RS67608B1

RS67608B1 - Bezbedan i efikasan postupak tretiranja psorijaze anti-il23 specifičnim antitelom

Info

Publication number: RS67608B1
Application number: RS20260009A
Authority: RS
Inventors: Bruce Randazzo; Yasmine Wasfi
Original assignee: Janssen Biotech Inc
Priority date: 2016-09-30
Filing date: 2017-09-29
Publication date: 2026-01-30
Also published as: JP2020500152A; MA46366B1; MX2019003703A; KR20190059305A; IL316404A; JP2024088688A; EP3519049A1; US20200385454A1; AU2017336799A1; EP3519049B1; AU2023254982A1; IL265666A; EP3519049A4; FI3519049T3; PT3519049T; MD3519049T2; CA3037961A1; MA46366A; IL316408A; KR20240046648A

Description

[0001] Opis

[0003] Oblast pronalaska

[0005] Predmetni pronalazak se odnosi na postupke za tretiranje psorijaze sa antitelom koje vezuje humani IL-23 protein. Posebno se odnosi na postupak primenjivanja anti-IL-23 specifičnog antitela guselkumaba i specifične farmaceutske kompozicije guselkumaba, koji su bezbedni i efektivni za pacijente koji boluju od psorijaze.

[0007] Osnovne informacije o pronalasku

[0009] Interleukin (IL)-12 je izlučeni heterodimerni citokin koji sadrži 2 podjedinice disulfidom povezanog glikozilovanog proteina, označenih kao p35 i p40 zbog njihovih približnih molekularnih težina. IL-12 primarno proizvode antigenprezentujuće ćelije i on pokreće ćelijski posredovanu imunost vezujući se za kompleks receptora sa dva lanca koji je eksprimiran na površini T ćelija ili ćelija prirodnih ubica (engl. natural killer, NK) Lanac receptora IL-12 beta-1(IL-12Rβ1) se vezuje za p40 podjedinicu IL-12, time obezbeđujući primarnu interakciju između IL-12 i njegovog receptora. Međutim, IL-12p35 ligacija drugog receptorskog lanca, IL-12Rβ2, prenosi intracelularnu signalizaciju (npr. STAT4 fosforilaciju) i aktivaciju ćelije koja nosi receptor (Presky i sar, 1996). Smatra se da signalizacija IL-12 uporedo sa prezentacijom antigena izaziva diferencijaciju T ćelija prema fenotipu T helper 1 (Th1), koji karakteriše proizvodnja interferona gama (IFNy) (Trinchieri, 2003). Veruje se da Th1 ćelije promovišu imunitet na neke intracelularne patogene, generišu izotipove antitela koja fiksiraju komplement i doprinose imunološkom nadzoru tumora. Stoga se smatra da je IL-12 značajna komponenta za mehanizme imunološke odbrane domaćina.

[0011] Otkriveno je da se p40 proteinska podjedinica IL-12 takođe može povezati sa odvojenom proteinskom podjedinicom, označenom kao p19, kako bi formirala novi citokin, IL-23 (Oppman i sar., 2000). IL-23 takođe signalizira putem kompleksa receptora sa dva lanca. Pošto se p40 podjedinica deli između IL-12 i IL-23, sledi da se IL-12Rβ1 lanac takođe deli između IL-12 i IL-23. Međutim, IL-23p19 ligacija druge komponente kompleksa receptora IL-23, IL-23R, daje IL-23 specifičnu intracelularnu signalizaciju (npr. STAT3 fosforilaciju) i naknadnu proizvodnju IL-17 od strane T ćelija (Parham i sar., 2002.; Aggarwal i sar.2003). Nedavna ispitivanja su pokazala da se biološke funkcije IL-23 razlikuju od onih IL-12, uprkos strukturnoj sličnosti između dva citokina (Langrish i sar., 2005).

[0013] Abnormalna regulacija populacija IL-12 i Th1 ćelija je povezana sa mnogim imunološki posredovanim bolestima jer je neutralizacija IL-12 od strane antitela efikasna u tretiranju životinjskih modela psorijaze, multiple skleroze (MS), reumatoidnog artritisa, inflamatorne bolesti creva, dijabetesa melitusa zavisnog od insulina (tip 1) i uveitisa (Leonard i sar., 1995.; Hong i sar., 1999.; Malfait i sar., 1998.; Davidson i sar., 1998). Međutim, pošto su ova istraživanja bila usmerena na deljenu podjedinicu p40, IL-12 i IL-23 su oba neutralizovana in vivo. Stoga, nije bilo jasno da li je IL-12 ili IL-23 posrednik bolesti ili je potrebno inhibirati oba citokina da bi se postiglo suzbijanje bolesti. Nedavna istraživanja su potvrdila, pomoću miševa sa nedostatkom IL-23p19 ili putem neutralizacije IL-23 specifičnim antitelom, da inhibicija IL-23 može pružiti ekvivalentnu korist kao anti-IL-12p40 strategije (Cua i sar., 2003., Murphy i sar., 2003., Benson i sar., 2004). Stoga postoji sve više dokaza o specifičnoj ulozi IL-23 u imunološki posredovanoj bolesti. Neutralizacija IL-23 bez inhibicije puteva IL-12 mogla bi onda da obezbedi efikasnu terapiju imunološki posredovane bolesti sa ograničenim uticajem na važni imunološki mehanizam odbrane domaćina. To bi predstavljalo značajno poboljšanje u odnosu na trenutne terapeutske opcije.

[0015] Psorijaza je čest, hronični imunološki posredovan poremećaj kože sa značajnim komorbiditetima, kao što su psorijazni artritis (PsA), depresija, kardiovaskularna bolest, hipertenzija, gojaznost, dijabetes, metabolički sindrom i Kronova bolest. Plak psorijaza je najčešći oblik bolesti i manifestuje se u dobro razgraničenim eritematoznim lezijama sa belim srebrnim ljuskama na vrhu. Plakovi su pruritični, bolni, često izobličuju i onesposobljavaju i značajan deo pacijenata sa psorijazom ima plakove na rukama/noktima, licu, stopalima i genitalijama. Kao takva, psorijaza u značajnoj meri negativno utiče na kvalitet života povezan sa zdravljem (engl. health-related quality of life, HRQoL), uključujući nametanje fizičkih i psihosocijalnih opterećenja koja prevazilaze fizičke dermatološke simptome i ometaju svakodnevne aktivnosti. Na primer, psorijaza negativno utiče na porodične, bračne, socijalne i radne odnose i povezana je sa većom učestalošću depresije i povećanim suicidalnim tendencijama.

[0017] Histološka karakterizacija lezija psorijaze otkriva zadebljali epiderm koji je rezultat aberantne proliferacije i diferencijacije keratinocita, kao i dermalne infiltracije i kolokalizacije CD3+ T limfocita i dendritičnih ćelija. Iako etiologija psorijaze nije dobro definisana, analiza gena i proteina pokazala je da su IL-12, IL-23 i njihovi nizvodni molekuli prekomerno eksprimirani kod psorijatičnih lezija, a neki mogu biti u korelaciji sa težinom bolesti psorijaze. Neke terapije koje se koriste u tretmanu psorijaze moduliraju nivoe IL-12 i IL-23, za koje se spekuliše da doprinose njihovoj efikasnosti. Th1 i Th17 ćelije mogu proizvesti efektorske citokine koji indukuju produkciju vazodilatatora, hemoatraktanata i ekspresiju adhezionih molekula na endotelnim ćelijama koji zauzvrat promovišu regrutaciju monocita i neutrofila, infiltraciju T ćelija, neovaskularizaciju i aktivaciju keratinocita i hiperplaziju. Aktivirani keratinociti mogu proizvesti hemoatraktantne faktore koji promovišu ćelijski transport neutrofila, monocita, T ćelija i dendritičnih ćelija, time uspostavljajući ciklus inflamacije i hiperproliferacije keratinocita.

[0019] Razjašnjenje patogeneze psorijaze dovelo je do efikasnih bioloških tretmana koji ciljaju faktor nekroze tumora alfa (TNF-α) kako interleukin (IL)-12 tako i IL-23, a odnedavno i IL-17, kao i sam IL-23 (uključujući u kliničkim ispitivanjima faze 1 i 2 u kojima se koristi guselkumab). Guselkumab (takođe poznat kao CNTO 1959) je potpuno humano IgG1 lambda monoklonsko antitelo koje se vezuje za p19 podjedinicu IL-23 i inhibira intracelularnu i nizvodnu signalizaciju IL-23, potrebnu za terminalnu diferencijaciju T helper (Th) 17 ćelija.

[0021] Sofen i sar., J. Allergy Clin. Immunol 33:4 (2014) izveštava da guselkumab pokazuje klinički i molekularni odgovor u pacijentima sa umerenom do teškom psorijazom. Gordon i sar., NEJM 373:2 (2015) opisuje ispitivanje faze 2 u kom je upoređen guselkumab spram adalimumaba za plak psorijazu. Takahashi i sar., Int. J. Dermatol., 54(10):1194–1198 (2015) upoređuje efikasnost ustekinumaba između japanskih slučajeva psorijaze nelečenih anti-TNFα lekovima i otpornih na anti-TNFα lekove. Foulkes i sar., Clin. Exp. Dermatol.36(6):585–589 (2011) predstavlja analizu smernica i sistematskih pregleda o psorijazi objavljenih u periodu 2009–2010. godine.

[0023] Sažetak pronalaska

[0025] Pronalazak obezbeđuje IL-23 antitelo za upotrebu u postupku tretiranja psorijaze kod pacijenta koji nema odgovor na TNF inhibitor, koji sadrži primenjivanje antitela na pacijenta u bezbednoj i efikasnoj količini, pri čemu je antitelo guselkumab i TNF inhibitor je adalimumab.

[0027] Sva referisanja u opisu na postupke tretmana se odnose na jedinjenja, farmaceutske kompozicije i lekove prema predmetnom pronalasku za upotrebu u postupku za tretiranje ljudskog (ili životinjskog) tela terapijom (ili za dijagnozu).

[0029] U jednom otelotvorenju, anti-IL-23 specifično antitelo se primenjuje u početnoj dozi, dozi 4 nedelje nakon toga i u intervalu doziranja od jednom svakih 8 nedelja nakon toga, npr., u dozi nakon 0, 4, 8, 16, 24, 32, 40 i 48 nedelja. U drugom aspektu, kompozicija koja se koristi u postupku prema pronalasku sadrži farmaceutsku kompoziciju koja sadrži: anti-IL-23 specifično antitelo u količini od oko 1,0 µg/ml do oko 1000 mg/ml, specifično pri 50 mg ili 100 mg. U jednom poželjnom otelotvorenju, anti-IL-23 specifično antitelo je guselkumab pri

[0030] 100 mg/ml; 7,9% (tež./zapr.) saharoze, 4,0 mM histidina, 6,9 mM L-histidin monohidrohlorid monohidrata; 0,053% (tež./zapr.) polisorbata 80 farmaceutskog sastava; pri čemu je razblaživač voda u standardnom stanju.

[0032] U jednom otelotvorenju, pacijent sa psorijazom je postigao krajnje tačke postigavši ocene Globalne procene istraživača (engl. Investigator's Global Assessment, IGA) otklonjene ili minimalne bolesti (IgA 0/1) i 90% poboljšanja odgovora prema Indeksu proširenosti i težine psorijaze (engl. Psoriasis area and Severity Index, PASI) (PASI 90) ili 100% poboljšanja odgovora prema Indeksu proširenosti i težine psorijaze (engl. Psoriasis area and Severity Index, PASI) (PASI 100) u 16. nedelji.

[0033] Detaljan opis poželjnih otelotvorenja

[0035] Kako se ovde koristi, postupak tretmana psorijaze sadrži primenjivanje izolovanih, rekombinantnih i/ili sintetičkih anti-IL-23 specifičnih humanih antitela i dijagnostičkih i terapijskih kompozicija, postupaka i uređaja.

[0037] Kako se ovde koristi, „anti-IL-23 specifično antitelo“, „anti-IL-23 antitelo“, „deo antitela“ ili „fragment antitela“ i/ili „varijanta antitela“ i slično uključuju bilo koji molekul proteina ili peptida koji sadrži najmanje deo molekula imunoglobulina, kao što je, ali ne ograničeno na, najmanje jedan region koji određuje komplementarnost (engl. complementarity determining region, CDR) teškog ili lakog lanca ili njegovog dela koji vezuje ligand, varijabilni region teškog lanca ili lakog lanca, konstantni region teškog lanca ili lakog lanca, okvirni region ili bilo koji njegov deo ili najmanje jedan deo IL-23 receptora ili vezujućeg proteina, koji se može ugraditi u antitelo. Takvo antitelo opciono dodatno utiče na specifični ligand, kao što je, ali ne ograničeno na, naznačeno time što takvo antitelo modulira, smanjuje, povećava, antagonizuje, agonizuje, ublažava, olakšava, blokira, uklanja i/ili ometa najmanje jednu aktivnost ili vezivanje IL-23 ili aktivnost ili vezivanje IL-23, in vitro, in situ i/ili in vivo. Kao neograničavajući primer, pogodno anti-IL-23 antitelo, specificirani deo ili varijanta može da vezuje najmanje jedan molekul IL-23 ili njegove specificirane delove, varijante ili domene. Pogodno anti-IL-23 antitelo, specificirani deo ili varijanta takođe mogu opciono da utiču na najmanje jednu aktivnost ili funkciju IL-23, kao što je, ali ne ograničeno na, sinteza RNK, DNK ili proteina, oslobađanje IL-23, signalizacija IL-23 receptora, cepanje membranskog IL-23, aktivnost IL-23, proizvodnja i/ili sinteza IL-23.

[0039] Termin „antitelo“ je dodatno namenjen da obuhvata antitela, fragmente varenja, specificirane delove i njihove varijante, uključujući mimetike antitela ili one koji sadrže delove antitela koji oponašaju strukturu i/ili funkciju antitela ili određenog fragmenta ili njegovog dela, uključujući antitela sa jednim lancem i njihove fragmente. Funkcionalni fragmenti uključuju fragmente koji se vezuju za antigen i koji se vezuju za IL-23 sisara. Na primer, terminom su obuhvaćeni fragmenti antitela koji se mogu vezati za IL-23 ili njegove delove, uključujući, ali ne ograničeno na, Fab (npr. varenjem papaina), Fab' (npr. varenjem pepsina i delimičnom redukcijom) i F(ab') 2 (npr. varenjem pepsina), facb (npr. varenjem plazmina), pFc ' (npr. varenjem pepsina ili plazmina), Fd (npr. varenjem pepsina, delimičnom redukcijom i reagregacijom), Fv ili scFv (npr. tehnikama molekularne biologije) fragmente (pogledajte, npr. Colligan, Immunology, iznad).

[0041] Takvi fragmenti se mogu proizvesti enzimskim cepanjem, sintetičkim ili rekombinantnim tehnikama, kao što je poznato u predmetnoj oblasti i/ili kao što je ovde opisano. Antitela se takođe mogu proizvesti u različitim skraćenim oblicima koristeći gene antitela u kojima je jedan ili više stop kodona uvedeno uzvodno od prirodnog mesta zaustavljanja. Na primer, kombinovani gen koji kodira deo teškog lanca F(ab')2 može biti dizajniran tako da uključuje sekvence DNK koje kodiraju domen CH1 i/ili zglobni region teškog lanca. Različiti delovi antitela mogu se hemijski spojiti konvencionalnim tehnikama ili se mogu pripremiti kao neprekinuti protein korišćenjem tehnika genetskog inženjeringa.

[0043] Kako se ovde koristi, termin „humano antitelo“ odnosi se na antitelo u kojem je suštinski svaki deo proteina (npr. CDR, okvirni, CL, CH domeni (npr. CH1, CH2, CH3), zglobni, (VL, VH)) suštinski neimunogen kod ljudi, sa samo manjim promenama ili varijacijama sekvence. „Humano antitelo“ takođe može biti antitelo koje je derivirano iz sekvenci humanog imunoglobulina zametne linije ili se blisko podudara sa njima. Humana antitela mogu uključivati aminokiselinske ostatke koji nisu kodirani od strane sekvenci imunoglobulina zametne linije (npr. mutacije uvedene nasumičnom ili za lokaciju specifičnom mutagenezom in vitro ili somatskom mutacijom in vivo). To često znači da je humano antitelo suštinski neimunogeno kod ljudi. Humana antitela su klasifikovana u grupe na osnovu sličnosti sekvenci aminokiselina. Shodno tome, koristeći pretragu sličnosti sekvenci, antitelo sa sličnom linearnom sekvencom može se izabrati kao šablon za stvaranje humanog antitela. Slično tome, antitela označena kao primatska (majmun, pavijan, šimpanza, itd.), glodarska (miš, pacov, kunić, zamorac, hrčak i slično) i drugih sisara označavaju antitela specifična za takvu vrstu, podrod, rod, podfamiliju i familiju. Dodatno tome, himerna antitela mogu uključivati bilo koju kombinaciju prethodno navedenog. Takve promene ili varijacije opciono i poželjno zadržavaju ili smanjuju imunogenost kod ljudi ili drugih vrsta u odnosu na nemodifikovana antitela. Dakle, humano antitelo se razlikuje od himernog ili humanizovanog antitela.

[0044] Ističe se da humano antitelo može da proizvede neljudska životinja ili prokariotska ili eukariotska ćelija koja je sposobna da eksprimira funkcionalno preuređene gene humanog imunoglobulina (npr. teški lanac i/ili laki lanac).

[0045] Dodatno tome, kada humano antitelo jeste antitelo sa jednim lancem, ono može da sadrži linker peptid koji se ne nalazi u prirodnim humanim antitelima. Na primer, Fv može da sadrži linker peptid, kao što je dva do oko osam glicina ili drugih aminokiselinskih ostataka, koji povezuje varijabilni region teškog lanca i varijabilni region lakog lanca. Smatra se da su takvi linker peptidi humanog porekla.

[0047] Mogu se koristiti i bispecifična, heterospecifična, heterokonjugatna ili slična antitela koja su monoklonska, poželjno humana ili humanizovana antitela koja imaju specifičnosti vezivanja za najmanje dva različita antigena. U ovom slučaju, jedna od specifičnosti vezivanja je za najmanje jedan protein IL-23, druga je za bilo koji drugi antigen. Postupci za pravljenje bispecifičnih antitela su poznati u predmetnoj oblasti. Tradicionalna produkcija bispecifičnih antitela pune dužine se zasniva na koekspresiji dva para teškog lanca imunoglobulina i lakog lanca, pri čemu dva lanca imaju različite specifičnosti (Millstein i Cuello, Nature 305:537 (1983)). Zbog nasumičnog asortimana teških i lakih lanaca imunoglobulina, ovi hibridomi (kvadromi) proizvode potencijalnu smešu 10 različitih molekula antitela, od kojih samo jedan ima ispravnu bispecifičnu strukturu. Prečišćavanje ispravnog molekula, koje se obično vrši koracima afinitetne hromatografije, prilično je naporno, a prinosi proizvoda su niski. Slične procedure su otkrivene, npr., u WO 93/08829, Patentima SAD br.6210668, 6193967, 6132992, 6106833, 6060285, 6037453, 6010902, 5989530, 5959084, 5959083, 5932448, 5833985, 5821333, 5807706, 5643759, 5601819, 5582996, 5496549, 4676980, WO 91/00360, WO 92/00373, EP 03089, Traunecker i sar., EMBO J.10:3655 (1991), Suresh i sar., Methods in Enzymology 121:210 (1986).

[0049] Anti-IL-23 specifična antitela (koja se takođe nazivaju IL-23 specifičnim antitelima) (ili antitela za IL-23) korisna u postupcima i kompozicijama prema predmetnom pronalasku mogu opciono da budu karakterisana time što imaju visok afinitet vezivanja za IL-23 i, opciono i poželjno, nisku toksičnost. Posebno je u predmetnom pronalasku korisno antitelo prema pronalasku, naznačeno time što pojedinačne komponente, kao što su promenljivi region, konstantni region i okvir, pojedinačno i/ili kolektivno, opciono i poželjno poseduju nisku imunogenost.

[0050] Antitela koja se mogu koristiti u pronalasku opciono su karakterisana time što imaju sposobnost da tretiraju pacijente tokom dužeg perioda uz merljivo ublažavanje simptoma i nisku i/ili prihvatljivu toksičnost. Niska ili prihvatljiva imunogenost i/ili visok afinitet, kao i druga pogodna svojstva, mogu doprineti terapijskim rezultatima koji se postižu. „Niska imunogenost“ je ovde definisana kao podizanje značajnih HAHA, HACA ili HAMA odgovora u manje od oko 75% ili poželjno manje od oko 50% tretiranih pacijenata i/ili podizanje niskih titara kod tretiranog pacijenta (manje od oko 300, poželjno manje od oko 100 mereno imunotestom sa dvostrukim antigenskim enzimskim imunotestom) (Elliott i sar., Lancet 344:1125–1127 (1994)). „Niska imunogenost“ se takođe može definisati kao incidencija titrabilnih nivoa antitela za anti-IL-23 antitelo kod pacijenata tretiranih anti-IL-23 antitelima koja se pojavljuje kod manje od 25% tretiranih pacijenata, poželjno kod manje od 10% pacijenata tretiranih preporučenom dozom za preporučeni tok terapije tokom perioda tretmana.

[0052] Korist

[0054] Izolovane nukleinske kiseline koje su ovde otkrivene mogu se koristiti za produkciju najmanje jednog anti-IL-23 antitela ili njegove specificirane varijante koja se može koristiti za merenje ili uzrokovanje u ćeliji, tkivu, organu ili životinji (uključujući sisare i ljude), za dijagnostikovanje, nadzor, modulaciju, tretiranje, ublažavanje, pomoć u sprečavanju incidencije ili smanjenju simptoma psorijaze.

[0056] Takav postupak može da sadrži primenjivanje efikasne količine kompozicije ili farmaceutske kompozicije, koja sadrži najmanje jedno anti-IL-23 antitelo, na ćeliju, tkivo, organ, životinju ili pacijenta kom je potrebna takva modulacija, tretman, ublažavanje, sprečavanje ili smanjenje simptoma, efekata ili mehanizama. Efektivna količina može da sadrži količinu od oko 0,001 do 500 mg/kg po pojedinačnoj (npr. po bolusu), višestrukoj ili kontinuiranoj primeni ili toliku da se postigne koncentracija u serumu od 0,01–5000 µg/ml koncentracije u serumu po pojedinačnoj, višestrukoj ili kontinuiranoj primeni ili bilo kog efektivnog raspona ili vrednosti u tom rasponu, napravljenu i određenu korišćenjem poznatih postupaka, kao što je ovde opisano ili poznato u relevantnim predmetnim oblastima.

[0057] Izvori

[0059] Ausubel i sar., urednik, Current Protocols in Molecular Biology, John Wiley & Sons, Inc., NY, NY (1987–2001); Sambrook i sar., Molecular Cloning: A Laboratory Manual, 2. izdanje, Cold Spring Harbor, NY (1989); Harlow i Lane, Antibodies, a Laboratory Manual, Cold Spring Harbor, NY (1989); Colligan i sar., urednici, Current Protocols in Immunology, John Wiley & Sons, Inc., NY (1994– 2001); Colligan i sar., Current Protocols in Protein Science, John Wiley & Sons, NY, NY, (1997–2001).

[0061] Antitela prema predmetnom pronalasku – Produkcija i generacija

[0062] Anti-IL-23 antitelo može opciono proizvesti ćelijska linija, mešovita ćelijska linija, besmrtna ćelija ili klonska populacija besmrtnih ćelija, kao što je dobro poznato u predmetnoj oblasti. Pogledajte, npr., Ausubel i sar., urednik, Current Protocols in Molecular Biology, John Wiley & Sons, Inc., NY, NY (1987– 2001); Sambrook i sar., Molecular Cloning: A Laboratory Manual, 2. izdanje, Cold Spring Harbor, NY (1989); Harlow i Lane, Antibodies, a Laboratory Manual, Cold Spring Harbor, NY (1989); Colligan i sar., urednici, Current Protocols in Immunology, John Wiley & Sons, Inc., NY (1994–2001); Colligan i sar., Current Protocols in Protein Science, John Wiley & Sons, NY, NY, (1997–2001).

[0064] Poželjno anti-IL-23 antitelo je guselkumab (koji se takođe naziva CNTO1959) koji ima aminokiselinsku sekvencu varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO: 106 i aminokiselinsku sekvencu varijabilnog regiona lakog lanca SEQ ID NO: 116 i aminokiselinske sekvence regiona koji određuje komplementarnost (CDR) teškog lanca SEQ ID NO: 5, SEQ ID NO: 20 i SEQ ID NO: 44; i aminokiselinske sekvence regiona koji određuje komplementarnost (CDR) lakog lanca SEQ ID NO: 50, SEQ ID NO: 56 i SEQ ID NO: 73. Druga anti-IL-23 antitela imaju sekvence navedene u ovom dokumentu i opisana su u Patentu SAD br.7,935,344.

[0066] Humana antitela koja su specifična za humane IL-23 proteine ili njihove fragmente mogu biti podignuta u odgovoru na odgovarajući imunogeni antigen, kao što je izolovani IL-23 protein i/ili njegov deo (uključujući sintetičke molekule, kao što su sintetički peptidi). Druga specifična ili opšta antitela sisara mogu da budu podignuta na sličan način. Pripremanje imunogenih antigena i produkcija monoklonalnih antitela može da se izvede korišćenjem bilo koje pogodne tehnike.

[0068] U jednom pristupu, hibridom se proizvodi spajanjem odgovarajuće besmrtne ćelijske linije (npr. ćelijska linija mijeloma, kao što su, ali ne ograničeno na, Sp2/0, Sp2/0-AG14, NSO, NS1, NS2, AE-1, L.5, L243, P3X63Ag8.653, Sp2 SA3, Sp2 MAI, Sp2 SS1, Sp2 SA5, U937, MLA 144, ACT IV, MOLT4, DA-1, JURKAT, WEHI, K-562, COS, RAJI, NIH 3T3, HL-60, MLA 144, NAMALWA, NEURO 2A ili tome slično ili heteromijeloma, produkata njihove fuzije ili bilo koje ćelije ili fuzijske ćelije derivirane iz njih ili bilo koje druge pogodne ćelijske linije kao što je poznato u predmetnoj oblasti) (pogledajte, npr., www.atcc.org, www.lifetech.com i tome slično), sa ćelijama koje proizvode antitela, kao što su, ali ne ograničeno na, izolovane ili klonirane ćelije slezine, periferne krvi, limfe, krajnika ili druge imune ćelije ili ćelije koje sadrže B ćelije ili bilo koje druge ćelije koje eksprimiraju sekvence konstantnog ili varijabilnog ili okvirnog regiona ili regiona koji određuje komplementarnost (CDR) teškog lanca ili lakog lanca, bilo kao endogenu ili kao heterolognu nukleinsku kiselinu, kao rekombinanti ili endogeni, virusni, bakterijski, algalni, prokariotski, amfibijski, insektni, reptilski, riblji, sisarski, glodarski, konjski, ovčiji, koziji, primatski, eukariotski, jednolančani, dvolančani ili trolančani, hibridizovani genomski DNK, cDNK, rDNK, mitohondrijski DNK ili RNK, hloroplastni DNK ili RNK, hnRNK, mRNK, tRNK i tome slično ili bilo koje njihove kombinacije. Pogledajte, npr., Ausubel, iznad i Colligan, Immunology, iznad, poglavlje 2.

[0070] Ćelije koje proizvode antitela takođe se mogu dobiti iz periferne krvi ili, poželjno, slezine ili limfnih čvorova ljudi ili drugih pogodnih životinja koje su imunizovane antigenom od interesa. Bilo koja druga pogodna ćelija domaćin takođe se može koristiti za ekspresiju heterologne ili endogene nukleinske kiseline koja kodira antitelo prema predmetnom pronalasku. Fuzionisane ćelije (hibridomi) ili rekombinantne ćelije mogu se izolovati korišćenjem uslova selektivne kulture ili drugih pogodnih poznatih postupaka i klonirati ograničavanjem razblaživanja ili sortiranja ćelija ili drugim poznatim postupcima. Ćelije koje proizvode antitela sa željenom specifičnošću mogu se izabrati odgovarajućim testom (npr. ELISA).

[0071] Mogu se koristiti drugi pogodni postupci proizvodnje ili izolacije antitela potrebne specifičnosti, uključujući, ali ne ograničeno na, postupke koji biraju rekombinantno antitelo iz peptidne ili proteinske biblioteke (npr., ali ne ograničeno na, biblioteku prikaza na bakteriofagu, ribozomu, oligonukleotidu, RNK, cDNK ili slično; npr. kao što su one dostupne od kompanija Cambridge Antibody Technologies, Cambridgeshire, UK; MorphoSys, Martinsreid/Planegg, DE;

[0072] Biovation, Aberdeen, Škotska, UK; BioInvent, Lund, Švedska; Dyax Corp., Enzon, Affymax/Biosite; Xoma, Berkeley, CA; Ixsys. Pogledajte, npr., EP

[0073] 368,684, WO92/001047; WO93/006213; WO93/011236; WO92/020791; WO93/01 9172; US 5,962,255; WO95/001438; WO95/015388; WO98/001757;

[0074] (CAT/MRC); WO90/14443; WO90/14424; WO90/14430; WO94/018219; WO92/18 619; WO96/07754; (Scripps); WO96/13583, WO97/08320

[0075] (MorphoSys); WO95/16027 (BioInvent); WO88/06630; WO90/3809 (Dyax); US 4,704,692 (Enzon); WO91/017271 (Affymax); WO89/06283; EP 371998; EP 550 400; (Xoma); EP 229046; WO92/006204 (Ixsys); ili stohastički generisanih peptida ili proteina - US 5723323, 5763192, 5814476,

[0076] 5817483, 5824514, 5976862, WO 86/05803, EP 590689 (Ixsys, prethodnik kompanije Applied Molecular Evolution (AME)) ili koji se oslanjaju na imunizaciju transgenih životinja (npr. SCID miševa, Nguyen i sar., Microbiol. Immunol.41:901– 907 (1997); Sandhu i sar., Crit. Rev. Biotechnol.16:95–118 (1996); Eren i sar., Immunol. 93:154–161 (1998)) koji su sposobni da proizvedu repertoar humanih antitela, kao što je poznato u predmetnoj oblasti i/ili kao što je ovde opisano.

[0077] Takve tehnike uključuju, ali nisu ograničene na, prikaz na ribozomu (Hanes i sar., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 94:4937–4942 (maj 1997); Hanes i sar., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 95:14130–14135 (nov.1998)); tehnologije za proizvodnju jednoćelijskih antitela (npr. postupak selekcije antitela iz limfocita (engl. selected lymphocyte antibody method, SLAM) (Pat. SAD br.5,627,052, Wen i sar., J.

