja 92-93°C), koji oe odlikuje nižeprikasanim spektrom KUR, doda se 0,5 g natrijmaborhidrida, us hlad Jen je na ledu. Zatim se ova smeša meša 3 sata ca sobnoj temperaturi i tretira kao u referentnom primeru l, pri čemu se dobije 2,6 g naslovnog jedinjenja koje se topi ca 148-149°C.

r\

Nišo cu prikasani spektri NMR po vrednostima sa O , izmerenim ea dsuterc-hl or of ormski rastvor· (£)-1-( 2,4-dihlorf enil )-2-(1,2,4-tria s ol-l-il )-4,4-dimetil-l-penten-3-on:

d,50 (IH, einglet, proton triasola), 8,04 (13, einglet, proton triasola), 7,45 (IH, multiplfct, proton fenila), 7,26 (2H, multiplet, proton fenila), 7,22 (IH, einglet, proton olefina), 0,97 (9H, Einglet, proton butila).

(£)-l-(2,4-dihlorfenil )-2-(1,2,4-triasol-1-11)-4,4-dioetil-1-penten-5-ols

8,45 (IH, einglet, proton triasola), 7,97 (IH, einglet, proton triasola), 7,80 (5H, multiplet, proton fenila),

6,80 (IH, singlet, proton olefina), 4,35 (2H, široki singlet, proton hidroksila i proton metina koji nosi grupu hidroksil), 0,63 (9H, singlet, proton terc-butila).

Brimer 8

Sinteza (+)-(2)-1-( 4-hlorf enil)-2-(1,2,4-tria«ol-l-il)-4,4-dimetil-l-penten-3-ola pomodu asimetrične redukcije:

U 40 ml etiletarskog rastvora koji sadrže 1,25 g (0,033 mol) LiAlH^, koji se hladi na ledu, ukapavanjem tokom perioda od 30 minuta doda se 100 ml etiletarskog rastvora koji sadrže

6,1 β (0,034 mol) (-)-N-metilefedrina, pa se zatim ova smeša meša 15 minuta na sobnoj temperaturi· Smeši se doda, ukapavanjem tokom perioda od 30 minuta, 45 ml etiletarskog rastvora koji sadrže 8,24 g (0,068 mol) K-etilanilina, pa se resultirajuča * _ * » smeša meša 3 sata na sobnoj temperaturi· Ovoj smeši se još doda, tokom perioda od 12 minuta, 60 »1 etiletarskog rastvora koji sadrže, 2,9 g (0,01 mol)(B)-l-(4-hlorfenil)-2-(l,2,4-triazol-l-il)-4,4-dimetil-l-penten-3-ona na temperaturi od -70° do -67°C i smeša se meša 3 sata na -73°C n adijabatakim uslovima· Ova smeša ostavi se da stoji preko noči na sobnoj , \ t . · temperaturi, pa joj se zatim doda 110 ml 2N hlorovodonične kiseline da bi se lzazvalo razlaganje· Izdvojeni organski sloj ispere se sa 100 ml zasidenog vodenog rastvora natrijumhidrokarbonata pa sa 100 ml ledene vode, osuši se iznad anhidrid« nog natrijumsulfata i koncentruje pod smanjenim pritiskom, pri Čemu se dobije 3,0 g kristala triazolil alkoholnog jedinjenja: ΜτΡ + 9,0 (c a 1,0, CH01₅). Deo dobljenih kristala t

u količini od 2,5 g rekristalizujs se dva pata iz smeše cikloheksan-dioksan, kada se dobije 0,81 g (+)-(2)-1-(4-hlorfenil )-2- (1,2,4-triazol-l-il)-4,4-dimetil-l-penten-3-ola: /<Z/|⁴ + 15*7 (o » 1,0, CHClj j >/tačka topljenja 169-170°C. Spektar NMH identičan je ea spektrom raoemata prikazanim n referentnom primera X·

Primer 9

Sinteza (+)-(2)-1-(2,4-dihl or fenil )-2-(1,2,4-triazol-l-il)-4,4-dimetil-l-penten-3-ola pomoču asimetrične re dukoij e:

Ha način sličan onom iz primera 1, .obrazuje se hiralni kompleks metal-vodonik tako što se u 20 ml etiletarskog rastvora koji sadrže 0,63 g doda 50 ml etiletarskog rastvora koji sadrže 3,05 g H-aetHefedrina a zatim 20 ml etiletarskog rastvora koji sadrže 4*12 g N-etilanilina. O dobljeni rastvor doda se na -70°0 50 ml etiletarskog rastvora koji .sadrže 1,62 g (2)-1-(2,Wihlorfenil>2-(1,2,4-triazol-l-il)-4,4-dimstil-l*penten-3-ona. Rezultirajuča smeša meša se 5 sati na -75°0 u a di jahat skim uslovima i ostavi se da stoji preko noči na sobnoj temperaturi· Ovoj^emeši doda se 60 ml 2H hlorovodonične kiseline da bi se izazvalo razlaganje· Organski sloj ispere se najpre sa 100 ml zasičeno g rastvora natrijumhidrokarbonata pa sa 100 ml ledene vode, osuši se iznad anhidridnog natrijumsulfata i konoentzuje ee pod sman j enim pritiskom, pri čemu se dobije 1,82 g sirovih kristala. Ovi sirovi kristali rekrlstalizuju se tri puta iz smeše cikloheksan-metanol, kada se dobije 0,41 g (+)-(2)-1-(2,4-dihlorfenil)-2-(l,2,4-tr iazol-l-il)-4,4-dimetil-l-penten-3-ola:

29,2 (° ^β 1,0, CHCljb tačka topljenja 1ČO-1Č1°C. Spektar NMR identičan je sa spektrom racemata opisanim u referentnom primeru 2.

