RS64768B1 - Fcrn antitela i načini njihove upotrebe - Google Patents

Fcrn antitela i načini njihove upotrebe

Info

Publication number
RS64768B1
RS64768B1 RS20231028A RSP20231028A RS64768B1 RS 64768 B1 RS64768 B1 RS 64768B1 RS 20231028 A RS20231028 A RS 20231028A RS P20231028 A RSP20231028 A RS P20231028A RS 64768 B1 RS64768 B1 RS 64768B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
antibody
fcrn
sequence
isolated antibody
variable region
Prior art date
Application number
RS20231028A
Other languages
English (en)
Inventor
Marilyn Kehry
David J King
Leona E Ling
James Meador Iii
Sucharita Roy
Anthony Manning
Original Assignee
Momenta Pharmaceuticals Inc
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Momenta Pharmaceuticals Inc filed Critical Momenta Pharmaceuticals Inc
Publication of RS64768B1 publication Critical patent/RS64768B1/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2803—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily
    • C07K16/283—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily against Fc-receptors, e.g. CD16, CD32, CD64
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A61P1/04—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system for ulcers, gastritis or reflux esophagitis, e.g. antacids, inhibitors of acid secretion, mucosal protectants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A61P1/16—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system for liver or gallbladder disorders, e.g. hepatoprotective agents, cholagogues, litholytics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P11/00—Drugs for disorders of the respiratory system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P13/00—Drugs for disorders of the urinary system
    • A61P13/12—Drugs for disorders of the urinary system of the kidneys
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P17/00—Drugs for dermatological disorders
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P17/00—Drugs for dermatological disorders
    • A61P17/06—Antipsoriatics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P17/00—Drugs for dermatological disorders
    • A61P17/14—Drugs for dermatological disorders for baldness or alopecia
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P19/00—Drugs for skeletal disorders
    • A61P19/02—Drugs for skeletal disorders for joint disorders, e.g. arthritis, arthrosis
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P19/00—Drugs for skeletal disorders
    • A61P19/08—Drugs for skeletal disorders for bone diseases, e.g. rachitism, Paget's disease
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P21/00—Drugs for disorders of the muscular or neuromuscular system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P21/00—Drugs for disorders of the muscular or neuromuscular system
    • A61P21/04—Drugs for disorders of the muscular or neuromuscular system for myasthenia gravis
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P25/00—Drugs for disorders of the nervous system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P27/00—Drugs for disorders of the senses
    • A61P27/16—Otologicals
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P29/00—Non-central analgesic, antipyretic or antiinflammatory agents, e.g. antirheumatic agents; Non-steroidal antiinflammatory drugs [NSAID]
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/02—Nutrients, e.g. vitamins, minerals
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/08—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis
    • A61P3/10—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis for hyperglycaemia, e.g. antidiabetics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/12—Drugs for disorders of the metabolism for electrolyte homeostasis
    • A61P3/14—Drugs for disorders of the metabolism for electrolyte homeostasis for calcium homeostasis
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A61P37/04—Immunostimulants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A61P37/06—Immunosuppressants, e.g. drugs for graft rejection
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P5/00—Drugs for disorders of the endocrine system
    • A61P5/38—Drugs for disorders of the endocrine system of the suprarenal hormones
    • A61P5/40—Mineralocorticosteroids, e.g. aldosterone; Drugs increasing or potentiating the activity of mineralocorticosteroids
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P7/00—Drugs for disorders of the blood or the extracellular fluid
    • A61P7/04—Antihaemorrhagics; Procoagulants; Haemostatic agents; Antifibrinolytic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P7/00—Drugs for disorders of the blood or the extracellular fluid
    • A61P7/06—Antianaemics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • A61P9/04—Inotropic agents, i.e. stimulants of cardiac contraction; Drugs for heart failure
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • A61P9/10—Drugs for disorders of the cardiovascular system for treating ischaemic or atherosclerotic diseases, e.g. antianginal drugs, coronary vasodilators, drugs for myocardial infarction, retinopathy, cerebrovascula insufficiency, renal arteriosclerosis
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/30—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency
    • C07K2317/33—Crossreactivity, e.g. for species or epitope, or lack of said crossreactivity
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/40—Immunoglobulins specific features characterized by post-translational modification
    • C07K2317/41—Glycosylation, sialylation, or fucosylation
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/56—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments variable (Fv) region, i.e. VH and/or VL
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/56—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments variable (Fv) region, i.e. VH and/or VL
    • C07K2317/565—Complementarity determining region [CDR]
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/76—Antagonist effect on antigen, e.g. neutralization or inhibition of binding
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/90—Immunoglobulins specific features characterized by (pharmaco)kinetic aspects or by stability of the immunoglobulin
    • C07K2317/92—Affinity (KD), association rate (Ka), dissociation rate (Kd) or EC50 value

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Diabetes (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Physical Education & Sports Medicine (AREA)
  • Neurology (AREA)
  • Rheumatology (AREA)
  • Orthopedic Medicine & Surgery (AREA)
  • Dermatology (AREA)
  • Endocrinology (AREA)
  • Cardiology (AREA)
  • Obesity (AREA)
  • Urology & Nephrology (AREA)
  • Neurosurgery (AREA)
  • Heart & Thoracic Surgery (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Pain & Pain Management (AREA)
  • Pulmonology (AREA)
  • Vascular Medicine (AREA)
  • Hospice & Palliative Care (AREA)
  • Nutrition Science (AREA)

Description

Opis
STANJE TEHNIKE
[0001] Terapeutski proteini, npr., terapeutska antitela, brzo su postala klinički važna klasa lekova za pacijente sa imunološkim oboljenjima. WO2012/167039 otkriva stvaranje anti-FcRn antitela i njihovu upotrebu za lečenje različitih bolesti uključujući autoimune bolesti, inflamatorne poremećaje i kancer.