[0078] Immunol. 17:887–892 (1987); Babcook i sar., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 93:7843– 7848 (1996)); mikrokapljice gela i protočna citometrija (Powell i sar., Biotechnol.

[0079] 8:333–337 (1990); One Cell Systems, Cambridge, MA; Gray i sar., J. Imm. Meth.

[0080] 182:155–163 (1995); Kenny i sar., Bio/Technol.13:787–790 (1995)); izbor B-ćelija (Steenbakkers i sar., Molec. Biol. Reports 19:125–134 (1994); Jonak i sar., Progress Biotech, tom 5, In Vitro Immunization in Hybridoma Technology, Borrebaeck, urednik, Elsevier Science Publishers B.V., Amsterdam, Nizozemska (1988)).

[0082] Postupci za inženjering ili humanizaciju nehumanih ili humanih antitela takođe se mogu koristiti i dobro su poznate u struci. Uopšteno, humanizovano ili projektovano antitelo ima jedan ili više aminokiselinskih ostataka iz nehumanog izvora, na primer, ali ne ograničeno na, miševa, pacova, zečeva, nehumanih primata ili drugih sisara. Ovi nehumani aminokiselinski ostaci zamenjuju se ostacima koji se često nazivaju „uvoznim“ ostacima, koji se obično uzimaju iz „uvozne“ varijable, konstante ili drugog domena poznate humane sekvence.

[0084] Poznate sekvence humanog Ig su otkrivene, na primer, u www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi; www.ncbi.nih.gov/igblast; www.atcc.org/phage/hdb.html; www.mrc-cpe.cam.ac.uk/ALIGNMENTS.php; www.kabatdatabase.com/top.html; ftp.ncbi.nih.gov/repository/kabat; www.sciquest.com; www.abcam.com; www.antibodyresource.com/onlinecomp.html; www.public.iastate.edu/~pedro/research_tools.html; www.whfreeman.com/immunology/CH05/kuby05.htm; www.hhmi.org/grants/lectures/1996/vlab; www.path.cam.ac.uk/~mrc7/mikeimages.html; mcb.harvard.edu/BioLinks/Immunology.html; www.immunologylink.com; pathbox.wustl.edu/-hcenter/index.html; www.appliedbiosystems.com; www.nal.usda.gov/awic/pubs/antibody; www.m.ehime-u.ac.jp/~yasuhito/Elisa.html; www.biodesign.com; www.cancerresearchuk.org; www.biotech.ufl.edu; www.isacnet.org; baserv.uci.kun.nl/~jraats/links1.html; www.recab.unihd.de/immuno.bme.nwu.edu; www.mrc-cpe.cam.ac.uk; www.ibt.unam.mx/vir/V_mice.html; http://www.bioinf.org.uk/abs; antibody.bath.ac.uk; www.unizh.ch; www.cryst.bbk.ac.uk/~ubcg07s; www.nimr.mrc.ac.uk/CC/ccaewg/ccaewg.html; www.path.cam.ac.uk/~mrc7/humanisation/TAHHP.html; www.ibt.unam.mx/vir/structure/stat_aim.html; www.biosci.missouri.edu/smithgp/index.html; www.jerini.de; Kabat i sar., Sequences of Proteins of Immunological Interest, U.S. Dept. Health (1983).

[0085] Takve uvezene sekvence mogu se koristiti za smanjenje imunogenosti ili smanjenje, poboljšanje ili modifikovanje vezivanja, afiniteta, brzine vezivanja, brzine disocijacije, aviditeta, specifičnosti, vremena poluraspada ili bilo koje druge pogodne karakteristike, kao što je poznato u struci. Uopšteno, ostaci CDR-a su direktno i najznačajnije uključeni u uticanje na vezivanje antigena. Shodno tome, deo ili sve nehumane ili humane CDR sekvence se održavaju, dok se nehumane sekvence varijabilnih i konstantnih regiona mogu zameniti humanim ili drugim aminokiselinama.

[0087] Antitela takođe mogu opciono biti humanizovana ili humana antitela inženjerisana uz zadržavanje visokog afiniteta za antigen i drugih povoljnih bioloških svojstava. Da bi se postigao ovaj cilj, humanizovana (ili humana) antitela mogu se opciono pripremiti procesom analize roditeljskih sekvenci i različitih konceptualnih humanizovanih proizvoda korišćenjem trodimenzionalnih modela roditeljskih i humanizovanih sekvenci. Trodimenzionalni modeli imunoglobulina su obično dostupni i poznati stručnjacima u predmetnoj oblasti. Dostupni su računarski programi koji ilustruju i prikazuju verovatne trodimenzionalne konformacione strukture odabranih kandidatskih sekvenci imunoglobulina. Pregled ovih prikaza omogućava analizu verovatne uloge ostataka u funkcionisanju kandidatske sekvence imunoglobulina, odnosno analizu ostataka koji utiču na sposobnost kandidatskog imunoglobulina da vezuje svoj antigen. Na ovaj način, okvirni ostaci (engl. framework residues, FR) se mogu izabrati i kombinovati iz konsenzusnih i uvoznih sekvenci tako da se postigne željena karakteristika antitela, kao što je povećani afinitet za ciljni antigen / ciljane antigene.

[0089] Dodatno tome, humano IL-23 specifično antitelo može da sadrži okvir lakog lanca humane zametne linije. Sekvenca lakog lanca zametne linije može biti izabrana između humanih VK sekvenci, uključujući, ali ne ograničeno na, A1, A10, A11, A14, A17, A18, A19, A2, A20, A23, A26, A27, A3, A30, A5, A7, B2, B3, L1, L10, L11, L12, L14, L15, L16, L18, L19, L2, L20, L22, L23, L24, L25, L4/18a, L5, L6, L8, L9, O1, O11, O12, O14, O18, O2, O4 i O8. Ponekad se ovaj okvir lakog lanca humane nasledne linije bira između V1-11, V1-13, V1-16, V1-17, V1-18, V1-19, V1-2, V1-20, V1-22, V1-3, V1-4, V1-5, V1-7, V1-9, V2-1, V2-11, V2-13, V2-14, V2-15, V2-17, V2-19, V2-6, V2-7, V2-8, V3-2, V3-3, V3-4, V4-1, V4-2, V4-3, V4-4, V4-6, V5-1, V5-2, V5-4 i V5-6.

[0091] U drugim slučajevima, humano IL-23 specifično antitelo može da sadrži okvir teškog lanca humane nasledne linije. Ponekad se ovaj okvir teškog lanca humane zametne linije bira između VH1-18, VH1-2, VH1-24, VH1-3, VH1-45, VH1-46, VH1-58, VH1-69, VH1-8, VH2-26, VH2-5, VH2-70, VH3-11, VH3-13, VH3-15, VH3-16, VH3-20, VH3-21, VH3-23, VH3-30, VH3-33, VH3-35, VH3-38, VH3-43, VH3-48, VH3-49, VH3-53, VH3-64, VH3-66, VH3-7, VH3-72, VH3-73, VH3-74, VH3-9, VH4-28, VH4-31, VH4-34, VH4-39, VH4-4, VH4-59, VH4-61, VH5-51, VH6-1 i VH7-81.

[0093] U posebnim otelotvorenjima, varijabilni region lakog lanca i/ili varijabilni region teškog lanca sadrži okvirni region ili najmanje deo okvirnog regiona (npr. sadrži 2 ili 3 podregiona, kao što su FR2 i FR3). U određenim otelotvorenjima, najmanje FRL1, FRL2, FRL3 ili FRL4 je potpuno human. U drugim otelotvorenjima, najmanje FRH1, FRH2, FRH3 ili FRH4 je potpuno human. U nekim otelotvorenjima, najmanje FRL1, FRL2, FRL3 ili FRL4 je sekvenca zametne linije (npr. humane zametne linije) ili sadrži humane konsenzusne sekvence za određeni okvir (lako dostupne na izvorima prethodno opisanih poznatih humanih Ig sekvenci). U drugim otelotvorenjima, najmanje FRH1, FRH2, FRH3 ili FRH4 je sekvenca zametne linije (npr. humane zametne linije) ili sadrži humane konsenzusne sekvence za određeni okvir. U poželjnim otelotvorenjima, okvirni region je potpuno humani okvirni region.

[0095] Humanizacija ili inženjerisanje antitela može da se izvede korišćenjem bilo kog poznatog postupka, kao što su oni opisani u, ali ne ograničeno na, Winter (Jones i sar., Nature 321:522 (1986); Riechmann i sar., Nature 332:323 (1988); Verhoeyen i sar., Science 239:1534 (1988)), Sims i sar., J. Immunol.151: 2296 (1993); Chothia i Lesk, J. Mol. Biol.196:901 (1987), Carter i sar., Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.89:4285 (1992); Presta i sar., J. Immunol.151:2623

[0096] (1993), Patenti SAD br.: 5723323, 5976862, 5824514, 5817483, 5814476, 5763192, 5723323, 5,766886, 5714352, 6204023, 6180370,

[0097] 5693762, 5530101, 5585089, 5225539; 4816567, WO99/006834, WO97/020032, WO92/011272, WO92/003461, WO94/018219, WO90/005144, WO92/001047, W O93/006213, WO90/14443, WO90/14424, WO90/14430, EP 229246.

[0099] Ponekad, otkriveno antitelo sadrži izmenjeni (npr. mutirani) Fc region. Na primer, ponekad je Fc region izmenjen kako bi se smanjile ili poboljšale efektorske funkcije antitela. Ponekad je Fc region izotip izabran između IgM, IgA, IgG, IgE ili drugog izotipa. Alternativno ili dodatno, može biti korisno da se kombinuju modifikacije aminokiselina sa jednom ili više dodatnih modifikacija aminokiselina koje menjaju vezivanje C1q i/ili funkciju citotoksičnosti zavisne od komplementa Fc regiona molekula koji vezuje IL-23. Početni polipeptid od posebnog interesa može biti onaj koji se vezuje za C1q i pokazuje citotoksičnost zavisnu od komplementa (engl. complement dependent cytotoxicity, CDC).

[0100] Polipeptidi sa već postojećom aktivnošću vezivanja C1q, koji opciono dodatno imaju sposobnost posredovanja CDC-a, mogu se modifikovati tako da se poboljša jedna ili obe ove aktivnosti. Modifikacije aminokiselina koje menjaju C1q i/ili modifikuju njegovu funkciju citotoksičnosti zavisnu od komplementa opisane su, na primer, u WO/0042072.

[0102] Kao što je gore navedeno, može se dizajnirati Fc region humanog IL-23 specifičnog antitela sa izmenjenom efektorskom funkcijom, npr. modifikovanjem vezivanja C1q i/ili vezivanja FcyR i time promenom aktivnosti citotoksičnosti zavisne od komplementa (engl. complement dependent citotoxicity, CDC) i/ili aktivnosti citotoksičnosti posredovane ćelijama zavisne od antitela (engl. antibodydependent cell-mediated cytotoxicity, ADCC). „Efektorske funkcije“ su zadužene za aktivaciju ili smanjivanje određene biološke aktivnosti (npr., kod subjekta). Primeri efektorskih funkcija uključuju, ali nisu ograničeni na: vezivanje C1q; CDC; vezivanje receptora Fc; ADCC; fagocitozu; regulaciju nadole receptora ćelijske površine (npr., B-ćelijskog receptora; BCR) itd. Takve efektorske funkcije mogu zahtevati da Fc region bude kombinovan sa vezujućim domenom (npr., varijabilnim domenom antitela) i mogu da se procene korišćenjem raznih testova (npr., testovi vezivanja Fc, testovi ADCC-a, testovi CDC-a itd.).

[0104] Na primer, može se generisati varijanta Fc regiona humanog IL-23 (ili anti-IL-23) antitela sa poboljšanim vezivanjem C1q i poboljšanim vezivanjem FcyRIII (npr. sa poboljšanom aktivnošću ADCC-a i poboljšanom aktivnošću CDCa). Alternativno, ako je poželjno da se funkcija efektora smanji ili ukloni, varijanta Fc regiona može biti inženjerisana sa smanjenom aktivnošću CDC-a i/ili smanjenom aktivnošću ADCC-a. Ponekad, samo jedna od ovih aktivnosti može da bude povećana i, opciono, takođe druga aktivnost smanjena (npr., da bi se generisala varijanta Fc regiona sa poboljšanom aktivnošću ADCC-a, ali smanjenom aktivnošću CDC-a i obrnuto).

[0106] Mutacije Fc se takođe mogu uvesti inženjerisanjem da bi se promenila njihova interakcija sa neonatalnim Fc receptorom (FcRn) i poboljšala njihova farmakokinetička svojstva. Kolekcija humanih varijanti Fc sa poboljšanim vezivanjem za FcRn su opisani (Shields i sar., (2001)). Mapiranje visoke rezolucije mesta vezivanja ljudskog IgG1 za FcyRI, FcyRII, FcyRIII i FcRn i dizajn IgG1 varijanti sa poboljšanim vezivanjem za FcyR, J. Biol. Chem.276:6591–6604).

[0108] Druga vrsta supstitucije aminokiselina služi za promenu obrasca glikozilacije Fc regiona humanog IL-23 specifičnog antitela. Glikozilacija Fc regiona je tipično ili N-vezana ili O-vezana. Termin N-vezana se odnosi na vezivanje ugljovodoničkog dela za bočni lanac asparaginskog ostatka. Termin O-vezana glikozilacija se odnosi na vezivanje jednog od šećera N-acetilgalaktozamina, galaktoze ili ksiloze za hidroksi aminokiselinu, najčešće serin ili treonin, iako se takođe može koristiti 5-hidroksiprolin ili 5-hidroksilizin. Sekvence za prepoznavanja enzimskog vezivanja ugljenih hidrata za peptidne sekvence asparaginskog bočnog lanca su asparagin-X-serin i asparagin-X-treonin, naznačene time što je X bilo koja aminokiselina osim prolina. Dakle, prisustvo bilo koje od ovih peptidnih sekvenci u polipeptidu stvara potencijalno mesto glikozilacije.

[0110] Obrazac glikozilacije može da bude izmenjen, na primer, brisanjem jednog ili više mesta glikozilacije koja se nalaze u polipeptidu, i/ili dodavanjem jednog ili više mesta glikozilacije koja nisu prisutna u polipeptidu. Dodavanje mesta glikozilacije u Fc region humanog IL-23 specifičnog antitela se pogodno postiže promenom aminokiselinske sekvence tako da sadrži jednu ili više gore opisanih tripeptidnih sekvenci (za N-vezana mesta glikozilacije). Primerna varijanta glikozilacije ima aminokiselinsku supstituciju ostatka Asn 297 teškog lanca. Promena se takođe može izvršiti dodavanjem ili supstitucijom sa jednim ili više serinskih ili treoninskih ostataka sekvenci originalnog polipeptida (za O-vezana mesta glikozilacije). Dodatno tome, promena Asn 297 u Ala može ukloniti jedno od mesta glikozilacije.

[0112] U određenim otelotvorenjima, humano IL-23 specifično antitelo prema predmetnom pronalasku eksprimirano je u ćelijama koje eksprimiraju beta (1,4)-N-acetilglukozaminiltransferazu III (GnT III), tako da GnT III dodaje GlcNAc humanom IL-23 antitelu. Postupci za proizvodnju antitela na takav način date su u WO/9954342, WO/03011878, patentnoj publikaciji 20030003097A1 i Umana i sar., Nature Biotechnology, 17:176–180, februar 1999.

[0114] Anti-IL-23 antitelo se takođe može opciono generisati imunizacijom transgene životinje (npr. miša, pacova, hrčka, nehumanih primata i slično) sposobne da proizvede repertoar humanih antitela, kao što je ovde opisano i/ili kao što je poznato u predmetnoj oblasti. Ćelije koje proizvode humano anti-IL-23 antitelo mogu se izolovati od takvih životinja i učiniti besmrtnima odgovarajućim postupcima, kao što su ovde opisani postupci.

[0116] Transgeni miševi koji mogu proizvesti repertoar humanih antitela koja se vezuju za humane antigene mogu se proizvesti poznatim postupcima (npr., ali ne ograničeno na, Patenti SAD br.: 5,770,428, 5,569,825,

[0117] 5,545,806, 5,625,126, 5,625,825, 5,633,425, 5,661,016 i 5,789,650 registrovani na ime Lonberg i sar.; Jakobovits i sar. WO 98/50433, Jakobovits i sar. WO 98/24893, Lonberg i sar. WO 98/24884, Lonberg i sar. WO 97/13852, Lonberg i sar. WO 94/25585, Kucherlapate i sar. WO 96/34096, Kucherlapate i sar. EP 0463 151 B1, Kucherlapate i sar. EP 0710719 A1, Surani i sar. Pat. SAD br.

[0118] 5,545,807, Bruggemann i sar. WO 90/04036, Bruggemann i sar. EP 0438474 B1, Lonberg i sar. EP 0814259 A2, Lonberg i sar. GB 2272 440 A, Lonberg i sar. Nature 368:856–859 (1994), Taylor i sar., Int. Immunol.6(4)579-591

[0119] (1994), Green i sar., Nature Genetics 7:13–21 (1994), Mendez i sar., Nature Genetics 15:146–156 (1997), Taylor i sar., Nucleic Acids Research 20(23):6287– 6295 (1992), Tuaillon i sar., Proc Natl Acad Sci USA 90(8)3720–3724

[0120] (1993), Lonberg i sar., Int Rev Immunol 13(1):65–93 (1995) i Fishwald i sar., Nat Biotechnol 14(7):845–851 (1996)). Generalno, ovi miševi sadrže najmanje jedan transgen koji sadrži DNK iz najmanje jednog lokusa humanog imunoglobulina koji je funkcionalno preuređen ili koji može biti podvrgnut funkcionalnom preuređenju. Lokusi endogenog imunoglobulina kod takvih miševa mogu biti poremećeni ili izbrisani kako bi se eliminisala sposobnost životinje da proizvodi antitela kodirana endogenim genima.

[0122] Skrining antitela na specifično vezivanje za slične proteine ili fragmente može se lako postići korišćenjem biblioteka prikaza na peptidima. Ovaj postupak podrazumeva skrining velikih kolekcija peptida na pojedinačne članove koji imaju željenu funkciju ili strukturu. Skrining antitela iz biblioteka prikaza na peptidu je dobro poznat u predmetnoj oblasti. Prikazane peptidne sekvence mogu biti dužine od 3 do 5000 ili više aminokiselina, često od 5–100 aminokiselina, a često od oko 8 do 25 aminokiselina. Pored direktnih hemijskih sintetičkih postupaka za generisanje peptidnih biblioteka, opisano je nekoliko postupaka rekombinantne DNK. Jedan tip uključuje prikaz peptidne sekvence na površini bakteriofaga ili ćelije. Svaki bakteriofag ili ćelija sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira određenu prikazanu peptidnu sekvencu. Takvi postupci su opisani u PCT Patentnim publikacijama br.91/17271, 91/18980, 91/19818 i 93/08278.

[0124] Drugi sistemi za generisanje biblioteka peptida imaju aspekte kako in vitro hemijske sinteze tako i rekombinantnih postupaka. Pogledajte, PCT Patentne publikacije. 92/05258, 92/14843 i 96/19256. Takođe pogledajte, Patent SAD br. 5,658,754; i 5,643,768. Biblioteke prikaza peptida, vektori i kompleti za skrining komercijalno su dostupni od dobavljača kao što su Invitrogen (Carlsbad, CA) i Cambridge Antibody Technologies (Cambridgeshire, UK). Pogledajte, npr., Pat. SAD br.4704692, 4939666, 4946778, 5260203, 5455030, 5518889, 5534621, 5656730, 5763733, 5767260, 5856456, registrovane na ime kompanije Enzon; 5223409, 5403484, 5571698, 5837500, registrovane na ime kompanije Dyax, 5427908, 5580717, registrovane na ime kompanije Affymax; 5885793, registrovan na ime kompanije Cambridge Antibody Technologies; 5750373, registrovan na ime kompanije Genentech, 5618920, 5595898, 5576195, 5698435, 5693493, 5698417, registrovane na ime Xoma, Colligan, iznad; Ausubel, iznad; ili Sambruk, iznad.

[0126] Antitela koja se koriste u postupku prema predmetnom pronalasku takođe se mogu pripremiti korišćenjem najmanje jednog anti-IL23 antitela koje kodira nukleinsku kiselinu kako bi se obezbedile transgene životinje ili sisari, kao što su koze, krave, konji, ovce, zečevi i slično, koji proizvode takva antitela u svom mleku. Takve životinje se mogu obezbediti korišćenjem poznatih postupaka. Pogledajte, npr., ali ne ograničeno na, Patenti SAD br.

[0127] 5,827,690; 5,849,992; 4,873,316; 5,849,992; 5,994,616; 5,565,362; 5,304,489 i slično.

[0129] Antitela koja se koriste u postupku prema predmetnom pronalasku mogu se dodatno pripremiti korišćenjem najmanje jednog anti-IL23 antitela koje kodira nukleinsku kiselinu kako bi se obezbedile transgene biljke i kultivisane biljne ćelije (npr., ali ne ograničeno na, duvan i kukuruz) koje proizvode takva antitela, specificirane delove ili varijante u delovima biljaka ili u ćelijama koje se kultivišu iz njih. Kao neograničavajući primer, transgeni listovi duvana koji eksprimiraju rekombinantne proteine uspešno se koriste za obezbeđivanje velikih količina rekombinantnih proteina, npr. korišćenjem promotera koji se može indukovati. Pogledajte, npr., Cramer i sar., Curr. Top. Microbol. Immunol.240:95–118 (1999) i reference navedene u istom. Takođe, transgeni kukuruz se koristi za ekspresiju proteina sisara na komercijalnim nivoima produkcije, sa biološkim aktivnostima ekvivalentnim onima proizvedenim u drugim rekombinantnim sistemima ili prečišćenim iz prirodnih izvora. Pogledajte, npr., Hood i sar., Adv. Exp. Med. Biol.

[0130] 464:127–147 (1999) i reference navedene u istom. Antitela su takođe proizvedena u velikim količinama iz transgenih biljnih semena, uključujući fragmente antitela, kao što su antitela sa jednim lancem (engl. single-chain variable fragment, scFv), uključujući seme duvana i gomolje krompira. Pogledajte, npr., Conrad i sar., Plant Mol. Biol.38:101–109 (1998) i reference navedene u istom. Stoga se antitela prema predmetnom pronalasku takođe mogu proizvesti korišćenjem transgenih biljaka, prema poznatim postupcima. Takođe pogledajte, npr., Fischer i sar., Biotechnol. Aplik. Biochem.30:99–108 (okt., 1999), Ma i sar., Trends Biotechnol.

[0131] 13:522–7 (1995); Ma i sar., Plant Physiol.109:341-6 (1995); Whitelam i sar., Biochem. Soc. Trans.22:940–944 (1994); i reference navedene u istom.

[0133] Antitela mogu da vezuju humani IL-23 sa širokim spektrom afiniteta (KD). U poželjnom otelotvorenju, humani mAb može opciono da veže humani IL-23 sa visokim afinitetom. Na primer, humani mAb može da veže humani IL-23 sa vrednošću KD jednakom ili manjom od oko 10<-7>M, kao što je, ali ne ograničeno na, 0,1–9,9 (ili bilo koji raspon sadržan u njemu) X 10<-7>, 10<-8>, 10<-9>, 10<-10>, 10<-11>, 10<-12>, 10<-13>ili bilo koji raspon ili vrednost sadržan u njemu.

[0135] Afinitet ili aviditet antitela prema antigenu može se odrediti eksperimentalno bilo kojim odgovarajućim postupkom. (Pogledajte, na primer, Berzofsky i sar., „Antibody-Antigen Interactions“, u Fundamental Immunology, Paul, W. E., urednik, Raven Press: New York, NY (1984); Kuby, Janis Immunology, W. H. Freeman and Company: New York, NY (1992); i ovde opisanim postupcima). Izmereni afinitet pojedinačne interakcije antitela i antigena može da varira ako se meri pod drugačijim okolnostima (npr., koncentracija soli, pH). Tako merenja afiniteta i drugih parametara vezivanja antigena (npr., KD, Ka, Kd) poželjno se vrše korišćenjem standardizovanih rastvora antitela i antigena i standardizovanog pufera, kao što je pufer koji je ovde opisan.

[0137] Molekuli nukleinske kiseline

[0139] Koristeći ovde obezbeđene informacije, na primer, nukleotidne sekvence koje kodiraju najmanje 70–100% susednih aminokiselina najmanje jednog od varijabilnog ili CDR regiona lakog ili teškog lanca koji su ovde opisani, između ostalih sekvenci koje su ovde otkrivene, specificiranih fragmenata, varijanti ili njihovih konsenzusnih sekvenci ili deponovanog vektora koji sadrži najmanje jednu od predmetnih sekvenci, molekul nukleinske kiseline prema predmetnom obelodanjivanju koji kodira najmanje jedno anti-IL-23 antitelo može se dobiti korišćenjem ovde opisanih postupaka ili kao što je poznato u predmetnoj oblasti.

[0141] Molekuli nukleinske kiseline mogu biti u obliku RNK, kao što su iRNK, hnRNK, tRNK ili u bilo kom drugom obliku ili u obliku DNK, uključujući, ali ne ograničeno na, cDNK i genomski DNK dobijen kloniranjem ili proizveden sintetički ili bilo koje njihove kombinacije. DNK može imati tri lanca, dva lanca ili jedan lanac ili bilo koju njihovu kombinaciju. Bilo koji deo najmanje jednog lanca DNK ili RNK može biti kodni lanac, takođe poznat kao sens lanac ili može biti nekodirajući lanac, takođe poznat kao antisens lanac.

[0143] Izolovani molekuli nukleinske kiseline koji se koriste u postupku prema predmetnom obelodanjivanju mogu uključivati molekule nukleinske kiseline koji sadrže otvoreni okvir za čitanje (engl. open reading frame, ORF), opciono, sa jednim ili više introna, npr., ali ne ograničeno na, najmanje jedan specificirani deo najmanje jednog CDR-a, kao što su CDR1, CDR2 i/ili CDR3 najmanje jednog teškog lanca ili lakog lanca; molekule nukleinske kiseline koji sadrže kodirajuću sekvencu za anti-IL-23 antitelo ili varijabilni region; i molekule nukleinske kiseline koji sadrže nukleotidnu sekvencu koja se značajno razlikuje od gore opisanih, ali koji, zbog degeneracije genetskog koda i dalje kodiraju najmanje jedno anti-IL-23 antitelo kao što je ovde opisano i/ili kao što je poznato u predmetnoj oblasti.

[0144] Naravno, genetski kod je dobro poznat u predmetnoj oblasti. Dakle, za stručnjaka u predmetnoj oblasti bi generisanje takvih degenerisanih varijanti nukleinske kiseline koje kodiraju specifična anti-IL-23 antitela koja se koriste u postupku prema predmetnom pronalasku bilo rutinski zadatak. Pogledajte, npr., Ausubel i sar., iznad. Neograničavajući primeri molekula izolovanih nukleinskih kiselina uključuju nukleinske kiseline koje kodiraju HC CDR1, HC CDR2, HC CDR3, LC CDR1, LC CDR2 i LC CDR3, respektivno.

[0146] Kao što je ovde navedeno, molekuli nukleinske kiseline koji sadrže nukleinsku kiselinu koja kodira anti-IL-23 antitelo mogu uključivati, ali nisu ograničeni na, one koji kodiraju aminokiselinsku sekvencu fragmenta antitela, samu; kodirajuću sekvencu za celo antitelo ili njegov deo; kodirajuću sekvencu za antitelo, fragment ili deo, kao i dodatne sekvence, kao što je kodirajuća sekvenca najmanje jednog lidera signala ili fuzionog peptida, sa ili bez prethodno pomenutih dodatnih kodirajućih sekvenci, kao što je najmanje jedan intron, zajedno sa dodatnim, nekodirajućim sekvencama, uključujući, ali ne ograničeno na, nekodirajuće 5' i 3' sekvence, kao što su transkribovane, netranslacione sekvence koje igraju ulogu u transkripciji, obradi mRNK, uključujući signale za splajsovanje i poliadenilaciju (na primer, vezivanje ribosoma i stabilnost mRNK); dodatnu kodirajuću sekvencu koja kodira dodatne aminokiseline, kao što su one koje pružaju dodatne funkcionalnosti. Dakle, sekvenca koja kodira antitelo može biti fuzionisana sa markerskom sekvencom, kao što je sekvenca koja kodira peptid koji olakšava prečišćavanje fuzionisanog antitela koje sadrži fragment ili deo antitela.

[0147] Polinukleotidi koji se selektivno hibridizuju u polinukleotid kao što je ovde opisan

[0149] Postupak prema predmetnom obelodanjivanju koristi izolovane nukleinske kiseline koje se hibridizuju pod uslovima selektivne hibridizacije u polinukleotid koji je ovde otkriven. Dakle, ovi polinukleotidi se mogu koristiti za izolaciju, otkrivanje i/ili kvantifikaciju nukleinskih kiselina koje sadrže takve polinukleotide. Na primer, polinukleotidi se mogu koristiti za identifikaciju, izolaciju ili pojačavanje delimičnih ili punih klonova u deponiranoj biblioteci. Ponekad su polinukleotidi genomske ili cDNK sekvence izolovane ili na drugi način komplementarne sa cDNK iz biblioteke humanih ili sisarskih nukleinskih kiselina.

[0151] Poželjno, biblioteka cDNK sadrži najmanje 80% sekvenci pune dužine, poželjno najmanje 85% ili 90% sekvenci pune dužine i poželjnije najmanje 95% sekvenci pune dužine. Biblioteke cDNK se mogu normalizovati kako bi se povećala zastupljenost retkih sekvenci. Uslovi hibridizacije niske ili umerene strogosti se tipično, ali ne isključivo, koriste sa sekvencama koje imaju smanjenu identičnost sekvence u odnosu na komplementarne sekvence. Uslovi umerene i visoke strogosti mogu se opciono koristiti za sekvence veće identičnosti. Uslovi niske strogosti omogućavaju selektivnu hibridizaciju sekvenci koje imaju oko 70% identičnosti sekvence i mogu se koristiti za identifikaciju ortolognih ili paralognih sekvenci.

[0153] Opciono, polinukleotidi će kodirati najmanje deo antitela. Polinukleotidi obuhvataju sekvence nukleinskih kiselina koje se mogu koristiti za selektivnu hibridizaciju u polinukleotid koji kodira antitelo prema predmetnom pronalasku. Pogledajte, npr., Ausubel, iznad; Colligan, iznad.