Primer IG

Asimetrična redukcoja pomoču (-*)-mentola:

U 0,4 g (0,01 sol) LiAlH^, rastvorenih u 30 al ΪΗΡ, doda ee na 10°C 30 ml tetrahidroforanskog rastvora koji sadrže 4,4 g (0,028 sol) (-)-mentola. Smeša se zatim meša 30 minuta na sobnoj temperaturi. Ovoj smeši doda se na -30°C 50 ml tetrahidrofUranskog rastvora koji sadrže 2,0 g (0,007 mol) l-(4-hlorfenil)-2-(1,2 ,4-triazol-l-13.)-4,4-dimetil-l-penten-3-ona. Smeša se zatim meša 2 sata, uz održavanje temperature na -5°C. Pošto se ovoj smeši doda 5 sl IN hlorovodonične kiseline i nerastvorl j iv materija! odstrani filtriranjem, filtrat se sipa u 300 ml ledene vede i ekstrahuje sa 500 ml etiletra. Organski sloj Ispere se sa 200 ml zasičenog rastvora natrijumhidrokarbonata pa ea 200 ml ledene vode, osuši se iznad anhldrldnog natrijumsulfata i koncentruje pod srna* njenim pritiskom, pri čemu se dobije sirovi uljani proizvod. Ovaj sirovi proizvod prečisti se frake ion o pomoču kromatografije sa koloni sa silikagelom (100 g silikagelaj rastvarač za razvijanje: n-heksan/aoeton « 30/1). Dobije se 0,5 g nereagovanog ketonskog jedinjenja koje se povrati i 1,3 g kristala (+)-(E)-l-(4-hlorfenil)-2-(l,2,4”triazol-l-il)-4,4-dimetil-l-penten-3-ola (pomoču kristalizacije iz smeše tetra hlorugljenik-n-heksan): /o//^⁶ + 5,0 (c = 1, CHC1₅).

Primer 11

-M*'’

Asimetrična redukcija pomoču (-)-bomeola.

j ;

TJ 0,2 g (0,0053 mol) iiAlH^, rastVorenih u 30 ml THP, doda se na 0¾ 30 ml tetrahidrofuranskog rastvora koji sadrže 2,4 g (0,0155 mol) (+)-borneola< Zatim se smeša meša 50 minuta na sobnoj temperaturi· Ovoj smeši doda se na Q°C 30 ml tetrahidrofuranskog rastvora koji sadrže 1,0 g (0,0034 mol) (E)-l-( 4-hlorfenil)-2-(l ,2,4-triazol-l-il )-4,4-dimetil-l-pent en-3I

-ona. Zatim se smeša meša 3 sata na sobnoj temperaturi« Posle dodavanja u smešu 0,5 ml IH hlorovodonične kiseline i uklanjanja nerastvorljivog materijala pomoču filtriranja, filtrat se sipa u 300 ml ledene vode i ekstrahuje sa 500 ml etiletra. Organski sloj ispere se sa 200 ml sasičenog vodenog rastvora natrijumhidrokarbonata pa sa 200 ml ledene vode, osuši se iznad anhidrldnog natrijumsulfata i koncentruje pod smanjenim pritiskom, kada se dobije sirova uijana supstanca· Ova sirova * supstanca se frakclono prečisti pomoču hromatografije na koloni sa silikagelom (100 g silikagela» rastvarač za razvijanje: n-heksan/aoeton s 30/1)· Dobije se 0,4 g nereagovanog ketona koji se povrati i 0,45 g kristala (+)-(E)-l-(4-hlorf enil )-2-( 1,2,4-triazol-l-il) -4,4-dimet il-l-pent en-3- ola (pomoču kristalizacije iz tetrahlorugljenika-n-heksana):

/c//p⁴ + 3,2 (c = 1, CHC1₅).

Korisne osobine (-)-triazolil alkoholnih derivata iz ovog pronalaska ilustrovane su detaljno u tekstu koji sledi, uz o s vrt na neke primere testiranja izvršenih sa (-)-(E)-(4-hlorfenil)-2-(1,2,4-triazol-l-il)-4,4-dime til-l-pent en-3-olom (jedinjenje No. 1), dobljenim u primeru 1, iea (-)-(B)-l-(2,4“dih.lorfenll5-2-(l,2,4“triazol-l-il)-4,4-dimetil-l~ -penten-3-olom (jedinjenje NO. 2), dobljenim u primeru 2, koristeči kao.referentne hzorke odgovara juče (+)-triazolil alkoholne derivate debi jene u primerima 1 odnosno 2 (jedinjenje No«, 3 odnosno jedinjenje. No. 4) i raoemate dobljene u referentnim primerima 1 odnosno 2 (jedinjenje No. 5 odnosno jedinjenje No. 6).