REZIME PRONALASKA
[0002] Ovaj pronalazak predstavlja nova antitela na humani neonatalni Fc receptor (FcRn). Ova anti-FcRn antitela su korisna, na primer, da stimulišu klirens autoantitela kod subjekta, da suprimiraju prezentaciju antigena kod subjekta, da blokiraju imuni odgovor, npr. da blokiraju aktivaciju imunog odgovora na bazi imunog kompleksa kod subjekta, ili za lečenje imunoloških bolesti (npr. autoimunih bolesti) kod subjekta.
[0003] Predmet za koji se traži zaštita je kao što je definisan u zahtevima. Primeri izvođenja i/ili primeri sledećeg opisa koji nisu obuhvaćeni priloženim zahtevima, kada se tumače u skladu sa članom 69 EPC i Protokolom o tumačenju člana 69 EPC, ne smatraju se delom ovog pronalaska.
[0004] Svako upućivanje na postupke lečenja smatra se pozivanjem na jedinjenja i kompozicije ovog pronalaska za upotrebu u postupku lečenja koji se primenjuje na ljudskom telu.
[0005] U jednom aspektu, pronalazak karakteriše izolovano antitelo koje se vezuje za humani FcRn, izolovano antitelo koje sadrži polipeptid koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 19 i polipeptid koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 24.
[0006] U nekim primerima izvođenja, antitelo vezuje ljudski FcRn sa KDmanjim od 200, 150, 100, 50 ili 40 pM.
[0007] U nekim primerima izvođenja, antitelo vezuje ljudski FcRn sa KDmanjim od onog kod antitela koje ima varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca od N022, N023, N024 ili N026 i koje dalje ima isti Fc region kao onaj kod antitela sa kojim se upoređuje.
[0008] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo koje sadrži: (1) varijabilni region lakog lanca koji uključuje CDR L1, CDR L2 i CDR L3 i (2) varijabilni region teškog lanca koji uključuje CDR H1, CDR H2, i CDR H3, pri čemu CDR L1 ima sekvencu X1GTGSDVGSYNX2VS (SEQ ID NO: 12), CDR L2 ima sekvencu GDX3X4RPS (SEQ ID NO: 13), CDR L3 ima sekvencu X5SYX6GSGIYV (SEQ ID NO: 14), CDR H1 ima sekvencu Z1YAMG (SEQ ID NO: 15), CDR H2 ima sekvencu SIGZ2SGZ3QTZ4YADS (SEQ ID NO: 16) i CDR H3 ima sekvencu LAZ5Z6DSY (SEQ ID NO: 17), pri čemu X1je polarna ili hidrofobna aminokiselina, X2je hidrofobna aminokiselina, X3je polarna aminokiselina, X4je polarna ili kisela aminokiselina, X5je polarna ili hidrofobna aminokiselina, X6je hidrofobna aminokiselina, Z1je polarna ili kisela aminokiselina, Z2je polarna ili hidrofobna aminokiselina, Z3je G, S ili A, Z4je bazna aminokiselina, Z5je hidrofobna ili bazna aminokiselina i Z6je G, S, D, Q ili H, i pri čemu se antitelo vezuje za humani FcRn sa KDkoji je manji ili jednak antitelu koje ima varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca N026 i dalje ima isti Fc region kao antitelo koje se poredi. U nekim primerima izvođenja, X1je T, A, S ili I. U drugim primerima izvođenja, X2je L ili I. U nekim primerima izvođenja, X3je S, N ili T. U drugim primerima izvođenja, X4je Q, E ili N, X5je C, S, I ili Y. U nekim primerima izvođenja, X6je A ili V, Z1je E, T, D ili N. U sledećim primerima izvođenja, Z2je S ili A. U nekim primerima izvođenja, Z4je K ili R. U drugim primerima izvođenja, Z5je I, L ili H.
[0009] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo koje sadrži varijabilni region lakog lanca koji uključuje CDR L1 koji ima sekvencu TGTGSDVGSYNLVS (SEQ ID NO: 1), CDR L2 koji ima sekvencu GDSERPS (SEQ ID NO: 2) i CDR L3 koji ima sekvencu SSYAGSGIYV (SEQ ID NO: 3), i varijabilni region teškog lanca koji uključuje CDR H1 koji ima sekvencu Z1YAMG (SEQ ID NO: 15), CDR H2 koji ima sekvencu SIGZ2SGZ3QTRYADS (SEQ ID NO: 18), i CDR H3 koji ima sekvencu LAIGDSY (SEQ ID NO: 11), pri čemu Z1je T, D ili N, Z2je S ili A, i Z3je G, S ili A.
[0010] Izolovano antitelo pronalaska sadrži CDR L1 koji ima sekvencu TGTGSDVGSYNLVS (SEQ ID NO: 1), CDR L2 koji ima sekvencu GDSERPS (SEQ ID NO: 2), CDR L3 koji ima sekvencu SSYAGSGIYV (SEQ ID NO: 3), CDR H1 koji ima sekvencu TYAMG (SEQ ID NO: 4), CDR H2 koji ima sekvencu SIGASGSQTRYADS (SEQ ID NO: 8), i CDR H3 koji ima sekvencu LAIGDSY (SEQ ID NO: 11).
[0011] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo koje sadrži CDR L1 koji ima sekvencu TGTGSDVGSYNLVS (SEQ ID NO: 1), CDR L2 koji ima sekvencu GDSERPS (SEQ ID NO: 2), CDR L3 koji ima sekvencu SSYAGSGIYV (SEQ ID BR: 3), CDR H1 koji ima sekvencu TYAMG (SEQ ID NO: 4), CDR H2 koji ima sekvencu SIGSSGAQTRYADS (SEQ ID NO: 7), i CDR H3 koji ima sekvencu LAIGDSY (SEQ ID NO: 11).
[0012] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo koje sadrži CDR L1 koji ima sekvencu TGTGSDVGSYNLVS (SEQ ID NO: 1), CDR L2 koji ima sekvencu GDSERPS (SEQ ID NO: 2), CDR L3 koji ima sekvencu SSYAGSGIYV (SEQ ID NO: 3), CDR H1 koji ima sekvencu DYAMG (SEQ ID NO: 5), CDR H2 koji ima sekvencu SIGASGSQTRYADS (SEQ ID NO: 8), i CDR H3 koji ima sekvencu LAIGDSY (SEQ ID NO: 11).