[0155] Konstrukcija nukleinskih kiselina

[0157] Izolovane nukleinske kiseline se mogu napraviti korišćenjem (a) rekombinantnih postupaka, (b) sintetičkih tehnika, (c) tehnika prečišćavanja i/ili (d) njihovih kombinacija, kao što je dobro poznato u predmetnoj oblasti.

[0159] Nukleinske kiseline pogodno mogu da sadrže sekvence dodatno uz polinukleotid prema predmetnom obelodanjivanju. Na primer, mesto multikloniranja koje sadrži jedno ili više mesta ograničenja endonukleaze može se umetnuti u nukleinsku kiselinu kako bi pomoglo u izolaciji polinukleotida. Takođe, sekvence koje se mogu podvrgnuti translaciji se mogu umetnuti kako bi pomogle u izolaciji translacionog polinukleotida prema predmetnom obelodanjivanju. Na primer, markerska sekvenca heksahistidina pruža pogodno sredstvo za prečišćavanje proteina prema predmetnom obelodanjivanju. Nukleinska kiselina prema predmetnom obelodanjivanju, isključujući kodirajuću sekvencu, opciono je vektor, adapter ili linker za kloniranje i/ili ekspresiju polinukleotida prema predmetnom obelodanjivanju.

[0161] Takvim sekvencama za kloniranje i/ili ekspresiju mogu se dodati dodatne sekvence da bi se optimizovala njihova funkcija u kloniranju i/ili ekspresiji, da bi pomogli u izolaciji polinukleotida ili poboljšali uvođenje polinukleotida u ćeliju. Upotreba vektora kloniranja, vektora ekspresije, adaptera i linkera je dobro poznata u predmetnoj oblasti. (Pogledajte, npr., Ausubel, iznad; ili Sambrook, iznad)

[0163] Rekombinantni postupci za konstrukciju nukleinskih kiselina

[0164] Kompozicije izolovanih nukleinskih kiselina, kao što su RNK, cDNK, genomska DNK ili bilo koja njihova kombinacija, mogu se dobiti iz bioloških izvora koristeći bilo koji broj metodologija kloniranja poznatih stručnjacima u predmetnoj oblasti. Ponekad se koriste oligonukleotidne sonde koje se selektivno hibridizuju, pod strogim uslovima, u polinukleotide prema predmetnom pronalasku za identifikaciju željene sekvence u biblioteci cDNK ili genomske DNK. Izolacija RNK i konstrukcija biblioteka cDNK i genoma dobro su poznate osobama sa uobičajenim znanjem u predmetnoj oblasti. (Pogledajte, npr., Ausubel, iznad; ili Sambrook, iznad)

[0166] Postupci skrininga i izolacije nukleinskih kiselina

[0168] Biblioteka cDNK ili genoma se može pregledati pomoću sonde zasnovane na sekvenci polinukleotida koja se koristi u postupku prema predmetnom obelodanjivanju, kao što su one koje su ovde otkrivene. Sonde se mogu koristiti za hibridizaciju sa sekvencama genomske DNK ili cDNK za izolaciju homolognih gena u istim ili različitim organizmima. Stručnjaci u predmetnoj oblasti će ceniti da se u testu mogu koristiti različiti stepeni strogosti hibridizacije; i bilo koje od hibridizacije ili sredstva za ispiranje mogu biti strogi. Kako uslovi za hibridizaciju postaju strožiji, mora postojati veći stepen komplementarnosti između sonde i cilja da bi došlo do formiranja dupleksa. Stepen strogosti se može kontrolisati putem jednog ili više sledećih faktora: temperature, jonske jačine, pH vrednosti i prisustva rastvarača koji delimično denaturiše, kao što je formamid. Na primer, strogost hibridizacije se pogodno menja promenom polariteta rastvora reaktanata kroz, na primer, manipulaciju koncentracijom formamida u rasponu od 0% do 50%. Stepen komplementarnosti (identičnost sekvence) potreban za vezivanje koje se može detektovati će varirati u skladu sa strogošću medijuma za hibridizaciju i/ili medijuma za ispiranje. Stepen komplementarnosti će optimalno biti 100% ili 70–100% ili bilo koji raspon ili vrednost u njemu. Međutim, treba shvatiti da se manje varijacije sekvenci u sondama i prajmerima mogu kompenzovati smanjenjem strogosti medijuma za hibridizaciju i/ili ispiranje.

[0170] Postupci amplifikacije RNK ili DNK su dobro poznate u predmetnoj oblasti i mogu se koristiti u skladu sa ovim otkrićem bez nepotrebnog eksperimentisanja, na osnovu ovde predstavljenog učenja i smernica.

[0172] Poznati postupci amplifikacije DNK ili RNK uključuju, ali nisu ograničeni na, lančanu reakciju polimeraze (engl. polymerase chain reaction, PCR) i povezane procese amplifikacije (pogledajte, npr., Patente SAD br.4,683,195, 4,683,202, 4,800,159, 4,965,188, na ime Mullis i sar.; 4,795,699 i 4,921,794 na ime Tabor i sar.; 5,142,033 na ime Innis; 5,122,464 na ime Wilson i

[0173] sar.; 5,091,310 na ime Innis; 5,066,584 na ime Gyllensten i sar.; 4,889,818 na ime Gelfand i sar; 4,994,370 na ime Silver i sar; 4,766,067 na ime Biswas; 4,656,134 na ime Ringold) i RNK posredovanu amplifikaciju koja koristi antisens RNK spram ciljne sekvence kao obrasca za sintezu DNK sa dva lanca (Patent SAD br.

[0174] 5,130,238 na ime Malek i sar., pod trgovačkim imenom NASBA). (Pogledajte, npr., Ausubel, iznad; ili Sambrook, iznad.)

[0176] Na primer, tehnologija lančane reakcije polimeraze (engl. polymerase chain reaction, PCR) može se koristiti za amplifikaciju sekvenci polinukleotida koji se koriste u postupku prema ovom obelodanjivanju i povezanih gena direktno iz biblioteka genomskog DNK ili cDNK. PCR i drugi postupci in vitro amplifikacije takođe mogu biti korisni, na primer, za kloniranje sekvenci nukleinskih kiselina koje kodiraju proteine koje treba eksprimirati, za pravljenje nukleinskih kiselina koje će se koristiti kao sonde za otkrivanje prisustva željenog mRNK u uzorcima, za sekvenciranje nukleinskih kiselina ili u druge svrhe. Primeri tehnika koji su dovoljni za usmeravanje veština kroz postupke in vitro amplifikacije nalaze se u Berger, iznad, Sambrook, iznad i Ausubel, iznad, kao i Mullis i sar., Patent SAD br.

[0177] 4,683,202 (1987); i Innis i sar., PCR Protocols A Guide to Methods and Applications, urednici., Academic Press Inc., San Dijego, Kalifornija (1990).

[0178] Komercijalno dostupni kompleti za genomsku PCR amplifikaciju poznati su u predmetnoj oblasti. Pogledajte npr. Advantage-GC komplet za genomski PCR (Clontech). Dodatno tome, npr., protein 32. gena T4 (Boehringer Mannheim) može se koristiti za poboljšanje prinosa dugih proizvoda PCR-a.

[0180] Sintetički postupci za konstrukciju nukleinskih kiselina

[0182] Izolovane nukleinske kiseline koje se koriste u postupku prema predmetnom obelodanjivanju takođe se mogu pripremiti direktnom hemijskom sintezom poznatim postupcima (pogledajte, npr., Ausubel i sar., iznad). Hemijska sinteza generalno proizvodi oligonukleotid sa jednim lancem, koji se može pretvoriti u DNK sa dva lanca hibridizacijom sa komplementarnom sekvencom ili polimerizacijom sa DNK polimerazom koristeći jednostruki lanac kao šablon.

[0183] Stručnjak u predmetnoj oblasti će prepoznati da, iako hemijska sinteza DNK može biti ograničena na sekvence od oko 100 ili više baza, duže sekvence se mogu dobiti ligacijom kraćih sekvenci.

[0185] Kasete za rekombinantnu ekspresiju

[0187] Predmetno obelodanjivanje koristi kasete za rekombinantnu ekspresiju koje sadrže nukleinsku kiselinu. Sekvenca nukleinske kiseline, na primer, cDNK ili genomska sekvenca koja kodira antitelo koje se koristi u postupku prema predmetnom obelodanjivanju, može se koristiti za konstrukciju kasete za rekombinantnu ekspresiju koja se može uvesti u najmanje jednu željenu ćeliju domaćina. Kaseta za rekombinantnu ekspresiju će obično sadržati polinukleotid operativno povezan sa regulatornim sekvencama transkripcione inicijacije koje će usmeriti transkripciju polinukleotida u predviđenoj ćeliji domaćinu. Za direktnu ekspresiju nukleinskih kiselina mogu se koristiti i heterologni i neheterologni (tj. endogeni) promoteri.

[0189] Ponekad se izolovane nukleinske kiseline koje služe kao promoter, pojačivač ili drugi elementi mogu uvesti u odgovarajući položaj (uzvodno, nizvodno ili u intronu) neheterolognog oblika polinukleotida prema predmetnom pronalasku kako bi se regulisala ekspresija polinukleotida nagore ili nadole. Na primer, endogeni promoteri mogu biti izmenjeni in vivo ili in vitro mutacijom, brisanjem i/ili supstitucijom.

[0191] Vektori i ćelije domaćini

[0193] Predmetno obelodanjivanje se takođe odnosi na vektore koji uključuju molekule izolovane nukleinske kiseline, ćelije domaćine koje su genetski modifikovane sa rekombinantnim vektorima i proizvodnju najmanje jednog anti-IL-23 antitela rekombinantnim tehnikama, kao što je dobro poznato u predmetnoj oblasti. Pogledajte, npr., Sambrook i sar., iznad; Ausubel i sar., iznad.

[0195] Polinukleotidi se mogu opciono povezati sa vektorom koji sadrži marker koji se može izabrati za propagaciju u domaćinu. Generalno, plazmidni vektor se uvodi u talog, kao što je talog kalcijum fosfata ili u kompleks sa naelektrisanim lipidom. Ako je vektor virus, može se pakovati in vitro pomoću odgovarajuće ćelijske linije za pakovanje, a zatim transdukovati u ćelije domaćine.

[0197] DNK umetak treba da bude operativno povezan sa odgovarajućim promoterom. Ekspresioni konstrukti će dodatno sadržati mesta za inicijaciju transkripcije, završetak i, u transkribovanom regionu, mesto vezivanja ribosoma za translaciju. Kodirajući deo zrelih transkripata koji eksprimiraju konstrukcije poželjno će uključivati translaciju koja se inicira na početku i kodon za završetak (npr. UAA, Uga ili UAG) koji je odgovarajuće pozicioniran na kraju mRNK koju treba podvrgnuti translaciji, pri čemu se su za ekspresiju u ćelijama sisara ili eukariota poželjni UAA i UAG.

[0199] Vektori ekspresije će poželjno, ali opciono, uključivati najmanje jedan marker koji se može izabrati. Takvi markeri uključuju, ali nisu ograničeni na, npr., metotreksat (MTX), dihidrofolat reduktazu (DHFR, Pat. SAD br.

[0200] 4,399,216; 4,634,665; 4,656,134; 4,956,288; 5,149,636; 5,179,017, rezistencija na ampicilin, neomicin (G418), mikofenolnu kiselinu ili glutamin sintetazu (GS, Pat. SAD br.5,122,464; 5,770,359; 5,827,739) za eukariotsku ćelijsku kulturu i geni rezistentni na tetraciklin ili ampicilin za kultivaciju kod E. coli i drugih bakterija ili prokariotika. U predmetnoj oblasti su poznati odgovarajući medijumi za kultivisanje i uslovi za prethodno opisane ćelije domaćine. Odgovarajući vektori će biti lako prepoznatljivi stručnjaku u predmetnoj oblasti. Uvođenje vektorskog konstrukta u ćeliju domaćina može se izvršiti transfekcijom kalcijum fosfatom, DEAE-dekstranom posredovanom transfekcijom, katjon lipidom posredovanom transfekcijom, elektroporacijom, transdukcijom, infekcijom ili drugim poznatim postupcima. Takvi postupci su opisani u predmetnoj oblasti, kao na primer u Sambrook, iznad, poglavlja 1–4 i 16–18; Ausubel, iznad, poglavlja 1, 9, 13, 15, 16.

[0202] Najmanje jedno antitelo koje je ovde obelodanjeno može da bude eksprimirano u modifikovanom obliku, kao što je fuzioni protein i može uključivati ne samo signale za sekreciju, već i dodatne heterologne funkcionalne regione. Na primer, region dodatnih aminokiselina, posebno naelektrisanih aminokiselina, može se dodati N-kraju antitela kako bi se poboljšala stabilnost i postojanost u ćeliji domaćinu, tokom prečišćavanja ili tokom naknadnog rukovanja i skladištenja. Takođe, peptidni delovi se mogu dodati antitelima koja su ovde otkrivena kako bi olakšali prečišćavanje. Takvi regioni se mogu ukloniti pre konačne pripreme antitela ili najmanje jednog njegovog fragmenta. Takvi postupci su opisani u predmetnoj oblasti, kao na primer u Sambrook, iznad, poglavlja 17.29–17.42 i 18.1–18.74; Ausubel, iznad, poglavlja 16, 17 i 18.

[0204] Osobe sa uobičajenim znanjem u predmetnoj oblasti su upoznate sa brojnim sistemima ekspresije dostupnim za ekspresiju nukleinske kiseline koja kodira protein koji se koristi u postupku prema predmetnom pronalasku.

[0205] Alternativno, nukleinske kiseline mogu da budu eksprimirane u ćeliji domaćinu uključivanjem (putem manipulacije) u ćeliji domaćinu koja sadrži endogenu DNK koja kodira antitelo. Takvi postupci su dobro poznati u predmetnoj oblasti, npr., kao što je opisano u Patentima SAD

[0206] br. 5,580,734, 5,641,670, 5,733,746 i 5,733,761.

[0207] Ilustracija ćelijskih kultura korisnih za proizvodnju antitela, određenih delova ili njihovih varijanti, su sisarske ćelije. Sistemi sisarskih ćelija često će biti u obliku monoslojeva ćelija, iako se mogu koristiti i suspenzije sisarskih ćelija ili bioreaktori. Određen broj odgovarajućih ćelijskih linija domaćina sposobnih da eksprimiraju intaktne glikozilirane proteine razvijene su u predmetnoj oblasti i uključuju ćelijske linije COS-1 (npr., ATCC CRL 1650), COS-7 (npr., ATCC CRL-1651), HEK293, BHK21 (npr., ATCC CRL-10), CHO (npr., ATCC CRL 1610) i BSC-1 (npr., ATCC CRL-26) ćelijske linije, Cos-7 ćelije, CHO ćelije, hep G2 ćelije, P3X63Ag8.653, SP2/0-Ag14, 293 ćelije, HeLa ćelije i tome slično, koje su lako dostupne, na primer, od organizacije American Type Culture Collection, Manassas, Va (www.atcc.org). Poželjne ćelije domaćini uključuju ćelije limfoidnog porekla, kao što su ćelije mijeloma i limfoma. Posebno poželjne ćelije domaćini su P3X63Ag8.653 ćelije (ATCC pristupni broj CRL-1580) i SP2/0-Ag14 ćelije (ATCC pristupni broj CRL-1851). U posebno poželjnom otelotvorenju, rekombinantna ćelija je P3X63Ab8.653 ili SP2/0-Ag14 ćelija.

[0209] Vektori ekspresije za ove ćelije mogu uključivati jednu ili više sledećih sekvenci za kontrolu ekspresije, kao što je, ali ne ograničeno na, poreklo replikacije; promoter (npr., kasni ili rani SV40 promoteri, CMV promoter (Pat. SAD br. 5,168,062; 5,385,839), HSV tk promoter, pgk (fosfoglicerat kinaza) promoter, EF-1 alfa promoter (Pat. SAD br.5,266,491), najmanje jedan promoter humanog imunoglobulina; pojačivač i/ili mesta za obradu informacija, kao što su mesta vezivanja ribosoma, mesta spajanja RNK, mesta poliadenilacije (npr., SV40 poli A mesto dodavanja velikog T antigena) i sekvence za terminaciju transkripcije.

[0210] Pogledajte, npr., Ausubel i sar., iznad; Sambrook i sar., iznad. Ostale ćelije korisne za proizvodnju nukleinskih kiselina ili proteina prema predmetnom pronalasku poznate su i/ili dostupne, na primer, od organizacije American Type Culture Collection Catalogue of Cell Lines and Hybridomas (www.atcc.org) ili iz drugih poznatih ili komercijalnih izvora.

[0212] Kada se koriste eukariotske ćelije domaćini, sekvence za poliadenizaciju ili za terminaciju transkripcije se obično ugrađuju u vektor. Primer sekvence za terminaciju je sekvenca za poliadenilaciju iz gena goveđeg hormona rasta. Sekvence za precizno spajanje transkripta takođe mogu biti uključene.

[0213] Primer sekvence za spajanje je VP1 intron iz SV40 (Sprague i sar., J. Virol.

[0214] 45:773-781 (1983)). Dodatno tome, sekvence gena za kontrolu replikacije u ćeliji domaćinu mogu se ugraditi u vektor, kao što je poznato u predmetnoj oblasti.

[0216] Prečišćavanje antitela

[0218] Anti-IL-23 antitelo se može izdvojiti i prečistiti iz rekombinantnih ćelijskih kultura poznatim postupcima, uključujući, ali ne ograničeno na, prečišćavanje proteina A, taloženje amonijum sulfata ili etanola, kiselinsku ekstrakciju, anjonsku ili katjonsku izmenjivačku hromatografiju, fosfoceluloznu hromatografiju, hidrofobnu interakcionu hromatografiju, afinitetnu hromatografiju, hidroksilapatitnu hromatografiju i lektinsku hromatografiju. Tečna hromatografija visokih performansi (engl. high performance liquid chromatography, HPLC) se takođe može koristiti za prečišćavanje. Pogledajte, npr., Colligan, Current Protocols in Immunology ili Current Protocols in Protein Science, John Wiley & Sons, NY, NY, (1997–2001), npr., poglavlja 1, 4, 6, 8, 9, 10.

[0220] Antitela koja se koriste u postupku prema predmetnom pronalasku uključuju prirodno prečišćene proizvode, proizvode hemijskih sintetičkih postupaka i proizvode proizvedene rekombinantnim tehnikama iz eukariotskog domaćina, uključujući, na primer, kvasac, ćelije viših biljaka, insekata i sisara. U zavisnosti od domaćina korišćenog u postupku rekombinantne produkcije, antitelo može biti glikozilirano ili može biti neglikozilirano, pri čemu je poželjno glikozilirano. Takvi postupci su opisani u mnogim standardnim laboratorijskim uputstvima, kao što je Sambrook, iznad, odeljci 17.37–17.42; Ausubel, iznad, poglavlja 10, 12, 13, 16, 18 i 20, Colligan, Protein Science, iznad, poglavlja 12-14.

[0222] Anti-IL-23 antitela.

[0224] Anti-IL-23 antitelo prema predmetnom obelodanjivanju uključuje bilo koji molekul koji sadrži protein ili peptid koji sadrži najmanje deo molekula imunoglobulina, kao što je, ali ne ograničeno na, najmanje jedan deo koji vezuje ligand (engl. ligand binding portion, LBP), kao što je, ali ne ograničeno na, region koji određuje komplementarnost (engl. complement determining region, CDR) teškog ili lakog lanca ili njegov deo koji vezuje ligand, varijabilni region teškog lanca ili lakog lanca, okvirni region (npr. FR1, FR2, FR3, FR4 ili njegov fragment, koji dodatno opciono sadrži najmanje jednu supstituciju, umetanje ili brisanje), konstantni region teškog lanca ili lakog lanca, (npr. koji sadrži najmanje jedan CH1, zglob1, zglob2, zglob3, zglob4, CH2 ili CH3 ili njihov fragment, koji dodatno opciono sadrži najmanje jednu supstituciju, umetanje ili brisanje) ili bilo koji njihov deo, koji se može ugraditi u antitelo. Antitelo može uključivati ili biti derivirano iz bilo kog sisara, kao što su, ali ne ograničeno na, čovek, miš, zec, pacov, glodar, primat ili bilo koja njihova kombinacija i slično.

[0226] Izolovana antitela koja se koriste u postupku prema predmetnom obelodanjivanju sadrže aminokiselinske sekvence antitela otkrivene ovde, kodirane bilo kojim odgovarajućim polinukleotidom ili bilo koja izolovana ili pripremljena antitela. Poželjno, humano antitelo ili fragment koji se vezuje za antigen vezuje ljudski IL-23 i time delimično ili suštinski neutrališe najmanje jednu biološku aktivnost proteina. Antitelo ili njegov specificirani deo ili varijanta, koje delimično ili poželjno suštinski neutrališe najmanje jednu biološku aktivnost najmanje jednog proteina ili fragmenta IL-23 može da vezuje protein ili fragment i time inhibira aktivnosti posredovane vezivanjem IL-23 za receptor IL-23 ili putem drugih IL-23 zavisnih ili posredovanih mehanizama. Kako se ovde koristi, termin „neutralizirajuće antitelo“ odnosi se na antitelo koje može da inhibira IL-23 zavisnu aktivnost za oko 20–120%, poželjno za najmanje oko 10, 20, 30, 40, 50, 55, 60, 65, 70, 75, 80, 85, 90, 91, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 98, 99, 100% ili više, zavisno od testa. Kapacitet anti-IL-23 antitela da inhibira IL-23 zavisnu aktivnost poželjno se procenjuje najmanje jednim pogodnim testom IL-23 proteina ili receptora, kao što je ovde opisano i/ili kao što je poznato u predmetnoj oblasti. Humano antitelo može biti bilo koje klase (IgG, IgA, IgM, IgE, IgD itd.) ili izotipa i može sadržati kapa ili lambda laki lanac. Ponekad humano antitelo sadrži teški lanac ili definisani fragment IgG, na primer, najmanje jedan od izotipova IgG1, IgG2, IgG3 ili IgG4 (npr. γ1, y2, y3, y4). Antitela ovog tipa mogu se pripremiti korišćenjem transgenog miša ili drugog transgenog nehumanog sisara koji sadrži najmanje jedan humani laki lanac (npr., IgG, IgA i IgM) transgena kao što je ovde opisano i/ili kao što je poznato u predmetnoj oblasti. U jednom otelotvorenju, anti-IL-23 humano antitelo sadrži teški lanac IgG1.

[0227] Antitelo vezuje najmanje jedan specificirani epitop specifičan za najmanje jedan IL-23 protein, podjedinicu, fragment, deo ili bilo koju njihovu kombinaciju. Najmanje jedan epitop može da sadrži najmanje jedan region za vezivanje antitela koji sadrži najmanje jedan deo proteina, koji epitop poželjno sadrži najmanje jedan ekstracelularni, rastvorljivi, hidrofilni, spoljašnji ili citoplazmatski deo proteina.

[0229] Uopšteno, humano antitelo ili fragment koji vezuje antigen će sadržati region koji vezuje antigen i koji sadrži najmanje jedan humani region koji određuje komplementarnost (CDR1, CDR2 i CDR3) ili varijantu najmanje jednog varijabilnog regiona teškog lanca i najmanje jedan humani region koji određuje komplementarnost (CDR1, CDR2 i CDR3) ili varijantu najmanje jednog varijabilnog regiona lakog lanca. Sekvence CDR-a mogu biti derivirane iz sekvenci humanih zametnih linija ili se blisko podudarati sa sekvencama zametnih linija. Na primer, mogu se koristiti CDR-ovi iz biblioteke sintetika deriviranih iz originalnih nehumanih CDR-ova. Ovi CDR-ovi mogu da budu formirani ugrađivanjem konzervativnih supstitucija iz originalne nehumane sekvence. Ponekad antitelo ili deo ili varijanta koja vezuje antigen mogu imati region za vezivanje antigena koji sadrži najmanje jedan deo najmanje jednog CDR-a lakog lanca (tj., CDR1, CDR2 i/ili CDR3) koji ima aminokiselinsku sekvencu odgovarajućih CDR-ova 1, 2 i/ili 3.

[0231] Takva antitela mogu da budu pripremljena hemijskim spajanjem različitih delova (npr. CDR, okvir) antitela korišćenjem konvencionalnih tehnika, pripremanjem i eksprimiranjem (tj., jednog ili više) molekula nukleinske kiseline koji kodira antitelo korišćenjem konvencionalnih tehnika tehnologije rekombinantne DNK ili korišćenjem bilo kog drugog pogodnog postupka.

[0233] Anti-IL-23 specifično antitelo može da sadrži najmanje jedan varijabilni region teškog ili lakog lanca koji ima definisanu aminokiselinsku sekvencu. Na primer, ponekad anti-IL-23 antitelo sadrži najmanje jedno od najmanje jednog varijabilnog regiona teškog lanca, opciono sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO:106 i/ili najmanje jednog varijabilnog regiona lakog lanca, opciono sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 116. Antitela koja se vezuju za humani IL-23 i koja sadrže definisani varijabilni region teškog ili lakog lanca mogu da budu pripremljena odgovarajućim postupcima, kao što je prikaz na fagu (Katsube, Y. i sar., Int J Mol. Med, 1(5):863–868 (1998)) ili postupcima koji koriste transgene životinje, kao što je poznato u predmetnoj oblasti i/ili kao što je ovde opisano. Na primer, transgeni miš, koji sadrži funkcionalno preuređeni transgen teškog lanca humanog imunoglobulina i transgen koji sadrži DNK iz lokusa lakog lanca humanog imunoglobulina koji može biti podvrgnut funkcionalnom preuređenju, može da bude imunizovan humanim IL-23 ili njegovim fragmentom da bi se izazvala produkcija antitela. Ako je poželjno, ćelije koje proizvode antitela mogu da se izoluju i hibridomi ili druge ćelije koje proizvode besmrtna antitela mogu da se pripreme kao što je ovde opisano i/ili kao što je poznato u predmetnoj oblasti. Alternativno, antitelo, specificirani deo ili varijanta mogu da budu eksprimirani korišćenjem kodirajuće nukleinske kiseline ili njenog dela u pogodnoj ćeliji domaćinu.

[0235] Ovde su takođe otkrivena antitela, fragmenti koji vezuju antigen, imunoglobulinski lanci i CDR-ovi koji sadrže aminokiseline u sekvenci koja je suštinski ista kao ovde opisana aminokiselinska sekvenca. Poželjno, takva antitela ili fragmenti koji vezuju antigen i antitela koja sadrže takve lance ili CDR-ove mogu da vezuju humani IL-23 sa visokim afinitetom (npr., KD manji ili jednak oko 10<-9>M). Aminokiselinske sekvence koje su suštinski iste kao ovde opisane sekvence uključuju sekvence koje sadrže konzervativne supstitucije aminokiselina, kao i brisanja i/ili umetanja aminokiselina. Konzervativna supstitucija aminokiselina odnosi se na zamenu prve aminokiseline drugom aminokiselinom koja ima hemijska i/ili fizička svojstva (npr., naelektrisanje, struktura, polaritet, hidrofobnost/hidrofilnost) koja su slična onima prve aminokiseline. Konzervativne supstitucije uključuju, bez ograničenja, zamenu jedne aminokiseline drugom u okviru sledećih grupa: lizin (K), arginin (R) i histidin (H); aspartat (D) i glutamat (E); asparagin (N), glutamin (Q), serin (S), treonin (T), tirozin (Y), K, R, H, D i E; alanin (A), valin (V), leucin (L), izoleucin (I), prolin (P), fenilalanin (F), triptofan (W), metionin (M), cistein (C) i glicin (G); F, W i Y; C, S i T.

[0237] Kodovi aminokiselina

[0239] Aminokiseline koje čine anti-IL-23 antitela se često predstavljaju skraćenicama. Oznake aminokiselina mogu se naznačiti označavanjem aminokiseline jednoslovnim kodom, troslovnim kodom, imenom ili trima nukleotidnim kodonima, kao što se razumeje u predmetnoj oblasti (pogledajte Alberts, B. i sar., Molecular Biology of The Cell, Third Ed., Garland Publishing, Inc., New York, 1994):

[0241]

[0242] Anti-IL-23 antitelo koje je ovde otkriveno može da uključuje jednu ili više supstitucija, delecija ili dodavanja aminokiselina, bilo iz prirodnih mutacija ili humane manipulacije, kao što je ovde specificirano.

[0244] Broj supstitucija aminokiselina koje bi stručnjak u predmetnoj oblasti napravio zavisi od mnogih faktora, uključujući prethodno opisane. Uopšteno govoreći, broj supstitucija aminokiselina, umetanja ili brisanja za bilo koje dato anti-IL-23 antitelo, fragment ili varijantu neće biti veći od 40, 30, 20, 19, 18, 17, 16, 15, 14, 13, 12, 11, 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1, kao što je 1–30 ili bilo koji raspon ili vrednost u njemu, kao što je ovde specificirano.

[0246] Aminokiseline u anti-IL-23 specifičnom antitelu koje su suštinski važne za funkcionisanje mogu da budu identifikovane postupcima poznatim u predmetnoj oblasti, kao što je mutageneza usmerena na lokaciju ili mutageneza skeniranja alanina (npr., Ausubel, iznad, poglavlja 8, 15; Cunningham i Wells, Science 244:1081–1085 (1989)). Potonji postupak uvodi pojedinačne mutacije alanina na svakom ostatku u molekulu. Dobijeni mutirani molekuli se zatim testiraju na biološku aktivnost, kao što je, ali ne ograničeno na, najmanje jedna aktivnost neutralizacije IL-23. Mesta koja su kritična za vezivanje antitela takođe se mogu identifikovati strukturnom analizom, kao što su kristalizacija, nuklearna magnetna rezonanca ili fotoafinitetno označavanje (Smith i sar., J. Mol. Biol.224:899–904 (1992) i de Vos i sar., Science 255:306–312 (1992)).

[0248] Anti-IL-23 antitela mogu uključivati, ali nisu ograničena na, najmanje jedan deo, sekvencu ili kombinaciju izabranu između 5 i svih susednih aminokiselina najmanje jedne od SEQ ID NO: 5, 20, 44, 50, 56 i 73.