Ogledni primer 1

Inhibijiea rasta gljiva:

Podloga koja sadrži 5 g polipeptona, 20 g sladnog ekstrakta 20 g sukroze i 20 g agara na litar vode zagreva ee dok se ne obrazuje tečnost. Ovoj rastopl jeno j podloži doda se unapred odredjena količina razblaženog uzorka testiranog jedinjenja u oblika emulgujučeg koncentrata tako da se koncentracija svakog uzorka u podloži održi na unapred odred jenom nivou. Posle potpunog mešanja, podloga se sipa u petri- šol ju da bi se formirao agarski sloj. Pošto se ovaj agar uspostavi, on se inokulira sa suspenzi jo* kolonija i^i konidi ja testirane gljive. Vrsta, gljive i period inkubaol je (period od inokulaeije do posmatranja) prikazani su niže. Temperatura inkubacije iznosi 20°0 za Venturia inaegualis a 28¾ za ostale gljive.

Period ihku-

Vrsta Oljiva	Škračenica	bacije (dahi)
♦. ·' Helminthosporiua gramineua	Hg	1 6
Penicilliua italicua	Pi	6
Venturia inaeoualis	Vi	7
Valsa aali	Vb	4
Mjcosphatrella aelonis	MA	4
Biaporthe oitri	So	6
Ustilago nuda	Un	6
VertieilliuA albo-atrua	Va	7
Septoria tritici	St	7
Cercospora betioola	Ob	7

Aktivnost u inhibiciji rasta gljive testiranog jedinjenja ocenjivana je na osnovu koncentracije koja inhibira 90% rasta aicelijuaa (EDg_Q). Kao što se vidi iz rezultata prikazanih. u tabeli 1, nadjeno je da triazolil alkoholni derivati iz ovog pronalaska (jedinjenja No« 1 i No. 2) ispoljavaju

J upadljivo nadaočne antifungalne spektre u poredjenja sa (+)⁴ -triazolil alkoholnim derivatiaa (jedinjenja No. 3 i No. 4) i raceaatiaa (jedinjenja No. $ i No, 6).

v ;· «i^ifr

Tabela 1. Koncentracija, izražena u ppm, koja. inhibira 90% rast kolonija (ΕΟ^θ).

Vrsta gijive	Jedinjenje iz ovog pronalaska	RCferentno jedinjenje
No.1	NO. 2	NC. 3	Noa 4	No. 5	NO. 6’
: a?. <	1, 5	1.5	>25,0	>25,0	6,0	6,0
	0>l	0,2	>25,0	>25,0	0,4	i,o r
/ Vi	z!Oti	*o,i	25,0	25,0	0,1	0,1
''Ta··: '	0,1*.	%0,li	>25,0	>25,p	0,4	0,1
' ,lih':	‘ M	ί'0,2* ·	>25iO	>25,0	‘1,3	1,0
	M	£·|,0	>25,0	>25,0	5,0	5,0
; Oa : t . L v' *	‘ - 5.0 .	5,0	>25,0	>25,0	5,0	5,0
Va e·/:	0,4 r	0,4	>25,0	>25.0	1,5	1,3
St		0,1	>25,0	>25,0	1,0	0,4
/'/Cb<	0,4	0,4 *	>25,0	' >25,0	1,5	1,5

Ogledni primer 2 >

' ./ ' *· - .

't . ’ » . . » »

Efekat suabijanja mrl ja na listu kikirikija:

Plastična saksija. od 85 ml» napunjena sa peškovitom glif -J . 7 to·:,· : ' . .

nom, zaseje se ea kikirikijem (varijetet Semi-upright) u količini od 1 semena po saksiji, pa se ovi zasadi kultivišu u ' 'Z staklenoj bašti sa er-kondišnom na 25° do 3O°C tokom 12 dana, da bi se dobio mladlizdanak kikirikija, nzraštao do stadijuma trečeg lista.U ovom stadijumu, preko lista se sprejom nanese razblažena tečnost emulgujuceg koncentrata testiranog jedinjenja u količini od 10 ml/saksija. Posle sušenja na vazduhu, izdanak se inokulira sa C er co spora personata > a zatim se prekrije sa folij om od polivinilhlarida radi održavanja vlažnosti, pa se ostavi da stoji u staklenoj bašti sa er-kon dišnom na 25° do 30°C. Da' bi ee oboljenje razvilo do maksimuma, ovi izdane! se gaje u pomenuto j staklenoj bašti još 10 dana. Zatim se pregleda ju listov! svakog iz danka radi utvrdjivanja simptoma bolesti i težine bolesti se izračuna na sledeči način: pojava lezija na pregledanim listovima klasifikuje se u 5 kategorija, tojest na 0, 0,5, 1» 2 i 4, pa se t

težina bolesti izračuna pomoču niže navedene je dna čine.

Indeks lezije

Izgled lezije

Nisu primečene ni. kolonije ni lezije.

0,5 Na površini lista primečena kolonija iii lezi ja na površini man jo j od 5$ od ukupne površine lista.

Na površini lista primečena kolonija iii lezija na površini manjoj od 20$ od ukupne površine lista.