[0013] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo koje sadrži CDR L1 koji ima sekvencu TGTGSDVGSYNLVS (SEQ ID NO: 1), CDR L2 koji ima sekvencu GDSERPS (SEQ ID NO: 2), CDR L3 koji ima sekvencu SSYAGSGIYV (SEQ ID NO: 3), CDR H1 koji ima sekvencu NYAMG (SEQ ID NO: 6), CDR H2 koji ima sekvencu SIGASGAQTRYADS (SEQ ID NO: 9), i CDR H3 koji ima sekvencu LAIGDSY (SEQ ID NO: 11).
[0014] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo koje sadrži CDR L1 koji ima sekvencu TGTGSDVGSYNLVS (SEQ ID NO: 1), CDR L2 koji ima sekvencu GDSERPS (SEQ ID NO: 2), CDR L3 koji ima sekvencu SSYAGSGIYV (SEQ ID NO: 3), CDR H1 koji ima sekvencu TYAMG (SEQ ID NO: 4), CDR H2 koji ima sekvencu SIGASGGQTRYADS (SEQ ID NO: 10), i CDR H3 koji ima sekvencu LAIGDSY (SEQ ID NO: 11).
[0015] Otkriće takođe obezbeđuje da varijabilni region lakog lanca izolovanog antitela ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0016] Otkriće takođe obezbeđuje da varijabilni region teškog lanca izolovanog antitela ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0017] Otkriće takođe obezbeđuje da varijabilni region teškog lanca izolovanog antitela ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0018] Otkriće takođe obezbeđuje da varijabilni region teškog lanca izolovanog antitela ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0019] Otkriće takođe obezbeđuje da varijabilni region teškog lanca izolovanog antitela ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0020] Otkriće takođe obezbeđuje da varijabilni region teškog lanca izolovanog antitela ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0021] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo koje sadrži varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); i varijabilni region teškog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0022] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo koje sadrži varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); i varijabilni region teškog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0023] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo koje sadrži varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); i varijabilni region teškog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0024] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo koje sadrži varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); i varijabilni region teškog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0025] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo koje sadrži varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); i varijabilni region teškog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0026] Varijabilni region teškog lanca izolovanog antitela prema pronalasku može imati sekvencu koja ima najmanje 95%, 97%, 99% ili 100% identičnosti sa sekvencom bilo koje od SEQ ID NO: 20-24. Varijabilni region lakog lanca izolovanog antitela prema pronalasku može imati sekvencu koja ima najmanje 95%, 97%, 99% ili 100% identičnosti sa sekvencom SEQ ID NO: 19.
[0027] U određenom KDtestu, KDantitela je manji od 200, 150, 100, 50 ili 40 pM.
[0028] Položaji aminokiselina dodeljeni regionima koji određuju komplementarnost (CDR) i okvirnim regionima (FR) bilo kog izolovanog antitela opisanog ovde su definisani prema EU indeksu Kabat (Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5th Ed. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, MD. (1991)).
[0029] U još jednom aspektu, pronalazak karakteriše izolovano antitelo koje sadrži varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu
QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); i varijabilni region teškog lanca ima sekvencu od
[0030] Otkriće takođe sadrži izolovano antitelo koje sadrži varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); i varijabilni region teškog lanca ima sekvencu od
[0031] Otkriće takođe sadrži izolovano antitelo koje sadrži varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN
TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); i varijabilni region teškog lanca ima sekvencu od
[0032] Otkriće takođe sadrži izolovano antitelo koje sadrži varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); i varijabilni region teškog lanca ima sekvencu od
[0033] Otkriće takođe sadrži izolovano antitelo koje sadrži varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); i varijabilni region teškog lanca ima sekvencu od
[0034] U nekim primerima izvođenja bilo kog pronalaska, izolovano antitelo pronalaska je monoklonsko antitelo. U nekim primerima izvođenja, izolovano antitelo je IgG1. U nekim primerima izvođenja, izolovano antitelo uključuje λ laki lanac.
[0035] U nekim primerima izvođenja bilo kog od gornjih aspekata, izolovano antitelo pronalaska je humanizovano ili potpuno humano antitelo.
[0036] U nekim primerima izvođenja, izolovano antitelo se vezuje za humani FcRn sa KDod 1-100, 5-150, 5-100, 5-75, 5-50, 10-50 ili 10-40 pM.
[0037] U nekim primerima izvođenja, izolovano antitelo pronalaska vezuje FcRn glodara, npr., miša ili pacova. U nekim primerima izvođenja, izolovano antitelo pronalaska vezuje glodarski, npr. mišji ili pacovski, FcRn sa KDmanjim od 200, 150, 100, 50 ili 40 pM.
[0038] U sledećem aspektu, pronalazak karakteriše molekul nukleinske kiseline koji kodira bilo koje izolovano antitelo pronalaska.
[0039] U još jednom aspektu, pronalazak karakteriše vektor koji sadrži molekul nukleinske kiseline koji kodira bilo koje antitelo pronalaska.
[0040] U sledećem aspektu, pronalazak karakteriše ćeliju domaćina koja eksprimira bilo koje izolovano antitelo pronalaska. Ćelija domaćin uključuje molekul nukleinske kiseline koji kodira bilo koje izolovano antitelo pronalaska ili vektor koji sadrži molekul nukleinske kiseline koji kodira bilo koje izolovano antitelo pronalaska, pri čemu je molekul ili vektor nukleinske kiseline eksprimiran od strane ćelije domaćina.
[0041] U nekim primerima izvođenja, ćelija domaćin je ćelija jajnika kineskog hrčka (CHO). Ćelija domaćin može biti Sp2 ćelija ili NS0 ćelija.
[0042] U sledećem aspektu, pronalazak karakteriše postupak za pripremu bilo kog izolovanog antitela prema pronalasku. Postupak uključuje: a) obezbeđivanje ćelije domaćina koja uključuje molekul nukleinske kiseline koji kodira bilo koje izolovano antitelo pronalaska ili vektor koji sadrži molekul nukleinske kiseline koji kodira bilo koje izolovano antitelo pronalaska, i b) ekspresiju molekula nukleinske kiseline ili vektora u ćelijama domaćinima pod uslovima koji omogućavaju formiranje antitela.