[0250] IL-23 antitela ili specificirani delovi ili varijante mogu uključivati, ali nisu ograničeni na, najmanje jedan deo, sekvencu ili kombinaciju izabranu od najmanje 3–5 susednih aminokiselina prethodno navedenih SEQ ID NO; 5–17 susednih aminokiselina prethodno navedenih SEQ ID NO, 5–10 susednih aminokiselina prethodno navedenih SEQ ID NO, 5–11 susednih aminokiselina prethodno navedenih SEQ ID NO, 5–7 susednih aminokiselina prethodno navedenih SEQ ID NO; 5–9 susednih aminokiselina prethodno navedenih SEQ ID NO.

[0251] Anti-IL-23 antitelo može dodatno opciono da sadrži polipeptid od najmanje jednog od 70–100% 5, 17, 10, 11, 7, 9, 119 ili 108 susednih aminokiselina prethodno navedenih SEQ ID NO. Ponekad, aminokiselinska sekvenca imunoglobulinskog lanca ili njegovog dela (npr. varijabilni region, CDR) ima oko 70–100% identičnosti (npr., 70, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 98, 99, 100 ili bilo koji raspon ili vrednost u njemu) aminokiselinske sekvence odgovarajućeg lanca od najmanje jednog od prethodno navedenih SEQ ID NO. Na primer, aminokiselinska sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca može se uporediti sa sekvencom prethodno navedenih SEQ ID NO ili se aminokiselinska sekvenca teškog lanca CDR3 može uporediti sa prethodno navedenim SEQ ID NO. Poželjno, 70–100% identičnost aminokiselina (tj., 90, 91, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 98, 99, 100 ili bilo koji raspon ili vrednost u njemu) određuje se pomoću pogodnog računarskog algoritma, kao što je poznato u predmetnoj oblasti.

[0253] „Identičnost“, kao što je poznato u predmetnoj oblasti, je odnos između dve ili više polipeptidnih sekvenci ili dve ili više polinukleotidnih sekvenci, utvrđen poređenjem sekvenci. U predmetnoj oblasti, „identičnost“ takođe označava stepen povezanosti sekvenci između polipeptidnih ili polinukleotidnih sekvenci, određen podudaranjem nizova takvih sekvenci. „Identičnost“ i „sličnost“ mogu lako da se izračunaju poznatim postupcima, uključujući, ali ne ograničeno na, one opisane u Computational Molecular Biology, Lesk, A. M., urednik, Oxford University Press, New York, 1988.; Biocomputing: Informatics and Genome Projects, Smith, D. W., urednik, Academic Press, New York, 1993.; Computer Analysis of Sequence Data, Deo I, Griffin, A. M. i Griffin, H. G., urednici, Humana Press, New Jersey, 1994.; Sequence Analysis in Molecular Biology, von Heinje, G., Academic Press, 1987.; i Sequence Analysis Primer, Gribskov, M. i Devereux, J., urednici, M Stockton Press, New York, 1991.; i Carillo, H. i Lipman, D., Siam J. Applied Math., 48:1073 (1988). Dodatno tome, vrednosti za procentualnu identičnost se mogu dobiti iz poravnanja aminokiselinskih i nukleotidnih sekvenci generisanih korišćenjem zadatih podešavanja za AlignX komponentu programa Vector NTI Suite 8.0 (Informax, Frederick, MD).

[0254] Poželjni postupci za određivanje identičnosti sekvence su dizajnirani tako da daju najveće podudaranje između testiranih sekvenci. Postupci za utvrđivanje identičnosti i sličnosti mogu se naći u javno dostupnim računarskim programima. Poželjni postupci računarskog programa za utvrđivanje identiteta i sličnosti između dve sekvence uključuju, ali nisu ograničeni na, programski paket GCG (Devereux, J. i sar., Nucleic Acids Research 12(1): 387 (1984)), BLASTP, BLASTN i FASTA (Atschul, S. F. i sar., J. Molec. Biol.215:403–410 (1990)).

[0255] Program BLAST X je javno dostupan iz ustanove NCBI i drugih izvora (BLAST priručnik, Altschul, S. i sar., NCBINLM NIH Bethesda, Md.20894: Altschul, S. i sar., J. Mol. Biol.215:403–410 (1990). Poznati Smith-Waterman algoritam takođe se može koristiti za utvrđivanje identičnosti.

[0257] Poželjni parametri za poređenje polipeptidnih sekvenci uključuju sledeće: (1) Algoritam: Needleman i Wunsch, J. Mol Biol.48:443–453 (1970) Matrica za poređenje: BLOSSUM62 iz Hentikoff i Hentikoff, Proc. Natl. Acad. Sci, SAD. 89:10915–10919 (1992)

[0259] Negativni bodovi za razmake: 12

[0261] Negativni bodovi za dužinu razmaka: 4

[0263] Program koristan sa ovim parametrima je javno dostupan kao „gap“ program od kompanije Genetics Computer Group, Madison Wis. Navedeni parametri su zadati parametri za poređenja peptidnih sekvenci (uz odsustvo negativnih bodova za krajnje razmake).

[0265] Poželjni parametri za poređenje polinukleotida uključuju sledeće:

[0267] (1) Algoritam: Needleman i Wunsch, J. Mol Biol.48:443–453 (1970)

[0268] Matrica poređenja: podudaranja = 10, nepodudaranje = 0

[0269] Negativni bodovi za razmake: 50

[0271] Negativni bodovi za dužinu razmaka: 3

[0273] Dostupan kao: Program „Gap“ od kompanije Genetics Computer Group, Madison Wis. Ovo su zadati parametri za poređenja sekvenci nukleinskih kiselina.

[0274] Na primer, polinukleotidna sekvenca može biti identična drugoj sekvenci, koja je 100% identična ili može uključivati do određenog celog broja nukleotidnih promena u poređenju sa referentnom sekvencom. Takve promene se biraju iz grupe koja se sastoji od najmanje jednog brisanja, supstitucije, uključujući tranziciju i transverziju ili umetanja nukleotida i pri čemu se izmene mogu javiti na 5' ili 3' krajnjim pozicijama referentne nukleotidne sekvence ili bilo gde između tih krajnjih pozicija, raspoređenih bilo pojedinačno među nukleotidima u referentnoj sekvenci ili u jednoj ili više susednih grupa unutar referentne sekvence. Broj promena nukleotida se određuje množenjem ukupnog broja nukleotida u sekvenci sa brojčanim procentom odgovarajuće procentualne identičnosti (podeljene sa 100) i oduzimanjem tog proizvoda od ukupnog broja nukleotida u sekvenci ili:

[0276] n.sub.n.ltorsim.x.sub.n -(x.sub.n.y),

[0278] pri čemu je n.sub.n broj nukleotidnih promena, x.sub.n je ukupan broj nukleotida u sekvenci i y je, na primer, 0,70 za 70%, 0,80 za 80%, 0,85 za 85%, 0,90 za 90%, 0,95 za 95% itd. i pri čemu se bilo koji proizvod koji nije celi broj od x.sub.n i y zaokružuje na najbliži ceo broj pre oduzimanja od x.sub.n.

[0280] Promene polinukleotidne sekvence koja kodira prethodno navedene SEQ ID NO mogu stvoriti besmislene, pogrešne mutacije ili mutacije pomeranja okvira u ovoj kodirajućoj sekvenci i time promeniti polipeptid kodiran polinukleotidom nakon takvih promena. Slično tome, polipeptidna sekvenca može biti identična referentnoj sekvenci prethodno navedenih SEQ ID NO, koja je 100% identična ili može uključivati do određenog celog broja promena aminokiselina u poređenju sa referentnom sekvencom, tako da je procentualna identičnost manja od 100%. Takve promene se biraju iz grupe koja sadrži najmanje jedno brisanje, supstituciju, uključujući konzervativnu i nekonzervativnu supstituciju ili umetanje aminokiseline i pri čemu se promene mogu javiti na amino ili karboksi krajnjim pozicijama referentne polipeptidne sekvence ili bilo gde između tih krajnjih pozicija, raspoređenih bilo pojedinačno među aminokiselinama u referentnoj sekvenci ili u jednoj ili više susednih grupa unutar referentne sekvence. Broj promena aminokiselina za dati % identičnosti određuje se množenjem ukupnog broja aminokiselina u prethodno navedenim SEQ ID BR sa brojčanim procentom odgovarajuće procentualne identičnosti (podeljeno sa 100), a zatim oduzimanjem tog proizvoda od ukupnog broja aminokiselina u prethodno navedenim SEQ ID NO ili:

[0282] n.sub.a.ltorsim.x.sub.a -(x.sub.a.y),

[0284] pri čemu je n.sub.a broj promena aminokiselina, x.sub.a je ukupni broj aminokiselina u prethodno navedenim SEQ ID NO i y je, na primer, 0,70 za 70%, 0,80 za 80%, 0,85 za 85% itd. i pri čemu se bilo koji proizvod x.sub.a koji nije celi broj i y zaokružuju na najbliži ceo broj pre oduzimanja od x.sub.a.

[0286] Primerne sekvence varijabilnih regiona teškog lanca i lakog lanca i njihovih delova date su u prethodno navedenim SEQ ID NO. Antitela koja su ovde otkrivena ili njihove specificirane varijante mogu da sadrže bilo koji broj susednih aminokiselinskih ostataka iz ovde otkrivenog antitela, pri čemu se taj broj bira iz grupe celih brojeva koja sadrži 10–100% broja susednih ostataka u anti-IL-23 antitelima. Opciono, ova pojava susednih aminokiselina je dužine najmanje oko 10, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90, 100, 110, 120, 130, 140, 150, 160, 170, 180, 190, 200, 210, 220, 230, 240, 250 ili više aminokiselina ili bilo kog raspona ili vrednosti u njima. Dodatno, broj takvih pojava može biti bilo koji ceo broj izabran iz grupe koja sadrži od 1 do 20, kao što su najmanje 2, 3, 4 ili 5.

[0288] Kao što će stručnjaci ceniti, biološki aktivna antitela imaju specifičnu aktivnost od najmanje 20%, 30% ili 40% i, poželjno, najmanje 50%, 60% ili 70% i, najpoželjnije, najmanje 80%, 90% ili 95%–100% ili više (uključujući, bez ograničenja, do 10 puta veću specifičnu aktivnost) od nativnog (nesintetičkog), endogenog ili srodnog i poznatog antitela. Postupci testiranja i kvantifikacije merenja enzimske aktivnosti i specifičnosti supstrata dobro su poznate stručnjacima u predmetnoj oblasti.

[0290] Ovde su takođe otkrivena humana antitela i fragmenti koji vezuju antigen, kao što je ovde opisano, koji su modifikovani kovalentnim vezivanjem organskog dela. Takva modifikacija može proizvesti antitelo ili fragment koji se vezuje za antigen sa poboljšanim farmakokinetičkim svojstvima (npr. povećano vreme poluraspada u serumu in vivo). Organski deo može biti linearna ili račvasta hidrofilna polimerna grupa, grupa masne kiseline ili grupa estra masne kiseline. Ponekad hidrofilna polimerna grupa može imati molekularnu težinu od oko 800 do oko 120.000 Daltona i može biti polialkan glikol (npr. polietilen glikol (PEG), polipropilen glikol (PPG)), ugljovodonički polimer, aminokiselinski polimer ili polivinil pirolidon, a grupa estra masne kiseline ili grupa masne kiseline može da sadrži oko osam do oko četrdeset atoma ugljenika.

[0292] Modifikovana antitela i fragmenti koji vezuju antigen mogu sadržati jedan ili više organskih delova koji su kovalentno vezani, direktno ili indirektno, za antitelo. Svaki organski deo koji je vezan za antitelo ili fragment koji vezuje antigen koji je ovde otkriven može nezavisno da bude hidrofilna polimerna grupa, grupa masne kiseline ili grupa estra masne kiseline. Kako se ovde koristi, termin „masna kiselina“ obuhvata monokarboksilne kiseline i dikarboksilne kiseline. „Hidrofilna polimerna grupa“, kako se ovde koristi termin, odnosi se na organski polimer koji je rastvorljiviji u vodi nego u oktanu. Na primer, polilizin je rastvorljiviji u vodi nego u oktanu. Time se otkriva antitelo modifikovano kovalentnim vezivanjem polilizina. Hidrofilni polimeri pogodni za modifikaciju antitela mogu biti linearni ili račvasti i uključuju, na primer, polialkanske glikole (npr. PEG, monometoksi-polietilen glikol (mPEG), PPG i slično), ugljovodonike (npr. dekstran, celuloza, oligosaharidi, polisaharidi i slično), polimere hidrofilnih aminokiselina (npr. polilizin, poliarginin, poliaspartat i slično), polialkanske okside (npr. polietilen oksid, polipropilen oksid i slično) i polivinil pirolidon. Poželjno je da hidrofilni polimer koji modifikuje ovde otkriveno antitelo ima molekulsku težinu od oko 800 do oko 150.000 Daltona kao odvojen molekulski entitet. Na primer, mogu da se koriste PEG5000 i Peg 20.000, pri čemu je indeks prosečna molekulska težina polimera u Daltonima. Hidrofilna polimerna grupa može da bude supstituisana sa jednom do oko šest alkilnih grupa, grupa masnih kiselina ili grupa estara masnih kiselina. Hidrofilni polimeri koji su supstituisani grupom masne kiseline ili grupom estra masne kiseline mogu da se pripreme primenom odgovarajućih postupaka. Na primer, polimer koji sadrži aminsku grupu može se udvojiti sa karboksilatom masne kiseline ili estra masne kiseline i aktivirani karboksilat (npr. aktiviran sa N, N-karbonil diimidazolom) na estru masne kiseline ili masnoj kiselini može se udvojiti sa hidroksilnom grupom na polimeru.

[0294] Masne kiseline i estri masnih kiselina pogodni za modifikaciju antitela mogu biti zasićeni ili mogu sadržati jednu ili više jedinica nezasićenja. Masne kiseline koje su pogodne za modifikaciju antitela uključuju, na primer, ndodekanoat (C12, laurat), n-tetradekanoat (C14, miristat), n-oktadekanoat (C18, stearat), n-eikosanoat (C20, arahidat), n-dokosanoat (C22, behenat), ntriakontanoat (C30), n-tetrakontanoat (C40), cis-Δ9-oktadekanoat (C18, oleat), sve cis-Δ5,8,11,14-eikosatraenoat (C20, arahidonat), oktandioičnu kiselinu, tetradekandioičnu kiselinu, oktadekandioičnu kiselinu, dokosandioičnu kiselinu. Pogodni estri masnih kiselina uključuju monoestre dikarboksilnih kiselina koje čine linearnu ili račvastu nižu alkilnu grupu. Niža alkilna grupa može sadržati od jednog do oko dvanaest, poželjno od jednog do oko šest, atoma ugljenika.

[0296] Modifikovana humana antitela i fragmenti koji se vezuju za antigen mogu se pripremiti pogodnim postupcima, kao što je reakcija sa jednim ili više modifikujućih agensa. „Modifikujući agens“, kako se ovde koristi termin, odnosi se na pogodnu organsku grupu (npr., hidrofilni polimer, masna kiselina, estar masne kiseline) koja sadrži aktivirajuću grupu. „Aktivirajuća grupa“ je hemijski deo ili funkcionalna grupa koja može, pod odgovarajućim uslovima, reagovati sa drugom hemijskom grupom, čime se formira kovalentna veza između modifikujućeg agensa i druge hemijske grupe. Na primer, aktivirajuće grupe koje reaguju na amin uključuju elektrofilne grupe, kao što su tosilat, mesilat, halo (hloro, bromo, fluoro, jodo), N-hidroksisukcinimidil estri (NHS) i slično. Aktivirajuće grupe koje mogu reagovati sa tiolima uključuju, na primer, maleimid, jodoacetil, akrilolil, piridil disulfide, tiol 5-tiol-2-nitrobenzojeve kiseline (TNB-tiol) i slično. Aldehidna funkcionalna grupa može da bude udvojena sa molekulima koji sadrže amin ili hidrazid i azidna grupa može da reaguje sa trovalentnom fosfornom grupom da bi formirala veze fosforamidata ili fosforimida. Pogodni postupci za uvođenje aktivirajućih grupa u molekule su poznate u predmetnoj oblasti (pogledajte, na primer, Hermanson, G.T., Bioconjugate Techniques, Academic Press: San Diego, CA (1996)). Aktivirajuća grupa može da bude vezana direktno za organsku grupu (npr. hidrofilni polimer, masna kiselina, estar masne kiseline) ili preko linker dela, na primer, dvovalentne grupe C1-C12 u kojoj jedan ili više atoma ugljenika mogu da budu zamenjeni heteroatomom, kao što su kiseonik, azot ili sumpor. Pogodni linker delovi uključuju, na primer, tetraetilen glikol, -(CH2)3-, -NH-(CH2)6-NH-, -(CH2)2-NH- i -CH2-O-CH2-CH2-O-CH2-CH2-O-CH-NH-. Modifikujući agensi koji sadrže linker deo mogu se proizvesti, na primer, reakcijom mono-Boc-alkildiamina (npr. mono-Boc-etilendiamina, mono-Boc-diaminoheksana) sa masnom kiselinom u prisustvu 1-etil-3-(3-dimetilaminopropil) karbodiimida (EDC) da bi se formirala amidna veza između slobodnog amina i karboksilata masne kiseline. Boc zaštitna grupa se može ukloniti iz proizvoda tretmanom trifluorosirćetnom kiselinom (TFA) kako bi se izložio primarni amin koji se može spojiti sa drugim karboksilatom, kao što je opisano ili može reagovati sa maleinskim anhidridom i dobijeni proizvod se ciklizuje da bi se proizveo aktivirani maleimido derivat masne kiseline. (Pogledajte, na primer, Thompson i sar., WO 92/16221)

[0298] Modifikovana antitela se mogu proizvesti reakcijom humanog antitela ili fragmenta koji vezuje antigen sa modifikujućim agensom. Na primer, organski delovi se mogu vezati za antitelo na način koji nije specifičan za lokaciju korišćenjem modifikujućeg agensa koji reaguje sa aminima, na primer, NHS estra PEG-a. Modifikovana humana antitela ili fragmenti koji vezuju antigen takođe se mogu pripremiti smanjenjem disulfidnih veza (npr. disulfidne veze unutar lanca) antitela ili fragmenta koji vezuje antigen. Redukovano antitelo ili fragment koji se vezuje za antigen zatim može reagovati sa modifikujućim agensom koji reaguje na tiol da bi se proizvelo modifikovano antitelo. Modifikovana humana antitela i fragmenti koji vezuju antigen koja sadrže organski deo koji je vezan za specifična mesta antitela mogu da budu pripremljena korišćenjem pogodnih postupaka, kao što je reverzna petroliza (Fisch i sar., Bioconjugate Chem., 3:147–153

[0299] (1992); Werlen i sar., Bioconjugate Chem., 5:411–417 (1994); Kumaran i sar., Protein Sci.6(10):2233–2241 (1997); Itoh i sar., Bioorg. Chem., 24(1): 59–68 (1996); Capellas i sar., Biotechnol. Bioeng., 56(4):456–463 (1997)) i postupaka opisanih u Hermanson, G. T., Bioconjugate Techniques, Academic Press: San Dijego, CA (1996).

[0301] Postupak prema predmetnom pronalasku takođe koristi kompoziciju anti-IL-23 antitela koja se sastoji od guselkumaba i najmanje jednog, najmanje dva, najmanje tri, najmanje četiri, najmanje pet ili više anti-IL-23 antitela, kao što je ovde opisano i/ili kao što je poznato u predmetnoj oblasti koja su obezbeđena u kompoziciji, smeši ili obliku koji se ne nalazi u prirodi. Takve kompozicije sadrže kompozicije koje se ne nalaze u prirodi koje sadrže guselkumab i najmanje jednu varijantu, domen, fragment ili specificiranu varijantu sa delecijom na C- i/ili N-kraju pune dužine aminokiselinske sekvence anti-IL-23 antitela odabrane iz grupe koja sadrži 70–100% susednih aminokiselina prethodno navedenih SEQ ID NO ili njihovih specificiranih fragmenta, domena ili varijanti. Poželjne kompozicije anti-IL-23 antitela uključuju guselkumab i najmanje jedan fragment, domen ili varijantu pune dužine kao najmanje jedan CDR ili LBP koji sadrži deo ovde opisane sekvence anti-IL-23 antitela, na primer, 70–100% prethodno navedenih SEQ ID NO ili njihove specificirane fragmente, domene ili varijante. Dodatne poželjne kompozicije sadrže, na primer, guselkumab i 40–99% najmanje jednog od 70– 100% prethodno navedenih SEQ ID NO itd. ili njihove specificirane fragmente, domene ili varijante. Takvi procenti kompozicije su po težini, zapremini, koncentraciji, molarnosti ili molalitetu kao tečni ili suvi rastvori, smeše, suspenzije, emulzije, čestice, prah ili koloidi, kao što je poznato u predmetnoj oblasti ili kao što je ovde opisano.

[0303] Kompozicije antitela koje sadrže dodatne terapeutski aktivne sastojke

[0304] Kompozicije antitela koje se koriste u postupku prema pronalasku mogu opciono dodatno da sadrže efektivnu količinu najmanje jednog jedinjenja ili proteina izabranog između najmanje jednog antiinfektivnog leka, leka za kardiovaskularni (CV) sistem, leka za centralni nervni sistem (CNS), leka za autonomni nervni sistem (ANS), leka za respiratorni trakt, leka za gastrointestinalni (GI) trakt, hormonskog leka, leka za ravnotežu tečnosti ili elektrolita, hematološkog leka, antineoplastika, imunomodulacionog leka, oftalmološkog, otičkog ili nazalnog leka, topikalnog leka, nutritivnog leka ili sličnog. Takvi lekovi su dobro poznati u predmetnoj oblasti, uključujući formulacije, indikacije, doziranje i primenu za svaki koji je ovde predstavljen (pogledajte, npr., Nursing 2001 Handbook of Drugs, 21. izdanje, Springhouse Corp., Springhouse, PA, 2001.; Health Professional's Drug Guide 2001, urednici, Shannon, Wilson, Stang, Prentice-Hall, Inc, Upper Saddle River, NJ; Pharmcotherapy Handbook, Wells i sar., urednici, Appleton & Lange, Stamford, CT).

[0306] Kao primer lekova koji se mogu kombinovati sa antitelima za postupak prema predmetnom pronalasku, antiinfektivni lek može biti najmanje jedan izabran između amebicida ili najmanje jedan antiprotozoik, antihelmintik, antimikotik, antimalarik, antituberkulotik ili najmanje jedan antileprotik, aminoglikozid, penicilin, cefalosporin, tetraciklin, sulfonamid, fluorokinolon, antivirusni lek, makrolidni antiinfektant i razni antiinfektanti. Hormonski lek može biti najmanje jedan izabran između kortikosteroida, androgena ili najmanje jednog anaboličkog steroida, estrogena ili najmanje jednog progestina, gonadotropina, antidijabetičkog leka ili najmanje jednog glukagona, tiroidnog hormona, antagonista tiroidnog hormona, hormona hipofize i leka sličnog paratiroidu. Najmanje jedan cefalosporin može biti najmanje jedan izabran između cefaklora, cefadroksila, cefazolin natrijuma, cefdinira, cefepim hidrohlorida, cefiksima, cefmetazol natrijuma, cefonicid natrijuma, cefoperazon natrijuma, cefotaksim natrijuma, cefotetan dinatrijuma, cefoksitin natrijuma, cefpodoksim proksetila, cefprozila, ceftazidima, ceftibutena, ceftizoksim natrijuma, cefriakson natrijuma, cefuroksim aksetila, cefuroksim natrijuma, cefaleksin hidrohlorida, cefaleksin monohidrata, cefradina i lorakarbefa.

[0308] Najmanje jedan kortikosteroid može biti najmanje jedan izabran između betametazona, betametazon acetata ili betametazon natrijum fosfata, betametazon natrijum fosfata, kortizon acetata, deksametazona, deksametazon acetata, deksametazon natrijum fosfata, fludrokortizon acetata, hidrokortizona, hidrokortizon acetata, hidrokortizon cipionata, hidrokortizon natrijum fosfata, hidrokortizon natrijum sukcinata, metilprednizolona, metilprednizolon natrijum sukcinata, prednizolona, prednizolon acetata, prednizolon natrijum fosfata, prednizolon tebutata, prednizona, triamcinolona, triamcinolon acetonata i triamcinolon diacetata. Najmanje jedan androgen ili anabolički steroid može biti najmanje jedan izabran između danazola, fluoksimesterona, metiltestosterona, nandrolon dekanoata, nandrolon fenpropionata, testosterona, testosteron cipionata, testosteron enantata, testosteron propionata i testosteronskog transdermalnog sistema.

[0310] Najmanje jedan imunosupresiv može biti najmanje jedan izabran između azatioprina, baziliksimaba, ciklosporina, daklizumaba, limfocitnog imunog globulina, muromonaba-CD3, mofetilmikofenolata, mofetilmikofenolat hidrohlorida, sirolimusa i takrolimusa.

[0312] Najmanje jedan lokalni antiinfektiv može biti najmanje jedan izabran između aciklovira, amfotericina B, kreme azelainske kiseline, bacitracina, butokonazol nitrata, klindamicin fosfata, klotrimazola, ekonazol nitrata, eritromicina, gentamicin sulfata, ketokonazola, mafenid acetata, metronidazola (topikalnog), mikonazol nitrata, mupirocina, naftifin hidrohlorida, neomicin sulfata, nitrofurazona, nistatina, srebro sulfadiazina, terbinafin hidrohlorida, terkonazola, tetraciklin hidrohlorida, tiokonazola i tolnaftata. Najmanje jedan skabicid ili pedikulicid može biti najmanje jedan izabran između krotamitona, lindana, permetrina i piretrina. Najmanje jedan topikalni kortikosteroid može biti najmanje jedan izabran između betametazon dipropionata, betametazon valerata, klobetazol propionata, dezonida, dezoksimetazona, deksametazona, deksametazon natrijum fosfata, diflorazon diacetata, fluocinolon acetonida, fluocinonida, flurandrenolida, flutikazon propionata, halcionida, hidrokortizona, hidrokortizon acetata, hidrokortizon butirata, hidrokorison valerata, mometazon furoata i triamcinolon acetonida. (Pogledajte, npr., str.1098–1136 u Nursing 2001 Drug Handbook).

[0314] Kompozicije anti-IL-23 antitela mogu dodatno da sadrže najmanje jednu od bilo koje pogodne i efektivne količine kompozicije ili farmaceutske kompozicije koja sadrži najmanje jedno anti-IL-23 antitelo koje je dovedeno u kontakt sa ili primenjeno na ćeliju, tkivo, organ, životinju ili pacijenta kom je potrebna takva modulacija, tretman ili terapija, opciono dodatno sadrži najmanje jedan izabran između najmanje jednog antagoniste TNF (npr., ali ne ograničeno na, hemijski ili proteinski antagonist TNF, monoklonsko ili poliklonsko antitelo ili fragment TNF, rastvorljivi receptor TNF (npr., p55, p70 ili p85) ili njegov fragment, fuzionih polipeptida ili antagoniste malog molekula TNF, npr. TNF vezujućeg proteina I ili II (TBP-1 ili TBP-II), nerelimonmaba, infliksimaba, eternacepta, CDP-571, CDP-870, afelimomaba, lenercepta i slično), antireumatika (npr., metotreksata, auranofina, aurotioglukoze, azatioprina, etanercepta, zlato natrijum tiomalata, hidroksihlorokin sulfata, leflunomida, sulfasalzina), imunizacije, imunoglobulina, imunosupresiva (npr., basiliksimaba, ciklosporina, daklizumaba), citokina ili antagoniste citokina. Neograničavajući primeri takvih citokina uključuju, ali nisu ograničeni na, bilo koji od IL-1 do IL-23 i dr. (npr. IL-1, IL-2 itd.). Odgovarajuće doze su dobro poznate u predmetnoj oblasti. Pogledajte, npr., Wells i sar., urednici., Pharmacotherapy Handbook, 2nd Edition, Appleton and Lange, Stamford, CT (2000);

[0315] PDR Pharmacopoeia, Tarascon Pocket Pharmacopoeia 2000, Deluxe Edition, Tarascon Publishing, Loma Linda, CA (2000).

[0316] Jedinjenja, kompozicije ili kombinacije anti-IL-23 antitela koje se koriste u postupku prema predmetnom pronalasku mogu dodatno da sadrže najmanje jedno od bilo kog pogodnog pomoćnog sredstva, kao što su, ali ne ograničeno na, razblaživač, vezivo, stabilizator, puferi, soli, lipofilni rastvarači, konzervans, adjuvans ili slično. Poželjna su farmaceutski prihvatljiva pomoćna sredstva.

[0317] Neograničavajući primeri i postupci pripremanja takvih sterilnih rastvora dobro su poznati u predmetnoj oblasti, kao što su, ali ne ograničeno na, Gennaro, urednik, Remington's Pharmaceutical Sciences, 18. izdanje, Mack Publishing Co. (Easton, PA) 1990. Mogu se rutinski izabrati farmaceutski prihvatljivi nosači koji su pogodni za način primene, rastvorljivost i/ili stabilnost kompozicija anti-IL-23 antitela, fragmenta ili varijanti kao što je dobro poznato u predmetnoj oblasti ili kao što je ovde opisano.

[0319] Farmaceutski ekscipijenti i aditivi korisni u ovom sastavu uključuju, ali nisu ograničeni na, proteine, peptide, aminokiseline, lipide i ugljovodonike (npr. šećere, uključujući monosaharide, di-, tri-, tetra- i oligosaharide; derivirane šećere, kao što su alditoli, aldonske kiseline, esterifikovani šećeri i slično; i polisaharide ili šećerne polimere), koji mogu biti prisutni pojedinačno ili u kombinaciji, tako da sadrže, sami ili u kombinaciji, 1–99,99% po težini ili zapremini. Primerni ekscipijenti za proteine uključuju serumski albumin, kao što je humani serumski albumin (HSA), rekombinantni humani albumin (rHA), želatin, kazein i slično.

[0320] Reprezentativne komponente aminokiselina / antitela, koje takođe mogu funkcionisati u svojstvu pufera, uključuju alanin, glicin, arginin, betain, histidin, glutaminsku kiselinu, asparaginsku kiselinu, cistein, lizin, leucin, izoleucin, valin, metionin, fenilalanin, aspartam i slično. Jedna poželjna aminokiselina je glicin.

[0322] Ugljovodonički ekscipijenti pogodni za upotrebu u pronalasku uključuju, na primer, monosaharide, kao što su fruktoza, maltoza, galaktoza, glukoza, D-manoza, sorboza i slično; disaharide, kao što su laktoza, saharoza, trehaloza, celobioza i slično; polisaharide, kao što su rafinoza, melezitoza, maltodekstrini, dekstrani, skrobovi i slično; i alditole, kao što su manitol, ksilitol, maltitol, laktitol, ksilitol sorbitol (glucitol), mioinozitol i slično. Poželjni ugljovodonički ekscipijenti za upotrebu u predmetnom pronalasku su manitol, trehaloza i rafinoza.

