RS65007B1

RS65007B1 - Vakcina u kombinaciji sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke za primenu u lečenju kancera

Info

Publication number: RS65007B1
Application number: RS20231231A
Authority: RS
Inventors: Gustav Gaudernack; Audun Tornes
Original assignee: Ultimovacs Asa
Priority date: 2016-06-02
Filing date: 2017-06-02
Publication date: 2024-01-31
Also published as: PT3463436T; DK3463436T3; PL3463436T3; EP4253419A2; SI3463436T1; US20230049012A1; ES2965957T3; US20190247482A1; EP4253419A3; HUE065176T2; JP7321709B2; AU2017275782A1; US12168045B2; LT3463436T; CA3026172A1; JP2022171684A; EP3463436B1; EP3463436A1; FI3463436T3; WO2017207814A1

Description

Napomene:

Fajl sadrži tehničke informacije dostavljene nakon podnošenja prijave i nisu uključene u ovu specifikaciju

Opis

Oblast predmetnog pronalaska

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na koktel polipeptida i inhibitor imunološke kontrolne tačke za primenu u medicini. Ovde je takođe stavljen na uvid javnosti molekul nukleinske kiseline, T-ćelijski receptor ili T-ćelija koja prikazuje T-ćelijski receptor za primenu u medicini. Predmetni pronalazak se dalje odnosi na kompoziciju i komplet pogodan za lečenje kancera.

Stanje tehnike predmetnog pronalaska

[0002] Kancer je bolest koju karakteriše novi i abnormalni rast ćelija unutar pojedinca. Kancer se razvija kroz proces u više koraka koji uključuje nekoliko mutacionih događaja koji omogućavaju da se razviju ćelije kancera, odnosno ćelije koje pokazuju svojstva invazije i metastaze.

[0003] Predloženi su brojni pristupi za lečenje kancera. Jedan pristup je upotreba antigenskih peptida koji sadrže fragmente antigena povezanih sa tumorom (tj. vakcine protiv kancera na bazi peptida). Takvi antigenski peptidi, kada se administriraju pojedincu, izazivaju ograničen T-ćelijski odgovor MHC klase I ili klase II protiv ćelija koje eksprimiraju antigene koji su u vezi sa tumorom.

[0004] Treba razumeti, da bi se javili takvi T-ćelijski odgovori, antigenski polipeptid mora biti prezentovan na MHC molekulu. Postoji širok spektar varijabilnosti u MHC molekulima u ljudskoj populaciji. Posebno, različite osobe imaju različite HLA alele koji imaju različit afinitet vezivanja za polipeptid, u zavisnosti od aminokiselinske sekvence polipeptida. Tako pojedinac koji ima jedan određen HLA alel može imati MHC molekule koji će vezeti polipeptid određene sekvence dok će drugi pojedinci kojima nedostaje HLA alel imati MHC molekule koji neće moći da se vežu i prezentuju polipeptid (ili, barem, njihovi MHC molekuli će imati veoma nizak afinitet za polipeptid i tako ga prezentuje na relativno niskom nivou). Zbog toga, varijabilnost u MHC molekulima u humanoj populaciji znači da je obezbeđivanje vakcine protiv kancera na bazi peptida sa širokom pokrivenošću populacije problematično jer neće svi pojedinci pokrenuti imunološki odgovor protiv datog antigena.

[0005] Alternativni pristup lečenju kancera je ciljanje proteina uključenih u imunološke kontrolne tačke kako bi se modulirao imuni odgovor pojedinca na kancer. Mehanizmi imunološke kontrolne tačke koji normalno nishodno regulišu imuni sistem kako bi sprečili preterane i nekontrolisane imune odgovore uključuju citotoksični protein 4 vezan za T-limfocite (CTLA-4) i protein programirane ćelijske smrti 1 (PD-1). CLTA-4 i PD-1 nishodno regulišu puteve T-ćelijske aktivacije, a kod pojedinaca sa kancerom, to može dovesti do smanjenja prirodnih imunoloških odgovora protiv kancera. Očekuje se da će blokada ovih kontrolnih tačaka posredovana antitelom osloboditi snagu inhibicije imunološkog odgovora i poboljšati stopu preživljavanja. Blokada CTLA-4 u kliničkom okruženju, na primer korišćenjem anti-CTLA-4 antitela ipilimumab ili tremelimumab, rezultirala je trajnim boljim preživljavanjem kod oko 20% pacijenata sa metastatskim melanomom (McDermott i sarad. Ann Oncol. 2013 24(10): 2694-2698). Anti-CTLA-4 terapija je takođe bila istražena kod drugih kancera kao što su nesitnoćelijski kancer pluća, kancer pankreasa, kancer jajnika, limfom, kancer želuca i kancer dojke (Postow i sarad., J Clin Oncol.2015 33(17):1974-82; Kyi & Postow, FEBS Lett.2014 588(2):368-76).

[0006] Najbolje terapijske vakcine protiv kancera na bazi peptida su sposobne da izazovu imune odgovore specifične za kancer kod većine pacijenata, obično 60-80% (Kyte i sarad. Clin Cancer Res. 2011 17(13):4568-80; Brunsvig i sarad. Cancer Immunol Immunother. 200655(12):1553-64). Međutim, klinički odgovori kao rezultat vakcinacije peptidima se obično vide samo kod vrlo malog broja pacijenata (Recenzirano u Melero i sarad. Nat Rev Clin Oncol.2014 11(9):509-24). Stoga se očekivalo da će kombinovanje vakcina protiv kancera na bazi peptida sa inhibicijom imunih kontrolnih tačaka proizvesti i poboljšane imunološke odgovore na vakcinu i veće stope kliničkog odgovora.

[0007] Međutim, u fazi III značajne kliničke studije koja kombinuje ipilimumab sa 9-mernom gp100 peptidnom vakcinom protiv melanoma, kombinacija nije bila bolja od samog ipilimumaba, a sama vakcina nije imala zaštitini efekat (Hodi i sarad. N Engl J Med. 2010 363(8):711-23). Veoma slični rezultati primećeni su sa kombinacijom druge vakcine protiv melanom, koja sadrži tri 9-merna peptida izvedena iz Mart 1, gp100 i Tirozinaze i ipilimumaba (Sarnaik i sarad. Clin Cancer Res.2011 17(4):896-906).

[0008] Opet, nikakva klinička korist nije bila u vezi sa kombinacijom, u poređenju sa rezultatom sa samim ipilimumabom. T ćelijski odgovori na pojedinačne peptidne komponente vakcine bili su niski (0-20%) i nisu u vezi sa kliničkim odgovorima. Zajedno, ispitivanja su obuhvatila 722 (647 + 75) pacijenta i stoga ovi podaci snažno ukazuju na to da administriranje inhibitora imunološke kontrolne tačke, posebno CTLA-4 blokade, u kombinaciji sa vakcinama protiv kancera na bazi peptida ne povećava imune odgovore niti dovodi do poboljšane kliničke efikasnosti takvih vakcina kod ljudi. Ovo je suprotno onome što se očekivalo od eksperimenata na miševima (Williams i sarad. Clin Cancer Res.2013, 19(13) 3545-3555; Met i sarad. Cancer Lett.2006 231(2):247-256). Predmetni pronalazak nastoji da obezbedi rešenje za ovaj problem.

[0009] WO2015/095811 se odnosi na postupke za lečenje neoplazije, a tačnije tumora, administriranjem subjektu vakcine protiv neoplazije koja sadrži veći broj neoantigena specifičnih za neoplaziju/tumor i najmanje jedan inhibitor kontrolne tačke. Treba razumeti da se WO2015/096811 posebno odnosi na personalizovane vakcine protiv kancera koje sadrže neoantigene specifične za tumor, koji su stvoreni personalnim mutacijama pronađenim u tumoru svakog pacijenta. Personalizovane vakcine protiv kancera stavljene na uvid javnosti u WO2015/095811 ne bi bile prikladne za širok spektar populacije. Štaviše, nikakvi eksperimentalni podaci o kombinaciji personalizovanih vakcina protiv kancera i inhibitora kontrolnih tačaka nisu dati u WO2015/095811 da bi se podržala efikasnost ove kombinacije u lečenju kancera. Ovo je značajno, imajući u vidu prevlast dokaza koji ukazuju na to da administriranje inhibitora imunološke kontrolne tačke u kombinaciji sa vakcinom protiv kancera na bazi peptida ne povećava imune odgovore niti rezultira poboljšanom kliničkom efikasnošću kod ljudi, kao što je gore objašnjeno.

[0010] WO2015/033140 se odnosi na kompoziciju dobijenu od imunogenog tumorskog antigenskog peptida i na lečenje kancera primenom kompozicije. Koncept kombinovanja kompozicije sa imunoterapijama ili imunomodulatorima (na primer, uključujući agense za blokiranje imunih kontrolnih tačaka) je stavljen na uvid javnosti u opštim crtama. Međutim, WO2015/033140 ne pruža nikakve eksperimentalne podatke o kombinaciji kompozicije dobijene od peptida sa inhibitorima imunološke kontrolne tačke. Ovo je značajno, imajući u vidu prevlast dokaza koji ukazuju na to da administriranje inhibitora imunološke kontrolne tačke u kombinaciji sa vakcinom protiv kancera na bazi peptida ne povećava imune odgovore niti rezultira poboljšanom kliničkom efikasnošću kod ljudi, kao što je gore objašnjeno. Stoga, u WO2015/033140 nije dato nikakvo stavljanje na uvid javnosti kombinacije u lečenju kancera.

[0011] WO2016/025647 se odnosi na postupk lečenja kancera kombinacijom IL-2, terapijskog antitela ili njegovog fragmenta i vakcine protiv kancera. Primer 4 iz WO2016/025647 se odnosi na četvorostruku kombinaciju MSA-IL-2 plus anti-PD-1 antitelo plus TA99 (anti-Trp-1 antitelo) plus vakcina protiv kancera (amfifilna vakcina protiv kancera koja cilja Trp-2) u B16F10 modelu miša sa melanomom. Zabeleženo je na strani 84 da vakcina protiv kancera izaziva odgovor CD8+ T ćelije što znači da je bila duga između 8 i 10 aminokiselina. Ova dužina peptida je ekvivalentna onoj koja se koristi u vakcinama protiv kancera Hodi i sarad. 2006 i Sarnaik i sarad. 2011 i koja nije dala dodatnu kliničku korist kod ljudi kada se kombinuje sa ipilimumabom.

[0012] Yuan i sarad. Cncer Immunol Immunother. 2011 Avg;60(8):1137-46, izveštavaju o studiji tri pacijenta lečena ipilimumabom koji su bili prethodno vakcinisani ili sa: gp100 DNK; gp100<209-217>i tirozinaza<369-377>peptidnom vakcinom plus GM-CSF DNK; ili rekombinantnim humanim NY-ESO-1 proteinom. Kod pacijenta IMF-11, koji je bio prethodno vakcinisan rekombinantnim humanim NY-ESO-1 proteinom, naknadni in vitro imunomonitoring je izveden sa 20-mernim NY-ESO-1 preklapajućim peptidima; međutim, ovi peptidi nisu korišćeni u samoj vakcini. Vreme od vakcinacije do lečenja ipilimumabom kretalo se od 10 meseci do 2.5 godine. Ostaje potreba da se obezbede postupci i kompozicije koje pružaju kliničku korist ljudima i širokom spektru pacijenata.

[0013] WO 2007/113648 se odnosi na primenu i kompozicije koje sadrže anti-CTLA-4 antitelo i najmanje jedan terapijski agens za lečenje kancera. Spominje se kombinacija anti-CTLA-4 antitela, CP-675,206, i (celog) tumorskog antigena ali nema eksperimentalnih podataka o ovoj kombinaciji. Na primer, Primer 15 se odnosi na administriranje vakcine protiv virusa gripa i antitela CP-675,206 kod Rezus majmuna ali nisu dati podaci o administriranju vakcine protiv kancera koja je izvedena iz sopstvenog antigena u kombinaciji sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke. Ovo je značajno, imajući u vidu nadmoćnost dokaza koji ukazuju na to da administriranje inhibitora imunološke kontrolne tačke u kombinaciji sa vakcinom protiv kancera na bazi peptida ne povećava imune odgovore niti rezultira poboljšanom kliničkom efikasnošću kod ljudi, kao što je gore objašnjeno.

[0014] Foy i sarad. Cancer Immunol Immunother.2016 Maj;65(5):537-49, odnosi se na primenu aktivne imunoterapije zasnovane na poksvirusu MVA-BN-HER2, same ili u kombinaciji sa blokadom CTLA-4 kontrolne tačke u terapijskom modelu CT26-HER-2 metastaza u plućima miša. MVA-BN-HER2 je modifikovani rekombinantni vektor vakcinije Ankara koji kodira modifikovan oblik receptora humanog epidermalnog faktora rasta 2 (HER-2). Foy i sarad. studija je sprovedena na miševima, gde ljudski HER-2 nije sopstveni antigen. Kao što je gore diskutovano u kontekstu vakcine protiv kancera na bazi peptida u kombinaciji sa CTLA-4 blokadom, postoji zabrinutost da eksperimenti na miševima ne moraju nužno dovesti do povećanog imunog odgovora i poboljšane kliničke efikasnosti kod ljudi.

[0015] Zanetti Nat Rev Clin Oncol.2017 Feb;14(2):115-128 je članak Mišljenje o perspektivama reverzne transkriptaze telomeraze u imunoterapiji protiv kancera. Diskusija obuhvata inhibitore imunološke kontrolne tačke; posebno, u kontekstu mikrookruženja tumora i njegove uloge u određivanju uspeha terapijske vakcinacije (Slika 1). Posebno, se raspravlja o ulozi inhibitora imunološke kontrolne tačke u otpuštanju kočnice (prethodno postojećih) prirodno stečenih imunoloških odgovora i sposobnosti inhibitora imunološke kontrolne tačke da obnove aktivnost iscrpljenih T ćelija. Međutim, nisu dati eksperimentalni podaci koji bi podržali diskusiju koja je, kao što je gore pomenuto, značajna s obzirom na prevagu dokaza koji ukazuju na to da administriranje inhibitora imunološke kontrolne tačke u kombinaciji sa vakcinom protiv kancera na bazi peptida ne povećava imune odgovore niti rezultira poboljšanom kliničkom efikasnošću kod ljudi.

[0016] WO 03/086459 se odnosi na postupke za promovisanje ili potenciranje sekundarnog ili memorijskog imunološkog odgovora upotrebom anti-CTLA-4 antitela. Primer 1 se odnosi na vakcinu protiv ćelijskog melanom koja izaziva CD4+ i CD8+ odgovor, u kojoj je cela ćelijska vakcina koja eksprimira GM-CSF korišćena kod Cinomolgus majmuna. Primer 5 se odnosi na administriranje anti-CTLA-4 antitela zajedno sa vakcinacijom sa dva HLA-A*0201-restriktivna gp100 peptida kod ljudi. Ovi peptidi su bili dužine 9 aminokiselina i bili su isti peptidi (tj. gp100:209-217(210M) i gp100:280-288(288V)) koji su korišćeni u vakcini protiv kancera Hodi i sarad. 2010 i koji nisu proizveli dodatnu kliničku korist kod ljudi kada se kombinuju sa ipilimumabom.

[0017] WO 2011/101173 stavlja na uvid javnosti različite polipeptide iz humane telomerazne reverzne transkriptaze (hTERT) za lečenje kancera. Nema objave o inhibitorima imunološke kontrolne tačke. Ostaje potreba da se obezbede dodatna lečenja protiv kancera.

[0018] Predmetni pronalazak nastoji da ublaži barem neke od gore navedenih problema i, u nekim aspektima, nastoji da obezbedi vakcinu protiv kancera na bazi peptida sa širokom pokrivenošću populacije koja poboljšava stope kliničkog odgovora kod pacijenata sa kancerom kada se kombinuje sa inhibitorom kontrolne tačke.

[0019] S tim u vezi, treba napomenuti da se molekuli MHC klase I nalaze na površini većine ćelija i tipično vezuju polipeptide koji su dužine između 8 i 10 aminokiselinskih ostataka. Molekuli MHC klase I prezentuju polipeptide, koji su izvedeni iz citozolnih proteina proteolizom, za CD8+ T ćelije (takođe poznate kao citotoksične T ćelije ili CTL) kako bi se izazvao CD8+ T ćelijski odgovor. Nasuprot tome, molekuli MHC klase II nalaze se na površini ćelija koje prezentuju antigen i vezuju polipeptide koji su generalno duži, tipično dužine između 12 i 24 aminokiselina. Molekuli MHC klase II prezentuju polipeptide, koji su izvedeni iz ekstracelularnih proteina koji su internalizovani endocitozom i digestirani do CD4+ T ćelija (inače poznatih kao T pomoćne ćelije ili Th ćelije) kako bi se izazvao CD4+ T ćelijski odgovor.

[0020] Pronalazači predmetnog pronalaska su primetili u studijama opisanim u Hodi i sarad. 2006 i Sarnaik i sarad. 2011, da su vakcine protiv kancera na bazi peptida sadržale kratke (9-merne) peptide, dezajnirane da izazovu citotoksične T ćelijske odgovore kod pacijenata pozitivnih na HLA-A2. Predmetni pronalazak proizilazi iz iznenađujućeg otkrića da kombinacija CTLA-4 inhibitora i vakcine protiv kancera na bazi peptida koja sadrži najmanje jedan peptid koji ima 12 aminokiselina ili više (tj. "dugački" peptid) i koji je sposoban da indukuje odgovor T pomoćnih ćelija proizvodeći sinergistički efekat u lečenju kancera. Ovo otkriće dovelo je do iznenađujuće spozanaje da vakcina protiv kancera na bazi peptida koja sadrži najmanje jedan dugački peptid sopstvenog antigena, koji je sposoban da izazove odgovor T pomoćnih ćelija kod širokog spektra pacijenata, u kombinaciji sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke može dovesti do poboljšanja imunološkog odgovora i poboljšane kliničke efikasnosti u lečenju kancera u širokom spektru populacije.

Rezime predmetnog pronalaska

[0021] Prema prvom aspektu predmetnog pronalaska, obezbeđen je koktel polipeptida za primenu u medicini pri čemu se koktel polipeptida administrira pacijentu istovremeno, odvojeno ili uzastopno sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke,

pri čemu koktel polipeptida sadrži:

i) polipeptid koji sadrži sekvencu SEQ. ID NO. 1 (SEK. ID BR. 1) ili imunogeni fragment istog koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo sa polipeptidom ili imunogenim fragmentom; ii) polipeptid koji sadrži sekvencu SEQ. ID NO. 2 ili imunogeni fragment istog koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo sa polipeptidom bilo imunogenim fragmentom; i

iii) polipeptid koji sadrži sekvencu SEQ. ID NO. 3 ili imunogeni fragment istog koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo sa polipeptidom bilo imunogenim fragmentom,

pri čemu je svaki polipeptid dužine manje od 100 aminokiselina, i

pri čemu je inhibitor imunološke kontrolne tačke najmanje jedan odabran iz grupe koja se sastoji od:

anti-CTLA-4 antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen;

anti-PD-1 antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen; i/ili

anti-PD-L1 antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen.

[0022] Posebno, polipeptid izaziva CD4+ T-ćelijski odgovor.

[0023] Ovde je stavljen na uvid javnosti polipeptid za primenu u medicini gde se polipeptid administrira istovremeno, odvojeno ili uzastopno sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke, i gde polipeptid sadrži najmanje jedan polipeptid koji sadrži region od najmanje 12 aminokiselina sopstvenog antigena ili sekvencu koja ima najmanje 80% identiteta sa regionom. Polipeptid može biti dužine manje od 100 aminokiselina.

[0024] Ovde je stavljen na uvid javnosti molekul nukleinske kiseline za primenu u medicini gde se molekul nukleinske kiseline administrira istovremeno, odvojeno ili uzastopno sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke, i gde molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira najmanje jedan polipeptid koji sadrži region od najmanje 12 aminokiselina sopstvenog antigena ili sekvencu koja ima najmanje 80% identiteta sa regionom.

[0025] Ovde je stavljen na uvid javnosti T-ćelijski receptor, ili T-ćelija koja prikazuje T-ćelijski receptor, za primenu u medicini gde se T-ćelijski receptor ili T-ćelija administriraju istovremeno, odvojeno ili uzastopno sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke, i pri čemu je T-ćelijski receptor ili T-ćelija specifičan za polipeptid koji se sastoji od najmanje 12 aminokiselina sopstvenog antigena, ili sekvence koja ima najmanje 80% identičnost sa polipeptidom, kada je polipeptid prezentovan na MHC molekulu.

[0026] Prema drugom aspektu predmetnog pronalaska, obezbeđen je inhibitor imunološke kontrolne tačke za primenu u medicini pri čemu se inhibitor imunološke kontrolne tačke administrira pacijentu istovremeno, odvojeno ili uzastopno sa koktelom polipeptida,

anti-CTLA-4 antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen;

anti-PD-1 antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen; i/ili

anti-PD-L1 antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen, i

pri čemu koktel polipeptida sadrži:

i) polipeptid koji sadrži sekvencu SEQ. ID NO.1 ili imunogeni fragment istog koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo sa polipeptidom ili imunogenim fragmentom;

ii) polipeptid koji sadrži sekvencu SEQ. ID NO.2 ili imunogeni fragment istog koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo sa polipeptidom ili imunogenim fragmentom; i

iii) polipeptid koji sadrži sekvencu SEQ. ID NO. 3 ili imunogeni fragment istog koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo sa polipeptidom ili imunogenim fragmentom,

pri čemu je svaki polipeptid dužine manje od 100 aminokiselina.