[0043] Postupak može uključiti korak izolacije antitela iz ćelije domaćina, na primer, u koncentraciji od oko 1-100, 1-50, 1-25, 2-50, 5-50 ili 2-20 mg/ml.
[0044] Ćelija domaćin korišćena u postupku može biti CHO ćelija.
[0045] U sledećem aspektu, pronalazak karakteriše farmaceutski preparat koji uključuje izolovano antitelo pronalaska i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača ili ekscipijenasa.
[0046] U nekim primerima izvođenja, farmaceutska kompozicija uključuje antitelo u terapeutski efikasnoj količini doze.
[0047] U sledećem aspektu, pronalazak karakteriše izolovano antitelo pronalaska za upotrebu u postupku smanjenja ili lečenja aktivacije akutnog imunog odgovora zasnovanog na imunokompleksu koji se aktivira medicinskim stanjem izabranim iz grupe koja se sastoji od pemfigus vulgaris, lupus nefritis, mijastenije gravis, Guillain- Barré-ovog sindroma, odbacivanja posredovanog antitelima, katastrofalnog sindroma anti-fosfolipidnih antitela, vaskulitisa posredovanog imunološkim kompleksom, glomerulitisa, kanalopatije, optičkog neuromijelitisa, autoimunog gubitka sluha, idiopatske trombocitopenije purpure (ITP), autoimune hemolitičke anemije (AIHA), imune neutropenije, dilatirane kardiomiopatije i serumske bolesti.
[0048] U sledećem aspektu, pronalazak karakteriše izolovano antitelo pronalaska za upotrebu u postupku smanjenja ili lečenja aktivacije hroničnog imunog odgovora zasnovanog na imunokompleksu koji je aktiviran medicinskim stanjem izabranim iz grupe koja se sastoji od hronične inflamatorne demijelinizirajuće polineuropatije (CIDP), sistemskog lupusa, hroničnog oblika poremećaja indikovanog za akutni tretman, reaktivnih artropatija, primarne bilijarne ciroze, ulceroznog kolitisa i vaskulitisa povezanog sa antineutrofilnim citoplazmatskim antitelom (ANCA).
[0049] U sledećem aspektu, pronalazak karakteriše izolovano antitelo pronalaska za upotrebu u postupku smanjenja ili lečenja imunog odgovora aktiviranog autoimunom bolešću.
U sledećem aspektu, pronalazak karakteriše postupak povećanja katabolizma IgG kod subjekta. U sledećem aspektu, otkriće karakteriše postupak smanjenja autoantitela kod subjekta. U još jednom aspektu, otkriće predstavlja postupak lečenja ili smanjenja aktivacije imunog odgovora kod subjekta zasnovane na imunološkom kompleksu. Postupci uključuju primenu na subjekta bilo kog izolovanog antitela opisanog ovde ili farmaceutske kompozicije uključujući bilo koje izolovano antitelo opisano ovde. U nekim primerima izvođenja, subjekat ima ili je imuni odgovor aktiviran autoimunom bolešću. Naročito, autoimuna bolest je izabrana iz grupe koja se sastoji od alopecije areate, ankiloznog spondilitisa, antifosfolipidnog sindroma, Addison-ove bolesti, hemolitičke anemije, autoimunog hepatitisa, hepatitisa, Behcet-ove bolesti, buloznog pemfigoida, kardiomiopatije, celijakije, hroničnog umora sindroma imune disfunkcije, hronične inflamatorne demijelinizirajuće polineuropatije, Churg-Strauss-ovog sindroma, cikatricijalnog pemfigoida, ograničene skleroderme (CREST sindroma), bolesti hladnog aglutinina, Crohn-ove bolesti, dermatomiozitisa, diskoidnog lupusa, esencijalne mešovite krioglobulinemije, fibromijalgije, fibromiozitisa, Graves-ove bolesti, Hashimoto-vog tiroiditisa, hipotiroidizma, inglamatorne bolesti creva, autoimunog limfoproliferativnog sindroma, idiopatske plućne fibroze, IgA nefropatije, insulin zavisnog dijabetesa, juvenilnog artritisa, lihen planusa, lupusa, Ménière-ove bolesti, mešane bolesti vezivnog tkiva, multiple skleroze, perniciozne anemije, poliarteritis nodoze, polihondritisa, poliglandularnih sindroma, polimijalgije reumatike, polimiozitisa, primarne agamaglobulinemije, primarne bilijarne ciroze, psorijaze, Raynaud-ovog fenomena, Reiter-ovog sindroma, reumatske groznice, reumatoidnog artritisa, sarkoidoze, skleroderme, Sjögren-ovog sindroma, sindroma ukočene osobe, Takayasu arteritisa, terporalnog arteritisa, ulceroznog kolitisa, uveitisa, vitiliga i Wegener-ove granulomatoze.
Definicije
[0050] Termin "antitelo" se ovde koristi u najširem smislu i obuhvata različite strukture antitela, uključujući, ali ne ograničavajući se na monoklonska antitela, poliklonska antitela, multispecifična antitela (npr., bispecifična antitela) i fragmente antitela sve dok pokazuju FcRn antigen-vezujući aktivnost.
[0051] "Fragmenti antitela" obuhvataju deo intaktnog antitela, poželjno vezujući antigen ili varijabilni region intaktnog antitela. Primeri fragmenata antitela uključuju Fab, Fab', F(ab')2i Fv fragmente, dijatela, linearna antitela, jednolančane molekule antitela i multispecifična antitela.