[0323] Kompozicije anti-IL-23 antitela takođe mogu uključivati pufer ili agens za podešavanje pH vrednosti; tipično, pufer je so pripremljena od organske kiseline ili baze. Reprezentativni puferi uključuju soli organskih kiselina, kao što su soli limunske kiseline, askorbinske kiseline, glukonske kiseline, ugljene kiseline, vinske kiseline, jantarne kiseline, sirćetne kiseline ili ftalne kiseline; Tris, trometamin hidrohlorid ili fosfatni puferi. Poželjni puferi za upotrebu u predmetnim kompozicijama su soli organskih kiselina, kao što je citrat.

[0325] Dodatno tome, kompozicije anti-IL-23 antitela mogu uključivati polimerne ekscipijente/aditive, kao što su polivinilpirolidoni, fikoli (polimerni šećer), dekstrati (npr. ciklodekstrini, kao štoje 2-hidroksipropil-β-ciklodekstrin), polietilen glikoli, sredstva za aromatizaciju, antimikrobna sredstva, zaslađivači, antioksidanti, antistatička sredstva, surfaktanti (npr. polisorbati, kao što su „TWEEN 20“ i „TWEEN 80“), lipidi (npr., fosfolipidi, masne kiseline), steroidi (npr., holesterol) i sredstva za helaciju (npr., EDTA).

[0327] Ovi i dodatni poznati farmaceutski ekscipijenti i/ili aditivi pogodni za upotrebu u kompozicijama anti-IL-23 antitela, delova ili varijanti prema pronalasku poznati su u predmetnoj oblasti, npr., kao što je navedeno

[0328] u „Remington: The Science & Practice of Pharmacy,“ 19. izdanje, Williams & Williams, (1995) i u „Physician's Desk Reference,“ 52. izdanje, Medical Economics, Montvale, NJ (1998). Poželjni materijali nosača ili pomoćnih supstanci su ugljovodonici (npr., saharidi i alditoli) i puferi (npr., citrat) ili polimerni agensi. Primer molekula nosioca je mukopolisaharid, hijaluronska kiselina, koja može biti korisna za intraartikularnu isporuku.

[0330] Formulacije

[0332] Kao što je prethodno navedeno, pronalazak predviđa stabilne formulacije, koje poželjno sadrže fosfatni pufer sa fiziološkim rastvorom ili izabranom soli, kao i konzervirane rastvore i formulacije koje sadrže konzervans, kao i višenamenske konzervirane formulacije pogodne za farmaceutsku ili veterinarsku upotrebu, koje sadrže najmanje jedno anti-IL-23 antitelo u farmaceutski prihvatljivoj formulaciji. Konzervirane formulacije sadrže najmanje jedan poznati konzervans ili su opciono izabrane iz grupe koja se sastoji od najmanje jednog fenola, m-krezola, p-krezola, o-krezola, hlorokrezola, benzil alkohola, fenil-živinog nitrita, fenoksietanola, formaldehida, hlorobutanola, magnezijum hlorida (npr. heksahidrata), alkilparabena (metil, etil, propil, butil i slično), benzalkonijum hlorida, benzetonijum hlorida, natrijum dehidroacetata i timerosala ili njihovih smeša u vodenom razblaživaču. Svaka pogodna koncentracija ili smeša može se koristiti kao što je poznato u predmetnoj oblasti, kao što je u rasponu 0,001–5% ili bilo kom rasponu ili vrednosti u njemu, kao što su, ali ne ograničeno na 0,001, 0,003, 0,005, 0,009, 0,01, 0,02, 0,03, 0,05, 0,09, 0,1, 0,2, 0,3, 0,4, 0,5, 0,6, 0,7, 0,8, 0,9, 1,0, 1,1, 1,2, 1,3, 1,4, 1,5, 1,6, 1,7, 1,8, 1,9, 2,0, 2,1, 2,2, 2,3, 2,4, 2,5, 2,6, 2,7, 2,8, 2,9, 3,0, 3,1, 3,2, 3,3, 3,4, 3,5, 3,6, 3,7, 3,8, 3,9, 4,0, 4,3, 4,5, 4,6, 4,7, 4,8, 4,9 ili bilo kom rasponu ili vrednosti u njemu. Neograničavajući primeri uključuju, bez konzervansa, 0,1–2% m-krezola (npr., 0,2, 0,3, 0,4, 0,5, 0,9, 1,0%), 0,1–3% benzil alkohola (npr., 0,5, 0,9, 1,1, 1,5, 1,9, 2,0, 2,5%), 0,001–0,5% timerosala (npr., 0,005, 0,01), 0,001–2,0% fenola (npr., 0,05, 0,25, 0,28, 0,5, 0,9, 1,0%), 0,0005–1,0% alkilparabena (npr.0,00075, 0,0009, 0,001, 0,002, 0,005, 0,0075, 0,009, 0,01, 0,02, 0,05, 0,075, 0,09, 0,1, 0,2, 0,3, 0,5, 0,75, 0,9, 1,0%) i slično.

[0334] Kao što je prethodno navedeno, postupak prema pronalasku koristi proizvodni artikal, koji sadrži materijal za pakovanje i najmanje jednu bočicu koja sadrži rastvor najmanje jednog anti-IL-23 specifičnog antitela sa propisanim puferima i/ili konzervansima, opciono u vodenom rastvoru, pri čemu navedeni materijal za pakovanje sadrži etiketu koja ukazuje da se takav rastvor može držati tokom perioda od 1, 2, 3, 4, 5, 6, 9, 12, 18, 20, 24, 30, 36, 40, 48, 54, 60, 66, 72 časa ili više. Pronalazak dodatno koristi proizvodni artikal, koji sadrži materijal za pakovanje, prvu bočicu koja sadrži liofilizovano anti-IL-23 specifično antitelo i drugu bočicu koja sadrži vodeni rastvor propisanog pufera ili konzervansa, pri čemu navedeni materijal za pakovanje sadrži etiketu koja upućuje pacijenta da rekonstituiše anti-IL-23 specifično antitelo u vodenom rastvoru da bi se formirao rastvor koji se može držati tokom perioda od dvadeset četiri časa ili više.

[0336] Anti-IL-23 specifično antitelo koje se koristi u skladu sa predmetnim pronalaskom može se proizvesti rekombinantnim sredstvima, uključujući preparate sisarskih ili transgenih ćelija ili može da bude prečišćen iz drugih bioloških izvora, kao što je ovde opisano ili kao što je poznato u predmetnoj oblasti.

[0338] Raspon anti-IL-23 specifičnog antitela uključuje količine koje se dobijaju nakon rekonstitucije, ako je u vlažnom/suvom sistemu, koncentracije od oko 1,0 µg/ml do oko 1000 mg/ml, iako su manje i veće koncentracije operabilne i zavise od predviđenog nosača za isporuku, npr. formulacije rastvora će se razlikovati od postupaka transdermalnog flastera, plućne, transmukozne ili osmotske ili mikro pumpe.

[0340] Poželjno, vodeni razblaživač opciono dodatno sadrži farmaceutski prihvatljiv konzervans. Poželjni konzervansi uključuju one izabrane iz grupe koja se sastoji od fenola, m-krezola, p-krezola, o-krezola, hlorokrezola, benzil alkohola, alkilparabena (metil, etil, propil, butil i slično), benzalkonijum hlorida, benzetonijum hlorida, natrijum dehidroacetata i timerosala ili njihovih smeša. Koncentracija konzervansa koja se koristi u formulaciji je koncentracija dovoljna da proizvede antimikrobni efekat. Takve koncentracije zavise od izabranog konzervansa i lako ih određuje stručnjak u predmetnoj oblasti.

[0342] Drugi ekscipijenti, npr. agensi za izotoničnost, puferi, antioksidanti i pojačivači konzervansa, mogu se opciono i poželjno dodati u razblaživač. Agens za izotoničnost, kao što je glicerin, obično se koristi u poznatim koncentracijama. Poželjno se dodaje fiziološki podnošljiv pufer da bi se obezbedila poboljšana kontrola pH vrednosti. Formulacije mogu da pokrivaju širok raspon pH vrednosti, kao što je od oko pH 4 do oko pH 10, poželjni rasponi su od oko pH 5 do oko pH 9 i najpoželjniji raspon je od oko 6,0 do oko 8,0. Poželjno, formulacije prema predmetnom pronalasku imaju pH vrednost između oko 6,8 i oko 7,8. Poželjni puferi uključuju fosfatne pufere, najpoželjnije natrijum fosfat, posebno, fosfatom puferovan fiziološki rastvor (engl. phosphate buffered saline, PBS).

[0344] Ostali aditivi, kao što su farmaceutski prihvatljivi rastvarači kao što su Tween 20 (polioksietilen (20) sorbitan monolaurat), Tween 40 (polioksietilen (20) sorbitan monopalmitat), Tween 80 (polioksietilen (20) sorbitan monooleat), Pluronic F68 (polioksietilen polioksipropilen blok kopolimeri) i PEG (polietilen glikol) ili nejonski surfaktanti, kao što su polisorbat 20 ili 80 ili poloksamer 184 ili 188, Pluronic<®>polioli, drugi blok kopolimeri i helatori, kao što su EDTA i EGTA, mogu se opciono dodati formulacijama ili kompozicijama za smanjenje agregacije. Ovi aditivi su posebno korisni ako se za primenu formulacije koristi pumpa ili plastična posuda. Prisustvo farmaceutski prihvatljivog surfaktanta ublažava sklonost proteina ka agregaciji.

[0346] Formulacije se mogu pripremiti procesom koji sadrži mešanje najmanje jednog anti-IL-23 specifičnog antitela i konzervansa izabranog iz grupe koja se sastoji od fenola, m-krezola, p-krezola, o-krezola, hlorokrezola, benzil alkohola, alkilparabena, (metil, etil, propil, butil i slično), benzalkonijum hlorida, benzetonijum hlorida, natrijum dehidroacetata i timerosala ili njihovih smeša u vodenom razblaživaču. Mešanje najmanje jednog anti-IL-23 specifičnog antitela i konzervansa u vodenom rastvoru vrši se konvencionalnim postupcima rastvaranja i mešanja. Da bi se pripremila odgovarajuća formulacija, na primer, izmerena količina najmanje jednog anti-IL-23 specifičnog antitela u puferovanom rastvoru se kombinuje sa željenim konzervansom u puferovanom rastvoru u količinama dovoljnim da obezbede protein i konzervans u željenim koncentracijama. Osoba sa uobičajenim znanjem u predmetnoj oblasti bi prepoznala varijacije ovog procesa. Na primer, redosled dodavanja komponenti, da li se koriste dodatni aditivi, temperatura i pH vrednost na kojoj se priprema formulacija, sve su to faktori koji se mogu optimizovati za korišćenu koncentraciju i sredstva primene.

[0348] Formulacije se mogu obezbediti pacijentima kao bistri rastvori ili kao dvostruke bočice koje sadrže bočicu liofilizovanog anti-IL-23 specifičnog antitela koje se rekonstituiše sa drugom bočicom koja sadrži vodu, konzervans i/ili pomoćne supstance, poželjno fosfatni pufer i/ili fiziološki rastvor i izabranu so, u vodenom razblaživaču. Jedna bočica sa jednim rastvorom ili dvostruka bočica koja zahteva rekonstituciju može se ponovo koristiti više puta i može biti dovoljna za jedan ili više ciklusa tretmana pacijenta i na taj način može obezbediti pogodniji režim tretmana od trenutno dostupnog.

[0350] Predmetni proizvodni artikli su korisni za primenu tokom perioda u rasponu od neposrednog do dvadeset četiri časa ili više. Shodno tome, proizvodni artikli prema predmetnim patentnim zahtevima nude značajne prednosti za pacijenta. Formulacije prema pronalasku mogu se opciono bezbedno skladištiti na temperaturama od oko 2 °C do oko 40 °C i zadržati biološku aktivnost proteina tokom dužeg vremenskog perioda, čime se omogućava etiketa na pakovanju koja ukazuje da se rastvor može držati i/ili koristiti tokom perioda od 6, 12, 18, 24, 36, 48, 72 ili 96 časova ili više. Ako se koristi konzervirani razblaživač, takva etiketa može uključivati upotrebu do 1–12 meseci, pola, jedne i po i/ili dve godine.

[0352] Rastvori anti-IL-23 specifičnog antitela mogu se pripremiti procesom koji sadrži mešanje najmanje jednog antitela u vodenom razblaživaču. Mešanje se vrši konvencionalnim postupcima rastvaranja i mešanja. Da bi se pripremio pogodan razblaživač, na primer, izmerena količina najmanje jednog antitela u vodi ili puferu kombinuje se u količinama dovoljnim da se obezbedi protein i, opciono, konzervans ili pufer pri željenim koncentracijama. Osoba sa uobičajenim znanjem u predmetnoj oblasti bi prepoznala varijacije ovog procesa. Na primer, redosled dodavanja komponenti, da li se koriste dodatni aditivi, temperatura i pH vrednost na kojoj se priprema formulacija, sve su to faktori koji se mogu optimizovati za korišćenu koncentraciju i sredstva primene.

[0354] Proizvodi prema patentnim zahtevima se mogu obezbediti pacijentima kao bistri rastvori ili kao dvostruke bočice koje sadrže bočicu liofilizovanog najmanje jednog anti-IL-23 specifičnog antitela koje se rekonstituiše sa drugom bočicom koja sadrži vodeni razblaživač. Jedna bočica sa jednim rastvorom ili dvostruka bočica koja zahteva rekonstituciju može se ponovo koristiti više puta i može biti dovoljna za jedan ili više ciklusa tretmana pacijenta i na taj način obezbeđuje pogodniji režim tretmana od trenutno dostupnog.

[0356] Proizvodi prema patentnim zahtevima se mogu obezbediti pacijentima indirektno, tako što se obezbeđuju apotekama, klinikama ili drugim takvim ustanovama i objektima kao bistri rastvori ili kao dvostruke bočice koje sadrže bočicu liofilizovanog najmanje jednog anti-IL-23 specifičnog antitela koje se rekonstituiše sa drugom bočicom koja sadrži vodeni razblaživač. Bistri rastvor u ovom slučaju može biti do jednog litra ili čak veće veličine, tako da se obezbeđuje veliki rezervoar iz kog se manji delovi najmanje jednog rastvora antitela mogu izvući jednom ili više puta za prenos u manje bočice i koje apoteka ili klinika obezbeđuje svojim klijentima i/ili pacijentima.

[0357] Priznati uređaji koji sadrže sisteme sa jednom bočicom uključuju uređaje za ubrizgavanje u obliku olovke za isporuku rastvora, kao što su BD olovke, BD Autojector<®>, Humaject<®,>NovoPen<®>, B-D<®>Pen, AutoPen<®>i OptiPen<®>, GenotropinPen<®>, Genotronorm Pen<®>, Humatro Pen<®>, Reco-Pen<®>, Roferon Pen<®>, Biojector<®>, Iject<®>, J-tip Needle-Free Injector<®>, Intraject<®>, Medi-Ject<®>, Smartject<®>npr., kakve proizvodi ili je razvila kompanija Becton Dickensen (Franklin Lakes, NJ, www.bectondickenson.com), Disetronic (Burgdorf, Švajcarska, www.disetronic.com; Bioject, Portland, Oregon (www.bioject.com); National Medical Products, Weston Medical (Peterborough, UK, www.weston-medical.com), Medi-Ject Corp (Minneapolis, MN, www.mediject.com) i slični pogodni uređaji. Priznati medicinski uređaji koji sadrže sistem dvostrukih bočica uključuju one sisteme injektora u obliku olovke za rekonstituciju liofilizovanog leka u patroni za isporuku rekonstituisanog rastvora, kao što je HumatroPen<®>. Primeri drugih pogodnih uređaja uključuju unapred napunjene špriceve, automatske injektore, injektore bez igle i setove za intravensku infuziju bez igle.

[0359] Proizvodi mogu da sadrže materijal za pakovanje. Materijal za pakovanje, pored informacija koje zahtevaju regulatorne agencije, obezbeđuje uslove pod kojima se proizvod može koristiti. Materijal za pakovanje obezbeđuje uputstva za pacijenta, prema potrebi, da rekonstituiše najmanje jedno anti-IL-23 antitelo u vodenom rastvoru da bi se formirao rastvor i da koristi rastvor tokom perioda od 2–24 časa ili više za dve bočice mokrog/suvog proizvoda. Za pojedinačnu bočicu, rastvor, unapred napunjeni špric ili automatski injektor, etiketa ukazuje da se takav rastvor može koristiti tokom perioda od 2–24 časa ili više. Proizvodi su korisni za ljudsku upotrebu farmaceutskih proizvoda.

[0361] Formulacije koje se koriste u postupku prema predmetnom pronalasku mogu se pripremiti procesom koji sadrži mešanje anti-IL-23 antitela i izabranog pufera, poželjno fosfatnog pufera koji sadrži fiziološki rastvor ili izabranu so.

[0362] Mešanje anti-IL-23 antitela i pufera u vodenom rastvoru vrši se konvencionalnim procedurama rastvaranja i mešanja. Da bi se pripremila pogodna formulacija, na primer, izmerena količina najmanje jednog antitela u vodi ili puferu se kombinuje sa željenim agensom za puferovanje u vodi u količinama dovoljnim da se obezbede protein i pufer pri željenim koncentracijama. Osoba sa uobičajenim znanjem u predmetnoj oblasti bi prepoznala varijacije ovog procesa. Na primer, redosled dodavanja komponenti, da li se koriste dodatni aditivi, temperatura i pH vrednost na kojoj se priprema formulacija, sve su to faktori koji se mogu optimizovati za korišćenu koncentraciju i sredstva primene.

[0364] Postupak prema pronalasku obezbeđuje farmaceutske kompozicije koje sadrže različite formulacije korisne i prihvatljive za primenu na ljudskom ili životinjskom pacijentu. Takve farmaceutske kompozicije se pripremaju korišćenjem vode u „standardnom stanju“ kao razblaživača i rutinskih postupaka dobro poznatih osobama sa uobičajenim znanjem u predmetnoj oblasti. Na primer, komponente za puferovanje kao što su histidin i histidin monohidrohlorid hidrat, mogu se obezbediti prve, praćene dodavanjem odgovarajuće zapremine razblaživača u vidu vode, saharoze i polisorbata 80 u „standardnom stanju“ koja nije konačna. Zatim se može dodati izolovano antitelo. Na kraju, zapremina farmaceutske kompozicije se prilagođava željenoj konačnoj zapremini u uslovima „standardnog stanja“ korišćenjem vode kao razblaživača. Stručnjaci u predmetnoj oblasti prepoznaće niz drugih postupaka pogodnih za pripremanje farmaceutskih kompozicija.

[0366] Farmaceutske kompozicije mogu biti vodeni rastvori ili suspenzije koje sadrže naznačenu masu svakog sastojka po jedinici zapremine vode ili imaju naznačenu pH vrednost u „standardnom stanju“. Kako se ovde koristi, termin „standardno stanje“ označava temperaturu od 25 °C /- 2 °C i pritisak od 1 atmosfere. Termin „standardno stanje“ se u predmetnoj oblasti ne koristi za označavanje jednog skupa temperatura ili pritisaka prepoznatog u predmetnoj oblasti, već je to referentno stanje koje određuje temperature i pritisak koji će se koristiti za opisivanje rastvora ili suspenzije sa određenom kompozicijom pod referentnim uslovima „standardnog stanja“. To je zato što je zapremina rastvora, delimično, funkcija temperature i pritiska. Stručnjaci u predmetnoj oblasti prepoznaće da se farmaceutske kompozicije ekvivalentne onima koje su ovde otkrivene mogu proizvesti na drugim temperaturama i pritiscima. Da li su takve farmaceutske kompozicije ekvivalentne onima koje su ovde otkrivene treba odrediti pod gore definisanim uslovima „standardnog stanja“ (npr., 25 °C /- 2 °C i pritisak od 1 atmosfere).

[0367] Važno je da takve farmaceutske kompozicije mogu da sadrže mase komponenti „oko“ određene vrednosti (npr., „oko 0,53 mg L-histidina“) po jedinici zapremine farmaceutske kompozicije ili da imaju pH vrednosti oko određene vrednosti. Masa komponente prisutne u farmaceutskoj kompoziciji ili pH vrednost je „oko“ date brojčane vrednosti ako je izolovano antitelo prisutno u farmaceutskoj kompoziciji u stanju da veže peptidni lanac dok je izolovano antitelo prisutno u farmaceutskoj kompoziciji ili nakon što je izolovano antitelo uklonjeno iz farmaceutske kompozicije (npr., razblaživanjem). Drugačije izraženo, vrednost, kao što je vrednost mase komponente ili pH vrednost, je „oko“ date brojčane vrednosti kada se održava aktivnost vezivanja izolovanog antitela i može se detektovati nakon stavljanja izolovanog antitela u farmaceutsku kompoziciju.

[0369] Analiza konkurencijskog vezivanja se vrši da bi se utvrdilo da li se IL-23 specifični mAb-ovi vezuju za slične ili različite epitope i/ili da li se međusobno nadmeću. Ab-ovi se pojedinačno premazuju na ELISA ploče. Dodaju se konkurentni mAb-ovi, nakon čega sledi dodavanje biotinilisanog hrIL-23. Za pozitivnu kontrolu, isti mAb za premazivanje može se koristiti kao konkurentski mAb („samokonkurencija“). Vezivanje IL-23 se detektuje korišćenjem streptavidina. Ovi rezultati pokazuju da li mAb-ovi prepoznaju slične ili delimično preklapajuće epitope na IL-23.

[0371] U jednom otelotvorenju farmaceutskih kompozicija, koncentracija izolovanih antitela je od oko 77 do oko 104 mg po ml farmaceutskog sastava. U drugim otelotvorenjima farmaceutskih kompozicija, formulacija ima pH vrednost od oko 5,5 do oko 6,5.

[0373] Stabilne ili konzervirane formulacije mogu da budu obezbeđene pacijentima kao bistri rastvori ili kao dvostruke bočice koje sadrže bočicu liofilizovanog najmanje jednog anti-IL-23 antitela koje se rekonstituiše sa drugom bočicom koja sadrži konzervans ili pufer i ekscipijente u vodenom razblaživaču. Jedna bočica sa jednim rastvorom ili dvostruka bočica koja zahteva rekonstituciju može se ponovo koristiti više puta i može biti dovoljna za jedan ili više ciklusa tretmana pacijenta i na taj način obezbeđuje pogodniji režim tretmana od trenutno dostupnog.

[0374] Druge formulacije ili postupci stabilizacije anti-IL-23 antitela mogu dati druge oblike osim bistrog rastvora liofilizovanog praha koji sadrži antitelo. Među rastvorima koji nisu bistri su formulacije koje sadrže suspenzije čestica, pri čemu su navedene čestice kompozicija koja sadrži anti-IL-23 antitelo u strukturi varijabilnih dimenzija i poznate su različito kao mikrosfere, mikročestice, nanočestice, nanosfere ili liposomi. Takve relativno homogene, suštinski loptaste formulacije čestica koje sadrže aktivno sredstvo mogu se formirati dovođenjem u kontakt vodene faze koja sadrži aktivno sredstvo i polimer i nevodene faze, nakon čega sledi uparavanje nevodene faze kako bi se izazvala koalescencija čestica iz vodene faze kako je navedeno u SAD 4,589,330. Porozne mikročestice se mogu pripremiti korišćenjem prve faze koja sadrži aktivni agens i polimer dispergovan u kontinuiranom rastvaraču i uklanjanjem navedenog rastvarača iz suspenzije liofilizacijom ili ekstrakcijom razblaživanjem i taloženjem kao što je navedeno u SAD 4,818,542. Poželjni polimeri za takve preparate su prirodni ili sintetički kopolimeri ili polimeri izabrani iz grupe koja se sastoji od želatinskog agara, skroba, arabinogalaktana, albumina, kolagena, poliglikolne kiseline, polimlečne kiseline, glikolid-L(-) laktida, poli(epsilon-kaprolaktona, poli(epsilon-kaprolakton-CO-mlečne kiseline), poli(epsilon-kaprolakton-CO-glikolne kiseline), poli(βhidroksibutirne kiseline), polietilen oksida, polietilena, poli(alkil-2-cijanoakrilata), poli(hidroksietil metakrilata), poliamida, poli(aminokiselina), poli(2-hidroksietil DL-aspartamida), poli(estar uree), poli(L-fenilalanin/etilen glikol/1,6-diizocianatoheksana) i poli(metil metakrilata). Posebno poželjni polimeri su poliestri, kao što su poliglikolna kiselina, polimlečna kiselina, glikolid-L(-) laktid, poli(epsilon-kaprolakton, poli(epsilon-kaprolakton-CO-mlečna kiselina) i poli(epsilon-kaprolakton-CO-glikolna kiselina. Rastvarači korisni za rastvaranje polimera i/ili aktivne supstance uključuju: vodu, heksafluoroizopropanol, metilenhlorid, tetrahidrofuran, heksan, benzen ili heksafluoroaceton seskvihidrat. Proces dispergovanja faze koja sadrži aktivni sastojak sa drugom fazom može da uključuje pritiskanje navedene prve faze kroz otvor na mlaznici da bi se postiglo formiranje kapljica.

[0376] Formulacije suvog praha mogu biti rezultat procesa koji nisu liofilizacija, kao što je sušenje raspršivanjem ili ekstrakcija rastvarača uparavanjem ili taloženjem kristalne kompozicije praćenim jednim ili više koraka za uklanjanje vodenog ili nevodenog rastvarača. Priprema preparata antitela osušenog raspršivanjem podučava se u SAD 6,019,968. Kompozicije suvog praha na bazi antitela mogu se proizvesti sušenjem raspršivanjem rastvora ili suspenzija antitela i, opciono, ekscipijenata u rastvaraču pod uslovima da se obezbedi suvi prašak koji se može udisati. Rastvarači mogu uključivati polarna jedinjenja, kao što su voda i etanol, koji se mogu lako osušiti. Stabilnost antitela može se poboljšati izvođenjem postupaka sušenja raspršivanjem u odsustvu kiseonika, kao što je pod azotnim pokrivačem ili korišćenjem azota kao gasa za sušenje. Druga relativno suva formulacija je disperzija mnoštva rupičastih mikrostruktura dispergovanih u medijumu za suspenziju koji tipično sadrži hidrofluoroalkansko pogonsko gorivo kako se podučava u WO 9916419. Stabilizovane disperzije se mogu primeniti na pluća pacijenta pomoću inhalatora sa merenom dozom. Opremu korisnu u komercijalnoj proizvodnji lekova osušenih raspršivanjem proizvodi kompanija Buchi Ltd. ili Niro Corp.

[0378] Anti-IL-23 antitelo, bilo u stabilnim ili konzerviranim formulacijama ili rastvorima koji su ovde opisani, može se primeniti na pacijenta u skladu sa predmetnim pronalaskom putem različitih postupaka isporuke, uključujući SC ili IM ubrizgavanje; transdermalno, plućno, transmukozno, implantatom, osmotskom pumpom, patronom, mikro pumpom ili drugim sredstvima koja ceni stručnjak u predmetnoj oblasti, kakva su dobro poznata u predmetnoj oblasti.

[0380] Terapeutske primene

[0382] Svaki ovde otkriveni postupak može da sadrži primenjivanje efektivne količine kompozicije ili farmaceutske kompozicije koja sadrži anti-IL-23 antitelo na ćeliju, tkivo, organ, životinju ili pacijenta kom je potrebna takva modulacija, tretman ili terapija. Takav postupak može opciono dodatno da sadrži istovremenu primenu ili kombinovanu terapiju za tretman takvih bolesti ili poremećaja, pri čemu primena navedenog najmanje jednog anti-IL-23 antitela, njegovog specificiranog dela ili varijante, dodatno sadrži primenjivanje, pre, istovremeno, i/ili posle, najmanje jednog izabranog između najmanje jednog TNF antagonista (npr., ali ne ograničeno na, TNF hemijski ili proteinski antagonist, TNF monoklonsko ili poliklonsko antitelo ili fragment, rastvorljivi TNF receptor (npr. p55, p70 ili p85) ili njegov fragment, fuzioni polipeptidi ili antagonist malog molekula TNF, npr. TNF vezujući protein I ili II (TBP-1 ili TBP-II), nerelimonmab, infliksimab, eternacepta (Enbrel<™>), adalimulab (Humira<™>), CDP-571, CDP-870, afelimomab, lenercept i slično), antireumatika (npr. metotreksat, auranofin, aurotioglukoza, azatioprin, zlato natrijum tiomalat, hidroksihlorokin sulfat, leflunomid, sulfasalzin), mišićnog relaksanta, narkotika, nesteroidnog antiinflamatornog leka (NSAIL), analgetika, anestetika, sedativa, lokalnog anestetika, neuromuskularnog blokatora, antimikrobnog sredstva (npr. aminoglikozid, antifungalno sredstvo, antiparazitsko sredstvo, antivirusno sredstvo, karbapenem, cefalosporin, flurorkinolon, makrolid, penicilin, sulfamidni sulfamid, a tetraciklin, drugog antimikrobnog sredstva), antipsorijatika, kortikosteroida, anaboličkog steroida, agensa povezan sa dijabetesom, minerala, nutritivnog sredstva, agensa za štitnu žlezdu, vitamina, hormona povezanog sa kalcijumom, sredstva protiv dijareje, antitusika, antiemetika, antiulkusa, laksativa, antikoagulansa, eritropoetina (npr. epoetin alfa), filgrastima (npr. G-CSF, Neupogen), sargramostima (GM-CSF, Leukin), sredstva za imunizaciju, imunoglobulina, imunosupresiva (npr. basiliksimab, ciklosporin, daklizumab), hormona rasta, leka za zamenu hormona, modulatora estrogenskog receptora, midrijatika, cikloplegijskog sredstva, sredstva za alkilizaciju, antimetabolita, inhibitora mitoze, radiofarmaceutika, antidepresiva, antimaničkog sredstva, antipsihotika, anksiolitika, hipnotika, simpatikomimetika, stimulansa, donepezila, takrina, lekova za astmu, beta agonista, inhalacionih steroida, inhibitora leukotriena, metilksantina, kromolina, epinefrina ili analoga, dornaze alfa (pulmozim), citokina ili antagoniste citokina. Odgovarajuće doze su dobro poznate u predmetnoj oblasti. Pogledajte, npr., Wells i sar., urednici., Pharmacotherapy Handbook, 2nd Edition, Appleton and Lange, Stamford, CT (2000); PDR Pharmacopoeia, Tarascon Pocket Pharmacopoeia 2000, Deluxe Edition, Tarascon Publishing, Loma Linda, CA (2000); Nursing 2001 Handbook of Drugs, 21. izdanje, Springhouse Corp., Springhouse, PA, 2001.; Health Professional's Drug Guide 2001, urednici, Shannon, Wilson, Stang, Prentice-Hall, Inc, Upper Saddle River, NJ.