[0027] Ovde je stavljen na uvid javnosti inhibitor imunološke kontrolne tačke za primenu u medicini gde se inhibitor imunološke kontrolne tačke administrira istovremeno, odvojeno ili uzastopno sa:

i) molekulom nukleinske kiseline koja sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira najmanje jedan polipeptid koji sadrži region od najmanje 12 aminokiseline sopstvenog antigena ili sekvencu koja ima najmanje 80% identiteta sa regionom;

ii) T-ćelijskim receptorom specifičnim za polipeptid koji se sastoji od najmanje 12 aminokiselina sopstvenog antigena, ili sekvence koja ima najmanje 80% identičnost sa polipeptidom, kada je polipeptid prezentovan na MHC molekulu; ili

iii) T-ćelijom koja prikazuje T-ćelijski receptor kao što je definisano u ii).

[0028] Poželjno, koktel polipeptida predmetnog pronalaska ili inhibitora imunološke kontrolne tačke predmetnog pronalaska je za primenu u lečenju kancera.

[0029] Poželjno, koktel polipeptida predmetnog pronalaska ili inhibitora imunološke kontrolne tačke predmetnog pronalaska je za primenu u vakcinaciji protiv kancera.

[0030] Ovde je stavljen na uvid javnosti molekul nukleinske kiseline, T-ćelija ili T-ćelijski receptor za primenu u lečenju kancera ili za primenu u vakcinaciji protiv kancera.

[0031] Poželjno, koktel polipeptida u kombinaciji sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke proizvodi sinergistički efekat u lečenju kancera.

[0032] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da najmanje jedan molekul nukleinske kiseline, T-ćelija ili T-ćelijski receptor u kombinaciji sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke proizvodi sinergistički efekat u lečenju kancera.

[0033] Poželjno, koktel polipeptida u kombinaciji sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke proizvodi sinergistički efekat u vakcinaciji protiv kancera.

[0034] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da najmanje jedan molekul nukleinske kiseline, T-ćelija ili T-ćelijski receptor u kombinaciji sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke proizvodi sinergistički efekat u vakcinaciji protiv kancera.

[0035] Prednost je da je koktel polipeptida u kombinaciji sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke za primenu u generisanju ubrzanog imunološkog CD4+ T ćelijskog odogovora.

[0036] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da su molekul nukleinske kiseline, T-ćelija ili T-ćelijski receptor u kombinaciji sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke za primenu u generisanju ubrzanog imunološkog CD4+ T ćelijskog odgovora.

[0037] Ovde je stavljena na uvid javnosti kompozicija ili komplet pogodan za lečenje kancera, koja sadrži:

i)

a) najmanje jedan polipeptid koji sadrži region od najmanje 12 aminokiselina sopstvenog atigena ili sekvencu koja ima najmanje 80% identiteta sa regionom; b) najmanje jedan molekul nukleinske kiseline koja sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira najmanje jedan polipeptid koji sadrži region od najmanje 12 aminokiselina sopstvenog antigena ili sekvencu koja ima najmanje 80% identiteta sa regionom; c) T-ćelijski receptor specifičan za polipeptid koji se sastoji od najmanje 12 aminokiselina sopstvenog antigena, ili sekvence koja ima najmanje 80% identiteta sa polipeptidom, kada je polipeptid prezentovan na MHC molekulu; ili

d) T-ćeliju koja prikazuje T-ćelijski receptor kao što je definisano u c) i

ii) inhibitor imunološke kontrolne tačke,

pri čemu najmanje jedan polipeptid, T-ćelija ili T-ćelijski receptor u kombinaciji sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke proizvode sinergistički efekat u lečenju kancera.

[0038] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da najmanje jedan molekul nukleinske kiseline u kombinaciji sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke proizvodi sinergistički efekat u lečenju kancera.

[0039] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da najmanje jedan polipeptid, najmanje jedan molekul nukleinske kiseline, T-ćelija ili T-ćelijski receptor u kombinaciji sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke proizvode sinergistički efekat u vakcinaciji protiv kancera.

[0040] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je najmanje jedan polipeptid pod tačkom a) kraći od 100 aminokiselina.

[0041] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da najmanje jedan polipeptid sadrži region od najmanje 15, 20, 25 ili 30 aminokiselina sopstvenog antigena ili sekvencu koja ima najmanje 80% identiteta sa regionom.

[0042] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da polipeptid sadrži region od najmanje 15, 20, 25 ili 30 aminokiselina sopstvenog antigena ili sekvencu koja ima najmanje 80% identiteta sa regionom.

[0043] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je sopstveni antigen univerzalni tumorski antigen, poželjno reverzna transkriptaza telomeraze, Top2alfa, survivin ili CYP1B1.

[0044] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je sopstveni antigen reverzna transkriptaza telomeraze i pri čemu najmanje jedan polipeptid sadrži polipeptid koji sadrži sekvencu SEQ. ID NO. 1 ili sekvencu koja ima najmanje 80% identičnost sekvence ili imunogeni fragment istog koji sadrži najmanje 12 aminokiselina.

[0045] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je sopstveni antigen reverzna transkriptaza telomeraze i da najmanje jedan polipeptid sadrži:

i) polipeptid koji sadrži sekvencu SEQ. ID NO.1;

ii) imunogeni fragment od i) koji sadrži najmanje 12 aminokiselina; ili

iii) sekvencu koja ima najmanje 80% identičnosti sekvence sa i) ili ii).

[0046] Prema trećem aspektu predetnog pronalaska, obezbeđena je kompozicija, kombinacija ili komplet pogodan za lečenje kancera, koji sadrži:

a) koktel polipeptida koji sadrži:

i) polipeptid koji sadrži sekvencu SEQ. ID NO.1 ili njegov imunogeni fragment koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo sa polipeptidom bilo sa imunogenim fragmentom;

ii) polipeptid koji sadrži sekvencu SEQ. ID NO.2 ili njegov imunogeni fragment koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo sa polipeptidom bilo imunogenim fragmentom; i

iii) polipeptid koji sadrži sekvencu SEQ. ID NO.3 ili njegov imunogeni fragment koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo sa polipeptidom bilo imunogenim fragmentom,

pri čemu je svaki polipeptid dužine manje od 100 aminokiselina; i

b) inhibitor imunološke kontrolne tačke, pri čemu je inhibitor imunološke kontrolne tačke najmanje jedan odabran iz grupe koja se sastoji od:

anti-CTLA-4 antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen;

anti-PD-1 antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen; i/ili anti-PD-L1 antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen.

[0047] Ovde je stavljena na uvid javnosti kompozicija ili komplet pogodan za lečenje kancera, koja sadrži:

i) najmanje jedan molekul nukleinske kiseline, pri čemu najmanje jedan molekul nukleinske kiseline sadrži sekvencu nukleinske kiseline koja kodira polipeptid koji sadrži primarnu sekvencu SEQ. ID NO.1 ili sekundarnu sekvencu koja ima najmanje 80% identičnost sekvence sa primarnom sekvencom ili imunogeni fragment primarne sekvence ili sekundarne sekvence koji sadrži najmanje 12 aminokiselina; i

ii) inhibitor imunološke kontrolne tačke.

[0048] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je najmanje jedan molekul nukleinske kiseline koktel molekula nukleinske kiseline, i pri čemu koktel molekula nukleinske kiseline dalje sadrži:

molekul nukleinske kiseline koji sadrži sekvencu nukleinske kiseline koja kodira polipeptid koji sadrži primarnu sekvencu SEQ. ID NO.2 ili sekundarnu sekvencu koja ima najmanje 80% identičnost sekvence sa primarnom sekvencom ili imunogeni fragment primarne sekvence ili sekundarne sekvence koji sadrži najmanje 12 aminokiselina; i po izboru,

molekul nukleinske kiseline koji sadrži sekvencu nukleinske kiseline koja kodira polipeptid koji sadrži primarnu sekvencu SEQ. ID NO.3 ili sekundarnu sekvencu koja ima najmanje 80% identičnost sekvence sa primarnom sekvencom ili imunogeni fragment primarne sekvence ili sekundarne sekvence koji sadrži najmanje 12 aminokiselina.

[0049] Ovde je stavljena na uvid javnosti kompozicija ili komplet pogodan za lečenje kancera, koja sadrži:

i) najmanje jedan T ćelijski receptor, ili najmanje jednu T-ćeliju koja prikazuje T-ćelijski receptor, pri čemu su T-ćelijski receptor ili T-ćelija specifični za polipeptid koji se sastoji od SEQ. ID NO. 1, ili sekvencu koja ima najmanje 80% identiteta sa polipeptidom, kada je polipeptid prezentovan na molekulu MHC; i

ii) inhibitor imunološke kontrolne tačke.

[0050] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da se polipepid pod tačkom i) sastoji od:

a) sekvence SEQ. ID NO.1;

b) imunogenog fragmenta od a) koji sadrži najmanje 12 aminokiselina; ili

c) sekvence koja ima najmanje 80% identičnost sekvence sa a) ili b),

kada je polipeptid prezentovan na molekulu MHC.

[0051] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je najmanje jedan T ćelijski receptor koktel T-ćelijskih receptora ili da je najmanje jedna T-ćelija koktel T-ćelija i pri čemu koktel dalje sadrži:

T-ćelijski receptor, ili T-ćeliju koja prikazuje T-ćelijski receptor, specifičan za polipeptid koji se sastoji od sekvence SEQ. ID NO.2, ili sekvence koja ima najmanje 80% identičnost sekvence sa istom, kada je polipeptid prezentovan na molekulu MHC; i po izboru, T-ćelijski receptor, ili T-ćeliju koja prikazuje T-ćelijski receptor, specifičan za polipeptid koji se sastoji od sekvence SEQ. ID NO.3, ili sekvence koja ima najmanje 80% identičnost sekvence sa istom, kada je polipeptid prezentovan na molekulu MHC.

[0052] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je najmanje jedan T ćelijski receptor koktel T-ćelijskih receptora ili da je najmanje jedna T-ćelija koktel T-ćelija i pri čemu koktel dalje sadrži:

T-ćelijski receptor, ili T-ćeliju koja prikazuje T-ćelijski receptor, specifičan za polipeptid koji se sastoji od:

a) sekvence SEQ. ID NO.2;

b) imunogenog fragmenta od a) koji sadrži najmanje 12 aminokiselina;ili

c) sekvence koja ima najmanje 80% identičnost sekvence sa a) ili b),

kada je polipeptid prezentovan na molekulu MHC; i po izboru,

a) sekvence SEQ. ID NO.3

b) imunogenog fragmenta od a) koji sadrži najmanje 12 aminokiselina; ili

c) sekvence koja ima najmanje 80% identičnost sekvence sa a) ili b),

kada je polipeptid prezentovan na molekulu MHC.

[0053] Pogodno, kompozicija, kombinacija ili komplet prema trećem aspektu predmetnog pronalaska je pogodna za vakcinaciju protiv kancera.

[0054] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je kompozicija ili komplet kao što je gore opsano pogodna za vakcinaciju protiv kancera.

[0055] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je inhibitor imunološke kontrolne tačke CTLA-4 inhibitor, PD-1 inhibitor ili PD-L1 inhibitor.

[0056] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je inhibitor imunološke kontrolne tačke inhibitor člana superfamilije imunoglobulina CD28CTLA-4.

[0057] Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je inhibitor CTLA-4 sitnomolekulski CTLA-4 antagonist, inhibitor PD-1 je sitnomolekulski PD-1 antagonist, ili je inhibitor PD-L1 sitnomolekulski PD-L1 antagonist.

[0058] Poželjno, anti-CTLA-4 antitelo je: ipilimumab ili tremelimumab, gde je anti-PD-1 antitelo nivolumab ili pembrolizumab, ili gde je anti-PD-L1 antitelo atezolizumab (MPDL3280A), durvalumab (MEDI4736) ili BMS-936559 (MDX-1105).

[0059] Prema četvrtom aspektu predmetnog pronalaska, obezbeđena je farmaceutska kompozicija koja sadrži kompoziciju predmetnog pronalaska i farmacutski prihvatljiv adjuvans, razblaživač ili ekscipijens i po izboru drugi terapijski sastojak.

[0060] Pogodno, komplet predmetnog pronalaska, dalje sadrži farmaceutski prihvatljiv adjuvans, razblaživač ili ekscipijens i po izboru drugi terapijski sastojak.

[0061] Pojmovi "polipeptid", "peptid" i "protein" se ovde koriste naizmenično za označavanje polimera aminokiselinskih ostataka. Pojmovi se primenjuju na polimere aminokiselina u kojima je jedan ili više aminokiselinskih ostataka modifikovani ostatak, ili ostatak koji se ne pojavljuje u prirodi, kao što je veštački hemijski mimetik odgovarajuće aminokiseline koja se javlja u prirodi, kao i na polimere aminokiselina koji se javljaju u prirodi.

[0062] Pojam "aminokiselina" kako se ovde koristi odnosi se na prirodne i sintetičke aminokiseline, kao i analoge aminokiselina i mimetike aminokiselina koji imaju funkciju koja je slična aminokiselinama koje se javljaju u prirodi. Aminokiseline koje se javljaju u prirodi su one koje su kodirane genetskim kodom, kao i one modifikovane nakon translacije u ćelijama (npr. hidroksiprolin, gama-karboksiglutamat, i O-fosfoserin). Izraz "analog aminokiseline" odnosi se na jedinjenja koja imaju istu osnovnu hemijsku strukturu (alfa ugljenik vezan za vodonik, karboksi grupu, amino grupu i R grupu) kao prirodna aminokiselina, ali imaju modifikovanu R grupu ili modifikovane kičme (npr. homoserin, norleucin, metionin sulfoksid, metionin metil sulfonijum). Izraz "mimetik aminokiselina" odnosi se na hemijska jedinjenja koja imaju različite strukture od aminokiselina koje se javljaju u prirodi ali slične funkcije.

[0063] Pojam "fragment" kako se ovde koristi u vezi sa polipeptidom označava uzastopni niz aminokiselina koji čini deo polipeptida. "Imunogeni fragment" polipeptida je fragment kao što je prethodno definisano koji je sposoban da izazove imunološki odgovor, kao što je T-ćelijski odgovor, kada se administrira pojedincu. U nekim tehničkim rešenjima "imunogeni fragment" polipeptida je fragment kao što je prethodno definisano koji je sposoban da izazove ograničeni imunološki odgovor MHC klase II.

[0064] Pojmovi "gen", "polinukleotidi" i "molekuli nukleinske kiseline" se ovde koriste naizmenično za označavanje polimera sa više nukleotida. Molekuli nukleinske kiseline mogu da sadrže nukleinske kiseline koje se javljaju u prirodi ili mogu da sadrže veštačke nukleinske kiseline kao što su peptidne nukleinske kiseline, morfolin i zaključana nukleinska kiselina kao i glikolna nukleinska kiselina i treozna nukleinska kiselina.

[0065] Pojam "nukleotid" kako se ovde koristi odnosi se na nukleotide koji se nalaze u prirodi i sintetičke analoge nukleotida koje prepoznaju ćelijski enzimi.

[0066] Pojam "kancer" kako se ovde koristi odnosi se na grupu bolesti koje karakteriše nova i abnormalna i/ili nekontrolisana proliferacija ćelija kod pojedinca. Ćelije kancera imaju sposobnost da napadnu susedna tkiva i/ili da se šire na druga mesta u telu (tj. ćelije kancera su sposobne za metastaze).

[0067] Pojam "lečenje" kako se ovde koristi odnosi se na bilo koji delimičan ili potpun tretman i uključuje: inhibiciju bolesti ili simptoma, tj. zaustavljanje njihovog razvoja; i ublažavanje bolesti ili simptoma, tj. izazivanje regresije bolesti ili simptoma.

[0068] Pojam "sopstveni antigen" kako se ovde koristi odnosi se na antigen koji je izveden iz prirodnog proteina u ljudskom telu. U normalnim uslovima, imuni sistem ne reaguje na sopstvene antigene zbog negativne selekcije T ćelija u timusu. Međutim, kod osobe sa kancerom, imuni sistem može prepoznati sopstvene antigene kao strane (na primer, kao rezultat toga što ćelija kancera prekomerno eksprimira protein iz kojeg potiče sopstveni antigen ili ga neprikladno eksprimira datom tkivu u kojem se kancer razvio) i T ćelijski imuni odgovor se podignut protiv sopstvenog antigena. Ovde je stavljeno na uvid javnosti da se sopstveni antigen može nazvati "antigenom povezanim sa tumorom" tj. antigenom koji je povezan sa ćelijom kancera kao i sa normalnom ćelijom. Primer sopstvenog antigena je reverzna transkriptaza telomeraze.

[0069] Pojam "univerzalni tumorski antigen" kako se ovde koristi odnosi se na antigen koji je eksprimiran u (skoro) svim tumorima, kao što je u najmanje 80%, 85% ili 90% svih tipova tumora. Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je univerzalni tumorski antigen direktno uključen u maligni fenotip tumora. Primeri univerzalnog tumorskog antigena uključuju reverznu transkriptazu telomeraze, Top2alfa, survivin i CYP1 B1.

[0070] Pojam "T-ćelija" (takođe poznat kao "T limfocit") kako se ovde koristi odnosi se na ćeliju koja je sposobna da prepozna specifični antigen i koja sadrži na površini T-ćelijski receptor. Pojam "T-ćelija" sadrži različite tipove T ćelije, kao što su: CD4+ T ćelije (takođe poznate kao T pomoćne ćelije ili Th ćelije), CD8+ T ćelije (takođe poznate kao citotoksične T ćelije ili CTL), memorijske T ćelije i regulatorne T ćelije (Treg).

[0071] Pojam "T-ćelijski receptor" kako se ovde koristi odnosi se na antigenski receptor T-ćelije. Ovde je stavljeno na uvid javnosti da T-ćelijski receptor prepoznaje (tj. vezuje se za) polipeptid kada je prezentovan MHC molekulom.

[0072] Pojam "T-ćelija koja prikazuje T-ćelijski receptor" kako se ovde koristi odnosi se na T-ćeliju koja sadrži T-ćelijski receptor na svojoj ćelijskoj površini. Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je T-ćelijski receptor odgovoran za prepoznavanje (tj. vezivanje za) polipeptida kada ga prezentuje MHC molekul. Ovde je stavljeno na uvid javnosti da vezivanje T-ćelijskog receptora za polipeptid kada ga prezentuje MHC molekul rezultira aktivacijom T-ćelije koja prikazuje T-ćelijski receptor. T-ćelijska aktivacija se može meriti korišćenjem testova T- ćelijskog odgovora i ELISPOT testova kao što je ovde opisano

[0073] Pojam "T-ćelijski receptor ili T-ćelija je specifičan za polipeptid" kako se ovde koristi odnosi se na T-ćelijski receptor ili T ćeliju koja sadrži T-ćelijski receptor koji je sposoban da prepozna (tj. veže se za) polipeptid kada ga prezentuje molekul MHC. Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je polipeptid za koji je T-ćelijski receptor (ili T-ćelija koja prikazuje T-ćelijski receptor) specifičan, dužine koja je duža od one koja bi normalno bila smeštena na MHC molekulu. Ovde je stavljeno na uvid javnosti da se pojam "T-ćelijski receptor ili T-ćelija je specifičan za polipeptid" kako se ovde koristi odnosi na prepoznavanje imunogenog fragmenta polipeptida od strane T-ćelijskog receptora ili T-ćelije kada je prezentovan na molekulu MHC. Ovde je stavljeno na uvid javnosti da vezivanje T-ćelijskog receptora ili T-ćelije za polipeptid za koji je specifičan rezultira T-ćelijskom aktivacijom. T ćelijska aktivacija se može meriti korišćenjem testova T-ćelijskog odgovora i ELISPOT testova kao što je ovde opisano.

[0074] Pojam "MHC molekul" kako se ovde koristi odnosi se na proteinsku strukturu koja se spaja sa polipeptidom i koja je sposobna da prikaže T-ćeliji polipeptid na površini ćelije. MHC molekuli su kodirani genima unutar glavnog kompleksa histokompatibilnosti. U nekim tehničkim rešenjima, pojam "MHC molekul" se odnosi na molekule MHC klase I i/ili molekul MHC klase II.

[0075] Pojam "imunološka kontrolna tačka" kako se ovde koristi odnosi se na bilo koju tačku u kojoj je imuni odgovor ograničen. Imune kontrolne tačke su inhibitorni putevi koji usporavaju ili zaustavljaju imunološke reakcije i sprečavaju prekomerno oštećenje tkiva usled nekontrolisane aktivnosti imunih ćelija. Primeri "imunološke kontrolne tačke" uključuju kontrolnu tačku proteina 4 (CTLA-4) vezanog za citotoksični T-limfocit i kontrolnu tačku proteina 1 programirane ćelijske smrti (PD-1).