[0052] Kako se ovde koristi, termin "izolovano antitelo" se odnosi na antitelo koje je izdvojeno i/ili izvučeno iz komponente okruženja ćelije domaćina koja ga proizvodi. Zagađujuće komponente njegovog proizvodnog okruženja ćelije domaćina su materijali koji bi ometali istraživanje, dijagnostičku ili terapeutsku upotrebu antitela. Zagađujuće komponente mogu uključivati enzime, hormone i druge proteinske ili neproteinske rastvorene supstance. U nekim primerima izvođenja, antitelo je prečišćeno (1) na više od 95% težinskih antitela kao što je određeno, na primer, Lowry-evim postupkom, a u nekim primerima izvođenja, na više od 99% težine; (2) do stepena koji je dovoljan da se dobije najmanje 15 ostataka N-terminalne ili interne aminokiselinske sekvence upotrebom, na primer, sekvencera sa rotirajućim čašama, ili (3) do homogenosti pomoću SDS-PAGE pod redukcionim ili neredukcionim uslovima korišćenjem, na primer, Coomassie plave ili srebrne boje. Izolovano antitelo uključuje antitelo in situ unutar rekombinantnih ćelija. Obično, međutim, izolovano antitelo će biti pripremljeno najmanje jednim korakom prečišćavanja. Farmaceutski preparat izolovanog antitela obično ima manje od 250 ppm (npr. manje od 200 ppm, 150 ppm.100 ppm) proteina ćelije domaćina (HCP) kao što je određeno pomoću ELISA testa na bazi HCP koji se sprovodi prema preporukama dokumenta "Guidance for Industry".
[0053] Kako se ovde koristi, termin "monoklonsko antitelo" se odnosi na antitelo dobijeno iz populacije suštinski homogenih antitela, tj. pojedinačna antitela u populaciji imaju istu primarnu sekvencu osim mogućih mutacija koje se javljaju u prirodi koje mogu biti prisutne u manjim količinama. Monoklonska antitela su visoko specifična i usmerena su protiv jednog antigenskog mesta (tj. epitopa na humanom FcRn). Za razliku od preparata poliklonskih antitela koji tipično uključuju različita antitela usmerena protiv različitih epitopa, svako monoklonsko antitelo je usmereno protiv jednog epitopa na antigenu. Modifikator "monoklonsko" ukazuje na karakter antitela kao što je dobijeno iz suštinski homogene populacije antitela, i ne treba se tumačiti kao da zahteva proizvodnju antitela bilo kojim posebnim postupkom.
[0054] Kako se ovde koristi, termini "varijabilni region" i "varijabilni domen" odnose se na delove lakih i teških lanaca antitela koji uključuju aminokiselinske sekvence regiona koji određuju komplementarnost (CDR, npr., CDR L1, CDR L2, CDR L3 , CDR H1, CDR H2 i CDR H3) i okvirnih regiona (FR). Prema postupcima korišćenim u ovom pronalasku, pozicije aminokiselina dodeljene CDR i FR su definisane prema Kabat (Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5th Ed. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, MD. (1991)). Koristeći ovaj sistem numerisanja, stvarna linearna aminokiselinska sekvenca može da sadrži manje ili dodatne aminokiseline koje odgovaraju skraćivanju ili inserciji u CDR (definisan dalje u tekstu) ili FR (definisan dalje u tekstu) varijabilnog regiona. Na primer, varijabilni region teškog lanca može uključivati jedan inserirani ostatak (tj., ostatak 52a prema Kabatu) posle ostatka 52 CDR H2 i umetnute ostatke (tj., ostatke 82a, 82b, 82c, itd. prema Kabatu) posle ostatka 82 teškog lanca FR. Kabat numerisanje ostataka može da se odredi za dato antitelo poravnavanjem u regionima homologije sekvence antitela sa "standardnom" sekvencom sa Kabat brojem.
[0055] Kako se ovde koristi, termini "regioni koji određuju komplementarnost" i "CDR regioni" odnose se na regione varijabilnog domena antitela koji su hipervarijabilni u sekvenci i/ili formiraju strukturno definisane petlje. CDR je takođe poznat kao hipervarijabilni region. Svaki varijabilni region lakog i teškog lanca ima po tri CDR regiona. Varijabilni region lakog lanca sadrži CDR L1, CDR L2 i CDR L3. Varijabilni region teškog lanca sadrži CDR H1, CDR H2 i CDR H3. Svaki CDR može uključivati aminokiselinske ostatke iz regiona koji određuje komplementarnost kako je definisano od strane Kabata (tj. oko ostataka 24-34 (CDR L1), 50-56 (CDR L2) i 89-97 (CDR L3) u varijabilnom regionu lakog lanca i oko ostataka 31-35 (CDR H1), 50-65 (CDR H2) i 95-102 (CDR H3) u varijabilnom regionu teškog lanca.
[0056] Kako se ovde koristi, termin "FcRn" se odnosi na neonatalni Fc receptor koji se vezuje za Fc region IgG antitela, npr., IgG1 antitela. Primer FcRn je humani FcRn koji ima UniProt ID br. P55899. Veruje se da je humani FcRn odgovoran za održavanje poluživota IgG vezivanjem i prometom konstitutivno internalizovanog IgG nazad na površinu ćelije za reciklažu IgG.
[0057] Kako se ovde koristi, termini "afinitet" i "afinitet vezivanja" odnose se na jačinu interakcije vezivanja između dva molekula. Generalno, afinitet vezivanja se odnosi na snagu zbira nekovalentnih interakcija između jednog mesta vezivanja molekula i njegovog partnera za vezivanje, kao što je izolovano antitelo i njegovo ciljno mesto (npr. izolovano anti-FcRn antitelo pronalaska i humani FcRn). Osim ako nije drugačije naznačeno, afinitet vezivanja se odnosi na unutrašnji afinitet vezivanja, koji odražava interakciju 1:1 između članova vezujućeg para. Afinitet vezivanja između dva molekula se obično opisuje konstantom disocijacije (KD) ili konstantom afiniteta (KA). Dva molekula koji imaju nizak afinitet vezivanja jedan za drugi uglavnom se sporo vezuju, imaju tendenciju da se lako razdvoje i pokazuju veliki KD. Dva molekula koji imaju visok afinitet jedan prema drugom uglavnom se lako vezuju, teže da ostanu vezani duže i pokazuju mali KD. Jedan postupak za određivanje KDantitela za humani FcRn opisan je u Primeru 2 („SPR postupak“). Koristeći ovaj postupak, KDod N022, N023, N024, N026 i N027 bio je 31, 31.4, 35.5, 36.5 i 19.3 pM, respektivno.