[0384] Terapeutski tretmani

[0386] Tipično, na tretman psorijaze utiče primena efikasne količine ili doze kompozicije anti-IL-23 antitela koja u proseku iznosi u rasponu od najmanje oko 0,01 do 500 miligrama anti-IL-23 antitela po kilogramu pacijenta po dozi i poželjno od najmanje oko 0,1 do 100 miligrama antitela/kilogramu pacijenta po jednokratnoj ili višestrukoj primeni, u zavisnosti od specifične aktivnosti aktivnog agensa sadržanog u kompoziciji. Alternativno, efektivna koncentracija u serumu može sadržati 0,1–5000 µg/ml koncentracije u serumu po jednokratnoj ili višestrukoj primeni. Pogodne doze su poznate lekarima i, naravno, zavise od pojedinačnog stanja bolesti, specifične aktivnosti kompozicije koja se primenjuje i pojedinačnog pacijenta koji se tretira. U nekim slučajevima, da bi se postigla željena terapeutska količina, može biti neophodno predvideti ponovljenu primenu, tj. ponovljene pojedinačne primene određene praćene ili merene doze, pri čemu se pojedinačne primene ponavljaju dok se ne postigne željena dnevna doza ili efekat.

[0388] Poželjne doze mogu opciono uključivati 0,1, 0,2, 0,3, 0,4, 0,5, 0,6, 0,7, 0,8, 0,9, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 98, 99 i/ili 100–500 mg/kg/primeni ili bilo kog raspona, vrednosti ili njenog dela ili da se postigne koncentracija u serumu od 0,1, 0,5, 0,9, 1,0, 1,1, 1,2, 1,5, 1,9, 2,0, 2,5, 2,9, 3,0, 3,5, 3,9, 4,0, 4,5, 4,9, 5,0, 5,5, 5,9, 6,0, 6,5, 6,9, 7,0, 7,5, 7,9, 8,0, 8,5, 8,9, 9,0, 9,5, 9,9, 10, 10,5, 10,9, 11, 11,5, 11,9, 20, 12,5, 12,9, 13,0, 13,5, 13,9, 14,0, 14,5, 4,9, 5,0, 5,5, 5,9, 6,0, 6,5, 6,9, 7,0, 7,5, 7,9, 8,0, 8,5, 8,9, 9,0, 9,5, 9,9, 10, 10,5, 10,9, 11, 11,5, 11,9, 12, 12,5, 12,9, 13,0, 13,5, 13,9, 14, 14,5, 15, 15,5, 15,9, 16, 16,5, 16,9, 17, 17,5, 17,9, 18, 18,5, 18,9, 19, 19,5, 19,9, 20, 20,5, 20,9, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60, 65, 70, 75, 80, 85, 90, 96, 100, 200, 300, 400, 500, 600, 700, 800, 900, 1000, 1500, 2000. godine, 2500, 3000, 3500, 4000, 4500 i/ili 5000 µg/ml koncentracije u serumu po jednokratnoj ili višestrukoj primeni ili bilo kog raspona, vrednosti ili njenog dela.

[0390] Alternativno, primenjena doza može varirati u zavisnosti od poznatih faktora, kao što su farmakodinamičke karakteristike određenog agensa, kao i njegovog načina i puta primene; starosti, zdravlja i težine primaoca; prirode i obima simptoma, vrste istovremenih tretmana, učestalosti tretmana i željenog efekta. Obično doza aktivnog sastojka može biti oko 0,1 do 100 miligrama po kilogramu telesne težine. Obično je 0,1 do 50, a po mogućnosti 0,1 do 10 miligrama po kilogramu po primeni ili u obliku produženog oslobađanja efikasno za postizanje željenih rezultata.

[0392] Kao neograničavajući primer, tretman ljudi ili životinja može da bude obezbeđeno kao jednokratna ili povremena doza od najmanje jednog antitela prema predmetnom pronalasku od 0,1 do 100 mg/kg, kao što je 0,5, 0,9, 1,0, 1,1, 1,5, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 40, 45, 50, 60, 70, 80, 90 ili 100 mg/kg, po danu, u najmanje jednom od dana 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39 ili 40 ili, alternativno ili dodatno, u najmanje jednoj od nedelja 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51 ili 52 ili, alternativno ili dodatno, najmanje jednoj od 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19 ili 20 godina ili bilo kojoj njihovoj kombinaciji, korišćenjem jednokratnih, infuzijskih ili ponovljenih doza.

[0394] Oblici doziranja (kompozicija) pogodni za internu primenu generalno sadrže od oko 0,001 miligrama do oko 500 miligrama aktivnog sastojka po jedinici ili spremniku. U ovim farmaceutskim kompozicijama aktivni sastojak će obično biti prisutan u količini od oko 0,5–99,999% po težini na osnovu ukupne težine sastava.

[0396] Za parenteralnu primenu, antitelo može da bude formulisano kao rastvor, suspenzija, emulzija, čestica, prah ili liofilizovani prah obezbeđen u asocijaciji sa farmaceutski prihvatljivim parenteralnim vehikulumom ili odvojeno. Primeri takvih vehikuluma su voda, fiziološki rastvor, Ringerov rastvor, rastvor dekstroze i 1–10% ljudski serumski albumin. Takođe se mogu koristiti i liposomi i nevodeni vehikulumi, kao što su fiksirana ulja. Vehikulum ili liofilizovani prah mogu da sadrže aditive koji održavaju izotoničnost (npr. natrijum hlorid, manitol) i hemijsku stabilnost (npr. puferi i konzervansi). Formulacija se steriliše poznatim ili odgovarajućim tehnikama.

[0397] Odgovarajući farmaceutski nosači opisani su u najnovijem izdanju Remington's Pharmaceutical Sciences, A. Osol, standardnom referentnom tekstu u ovoj oblasti.

[0399] Alternativno primenjivanje

[0401] Mnogi poznati i razvijeni režimi mogu se koristiti prema predmetnom pronalasku za primenjivanje farmaceutski efikasnih količina anti-IL-23 antitela. Iako se u sledećem opisu koristi plućna primena koristi, drugi načini primene prema predmetnom pronalasku mogu se koristiti uz pogodne rezultate. IL-23 specifična antitela prema predmetnom pronalasku mogu se isporučiti u nosaču, kao rastvor, emulzija, koloid ili suspenzija ili kao suvi prah, koristeći bilo koji od različitih uređaja i postupaka pogodnih za primenjivanje inhalacijom ili drugih ovde opisanih načina ili poznatih u predmetnoj oblasti.

[0403] Parenteralne formulacije i primenjivanje

[0405] Formulacije za parenteralno primenjivanje mogu da sadrže kao uobičajene ekscipijente sterilnu vodu ili fiziološki rastvor, polialkilen glikole, kao što su polietilen glikol, ulja biljnog porekla, hidrogenizovane naftalene i slično. Vodene ili uljane suspenzije za ubrizgavanje mogu se pripremiti pomoću odgovarajućeg emulgatora ili ovlaživača i agensa za suspenziju, prema poznatim postupcima. Agensi za ubrizgavanje mogu biti netoksični agensi za razblaživanje koji se ne primenjuju oralnim putem, kao što su vodeni rastvor, sterilni rastvor za ubrizgavanje ili suspenzija u rastvaraču. Kao upotrebljivi nosač ili rastvarač, dozvoljeni su voda, Ringerov rastvor, izotonični fiziološki rastvor itd.; kao obični rastvarač ili rastvarač za suspenziju, može se koristiti sterilno neisparljivo ulje. U ove svrhe može se koristiti bilo koja vrsta neisparljivog ulja i masnih kiselina, uključujući prirodna ili sintetička ili polusintetička masna ulja ili masne kiseline; prirodnih ili sintetičkih ili polusintetičkih monoglicerida ili diglicerida ili triglicerida. Parenteralno primenjivanje je poznato u predmetnoj oblasti i uključuje, ali nije ograničeno na, konvencionalna sredstva za ubrizgavanje, uređaj za ubrizgavanje bez igle pod pritiskom gasa kao što je opisano u Pat. SAD br.5,851,198 i uređajem za lasersku perforaciju kao što je opisano u Pat. SAD br.5,839,446.

[0406] Alternativna isporuka

[0408] Pronalazak se dodatno odnosi na primenjivanje anti-IL-23 antitela parenteralnim, subkutanim, intramuskularnim, intravenskim, intraartikularnim, intrabronhijalnim, intraabdominalnim, intrakapsularnim, intrakartilagenim, intrakavitarnim, intracelijakalnim, intracerebralnim, intracerebroventrikularnim, intrakoličnim, intracerviksnim, intragastričnim, intrahepatičnim, intramiokardnim, intraostealnim, intrapelvisnim, intraperikardijskim, intraperitonealnim, intrapleuralnim, intraprostatskim, intrapulmonarnim, intrarektalnim, intrarenalnim, intraretinalnim, intraspinalnim, intrasinovijalnim, intratorakalnim, intrauterinim, intravezikalnim, intralezijskim, bolusnim, vaginalnim, rektalnim, bukalnim, sublingvalnim, intranazalnim ili transdermalnim sredstvima. Kompozicija anti-IL-23 antitela može da bude pripremljena za upotrebu za parenteralnu (subkutanu, intramuskularnu ili intravensku) ili bilo koju drugu primenu, posebno u obliku tečnih rastvora ili suspenzija; za upotrebu u vaginalnoj ili rektalnoj primeni, posebno u polučvrstim oblicima, kao što su, ali ne ograničeno na, kreme i supozitoriji; za bukalnu ili sublingvalnu primenu, kao što su, ali ne ograničeno na, u obliku tableta ili kapsula; ili intranazalno, kao što su, ali ne ograničeno na, oblik praha, kapi za nos ili aerosola ili određenih agensa; ili transdermalno, kao što su, ali ne ograničeno na, sistem za isporuku gela, masti, losioni, suspenzije ili flasteri sa hemijskim pojačivačima kao što je dimetil sulfoksid da bi se modifikovala struktura kože ili povećala koncentracija leka u transdermalnom flasteru (Junginger i sar. u „Drug Permeation Enhancement;“ Hsieh, D. S., urednici, str.59–90 (Marcel Dekker, Inc., New York, 1994) ili sa agensima za oksidaciju koji omogućavaju primenu formulacija koje sadrže proteine i peptide na kožu (WO 98/53847) ili primenu električnih polja za stvaranje privremenih puteva za transport, kao što je elektroporacija ili za povećanje mobilnosti naelektrisanih lekova kroz kožu, kao što je jontoforeza ili primenu ultrazvuka, kao što je sonoforeza (Pat. SAD br.

[0409] 4,309,989 i 4,767,402).

[0411] Nakon opšteg opisa pronalaska, isti će se lakše razumeti referisanjem na sledeće primere, koji su dati kao ilustracija i nisu namenjeni kao ograničavajući. Dodatni detalji pronalaska ilustrovani su sledećim neograničavajućim primerima.

[0412] Primer 1: Poređenje efikasnosti i bezbednosti guselkumaba (GUS) sa anti-TNFα antitelima adalimumabom (ADA) i placebom (PBO) kod pacijenata tretiranih tokom jedne godine.

[0414] Da bi se potvrdili nalazi ranijih istraživanja, sprovedena su dva pivotalna ispitivanja faze III: VOYAGE 1 i VOYAGE 2. Prijavljeni su nalazi o efikasnosti, bezbednosti i ishodu (PRO) koje su prijavili pacijenti iz ispitivanja VOYAGE 1, u kom je guselkumab poređen sa adalimumabom, široko korišćenim TNF-α inhibitorom i placebom, kod pacijenata sa psorijazom koji su tretirani neprekidno godinu dana. Dodatno tome, dodatno ispitivanje, pod nazivom VOYAGE 2 (opisano u primeru 2), uključivalo je randomizovani period uskraćivanja.

[0416] Sažetak materijala/postupaka za VOYAGE 1: VOYAGE 1 je randomizovano, dvostruko slepo, placebom i aktivnim komparatorom kontrolisano ispitivanje faze 3. Pacijenti koji su ispunjavali uslove (starost ≥ 18 godina) imali su plak psorijazu ≥ 6 meseci, ocenu globalne procene istraživača [IGA] ≥ 3, ocenu indeksa područja i težine psorijaze [PASI] ≥ 12 i zahvaćenost telesne površine ≥ 10% i bili su kandidati za sistemsku terapiju ili fototerapiju. U početnom stanju, 837 pacijenata je randomizovano na PBO u 0./4./12. nedelji, zatim GUS 100 mg u 16./20. nedelji i svakih 8 nedelja (q8w) do kraja 44. nedelje (n = 174); GUS 100 mg u 0./4./12. nedelji i svakih 8 nedelja (q8w) do kraja 44. nedelje (n = 329); ili Ada 80 mg u 0. nedelji, 40 mg u 1. nedelji i 40 mg svake 2 nedelje do kraja 47. nedelje (n = 334). Koprimarne krajnje tačke su bile udeo GUS naspram PBO pacijenata koji su postigli otklonjenu/minimalnu bolest (IGA 0/1) i 90% poboljšanje PASI ocene (PASI 90) u 16. nedelji. Ostale krajnje tačke su uključivale udeo GAS naspram ADA pacijenata koji su postigli IGA 0/1, IGA 0, Pasi 90 i Pasi 100 u 16./24./48. nedelji i ocenu dermatološkog indeksa kvaliteta života od 0/1 (DLQI 0/1) koja ukazuje da nema uticaja psorijaze na kvalitet života povezan sa zdravljem, u 24./48. nedelji. Bezbednost je praćena do kraja 48. nedelje.

[0418] Sažetak rezultata za VOYAGE 1: Značajno veći (p < 0,001) udeo pacijenata u GUS naspram PBO grupe postigao je IGA 0/1 (85,1% naspram 6,9%) i PASI 90 (73,3% naspram 2,9%) u 16. nedelji. GUS je takođe bio superioran u odnosu na ADA na osnovu udela pacijenata koji su postigli IGA 0/1 (85,1% naspram 65,9%) i PASI 90 (73,3% naspram 49,7%) u 16. nedelji (p < 0,001). Isto tako, značajno veći (p < 0,001) udeo pacijenata postigao je odgovore na GUS naspram ADA, respektivno, u 24. nedelji: IGA 0 (52,6% naspram 29,3%), IGA 0/1 (84,2% naspram 61,7%), PASI 100 (44,4% naspram 24,9%) i PASI 90 (80,2% naspram 53,0%). Odgovarajuće stope odgovora u 48. nedelji bile su: IGA 0 (50,5% naspram 25,7%), IGA 0/1 (80,5% naspram 55,4%), PASI 100 (47,4% naspram 23,4%) i PASI 90 (76,3% naspram 47,9%), sve p < 0,001. Udeo pacijenata sa ocenom DLQI od 0/1 među GUS naspram ADA pacijenata bio je 60,9% naspram 39,5% u 24. nedelji i 62,5% naspram 38,9% u 48. nedelji (oba p < 0,001). Do kraja 48. nedelje, neželjeni događaji su se javili kod 73,9% i 74,5% GUS i ADA pacijenata, respektivno; stope ozbiljnih neželjenih događaja su takođe bile slične za GUS i ADA grupe (4,9% naspram 4,5%). Ozbiljne infekcije su se javile kod dva GUS pacijenta i tri ADA pacijenta. U GUS grupi javile su se dve maligne bolesti (prostata i dojka). Po jedan infarkt miokarda se desio u svakoj grupi sa aktivnim tretmanom.

[0420] Sažetak zaključaka za VOYAGE 1: GUS je bio superioran u odnosu na ADA u tretiranju umerene do teške psorijaze i dobro se podnosio tokom jedne godine tretmana.

[0422] Pozadina: Guselkumab, blokator interleukina-23 (IL-23), bio je superioran u odnosu na adalimumab u tretiranju umerene do teške psorijaze u ispitivanju faze II.

[0424] Ciljevi: Uporediti efikasnost i bezbednost guselkumaba sa adalimumabom i placebom kod pacijenata sa psorijazom koji su tretirani godinu dana.

[0426] Postupci: Pacijenti su randomizovani na guselkumab 100 mg u 0./4./12. nedelji, zatim svakih 8 nedelja (qw8) (n = 329); placebo u 16. nedelji, zatim guselkumab 100 mg u 16. i 20. nedelji, zatim svakih 8 nedelja (q8w) (n = 174); ili adalimumab 80 mg u 0. nedelji, 40 mg u 1. nedelji, 40 mg svake 2 nedelje (n = 334). Ishodi koje prijavljuje lekar (globalna procena istraživača [IGA], indeks područja i težine psorijaze [PASI]), ishodi koje prijavljuje pacijent (PROs; Dermatološki indeks kvaliteta života [DLQI], dnevnik simptoma i znakova psorijaze [PSSD]) i bezbednost su ocenjivani do kraja 48. nedelje.

[0427] Rezultati: Guselkumab je bio superioran (p < 0,001) u odnosu na placebo u 16. nedelji (85,1% naspram 6,9% [IGA0/1] i 73,3% naspram 2,9% [PASI90]). Guselkumab je takođe bio superioran (p < 0,001) u odnosu na adalimumab za IGA0/1 i PASI90 u 16. nedelji (85,1% naspram 65,9%, 73,3% naspram 49,7%); 24. nedelji (84,2% naspram 61,7%, 80,2% naspram 53,0%); i 48. nedelji (80,5% naspram 55,4%, 76,3% naspram 47,9%). Nadalje, guselkumab je značajno poboljšao PRO ocene do kraja 48. nedelje. Stope neželjenih događaja bile su uporedive između tretmana do kraja 48. nedelje.

[0429] Ograničenja: Analize su bile ograničene na 48 nedelja.

[0431] Zaključci: Guselkumab je pokazao superiornu efikasnost u poređenju sa adalimumabom i dobro se podnosi kod pacijenata sa psorijazom tokom jedne godine.

[0433] Materijali i postupci

[0435] Pacijenti

[0437] U ispitivanje su uvršteni pacijenti starosti ≥ 18 godina sa umerenom do teškom plak psorijazom (tj. globalna procena istraživača [IGA] ≥ 3, indeks područja i težine psorijaze [PASI] ≥ 12 i zahvaćenost telesne površine [BSA] ≥ 10%) tokom najmanje 6 meseci koji su bili kandidati za sistemsku terapiju ili fototerapiju.

[0438] Pacijenti nisu bili podobni ako su imali istoriju ili trenutne znakove teških, progresivnih ili nekontrolisanih medicinskih stanja ili su imali trenutni malignitet ili istoriju maligniteta unutar 5 godina, osim nemelanomskog karcinoma kože (engl. nonmelanoma skin cancer, NMSC). Pacijenti sa istorijom ili simptomima aktivne tuberkuloze (TBC) su isključeni. Pacijenti nisu mogli da učestvuju ako su prethodno primali guselkumab ili adalimumab; drugu anti-TNF-α terapiju unutar 3 meseca; drugi tretman koji cilja IL-12/23, IL-17 ili IL-23 unutar 6 meseci; ili bilo koje sistemske imunosupresive (npr. metotreksat) ili fototerapiju unutar 4 nedelje.

[0440] Dizajn ispitivanja

[0442] VOYAGE 1 je bilo randomizovano, dvostruko slepo, placebom i aktivnim komparatorom kontrolisano ispitivanje faze III sprovedeno na 104 globalne lokacije (decembar 2014–april 2016). Ispitivanje je sadržalo period aktivnog komparatora kada je guselkumab upoređen sa adalimumabom (0–48.

[0443] nedelja) i period kontrolisan placebom (0–16. nedelja), nakon čega su pacijenti koji su primali placebo prešli na primanje guselkumaba do kraja 48. nedelje. Pacijenti su randomizovani u početnom stanju u odnosu 2:1:2 na guselkumab 100 mg u 0., 4., 12. i svakih 8 nedelja nakon toga do kraja 44. nedelje; placebo 0., 4., 12. nedelje, praćeno sa 100 mg guselkumaba 16., 20. i svakih 8 nedelja nakon toga do kraja 44. nedelje; ili adalimumab 80 mg u 0. nedelji, 40 mg u 1. nedelji i 40 mg svake 2 nedelje do kraja 47. nedelje. Da bi se održala zaslepljenost, korišćena su odgovarajuća placebo sredstva. Institucionalni odbor za reviziju ili etička komisija odobrila je protokol ispitivanja na lokacijama koje su učestvovale u njemu; pacijenti su dali pismeni informisani pristanak pre početka ispitivanja.

[0445] Procene

[0447] Efikasnost je procenjena pomoću IgA, PASI, IGA specifičnog za vlasište (engl. scalp-specific IGA, ss-IGA), globalne procene lekara za nokte (engl. fingernail Physician's Global Assessment, f-PGA), indeksa područja i težine psorijaze noktiju (engl. Nail Psoriasis Area and Severity Index, NAPSI) i PGA šaka/stopala (engl. PGA of the hands/feet, hf-PGA). Ishodi koje prijavljuju pacijenti procenjeni su korišćenjem Dermatološkog indeksa kvaliteta života (engl.

[0448] Dermatology Life Quality Index, DLQI) i Dnevnika simptoma i znakova psorijaze (engl. Psoriasis Symptom and Sign Diary, PSSD). Praćenje bezbednosti uključivalo je prikupljanje neželjenih događaja (AE) i laboratorijske testove.

[0450] Antitela na guselkumab su detektovana korišćenjem imunotesta elektrohemiluminescencije visoke osetljivosti i podnošljivosti lekova; osetljivost je bila 3,1 ng/ml u serumu bez guselkumaba i 15 ng/ml sa koncentracijama guselkumaba u serumu do 3,125 µg/ml, što nadilazi srednje najniže nivoe guselkumaba u serumu.

[0452] Statističke analize

[0454] Koprimarne krajnje tačke su bile udeo pacijenata koji su ostvarili IGA ocenu otklonjene ili minimalne bolesti (IGA 0/1) i 90% poboljšanje u PASI odgovoru (PASI 90) 16. nedelje u grupi guselkumaba u poređenju sa placebom. Izmerene su i glavne sekundarne krajnje tačke. Svi randomizovani pacijenti su uključeni u primarne i odabrane sekundarne analize efikasnosti; podaci su analizirani od strane randomizovane tretirane grupe. Primarna i glavna sekundarna analiza su testirane u fiksnoj sekvenci za kontrolu višestrukosti.

[0456] Koprimarne krajnje tačke i binarne glavne sekundarne krajnje tačke analizirane su korišćenjem Cochran-Mantel-Haenszel (CMH) chi kvadratnog statističkog testa raslojenog prema zbirnom mestu istraživanja. Sa veličinom uzorka od približno 750 pacijenata, moć detektovanja značajne razlike bila je > 99% za obe koprimarne krajnje tačke. Parametri kontinuiranog odgovora upoređeni su korišćenjem analize modela varijanse sa zbirnim istraživačkim mestom kao kovarijantom. Svi statistički testovi su izvršeni dvostrano (α = 0,05).

[0458] Pacijenti koji su prekinuli terapiju ispitivanim agensom zbog nedostatka efikasnosti ili neželjenog događaja pogoršanja psorijaze ili koji su započeli tretman za psorijazu zabranjen protokolom smatrani su pacijentima bez odgovora za binarne krajnje tačke, a početne vrednosti su prenete za kontinuirane krajnje tačke. Ostali pacijenti kod kojih su nedostajali podaci smatrani su pacijentima bez odgovora za binarne krajnje tačke (imputacija pacijenata bez odgovora) i poslednje zapažanje im je preneto za kontinuirane krajnje tačke (i sve PSSD krajnje tačke).

[0460] Bezbednosne analize su uključivale sve pacijente koji su primili najmanje jednu primenu ispitivanog agensa i sažete su prema stvarnom tretmanu. Udeo pacijenata sa antitelima na guselkumab je sažet za one koji su primili najmanje jednu dozu biološkog sredstva.

[0462] Rezultati

[0464] U početnom stanju, 837 pacijenata je randomizovano za primanje placeba (n = 174), guselkumaba (n = 329) ili adalimumaba (n = 334). Sveukupno, 6,9%, 8,5% i 15,6% pacijenata prekinulo je tretman u grupama placeba, guselkumaba i adalimumaba, respektivno, do kraja 48. nedelje. Demografske karakteristike i karakteristike bolesti bile su uporedive u svim tretiranim grupama u početnom stanju.

[0465] Klinički odgovori

[0467] Guselkumab je bio superioran i u odnosu na placebo i/ili adalimumab u pogledu koprimarnih krajnjih tačka i svih glavnih sekundarnih krajnjih tačaka (svi p < 0,001). U poređenju sa placebom, značajno veći udeo pacijenata u grupi guselkumaba ostvario je IGA 0/1 (6,9% naspram 85,1%) i PASI 90 (2,9% naspram 73,3%) u 16. nedelji. Pored toga, udeo ispitanika koji su postigli najmanje 75% poboljšanja u PASI oceni (PASI 75), kao i IGA 0 i PASI 100 bio je značajno veći za guselkumab u odnosu na placebo u 16. nedelji. Guselkumab je bio superioran u odnosu na adalimumab, mereno udelom pacijenata koji su postigli IGA 0/1 (85,1% naspram 65,9%), PASI 90 (73,3% naspram 49,7%) i PASI 75 (91,2% naspram 73,1%) u 16. nedelji. Značajno bolji odgovori na guselkumab u poređenju sa adalimumabom održani su u 24. nedelji (IGA 0 [52,6% naspram 29,3%], IGA 0/1 [84,2% naspram 61,7%] i PASI 90 [80,2% naspram 53,0%]) i 48. nedelji (50,5% naspram 25,7%, 80,5% naspram 55,4% i 76,3% naspram 47,9%). Dodatno tome, veći udeo pacijenata koji su primali guselkumab postigao je odgovor u višim PASI kategorijama u poređenju sa adalimumabom u 48. nedelji. Nakon uvođenja guselkumaba u 16. nedelji, pacijenti u placebo unakrsnoj grupi postigli su odgovore slične onima uočenim u guselkumab grupi.

[0469] Merenja regionalne psorijaze

[0471] Regionalna psorijaza je ocenjivana na osnovu ss-IGA, f-PGA, NAPSI i hf-PGA procena. Udeo pacijenata koji su postigli ss-IGA 0/1 (odsutna/veoma blaga psorijaza vlasišta) u guselkumab grupi bio je značajno veći u poređenju sa placebom (83,4% naspram 14,5%, p < 0,001) u 16. nedelji; značajno bolji odgovori na guselkumab u odnosu na adalimumab primećeni su u 24. nedelji (p < 0,001) i 48. nedelji (p = 0,045). Udeo pacijenata koji su postigli f-PGA 0/1 (otklonjena/minimalna) i procentualno poboljšanje NAPSI ocene bio je značajno veći za guselkumab u odnosu na placebo u 16. nedelji (p < 0,001). Odgovori za f-PGA su bili uporedivi u 24. nedelji, iako je guselkumab bio superioran u odnosu na adalimumab do 48. nedelje (p = 0,038). Srednji procenat poboljšanja NAPSI ocene sa guselkumabom bio je značajno veći nego sa placebom u 16. nedelji (p < 0,001) i uporediv između guselkumaba i adalimumaba u 24. i 48. nedelji. Konačno, udeo pacijenata koji su postigli hf-PGA 0/1 (otklonjena/gotovo otklonjena) bio je značajno veći za guselkumab u odnosu na placebo u 16. nedelji, a odgovori na guselkumab bili su superiorni u odnosu na adalimumab u 24. i 48. nedelji

[0472] (p < 0,001).

[0474] Merenja kvaliteta života povezanog sa zdravljem

[0476] U 16. nedelji, poboljšanje DLQI ocene u odnosu na početno stanje bilo je značajno veće u grupi guselkumaba u poređenju sa placebom (srednja promena, -0,6 naspram -11,2), kao i udeo pacijenata koji su postigli DLQI 0/1 (bez uticaja psorijaze na HRQoL) (oba p < 0,001). U 24. i 48. nedelji i poboljšanja DLQI ocene u odnosu na početno stanje i udeo pacijenata koji su postigli DLQI 0/1 bili su značajno veći za guselkumab u odnosu na adalimumab (p < 0,001).

[0478] U 16. nedelji, poboljšanje PSSD ocene simptoma od početnog stanja bilo je značajno veće za guselkumab u odnosu na placebo (srednja vrednost promene, -3,0 naspram -41,9); srednje vrednosti promene u rezultatu PSSD znaka bile su slično povoljne za guselkumab (obe p < 0,001). Isto tako, u 24. i 48. nedelji, srednje vrednosti promene PSSD ocena simptoma i znakova u grupi koja je primala guselkumab bile su značajno veće od onih u grupi koja je primala adalimumab (p < 0,001). Udeo pacijenata koji su postigli PSSD ocenu simptoma = 0 sa guselkumabom i adalimumabom bio je 36,3% i 21,6% u 24. nedelji i značajno bolji odgovor na guselkumab održan je u 48. nedelji (p < 0,001). Slični rezultati su primećeni za udeo pacijenata koji su postigli PSSD ocenu = 0 u 24. i 48. nedelji (p < 0,001).

[0480] Bezbednosni ishodi

[0482] Tokom placebom kontrolisanog perioda (nedelja 0–16), udeo pacijenata sa najmanje jednim neželjenim događajem (AE) bio je uporediv u svim tretiranim grupama, a najčešće prijavljeni događaji bili su nazofaringitis i infekcija gornjih disajnih puteva u sve tri grupe. Ozbiljni neželjeni događaji (SAE) i neželjeni događaji (AE) koji su doveli do prekida uzimanja agensa ispitivanja javljali su se retko i u sličnim udelima pacijenata za svaki tretman. Stope ukupnih infekcija i infekcija koje zahtevaju tretman antibioticima bile su uporedive u svim tretiranim grupama. Dva pacijenta u grupi adalimumaba imala su ozbiljne infekcije (oba celulitis). Jedan nemelanomski rak kože (NMSC) (tj., karcinom bazalnih ćelija [engl. basal cell carcinoma, BCC]) je prijavljen u grupi guselkumaba i nijedna druga maligna bolest nije se javila ni u jednoj grupi. Jedan infarkt miokarda (tj. veliki neželjeni kardiovaskularni događaj [engl. major adverse cardiovascular event, MACE]) se pojavio u svakoj grupi sa aktivnim tretmanom do kraja 16. nedelje.