[0076] Pojam "inhibitor imunološke kontrolne tačke" kako se ovde koristi odnosi se na bilo koje jedinjenje, supstancu ili kompoziciju (npr. bilo koji mali molekul, hemijsko jedinjenje, antitelo, molekul nukleinske kiseline, polipeptid ili njihove fragmente, vakcinu ili virusnu vakcinu) koje je sposobno da nishodno reguliše ili blokira imunološku kontrolnu tačku omogućavajući ekstenzivniju imunološku aktivnost. Pojam "inhibitor kontrolne tačke" se ovde koristi naizmenično sa "inhibitorom imunološke kontrolne tačke". U predmetnom pronalasku, inhibitor imunološke kontrolne tačke je antitelo koje se specifično vezuje za protein uključen u put imunološke kontrolne tačke čime ometa i nishodno reguliše ukupnu aktivnost imunološke kontrolne tačke. Primeri takvog inhibitora imunološke kontrolne tačke uključuju anti-CTLA-4 antitelo (kao što je ipilimumab, tremelimumab ili AGEN-1884) i anti-PD-1 antitelo (kao što je nivolumab ili pembrolizumab). Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je inhibitor imunološke kontrolne tačke sitnomolekulski antagonista koji ometa i/ili inhibira aktivnost proteina uključenog u put imunološke kontrolne tačke i na taj način nishodno reguliše ukupnu aktivnost imunološke kontrolne tačke. Ovde je stavljeno na uvid javnosti da sitnomolekulski antagonist cilja na CTLA-4 i/ili PD-1 proteine kako bi nishodno regulisao kontrolne tačke CTLA-4 i/ili PD-1 (tj. m sitnomolekulski antagonista je sitnomolekulski CTLA-4 antagonista ili sitnomolekulski PD-1 antagonista). Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je inhibitor imunološke kontrolne tačke usmeren na drugog člana superfamilije CD28CTLA4 Ig kao što je BTLA, LAG3, ICOS, PDL1 ili KIR (Page i sarad., Annual Review of Medicine 65:27 (2014)). Ovde je stavljeno na uvid javnosti da je inhibitor imunološke kontrolne tačke usmeren na člana TNFR superfamilije kao što je CD40, OX40, CD137, GITR, CD27 ili TIM-3. Ovde je stavljeno na uvid javnosti da inhibitor imunološke kontrolne tačke cilja na indolamin 2,3-dioksigenazu (IDO). U nekim slučajevima ciljanje imunološke kontrolne tačke se postiže inhibitornim antitelom ili sličnim molekulom. U drugim slučajevima, to se postiže antagonistom za metu; primeri ove klase uključuju stimulativne mete OX40 i GITR.

[0077] U predmetnom pronalasku, inhibitor imunološke kontrolne tačke cilja imunološku kontrolnu tačku koja je uključena u T-ćelijsku regulaciju. U predmetnom pronalasku, imunološka kontrolna tačka koja je ciljana je negativan regulator T-ćelijske aktivnosti; tako delovanje inhibitora imunološke kontrolne tačke omogućava ekstenzivniju T-ćelijsku aktivnost. Kao što je gore diskutovano, u predmetnom pronalasku, inhibitor imunološke kontrolne tačke cilja člana superfamilije imunogloulina (Ig) CD28CTLA4, kao što je CTLA-4, PD-1 i/ili PD-L1. Proteini u superfamiliji imunoglobulina poseduju domen imunoglobulina (takođe poznat kao imunoglobulinski nabor) koji je karakterističan nabor beta nabrane strukture.

[0078] Pojam "inhibiranje imunološke kontrolne tačke" kako se ovde koristi odnosi se na nishodno regulisanje ili blokiranje imunološke kontrolne tačke kako bi se omogućila ekstenzivnija imunološka aktivnost. Ovde postoji objava u kojoj se inhibicija imunološke kontrolne tačke postiže koršćenjem najmanje jednog od inhibitora imunološke kontrolne tačke opisanih gore.

[0079] Pojam "sinergistički efekat u lečenju kancera" kako se ovde koristi odnosi se na prisustvo najmanje jedne od sledeće kombinacije faktora kod pacijenata kojima je administrirana vakcina protiv kancera na bazi peptida (ili, kako je ovde stavljeno na uvid javnosti, na bazi molekula nukleinske kiseline) i inhibitor kontrolne tačke u poređenju sa kontrolom (na primer, pacijenti kojima je administrirana vakcina protiv kancera na bazi peptida bez inhibitora kontrolne tačke; ili alternativno, pacijenti kojima je administriran inhibitor kontrolne tačke bez vakcine protiv kancera na bazi peptida).

1. Smanjenje vremena potrebnog imunološkom sistemu pacijenata da podigne merljiv imunološki odgovor na peptid(e) vakcine. Drugim rečima, generiše se ubrzani imunološki odgovor CD4+ T ćelije.

2. Podizanje snažnog imunološkog odgovora na peptid(e) vakcine od strane pacijenata. U jednom tehničkom rešenju, "snažan imunološki odgovor" kako se ovde koristi odnosi se na, kada u proseku od 10 pacijenata, srednji pik imunološkog odgovora SI od najmanje 17, poželjno najmanje 19.

3. Poboljšan klinički ishod kod pacijenata.

[0080] U nekim tehničkim rešenjima, pojam "sinergistički efekat u lečenju kancera" se odnosi na prisustvo najmanje dva od navedenih faktora ili sva tri navedena faktora kod pacijenata. U jednom tehničkom rešenju, dodatni faktor, naime, indukcija širokog imunološkog odgovora (tj. podizanje imunološkog odgovora na 2, 3 ili više komponenti vakcine), je dalji dokaz sinergističkog efekta u lečenju kancera. U poželjnom tehničkom rešenju, imunološki odgovori se mere testom T ćelijskog odgovora (proliferacija inkorporacijom 3H-timidina) korišćenjem uzoraka krvi pacijenta kao što je objašnjeno ovde u odeljku Materijali i Metode. Specifičan T-ćelijski odgovor se smatra pozitivnim ako je peptidni odgovor najmanje 3 puta veći od osnovnog (indeks stimulacije, SI ≥ 3). U jednom tehničkom rešenju, sinergistički efekat je obezbeđen kada, u proseku od deset pacijenata, preko 50% pokaže pozitivan imunološki odgovor 7 nedelja nakon prvog administriranja peptidne vakcine; a srednji pik imunološkog odgovora je SI od najmanje 17, poželjno najmanje 19. U nekim tehničkim rešenjima, poboljšani klinički ishod je delimičan ili potpun odgovor (takođe poznat kao delimična ili potpuna remisija) ili stabilna bolest. Potpuni odgovor se odnosi na nestanak tumora ili kancera koji se može otkriti u telu kao odgovor na lečenje; delimični odgovor se odnosi na smanjenje veličine tumora, ili obima kancera u telu, kao odgovor na lečenje; a stabilna bolest znači da se tumor ili kancer u telu ne smanjuje niti povećava u obimu ili težini.

[0081] Pojam "generisanje ubrzanog imunološkog odgovora CD4+ T ćelije" kako se ovde koristi odnosi se na smanjenje količine vremena potrebnog imunološkom sistemu da podigne merljiv imunološki odgovor CD4+ T ćelije. U jednom tehničkom rešenju, vreme odgovora se odnosi na vreme od: početka vakcinacije; na: proširenje CD4+ T-ćelija specifičnih za vakcinu do nivoa koji definiše pozitivan odgovor vakcine. U ovom tehničkom rešenju, ubrzan CD4+ T ćelijski odgovor je definisan kao T2<T1 gde je T1 vreme odgovora same vakcine a T2 je vreme odgovora kombinovanog lečenja vakcinom i inhibitorom imunološke kontrolne tačke. U ovom predmetnom pronalasku, vakcina sadrži koktel polipeptida predmetnog pronalaska. Takođe je stavljena na uvid javnosti vakcina koja sadrži molekul nukleinske kiseline kao što je ovde opisano.

[0082] U određenim tehničkim rešenjima, gde je vakcina klinička vakcina, T1 i T2 se odnose na prosečne vrednosti u tretiranoj populaciji. U jednom tehničkom rešenju, T1 i T2 se odnose na prosečne vrednosti za 10 ili više pacijenata. Nivo koji definiše pozitivan imunološki odgovor zavisi od korišćenog testa. U jednom tehničkom rešenju, zasniva se na pragu detekcije; u alternativnom tehničkom rešenju, to je unapred definisana vrednost. U određenim tehničkim rešenjima, test koji se koristi za merenje imunološkog odgovora je test T ćelijske proliferacije (proliferacija inkorporacijom 3H-timidina) kao što je ovde opisano. U jednom tehničkom rešenju, nivo koji definiše pozitivan imunološki odgovor je unapred definisan u odnosu na indeks stimulacije (SI) od 3 (SI ≥ 3). Podrazumeva se da je ovaj nivo viši od praga detekcije i da je odabran, u određenim tehničkim rešenjima, da predatavlja potencijalno klinički relevantan imunološki odgovor. U drugim tehničkim rešenjima, SI je manji ili veći od 3. U jednom tehničkom rešenju, SI je 2 ili 4.

[0083] U jednom tehničkom rešenju, T1 kao što je gore definisano je broj nedelja do kada 50 % ili više pacijenata lečenih samo vakcinom ima pozitivan imunološki odgovor; a T2 je broj nedelja do kada 50 % ili više pacijenata lečenih kombinacijom vakcine i inhibitora imunološke kontrolne tačke ima pozitivan imunološki odgovor. U jednom tehničkom rešenju, ubrzani imunološki odgovor se odnosi na 60% smanjenja T2 u poređenju sa T1 (na primer, T2 je 4 nedelje u poređenju sa T1 koji je 10 nedelja). U drugim tehničkim rešenjima, ubrzani CD4+ imunološki odgovor se odnosi na smanjenje T2 za 55%, 50%, 45%, 40%, 35% ili 30% u poređenju sa T1. Uzorci se prikupljaju u diskretnim vremenskim tačkama i tako, u nekim tehničkim rešenjima, izračunavanje T1 i T2 zahteva interpolaciju.

[0084] Pojam "reverzna transkriptaza telomeraze" (TERT) kako se ovde koristi odnosi se na katalitičku komponentu kompleksa holoenzima telomeraze čija je glavna aktivnost produžavanje telomera delujući kao reverzna transkriptaza koja dodaje jednostavne sekvence ponavljanja na krajeve hromozoma kopiranjem šablonske sekvence unutar RNK komponente enzima telomeraze. U predmetnom pronalasku, pojam telomeraza se odnosi na humani protein reverzne transkriptaze telomeraze (hTERT). hTERT sekvenca pune dužine je navedena u GenBank pristupnom br. AF015950.1 i navedena je u SEQ. ID NO.6.

[0085] U ovoj specifikaciji, procenat "identičnosti" između dve sekvence je određen korišćenjem BLASTP algoritma verzije 2.2.2 (Altschul, Stephen F., Thomas L. Madden, Alejandro A. Schäffer, Jinghui Zhang, Zheng Zhang, Webb Miller, i David J. Lipman (1997), "Gapped BLAST and PSI-BLAST: a new generation of protein database search programs", Nucleic Acids Res. 25:3389-3402) korišćenjem podrazumevanih parametara. Konkretno, BLAST algoritmu se može pristupiti na internetu korišćenjem URL http://www.ncbi.nlm.nih.gov/blast/.

Kratak opis slika

[0086]

Slika 1 je shema koja prikazuje mehanizam pomoću kojeg tehničko rešenje predmetnog pronalaska izaziva imunološki odgovor.

Slika 2A i 2B su grafici u obliku stubića koji sumiraju T-ćelijske odgovore otkrivene kod pacijenta sa melanomom koji je vakcinisan kombinacijom SEQ. ID NOS. (SEK. ID SA BROJEVIMA) 1, 2 i 3 primenom testa T ćelijske proliferacije i ELISPOT testa, redom. Otkriveni su CD4+ T-ćelijski odgovori na SEQ. ID NOS.1 i 2 kao i kombinacija SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3. Proliferacija kao odgovor na PBMC opterećene peptidom je merena inkorporacijom 3H-timidina. Indeks stimulacije ≥3 smatra se imunološkim odgovorom.

719-20 se odnosi na SEQ. ID NO.: 1, 725 se odnosi na SEQ. ID NO.2, 728 se odnosi na SEQ. ID NO.3, i mešavina hTERT1 se odnosi na kombinaciju SEQ. ID NOS.1, 2 i 3. Slike 3A-C su grafici u obliku stubića koji sumiraju CD4+ T-ćelijske odgovore otkrivene kod pacijenata sa melanomom i pacijenta sa kancerom pluća u odnosu na polipeptide koji imaju sekvencu SEQ. ID NO. 1 i njihove fragmente. Proliferacija kao odgovor na PBMC opterećen peptidom je merena inkorporacijom 3H-timidina. Indeks stimulacije ≥2 smatra se imunološkim odgovorom. 719-20-13 do 719-20-16 i 719-20-2 do 719-20-9 odnose se na fragmente SEQ. ID NO.1 koja sadrži 14 njihovih aminokiselina.

Slika 4 je grafik u obliku stubića koji sumira CD4+ T-ćelijske odgovore otkrivene kod pacijenta sa melanom i pacijenta sa kancerom jajnika protiv polipeptida koji imaju sekvencu SEQ. ID NO. 2 i njihovih fragmenata. Proliferacija kao odgovor na PBMC napunjen peptidom merena je inkorporacijom 3H-timidina. Indeks stimulacije ≥2 smatra se imunološkim odgovorom. 725-1 do 725-4 odnose se na fragmente SEQ. ID NO.2 koja sadrži 12 njihovih aminokiselina.

Slika 5 je grafik u obliku stubića koji sumira CD4+ T- ćelijske odgovore otkrivene kod pacijenta sa kancerom pankreasa i pacijenta sa glioblastomom u odnosu na polipeptide koji imaju sekvencu SEQ. ID NO. 3 i njihove fragmente. Proliferacija kao odgovor na PBMC opterećen peptidom merena je inkorporacijom 3H-timidina. Indeks stimulacije ≥3 smatra se imunološkim odgovorom. 728-1 do 728-4 odnose se na fragmente SEQ. ID NO.3 koja sadrži 12 njihovih aminokiselina.

Slika 6 je grafik u obliku stubića koji sumira CD4+ T- ćelijske odgovore otkrivene u kanceru pacijenta sa kancerom prostate vakcinisanog kombinacijom SEQ. ID NOS.1, 2 i 3. CD4+ T-ćelijski odgovori protiv preklapajućih 14-mernih peptida iz SEQ. ID NO.1 su otkriveni nakon vakcinacije i T ćelije koje reaguju su klonirane. Podaci na Slici 6 ukazuju na proliferativne odgovore odabranih klonova CD4+ T ćelije. Proliferacija kao odgovor na PBMC opterećen peptidom je merena inkorporacijom 3H-timidina. Indeks stimulacije ≥3 smatra se imunološkim odgovorom.

Slika 7 je grafik koji sumira pozitivne imunološke odgovore otkrivene u uzorcima pacijenata sa kancerom pluća i prostate vakcinisanih sa SEQ. ID NOS: 1, 2 i 3 i GM-CSF i u uzorcima pacijenata sa melanomom koji su primili terapiju ipilimumabom u kombinaciji sa vakcinacijom sa SEQ. ID NOS: 1, 2 i 3 i GM-CSF. T ćelijska proliferacija je merena inkorporacijom 3H-timidina. Indeks stimulacije ≥3 smatran je pozitivnim imunološkim odgovorom.

Detaljan opis predmetnog pronalaska

[0087] Predmetni pronalazak obezbeđuje komplet za lečenje kancera. Komplet sadrži dve komponente. U predmetnom pronalasku, prva komponenta je koktel polipeptida. Druga komponenta je inhibitor imunološke kontrolne tačke.

Polipeptidi

[0088] Prva komponenta kompleta za lečenje kancera je koktel polipeptida kako je definisano u predmetnoj temi zahteva.

[0089] Ovde takođe postoji objava u kojoj je prva komponenta kompleta najmanje jedan polipeptid sopstvenog antigena. Sopstveni antigen je antigen koji je izveden iz prirodnog proteina u ljudskom telu. Ćelije kancera mogu da eksprimiraju određene sopstvene antigene na višem nivou od normalnih ćelija ili se sopstveni antigen može eksprimirati na neodgovarajući način s obzirom na tkivo u kojem se ćelija kancera razvila. Ovi sopstveni antigeni se mogu smatrati "antigenima koji su u vezi sa tumorom" i stoga predstavljaju potencijalnu metu za terapiju kancera. Ovde opisani sopstveni antigen može biti univerzalni tumorski antigen, koji je antigen eksprimiran u (skoro) svim ljudskim tumorima. Treba razumeti da su određeni antigeni povezani sa tumorom i sopstveni antigeni i univerzalni tumorski antigeni. Kancer je heterogena bolest i postoji visok stepen diverziteta između različitih tipova kancera kao i između pojedinaca sa istim tipom kancera. Usmeravanjem na univerzalne tumorske antigene, primenjivost terapije kancera je poboljšana u populaciji pacijenata (tj. unutar i između tipova kancera).

[0090] U predmetnom pronalasku, polipeptidi predmetnog pronalaska sadrže region od najmanje 12 aminokiselina sopstvenog antigena, pri čemu je sopstveni antigen podjedinica reverzne transkriptaze telomeraze ("TERT" ili "hTERT" za ljude) enzima telomeraze. Enzim telomeraza je "sopstveni protein", odnosno, to je protein koji se prirodno pojavljuje u ljudskom telu. Štaviše, primećeno je da se enzim telomeraza aktivira u velikoj većini svih tumora kod ljudi. S obzirom na ovo, polipeptidi hTERT-a se smatraju i sopstvenim antigenima i univerzalnim tumorskim antigenima.

[0091] Telomeraza je enzim koji ima funkciju replikacije 3' kraja telomernih regiona linearnih DNK lanaca u eukariotskim ćelijama jer se ovi regioni ne mogu proširiti enzimom DNK polimerazom na normalan način. Enzim telomeraza sadrži podjedinicu reverzne transkriptaze telomeraze ("TERT" ili "hTERT" za ljude) i RNK telomeraze. Korišćenjem RNK telomeraze kao šablona, podjedinica reverzne transkriptaze telomeraze dodaje sekvencu koja se ponavlja na 3' kraju hromozoma u eukariotskim ćelijama kako bi produžila 3' kraj lanca DNK. hTERT sekvenca pune dužine je navedena u GenBank pristupnom br. AF015950.1 i navedena je u SEQ. ID NO.6.

[0092] Telomeraza se eksprimira u određenim normalnim tkivima kao što su matične ćelije u koštanoj srži i gastrointestinalnom traktu. Međutim, primećeno je da se enzim telomeraza aktivira u velikoj većini svih ljudskih tumora (na primer, Kim i sarad., Science. 1994 266(5193):2011-5; Shay & Wright, FEBS Lett. 2010 584(17):3819-25). Veruje se da se telomeraza aktivira u velikoj većini ljudskih tumora jer se, bez ekspresije enzima telomeraze, telomere ćelija postepeno gube, a integritet hromozoma opada sa svakim krugom ćelijske deobe ćelije, što na kraju dovodi do apoptoze ćelija. Dakle, ekspresija enzima telomeraze je generalno neophodna da bi se ćelija kancera razvila, jer će se bez takve ekspresije programirana ćelijska smrt obično desiti podrazumevano. S obzirom na ulogu aktivacije telomeraze u kanceru, polipeptidi iz hTERT se smatraju univerzalnim tumorskim antigenima.

[0093] Ovde je takođe stavljen na uvid javnosti sopstveni antigen i/ili univerzalni tumorski antigen koji je iz proteina koji nije hTERT. Ovde je stavljen na uvid javnosti sopstveni antigen i/ili univerzalni tumorski antigen koji je odabran od: topoizomeraze II alfa (Top2alfa), survivina ili citohroma P450 1B1 (CYP1B1) (Park i sarad., Cancer Immunol Immunother. 2010 (5):747-57; Sorensen i sarad., Cancer Biol Ther. 20087(12):1885-7; Wobser i sarad., Cancer Immunol Immunother. 2006 55(10):1294-8; Gribben i sarad., Clin Cancer Res.2005 11 (12):4430-6). Ovde takođe postoji objava u kojoj je najmanje jedan polipeptid koktel (tj. smeša) polipeptida. U predmetnom pronalasku, koktel polipeptida sadrži najmanje dva različita polipeptida hTERT proteina. Međutim, ovde je takođe stavljen na uvid javnosti koktel polipeptida koji sadrži najmanje dva različita polipeptida odabrana od bilo kog od različitih sopstvenih antigena i/ili univerzalnih tumorskih antigena. Ovde postoji objava u kojoj koktel polipeptida sadrži najmanje dva različita polipeptida odabrana od bilo kog: hTERT, Top2alfa, survivina ili CYP1B1.

[0094] Najmanje jedan polipeptid sopstvenog antigena u prvoj komponenti kompleta kao što je ovde opisano za lečenje kancera je dug najmanje 12 aminokiselina.

[0095] Treba razumeti da različite dužine polipeptida izazivaju različite T ćelijske odgovore. Tačnije, da bi se izazvao CD8+ T-ćelijski odgovor, polipeptid mora biti prezentovan na molekulima MHC klase I koji će tipično vezati samo polipeptide koji su dužine između 8 i 10 aminokiselinskih ostataka. S druge strane, da bi se izazvao CD4+ T-ćelijski odgovor, neophodno je da polipeptid bude prezentovan na molekulu MHC klase II za koji polipeptidi generalno mogu biti duži, tipično dužine između 12 i 24 aminokiselinskih ostataka. Stoga, najmanje jedan polipeptid sopstvenog antigena ili univerzalnog tumorskog antigena kako je ovde opisano je sposoban da izazove CD4+ T-ćelijski odgovor (tj. odgovor T pomoćne ćelije) zato što je duži (tj. dužine najmanje 12 aminokiselina).