[0058] Kako se ovde koristi, termin "inhibirati vezivanje IgG za FcRn" se odnosi na sposobnost anti-FcRn antitela pronalaska da blokira ili inhibira vezivanje IgG (npr., IgG1) za humani FcRn. U nekim primerima izvođenja, anti-FcRn antitelo pronalaska vezuje FcRn, na primer, na mestu na humanom FcRn za koje se IgG vezuje. Prema tome, anti-FcRn antitelo pronalaska je u stanju da inhibira vezivanje IgG (npr. autoantitela subjekta) za FcRn. U nekim primerima izvođenja, molekul (npr., anti-FcRn antitelo pronalaska) suštinski ili potpuno inhibira vezivanje za IgG. U nekim primerima izvođenja, vezivanje IgG je smanjeno za 10%, 20%, 30%, 50%, 70%, 80%, 90%, 95%, ili čak 100%.
[0059] Kako se ovde koristi, termin "hidrofobna aminokiselina" se odnosi na aminokiselinu koja ima relativno nisku rastvorljivost u vodi. Hidrofobne aminokiseline uključuju, ali nisu ograničene na, leucin, izoleucin, alanin, fenilalanin, valin i prolin. Posebno poželjne hidrofobne aminokiseline u ovom pronalasku su alanin, leucin, izoleucin i valin.
[0060] Kako se ovde koristi, termin "polarna aminokiselina" se odnosi na aminokiselinu koja ima hemijski polaritet u svom bočnom lancu indukovanu atomima različite elektronegativnosti. Polaritet polarne aminokiseline zavisi od elektronegativnosti između atoma u bočnom lancu aminokiseline i od asimetrije strukture bočnog lanca. Polarne aminokiseline uključuju, ali nisu ograničene na, serin, treonin, cistein, metionin, tirozin, triptofan, asparagin i glutamin. Naročito poželjne polarne aminokiseline u ovom pronalasku su serin, treonin, asparagin, glutamin, cistein i tirozin.
[0061] Kako se ovde koristi, termin "kisela aminokiselina" se odnosi na aminokiselinu čiji bočni lanac sadrži grupu karboksilne kiseline koja ima pKa između 3.5 i 4.5. Kisele aminokiseline uključuju, ali nisu ograničene na, asparaginsku kiselinu i glutaminsku kiselinu.
[0062] Kako se ovde koristi, termin "bazna aminokiselina" se odnosi na aminokiselinu čiji bočni lanac sadrži amino grupu koja ima pKa između 9.5 i 13. Bazne aminokiseline uključuju, ali nisu ograničene na, histidin, lizin i arginin.
[0063] Kako se ovde koristi, izraz "procenat (%) identičnosti" odnosi se na procenat ostataka aminokiselina (ili nukleinske kiseline) sekvence kandidata, npr., anti-FcRn antitela pronalaska, koji su identični aminokiselini (ili nukleinskoj kiselini) ostataka referentne sekvence, npr., antitela protiv FcRn divljeg tipa, nakon poravnanja sekvenci i uvođenja praznina, ako je potrebno, da bi se postigao maksimalni procenat identičnosti (tj. praznine se mogu uvesti u jedan ili oba kandidatske i referentne sekvence za optimalno poravnanje i nehomologne sekvence mogu se zanemariti u svrhu poređenja). Usklađivanje u svrhu određivanja procenta identičnosti može se postići na različite načine koji su u okviru veštine u ovoj oblasti tehnike, na primer, korišćenjem javno dostupnog kompjuterskog softvera kao što je BLAST, ALIGN ili Megalign (DNASTAR) softver. Stručnjaci u ovoj oblasti mogu da odrede odgovarajuće parametre za merenje poravnanja, uključujući sve algoritme potrebne za postizanje maksimalnog poravnanja preko cele dužine sekvenci koje se porede. U nekim primerima izvođenja, procenat identičnosti sekvence aminokiselina (ili nukleinske kiseline) date kandidatne sekvence prema, sa ili protiv date referentne sekvence (koja se alternativno može izraziti kao data kandidatska sekvenca koja ima ili uključuje određeni procenat aminokiselina (ili identičnost sekvence nukleinske kiseline prema, sa ili protiv date referentne sekvence) izračunava se na sledeći način:
100 x (frakcija A/B)
gde je A broj aminokiselinskih (ili nukleinskih kiselina) ostataka koji su ocenjeni kao identični u poravnanju sekvence kandidata i referentne sekvence, i gde je B ukupan broj aminokiselinskih (ili nukleinskih kiselina) ostataka u referentnoj sekvenci. U nekim primerima izvođenja gde dužina sekvence kandidata nije jednaka dužini referentne sekvence, procenat identičnosti sekvence aminokiselina (ili nukleinske kiseline) sekvence kandidata u odnosu na referentnu sekvencu ne bi bio jednak procentu identičnosti aminokiselinske (ili nukleinsko kiselinske) sekvence referentne sekvence sa sekvencom kandidata.
[0064] U određenim aspektima, referentna sekvenca poređana za poređenje sa sekvencom kandidata može pokazati da sekvenca kandidata pokazuje od 50% do 100% identičnosti po celoj dužini sekvence kandidata ili izabranog dela susednih aminokiselinskih (ili nukleinskih kiselina) ostataka sekvence kandidata. Dužina sekvence kandidata koja je poravnata u svrhu poređenja je najmanje 30%, npr. najmanje 40%, npr. najmanje 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 100% dužine referentne sekvence. Kada je položaj u sekvenci kandidata zauzet istim ostatkom aminokiseline (ili nukleinske kiseline) kao odgovarajući položaj u referentnoj sekvenci, onda su molekuli identični na toj poziciji.