Na površini lista primečena kolonija iii lezija na površini manj o j od 50$ od ukupne površine lista.

Na površini lista primečena kolonija iii lezija na površini od 50$ iii večoj u odnosu na Ukupnu površinu lista.

Težina ($) £(indeks lezije) x (broj listova) (broj ispitanih. listova) x 4 x 100

Zatim se dobije kontrolna vrednost primenjujuči sledeču jedmačinu:

težina kod tretirane grupe

Kontrolna vrednost (%) = 100 - —-- x 100 težina kod kontrolne grupe

Kao što Je prikazano u tabeli 2, rezultati iz ovog ogleda otkrili su da ovaj (-)-trtasolil alkoholni derivat ispoljava daleko vedi suzbijajuči efekat u poredjenju sa (+)-triazolil alkoholnim derivatom i racematom.

Tabela 2

Jedinjenje No.	Koncentracija aktivnog sastojka (PP»)	Kontrolna vrednost (%)
Jedinjenje iz ovog pronalaska: 1	12,5 3,1	100 100
2.	12,5 3,1	100 100
Referentno jedinjenje: 3	12,5 3,1	0 0
4	12,5 3,1	0 0
5	12,5 3,1	91 40
6	12,5	97
	3,1	50

3S

Ogledni primer 3

Efekat suzbijanja (lekoviti efekat) smedjeg sneta pšenice u ogledu sa mladim izdankomi

Elastična saksija od 85 ml, napunjena sa pes kov it om glinom, zaseje se sa semenom pšenice (varijetet Norin No. 61) u količini od 10 do 15 zrna po saksiji i uzgaja se 7 dana u staklenoj bašti sa er-kondišnom na 18° do 23°C da bi se omogučilo da mladi izdane! pšenice izrastu do razvojnog stadij mpa od prvog lista· U ovom stadijumu izdanak se inokulira sa Puccinia recondita i ostavi da stoji u vlažnoj komori na 23°C tokom 16 sati, da bi se inficirao sa gljivom. Zatim se spre jom nanese raz blažena emulzija te st ir anog jedinjenja u količini od 10 ml po saksiji. Saksija sa izdano ima čuva se u komori sa konstantnom temperaturom od 23°C, gaji se pod zracima iz fluorescentne lampe tokom 10 dana i tada se posmatraju simptomi sa prvom listu. Metoda ispitivanja simptoma i metoda izračunavanja kontrolne vrednosti iste su kao u oglednom primeru 2.

Kao što je prikazano u tabeli 3, rezultati dobljeni ovim ogledom pokazali su ša (-)-triazolil alkoholni derivat ispoK \

Ijava mnogo veči suzbijajuči efekat u pored jen ju ne samo sa (+)-triazolil alkoholnim derivatom več i sa racematom.

Tabela 3

Zedinjenje No·	Koncentracija aktivnog sastojka (PI*)	Kontrolna vrednost
Jedinjenje iz ovog pronalaska:	0,8	100
1	0,2	100
	0,8	100
2	G»2	100
Referentno
jedinjenje:	0,8	, 0
3	0,2	0
	0,8	0
4	0,2	0
	0,8	84
5	0,2	57
6	0,8 -	90
0,2	70

Ogledni primer 4

Efekat suzbijanja (lekoviti efekat) krastavosti jabuke u ogledu sa izdankom*.

Plastična saksija od 85 ml, napunjena sa peskovitom glinom, zaseje se sa 2 iii 3 semena jabuke i gaji u komori sa er-kondi

Snom na 25° do 28°G tokom 30 dana da bi se dobili izdanci u petom lli šestom s.tadijumu lisnatosti. U ovom stadijumu izdanak se inokulira sa Venturia inaegualis 1 ostavi se da stoji u vlažnoj mračnoj komori (relativna vlažnost od 90% iii veda) na 15°C da bi posta© inficiran sa gljivom. Četiri dana posle toga, preko lista se sprejom nanese vodena razblažena tečnost testiranog jedinjenja u obliku emulgujučeg koncentrata, u količini od 10 ml po saksiji. Saksija se ostavi da stoji 20 dc 21 dan u komori sa konstantnom .tempera turom ϊά 15°0 pod osvetljen jem i vlaženjem. Zatim se listov! pregledaju radi utvrdjivanja simptoma bolesti, Ispitivanje težine bolesti i izračunavanje kontrolne vrednosti izvršeno 3« kao u oglednom primeru 2.

Kao što je prikazano u tabeli 4, rezultati dobljeni ovim ogledom pokazali su da je suzbijajuči efekat (-)-triazolil alkobolnog derivata daleko superiorniji u odnosu na (+)-triazolil alkohol derivat, pa je čak veči i od suzbijajuceg efekta racemata.

Tabela 4

Jedinjenje No,	Koncentracija aktivnog sastojka (PP«)	Kontrolna vrednost (%)
Jedinjenje iz ovog pronalaskai 1	3,1 0,8	100 50
2	3,1 0,8	100 100
Referentno jedinjenje: 3	3,1 0,8	0 0
4	3,1 0,8	0 0
5	3,1 0,8 -	87 0
6	3,1 0,8	95 20

Α2

Radi reference, u tekstu koji sledi prikazani su rezultati ispitivanja aktivnosti u regulaciji rasta biljaka i herbicidne aktivnosti. Pokazano je da su pomenute aktivnosti (+)-triazolil alkoholnihderivata i racemata daleko vede od aktivnosti (-)-triazolil alkoholnih derivata.