[0096] Najmanje jedan polipeptid ovde opisanog sopstvenog antigena može biti jednak ili najmanje 15 aminokiselina u dužini. Najmanje jedan polipeptid ovde opisanog sopstvenog antigena može biti jednak ili najmanje 16, 17, 18, 19, 20, 25 ili 30 aminokiselina u dužini. Najmanje jedan polipeptid koji je ovde opisan je manji od 100 aminokiselina dužine i može biti manji od 50, 40 ili 30 aminokiselina u dužini.

[0097] Ovde postoji objava u kojoj je samostalni antigen telomeraza (tačnije, hTERT), a polipeptid može da sadrži sekvence SEQ. ID NOS.1 do 5. Ovde opisani polipeptid može da sadrži sekvencu SEQ. ID NOS. 1, 2 ili 3. Ovde opisani polipeptid može se sastojati od sekvence SEQ. ID NOS.

1, 2 ili 3. Podrazumeva se da su takvi polipeptidi sposobni da izazovu CD4+ T-ćelijski odgovor (tj. odgovor T pomoćne ćelije) jer svaki od polipeptida ima najmanje 12 aminokiselina u dužini. SEQ. ID NO: 1 je dužine 30 aminokiselina; SEQ. ID NOS: 2, 3 i 4 su 15 aminokiselina; i SEQ. ID NO: 5 je dužine 16 aminokiselina.

[0098] U tehničkim rešenjima predmetnog pronalaska, obezbeđeni su imunogeni fragmenti koji sadrže najmanje 12 aminokiselina SEQ. ID NOS: 1, 2 ili 3. Ovde su takođe stavljeni na uvid javnosti imunogeni fragmenti koji sadrže najmanje 12 aminokiselina SEQ. ID NOS: 1 do 5. U jednom tehničkom rešenju, imunogeni fragmenti sadrže najmanje 12, 13 ili 14 aminokiselina SEQ. ID NOS. 1, 2 ili 5. Ovde su takođe stavljeni na uvid javnosti imunogeni fragmenti koji sadrže najmanje 12, 13 ili 14 aminokiselina SEQ. ID NOS. 1 do 5. U drugom tehničkom rešenju, imunogeni fragmenti sadrže najmanje 15, 16, 17, 18, 19, 20 ili 25 aminokiselina SEQ. ID NO.1. U određenim tehničkim rešenjima, koktel polipeptida sadrži imunogene fragmente SEK.. ID BR: NOS. 1, 2 ili 3, gde imunogeni fragmenti sadrže najmanje 12 aminokiselina. Ovde takođe postoji objava u kojoj koktel polipeptida sadrži imunogene fragmente SEQ. ID NOS. 1 do 5, gde imunogeni fragmenti sadrže najmanje 12 aminokiselina.

[0099] Primeri imunogenih fragmenata uključuju one navedene u SEQ ID NOS. 7 do 38. Treba razumeti da polipeptidi SEQ. ID NOS.7 do 23 i 24 do 30 su svi imunogeni fragmenti polipeptida SEQ. ID NO.1. Polipeptidi SEQ. ID NOS.31 do 34 su svi imunogeni fragmenti polipeptida SEQ. ID NO.2. Polipeptidi SEQ. ID NOS. 35 do 38 su svi imunogeni fragmenti polipeptida SEQ. ID NO. 3.

[0100] U daljim tehničkim rešenjima, najmanje jedan obezbeđeni polipeptid nema tačnu identičnost sekvence sa jednim od gore navedenih polipeptida predmetnog pronalaska. Umesto toga, polipeptid ima najmanje 95% identičnost sekvence sa polipeptidom navedenim gore. Posebno je poželjno da sekvenca ima najmanje 99% identičnost sekvence u odnosu na onu koja je gore navedena. Ovde takođe postoji objava u kojoj polipeptid ima najmanje 80% identičnost sekvence sa polipeptidom koji je gore naveden. Sekvenca može imati najmanje 90%, 95% ili 99% identičnost sekvence sa gore navedenim. Takođe je poželjno da svako dodavanje ili supstitucija aminokiselinske sekvence rezultira očuvanjem svojstava originalnog bočnog aminokiselinskog lanca. To znači da je supstitucija ili modifikacija "konzervativna".

[0101] Tabele konzervativnih supstitucija koje obezbeđuju funkcionalno slične aminokiseline su dobro poznate u oblasti. Primeri osobina aminokiselinskih bočnih lanaca su hidrofobne aminokiseline (A, I, L, M, F, P, W, Y, V), hidrofilne aminokiseline (R, D, N, C, E, Q, G, H, K, S, T), i bočni lanci koji imaju sledeće funkcionalne grupe ili zajedničke karakteristike: alifatski bočni lanac (G, A, V, L, I, P); bočni lanac koji sadrži hidroksilnu grupu (S, T, Y); bočni lanac koji sadrži atom sumpora (C, M); bočni lanac koji sadrži karbokilnu kiselinu i amid (D, N, E, Q); bočni lanac koji sadrži bazu (R, K, H); i bočni lanac koji sadrži aromatičnost (H, F, Y, W). Pored toga, svaka od sledećih osam grupa sadrži aminokiseline koje su konzervativne zamene jedna za drugu (videti npr. Creighton, Proteins (1984):

1) Alanin (A), Glicin (G);

2) Asparaginska kiselina (D), Glutaminska kiselina (E);

3) Asparagin (N), Glutamin (Q)

4) Arginin (R), Lizin (K) ;

5) Izoleucin (I), Leucin (L), Metionin (M), Valin (V);

6) Fenilalanin (F), Tirozin (Y), Triptofan (W);

7) Serin (S), Treonin (T); i

8) Cistein (C), Metionin (M).

[0102] U nekim tehničkim rešenjima, sekvenca najmanje jednog polipeptida se menja da bi se promenio (npr. povećao) afinitet vezivanja polipeptida za molekul MHC klase II određenog HLA alela. U drugim tehničkim rešenjima, polipeptid ima dodatne aminokiseline, pored onih koje su gore navedene, na njegovom N- i/ili C-terminalu. Takve dodatne aminokiseline se takođe mogu koristiti za promenu (npr. povećanje) afiniteta vezivanja polipeptida za molekul MHC.

[0103] Podrazumeva se da polipeptid predmetnog pronalaska nije ograničen time da ima sekvencu koja odgovara fragmentu hTERT. To će reći, u nekim tehničkim rešenjima, polipeptid sadrži dodatne aminokiselinske sekvence na N-terminalnom i/ili C-terminalnom kraju, pored regiona koji odgovara hTERT. Međutim, region koji odgovara hTERT (tj. najmanje 95% ili 99% identičan kao što je gore navedeno) je dug najmanje 12 aminokiselina.

[0104] U nekim daljim tehničkim rešenjima predmetnog pronalaska, najmanje jedan polipeptid je povezan (npr. kovalentno) sa drugim supstancama, zadržavajući svoju sposobnost da indukuje CD4+ T-ćelijski odgovor. Takve druge supstance uključuju lipide, šećer i lance šećera, acetil grupe, prirodne i sintetičke polimere i slično. Najmanje jedan polipeptid, u određenim tehničkim rešenjima, sadrži modifikacije kao što su glikozilacija, oksidacija bočnog lanca ili fosforilacija.

[0105] Ovde postoji objava u kojoj je najmanje jedan polipeptid koktel polipeptida, kao što je koktel polipeptida iz istog sopstvenog antigena ili iz dva ili više različitih sopstvenih antigena. Ovde opisani koktel može da sadrži najmanje 2 ili najmanje 3 različita polipeptida sopstvenog antigena. U koktelu polipeptida predmetnog pronalaska i kao što je ovde opisano, polipeptidi u koktelu mogu biti sposobni da se vežu za molekule MHC klase II sa više od jednog HLA alela. Takođe treba razumeti da koktel kako je ovde opisano može da sadrže više od dva polipeptida koji imaju različite sekvence (npr.3, 4 ili 5 polipeptida).

[0106] U predmetnom pronalasku, koktel polipeptida sadrži polipeptide hTERT proteina. Polipeptidi u koktelu predmetnog pronalaska sadrže sekvence SEQ. ID NOS.1, 2 i 3. Posebno je poželjno da se polipeptidi u koktelu sastoje od sekvenci SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3. Ovde takodje postoji objava u kojoj polipeptidi u koktelu sadrže sekvence od najmanje 2 različita polipeptida koji sadrže sekvence od SEQ. ID NOS.1 do 5.

[0107] U nekim tehničkim rešenjima, najmanje jedan polipeptid predmetnog pronalaska (ili kao je ovde opisan) se proizvodi konvencionalnim postupcima poznatim u oblasti. Alternativno, najmanje jedan peptid je fragment proteina dobijen cepanjem, na primer, primenom cijanogen bromida i naknadnim prečišćavanjem. Enzimsko cepanje se takođe može koristiti. U daljim tehničkim rešenjima, najmanje jedan peptid je u obliku rekombinantog eksprimiranog polipeptida. Na primer, pogodan vektor koji sadrži polinukleotid koji kodira polipeptid u ekspresibilnom obliku (npr. nishodno od regulatorne sekvence koja odgovara sekvenci promotora) se dobija i transformiše u odgovarajućoj ćeliji domaćina. Ćelija domaćina se zatim gaji u kulturi da bi se dobio polipeptid od interesa. U drugim tehničkim rešenjima, najmanje jedan peptid se dobija in vitro primenom in vitro sistema za translaciju.

Molekuli nukleinske kiseline

[0108] Ovde je stavljen na uvid javnosti molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira polipeptid kao što je gore navedeno.

[0109] Ovde postoji objava u kojoj sopstveni antigen telomeraza i molekul nukleinske kiseline opisan ovde mogu da sadrže nukleotidnu sekvencu koja kodira polipeptid koji sadrži sekvence SEQ. ID NOS. 1 do 5. Molekul nukleinske kiseline opisan ovde može da sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira polipeptid koji sadrži sekvencu SEQ. ID NOS. 1, 2 ili 3. Molekul nukleinske kiseline opisan ovde može da sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira polipeptid koji se sastoji od sekvence SEQ. ID NOS. 1, 2 ili 3.

[0110] Ovde je stavljen na uvid javnosti koktel (odnosno smeša) molekula nukleinske kiseline kao što je koktel molekula nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidne sekvence koje kodiraju polipeptide iz istog sopstvenog antigena ili iz dva ili više različitih sopstvenih antigena. Ovde postoji objava u kojoj koktel sadrži najmanje 2 ili najmanje 3 različita molekula nukleinske kiseline koji sadrže nukleotidne sekvence koje kodiraju polipeptidi sopstvenog antigena. U koktelu molekula nukleinske kiseline kako je ovde opisano, kodirani polipeptidi mogu biti sposobni da se vežu za molekule MHC klase II sa više od jednog HLA alela. Takođe treba razumeti da koktel kako je ovde opisano može da sadrži više od dva molekula nukleinske kiseline koji kodiraju različite polipeptidne sekvence (npr.3, 4 ili 5 molekula nukleinske kiseline).

[0111] Koktel molekula nukleinske kiseline kao što je ovde opisano može da sadrži nukleotidne sekvence koje kodiraju polipeptide proteina hTERT. Kodirane polipeptidne sekvence u koktelu kako je ovde opisano mogu da sadrže sekvence od najmanje 2 različita polipeptida koji sadrže sekvence SEQ. ID NOS.1 do 5. Kodirani polipeptidi u koktelu mogu da sadrže sekvencu SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3. Kodirani polipeptidi u koktelu koji je ovde opisan mogu se sastojati od sekvenci SEQ. ID NOS.1, 2 i 3.

[0112] Kao što je ovde alternativno opisano, sekvenca kodiranog polipeptida možda nije identična onoj prethodno pomenutoj, ali umesto toga ima najmanje 80%, 90%, 95% ili 99% identičnost sekvence sa njom. U svakom slučaju, ovde opisani kodirani polipeptid je kraći od 100 aminokiselina i može biti manje dužine od 50, 40 ili 30 aminokiselina.

[0113] Ovde postoji objava u kojoj je jedan ili svaki molekul nukleinske kiseline vezan (npr. kovalentno) za druge supstance.

[0114] Treba razumeti da, zbog degeneracije genetskog koda, molekuli nukleinske kiseline koji kodiraju određeni polipeptid mogu imati niz polinukleotidnih sekvenci. Na primer, svi kodoni GCA, GCC, GCG i GCT kodiraju aminokiselinu alanin.

[0115] Molekuli nukleinske kiseline mogu biti ili DNK ili RNK ili njihovi derivati.

T-ćelijski receptor ili T-ćelija

[0116] Ovde je stavljen na uvid javnosti T-ćelijski receptor, ili T-ćelija koja prikazuje T-ćelijski receptor, koji je specifičan za polipeptid kao što je gore navedeno, kada je polipeptid prezentovan na MHC molekulu.

[0117] Kao što je gore navedeno, polipeptid kako je ovde opisano sadrži region od najmanje 12 aminokiselina sopstvenog antigena. Polipeptidi ove dužine su prezentovani na molekulima MHC klase II. Stoga, T-ćelijski receptor, ili T-ćelija koja prikazuje T-ćelijski receptor je sposobna da prepozna i vezuje se za polipeptid kada je prezentovan na molekulu MHC klase II. Molekuli MHC klase II tipično vezuju polipeptide dužine između 12 i 24 aminokiselina. Kada su T-ćelijski receptor, ili T-ćelija koja prikazuje T-ćelijski receptor, opisani kao specifični za polipeptid koji je duži od 12 do 24 aminokiselina, treba razumeti da je imunogeni fragment polipeptida prezentovan na molekulu MHC.

[0118] Ovde postoji objava u kojoj je sopstveni antigen telomeraza (hTERT) i T-ćelijski receptor, ili T-ćelija koja prikazuje T-ćelijski receptor, opisani ovde mogu biti specifični za polipeptid koji se sastoji od sekvence odabrane od SEQ ID NOS.1 do 5, ili njegov imunogeni fragment koji se sastoji od najmanje 12 aminokiselina, kada je polipeptid ili njegov imunogeni fragment prezentovan na molekulu MHC. T-ćelijski receptor, ili T-ćelija prikazuje T-ćelijski receptor, kao što je ovde opisano, može biti specifičan za polipeptid koji se sastoji od sekvence SEQ. ID NO.

1, 2 ili 3, ili njegov imunogeni fragment koji se sastoji od najmanje 12 aminokiselina, kada je polipeptid ili njegov imunogeni fragment prezentovan na molekulu MHC.

[0119] Ovde je stavljen na uvid javnosti koktel (tj. smeša) T-ćelijskih receptora, ili koktel T-ćelija koje prikazuju T-ćelijske receptore. To znači da koktel sadrži različite T-ćelijske receptore, ili T-ćelije koje prikazuju različite T-ćelijske receptore, od kojih je svaki specifičan za različit polipeptid, kada je prezentovan na molekulu MHC.

[0120] Ovde postoji objava u kojoj je koktel različitih T-ćelijskih receptora, ili koktel T-ćelija koje prikazuju različite T-ćelijske receptore, specifičan za različite polipeptide iz istog sopstvenog antigena, kada je svaki polipeptid prezentovan na molekulu MHC, ili alternativno, specifičan je za različite polipeptide iz dva ili više različita sopstvena antigena, kada je svaki polipeptid prezentovan na molekulu MHC. Ovde postoji objava u kojoj je koktel različitih T-ćelijskih receptora, ili koktel T-ćelija koje prikazuju različite T-ćelijske receptore, specifičan za najmanje 2 ili najmanje 3 različita polipeptida sopstvenog antigena, kada je svaki polipeptid prezentovan na molekulu MHC. To znači da je koktel koji je ovde opisan specifičan za više od 2 ili više od 3 polipeptida koji imaju različite sekvence, kada je svaki polipeptid prezentovan na molekulu MHC (npr. 3, 4 ili 5 polipeptida). Koktel različitih T-ćelijskih receptora, ili koktel T-ćelija koje prikazuju različite T-ćelijske receptore, koji su ovde opisani mogu biti specifični za polipeptide koji su sposobni da budu vezani i prezentovani molekulima MHC klase I i/ili klase II od više od jednog HLA alela.

[0121] Koktel T-ćelijskih receptora, ili koktel T-ćelija koje prikazuju T-ćelijske receptore, opisan ovde može biti specifičan za različite polipeptide proteina hTERT, kada je svaki polipeptid prezentovan na molekulu MHC.

[0122] Polipeptidi za koje su koktel T-ćelijskih receptora, ili koktel T-ćelija koje prikazuju T-ćelijske receptore opisani ovde, specifični kada su prezentovani na molekulu MHC, mogu se sastojati od sekvenci od najmanje 2 različita polipeptida koji sadrže sekvence SEQ. ID NOS.1 do 5. Polipeptidi za koje su koktel T-ćelijskih receptora, ili koktel T-ćelija koje prikazuju T-ćelijske receptore opisani ovde, specifični kada su prezentovani na molekulu MHC, mogu se sastojati od sekvence SEQ. ID NOS.1, 2 i 3. Polipeptidi za koje su koktel T- ćelijskih receptora, ili koktel T-ćelija koje prikazuju T-ćelijske receptore opisani ovde, specifični kada su prezentovani na molekulu MHC, mogu se sastojati od sekvenci SEQ. ID NOS.1, 2 i 3.

[0123] Ovde postoji objava u kojoj je polipeptid za koji je koktel T-ćelijskih receptora, ili koktel T-ćelija koje prikazuju T-ćelijske receptore, specifičan imunogeni fragment tog polipeptida, i imunogeni fragment je prezentovan molekulu MHC. Podrazumeva se da su određeni gore pomenuti polipeptidi, kao što je SEQ. ID NO.1, duži nego što bi inače bili smešteni na molekulu MHC klase II. Stoga, u predmetnim objavama u kojima je T-ćelijski receptor, ili T-ćelija koja prikazuje T-ćelijski receptor, ili njihov koktel, opisan kao specifičan za polipeptid koji sadrži ili se sastoji od sekvence SEQ. ID NO.1, treba razumeti da je imunogeni fragment, koji sadrži najmanje 12 aminokiselina SEQ. ID NO.1, prezentovan na molekulu MHC.

[0124] Kao što je ovde alternativno opisano, sekvenca polipeptida za koju je, ili svaki T-ćelijski receptor, ili svaka T-ćelija koja prikazuje T-ćelijski receptor, specifična kada je vezana za molekul MHC možda neće biti identična onoj prethodno pomenutoj ali umesto toga ima najmanje 80%, 90%, 95% ili 99% identičnost sekvence istoj, pod uslovom da je polipeptid još uvek sposoban da bude prezentovan preko molekula MHC.

Inhibitor imunološke kontrolne tačke

[0125] Druga komponenta kompleta za lečenje kancera je inhibitor imunološke kontrolne tačke kao što je definisano u predmetu zaštite patentnih zahteva.

[0126] U predmetnom pronalasku, inhibitor imunološke kontrolne tačke je antitelo ili njegov fragment i cilja CTLA-4 kontrolnu tačku i/ili PD-1 kontrolnu tačku. Ovde je takođe stavljen na uvid javnosti inhibitor imunološke kontrolne tačke koji je bilo koje jedinjenje, supstanca ili kompozicija (npr. bilo koji mali molekul hemijskog jedinjenja, antitelo, molekul nukleinske kiseline, ili polipeptid, ili njihovi fragmenti) koji je sposoban da nishodno reguliše ili blokira imunološku kontrolnu tačku kako bi se omogućila ekstenzivnija imunološka aktivnost. Takođe ovde je stavljen na uvid javnosti inhibitor imunološke kontrolne tačke koji je usmeren na drugog člana CD28CTLA-4 Ig superfamilije kao što je BTLA, LAG3, ICOS, PDL1 ili KIR (Page i sarad., Annual Review of Medicine 65:27 (2014)). Takođe ovde je stavljen na uvid javnosti inhibitor imunološke kontrolne tačke koji je usmeren na člana TNFR superfamilije kao što su CD40, OX40, CD137, GITR, CD27 ili TIM-3. Takođe ovde je stavljen na uvid javnosti inhibitor imunološke kontrolne tačke koji cilja Indolamin 2,3-dioksigenazu (IDO).

[0127] U predmetnom pronalasku, ciljanje imunološke kontrolne tačke se postiže pomoću inhibitornog antitela, ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen ili sličnog molekula. Primeri takvih pogodnih terapijskih agenasa prikazani su u Tabeli 2 u nastavku. Takođe postoji predmetna objava drugih terapijskih agenasa u Tabeli 1 i Tabeli 2 u nastavku. U poželjnom tehničkom rešenju, inhibitor imunološke kontrolne tačke je antitelo koje se specifično vezuje za protein uključen u put imunološke kontrolne tačke čime se ometa i nishodno reguliše ukupna aktivnost imunološke kontrolne tačke. U predmetnom pronalasku, inhibitor imunološke kontrolne tačke uključuje anti-CTLA-4 antitelo ili anti-PD-1 antitelo. Posebno je poželjno da anti-CTLA-4 antitelo bude ipilimumab ili tremelimumab; i da je anti-PD-1 antitelo nivolumab ili pembrolizumab.