[0065] Kako se ovde koristi, termin "ćelija domaćin" se odnosi na nosač koji uključuje neophodne ćelijske komponente, npr. organele, potrebne za ekspresiju proteina iz njihovih odgovarajućih nukleinskih kiselina. Nukleinske kiseline su tipično uključene u vektore nukleinske kiseline koji se mogu uvesti u ćeliju domaćina konvencionalnim tehnikama poznatim u tehnici (npr. transformacija, transfekcija, elektroporacija, precipitacija kalcijum fosfata, direktna mikroinjekcija, itd.). Ćelija domaćina može biti prokariotska ćelija, npr., bakterijska ćelija, ili eukariotska ćelija, npr. ćelija sisara (npr. CHO ćelija). Kao što je ovde opisano, ćelija domaćin se koristi za ekspresiju jednog ili više polipeptida koji kodiraju anti-FcRn antitela pronalaska.
[0066] Kako se ovde koristi, termin "vektor" se odnosi na molekul nukleinske kiseline sposoban da transportuje drugi molekul nukleinske kiseline za koji je vezan. Jedan tip vektora je "plazmid", koji se odnosi na kružnu dvolančanu DNK petlju u koju se mogu vezati dodatni segmenti DNK. Drugi tip vektora je vektor faga. Drugi tip vektora je virusni vektor, pri čemu dodatni segmenti DNK mogu biti vezani u virusni genom. Određeni vektori su sposobni za autonomnu replikaciju u ćeliji domaćinu u koju su uvedeni (npr. bakterijski vektori koji imaju bakterijsko poreklo replikacije i epizomalni vektori sisara). Drugi vektori (npr. neepizomalni vektori sisara) mogu biti integrisani u genom ćelije domaćina nakon uvođenja u ćeliju domaćina, i na taj način se repliciraju zajedno sa genomom domaćina. Štaviše, određeni vektori su sposobni da usmeravaju ekspresiju gena za koje su operativno povezani. Takvi vektori se ovde pominju kao "rekombinantni ekspresioni vektori" (ili jednostavno, "rekombinantni vektori"). Generalno, ekspresioni vektori korisni u tehnikama rekombinantne DNK su često u obliku plazmida.
[0067] Kako se ovde koristi, termin "subjekat" se odnosi na sisara, npr., poželjno čoveka. Sisari uključuju, ali nisu ograničeni na, ljude i domaće životinje i životinje sa farmi, kao što su majmuni (npr., makaki majmun), miševi, psi, mačke, konji i krave, itd.
[0068] Kako se ovde koristi, termin "farmaceutska kompozicija" se odnosi na medicinsku ili farmaceutsku formulaciju koja sadrži aktivni sastojak kao i jedan ili više ekscipijenasa i razblaživača koji omogućavaju aktivni sastojak pogodan za postupak primene. Farmaceutska kompozicija ovog pronalaska uključuje farmaceutski prihvatljive komponente koje su kompatibilne sa anti-FcRn antitelom. Farmaceutska kompozicija može biti u vodenom obliku za intravensku ili subkutanu primenu ili u obliku tableta ili kapsula za oralnu primenu.
[0069] Kako se ovde koristi, termin "farmaceutski prihvatljiv nosač" odnosi se na ekscipijens ili razblaživač u farmaceutskoj kompoziciji. Farmaceutski prihvatljiv nosač mora biti kompatibilan sa ostalim sastojcima formulacije i da nije štetan za primaoca. U ovom pronalasku, farmaceutski prihvatljiv nosač mora da obezbedi adekvatnu farmaceutsku stabilnost Fc konstruktu. Priroda nosača se razlikuje u zavisnosti od načina primene. Na primer, za intravensku primenu, obično se koristi nosač vodenog rastvora; za oralnu primenu, poželjan je čvrsti nosač.
[0070] Kako se ovde koristi, termin "terapeutski efikasna količina" se odnosi na količinu, npr. farmaceutsku dozu, efikasnu u izazivanju željenog biološkog efekta kod subjekta ili pacijenta ili u lečenju pacijenta koji ima stanje ili poremećaj opisan ovde. Ovde takođe treba razumeti da se "terapeutski efikasna količina" može tumačiti kao količina koja daje željeni terapeutski efekat, bilo uzeta u jednoj dozi ili u bilo kojoj dozi ili putu, uzeta sama ili u kombinaciji sa drugim terapeutskim sredstvima.
OPIS CRTEŽA
[0071]
Sl. 1 uključuje dva grafikona i tabelu koji pokazuju kompetitivno vezivanje IgG antitela N022-N024, N026 i N027 za FcRn čoveka ili makaki majmuna na pH 6.0.
Sl. 2 uključuje grafikone koji pokazuju efekte antitela N023, N024, N026 i N027 na katabolizam IgG kod miševa.
Sl. 3 uključuje grafikone koji pokazuju dozno-zavisne efekte antitela N027 na nivoe IgG i zauzetost ciljnog mesta kod miševa.
Sl. 4 uključuje grafikone koji pokazuju selektivnu indukciju katabolizma IgG i zauzetost ciljnog mesta kod makaki majmuna nakon primene različitih doza antitela N027.
Sl. 5 uključuje grafik koji pokazuje biodistribuciju N027 kod miševa.
Sl. 6 uključuje eksperimentalnu vremensku liniju i grafikon koji pokazuje efikasnost N027 u modelu artritisa izazvanog mišjim kolagenskim antitelom.
Sl. 7 uključuje eksperimentalnu vremensku liniju i dva grafikona koji pokazuju efikasnost N027 u modelu hronične idiopatske trombocitopenije purpure (ITP) kod miša.
DETALJAN OPIS PRONALASKA
[0072] Ovaj pronalazak karakteriše izolovana antitela koja se vezuju za humani neonatalni Fc receptor (FcRn) sa visokim afinitetom. Ovaj pronalazak obuhvata anti-FcRn antitela, postupke i kompozicije za pripremu anti-FcRn antitela i njihovu upotrebu za blokiranje aktivnosti FcRn, smanjenje aktivacije imunog odgovora zasnovanu na imunološkom kompleksu i lečenje imunoloških bolesti.