Ogledni primer 5

Ogled na pšenici sa usporavanjem rasta:

r

Plastična saksija od 85 ml, napunjena sa peskovitom glinom, zaseje se sa 10 do 15 semena pšenice (varijetat Chikugo No. 2), koja su prethodno natopljena u vodenoj razblaženoj tečnosti testiranog jedinjenja u obliku emuigujučeg koncentrata, pa se gaji na kontrolisano j temperaturi od 18® do 23®C tokom 7 dana. Zatim ss izmeri dužina lista I izračuna proeenat izduženja poredjenjem sa dužinom lista kod kontrolne grupe.

Dužina biljke u tretiranoj grupi

ELongacija (%) » —-i-x 100

Dužina biljke u kontrolnoj grupi

Rezultati koji su dobijeni ovim ogledom prikazani su u tabeli 5. Nadjeno je da je aktivnost (-)-triazolil alkoholnog derivata u indukciji zaostalosti u rastu daleko manja od aktivnosti (+)-triazolil alkoholnog derivata iii racemata.

Tabela 5

Jedinjenje No·	Koncentracija tečnosti xa tretiranje (ppm)	Dužina biljke (aa)	JSlonga- cija (%)
Jedinjenje iz ovog pronalaska:
1	12,5 3,1	95 115	69 83
2	12,5 3,1	133 138	96 100
Referentno jedinjenje:
3	12,5 3,1	45 61	33 44
4	12,5 3,1	75 95	54 69
5	12,5 3,1	62 83	45 60
g	12,5	90	65
w	3,1	105	76
Kontrola (netretirana)	-	138	100

-r*

Korlsne osobine (+)-triazolil alkoholnih derivata opisane su detaljno u tekstu koji sledi i u osvrtu na neko primere testiranja, izvršenih sa (+)-(E)-l-(4“hlorfen.il)-2-(l,2,4* -triazol-l-il)-4,4“dimetil-l-penten-3-olem( jedinjenje No. 3), dobljenim u primeru 1, i sa (+)-(3)-i-(2,4-dihl orfen.il)“(1,2,4-triazol-l-il)-4,4-dimetil-l-penten->- olom (j edinj enje No· 4), dobljenim u primeru 2, koristeči kao referentne uzorke odgovarajuče (-)-triazolil alkoholne derivate, dobljene u primerima 1 odnosno 2 (jedinjenje No. 1 odnosno jedinjenje No, 2) i racevate dobljene u referentnim primerima 1 odnosno 2 (jedinjenje No.5 odnosno jedinjenje No. 6).

Ogledni primer 6

Ogled sa zakržljalim rastom hrizanteme u saksiji:

Hrizantema u saksiji (var. paragon) kultiviše se u glineno j saksiji od 12,2 cm, napunjenoj sa 500 g veštačke zemlje, sastavljene od mcrskog peska, planinske zemlje i treseta. Dve nedelje posle sadjenja, biljka se pikira tako da se razvije trostruka stabljika. Dve nedelje posle pikiranja, kada več počne izbijanje izdank$, na biljku se nanese testirano jedinjenje, razblaženo do unapred odredjene koncentracije, pa se ispituje efekat na zastoj u rastu 42 dana posle tretiranja. Dobijeni rezultati prikazani su u tabeli 6. Ovaj efekat precenjen je na sledeči način; zabeleži se razlika izmedju višine biljke u vreme apliciranja hemikalije i višine biljke na 42. dan posle apliciranja, pa se ta razlika iskaše kao indeks elongacije, koji pretstavlja procenat pomenute razlike baziran na slično j razlici kod netretirane grupe· Indeksi prikazani u tabeli 6 pretstavljaju srednju vrednost od tri replikata.

Sva testirana jedinjenja pokazala su inhibiciju elongacije medjukolena i redukcija višine biljke, ali nije uočena fitotokslčnost kao što su nekroza iii hloroza, pa čak nije iščezla ni zelena boja listova. (+)-triazolil alkoholni derivati (jedinjenje No. 3 i jedinjenje No· 4) pokazali su daleko jači efekat zakržljalosti rasta u poredjenju sa (-)-triazolil alkoholnim derivatima (jedinjenje No. 1 i jedinjenje No. 2) i jači efekat u poredjenju sa racematima (jedinjenje No. 5 i jedinjenje No. 6).

Tabela 6. Ogled sa zakržljalim rastom krizanteme u saksiji.