[0484] Vrste i obrasci neželjenih događaja prijavljenih do kraja 48. nedelje bili su slični onima prijavljenim tokom perioda kontrolisanog placebom. Udeo pacijenata sa najmanje jednim neželjenim događajem (AE), neželjenim događajem (AE) koji je doveo do prekida ili ozbiljnim neželjenim događajem (SAE) bio je sličan u grupama guselkumaba i adalimumaba. Između 16. i 48. nedelje, ozbiljne infekcije su prijavljene kod dva pacijenta u grupi koja je primala guselkumab (tj. celulitis u jednoj i apsces butine sa postoperativnom infekcijom rane u drugoj) i dve u grupi koja je primala adalimumab (tj. jedan abdominalni apsces i jedna stafilokokna pneumonija sa smrtnim ishodom kod pacijenta sa ranije prijavljenim celulitisom abdominalnog zida). Sveukupne infekcije i infekcije koje su zahtevale tretman antibioticima pojavljivale su se pri uporedivim stopama u svim tretiranim grupama. Tokom ispitivanja nisu prijavljeni neželjeni događaji (AE) aktivne tuberkuloze ili oportunističke infekcije. Do kraja 48. nedelje prijavljena su dva dodatna nemelanomska raka kože (NMSC) (tj., po jedan karcinom bazalnih ćelija (BCC) u grupama koje su primale guselkumab i adalimumab) i dve maligne bolesti (tj., prostata i dojka u grupi koja je primala guselkumab). Nije bilo dodatnog velikog neželjenog kardiovaskularnog događaja (MACE) nakon 16. nedelje. Prijavljen je jedan pokušaj samoubistva kod pacijenta koji je primao adalimumab. Stope incidencije kandidijaze i neutropenije bile su niske i uporedive između grupa koje su primale guselkumab i placebo (podaci nisu prikazani), a događaji Kronove bolesti nisu prijavljeni do kraja 48. nedelje.

[0486] Do kraja 48. nedelje, udeo pacijenata sa reakcijama na mestu ubrizgavanja (engl. injection site reactions, ISR) (2,2% naspram 9,0%) i udeo ubrizgavanja povezanih sa reakcijama na mestu ubrizgavanja (ISR) (0,5% naspram 1,2%) bili su niži za guselkumab u poređenju sa adalimumabom; većina reakcija na mestu ubrizgavanja (ISR) se smatrala blagim. Stopa laboratorijskih abnormalnosti bila je niska i nisu primećene razlike između grupa (podaci nisu prikazani). Antitela na guselkumab su otkrivena kod 26/492 pacijenta (5,3%) do kraja 44. nedelje; titri su uglavnom bili niski (81% ≤ 1:320). Nije primećena očigledna povezanost između razvoja antitela i smanjene efikasnosti ili pojave reakcije na mestu ubrizgavanja (ISR) (podaci nisu prikazani).

[0488] Diskusija

[0490] Nalazi u ispitivanju VOYAGE 1, zajedno sa rezultatima ispitivanja VOYAGE 2 opisanim u primeru 2 u nastavku, potvrđuju da dva ubrizgavanja guselkumaba od 100 mg (0. i 4. nedelja) i terapije za održavanje svakih 8 nedelja efikasno tretiraju umerenu do tešku psorijazu. Guselkumab je bio superioran u odnosu na placebo sa značajnim marginama u 16. nedelji koristeći dve rigorozne krajnje tačke (IGA 0/1 i PASI 90). Početak delovanja guselkumaba bio je brz, sa značajnim odgovorom očiglednim već u 2. nedelji u poređenju sa placebom.

[0491] Guselkumab je takođe bio superioran u odnosu na adalimumab, koji je široko korišćen i veoma efikasan subkutani TNF-α inhibitor, u krajnjim tačkama IGA 0/1, PASI 90 i PASI 75 u 16. nedelji. Stope odgovora su nastavile da se poboljšavaju sa guselkumabom nakon 16. nedelje. U 24. i 48. nedelji, približno polovina svih pacijenata u grupi koja je primala guselkumab postigla je potpuno otklanjanje (IGA 0), što je povezano sa optimalnom HRQoL ocenom za pacijente sa psorijazom. Krajnje tačke ishoda koje prijavljuju pacijenti (PSSD i DLQI) na osnovu ukupne promene ili koji ukazuju na minimalan/nikakav uticaj na HRQoL ocenu ili odsustvo simptoma ili znakova psorijaze, pokazali su odgovore na guselkumab koji su bili superiorni u odnosu na placebo u 16. nedelji i adalimumab u 24. i 48. nedelji.

[0493] Ovo ispitivanje je procenilo više predela tela u kojima je psorijazu teško tretirati i guselkumab je bio veoma efikasan u svim regionima na osnovu rigoroznih krajnjih tačaka. Guselkumab je bio superioran u odnosu na placebo u 16. nedelji i adalimumab u 24./48. nedelji, što ukazuje na potpuno ili skoro potpuno otklanjanje psorijaze vlasišta i šaka/stopala kod najmanje 75% pacijenata tretiranih guselkumabom. Na osnovu udela pacijenata sa otklonjenom/minimalnom psorijazom noktiju (f-PGA 0/1) i srednjeg procenta poboljšanja NAPSI ocene, guselkumab je bio superioran u odnosu na placebo u 16. nedelji. Odgovori na noktima su bili uporedivi između aktivnih tretmana u 24. i 48. nedelji, a guselkumab je bio superioran u odnosu na adalimumab (75% naspram 62%) za f-PGA 0/1 u 48. nedelji.

[0495] Stope i vrste neželjenih događaja, ozbiljnih štetnih događaja i laboratorijskih abnormalnosti bile su generalno uporedive između grupa koje su primale guselkumab i placebo do kraja 16. nedelje i između grupa koje su primale guselkumab i adalimumab do kraja 48. nedelje. Stopa ozbiljnih infekcija, malignih oboljenja i velikih neželjenih kardiovaskularnih događaja (MACE) bila je niska u svim terapijskim grupama. Nisu uočene primetne razlike u incidenciji neutropenije ili kandidijaze između guselkumaba i kontro lne grupe. Nije bilo neželjenih događaja Kronove bolesti ni u jednoj terapijskoj grupi i prijavljen je jedan pokušaj samoubistva u grupi koja je primala adalimumab. Broj ubrizgavanja i udeo pacijenata sa reakcijom na mestu ubrizgavanja (ISR) bili su veći za adalimumab u poređenju sa guselkumabom. Veličina i trajanje ovog ispitivanja možda ne dozvoljavaju procenu neuobičajenih događaja ili onih sa dugim kašnjenjem; međutim, dugoročni tretman će biti ocenjen u produžecima ispitivanja koji su u toku.

[0497] Ispitivanje VOYAGE 1 potvrđuje ulogu IL-23 u patogenezi psorijaze. TNF-α inhibitori su efikasni kod mnogih bolesti i TNF-α je uključen u normalne sistemske inflamatorne i imunološke procese. Selektivno ciljanje IL-23 puta obezbeđuje veću inhibiciju citokina specifičnih za psorijazu sa višim stepenom efikasnosti uz održavanje povoljnog bezbednosnog profila, u poređenju sa blokadom TNF-α. IL-23 je ključni pokretač diferencijacije i preživljavanja Th17 ćelija i uzvodni regulator IL-17A, centralnog proinflamatornog efektorskog citokina uključenog u patogenezu psorijaze. Štaviše, IL-23 stimuliše proizvodnju drugih Th17 citokina (npr., IL-22) od strane drugih tipova ćelija, uključujući urođene limfoidne ćelije tipa 3 (ILC3) i γδ T-ćelije. Stoga, inhibicija IL-23 blokira nizvodnu proizvodnju IL-17A, IL-22 i drugih tipova ćelija. Pošto mnoge ćelije koje proizvode IL-17A zavise od IL-23 za preživljavanje, inhibicija IL-23 može smanjiti broj ovih patogenih ćelija. To može objasniti dugo trajanje efekta i omogućiti pogodan interval doziranja guselkumaba kako u poređenju sa anti-TNF-α tako i sa anti-IL-17 agensima.

[0498] Nalazi, zajedno sa onima iz ispitivanja VOYAGE 2, pokazuju superiornu efikasnost guselkumaba u poređenju sa adalimumabom u psorijazi, efikasnost u regionalnoj bolesti vlasišta, noktiju i šaka/stopala i pozitivan bezbednosni profil. Povoljan bezbednosni profil tokom jedne godine nije neočekivan, s obzirom na uverljive dugoročne bezbednosne nalaze prijavljene za povezani tretman, ustekinumab, koji blokira i IL-12 i IL-23. Produžeci ispitivanja će nastaviti da ispituju efikasnost i bezbednost guselkumaba i doprineće razumevanju dugoročne blokade IL-23 na osnovu ispitivanja ustekinumaba.

[0500] Primer 2: Rezultati za VOYAGE 2

[0502] Da bi se potvrdio terapeutski potencijal guselkumaba, VOYAGE 1 i VOYAGE 2 ispitivanja faze 3 procenila su efikasnost i bezbednost guselkumaba u odnosu na placebo i adalimumab. Ispitivanje VOYAGE 1 je procenilo kontinuirani 1-godišnji tretman, a ispitivanje VOYAGE 2 je procenilo efikasnost i bezbednost prekinutog tretmana, jer se praznine u tretmanu često javljaju u kliničkoj praksi. Pored toga, ispitivanje VOYAGE 2 je procenilo prelazak sa adalimumaba na guselkumab, pružajući klinički relevantne informacije o pacijentima koji prelaze na biološke lekove.

[0504] Materijali i postupci

[0506] Pacijenti

[0508] Bili su podobni odrasli (starosti ≥ 18 godina) sa umerenom do teškom plak psorijazom. Glavni kriterijumi za uključivanje/isključivanje sažeti su u ispitivanju VOYAGE 1 iznad. Protokol ispitivanja je odobren od strane odbora za reviziju ispitivanja na svakoj lokaciji i svi pacijenti su dali pisani informisani pristanak.

[0510] Dizajn ispitivanja

[0512] VOYAGE 2 je bilo multicentrično, randomizovano, dvostruko slepo ispitivanje faze 3 kontrolisano placebom i adalimumabom (NCT02207244) sprovedeno na 115 globalnih lokacija u periodu između novembra 2014. i juna 2016. godine. Ispitivanje se sastojalo od placebom kontrolisanog perioda (od 0. do 16. nedelje), perioda kontrolisanog aktivnim komparatorom (od 0. do 28. nedelje) i randomizovanog perioda prekida i ponovnog tretmana (od 28. do 72. nedelje).

[0513] Rezultati ispitivanja do kraja 48. nedelje su predstavljeni ovde. Pacijenti su randomizovani u početnom stanju 2:1:1 na guselkumab 100 mg u 0., 4., 12. i 20. nedelji; placebo u 0., 4., 12. nedelji, zatim guselkumab u 16. i 20. nedelji; ili adalimumab 80 mg u 0. nedelji, 40 mg u 1. nedelji i svake dve nedelje (q2w) nakon toga do kraja 23. nedelje.

[0515] U 28. nedelji, pacijenti tretirani guselkumabom postigli su poboljšanje od 90% u odnosu na početno stanje indeksa proširenosti i težine psorijaze (PASI 90; pacijenti sa odgovorom) su ponovo randomizovani u odnosu 1:1 na guselkumab ili placebo. Nakon gubitka ≥ 50% PASI odgovora u 28. nedelji, pacijenti su ponovo tretirani guselkumabom, još jednom dozom 4 nedelje kasnije, zatim svakih 8 nedelja (q8w) nakon toga. Pacijenti koji nisu imali odgovor na guselkumab su nastavili tretman guselkumabom. Pacijenti koji nisu imali odgovor na placebo→guselkumab u 28. nedelji nastavili su da primaju guselkumab svakih 8 nedelja (q8w), dok su pacijenti koji su imali odgovor primali placebo svakih 8 nedelja (q8w) počev od 28. nedelje. Nakon gubitka ≥ 50% PASI odgovora u 28. nedelji, pacijenti su ponovo tretirani guselkumabom, praćenim još jednom dozom 4 nedelje kasnije, zatim svakih 8 nedelja (q8w) nakon toga. Pacijenti koji nisu imali odgovor na adalimumab počeli su da primaju guselkumab u 28. nedelji, drugu dozu 4 nedelje kasnije, a zatim svakih 8 nedelja (q8w). Pacijenti koji su imali odgovor na adalimumab primali su placebo i nakon gubitka ≥ 50% PASI odgovora u 28. nedelji, počeli su primati guselkumab, još jednu dozu 4 nedelje kasnije, zatim svakih 8 nedelja (q8w) nakon toga. Da bi se održala zaslepljenost, po potrebi je primenjivan placebo i za guselkumab i za adalimumab.

[0517] Procene efikasnosti i bezbednosti

[0519] Efikasnost je procenjena do kraja 24. nedelje, a bezbednost do kraja 28. nedelje. Ključna efikasnost, uključujući opštu i regionalnu psorijazu, ishode koje prijavljuju pacijenti i procene bezbednosti detaljno su razmotrene u ispitivanju VOYAGE 1. Dodatno tome, u ovom ispitivanju je ocenjen Kratki obrazac sa 36 stavki za ispitivanja medicinskih ishoda (engl. Medical Outcomes Study 36-Item Short Form, SF-36).

[0520] Krajnje tačke ispitivanja

[0522] Koprimarne krajnje tačke bile su udeo pacijenata koji su postigli IGA ocenu otklonjene (0) ili minimalne (1) bolesti u 16. nedelji i udeo pacijenata koji su postigli odgovor PASI 90 u 16. nedelji, u poređenju grupe guselkumaba i placeba. Izmerene su i glavne sekundarne krajnje tačke. Regionalne krajnje tačke psorijaze koje procenjuju vlasište, nokte i šake/stopala detaljno su opisane na drugom mestu.

[0524] Statistička analiza

[0526] Svi randomizovani pacijenti su uključeni u primarnu analizu i određen broj sekundarnih analiza efikasnosti prema tretiranoj grupi u koju su raspoređeni. Da bi se procenila doza održavanja u odnosu na prestanak tretmana za glavne sekundarne krajnje tačke, svi pacijenti koji su bili podvrgnuti drugoj randomizaciji i imali su PASI ocenu nakon 28. nedelje uključeni su u analize.

[0528] Koprimarne krajnje tačke i binarne glavne sekundarne tačke analizirane su korišćenjem dvostranog Cochran-Mantel-Haenszel (CMH) chi-kvadriranog statističkog testa (α = 0,05) raslojenog prema mestu istraživanja. Parametri kontinuiranog odgovora upoređeni su korišćenjem analize modela varijanse sa mestom kao kovarijantom. Za vreme do gubitka PASI 90 odgovora korišćen je lograng test raslojen po mestu.

[0530] Pacijenti koji su prekinuli tretman prema ispitivanju zbog nedostatka efikasnosti ili neželjenog dejstva pogoršanja psorijaze ili koji su započeli lek/terapiju zabranjenu protokolom koja bi mogla poboljšati psorijazu smatrani su neuspešnim tretmanom. Pacijenti koji su ispunili kriterijume neuspešnog tretmana pre 16. nedelje i pacijenti koji se nisu vratili na ocenjivanje 16. nedelje smatrani su neodgovarajućim za primarnu krajnju tačku u 16. nedelji. Za pacijente randomizovane na placebo, samo oni koji su prešli na primanje guselkumaba u 16. nedelji /nakon 16. nedelje bili su uključeni u analize efikasnosti nakon 16. nedelje.

[0532] Da bi se kontrolisala ukupna stopa grešaka tipa 1, primarna analiza i glavne sekundarne analize su testirane u fiksnoj sekvenci, pri čemu je prva glavna sekundarna krajnja tačka bila testirana samo ako su koprimarne krajnje tačke bile ispunjene, a naknadne krajnje tačke su bile testirane samo ako je prethodna krajnja tačka u sekvenci bila ispunjena.

[0534] Bezbednosne analize su uključivale sve pacijente koji su primili najmanje jednu primenu ispitivanog agensa. Neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji (SAE) su grupisani prema primljenom tretmanu. Analizirana su antitela na guselkumab.

[0536] Rezultati

[0538] Dispozicija pacijenta i početno stanje demografskih karakteristika

[0539] Ukupno je pregledano 1279 pacijenata i 992 ih je randomizovano 2:1:1 za primanje guselkumaba (n = 496), placeba (n = 248) ili adalimumaba (n = 248) (Sl. 2). Sveukupno, 9,7% (96/992) pacijenata je prekinulo uzimanje ispitivanog agensa do kraja 48. nedelje (guselkumab: 7,9%; placebo: 11,7%; adalimumab: 11,3%). Početno stanje demografskih podataka i karakteristika bolesti bilo je generalno uporedivo među grupama.

[0541] Efikasnost

[0543] Guselkumab je bio superioran i u odnosu na placebo i/ili adalimumab u pogledu koprimarnih krajnjih tačaka i svih glavnih sekundarnih krajnjih tačaka (svi p < 0,001).

[0545] Period kontrolisan placebom (0–16. nedelja)

[0547] U 16. nedelji, značajno veći udeo pacijenata koji su primali guselkumab postigao je IGA ocenu otklonjene (0) ili minimalne (1) bolesti u poređenju sa pacijentima koji su primali placebo (84,1% naspram 8,5%;

[0548] p < 0,001) i postigao odgovor PASI 90 (70,0% naspram 2,4%; p < 0,001) (koprimarne krajnje tačke). Značajno veće procentualno poboljšanje PASI ocene je primećeno već u 2. nedelji kod pacijenata koji su primali guselkumaba naspram placeba (p < 0,001). Dodatno tome, u 16. nedelji, značajno veći udeo pacijenata koji su primali guselkumab postigao je odgovore PASI 75 i PASI 100 u poređenju sa pacijentima koji su primali placebo. Pacijenti sa koji su primali guselkumab postigli su veće poboljšanje u svim procenama ishoda regionalne psorijaze, u poređenju sa placebom u 16. nedelji, uključujući: ss-IGA, f-PGA, NAPSI i hf-PGA. Slično kao u ispitivanju VOYAGE 1, guselkumab je bio superioran u odnosu na placebo u 16. nedelji u svim ishodima koje prijavljuju pacijenti, uključujući Dermatološki indeks kvaliteta života (DLQI) i Dnevnik simptoma i znakova psorijaze (PSSD), kao i SF-36.

[0550] Period kontrolisan aktivnim komparatorom (0–24. nedelja)

[0551] Značajno veći udeo pacijenata u grupi koja je primala guselkumab je ostvario IGA 0/1, PASI 90 i PASI 75 odgovore u 16. nedelji. U 24. nedelji, značajno veće stope odgovora održane su kod pacijenata koji su primali guselkumab naspram pacijenata koji su primali adalimumab za IGA 0 (51,5% naspram 31,5%), IGA 0/1 (83,5% naspram 64,9%), PASI 90 (75,2% naspram 54,8%) i PASI 100 (44,2% naspram 26,6%). Dosledno ispitivanju VOYAGE 1, veća poboljšanja u ocenama bolesti regionalne psorijaze primećena su u 24. nedelji kod pacijenata koji su primali guselkumab u poređenju sa pacijentima koji su primali adalimumab, sa izuzetkom f-PGA 0/1 i procentualnog poboljšanja NAPSI ocene, koji su bili uporedivi. U 24. nedelji, udeo pacijenata koji su postigli DLQI 0/1, srednje promene u PSSD ocenama simptoma i znakova bolesti, udela pacijenata koji su postigli rezultat PSSD simptoma 0 i rezultat znakova bolesti 0 bile su značajno veće u grupi koja je primala guselkumab nego u grupi koja je primala adalimumab (p < 0,001)

[0553] Randomizovani period prekida i ponovnog tretmana (28–48. nedelja)

[0554] PASI 90 odgovori su bili bolje održani kod pacijenata koji su primali guselkumab u 28. nedelji i koji su nastavili primati guselkumab (grupa za održavanje) u odnosu na pacijente koji su ponovo randomizovani na placebo (grupa za uskraćivanje). Srednja vrednost vremena do gubitka odgovora PASI 90 bilo je 15,2 nedelje za pacijente randomizovane u grupu za uskraćivanje. Među pacijentima kojima je uskraćen guselkumab u 28. nedelji, stope odgovora PASI 90 počele su da se razlikuju od grupe za održavanje u 32. nedelji. Do kraja 48. nedelje, 88,6% pacijenata iz grupe za održavanje održalo je odgovor PASI 90 naspram 36,8% pacijenata iz grupe za uskraćivanje. Dodatno tome, u 48. nedelji, klinički odgovori (IGA, PASI) su bili značajno veći u grupi za održavanje nego u grupi za uskraćivanje (p < 0,001). Poboljšanja u DLQI i PSSD ocenama simptoma ili znakova bolesti u odnosu na početno stanje takođe su bila značajno veća u 48. nedelji u grupama za održavanje naspram grupa za uskraćivanje (obe p < 0,001). Do kraja 48. nedelje, mali broj pacijenata (n=16) je ponovo tretiran guselkumabom.

[0556] Prebacivanje pacijenata bez odgovora na adalimumab na guselkumab

[0557] Sveukupno, 112 pacijenata koji nisu imali odgovor na adalimumab počelo je primati guselkumab u 28. nedelji (5 nedelja nakon poslednje doze adalimumaba). Kod ovih pacijenata, stope odgovora PASI 90 (u odnosu na početno stanje) i PASI 100 porasle su nakon prelaska, dostižući 66,1% i 28,6%, respektivno, u 48. nedelji.

[0559] Bezbednost

[0561] Period kontrolisan placebom (0–16. nedelja)

[0563] Udeo pacijenata sa najmanje jednim neželjenim događajem (AE), neželjenim događajem (AE) koji je doveo do prekida ili ozbiljnim neželjenim događajem (SAE) bio je uporediv među grupama guselkumaba i placeba.

[0564] Najčešće prijavljeni događaji bili su nazofaringitis, glavobolja i infekcija gornjih disajnih puteva. Stope infekcija, infekcija koje zahtevaju tretman i ozbiljnih infekcija bile su slične među grupama. Do kraja 16. nedelje nisu prijavljene maligne bolesti ili nemelanomski rakovi kože (engl. nonmelanoma skin cancer, NMSC). Jedan veliki neželjeni kardiovaskularni događaj (engl. major adverse cardiovascular event, MACE) (infarkt miokarda [MI]) se dogodio u grupi koja je primala adalimumab. Veći udeo pacijenata koji su primali adalimumab imao je reakcije na mestu ubrizgavanja (ISR) (6,9% naspram 2,6%) i ubrizgavanja koja su dovela do reakcije na mestu ubrizgavanja (ISR) (1,5% naspram 0,9%) u poređenju sa pacijentima koji su primali guselkumab. Sve reakcije na mestu ubrizgavanja bile su blage.

[0566] Period kontrolisan aktivnim komparatorom (0–28. nedelja)

[0568] Vrste neželjenih događaja (AE) bile su slične onima prijavljenim tokom perioda kontrolisanog placebom. Udeo pacijenata sa najmanje jednim neželjenim događajem (AE), neželjenim događajem (AE) koji je doveo do prekida ili ozbiljnim neželjenim događajem (SAE) bio je uporediv među grupama guselkumaba i adalimumaba. Infekcije i infekcije koje su zahtevale tretman takođe su bile uporedive između grupa guselkumab i adalimumab. Tri ozbiljne infekcije su prijavljene u guselkumab grupi (bronhitis, erizipel i infekcija mekog tkiva) i adalimumab grupi (dva slučaja tuberkuloze [jedan diseminiran] i jedan apsces na mestu ubrizgavanja). Prijavljena je jedna maligna bolest (rak prostate) i dva nemelanomska raka kože (NMSC) (jedan karcinom skvamoznih ćelija [engl. squamous cell carcinoma, SCC] u guselkumab grupi i jedan karcinom bazalnih ćelija [BCC] u placebo→guselkumab grupi). Prijavljena su dva velika neželjena kardiovaskularna događaja (MACE) (po jedan infarkt miokarda (MI) u guselkumab grupi i adalimumab grupi).

[0570] Randomizovani period prekida i ponovnog tretmana (28–48. nedelja)

[0571] Od 28. do 48. nedelje nijedan pacijent nije prekinuo tretman zbog neželjenih događaja; jedna ozbiljna infekcija (upala slepog creva) je prijavljena u grupi za održavanje. Nisu prijavljene dodatne maligne bolesti, nemelanomski rakovi kože (NMSC) ili veliki neželjeni kardiovaskularni događaji (MACE). Među 16 pacijenata koji su se povukli iz ispitivanja nije bilo prijavljenih neželjenih događaja (AE).

[0573] Dodatna bezbednost do kraja 48. nedelje

[0575] Do kraja 48. nedelje, jedan dodatni bazalni karcinom kože (BCC) i jedan dodatni karcinom skvamoznih ćelija (SCC) kože pojavili su se u placebo→guselkumab grupi (podaci nisu prikazani). Između 28. i 48. nedelje, jedan dodatni veliki neželjeni kardiovaskularni događaj (MACE) (infarkt miokarda (MI)) je prijavljen kod pacijenta koji je primao placebo→guselkumab. U grupi koja je primala adalimumab→guselkumab nije bilo ozbiljnih infekcija, maligniteta ili velikih neželjenih kardiovaskularnih događaja (MACE). Do kraja 48. nedelje nije bilo smrtnih slučajeva, oportunističkih infekcija, hipersenzitivnosti ili anafilaktičkih reakcija. Stope abnormalnih laboratorijskih nalaza bile su niske i uporedive između tretiranih grupa do kraja 48. nedelje. Antitela na guselkumab su otkrivena kod 57/869 pacijenata (6,6%) do kraja 48. nedelje; titri su uglavnom bili niski (88% ≤ 1:160). Nisu primećene očigledne veze između razvoja antitela i smanjene efikasnosti ili pojave reakcije na mestu ubrizgavanja (ISR) (podaci nisu prikazani).

[0577] Diskusija

[0579] Ispitivanje VOYAGE 2 potvrđuje rezultate ispitivanja VOYAGE 1 koji pokazuju da je guselkumab veoma efikasan u tretmanu široke populacije umerene do teške psorijaze. Guselkumab je bio superioran u odnosu na placebo po koprimarnim krajnjim tačkama IGA ocene otklonjene/minimalne bolesti i PASI 90 odgovora u 16. nedelji. Guselkumab je takođe bio superioran u odnosu na adalimumab po krajnjim tačkama IGA ocene otklonjene/minimalne bolesti, PASI 75/90 u 16. nedelji i IGA ocene otklonjene bolesti i PASI 90/100 do 24. nedelje. Guselkumab je takođe uspešno tretirao tešku regionalnu psorijazu, uključujući kožu glave, nokte i šake/stopala. Poboljšanja koja procenjuju istraživači odražena su poboljšanjima u ishodima koje prijavljuju pacijenti ocenjenim u ispitivanju VOYAGE 1, (DLQI i PSSD, novo odobreni instrument koji meri znakove i simptome psorijaze). Dodatno tome, u okviru ispitivanja VOYAGE 2 prijavljena su značajna poboljšanja kvaliteta života (engl. quality of life, QoL) (SF-36).

[0580] Kombinovani robusni i sveobuhvatni rezultati ispitivanja VOYAGE 1 i VOYAGE 2 pokazali su superiornost u odnosu na placebo i adalimumab.

[0582] Dosledno nalazima drugih bioloških lekova za psorijazu, ispitivanje VOYAGE 2 je pokazalo da je održavanje superiornije od prekinute terapije i da blokada IL-23 nije poništila osnovni mehanizam psorijaze. Za razliku od ispitivanja VOYAGE 1, u kom su pacijenti nastavili tretman tokom 48 nedelja, u ispitivanju VOYAGE 2, pacijenti sa PASI 90 odgovorom su randomizovani u 28. nedelji da nastave sa guselkumabom ili da primaju placebo. Pacijenti tretirani guselkumabom održali su odgovor, uključujući PASI 90, PASI 100 i IGA ocenu otklonjenosti bolesti, dok se psorijaza polako vraćala i QoL je smanjen kod pacijenata koji su primali placebo. Medijana vremena do gubitka odgovora PASI 90 za pacijente sa uskraćivanjem bila je 15,2 nedelje, što je relevantno jer su stope prekida terapije značajne sa upotrebom bioloških lekova za psorijazu tokom 1 godine

[0583] (često > 50%).

[0584] Guselkumab je takođe bio efikasan u tretmanu pacijenata koji nisu imali odgovor na adalimumab (nisu postigli PASI 90). Pacijenti su klasifikovani kao pacijenti sa odgovorom / pacijenti bez odgovora u 28. nedelji, 5 nedelja nakon poslednjeg ubrizgavanja adalimumaba. Nakon 20 nedelja tretmana guselkumabom, 2/3 od 112 pacijenata bez odgovora na adalimumab koji su prešli na guselkumab postigli su PASI 90 (relativno spram početnog stanja). Određivanje stope pri kojoj pacijenti koji su imali suboptimalne odgovore postižu ciljeve tretmana moglo bi imati značajan uticaj na odluke o tretmanu za one koji traže veće otklanjanje, jer efikasnije terapije psorijaze nastavljaju da se pojavljuju na tržištu. Iako je mehanizam delovanja šire efikasnosti guselkumaba nepoznat, kod psorijaze, faktor-α nekroze tumora (oslobođen iz CD163+ makrofaga/CD11c DCs) i IL-17A (oslobođen iz neutrofila, mastocita i Th17 ćelija) su efektorski citokini koji primarno deluju na keratinocite. IL-23 se može smatrati sveobuhvatnim glavnim citokinom za psorijazu jer pokreće aktivaciju T ćelija i neutrofila i izaziva proizvodnju IL-17. Štaviše, IL-23 indukuje Th17 i druge urođene ćelije da proizvode IL-22, drugi citokin uključen u patogenezu psorijaze. Stoga, ciljanje IL-23 puta antitelima kao što je guselkumab može pružiti veću efikasnost i trajne odgovore.