[0128] Ovde postoji objava u kojoj je inhibitor imunološke kontrolne tačke sitnomolekulski antagonista koji ometa ili i/ili inhibira aktivnost proteina uključenog u put imunološke kontrolne tačke i na taj način nishodno reguliše ukupnu aktivnost imunološke kontrolne tačke. Ovde opisan sitnomolekulski antagonista koji cilja CTLA-4 i/ili PD-1 proteine kako bi nishodno regulisao CTLA-4 i/ili PD-1 kontrolne tačke (tj. sitnomolekulski antagonista je sitnomolekulski CTLA-4 antagonista ili sitnomolekulski PD-1 antagonista).

[0129] U daljem tehničkom rešenju, inhibitor imunološke kontrolne tačke je anti-PD-L1 antitelo (tj. antitelo koje se specifično vezuje za PD-L1, koji je endogeni ligand PD-1). Poželjno je da antiPD-L1 antitelo bude BMS-936559 ili MPDL3280A. Ovde postoji objava u kojoj se ciljanje imunološke kontrolne tačke postiže agonistom za metu; primeri ove klase uključuju stimulativne mete OX40 i GITR.

Tabela 1: Drugi imunoterapijski agensi u razvoju

Tabela 2: Agensi koji ciljaju PD-1/PD-L1 u kliničkom razvoju

[0130] U prvom tehničkom rešenju predmetnog pronalaska, jedan inhibitor imunološke kontrolne tačke je obezbeđen u kompletu za lečenje kancera. Poželjno je da inhibitor imunološke kontrolne tačke bude anti-CTLA-4 antitelo. Posebno je poželjno da inhibitor imunološke kontrolne tačke bude ipilimumab. U drugom tehničkom rešenju predmetnog pronalaska, najmanje jedan inhibitor imunološke kontrolne tačke je obezbeđen u kompletu za lečenje kancera. U ovom drugom tehničkom rešenju, obezbeđeni su prvi i drugi inhibitor kontrolnih tačaka, pri čemu inhibitori prve i druge kontrolne tačke ciljaju različite imunološke kontrolne tačke. Poželjno je da inhibitor prve imunološke kontrolne tačke cilja CTLA-4 kontrolnu tačku a inhibitor druge imunološke kontrolne tačke cilja PD-1 kontrolnu tačku.

CTLA-4 i inhibitori CTLA-4 puta:

[0131] Antigen povezan sa citotoksičnim T-limfocitom (CTLA-4), takođe poznat kao CD 152, je koinhibiorni molekul koji funkcioniše tako da reguliše T-ćelijsku aktivaciju.

[0132] CTLA-4 je prvobitno identifikovan kao negativni regulator na površini T-ćelija koji je ushodno regulisan ubrzo nakon iniciranja de novo imunološkog odgovora ili stimulacije postojećeg odgovora kako bi se ublažio naknadni imunološki T-ćelijski odgovor i sprečio autoimunitet ili nekontrolisana upala. Stoga je veličina imunološkog odgovora u razvoju usko povezana sa delovanjem CTLA-4. U određenim tehničkim rešenjima, anti-CTLA-4 antitelo je Ipilimumab ili Tremelimumab.

[0133] Inhibitori kontrolne tačke funkcionišu tako što moduliraju endogene mehanizme regulacije sistema T ćelijske regulacije. Ipilimumab (YERVOY, Bristol-Meyers Squibb, Njujork, NY) je monoklonsko antitelo i prvi je takav inhibitor kontrolne tačke koji je odobrila Američka uprava za hranu i lekove (FDA). Postao je standardni tretman za metastatski melanom (Hodi i sarad., N. Engl. J. Med.363:711-23. 2010; Robert i sarad., N. Engl. J. Med.364:2517-26.2011). Ipilimumab se vezuje i blokira inhibicionu signalizaciju posredovanu koinhibitornim molekulom površine T ćelije, citotoksičnim T limfocitnim antigenom 4 (CTLA-4). Zato što mehanizam delovanja nije specifičan za jedan tip tumora, i zato što mnoštvo pretkliničkih podataka podržava ulogu imunološkog nadzora nad više malignih oboljenja (Andre i sarad, Clin. Cancer Res. 19:28-33.

2013; May i sarad. Clin. Cancer Res.17:5233-38.201 1), Ipilimumab se istražuuje kao tretman za pacijente sa kancerom prostate, pluća, bubrega i dojke, između ostalih tipova tumora. Ipilimumab deluje tako što aktivira imuni sistem ciljajući CTLA-4. Drugo antitelo koje blokira CTLA-4, Tremelimumab, nastavlja da se ispituje u kliničkim studijama i takođe je pokazalo postojane odgovore kod pacijenata sa melanomom (Kirkwood i sarad., Clin. Cancer Res. 16: 1042-48.

2010; Rihas i sarad. J. Clin. Oncol.3 1 :616-22, 2013).

PD-1 i inhibitori PD-1 puta:

[0134] Dok CTLA-4 služi da reguliše ranu T ćelijsku aktivaciju, signalizacija programirane smrti-1 (PD-1) delimično funkcioniše da reguliše T ćelijsku aktivaciju u perifernim tkivima. PD-1 receptor se odnosi na imunoinhibitorni receptor koji pripada familiji CD28. PD-1 se eksprimira na brojnim tipovima ćelija uključujući T reg, aktivirane B ćelije i prirodne ćelije ubice (NK), i eksprimira se pretežno na prethodno aktiviranim T ćelijama in vivo, i vezuje se za dva liganda, PD-L1 i PD-L2. Endogeni ligandi PD-1, PD-L1 i PD-L2, eksprimirani su u aktiviranim imunološkim ćelijama kao i nehematopoetskim ćelijama, uključujući ćelije tumora. PD-1, kako se ovde koristi, podrazumeva humani PD-1 (hPD-1), varijante, izoforme i homologe vrste hPD-1 i analoge koji imaju najmanje jedan zajednički epitop sa hPD-1. Kompletna hPD-1 sekvenca se može naći pod GENBANK pristupnim brojem U64863. Ligand programirane smrti -1 (PD-L1) je jedan od dva glikoproteinska liganda na površini ćelije za PD-1 (drugi je PD-L2) koji dovodi do nishodne regulacije T ćelijske aktivacije i sekrecije citokina nakon vezivanja za PD-1. PD-L1 kako se ovde koristi uključuje humani PD-L1 (hPD-L1), varijante, izoforme i homologe vrste hPD-L1, i analoge koji imaju najmanje jedan zajednički epitop sa hPD-L1. Kompletna sekvenca hPD-L1 sekvenca se može naći pod GENBANK pristupnim brojem Q9NZQ7. Pokazalo se da tumori izmiču imunološkom nadzoru ekspresijom PD-L1/L2, čime potiskuju limfocite koji infiltriraju tumor putem interakcija PD-1/PD-L1,2 (Dong i sarad. Nat. Med. 8:793-800. 2002). Pokazalo se da inhibicija ovih interakcija sa terapijskim antitelima pojačava T ćelijski odgovor i stimuliše antitumorsku aktivnost (Freeman i sarad. J. Exp. Med.192: 1027-34.2000).

[0135] Kao što je gore diskutovano, u nekim tehničkim rešenjima, anti-PD-1 antitelo je Nivolumab (CAS Registarski broj: 946414-94-4). Alternativni nazivi za Nivolumab uključuju MDX-1 106, MDX-1 106-04, ONO-4538, BMS-936558. Nivolumab je potpuno ljudsko monoklonsko antitelo koje blokira IgG4 protiv PD-1 (Topaliam i sarad., N. Engl. J. Med. 366:2443-54. 2012). Nivolumab specifično blokira PD-1, koji može da savlada imuni odgovor. Ligandi za PD-1 su identifikovani kao PD-L1 (B7-H1), koji je eksprimiran na svim hemopoetskim ćelijama i mnogim nehemopoetskim tkivima, i PD- L2 (B7-DC), čija je ekspresija ograničena prvenstveno na dentritske ćelije i makrofage (Dong, H. i sarad. 1999. Nat. Med. 5: 1365; Freeman, G. J.i sarad.

2000. J. Exp. Med. 192: 1027; Latehman, Y. i sarad. 2001. Nat. Immunol 2:261; Tseng, S. Y. i sarad. 2001. J. Exp. Med.193:839). PD-L1 je prekomerno eksprimiran kod mnogih kancera i često je povezan sa lošom prognozom (Okazaki T i sarad, Intern. Immun. 2007 19(7):813) (Thompson RH i sarad, Cancer Res 2006, 66(7):3381), većina T limfocita koji infiltriraju tumor pretežno eksprimiraju PD-1, za razliku od T limfocita u normalnim tkivima i T limfocita periferne krvi, što ukazuje da ushodna regulacija PD-1 na tumor reaktivnim T ćelijama može doprineti smanjenju antitumorskih imunoloških odgovora (Blood 2009 1 14(8): 1537). Konkretno, obzirom da tumorske ćelije eksprimiraju PD-L1, imunosupresivni PD-1 ligand, inhibicija interakcije između PD-1 i PD-L1 može poboljšati T-ćelijske odgovore in vitro i posredovati u pretkliničkoj antitumorskoj aktivnosti.

[0136] Brojna klinička ispitivanja (Faza I, II i III) koja uključuju Nivolumab su sprovedena ili su u toku. Na primer, u ispitivanju eskalacije doze u fazi I, nivolumab je bio bezbedan, a objektivni odgovori su iznosili 16-31% za različite tipove tumora, pri čemu je većina odgovora bila postojana >1 godine (Topaliam i sarad., Presented at Annu. Meet. Am. Soc. Clin. Oncol., Čikago, 31. Maj-4. jun 2013). U drugoj studiji, ispitana je bezbednost i klinička aktivnost nivolumaba (anti-PD-1, BMS-936558, Q Q-4538) u kombinaciji sa ipilimumabom kod pacijenata sa uznapredovalim melanomom (Woichok, J Clin Oncol 31, 2013 (dopuna; apstr 90122013 ASCO Annual Meeting).

[0137] Dva anti-PD-L1 inhibitorna antitela, MPDL3280A (Genentech, Južni San Francisco, Kalifornija) i BMS-936559 (Bristol Meyers Squibb, Njujork, NY), su podvrgnuta kliničkom ispitivanju. Kao nivolumab i MK-3475, smatra se da ova antitela funkcionišu uglavnom blokiranjem PD-1/PD-L1 signalizacije. Za razliku od PD-1 antitela, PD-L1 antitela štede potencijalne interakcije između PD-L2 i PD-1, ali dodatno blokiraju interakcije između PD-L1 i CD80 (Park i sarad., 2010. Blood 316:1291-98). MPDL3280A je procenjen na više tipova tumora, sa sigurnošću i preliminarnom efikasnošću identifikovanim kod melanoma; karcinoma bubrežnih ćelija; nesitnoćelijskog karcinoma pluća (NSCLC); i karcinoma skvamoznih ćelija debelog creva, želuca i glave/vrata (Herbst i sarad. prezentovan na Annu. Meet Am. Soc. Clin. Oncol., Čikago, 31. maj - 4. jun 2013). Slično se pokazalo da je BMS-936559 bezbedan i klinički aktivan kod više tipova tumora u fazi I ispitivanja. MEDI-4736 je još jedno PD-L1 -blokirajuće antitelo koje je trenutno u kliničkom razvoju (NCT01693562).

[0138] Pored CTLA-4 i PD-1/PD-L1, prvenstveno su identifikovani brojni drugi imunomodulatorni ciljevi, mnogi sa odgovarajućim terapijskim antitelima koja se istražuju u kliničkim ispitivanjima. Page i sarad. (Annu. Rev. Med. 2014.65) detaljno opisuju mete imunomodulatornih antitela na Slici 1.

Dodatne komponente

[0139] U nekim tehničkim rešenjima predmetnog pronalaska, obezbeđene su dodatne komponente u kompletu za lečenje kancera.

[0140] U jednom tehničkom rešenju, komplet dalje sadrži farmaceutski prihvatljiv adjuvans, razblaživač ili ekscipijens.

[0141] Primeri adjuvanasa uključuju Poli I:C (Hiltonol), CpG, lipozome, mikrosfere, čestice slične virusu (ISCOMS), Frojndov nepotpuni adjuvans, aluminijum fosfat, aluminijum hidroksid, stipsu, bakterijske toksine (na primer, toksin kolere i toksin salmonele). Dalji primeri adjuvanasa uključuju Imikvimod ili glukopiranozil Lipid A. Posebno poželjan adjuvans je GM-CSF (faktor stimulacije kolonije granulocitnih makrofaga). Primeri razblaživača i ekscipijenasa uključuju sterilisanu vodu, fiziološki rastvor, tečnost kulture i fosfatni pufer. Primeri adjuvanasa za primenu u vakcinama koje ciljaju T ćelijsku granu imunog sistema, kao u predmetnom pronalasku, su detaljno opisani u Petrovsky & Aguilar Immunol Cell Biol.2004 82(5):488-96.

[0142] Polipeptid kao što je gore opsano je, u određenim tehničkim rešenjima, spojen sa imunogenim nosačem ili inkorporiran u virus ili bakteriju. Ovde takođe postoji objava u kojoj je molekul nukleinske kiseline, kako je gore opsano, spojen sa imunogenim nosačem ili inkorporiran u virus ili bakteriju. Primeri imunogenih nosača uključuju haemocijanin iz puža prilepka, goveđi serumski albumin, ovalbumin, imunoglobulin živine i peptidne fragmente imunogenih toksina. Ovde postoji objava u kojoj je molekul nukleinske kiseline spojen ili integrisan u nosač odabran iz grupe koja se sastoji od dendritskih ćelija, kvasca, bakterije, virusnih vektora, onkolitičkih virusa, čestica sličnih virusu, lipozoma, micelarnih nanočestica ili nanočestica zlata.

[0143] Komplet, u nekim tehničkim rešenjima, takođe sadrži dodatni terapijski sastojak. Primeri daljih terapijskih sastojaka uključuju interleukin-2 (IL2), interleukin-12 (IL12), dalji polipeptid sopstvenog antigena ili antigena povezanog sa tumorom (odnosno, polipeptid sopstvenog antigena ili antigena povezanog sa tumorom osim onih o kojima je gore bilo reči gore) hemoterapeutike, lekove protiv bolova, antiinflamatorne agense i druge agense protiv kancera.

[0144] Dalji detalji o dodatnim komponentama kompleta mogu se naći u Remington's Pharmaceutical Sciences and US Pharmacopoeia, 1984, Mack Publishing Company, Iston, PA, SAD.

[0145] U određenim tehničkim rešenjima, gore pomenute komponente kompleta su obezbeđene u obliku kompozicije ili farmaceutske kompozicije za lečenje kancera.

[0146] U jednom tehničkom rešenju, vakcina (tj. koktel polipeptida) i inhibitor imunološke kontrolne tačke se injektiraju lokalno iz istog šprica. U ovom tehničkom rešenju, koristi se mnogo niža doza inhibitora imunološke kontrolne tačke u poređenju sa onom koja se koristi kada se inhibitor imunološke kontrolne tačke administrira sistemski (videti Fransen i sarad. Clin Cancer Res. 2013 19(19):5381-9; Fransen i sarad. Oncoimmunology. 2013 2(11):e26493). To znači da će se inhibitor imunološke kontrolne tačke koristiti u dozi koja je na donjem kraju opsega od 1 mikrograma/kg do 10 mg/kg. Doziranje vakcine je nepromenjeno u poređenju sa onim kada se administrira odvojeno od inhibitora imunološke kontrolne tačke. Ovde je takođe stavljeno na uvid javnosti da je vakcina molekul nukleinske kiseline i da se vakcina i inhibitor imunološke kontrolne tačke injektuju lokalno iz istog šprica kao što je gore opsano.

Postupci predmetnog pronalaska

[0147] U primeni, svaka komponenta kompleta, kompozicija ili farmaceutska kompozicija kako je gore objašnjeno se administrira pacijentu kome je potrebno lečenje. U principu, može se koristiti bilo koji način administriranja komponenti kompleta, kompozicije ili farmaceutske kompozicije.

[0148] U tehničkim rešenjima predmetnog pronalaska u kojima komplet, kompozicija ili farmaceutska kompozicija sadrži polipeptid, polipeptid se endocitozira ćelijama koje prezentuju antigen, može biti predmet obrade antigena a zatim se prezentuje u kompleksu sa molekulom MHC klase IIl na površini ćelije. Kroz interakciju sa T-ćelijskim receptorima na površini T-ćelija, izaziva se CD4+ T-ćelijski odgovor. Treba imati na umu da kao rezultat obrade antigena, polipeptid kompleta, kompozicije ili farmaceutske kompozicije takođe može biti prezentovan u kompleksu sa molekulom MHC klase I na površini ćelije i na taj način izazvati CD8+ T ćelijski odgovor. Ovde takođe postoji obelodanjivanje u kome komplet, kompozicija ili farmaceutska kompozicija sadrži molekul nukleinske kiseline, i gde se molekul nukleinske kiseline takođe endocitozira i zatim transkribuje (ako je molekul nukleinske kiseline DNK) i translatira, a kodirani polipeptid se sintetiše kroz endogene ćelijske puteve. Nakon toga se kodirani polipeptid obrađuje i prezentuje na molekulu MHC da bi se izazvao T-ćelijski odgovor, kao što je prethodno opisano. Tako se komplet, kompozicija ili farmaceutska kompozicija mogu koristiti kao vakcina da bi se izazvao CD4+ T-ćelijski (kao i CD8+ T ćelijskil) imunitet.

[0149] Ovde takođe postoji objava u kojoj komplet, kompozicija ili farmaceutska kompozicija sadrže T-ćelijski receptor, ili T-ćeliju koja prikazuje T-ćelijski receptor, i gde T-ćelija ili T-ćelijski receptor direktno obezbeđuju CD4+ T-ćelijski (ili CD8+ T-ćelijski) imunitet.

[0150] Komponente kompleta kako je gore objašnjeno mogu se administrirati istovremeno, odvojeno ili uzastopno pacijentu kome je potrebno lečenje. To znači da se komponente kompleta mogu administrirati u različito vreme, kao i na suštinski istovremen način. Pojam istovremeno kako se ovde koristi odnosi se na administriranje jednog ili više agenasa u isto vreme. Na primer, u određenim tehničkim rešenjima, koktel polipeptida i inhibitor imunološke kontrolne tačke se administriraju istovremeno. Simultano uključuje istovremeno administriranje, odnosno u istom vremenskom periodu. U određenim tehničkim rešenjima, jedan ili više agenasa se administriraju istovremeno u istom satu, ili istovremeno u istom danu. U nekim tehničkim rešenjima, pojam "uzastopno" se odnosi na komponente kompleta koje se administriraju u razmaku od 1, 3, 5, 7, 10, 30 ili 60 dana. U nekim tehničkim rešenjima, pojam "uzastopno" se odnosi na komponente kompleta koje se administriraju u razmaku od 2, 4 ili 6 meseci.

[0151] Kao što je gore objašnjeno, druga komponenta kompleta (tj. inhibitor imunološke kontrolne tačke) je sposobna da nizvodno reguliše ili blokira imunološku kontrolnu tačku kako bi omogućila ekstenzivniju imunološku aktivnost. U nekim tehničkim rešenjima, poželjno je da se druga komponenta kompleta administrira posle prve komponente kompleta. Na ovaj način, druga komponenta kompleta stupa na snagu pošto se imunološki T-ćelijski odgovor pokreće kao odgovor na vakcinaciju sa prvom komponentom kompleta (koja je, u predmetnom pronalasku, koktel polipeptida). Poželjno je da se druga komponenta kompleta administrira tokom početne faze vakcinacije. U nekim tehničkim rešenjima, ovo je u roku od 30, 21, 14, 10, 7, 5, 3 ili 1 dana od početne vakcinacije sa prvom komponentom kompleta. Dalji detalji o režimima lečenja u skladu sa tehničkim rešenjima predmetnog pronalaska su opisani u nastavku.

[0152] Bez želje da budemo vezani teorijom, smatra se da administriranje druge komponente kompleta nakon prve komponente kompleta i unutar gore navedenog vremenskog okvira promoviše brzo i eikasno širenje T-ćelija specifičnih za prvu komponentu kompleta iz populacije naivnih T-ćelija u primarnim limfoidnim organima (tj. brz i efikasan primarni imunološki odgovor). Smatra se da je to zato što druga komponenta kompleta stupa na snagu kako se T-ćelijski odgovor razvija i sprečava prigušivanje odgovora od strane imunološke kontrolne tačke. Stoga, se promoviše snažan de novo imunološki odgovor, što se prevodi u veću kliničku korist kao što je opisano u nastavku. Pored toga, smatra se da administriranje druge komponente kompleta posle prve komponente kompleta i u gore pomenutom vremenskom odgovoru doprinosi stvaranju ubrzanog CD4+ T ćelijskog imunološkog odgovora.