Jedinjenje No·	Koncentracija rastvora za tretiranje (PP«5	Indeks elon^acije
Jedinjenje iz ovog pronalaska:	200	15
3	100	23
	50	39 1
	200	48
4	100	79
	50	91
Referentno jedinjenje:	200	88
1	100	94
	50	103
	200	90
2	100	.101
	50	103
	200	21
5	100	42
	50	78
	200	63
6	100	95
	50	101

Ogledni primer 7

Ogled sa izdankom jabuke za zakržljalost ra sta novog izdanka:

Izdanak jabuke (var. Golden Delicious), zasadjen u glineno j saksiji od 18 om, okreše se i gaji u stakienoj bašti. Tri nedelje po izbijanju novih, izdanaka, celokupni deo biljke iznad zemlje tretira se sa tečnim preparatom testiranog jedinjenja u unapred odredjenoj koncentraciji pomoču ruSnog spre ja. Četmaest dana posle tretiranja izmeri se dužina novih izdanaka i izračuna se količina elongacije iz razlike izmedju pomenute dužine i dužine u vreme tretiranja kemikalij om. Za svaki tretman pojedinom hemikalijom koriščene su dve saksije biljaka, a dužina ra sta odredjena je na 4 do 6 izdanaka« Dobljeni rezultati, iskazani kao prosečne vrednosti, prikazani su u tabeli 7. Pokazalo se da (+)-triazolil alkoholni derivati imaju daleko veču aktivnost inhibicijo rasta u poredjenju ea (-)-triazolil alkoholnim derivatima i racematima.

Tabela 7. Ogled sa izdankom jabuke za zakržljalost rasta novog izdanka.

Jedinjenje No.	Koncentracija teč- ’ nosti za tretiranje (pp»)	Rlongacija
(mm)	«)
Jedinjenje iz ovog pronalaska:	100	33	18
‘ 3	50	64	, 36
	25	75	44
	100	120	67
4	50	147	82
	25	163	91
Referentno jedinjenje:	100	189	106
1	50	168	94
	25	185	103
	100	171	96
2	50	176	98
	25 K	180	101
	100	65	36
5	50	78	44
	25	93	52
	100	160	89
6	50	172	96
	25	172	96
Kontrola (netretirana)	-	179	100

Ogledni primer 8

Ogled sa travom za trava jak· na zakržljalost u rastuj

Wagner-ova saksija od 1/5000 ari, napunjena sa hrdskom zemljom, zaseje se sa semenom trave za travn jake (vari je tet Seasidegrass). Pošto se zemlja prekrije, ovo seme gaji se u stakienoj bašti. Posle jednog meseca, trava se potseče do višine od 1 em Od nivoa tla, pa se i listov! 1 zemlja tretira ju sa unapred odred jenom količinom hemijskog preparata pomoču ručnog raspršivača. Dve nedelje posle tretiranja isplta se elongaoija trave, pa se trava ponovo potseče i nastavi se sa gajenjem još 4 nedelje« Rezultati dobljeni prilikom ispitivanja posle dve nedelje (prvo ispitivanje) i posle četiri nedelje (drugo ispitivanje) od tretiranja prikazani su u tabeli 8. U porodjenju sa (-)-triazolil alkoholnim derivatima i racematima, (+)-triazolil alkoholni derivati pokazuju daleko veči efekat.

Tabela 8. Ogled sa travom za travnjake na zakržljalost u rastu.

Jedinjenje No.	lioza aplihiranja (g/ar)	Rast trave za travnjak (cm)
prvi put	drugi put	ukupno
Jedinjenje iz ovog pronalaska:	10	1,0	0,5	1,5
3	5	1,3	0,5	1,8
	2,5	1,5	1,0	2,5
	10	2,0	3,0	5,0
4	5	3,0	3,5	6,5
	2,5	3,8	4,8	8,6
Referentno jedinjenje:	10	4,3	8,0	12,3
1	5	4,5	8,5	13,0
	2,5	5,0	9,0	14,0
	10	4,5	8,5	13,0
2	5	4,5	9,0	13,5
	2,5 '	5,0	9,0	14,0
	10	1,5	1,0	2,5
5	5	1^8	2,0	3,8
	2,5	2,0	3,0	5,0
	10	2,5	3,3	5,8
6	5	3,8	3,3	7,1
	2,5	4,0	6,0	10,0
Netretirana	-	5,0	9,0	14,0

Ogledni primer 9

Ogled sa ječmom u saksiji:

Wagner-ova saksija ed 1/2000 ara napuni se sa šemi jom sa pirinčanog polja iz sloja dubine rala, koja se propusti kroz žičano sito čiji su kvadratni otvori veličine 1,5 x 1,5 cm. Pošto se nanese osnovno djubrivo od smeše ureja-baza u ko- . ličini apliciranja od N/PgO^/fcgO « 1,3/1,.3/1,3 g/šaksija, saksija se zaseje sa 12 semena ječma (var. Hinodehadaka). Sejanje je izvršeno 5 .decembra. Seme je ga jeno u staklenoj bašti. Kada su izdanci izbili i porasli do višine od nekoliko santimetara, isdanoi su razredjeni do kllee po saksiji; Na početku elongacije aedjukolena (15.februara), preko površine zemlje raspršfina je unapred odred jena količina hemijskog preparata i nastavljeno je sa gašenjem do doba žetve (21.maj), kada su izmereni višina biljke, broj klasja i težina eplevIjenog ječma. Dobljeni su rezultati koji su prikazani u tabeli 9. Mada su sva testirana jedinjenja ispoljila efekat za kr žl ja vanja, promocije izdanka i povečanje prinosa, (+)-triazolil alkoholni derivat ispoljio je znatno superiomiji efekat u poredjenju sa (-)-triazolil alkoholnim derivatom i jači efekat zakržljavanja u poredjenju sa racematom.

faSela 9. Ogled sa ječmeni u saksiji.