[0586] Bezbednosni profil guselkumaba u ovom ispitivanju bio je dosledan ispitivanju VOYAGE 1. Stope i vrste neželjenih događaja (AE), ozbiljnih neželjenih događaja (SAE) i laboratorijskih abnormalnosti bile su generalno uporedive sa placebom do kraja 16. nedelje i adalimumabom do kraja 28. nedelje. Do kraja 48. nedelje, stope ozbiljnih infekcija, malignih bolesti i velikih neželjenih kardiovaskularnih događaja (MACE) bile su niske u svim tretiranim grupama. Sveukupno, bilo je 2 slučaja tuberkuloze (TB), oba kod pacijenata koji su primali adalimumab. Kod pacijenata tretiranih guselkumabom bilo je 5 malignih bolesti, od kojih su 4 bile nemelanomski rakovi kože (NMSC) (2 karcinoma bazalnih ćelija (BCC) i 2 karcinom skvamoznih ćelija (SCC)). Reakcije na mestu ubrizgavanja (ISR) su se češće javljale kod pacijenata koji su primali adalimumab. Iako je bezbednosni profil guselkumaba povoljan, veličina i trajanje ispitivanja nisu bili adekvatni za otkrivanje retkih događaja.

[0587] Postoji još nekoliko ograničenja ispitivanja VOYAGE 2. Iako je poređenje guselkumaba sa adalimumabom u ispitivanju VOYAGE 2 bilo ograničeno na 24 nedelje, ispitivanje VOYAGE 1 produžilo je poređenje sa adalimumabom za 48 nedelja. Što je još važnije, u 48. nedelji, mali broj pacijenata iz ispitivanja VOYAGE 2 koji su se povukli iz aktivne terapije izgubio je adekvatan odgovor da bi se omogućila procena efikasnosti i bezbednosti ponovnog tretmana. Međutim, ovi brojevi će biti uvećani kasnije.

[0589] U zaključku, ispitivanje VOYAGE 2 potvrđuje rezultate ispitivanja VOYAGE 1, da je guselkumab pokazao superiornu efikasnost u odnosu na adalimumab i uporedivu bezbednost kada se primenjuje u pogodnom režimu doziranja jedne injekcije od 100 mg u 0. i 4. nedelji i svakih 8 nedelja. Ovi rezultati ukazuju na to da guselkumab može biti važan dodatak alternativama za tretman psorijaze. Dodatno tome, ispitivanje VOYAGE 2 obezbeđuje važne podatke o potrebi za nastavkom terapije guselkumabom da bi se održao najviši nivo odgovora, kao i uspešnom prelasku sa adalimumaba na guselkumab.

[0591] Skraćenice i akronimi

[0593] AE Neželjeni događaj

[0595] BCC Karcinom bazalnih ćelija

[0597] BMI Indeks telesne mase

[0599] BSA Površina tela

[0601] DLQI Dermatološki indeks kvaliteta života

[0603] f-PGA Globalna procena lekara za nokte

[0605] hf-PGA Globalna procena lekara za šake i/ili stopala

[0607] HRQoL Kvalitet života povezan sa zdravljem

[0609] IGA Globalna procena istraživača

[0611] IL interleukin

[0612] NAPSI Indeks proširenosti i težine psorijaze noktiju

[0614] NMSC Nemelanomski rak kože

[0616] PASI Indeks proširenosti i težine psorijaze

[0618] PRO Ishod koji prijavljuje pacijent

[0620] PSSD Dnevnik znakova i simptoma psorijaze

[0622] SAE Ozbiljan neželjeni događaj

[0624] ss-IGA globalna procena istraživača specifična za vlasište

[0625] TNFα-inhibitor faktora-α nekroze tumora

[0627] Regulatorno odobrenje SAD

[0629] Anti-IL-23 specifično antitelo guselkumab je odobreno za stavljanje u promet u SAD od strane Uprave za hranu i lekove SAD za tretman odraslih pacijenata sa umerenom do teškom plak psorijazom koji su kandidati za sistemsku terapiju ili fototerapiju putem Zahteva za izdavanje dozvole za biološke lekove. Početna odobrena doza je 100 mg primenjeno subkutanom injekcijom u 0. i 4. nedelji i svakih 8 nedelja nakon toga. Antitelo je u koncentraciji od 100 mg/ml u prethodno napunjenom špricu sa jednokratnom dozom.

[0631] Lista sekvenci

[0633] <210> 1

[0635] <211> 5

[0637] <212> PRT

[0639] <213> Homo sapiens

[0641] <400> 1

[0642] <211> 5

[0643] <212> PRT

[0644] <213> Homo sapiens <400> 2

[0646]

[0648] <210> 3

[0649] <211> 5

[0650] <212> PRT

[0651] <213> Homo sapiens <400> 3

[0653]

[0655] <210> 4

[0656] <211> 5

[0657] <212> PRT

[0658] <213> Homo sapiens <400> 4

[0660]

[0662] <210> 5

[0663] <211> 5

[0664] <212> PRT

[0665] <213> Homo sapiens <400> 5

[0667]

[0669] <210> 6

[0670] <211> 5

[0671] <212> PRT

[0672] <213> Homo sapiens <400> 6

[0674]

[0676] <210> 7

[0677] <211> 17

[0678] <212> PRT

[0679] <213> Homo sapiens <400> 7

[0682]

[0684] <210> 8

[0685] <211> 17

[0686] <212> PRT

[0687] <213> Homo sapiens <400> 8

[0688]

[0691] <211> 17

[0692] <212> PRT

[0693] <213> Homo sapiens <400> 9

[0696]

[0698] <210> 10

[0699] <211> 17

[0700] <212> PRT

[0701] <213> Homo sapiens <400> 10

[0704]

[0706] <210> 11

[0707] <211> 17

[0708] <212> PRT

[0709] <213> Homo sapiens <400> 11

[0710] <211> 17

[0711] <212> PRT

[0712] <213> Homo sapiens <400> 12

[0715]

[0717] <210> 13

[0718] <211> 17

[0719] <212> PRT

[0720] <213> Homo sapiens <400> 13

[0723]

[0725] <210> 14

[0726] <211> 16

[0727] <212> PRT

[0728] <213> Homo sapiens <400> 14

[0731]

[0733] <210> 15

[0734] <211> 17

[0735] <212> PRT

[0736] <213> Homo sapiens

[0737] <400> 15

[0740]

[0742] <210> 16

[0743] <211> 17

[0744] <212> PRT

[0745] <213> Veštačka sekvenca

[0746] <220>

[0747] <223> Sintetizovana ljudska sekvenca <220>

[0748] <221> nije sigurno

[0749] <222> (1)

[0750] <223> Pri čemu Xaa može biti G, I ili L <220>

[0751] <221> nije sigurno

[0752] <222> (2)

[0753] <223> Pri čemu Xaa može biti I ili S <220>

[0754] <221> nije sigurno

[0755] <222> (3)

[0756] <223> Pri čemu Xaa može biti I, P, N ili D <220>

[0757] <221> nije sigurno

[0758] <222> (4)

[0759] <223> Pri čemu Xaa može biti P, G ili A <220>

[0760] <221> nije sigurno

[0761] <222> (5)

[0762] <223> Pri čemu Xaa može biti I, M, P, <223> T, H, N ili V

[0763] <220>

[0764] <221> nije sigurno

[0765] <222> (6)

[0766] <223> Pri čemu Xaa može biti F, I, G ili L <220>

[0767] <221> nije sigurno

[0768] <222> (7)

[0769] <223> Pri čemu Xaa može G ili I <220>

[0770] <221> nije sigurno

[0771] <222> (8)

[0772] <223> Pri čemu Xaa može biti H, Y, N ili G <220>

[0773] <221> nije sigurno

[0774] <222> (9)

[0775] <223> Pri čemu Xaa može biti A ili T <220>

[0776] <221> nije sigurno

[0777] <222> (10)

[0778] <223> Pri čemu Xaa može biti N, W ili Y <400> 16

[0781]

[0783] <210> 17

[0784] <211> 17

[0785] <212> PRT

[0786] <213> Homo sapiens

[0787] <400> 17

[0790]

[0792] <210> 18

[0793] <211> 19

[0794] <212> PRT

[0795] <213> Homo sapiens <400> 18

[0798]

[0800] <210> 19

[0801] <211> 17

[0802] <212> PRT

[0803] <213> Homo sapiens <400> 19

[0806]

[0808] <210> 20

[0809] <211> 17

[0810] <212> PRT

[0811] <213> Homo sapiens <400> 20

[0814]

[0816] <210> 21

[0817] <211> 17

[0818] <212> PRT

[0819] <213> Homo sapiens <400> 21

[0820]

[0823] <211> 17

[0824] <212> PRT

[0825] <213> Homo sapiens <400> 22

[0828]

[0830] <210> 23

[0831] <211> 17

[0832] <212> PRT

[0833] <213> Homo sapiens <400> 23

[0836]

[0838] <210> 24

[0839] <211> 17

[0840] <212> PRT

[0841] <213> Homo sapiens <400> 24

[0842] <211> 17

[0843] <212> PRT

[0844] <213> Homo sapiens <400> 25

[0847]

[0849] <210> 26

[0850] <211> 17

[0851] <212> PRT

[0852] <213> Homo sapiens <400> 26

[0855]

[0857] <210> 27

[0858] <211> 17

[0859] <212> PRT

[0860] <213> Homo sapiens <400> 27

[0863]

[0865] <210> 28

[0866] <211> 17

[0867] <212> PRT

[0868] <213> Veštačka sekvenca

[0869] <220>

[0870] <223> Sintetizovana ljudska sekvenca

[0871] <220>

[0872] <221> nije sigurno

[0873] <222> (3)

[0874] <223> Pri čemu Xaa može biti D ili S

[0875] <220>

[0876] <221> nije sigurno

[0877] <222> (5)

[0878] <223> Pri čemu Xaa može biti S, V, D ili T <220>

[0879] <221> nije sigurno

[0880] <222> (6)

[0881] <223> Pri čemu Xaa može biti N, S ili G

[0882] <220>

[0883] <221> nije sigurno

[0884] <222> (8)

[0885] <223> Pri čemu Xaa može biti Y, W, T, H, V, S ili A <220>

[0886] <221> nije sigurno

[0887] <222> (10)

[0888] <223> Pri čemu Xaa može biti N, D, R, K ili W <400> 28

[0891]

[0893] <210> 29

[0894] <211> 17

[0895] <212> PRT

[0896] <213> Homo sapiens

[0897] <400> 29

[0900]

[0902] <210> 30

[0903] <211> 19

[0904] <212> PRT

[0905] <213> Homo sapiens

[0906] <400> 30

[0909]

[0911] <210> 31

[0912] <211> 19

[0913] <212> PRT

[0914] <213> Homo sapiens <400> 31

[0917]

[0919] <210> 32

[0920] <211> 19

[0921] <212> PRT

[0922] <213> Homo sapiens <400> 32

[0925]

[0927] <210> 33

[0928] <211> 19

[0929] <212> PRT

[0930] <213> Homo sapiens <400> 33

[0933]

[0935] <210> 34

[0936] <211> 19

[0937] <212> PRT

[0938] <213> Homo sapiens <400> 34

[0939]

[0942] <211> 19

[0943] <212> PRT

[0944] <213> Homo sapiens <400> 35

[0947]

[0949] <210> 36

[0950] <211> 19

[0951] <212> PRT

[0952] <213> Homo sapiens <400> 36

[0955]

[0957] <210> 37

[0958] <211> 19

[0959] <212> PRT

[0960] <213> Homo sapiens <400> 37

[0961] <211> 19

[0962] <212> PRT

[0963] <213> Homo sapiens <400> 38

[0966]

[0968] <210> 39

[0969] <211> 19

[0970] <212> PRT

[0971] <213> Homo sapiens <400> 39

[0974]

[0976] <210> 40

[0977] <211> 8

[0978] <212> PRT

[0979] <213> Homo sapiens <400> 40

[0981]

[0983] <210> 41

[0984] <211> 18

[0985] <212> PRT

[0986] <213> Homo sapiens <400> 41

[0989]

[0991] <210> 42

[0992] <211> 7

[0993] <212> PRT

[0994] <213> Homo sapiens <400> 42

[0996]

[0998] <210> 43

[0999] <211> 12

[1000] <212> PRT

[1001] <213> Homo sapiens <400> 43

[1004]

[1006] <210> 44

[1007] <211> 8

[1008] <212> PRT

[1009] <213> Homo sapiens <400> 44

[1010]

[1013] <211> 12

[1014] <212> PRT

[1015] <213> Homo sapiens <400> 45

[1018]

[1020] <210> 46

[1021] <211> 12

[1022] <212> PRT

[1023] <213> Homo sapiens <400> 46

[1026]

[1028] <210> 47

[1029] <211> 12

[1030] <212> PRT

[1031] <213> Homo sapiens <400> 47

[1034]

[1036] <210> 48

[1037] <211> 13

[1038] <212> PRT

[1039] <213> Homo sapiens <400> 48

[1042]

[1044] <210> 49

[1045] <211> 11

[1046] <212> PRT

[1047] <213> Homo sapiens <400> 49

[1050]

[1052] <210> 50

[1053] <211> 14

[1054] <212> PRT

[1055] <213> Homo sapiens <400> 50

[1058]

[1060] <210> 51

[1061] <211> 14

[1062] <212> PRT

[1063] <213> Homo sapiens

[1064]

[1066] <210> 52

[1067] <211> 7

[1068] <212> PRT

[1069] <213> Homo sapiens <400> 52

[1071]

[1073] <210> 53

[1074] <211> 7

[1075] <212> PRT

[1076] <213> Homo sapiens <400> 53

[1078]

[1080] <210> 54

[1081] <211> 7

[1082] <212> PRT

[1083] <213> Homo sapiens <400> 54

[1085]

[1087] <210> 55

[1088] <212> PRT

[1089] <213> Homo sapiens <400> 55

[1091]

[1093] <210> 56

[1094] <211> 7

[1095] <212> PRT

[1096] <213> Homo sapiens <400> 56

[1098]

[1100] <210> 57

[1101] <211> 7

[1102] <212> PRT

[1103] <213> Homo sapiens <400> 57

[1105]

[1107] <210> 58

[1108] <211> 9

[1109] <212> PRT

[1110] <213> Homo sapiens

[1111]

[1113] <210> 59

[1114] <211> 9

[1115] <212> PRT

[1116] <213> Homo sapiens <400> 59

[1118]

[1120] <210> 60

[1121] <211> 9

[1122] <212> PRT

[1123] <213> Homo sapiens <400> 60

[1125]

[1127] <210> 61

[1128] <211> 9

[1129] <212> PRT

[1130] <213> Homo sapiens <400> 61

[1132]

[1134] <210> 62

[1135] <212> PRT

[1136] <213> Homo sapiens <400> 62

[1138]

[1140] <210> 63

[1141] <211> 9

[1142] <212> PRT

[1143] <213> Homo sapiens <400> 63

[1145]

[1147] <210> 64

[1148] <211> 9

[1149] <212> PRT

[1150] <213> Homo sapiens <400> 64

[1152]

[1154] <210> 65

[1155] <211> 9

[1156] <212> PRT

[1157] <213> Homo sapiens

[1158]

[1160] <210> 66

[1161] <211> 9

[1162] <212> PRT

[1163] <213> Homo sapiens

[1164] <400> 66

[1166]

[1168] <210> 67

[1169] <211> 9

[1170] <212> PRT

[1171] <213> Homo sapiens

[1172] <400> 67

[1174]

[1176] <210> 68

[1177] <211> 10

[1178] <212> PRT

[1179] <213> Veštačka sekvenca

[1180] <220>

[1181] <223> Sintetizovana ljudska sekvenca <220>

[1182] <221> nije sigurno

[1183] <222> (3)

[1184] <223> Pri čemu Xaa može biti T, F, D ili S <220>

[1185] <221> nije sigurno

[1186] <222> (4)

[1187] <223> Pri čemu Xaa može biti S, I, A, T, R ili L <220>

[1188] <221> nije sigurno

[1189] <222> (5)

[1190] <223> Pri čemu Xaa može biti N, T, L, S ili G <220>

[1191] <221> nije sigurno

[1192] <222> (6)

[1193] <223> Pri čemu Xaa može biti T, Y, S ili I <220>

[1194] <221> nije sigurno

[1195] <222> (7)

[1196] <223> Pri čemu Xaa može biti P ili L

[1197] <220>

[1198] <221> nije sigurno

[1199] <222> (8)

[1200] <223> Pri čemu Xaa može biti F ili P <400> 68

[1202]

[1204] <210> 69

[1205] <211> 11

[1206] <212> PRT

[1207] <213> Homo sapiens

[1208] <400> 69

[1210]

[1212] <210> 70

[1213] <211> 9

[1214] <212> PRT

[1215] <213> Homo sapiens

[1216] <400> 70

[1218]

[1220] <210> 71

[1221] <211> 9

[1222] <212> PRT

[1223] <213> Homo sapiens

[1224] <400> 71

[1225] <211> 11

[1226] <212> PRT

[1227] <213> Homo sapiens

[1228] <400> 72

[1230]

[1232] <210> 73

[1233] <211> 11

[1234] <212> PRT

[1235] <213> Homo sapiens

[1236] <400> 73

[1238]

[1240] <210> 74

[1241] <211> 11

[1242] <212> PRT

[1243] <213> Veštačka sekvenca

[1244] <220>

[1245] <223> Sintetizovana ljudska sekvenca <220>

[1246] <221> nije sigurno

[1247] <222> (1)

[1248] <223> Pri čemu Xaa može biti S ili A <220>

[1249] <221> nije sigurno

[1250] <222> (6)

[1251] <223> Pri čemu Xaa može biti T ili G <220>

[1252] <221> nije sigurno

[1253] <222> (7)

[1254] <223> Pri čemu Xaa može biti P ili L <220>

[1255] <221> nije sigurno

[1256] <222> (8)

[1257] <223> Pri čemu Xaa može biti S ili N <220>

[1258] <221> nije sigurno

[1259] <222> (9)

[1260] <223> Pri čemu Xaa može biti S, M ili L <220>

[1261] <221> nije sigurno

[1262] <222> (10)

[1263] <223> Pri čemu Xaa može biti I ili V <400> 74

[1265]

[1267] <210> 75

[1268] <211> 11

[1269] <212> PRT

[1270] <213> Homo sapiens

[1271] <400> 75

[1273]

[1275] <210> 76

[1276] <211> 11

[1277] <212> PRT

[1278] <213> Homo sapiens

[1279] <400> 76

[1281]

[1283] <210> 77

[1284] <211> 11

[1285] <212> PRT

[1286] <213> Homo sapiens

[1287] <400> 77

[1288] <211> 11

[1289] <212> PRT

[1290] <213> Homo sapiens <400> 78

[1292]

[1294] <210> 79

[1295] <211> 11

[1296] <212> PRT

[1297] <213> Homo sapiens <400> 79

[1299]

[1301] <210> 80

[1302] <211> 117

[1303] <212> PRT

[1304] <213> Homo sapiens <400> 80

[1305]

[1308] <211> 117

[1309] <212> PRT

[1310] <213> Homo sapiens <400> 81

[1313]

[1315] <210> 82

[1316] <211> 108

[1317] <212> PRT

[1318] <213> Homo sapiens <400> 82

[1319]

[1322] <211> 108

[1323] <212> PRT

[1324] <213> Homo sapiens <400> 83

[1327]

[1329] <210> 84

[1330] <211> 108

[1331] <212> PRT

[1332] <213> Homo sapiens <400> 84

[1333]

[1336] <211> 108

[1337] <212> PRT

[1338] <213> Homo sapiens <400> 85

[1341]

[1343] <210> 86

[1344] <211> 127

[1345] <212> PRT

[1346] <213> Homo sapiens <400> 86

[1347]

[1350] <211> 127

[1351] <212> PRT

[1352] <213> Homo sapiens <400> 87

[1355]

[1357] <210> 88

[1358] <211> 127

[1359] <212> PRT

[1360] <213> Homo sapiens <400> 88

[1361]

[1364] <211> 126

[1365] <212> PRT

[1366] <213> Homo sapiens <400> 89

[1369]

[1371] <210> 90

[1372] <211> 127

[1373] <212> PRT

[1374] <213> Homo sapiens <400> 90

[1375]

[1378] <211> 127

[1379] <212> PRT

[1380] <213> Homo sapiens <400> 91

[1383]

[1385] <210> 92

[1386] <211> 127

[1387] <212> PRT

[1388] <213> Homo sapiens <400> 92

[1389]

[1392] <211> 108

[1393] <212> PRT

[1394] <213> Homo sapiens <400> 93

[1397]

[1399] <210> 94

[1400] <211> 108

[1401] <212> PRT

[1402] <213> Homo sapiens <400> 94

[1403]

[1406] <211> 108

[1407] <212> PRT

[1408] <213> Homo sapiens <400> 95

[1411]

[1413] <210> 96

[1414] <211> 108

[1415] <212> PRT

[1416] <213> Homo sapiens <400> 96

[1417]

[1420] <211> 108

[1421] <212> PRT

[1422] <213> Homo sapiens <400> 97

[1425]

[1427] <210> 98

[1428] <211> 108

[1429] <212> PRT

[1430] <213> Homo sapiens <400> 98

[1431]

[1434] <211> 116

[1435] <212> PRT

[1436] <213> Homo sapiens <400> 99

[1439]

[1441] <210> 100

[1442] <211> 110

[1443] <212> PRT

[1444] <213> Homo sapiens <400> 9

[1445]

[1448] <211> 121

[1449] <212> PRT

[1450] <213> Homo sapiens <400> 101

[1453]

[1455] <210> 102

[1456] <211> 107

[1457] <212> PRT

[1458] <213> Homo sapiens <400> 102

[1459]

[1462] <211> 117

[1463] <212> PRT

[1464] <213> Homo sapiens <400> 103

[1467]

[1469] <210> 104

[1470] <211> 117

[1471] <212> PRT

[1472] <213> Homo sapiens <400> 104

[1473]

[1476] <211> 117

[1477] <212> PRT

[1478] <213> Homo sapiens <400> 105

[1481]

[1483] <210> 106

[1484] <211> 117

[1485] <212> PRT

[1486] <213> Homo sapiens

[1487]

[1489] <210> 107

[1490] <211> 117

[1491] <212> PRT

[1492] <213> Homo sapiens <400> 107

[1495]

[1497] <210> 108

[1498] <211> 117

[1499] <212> PRT

[1500] <213> Homo sapiens <400> 108

[1503]

[1505] <210> 109

[1506] <211> 117

[1507] <212> PRT

[1508] <213> Homo sapiens <400> 109

[1511]

[1513] <210> 110

[1514] <211> 117

[1515] <212> PRT

[1516] <213> Homo sapiens <400> 110

[1519]

[1521] <210> 111

[1522] <211> 117

[1523] <212> PRT

[1524] <213> Homo sapiens <400> 111

[1527]

[1529] <210> 112

[1530] <211> 117

[1531] <212> PRT

[1532] <213> Homo sapiens <400> 112

[1535]

[1537] <210> 113

[1538] <211> 109

[1539] <212> PRT

[1540] <213> Homo sapiens <400> 113

[1543]

[1545] <210> 114

[1546] <211> 111

[1547] <212> PRT

[1548] <213> Homo sapiens <400> 114

[1551]

[1553] <210> 115

[1554] <211> 111

[1555] <212> PRT

[1556] <213> Homo sapiens <400> 115

[1559]

[1561] <210> 116

[1562] <211> 111

[1563] <212> PRT

[1564] <213> Homo sapiens

[1565]

[1567] <210> 117

[1568] <211> 121

[1569] <212> PRT

[1570] <213> Homo sapiens <400> 117

[1573]

[1575] <210> 118

[1576] <211> 123

[1577] <212> PRT

[1578] <213> Homo sapiens

[1579]

[1581] <210> 119

[1582] <211> 123

[1583] <212> PRT

[1584] <213> Homo sapiens <400> 119

[1587]

[1589] <210> 120

[1590] <211> 123

[1591] <212> PRT

[1592] <213> Homo sapiens <400> 120

[1595]

[1597] <210> 121

[1598] <211> 123

[1599] <212> PRT

[1600] <213> Homo sapiens <400> 121

[1603]

[1605] <210> 122

[1606] <211> 123

[1607] <212> PRT

[1608] <213> Homo sapiens <400> 122

[1611]

[1613] <210> 123

[1614] <211> 123

[1615] <212> PRT

[1616] <213> Homo sapiens <400> 123

[1619]

[1621] <210> 124

[1622] <211> 123

[1623] <212> PRT

[1624] <213> Homo sapiens <400> 124

[1627]

[1629] <210> 125

[1630] <211> 123

[1631] <212> PRT

[1632] <213> Homo sapiens <400> 125

[1635]

[1637] <210> 126

[1638] <211> 123

[1639] <212> PRT

[1640] <213> Homo sapiens <400> 126

[1643]

[1645] <210> 127

[1646] <211> 123

[1647] <212> PRT

[1648] <213> Homo sapiens <400> 127

[1651]

[1653] <210> 128

[1654] <212> PRT

[1655] <213> Homo sapiens <400> 128

[1658]

[1660] <210> 129

[1661] <211> 111

[1662] <212> PRT

[1663] <213> Homo sapiens <400> 129

[1666]

[1668] <210> 130

[1669] <211> 111

[1670] <212> PRT

[1671] <213> Homo sapiens <400> 130

[1674]

[1676] <210> 131

[1677] <211> 111

[1678] <212> PRT

[1679] <213> Homo sapiens <400> 131

[1682]

[1684] <210> 132

[1685] <211> 111

[1686] <212> PRT

[1687] <213> Homo sapiens <400> 132

[1690]

[1692] <210> 133

[1693] <211> 381

[1694] <212> DNK

[1695] <213> Homo sapiens <400> 133

[1697]

[1699] <210> 134

[1700] <211> 381

[1701] <212> DNK

[1702] <213> Homo sapiens <400> 134

[1703]

[1706] <211> 381

[1707] <212> DNK

[1708] <213> Homo sapiens <400> 135

[1710]

[1712] <210> 136

[1713] <211> 324

[1714] <212> DNK

[1715] <213> Homo sapiens <400> 136

[1717]

[1719] <210> 137

[1720] <211> 324

[1721] <212> DNK

[1722] <213> Homo sapiens <400> 137

[1724]

[1726] <210> 138

[1727] <211> 324

[1728] <212> DNK

[1729] <213> Homo sapiens <400> 138

[1731]

[1733] <210> 139

[1734] <211> 351

[1735] <212> DNK

[1736] <213> Homo sapiens <400> 139

[1738]

[1740] <210> 140

[1741] <211> 351

[1742] <212> DNK

[1743] <213> Homo sapiens <400> 140

[1745]

[1747] <210> 141

[1748] <211> 351

[1749] <212> DNK

[1750] <213> Homo sapiens <400> 141

[1752]

[1754] <210> 142

[1755] <211> 336

[1756] <212> DNK

[1757] <213> Homo sapiens <400> 142

[1759]

[1761] <210> 143

[1762] <212> DNK

[1763] <213> Homo sapiens <400> 143

[1765]

[1767] <210> 144

[1768] <211> 336

[1769] <212> DNK

[1770] <213> Homo sapiens <400> 144

[1772]

[1774] <210> 145

[1775] <211> 189

[1776] <212> PRT

[1777] <213> Homo sapiens <400> 145

[1778]

[1781] <211> 19

[1782] <212> PRT

[1783] <213> Homo sapiens <400> 146

[1786]

[1788] <210> 147

[1789] <211> 123

[1790] <212> PRT

[1791] <213> Homo sapiens <400> 147

[1792]

[1795] <211> 12

[1796] <212> PRT

[1797] <213> Homo sapiens <400> 148

[1800]

[1802] _____________________

Claims

1. PATENTNI ZAHTEVI

1. IL-23 antitelo za upotrebu u postupku tretiranja psorijaze kod pacijenta koji nema odgovor na TNF inhibitor, koji sadrži primenjivanje antitela na pacijenta u bezbednoj i efikasnoj količini, pri čemu je antitelo guselkumab i TNF inhibitor je adalimumab.

2. Antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time što je za pacijenta ustanovljeno da nema odgovora na TNF inhibitor merenjem PASI i/ili IGA ocene.

3. Antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2, naznačeno time što se antitelo primenjuje pri dozi od između 25 mg i 200 mg.

4. Antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 3, naznačeno time što se antitelo primenjuje pri dozi od 50 mg ili 100 mg.

5. Antitelo za upotrebu prema bilo kom patentnom zahtevu 1–4, naznačeno time što se antitelo primenjuje subkutano.

6. Antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 5, naznačeno time što je anti-IL-23 antitelo bezbedno i efektivno za tretiranje psorijaze na predelu pacijenta izabranom iz grupe koja se sastoji od vlasišta, noktiju, šaka i stopala.

7. Antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 6, naznačeno time što je antitelo u kompoziciji koja sadrži:

(a) 100 mg/ml antitela; 7,9% (tež./zapr.) saharoze, 4,0 mM histidina, 6,9 mM L-histidin monohidrohlorid monohidrata; 0,053% (tež./zapr.) polisorbata 80 farmaceutskog sastava; pri čemu je razblaživač voda u standardnom stanju ili

(b) 50 mg/ml antitela; 7,9% (tež./zapr.) saharoze, 4,0 mM histidina, 6,9 mM L-histidin monohidrohlorid monohidrata; 0,053% (tež./zapr.) polisorbata 80 farmaceutskog sastava; pri čemu je razblaživač voda u standardnom stanju.

8. Antitelo za upotrebu prema bilo kom patentnom zahtevu 1–7, naznačeno time što se antitelo primenjuje pri početnoj dozi, 4 nedelje nakon početne doze i svakih 8 nedelja nakon doze nakon 4 nedelje.

9. Antitelo za upotrebu prema bilo kom patentnom zahtevu 1–8, naznačeno time što pacijent ostvaruje IGA ocenu 0 ili 1 i PASI90 ili PASI100 u 16. nedelji.

10. Antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 9, naznačeno time što je PASI90, PASI100 ili IGA ocena 0 ili 1 izmerena 16, 20 ili 28 nedelja nakon početnog tretmana.

11. Antitelo za upotrebu prema bilo kom patentnom zahtevu 1–10, naznačeno time što dodatno sadrži primenjivanje na pacijenta jednog ili više lekova koji se koriste za tretiranje psorijaze,

opciono naznačeno time što je dodatni lek izabran iz grupe koja se sastoji od: agensa za imunosupresiju, nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL-ova), metotreksata (MTX), antitela anti-B-ćelijskog površinskog markera, anti-CD20 antitela, rituksimaba, TNF-inhibitora, kortikosteroida i kostimulatornih modifikatora.

12. Antitelo za upotrebu prema bilo kom patentnom zahtevu 1–11, naznačeno time što je antitelo efektivno u smanjivanju simptoma psorijaze kod pacijenta, indukovanju kliničkog odgovora, indukovanju ili održavanju kliničke remisije, inhibiciji napredovanja bolesti ili inhibiciji komplikacije bolesti kod pacijenta.

______________________

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Kneginje Ljubice 5, 11000 Beograd