[0153] Uzastopno ili suštinski istovremeno administriranje svake komponente kompleta može se izvršiti bilo kojim odgovarajućim putem uključujući, ali ne ograničavajući se na, intradermalne puteve, oralne puteve, intravenske puteve, subkutane puteve, intramuskularne puteve, direktnu apsorpciju kroz sluzokožu tkiva (npr., nazalni, oralni, vaginalni i rektalni) i okularne puteve (npr., intravitrealni, intraokularni, itd.). Komponente kompleta se mogu administrirati istim putem ili različitim putevima. Posebno je poželjno da se komponente kompleta administriraju injekcijom. U jednom tehničkom rešenju, komponente kompleta se injektiraju direktno u tumor kod pacijenta. Ako se kancer koji se leči nalazi u nosu ili ustima pacijenta tada se u nekim tehničkim rešenjima, komponente kompleta, kompozicije ili farmaceutske kompozicije administriraju sprejom i inhalacijom.

[0154] Pogodna doza prve komponente kompleta, koja je, u predmetnom pronalasku, koktel polipeptida (ovde je takođe stavljen na uvid javnosti molekul nukleinske kiseline koji kodira najmanje jedan polipeptid opisan ovde) je između 100 i 700 µg mada i doze izvan ovog opsega mogu povremeno biti potrebne (npr. od 1-1500 µg). Posebno je poželjna doza od 300 µg. Ovde takođe postoji objava u kojoj je prva komponenta kompleta T-ćelija i obezbeđena je doza od 10<6>do 10<11>ćelija. Pogodna doza druge komponente kompleta (tj. inhibitora imunološke kontrolne tačke) je 3 mg/kg iako povremeno mogu biti potrebne druge doze (npr. od 1 mikrograma/kg do 10 mg/kg).

[0155] U nekim tehničkim rešenjima, primenjuje se režim lečenja koji sadrži između dva i pet administriranja druge komponente kompleta (tj. inhibitora imunološke kontrolne tačke) pri čemu je svako administriranje razdvojeno između dve i pet nedelja. U poželjnom tehničkom rešenju,primenjuje se režim lečenja koji sadrži tri administriranja inhibitora imunološke kontrolne tačke) pri čemu je svako administriranje odvojeno tri nedelje.

[0156] U nekim tehničkim rešenjima, prva komponenta kompleta, koja je, u predmetnom pronalasku, koktel polipeptida (ovde se takođe stavlja na uvid javnosti molekul nukleinske kiseline ili T-ćelijski receptor ili T-ćelija koja prikazuje T ćelijski receptor) se administrira pacijentu prema sledećem režimu lečenja. Prva komponenta kompleta se administrira: (i) pre prvog administriranja inhibitora imunološke kontrolne tačke; (ii) pre svakog ponovnog administriranja inhibitora imunološke kontrolne tačke; i (iii) nakon završetka režima lečenja inhibitorom imunološke kontrolne tačke. Poželjno je da se višestruka administriranja prve komponente kompleta obezbede u fazama (i), (ii) i (iii).

[0157] Posebno je poželjno da se obezbedi jedno do pet administriranja prve komponente kompleta u fazama (i) i (ii) sedam dana pre prvog administriranja ili ponovnog administriranja inhibitora kontrolne tačke, redom. Posebno je poželjno da se obezbedi jedno do tri administriranja prve komponente kompleta. U nekim tehničkim rešenjima, administriranje prve komponente kompleta u fazi (i) je obezbeđeno između jednog do tri dana pre prvog administriranja inhibitora kontrolne tačke. Takođe je poželjno da se prva komponenta kompleta administrira pacijentu nakon završetka režima lečenja inhibitorom imunološke kontrolne tačke na mesečnom nivou (tj. faza (iii)). U alternativnom tehničkom rešenju, administriranje prve komponente kompleta u fazi (iii) je na kvartalnom nivou.

[0158] U jednom tehničkom rešenju, prva komponenta kompleta se administrira sa dodatnom komponentom kao što je gore objašnjeno. Posebno je poželjno da se prva komponenta kompleta administrira sa GM-CSF. Pogodna doza GM-CSF je između 50 i 100 µg. Posebno je poželjna doza od 75 µg.

[0159] U nekim tehničkim rešenjima, režim lečenja koji koristi prvu i drugu komponentu kompleta traje ukupno 48 nedelja od prvog administriranja druge komponente kompleta. U alternativnim tehničkim rešenjima, režim lečenja je kraći ili duži od 48 nedelja.

[0160] Kao što je ranije navedeno, najmanje jedan polipeptid koji je opisan ovde je sopstveni antigen i/ili univerzalni tumorski antigen, koji su povezani sa širokim spektrom tipova kancera. Prema tome, efikasnost predmetnog pronalaska nije ograničena na bilo koji određeni tip kancera. U predmetnom pronalasku, sopstveni antigen i/ili univerzalni tumorski antigen je hTERT, i tako u principu komponente kompleta, kompozicija ili farmaceutska kompozicija mogu da se administriraju pacijentu koji boluje od bilo koje vrste kancera kod kojih je gen telomeraze aktiviran. Takvi kanceri uključuju ali nisu ograničeni na kancer dojke, kancer prostate, kancer pankreasa, kolorektalni kancer, kancer pluća, kancer mokraćne bešike, maligni melanom, leukemije, limfome, kancer jajnika, kancer grlića materice i karcinome bilijarnog trakta. Međutim, pošto je enzim telomeraza eksprimiran u velikoj većini kancera, treba razumeti da efikasnost predmetnog pronalaska nije ograničena na bilo koji određeni tip kancera.

[0161] Da je telomeraza eksprimirana u velikoj većini kancera je pokazano u studijama kao što su Kim i sarad. Science. 1994, 23.Dec;266(5193):2011-5 i Bearss i sarad. Oncogene. 2000, 27. dec;19(56):6632-41.

[0162] Kim i sarad. 1994 su prikazali da, u kulturi ćelija koje predstavljaju 18 različitih humanih tkiva, 98 od 100 besmrtnih je bilo i nijedna od 22 populacije smrtnih populacija nije bilo pozitivno na telomerazu. Humana tkiva iz kojih su izvedene nemoralne ćelijske linije koje imaju aktivnost telomeraze uključivala su: kožu, vezivno tkivo, masno tkivo, dojke, pluća, želudac, pankreas, jajnik, grlić materice, bubreg, bešiku, debelo crevo, prostatu, CNS, retinu i krv. Predmetni pronalazak bi stoga bio pogodan za primenu protiv kancera koji potiči iz tih tkiva. Slično, 90 od 101 biopsije koje predstavljaju 12 tipova humanih tumora je bilo i nijedno od 50 normalnih somatskih tkiva nije bilo pozitivno na telomerazu. Tipovi humanih tumora koji su pokazali aktivnost telomeraze su: hepatocelularni karcinom, kancer debelog creva, karcinom skvamoznih ćelija (glave i vrata), Vilmsov tumor, kancer dojke (duktalni i lobularni, pozitivan čvor), kancer dojke (negativan aksilarni čvor), kancer prostate, intraepitelna neoplazija prostate tip 3, benigna hiperplazija prostate, neuroblastom, tumori mozga, sitnoćelijski karcinom pluća, rabdomiosarkom, lejomiosarkom, hematološki maligniteti (uključujući akutnu limfocitnu leukemiju, hroničnu limfocitnu leukemiju, limfom (odrasli)),

[0163] Bearss i sarad.2000 su osim toga prikazali prisustvo aktivnosti telomeraze u tumorskim ćelijama uzetim direktno od pacijenata sa širokim spektrom tipova kancera. Ovi tipovi tumora su uključivali: hematološke malignitete (uključujući akutnu mijeloidnu leukemiju, akutnu limfoidnu leukemiju, hroničnu mijeloidnu leukemiju, hroničnu limfoidnu leukemiju (ranu), hroničnu limfoidnu leukemiju (kasnu), mijelom, niskostepeni limfom, visokostepeni limfom); dojke; prostate; pluća (uključujući nesitnoćelijski i sitnoćelijski); debelog creva; jajnika; glave i vrata; bubrega; melanom; neuroblastom; glioblastom; hepatocelularni karcinom; želudaca; i bešike.

[0164] Podrazumeva se da, pošto se telomeraza aktivira kod gore pomenutih tipova kancera, predmetni pronalazak je pogodan za primenu protiv bilo kog od ovih tipova kancera (i zaista bilo kog tipa kancera u kome je telomeraza aktivirana). Štaviše, očigledno je da, pošto je aktivacija telomeraze zajedničko svojstvo koje se deli između tipova kancera, predmetni pronalazak nije ograničen ni na jedan poseban tip kancera.

[0165] Treba napomenuti da su neki od polipeptida predmetnog pronalaska ili ovde stavljeni na uvid javnosti (npr. polipeptid SEQ. ID NO.1) duži nego što bi normalno bili smešteni u molekulu MHC bilo klase I ili klase II. Pokazano je da peptidi ove dužine izazivaju snažnije imunološke odgovore, npr. od strane grupa koje rade na vakcinaciji protiv HPV-a i kancera grlića materice (Welters i sarad, 2008). Bez želje da budemo vezani teorijom, veruje se da se takvi polipeptidi, nakon njihovog administriranja pacijentu, endocitoziraju se od strane ćelija, podvrgavaju proteolitičkoj degradaciji u proteazomu i zatim se prezentuju na molekulu MHC klase I ili klase II. Stoga takvi polipeptidi mogu dovesti do ograničenog T-ćelijskog odgovora MHC klase I i/ili MHC klase II. Treba razumeti da je ovo demonstrirano na Slici 6 (videti Primer 6) jer različiti CD4+ ćelijski klonovi reaguju sa SEQ. ID NO.1 i prepoznaju različite peptidne fragmente iz ovog 30-mernog polipeptida kao rezultat proteolizičkog cepanja. Takođe treba razumeti da duži polipeptidi ostaju prisutni u pacijentu duži vremenski period od kraćih polipeptida i stoga postoji duži vremenski period tokom koga mogu izazvati imuni odgovor. Ovo je posebno značajno za one polipeptide koji imaju relativno nizak afinitet vezivanja za MHC.

[0166] Takođe treba ceniti da će pojedinci generalno razviti određeni stepen imunološke tolerancije na polipeptide sopstvenih antigena kroz proces u kome se T-ćelije koje reaguju sa takvim polipeptidima uništavaju u timusu pojedinca tokom T-ćelijskog razvoja. Stoga su u nekim tehničkim rešenjima predmetnog pronalaska poželjni polipeptidi predmetnog pronalaska sa relativno niskim afinitetom vezivanja za MHC. To je zato što će polipeptidi sa nižim afinitetom vezivanja za MHC biti izloženi sazrevanju T-ćelija nižom brzinom, pa je manja verovatnoća da će sve T-ćelije pojedinca koje reaguju sa polipeptidom biti izbrisane iz repertoara T-ćelije pojedinca. Prema tome, polipeptidi koji imaju relativno nizak afinitet vezivanja za MHC su, u nekim tehničkim rešenjima, sposobni da lakše prevaziđu imunološku toleranciju.

Sinergistički efekat

[0167] Polipeptid i inhibitor kontrolne tačke u koktelu stvaraju sinergistički efekat u lečenju kancera. Ovde takođe postoji objava u kojoj najmanje jedan polipeptid sopstvenog antigena ili univerzalni tumorski antigen, koji ima najmanje 12 aminokiseline dužine, molekul nukleinske kiseline, T-ćelijski receptor, ili T-ćelija koja prikazuje T-ćelijski receptor, kao što je ovde opisano i inhibitor imunološke kontrolne tačke proizvode sinergistički efekat u lečenju kancera.

[0168] Sinergistički efekat u lečenju kancera obuhvata: smanjenje vremena potrebnog imunološkom sistemu pacijenta da podigne merljiv imunološki odgovor protiv najmanje jednog polipeptida predmetnog pronalaska; podizanje snažnog imunološkog odgovora na najmanje jedan polipeptid (tj. indeks stimulacije, SI ≥ 3); i poboljšani klinički ishod (tj. delimičan ili potpun odgovor (takođe poznat kao delimična ili potpuna remisija) ili stabilna bolest). U nekim tehničkim rešenjima, sinergistički efekat u lečenju kancera takođe obuhavat indukciju širokog imunološkog odgovora (tj. podizanje imunološkog odgovora protiv 2, 3 ili više komponenti vakcine).

[0169] Bez želje da se vezujemo za teoriju, veruje se da je sposobnost najmanje jednog polipeptida predmetnog pronalaska da izazove CD4+ T ćelijski odgovor od centralnog značaja za sinergistički efekat. Pozivajući se na Sliku 1, prikazan je mehanizam kojim se očekuje da polipeptid predmetnog pronalaska izazove CD4+ T ćelijski odgovor. Primenom dugačkih polipeptida, CD4+ T ćelije se stimulišu. Ove ćelije igraju složenu ulogu u mikrookruženju tumora i sposobne su da stupe u direktnu interakciju sa tumorskim ćelijama i brojnim imunološkim efektorima, što dovodi do uništenja tumorskih ćelija. Mrtve tumorske ćelije oslobađaju više antigena koji za uzvrat preuzimaju ćelije koje prezentuju antigen, stimulišući drugi talas T-ćelijskog imuniteta koji cilja na druge tumorske antigene, fenomen koji se naziva "širenje epitopa".

[0170] Kombinacija polipeptida sposobnog da izazove CD4+ T ćelijski odgovor i inhibiciju imunološke kontrolne tačke rezultira brzom pojavom imunološkog odgovora kod velikog broja pacijenata kao i efikasnim povećanjem niskih/nedetektabilnih imunih odgovora kod drugih pacijenata. Ovo rezultira visokom stopom kliničkog odgovora (tj. udelom pacijenata sa delimičnim ili potpunim odgovorom (takođe poznatim kao delimična ili potpuna remisija) ili stabilnom bolešću. Posebno, polipeptid predmetnog pronalaska obezbeđuje imunološki odgovor specifičan za kancer pacijentima kojima nedostaje takav odgovor, i takođe će povećati slab ili suboptimalni sponatni imunološki odgovor kod pacijenata, čime se u velikoj meri povećava broj pacijenata koji mogu imati kliničku korist od inhibicije imunološke kontrolne tačke. Inhibicija imunološke kontrolne tačke uklanja negativan uticaj kontrolne tačke na T ćelijsku proliferaciju i na taj način rezultira bržim i klinički efikasnijim T ćelijskim odgovorom kod većeg broja pacijenata. Ovo uključuje pretvaranje negativnih odgovora na polipeptid predmetnog pronalaska u pozitivan odgovor omogućavanjem produžene klonalne ekspanzije, dugo nakon završetka vakcinacije sa polipeptidom.

[0171] Treba ceniti da je predmetni pronalazak posebno koristan u sledećim kliničkim uslovima. Prvo, u grupama pacijenata u kojima pacijent ima tumor gde spontani imunološki odgovori generalno izostaju (tj. indikacije tumora gde inhibicija imunološke kontrolne tačke ranije nije uspela da pruži kliničku) i u grupama pacijenata gde samo mali deo pacijenata reaguje na inhibiciju imunološke kontrolne tačke (npr. pacijenti sa malignim melanomom). Drugo, u grupama pacijenata u kojima su prethodne vakcine protiv kancera pokazale svoju sposobnost da izazovu imunološke odgovore na vakcine dugačkog peptida i kod pacijenata kod kojih se vakcine protiv kancera mogu razviti, ali nisu u stanju da pruže značajnu kliničku korist uprkos njihovoj sposobnosti da indukuju imune odgovore nakon vakcinacije. U jednom tehničkom rešenju, predmetni pronalazak se koristi u grupama pacijenata gde terapija imunološke kontrolne tačke trenutno ima marginalnu ili nikakvu kliničku korist i predmetni pronalazak izaziva de novo imune odgovore posle vakcinacije koktelom polipeptida.

Primeri

[0172] U daljem tekstu će predmetni pronalazak biti posebno opisan sa upućivanjem na Primere. Međutim, ovi Primeri ne ograničavaju tehnički obim predmetnog pronalaska.

Materijali i metode

Test T ćelijskog odgovora (proliferacija inkorporacijom 3H-timidina)

[0173] Mononuklearne ćelije periferne krvi (PBMC) su dobijene pre početka vakcinacije i u više vremenskih tačaka nakon vakcinacije. PBMC su izolovane i zamrznute kao što je prethodno opisano (Inderberg-Suso EM i sarad., Oncoimmunology 2012 1(5):670-686. T ćelijske kulture generisane od pre i posle vakcinacije PBMC, nakon jedne in vitro pre-stimulacije sa peptidnom vakcinom su naknadno testirane u standardizovanom tesu T ćelijske proliferacije primenom inkorporacije 3H-Timidina kao što je prethodno opisano (Inderberg-Suso EM i sarad., Oncoimmunology 2012 1(5):670-686). Ozračene autologne PBMC su korišćene kao ćelije koje prezentuju antigen (APC). T ćelije (50000) su inkubirane sa 50000 APC sa i bez relevantnog antigena (npr. kombinacija SEQ ID NOS.1, 2 i 3 kao i pojedinačni polipeptidi SEQ ID NOS.1, 2 i 3). T ćelijske kulture su testirane u tri primerka. Standardna greška srednje vrednosti (SEM) je obično bila ispod 10%. Grupni odgovori T ćelija su smatrani antigen specifičnim kada je stimulativni indeks (SI; odgovor sa antigenom podeljen sa odgovorom bez antigena) bio jednak ili veći od 3 (SI ≥ 3).

ELISPOT test

[0174] IFN-γ ELISPOT testovi su izvedeni u suštini kao što je prethodno opisano (Gjertsen MK i sarad. J Mol Med (Berl) 2003;81:43-50). Monoklonsko antitelo protiv humanog IFN-γ (Mabtech) je razblaženo sa PBS do konačne koncentracije od 5 µg/ml. MultiScreen-HA ploče sa 96-bunarića (Millipore) su obložene antitelom dodavanjem 75 µl/bunariću osnovnog rastvora i inkubirane preko noći na 4°C. Sledećeg dana, ploče su čuvane na sobnoj temperaturi 1 h pre nego što su bunarići isprani šest puta sa PBS 200 µl/bunariću da bi se uklonio višak antitela. Da bi se blokiralo nespecifično vezivanje, ploče su inkubirane 1-2 h na 37°C sa 100 µl po bunariću CellGro DC medijuma plus 10% humanog seruma (HS; Baxter) Odmrznute i isprane autologne PBMC su prebrojane i dodate u prethodno obložene bunariće pri 5 x 105 ćelija/bunariću. T ćelije koje su odgovorile su sakupljene, isprane, popisane i prebačene u CellGro DC medijum (CellGenix) u tri primerka u bunariće koji sadrže autologne PBMC sa 1 × 10<5>ćelija po bunariću. Uključene su negative kontrole samo sa T ćelijama i samo sa PBMC i pozitivne kontrole sa T ćelijama PBMC Staphylococcus enterotoxin C3 (SEC3; Toxin Technologies). Posle inkubacije preko noći na 37°C sa 5% CO2 u vlažnom inkubatoru, ploče su isprane šest puta sa PBS. Između drugog i trećeg ispiranja, ploče su inkubirane 10 min na sobnoj temperaturi. U svaki bunarić je dodato 75 µl osnovnog rastvora od 1 µg/ml biotinilovanog antitela protiv humanog IFN-γ (Mabtech) i ploče su inkubirane 2 h na sobnoj temperaturi. Posle šest ponavljanja ispiranja, ploče su inkubirane 1 h sa 75 µl po bunariću streptavidin-ALP (Mabtech) iz osnovnog rastvora (razblaženog 1:1000 u PBS plus 1% HSA). Da bi se uklonio višak antitela, bunarići su ponovo isprani šest puta sa PBS. Zatim, nakon dodavanja 75 µl supstrata BCIP/NBT (Sigma-Aldrich) u svaki bunarić, ploče su inkubirane 5-20 min. Kada su se pojavile tačke, dodata je voda da se zaustavi reakcija. Tačke su pobrojane korišćenjem automatskog analizatora, CTL IMMUNOSPOT S5 VERSA-02-9030 (Cellular Technology Ltd).

Primer 1: Polipeptidi koji imaju sekvence SEQ. ID NOS. 1 i 2 i kombinaciju SEQ ID NOS.

1, 2 i 3 su u stanju da izazovu CD4+ T ćelijski odgovor

[0175] Odgovori T ćelija periferne krvi kod pacijenata sa melanomom koji je vakcinisan sa SEQ ID NOS: 1, 2 i 3. T ćelije su stimulisane in vitro sa SEQ. ID NOS. 1, 2 ili 3 kao i kombinacijom sva tri polipeptida. Testovi T ćelijske proliferacije i ELISPOT testovi su izvedeni u skladu sa odeljkom Materijali i metode kako je ovde navedeno. Rezultati su predstavljeni na Slici 2A i 2B i Tabelama 3A do 3C ispod.719-20 se odnosi na SEQ. ID NO: 1, 725 se odnosi na SEQ. ID NO.2, 728 se odnosi na SEQ. ID NO. 3, i mešavina hTERT1 se odnosi na kombinaciju SEQ. ID NOS.

1, 2 i 3. Indeks stimulacije (SI) je izračunat za sve polipeptide testirane u testu T ćelijske proliferacije. SI ≥ 3 se smatrao pozitivnim.