Jedinjenje No·	Doza apliciran j a, aktivni sastojak (β/ωϋ	Broj ; klasja (po saksiji)	Višina biljke (ea)	Težina oplevljenog ječoa
(g/saksija)	«)
Jedinjenje iz ovog pronalaska: 3	1 5	53,0 60,0	64,7 50,4	71,7 66,2	118 109
* i - - ·,· .·: . .	1 5	48.3 53.3	79,7 72,3	64,6 62,4	107 103
Referent no jedinjenje: 1	1 5	46.7 48.7	88,7 75,3	60,0 61,2	99 101
2	1 5	45,0 46.7	36,1 82,4	59,6 59,8	98 99
3	1 5	57,7 60,0	76.4 54.5	74.5 67.5	123 111
4	1 5	47,4 49,0	83,5 80,1	65,1 62,4	104 103
Netretirani	-	45,3	^5,9	60,6	100

Ogledni primer 10

Ogled sa suzbijanjem karova na brdskora zemljišta:

Wagner-ova saksija od. 1/1000 ara napuni se sa zemljom koja je pomešana sa semenom od krupne kisele trave, zelenog amaranta i debele koke. Pomoču rušnog ra spr šivan ja nanese se razblašena vodena emulzija koja sadrži propisanu količinu testiranog jedinjenja, radi tretiranja površine zemlje. Posle ovog tretiranja, n Wagner-ovu saksijn transplantiraju se izdanci šečerne repe (vari je tet Honohill) u stadijumu petog

I ³.

lista, uzgajani u kartonskoj saksiji. Aktivnost u suzbijanju karova i fitotokslčnost testiranog jedinjenja posmatrane su na 20o dan od tretiranja. Rezultati ovih posmatranja prikazani su u tabeli 10.

Procena aktivnosti u suzbijanju korova izvršena je tako što su dobljeni rezultati klasificirani u sledečih 6 stepeni od 0 do 5«

Na slišan našin ocenjena je fitotokslčnost.

Stepen suzbijanja korova (%)

0-9

- 29 30 - 49 50 - 69 70 - 89 90 - 100

Tabela 10. Ogled sa suzbijanjem korova na brdskem zemljištu.

Jedinjenje No.	Doza apliCiranja (g/ar)	Aktivnost suzbijanja korova	Fitotoksičnost prema šecernoj repi
krupna kisela trava	zeleni amarant	debela koka
Jedinjenje iz ovog pronalaska:	20	5	5	5	0
3	10	5	5	5	0 r
	20	5	5	5	0
4	10	4	5	5	0
Referentno jedinjenje:	20	4	4	5	0
1	10	3	3	4	0
	20	99	3	3	0
2	10	3	3	3	0
	20	5	5	5	0
5	10	4	\5	5	0
g	20	4	5	5	0
	10	4	4	5	0

Rezultati ogleda sa fungicidnom aktivnošču jedinjenja iz ovog pronalaska opisani su niže i dati su kao referenca.

Pungicidna aktivnost (+)-triazolil alkoholnog derivata je daleko veča od aktivnosti (-)-triazolil alkoholnog derivata racemata.

Reeepturni primer 1. Praš ina.

Dva dela jedinjenja No« 1, 88 delova gline i 10 delova talka dobro se promeša ju pomoču mlevenja, da bi se dobio preparat prašine koji sadrži 2% aktivnog sastojka.

Reeepturni primer 2. Praš ina.

Tri dela jedinjenja No. 2, 67 delova gline i 30 delova talka dobro se promeša ju pomoču mlevenja, da bi se dobio preparat prašine koji sadrži 3% aktivnog sastojka.

Reeepturni primer 3. Pzašak koji se vlaži.

Trideset delova jedinjenja No. 1, 45 delova infuzorijske zemlje, 20 delova belog ugljenika, 3dela sredstva za vlaženje (natrijumla urilsulfat) i 2 dela sredstva za dlspergovanje (kalcijumligninsulfonat) dobro se pomešaju pomoču mlevenja da bi se dobio praškasti preparat koji se vlaži i koji sadrži 3($ aktivnog sastojka.

Reeepturni primer 4. Prašak koji se vlaži.

Pedeset delova jedinjenja No. 2, 45 delova infuzorijske zemlje, 2,5 dela sredstva za vlaženje (kalcijtnBaTk-n56 benzoleulfonat) i 2,5 dela sredstva za dispergovanje (kalcijumligninsulfonat)pomeša ju se dobro pomoču mlevenja da, bi se obrazovao praškasti preparat koji se vlaži 1 koji sadrži 50$.aktivnog sastojka.

·· '

Recepturai priaer 5« Emulgujuči koncentrat.

Deset delova jedinjenja No. 1, 80 delova cikloheksanona i 10 delova emulgatora (polioksietilenalkilariletar) pomeša ju se da se obrazu je emulgujuči koncentrat koji sadrži 10$ aktlvnog sastojka.

Reoepturni primer 6. Granule.