Tabela 3A: Rezultati testa T ćelijske proliferacije

Tabela 3B: Rezultati ELISPOT testa

Tabela 3C: Rezime podataka

[0176] Pozivajući se na Slike 2A, pokazano je da su SEQ ID NOS: 1, 2 i kombinacija SEQ ID NOS: 1, 2 i 3 izazvale snažan imunološki odgovor kod pacijenta sa melanomom u nedeljama 4, 7 i 12 nakon vakcinacije kombinacijom SEQ ID NOS: 1, 2 i 3. Ovaj test je standardni test za CD4+ T ćelijski odgovori. Pozivajući se na Sliku 2B, pokazano je da je pozitivan imunološki odgovor na SEQ ID NOS.1, 2 i kombinaciju SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 detektovan primenom ELISPOT testa u 12. nedelji nakon vakcinacije kod pacijenta sa melanomom. Ovaj test je uglavnom razvijen za merenje CD8+ T ćelijskih odgovora.

[0177] Stoga, SEQ. ID NOS.1, 2 i kombinacija SEQ. ID NOS.1, 2 i 3 su bile sposobne da izazovu CD4+ T ćelijski odgovor kod pacijenta sa melanomom.

Primer 2: Imunogenost polipeptidnih fragmenata polipeptida koji imaju sekvencu SEQ. ID NO. 1.

[0178] CD4+ T-ćelije su generisane od dva pacijenta sa melanomom (pacijenti P7 i P9) i pacijenta sa kancerom pluća (pacijent P5). Pacijentima ranije nije administrirana vakcina protiv kancera. CD4+ T ćelije su stimulisane in vitro sa SEQ. ID NO. 1 ili njenim fragmentima koji sadrže 14 aminokiselina (kao što je navedeno u Tabeli 4 ispod). Test T ćelijske proliferacije je izveden u skladu sa odeljkom Materijali i metode kako je ovde navedeno. SI ≥ 2 se smatrao pozitivnim. Rezultati su prezentovani na Slikama 3A-C.

Tabela 4: Polipeptidni fragmenti polipeptida koji imaju sekvencu SEQ. ID NO.1

[0179] Pozivajući se na Sliku 3A, prikazana je stimulacija klonova T ćelije (klonovi 28-2 i 5-2) uzetih od pacijenta P7 sa melanomom peptidom koji ima sekvencu SEQ. ID NO. 1 i peptidnim fragmentima, 719-20-13, 719-20-14, 719-20-15, i 719-20-16. Svaki peptid je izazvao snažan odgovor klonova 28-2 i 5-2. SI klona 28-2 je bio izuzetno visok i prikazuje da ovi peptidi mogu da izaberu klonove T ćelije neobično visoke aktivnosti iz T ćelijskog repertoara pacijenata sa kancerom. Pošto su oba klona bila ograničena na HLA-DQ6, ovi rezultati dalje prikazuju da je repertoar T ćelija, koje prepoznaju ove peptide prezentovan datim molekulom HLA klase-II, složen.

[0180] Pozivajući se na Sliku 3B, prikazana je stimulacija klonova T ćelije (klon 9 i 80) uzetih od pacijenta P9 sa melanomom peptidom koji ima sekvencu SEQ. ID NO. 1 i peptidnim fragmentima719-20-2, 719-20-3, 719-20-4, 719-20-5, 719-20-6, 719-20-7, 719-20-8, i 719-20-9. Posebno jaka stimulacija T ćelijskog klona 9 melanoma P9 primećena je za peptidne fragmente 719-20, 719-20-3, 719-20-4, 719-20-5, 719-20-6 i 719-20-7. Oba ova klona T ćelije su bila ograničena na HLA-DR8, što ponovo prikazuje da su T ćelije koje prepozanju isti peptid prezentovan istim molekulom HLA klase-II heterogene.

[0181] Pozivajući se na Sliku 3C, prikazana je stimulacija klona T ćelije (klon 109; HLA-DR8 ograničen) uzetog od pacijenta P5 sa kancerom pluća peptidom koji ima sekvencu SEQ. ID NO.1 i peptidnim fragmentima 719-20-2, 719-20-4, 719-20-5, i 719-20-6. Svaki peptid je izazvao snažan odgovor od klona 109.

[0182] U zaključku, peptidni fragmenti SEQ. ID NO. 1 su uspešno stimulisali CD4+ T ćelijske klonove iz uzoraka pacijenata. Štaviše, 12/17 testiranih peptidnih fragmenata prepoznato je među pet testiranih klonova T ćelije.

Primer 3: MHC klase II vezujući motivi SEQ. ID NO.1.

[0183] MHC klase II vezujući motivi SEQ. ID NO.1 i imunogeni fragmenti sekvence su izračunati i prikazani su u Tabeli 5.

Tabela 5: MHC class II vezujući motivi SEQ. ID NO.1 i njihovi imunogeni fragmenti

[0184] Kao što se može videti iz Tabele 5, polipeptid SEQ. ID NO: 1 i njegovi imunogeni fragmenti su u stanju da se vežu za širok spektar HLA molekula (imajte na umu da su u Tabeli 5 prikazani samo oni koji prezentuju Th epitope). Prema tome, ovaj polipeptid je u stanju da generiše imunološke odgovore u veoma širokoj populaciji pacijenata.

Primer 4: Imunogenost polipeptidnih fragmenta polipeptida koji imaju sekvencu SEQ. ID NO. 2.

[0185] CD4+ T-ćelije su generisane od pacijenta sa melanomom (pacijent P7) i pacijenta sa kancerom jajnika (pacijent P1). Pacijentima ranije nije administrirana vakcina protiv kancera. CD4+ T ćelije su stimulisane in vitro sa SEQ. ID NO.2 ili njihovim fragmentima koji sadrže 12 aminokiselina (kao što je navedeno ispod u Tabeli 6). Test T ćelijske proliferacije je izveden u skladu sa odeljkom Materijali i metode kako je ovde navedeno. SI ≥ 2 se smatrao pozitivnim. Rezultati su prezentovani na Slici 4.

Tabela 6: Polipeptidni fragmenti polipeptida koji imaju sekvencu SEQ. ID NO.2

[0186] Pozivajući se na Sliku 4, prikazana je stimulacija T ćelija uzetih od pacijenta P7 sa melanomom i od pacijenta P1 sa kancerom jajnika, peptidom koji ima sekvencu SEQ. ID NO.2 i fragmentima polipeptida, 725-2 i 725-4.

[0187] Polipeptidni fragmenti SEQ. ID NO.2 su uspešno stimulisali T ćelije iz uzoraka pacijenta. Štaviše, 2/4 testiranih polipeptidnih fragmenata je prepoznato među testiranim pacijentima sa kancerom.

Primer 5: Polipeptid koji ima sekvencu SEQ. ID NO. 3 i njegovi fragmenti su sposobni da izazovu CD4+ T ćelijski odgovor

[0188] CD4+ T ćelije su generisane od jednog pacijenta sa kancerom pankreasa (pacijent P1) i jednog pacijenta sa glioblastomom (pacijent P5) kojima nije administrirana vakcina protiv kancera. CD4+ T ćelije su stimulisane in vitro sa SEQ. ID NO. 3 ili njenim fragmentima koji sadrže 12 aminokiselina (kao što je navedeno ispod u Tabeli 7). Test T ćelijske proliferacije je izveden u skladu sa odeljkom Materijali i metode kako je ovde navedeno. SI ≥ 3 se smatrao pozitivnim. Rezultati su prezentovani na Slici 5.

Tabela 7: Polipeptidni fragmenti polipeptida koji imaju sekvencu SEQ. ID NO.3

[0189] Pozivajući se na Sliku 5, prikazano je da su polipeptid koji ima sekvencu SEQ. ID NO.3 i njegovi fragmenti izazivali CD4+ T ćelijski odgovor kod nevakcinisanog pacijenta sa kancerom pankreasa i glioblastomom. Posebno jaka stimulacija CD4+ T ćelija primećena je za peptidni fragment 728-2 kod pacijenta sa kancerom pankreasa dok su svi fragmenti snažno stimulisali ćelije pacijenta sa glioblastomom.

[0190] U zaključku, SEQ. ID NO.3 i njeni fragmenti bili su sposobni da stimulišu CD4+ T ćelije kod nevakcinisanih pacijenata sa kancerom pankreasa i glioblastomom.

Primer 6: Polipeptidni fragmenti polipeptida koji imaju sekvencu SEQ. ID NO.1 su sposobni da izazovu CD4+ T ćelijski odgovor

[0191] CD4+ T ćelijski klonovi specifični za SEQ. ID NO. 1 su generisani od pacijenta koji je vakcinisan kombinacijom SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 i stimulisani su sa preklapajućom bibliotekom 14-mernih peptida SEQ. ID NO. 1. Proliferacija T ćelijskog klona je merena nakon stimulacije peptidom primenom testova T ćelijskog odgovora (proliferacija inkorporacijom 3H-Timidina) prema Materijalima i metodama. Podaci su prikazani na Slici 6.

[0192] Pozivajući se na Sliku 6, prikazano je da su CD4+ T ćelijski klonovi specifični za SEQ. ID NO. 1 prepoznali različite polipeptidne 14-merne fragmente SEQ. ID NO.1 u zavisnosti od HLA restrikcije. Stoga, je vakcinacija sa SEQ. ID NO. 1 pune dužine, sposobna da proizvede širok CD4+ T ćelijski odgovor jer su stimulisani T ćelijski klonovi različite HLA restrikcije (npr. HLA-DR i HLA-DQ ograničeni T ćelijski klonovi).

[0193] U zaključku, fragmenti polipeptida koji imaju sekvencu SEQ. ID NO.1 su bili sposobni da izazovu CD4+ T ćelijski odgovor u T ćelijskim klonovima različitih HLA restrikcija.

Primer 7: Podaci o kliničkom odgovoru pacijenata sa neresektabilnim ili metastatskim malignim melanomom koji su primili vakcinu protiv kancera u kombinaciji sa ipilimumabom

[0194] Kombinovano lečenje sa anti-CTLA-4 blokirajućim agensom i vakcinom protiv kancera (koja je sadržala duge peptide sposobne da indukuju odgovor T pomoćnih ćelija specifičnih za kancer) je ispitano u kliničkom ispitivanju. U ispitivanju (EudraCT broj: 2013-005582-39) kombinacije ipilimumaba i vakcine protiv kancera koja sadrži koktel SEQ ID NOS: 1, 2 i 3 ispitivana je kod pacijenta sa neresektabilnim ili metastatskim malignim melanomom.

[0195] Ipilimumab je potpuno humani monoklonski imunoglobulin specifičan za ljudski citotoksični T limfocitni antigen 4 (CTLA-4, CD152), imunomodulatorni molekul koji je eksprimiran na podskupu aktiviranih T-ćelija. Predloženi mehanizam delovanja za ipilimumab je narušavanje interakcije CTLA-4 sa kostimulatornim molekulima B7 (CD80 ili CD86) eksprimiranim na ćelijama koje prezentuju antigen, što rezultira inhibicijom nishodne modulacije funkcije CTLA-4.

[0196] Vakcina protiv kancera koja sadrži SEQ ID NOS: 1, 2 i 3 je injekciona terapijska vakcina protiv kancera koja je trenutno u razvoju za lečenje nekoliko tipova kancera. Sastoji se od smeše tri sintetička peptida, dužine 15 i 30 aminokiselina, koji predstavljaju fragmente prirodnog proteina, podjedinice humane reverzne transkriptaze telomeraze (hTERT), i koji su sposobni da indukuju odgovor Tpomoćne ćelije specifične za kancer.

Kliničko ispitivanje

Dizajn

[0197] Ovo je bila otvorena, jednostruka, interventna studija faze I/IIa, koja ispituje bezbednost i podnošljivost kombinacije ipilimumab/ vakcina protiv kancera kod pacijenata sa neresektabilnim ili metastatskim malignim melanomom.

Režim lečenja

[0198] Pacijenti su primili ipilimumab i vakcinu protiv kancera koja sadrži SEQ ID NOS.1, 2 i 3 zajedno sa faktorom stimulacije kolonije granulocitnih makrofaga (GM-CSF). Ipilimumab je administriran svake 3. nedelje sa ukupno 4 doze. GM-CSF i vakcina protiv kancera su administrirani 7, 5 i 3 dana pre prve doze ipilimumaba. Četvrta doza GM-CSF i vakcina protiv kancera su admnistrirane 11 dana nakon prve doze ipilimumaba, a zatim 3 dana pre svake doze ipilimumaba i nakon toga svake 4. nedelje za ukupno do 9 doza vakcine.

Rezultati

[0199] Od 14 prvih pacijenata uključenih u ovu studiju, bilo je 12 kvalifikovanih i lečenih. Pacijenti su imali prosečnu starost od 58.7 godina (raspon 48-74). Bilo je pet žena i sedam muškaraca. Podaci o kliničkom odgovoru sa vremenom praćenja od 5 do 14 meseci od početka lečenja su prikupljeni i prikazani u Tabeli 8. Pozivajući se na Tabelu 8, šest od dvanaest pacijenata je imalo klinički odgovor, troje od njih su imali delimičan odgovor, a tri stabilnu bolest.

Tabela 8: Podaci o kliničkom odgovoru

[0200] CR: kompletan odgovor; PR: delimičan odgovor; SD: stabilna bolest; PD: progresivna bolest. Najbolji odgovor tumora je najbolji odgovor zabeležen tokom vremena posmatranja. Diskusija

[0201] Gore opisani rezultati daju stopu kontrole bolesti (udeo pacijenata sa delimičnim ili kompletnim odgovorom ili stabilnom bolešću) od 50%. Hodi i sarad. 2010 su prijavili rezultate faze 3 studije na sličnoj populaciji pacijenata gde je stopa kontrole bolesti (najbolji ukupan odgovor) u grupi pacijenata koja je primala samo ipilimumab bila 28.5% (srednje vreme praćenja je bilo 27.8 meseci) i stopa kontrole bolesti u grupi pacijenata koja je primala ipilimumab i vakcinu protiv kancera gp100 je bila 20.1% (srednje vreme praćenja je bilo 21 meseci) (Hodi i sarad. N Engl J Med.2010 363(8):711-23). Važno je da je stopa delimičnog odgovora u predmetnoj studiji bila 25%. Hodi i sarad.2010 su prijavili delimične stope odgovora od 5.5 % i 9.5% za grupu koja je primala ipilimumab plus Gp100 i grupu koja je primala samo ipilimumab, redom. Gp100 je vakcina protiv kancera koja sadrži HLA-A*0201-restriktivne 9-merne peptide izvedene iz melanozomalnog proteina, glikoproteina 100 (Gp100).

[0202] Prema tome, stopa kontrole bolesti primećena u kliničkom ispitivanju iznad, gde su pacijenti sa neresektabilnim ili metastatskim malignim melanomom primili vakcinu protiv kancera koja sadrži tri duga peptida iz hTERT u kombinaciji sa ipilimumabom bila je očigledno veća od one koja je primećena kod slične populacije pacijenata kada je administriran ipilimumab sam ili u kombinaciji sa vakcinom protiv kancera koja sadrži kratki (9-merni) peptid izveden iz gp100. Posebno, stopa delimičnog odgovora u kliničkom ispitivanju iznad je bila znatno viša od one koju su prijavili Hodi i sarad. 2010.

Primer 8: Podaci o ukupnom preživljavanju pacijenata sa neresektabilnim ili metastatskim malignim melanomom koji su primili vakcinu protiv kancera u kombinaciji sa ipilimumabom

Uvod

[0203] Ovaj Primer pruža dodatne podatke iz kliničkog ispitivanja kako je navedeno u Primeru 7.

Rezultati

[0204] Od 14 prvih pacijenata uključenih u ovu studiju, 12 je bilo kvalifikovano i lečeno. Pacijenti su imali prosečnu starost od 58.7 godina (raspon 48-74). Bilo je pet žena i sedam muškaraca.

[0205] Stopa ukupnog preživljavanja (OS) nakon 18 meseci i 12 meseci od randomizacije bila je 75% (9/12).

[0206] Medijana ukupnog preživljavanja još nije bila postignuta. Međutim, sa dostupnim podacima o praćenju preživljavanja u rasponu od 18 do 28 meseci, medijana ukupnog preživljavanja bila je najmanje 18 meseci. Generalno, ukupno preživljavanje se definiše kao dužina vremena od randomizacije u kliničkoj studiji do smrti zbog bilo kog uzroka.

Diskusija

[0207] Hodi i sarad. 2010 prijavili su rezultate faze 3 studije na sličnoj populaciji pacijenata gde je stopa OS u toku 1 godine bila 46% u grupi pacijenata koja je primala samo ipilimumab i 44% u grupi pacijenata koja je primala ipilimumab i vakcinu protiv kancera gp100 (Hodi i sarad. N Engl J Med. 2010 363(8):711-23). Gp100 je vakcina protiv kancera koja sadrži HLA-A*0201-restriktivne 9-merne peptide izvedene od melanozomalnog proteina, glikoproteina 100 (Gp100). Hodi je prijavio medijanu ukupnog preživljavanja od 10.1 mesec u grupi samog ipilimumaba i 10.0 meseci u grupi ipilimumaba plus gp100. Medijana praćenja preživljavanja bila je 27.8 meseci i 21 mesec u grupama pacijenata koji su primili samo ipilimumab i ipilimumab plus gp100, redom.

[0208] Prema tome, jednogodišnje ukupno preživljavanje i medijana ukupnog preživljavanja u kliničkom ispitivanju iznad, gde su pacijenti sa neresektabilnim ili metastatskim malignim melanomom primili vakcinu protiv kancera koja sadrži tri duga peptida iz hTERT u kombinaciji sa ipilimumabom, bili su jasno veći od onih koji su primećeni u sličnoj populaciji pacijenata, kada je ipilimumab administriran sam ili u kombinaciji sa vakcinom protiv kancera koja sadrži kratki (9-merni) peptid izveden iz gp100.

Primer 9: Indukcija imunološkog odgovora u uzorcima pacijenata sa kancerom pluća i prostate koji su primili samo vakcinu protiv kancera u poređenju sa pacijentima sa melanomom koji su primili vakcinu protiv kancera u kombinaciji sa ipilimumabom [0209] Terapijska vakcina protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 je ispitivana u dve faze 1/2A kliničkih ispitivanja kod pacijenata sa kancerom pluća (EudraCT broj: 2012-001852-20) i kancerom prostate (EudraCT broj: 2012-002411-26 ), redom.

[0210] Kombinovani tretman sa anti-CTLA-4 antitelom ipilimumabom i vakcinom protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 je istražen u kliničkom ispitivanju melanoma (EudraCT broj: 2013-005582-39).

Režim lečenja

Ispitivanja kancera pluća i prostate:

[0211] Studije su bile otvorene studije označene faze I/IIa sa povećanjem doze vakcine protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 kod pacijenata sa androgen-senzitivnim metastatskim kancerom prostate i nesitnoćelijskim kancerom pluća (NSCLC) nakon završetka terapije zračenjem i/ili hemoterapije, redom. Vakcina protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 i GM-CSF je administrirana na dane 1, 3 i 5, zatim 2, 3, 4, 6. i 8. nedelje nakon čega su sledile mesečne vakcinacije do 6 meseci.

Ispitivanje melanoma:

[0212] Pacijenti sa neresektabilnim ili metastatskim malignim melanomom primili su ipilimumab i vakcinu protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 zajedno sa GM-CSF. Ipilimumab je davan svake 3. nedelje sa ukupno 4 doze prema standardnoj proceduri. Vakcina protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 i GM-CSF je administrirana pre i između lečenja ipilimumabom i nakon toga svake 4. nedelje za ukupno do 9 doza vakcine. Tačnije, vakcina protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 i GM-CSF su administrirani 7, 5 i 3 dana pre prve doze ipilimumaba. Četvrta doza GM-CSF i vakcine protiv kancera je data 11 dana nakon prve doze ipilimumaba a zatim 3 dana pre svake doze ipilimumaba i nakon toga svake 4. nedelje za ukupno do 9 doza vakcine.

Analiza imunološkog odgovora

[0213] Imunološki odgovori su mereni testom T ćelijskog odgovora (proliferacija inkorporacijom 3H-Timidina) primenom uzoraka krvi pacijenta sakupljenih pre, tokom i nakon tretmana u skladu sa Materijalima i metodama. Specifični T-ćelijski odgovor se smatrao pozitivnim ako je peptidni odgovor bio najmanje 3 puta veći od osnovnog (Indeks stimulacije, SI ≥ 3) za najmanje jedan od peptida vakcine ili kombinaciju peptida. Svaki pacijent koji je razvio pozitivan specifični T-ćelijski odgovor na bilo koji od peptida SEQ. ID NOS. 1, 2 ili 3 tokom studije je definisan kao imunološki odgovor.

Rezultati

[0214] Podaci o imunološkom odgovoru posle vakcinacije sa 300 mikrograma vakcine protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS.1, 2 i 3 su bili dostupni od 7 pacijenata u studiji sa kancerom prostate i 6 pacijenata iz studije kancera pluća. Uzorci krvi od 11 pacijenata u studiji melanoma (tj. 300 mikrograma vakcine protiv kancera u kombinaciji sa ipilimumabom) takođe su bili dostupni za analizu imunološkog odgovora. Podaci su sažeti na Slici 7.