Pet delova (težlnskih). jedinjenja No. 2, 40 delova (težinskih) bentonita, 50 delova (težlnskih) gline 15 delova (težinskih) natrijumligninsulfonata dobro se izmešaju pomoču mlevenja. Rezultlrajuča smeša se dobro izmelje sa vodom, a zatim se grattftlira i osuši, kada se dobije preparat granula·

Reoepturni primer 7. Drašina. _χ

Dva dela jedinjenja No. 3, 88 delova gline i 1Θ delova talka pomeša ju se dobro pomoču mlevenja i tako se obrazu je preparat u obliku prašine koji sadrži 2$ aktivnog sastojka.

Reoepturni primer 8. Prašina.

Tri dela jedinjenja No. 4» 67 delova gline i 30 delova talka dobro se izmešaju pomoču mlevenja i tako se obrazuje preparat u obliku prašine koji sadrži 3$ aktivnog sastojka.

$1

Receptumi priner 9* Prašak koji ee vlaži* *·'

Trideset delova jedinjenja No. 3» 43 delova infozorijske zemlje, 20 delova belog ugljenlka/5dela sredstva za vlaženje (natrijumlaurilsulfat) ί 2 dela sredstva za diepergovanje (kalcijurnligninsulfonat) dobre se izaeša ju pomoču Al eve nja i tako se obrazu je praškasti preparat koji se kvasi i koji sadrži;30% aktivnog sastojka.

/ ⁷ ’ :

Receptumi primer 10. Prašak koji se vlaži.

i ·,.. ; .....

Pedeset delova jedinjenja No. 4, 43 delova infUzorijške «v.

s zemlje, 2,5 dela sredstva za vlaženje (kaleijumalkilbenzol·*·;· sulfonat) i 2,5 dela sredstva za diepergovanje (kalcijumlig^ninsulfonat)’;' dobro se izmeša ju mleven jem i tako se obrazu je ..prašak koji se kvasi i koji sadrži 50% aktivnog sastojka.

. Receptumi primer 11. Emulgujuči koncentrat.

l. ,,

Deset delova jedinjenja No. 3, 80 delova cikloheksan ona i delova emulgatora (polioksietilenalkilariletar) pomeša ju se i tako se obrazuje emulgujuči koncentrat koji sadrži 10% ··« ; \ aktivnog sastojka.

Receptumi primer 12. Granule.

Pet delova (težinskih) jedinjenja No. 4* 40 delova (težinskih) bentonita, 50 delova (težinskih) gline i 5 delova (težinskih) natrijumlignlnsulfonata dobro se pomeša ju pomoču mlevenja, zatim se dobro samelju zajedno sa vodom, granuliraju se i osuše, kada se dobije preparat granula.

sa

Receptur»! primer 13«. Tečnost. , ·

0,05 delova (težinskih) jedinjenja No. 3, 1 deo (težinski) • :·:\Μ·Μ'...Μ ' ·. Λ. , -.U J MM ' M J :.··’ 4:Hynal 1009” (površinski akt Ivan. agens, proizvod flraeKatsu'-m »oto luski Co.)_t 1 deo (težinski) *NOweol 560 (jedan ne jonski emulgator)t 2,5 dela (težinskih) oikloheksanona i 95,45 delova (težinskih) vode izaešaju so i tako so obrazuje tožni preparat/'''

MAR 2 21986

Claims (4)

1. PATENTNI ZAHTEVI

   1. Postupak za proizvodnju derivata triazolil alkohola opšte formule

   CHCH„

   I ³

   C - CH, u kojoj X predstavlja atom vodonika-iii atom hlora, a zvezdica ukazuje na asimetrični atom ugljenika, koji derivat_w ima optičku aktivnost (-) iii (+) , naznačen time, e

   što obuhvata asimetričnu redukciju derivata triazolil ketona opšte formule u kojoj je x definisan kao gore, sa hiralnim redukujučim agensom tipa modifikovanog litijumaluminijumhidrida, u prisustvu kao rastvarača etra kao što je dietiletar, tetrahidrofurana iii dioksana, iii aromatičnog ugljovodonika kao što su benzol iii toluol, iii alifatičnog ugljovodonika kao što su n-heksan iii n-pentan.

   ΜΑΥ. 1 3,1983 . 6Q
2. 2· Postupak prema zahtevu 1, naznače.n time, što se upotrebljava hiralni redukujuci agens tipa modifikovanog litijum-aluminijumhidrida proizveden od 1 ekvivalenta liti jum-alumini^jumhidrida,\1 ekivalenta bilo kojeg optičkog antipoda N-supstituisanog efedrina i 2 ekvivalenta N-alkilanilina.
3. 3. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se upotrebljava hiralni redukujuci agens tipa modifir kovanog litijum-aluminijumhidrida proizveden od 1 ekvivalenta litijum-aluminijumhidrida, 1 ekvivalenta bilo kojeg optičkog antipoda 2-N,N-disupstituisanog amino-l-feniletanola i 2 ekvivalenta N-alkilanilina.
4. 4. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se upotrebljava hiralni redukujuci agens tipa modifikovanog litijum-aluminijumhidrida proizveden od 1 ekvivalenta litijum-aluminijumhidrida, 2 do 3 ekvivalenta (-)ili {f )-mentola.