[0215] Pozivajući se na Sliku 7, prikazan je procenat pacijenata koji su razvili pozitivan imunološki odgovor na vakcinu u različitim vremenskim tačkama nakon vakcinacije. Sve u svemu, 10/11 (91%) pacijenata u ispitivanju melanoma imalo je pozitivan imunološki odgovor. Za jednog pacijenta koji nije imao pozitivan odgovor, bio je dostupan samo jedan uzorak krvi nakon vakcinacije posle 4 nedelje. Sve u svemu, 86% pacijenata u kombinovanim grupama kancera prostate i pluća imalo je pozitivan imunološki odgovor. Pacijenti koji su primili kombinovan tretman vakcine protiv kancera i ipilimumaba razvili su imuni odgovor brže od pacijenata koji su primili samo vakcinu protiv kancera. Posle četiri nedelje, 55% pacijenata koji su primili kombinaciju vakcine protiv kancera i ipilimumaba imalo je imunološki odgovor dok je bilo potrebno 10 nedelja pre nego što je više od polovine (54%) pacijenata koji su primili samo vakcinu protiv kancera razvilo imunološki odgovor. Dva pacijenta u studiji melanoma, dva pacijenta u studiji kancera prostate i jedan pacijent u studiji kancera pluća imali su spontani imunološki odgovor na jedan od peptida vakcine, svi su ojačani vakcinacijom.

[0216] Prema tome, rezultati sa Slike 7 pokazuju da pacijenti koji su primili kombinovani tretman vakcine protiv kancera i ipilimumaba podižu imunološke odgovore na polipeptide vakcine brže od onih pacijenata koji su primili samo vakcinu protiv kancera. Sve u svemu, veći procenat pacijenata koji su primili kombinovani tretman vakcine protiv kancera i ipilimumaba razvio je imunološki odgovor na jedan od polipeptida vakcine tokom studije, u poređenju sa onim pacijentima koji su primili samo vakcinu protiv kancera.

Primer 10: Kombinovanje vakcine protiv kancera i ipilimumaba proizvodi sinergistički efekat u lečenju kancera

[0217] Terapijska vakcina protiv kancere koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 je ispitivana u dve faze 1/2A kliničkih ispitivanja kod pacijenata sa kancerom pluća (EudraCT broj: 2012-001852-20) i kancerom prostate (EudraCT broj: 2012-002411-26), redom.

[0218] Kombinovano lečenje sa anti-CTLA-4 antitelom ipilimumabom i vakcinom protiv kancera koja sadrži SEQ. ID. NOS.1, 2 i 3 je istražen u kliničkom ispitivanju melanoma (EudraCT broj: 2013-005582-39).

Režim lečenja

Ispitivanja kancera pluća i prostate:

[0219] Studije su bile otvorene studije označene faze I/IIa sa povećanjem doze vakcine protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 kod pacijenata sa androgen-senzitivnim metastatskim kancerom prostate i NSCLC nakon završetka terapije zračenjem i/ili hemoterapije, redom. Vakcina protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 i GM-CSF je administrirana na dane 1, 3 i 5, zatim 2, 3, 4, 6, 8. i 10. nedelje nakon čega su sledile mesečne injekcije do 6 meseci.

Ispitivanje melanoma:

[0220] Pacijenti sa neresektabilnim ili metastatskim malignom melanomom primili su ipilimumab i vakcinu protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 zajedno sa GM-CSF. Ipilimumab je administriran svake 3. nedelje sa ukupno 4 doze prema standardnoj proceduri. Vakcina protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 i GM-CSF je administrirana pre i između tretmana ipilimumabom i nakon toga svake 4. nedelje za ukupno do 9 doza vakcine. Tačnije, vakcina protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 i GM-CSF su administrirani 7, 5 i 3 dana pre prve doze ipilimumaba. Četvrta doza GM-CSF i vakcine protiv kancera data je 11 dana nakon prve doze ipilimumaba i zatim 3 dana pre svake doze ipilimumaba i nakon toga svake 4. nedelje za ukupno do 9 doza vakcine.

Analiza imunološkog odgovora

[0221] Imuni odgovori su mereni testom T ćelijskog odgovora (proliferacija inkorporacijom 3H-Timidina) primenom uzoraka krvi pacijenata sakupljenih pre, tokom i nakon lečenja kao što je navedeno u Materijalima i metodama. Specifični T-ćelijski odgovor se smatrao pozitivnim ako je peptidni odgovor bio najmanje 3 puta veći od osnovnog (Indeks stimulacije, SI ≥ 3) za najmanje jedan od peptida vakcine ili kombinaciju peptida. Svaki pacijent koji je razvio pozitivan specifični T-ćelijski odgovor na bilo koji od peptida SEQ. ID NOS. 1, 2 ili 3 tokom studije bio je definisan kao imunološki odgovor.

Rezultati

Ispitivanja kancera pluća i prostate:

[0222] Kombinovani podaci za kohortu sa dozom od 300 mikrograma iz ispitivnja kancera pluća i prostate prikazani su u Tabeli 9A. Uključeni su samo podaci za pacijente koji su odgovorili. Za 11 pacijenata koji su odgovorili od 13 vakcinisanih pacijenata, u proseku je bilo potrebno 7.6 injekcija vakcine protiv kancera (raspon 6 do 11) po pacijentu da bi se dobio pozitivan imunološki odgovor na najmanje jedan od peptida SEQ ID NOS. 1, 2 ili 3 u vakcini protiv kancera. Ovo odgovara prosečnoj dozi od 2.3 mg vakcine protiv kancera (raspon 1.8 do 3.3 mg) po pacijentu. Prosečna snaga (SI) maksimalnog imunološkog odgovora u ovoj grupi pacijenata bila je 15.5 (opseg 3.7-34.5).

Tabela 9A: Podaci od pacijenata u kliničkim ispitivanjima pluća i prostate

Ispitivanje melanoma:

[0223] U ovoj studiji korišćena je ista doza vakcine protiv kancera (300 mikrograma po injekciji). Podaci su prikazani u Tabeli 9B. Deset od jedanaest pacijenata u ovoj grupi podiglo je pozitivan imunološki odgovor na vakcinu protiv kancera nakon vakcinacije. Prosečan broj injekcija vakcine protiv kancera potrebnih da bi se dobio pozitivan imunološki odgovor kod 10 pacijenata bio je 5 (opseg 3 do 7). Ovo odgovara prosečnoj dozi od 1.5 mg vakcine protiv kancera (opseg 0.9 do 2.1 mg) po pacijentu. Prosečna snaga (SI) maksimalnog imunološkog odgovora u ovoj grupi pacijenata bila je 20.2 (opseg 3.9 do 56.3).

Tabela 9B: Podaci od pacijenata u kliničkom ispitivanju melanoma

Diskusija

[0224] Podaci predstavljeni u Tabelama 9A i 9B jasno prikazuju sinergistički efekat kada se vakcina protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 kombinuje sa CTLA-4 blokatorom ipilimumabom u lečenju kancera. Ovo se manifestuje i značajnim smanjenjem vremena potrebnog imunološkom sistemu pacijenta da postigne merljiv imunološki odgovor na vakcinu (rezimirano u Tabeli 9C) i kasnijom jačinom imunološkog odgovora. Kod pacijenata sa rastućom tumorskom masom, vreme je kritično i rani imunološki odgovor će biti od od suštinskog značaja za kontrolu tumora. Vremenska razlika između 5 injekcija (15 dana) i 7.6 (8) injekcija (36 dana) je stoga veoma relevantna. Još jedan važan parametar uspeha je snaga imunološkog odgovora. Veća je verovatnoća da će snažan imunološki odgovor imati klinički uticaj nego slab odgovor, stoga je srednja vrednost pika SI od 20.2 viđena u kombinovanom ispitivanju povoljna u poređenju sa srednjom vrednosti pika SI od 15.5 primećenom kada je vakcina protiv kancera data sama.

Tabela 9C: Rezime podataka o pacijentima u kliničkim ispitivanjima pluća, prostate i melanoma

[0225] U zaključku, podaci iz analize uloge CTLA-4 blokade u kombinaciji sa vakcinom koja je bazirana na dugom peptidu (tj. koja sadrži polipeptide koji imaju sekvencu SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3) daju po prvi put primer sinergističkog efekta kada se CTLA-4 blokada kombinuje sa T ćelijskim odgovorom izazanim peptidnom vakcinom kod pacijenata sa kancerom. Ovaj sinergistički efekat je obuhvatao smanjenje vremena potrebnog pacijentima da postignu pozitivan imunološki odgovor na peptid vakcine; jači imunološki odgovor; i poboljšani klinički odgovor (tj. kao što je prikazano u Primeru 7). Sve u svemu, ovi podaci daju snažno obrazloženje za novi tip lečenja, inhibitorom kontrolne tačke-vakcinom protiv kancera, za koji se očekuje da će dalje promeniti kliničku sliku u lečenju kancera.

Primer 11: Indukcija širokog imunološkog odgovora u uzorcima pacijenata sa melanomom koji su primili vakcinu protiv kancera u kombinaciji sa ipilimumabom.

[0226] Terapijska vakcina protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 je ispitivana u dve faze 1/2A kliničkog ispitivanja kod pacijenata sa kancerom pluća (EudraCT broj: 2012-001852-20) i kancerom prostate (EudraCT broj: 2012-002411-26), redom.

[0227] Kombinovano lečenje sa anti-CTLA4 antitelom ipilimumabom i vakcinom protiv kancera koja sadrži SEQ. ID. NOS.1, 2 i 3 je ispitano u kliničkom ispitivanju melanoma (EudraCT broj: 2013-005582-39).

Režim lečenja

Ispitivanja kancera pluća i prostate:

[0228] Studije su bile otvorene studije označene faze I/IIa sa povećanjem doze vakcine protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 kod pacijenata sa androgen-senzitivnim metastatskim kancerom prostate i NSCLC nakon završetka terapije zračenjem i/ili hemioterapije, redom. Vakcina protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 i GM-CSF je administrirana na dane 1, 3 i 5, zatim 2, 3, 4, 6, 8. i 10. nedelje nakon čega su sledile mesečne injekcije do 6 meseci. Postojale su tri različite dozne grupe sa vakcinom od 100, 300 i 700 mikrograma dok je adjuvansna doza bila 75 mikrograma GM-CSF.

Ispitivanje melanoma:

[0229] Pacijenti sa neresektabilnim ili metastatskim malignim melanomom primili su ipilimumab i vakcinu protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 zajedno sa GM-CSF. Ipilimumab je administriran svake 3. nedelje sa ukupno 4 doze prema standardnoj proceduri. Vakcina protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 i GM-CSF je administrirana pre i između lečenja ipilimumabom i nakon toga svake 4. nedelje za ukupno do 9 doza vakcine. Doza vakcina je bila 300 mikrograma dok je doza adjuvansa bila 75 mikrograma GM-CSF.

Analiza imunološkog odgovora

[0230] Imunološki odgovori su mereni testom T ćelijskog odgovora (proliferacija inkorporacijom 3H-Timidina) primenom uzoraka pacijenata prikupljenih pre, tokom i nakon lečenja kao što je navedeno u Materijalima i metodama. Specifični T-ćelijski odgovor se smatrao pozitivnim ako je peptidni odgovor bio najmanje 3 puta veći od osnovnog (Indeks stimulacije, SI ≥ 3). Imuni odgovori se mereni za svaki pojedinačni peptid SEQ. ID NOS. 1, 2 ili 3.

Rezultati

[0231] Frakcija pacijenata sa pozitivnim imunološkim odgovorom za sve pojedinačne peptide SEQ. ID NOS. 1, 2 ili 3 nakon vakcinacije je prezentovana ispod u Tabeli 10.

Tabela 10

Diskusija

[0232] Kao što je objašnjeno u Primeru 9, 91% pacijenata sa melanomom koji su primili kombinovani tretman vakcine protiv kancera i ipilimumaba razvilo je imunološki odgovor na jedan od polipeptida vakcine. Ovaj Primer dalje prikazuje da se širok imunološki odgovor razvio kod pacijenata sa melanomom koji su primili kombinovani tretman vakcine protiv kancera i ipilimumaba. Ovo se manifestuje tako što veći deo pacijenata razvija imunološki odgovor na sva tri vakcinalna peptida SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 kada je vakcinacija kombinovana sa CTLA4 blokatorom ipilimumabom u poređenju kada je vakcina data sama (tj. kod pacijenata sa kancerom prostate i pluća). Podaci predstavljeni u Tabeli 10 stoga dalje prikazuju sinergistički efekat kada se vakcina protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 kombinuje sa CTLA-4 blokatorom ipilimumabom u lečenju kancera. Poznato je da je širok imunološki odgovor povezan sa povoljnim kliničkim ishodom (Kenter i sarad. N Engl J Med.2009, 5. Nov;361(19):1838-47).

[0233] U zaključku, Podaci iz Primera 11 pružaju dodatne dokaze o sinergističkom efektu u lečenju kancera, u formi (obliku) indukcije širokog imunološkog odgovora, kada vakcina protiv kancera koja sadrži SEQ. ID NOS. 1, 2 i 3 se kombinuje sa CTLA-4 blokatorom ipilimumabom.

[0234] Sve u svemu, podaci u gore pomenutim Primerima prikazuju da kombinovanje vakcine dugačkog peptida protiv kancera protiv sopstvenog antigena sa anti-CTLA-4 antitelom rezultira sledećim prednostima u poređenju sa administriranjem same vakcine: broj pacijenata koji reaguje na vakcinu je povećan (91% pacijenata koji se mogu proceniti); odgovori se javljaju ranije i jači su, zahtevaju manje vakcinacija; i postoji veći procenat pacijenata koji mogu da podignu imunološki odgovor na sve 3 komponente vakcine (tj. širok imunološki odgovor). Ovo pojačanje odgovora na vakcinu dovodi do veće klinički koristi kada se administrira kombinacija u poređenju sa kada se ipilimumab administrira sam.

Raspored liste sekvenci

Claims

Patentni zahtevi

1. Koktel polipeptida za primenu u medicini pri čemu se koktel polipeptida administrira pacijentu istovremeno, odvojeno ili uzastopno sa inhibitorom imunološke kontrolne tačke,

pri čemu koktel polipeptida obuhvata:

i) polipeptid koji sadrži sekvencu od SEQ ID NO. 1 ili imunogeni fragment istog koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo sa polipeptidom bilo sa imunogenim fragmentom; ii) polipeptid koji sadrži sekvencu od SEQ. ID NO.2 ili imunogeni fragment istog koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo sa polipeptidom bilo imunogenim fragmentom; i iii) polipeptid koji sadrži sekvencu od SEQ. ID NO.3 ili imunogeni fragment istog koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo sa polipeptidom bilo sa imunogenim fragmentom, pri čemu je svaki polipeptid manji od 100 aminokiselina u dužini, i

pri čemu je inhibitor imunološke kontrolne tačke najmanje jedno odabrano iz grupe koja se sastoji od:

anti-CTLA-4 antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen;

anti-PD-1 antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen; i/ili

anti-PD-L1 antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen.

2. Koktel polipeptida za primenu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu se koktel polipeptida i inhibitor imunološke kontrolne tačke administriraju u razmaku od 4 meseca jedan od drugog.

3. Inhibitor imunološke kontrolne tačke za primenu u medicini pri čemu je inhibitor imunološke kontrolne tačke administriran pacijentu istovremeno, odvojeno ili uzastopno sa koktelom polipeptida,

pri čemu inhibitor imunološke kontrolne tačke je najmanje jedno odabrano iz grupe koja se sastoji od:

anti-CTLA-4 antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen;

anti-PD-1 antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen; i/ili

anti-PD-L1 antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, i

pri čemu koktel polipeptida sadrži:

i) polipeptid koji sadrži sekvencu od SEQ ID NO. 1 ili imunogeni fragment istog koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo sa polipeptidom bilo sa imunogenim fragmentom; ii) polipeptid koji sadrži sekvencu od SEQ. ID NO.2 ili imunogeni fragment istog koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo sa polipeptidom bilo sa imunogenim fragmentom; i iii) polipeptid koji sadrži sekvencu od SEQ. ID NO.3 ili imunogeni fragment istog koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo sa polipeptidom bilo sa imunogenim fragmentom, pri čemu je svaki polipeptid manji od 100 aminokiselina u dužini.

4. Inhibitor imunološke kontrolne tačke za primenu prema patentnom zahtevu 3, pri čemu su inhibitor imunološke kontrolne tačke i koktel polipeptida administrirani u razmaku od 4 meseca jedan od drugog.

5. Koktel polipeptida prema patentnom zahtevu 1 ili 2 ili inhibitor imunološke kontrolne tačke prema patentnom zahtevu 3 ili 4, za primenu u lečenju ili vakcinaciji protiv kancera.

6. Kompozicija, kombinacija ili komplet pogodan za lečenje ili vakcinaciju protiv kancera, koji obuhvataju:

a) koktel polipeptida koji sadrži:

i) polipeptid koji sadrži sekvencu od SEQ ID NO. 1 ili imunogeni fragment istog koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo se polipeptidom bilo imunogenim fragmentom;

ii) polipeptid koji sadrži sekvencu od SEQ. ID NO.2 ili imunogeni fragment istog koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo se polipeptidom bilo imunogenim fragmentom; i iii) polipeptid koji sadrži sekvencu od SEQ. ID NO.3 ili imunogeni fragment istog koji sadrži najmanje 12 aminokiselina ili sekvencu koja ima najmanje 95% identičnost sekvence bilo se polipeptidom bilo imunogenim fragmentom, pri čemu je svaki polipeptid manji od 100 aminokiselina u dužini; i

b) inhibitor imunološke kontrolne tačke, pri čemu inhibitor imunološke kontrolne tačke je najmanje jedno odabrano iz grupe koja se sastoji od:

anti-CTLA-4 antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen;

anti-PD-1 antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen; i/ili anti-PD-L1 antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen.

7. Koktel polipeptida za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1, 2 ili 5, inhibitor imunološke kontrolne tačke za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 3 do 5, ili kompozicija, kombinacija ili komplet prema patentnom zahtevu 6, pri čemu inhibitor imunološke kontrolne tačke je anti-CTLA-4 antitelo ili njegov fragment koji vezuje antigen.

8. Koktel polipeptida za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1, 2, 5 ili 7, inhibitor imunološke kontrolne tačke za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 3 do 5 ili 7, ili kompozicija, kombinacija ili komplet prema patentnom zahtevu 6 ili 7, pri čemu anti-CTLA-4 antitelo je ipilimumab ili tremelimumab.

9. Koktel polipeptida za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1, 2 ili 5, inhibitor imunološke kontrolne tačke za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 3 do 5, ili kompozicija, kombinacija ili komplet prema patentnom zahtevu 6, pri čemu inhibitor imunološke kontrolne tačke je anti-PD-1 antitelo ili njegov fragment koji vezuje antigen.

10. Koktel polipeptida za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1, 2, 5 ili 9, inhibitor imunološke kontrolne tačke za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 3 do 5 ili 9, ili kompozicija, kombinacija ili komplet prema patentnom zahtevu 6 ili 9, pri čemu anti-PD-1 antitelo je nivolumab ili pembrolizumab.

11. Koktel polipeptida za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1, 2 ili 5, inhibitor imunološke kontrolne tačke za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 3 do 5, ili kompozicija, kombinacija ili komplet prema patentnom zahtevu 6, pri čemu inhibitor imunološke kontrolne tačke je anti-PD-L1 antitelo ili njegov fragment koji vezuje antigen.

12. Koktel polipeptida za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1, 2, 5 ili 11, inhibitor imunološke kontrolne tačke za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 3 do 5 ili 11, ili kompozicija, kombinacija ili komplet prema patentnom zahtevu 6 ili 11, pri čemu anti-PD-L1 antitelo je atezolizumab (MPDL3280A), durvalumab (MEDI4736) ili BMS-936559 (MDX-1105).

13. Koktel polipeptida za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1, 2 ili 5, inhibitor imunološke kontrolne tačke za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 3 do 5, ili kompozicija, kombinacija ili komplet prema patentnom zahtevu 6, pri čemu inhibitor imunološke kontrolne tačke je prvi i drugi inhibitor imunološke kontrolne tačke,

pri čemu prvi inhibitor imunološke kontrolne tačke je anti-CTLA-4 antitelo ili njegov fragment koji vezuje antigen; i

pri čemu drugi inhibitor imunološke kontrolne tačke je anti-PD-1 antitelo ili njegov fragment koji vezuje antigen.

14. Koktel polipeptida za primenu prema patentnom zahtevu 13, inhibitor imunološke kontrolne tačke za primenu prema patentnom zahtevu 13, ili kompozicija, kombinacija ili komplet prema patentnom zahtevu 13, pri čemu inhibitor prve imunološke kontrolne tačke je ipilimumab i pri čemu inhibitor druge imunološke kontrolne tačke je nivolumab.

15. Koktel polipeptida za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1, 2, 5 ili 7 do 14, inhibitor imunološke kontrolne tačke za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 3 do 5 ili 7 do 14, ili kompozicija, kombinacija ili komplet prema bilo kom od patentnih zahteva 6 do 14 pri čemu najmanje jedam polipeptid je povezan za drugu supstancu.

16. Koktel polipeptida za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1, 2, 5 ili 7 do 15 ili inhibitor imunološke kontrolne tačke za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 3 do 5 ili 7 do 15, pri čemu se koktel polipeptida i/ili inhibitor imunološke kontrolne tačke administrira pacijentu istovremeno, odvojeno ili uzastopno sa dodatnim terapijskim sastojkom.