I. Anti-FcRn antitela
[0073] Generalno, pronalazak karakteriše izolovana antitela koja se vezuju za humani FcRn sa visokim afinitetom. Anti-FcRn antitelo pronalaska se odnosi na antitelo koje se može vezati za humani FcRn i inhibirati IgG (npr., IgG autoantitela) vezivanje za FcRn. U nekim primerima izvođenja, antitelo je monoklonsko antitelo. U drugim primerima izvođenja, antitelo je poliklonsko antitelo. U nekim primerima izvođenja, antitelo je izabrano iz grupe koja se sastoji od himernog antitela, afinitetno sazrelog antitela, humanizovanog antitela i humanog antitela. U određenim primerima izvođenja, antitelo je fragment antitela, npr., Fab, Fab', Fab'-SH, F(ab')2, ili scFv.
[0074] U nekim primerima izvođenja, antitelo je himerno antitelo. Na primer, antitelo sadrži sekvence koje se vezuju za antigen od donora koji nije čovek koji je fratovan na heterolognu ne-humanu, humanu ili humanizovanu sekvencu (npr., sekvence okvira i/ili konstantnog domena). U jednom primeru izvođenja, donor koji nije čovek je miš. U sledećem primeru izvođenja, sekvenca koja se vezuje za antigen je sintetička, npr., dobijena mutagenezom (npr. skrining prikaza faga, itd.). U sledećem primeru izvođenja, himerno antitelo ima nehumane (npr., mišje) varijabilne regione i humane konstantne regione. U jednom primeru, varijabilni region lakog lanca miša je fuzionisan sa humanim κ lakim lancem. U sledećem primeru, varijabilni region teškog lanca miša je fuzionisan sa konstantnim regionom humanog IgG1.
[0075] U jednom aspektu, otkriće sadrži izolovano antitelo sposobno da se veže za humani FcRn. Izolovano antitelo sadrži: (1) varijabilni region lakog lanca koji uključuje CDR L1, CDR L2 i CDR L3 i (2) varijabilni region teškog lanca koji uključuje CDR H1, CDR H2 i CDR H3, pri čemu CDR L1 ima sekvencu koja ima najmanje 92% identičnosti sa sekvencom TGTGSDVGSYNLVS (SEQ ID NO: 1), CDR L2 ima sekvencu koja ima najmanje 85% identičnosti sa sekvencom GDSERPS (SEQ ID NO: 2), CDR L3 ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom SSYAGSGIYV (SEQ ID NO: 3), CDR H1 ima sekvencu koja ima najmanje 80% identičnosti sa sekvencom TYAMG (SEQ ID NO: 4), DYAMG (SEQ ID NO: 5), ili NYAMG (SEQ ID NO: 6), CDR H2 ima sekvencu koja ima najmanje 92% identičnosti sa sekvencom SIGSSGAQTRYADS (SEQ ID NO: 7), SIGASGSQTRYADS (SEQ ID NO: 8), SIGASGAQTRYADS (SEQ ID NO: 9), ili SIGASGGQTRYADS (SEQ ID NO: 10), i CDR H3 ima sekvencu koja ima najmanje 85% identičnosti sa sekvencom LAIGDSY (SEQ ID NO: 11). U nekim primerima izvođenja, antitelo vezuje humani FcRn sa KDmanjim od 200, 150, 100, 50 ili 40 pM. U nekim primerima izvođenja, antitelo vezuje humani FcRn sa KDkoji je manji ili jednak antitelu koje ima varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca od N022, N023, N024, N026 ili N027, i dalje ima isti Fc region kao antitelo koje se poredi.
[0076] U nekim primerima izvođenja, izolovano antitelo prema pronalasku ima CDR L1 koji ima sekvencu X1GTGSDVGSYNX2VS (SEQ ID NO: 12), CDR L2 koji ima sekvencu GDX3X4RPS (SEQ ID NO: 13), CDR L3 koji ima sekvencu X5SYX6GSGIYV (SEQ ID NO: 14), CDR H1 koji ima sekvencu Z1YAMG (SEQ ID NO: 15), CDR H2 koji ima sekvencu SIGZ2SGZ3QTZ4YADS (SEQ ID NO: 16), i CDR H3 koji ima sekvencu LAZ5Z6DSY (SEQ ID NO: 17), pri čemu X1je polarna ili hidrofobna aminokiselina (npr. poželjno T, A, S ili I), X2je hidrofobna aminokiselina (npr., poželjno L ili I), X3je polarna aminokiselina (npr. poželjno S, N ili T), X4je polarna ili kisela aminokiselina (npr., poželjno Q, E ili N), X5je polarna ili hidrofobna aminokiselina (npr. poželjno C, S, I ili Y), X6je hidrofobna aminokiselina (npr., poželjno A ili V), Z1je polarna ili kisela aminokiselina (npr., poželjno E, T, D ili N), Z2je polarna ili hidrofobna aminokiselina (npr. poželjno S ili A), Z3je G, S ili A, Z4je bazna aminokiselina (npr., poželjno K ili R), Z5je hidrofobna ili bazna aminokiselina (npr., poželjno I, L ili H), i Z6je G, S, D, Q ili H, i pri čemu se antitelo vezuje za humani FcRn sa KDmanjim od 200, 150, 100, 50 ili 40 pM.
[0077] U drugim primerima izvođenja, izolovano antitelo iz ovog otkrića ima CDR L1 koji ima sekvencu TGTGSDVGSYNLVS (SEQ ID NO: 1), CDR L2 koji ima sekvencu GDSERPS (SEQ ID NO: 2), CDR L3 koji ima sekvencu SSYAGSGIYV (SEQ ID NO: 3), CDR H1 koji ima sekvencu Z1YAMG (SEQ ID NO: 15), CDR H2 koji ima sekvencu SIGZ2SGZ3QTRYADS (SEQ ID NO: 18), i CDR H3 koji ima sekvencu LAIGDSY (SEQ ID NO: 11), pri čemu Z1je T, D ili N, Z2je S ili A, i Z3je G, S ili A.
[0078] Tabela 1 prikazuje sekvence aminokiselina komplementarnih regiona za određivanje lakog i teškog lanca (CDR) nekih primera anti-FcRn antitela prema otkriću i pronalasku.
1ela Tab
[0079] Tabela 2 prikazuje SEQ ID NOs varijabilnih regiona lakog i teškog lanca ovih primera anti-FcRn antitela prema otkriću i pronalasku.
Tabela 2
[0080] U nekim primerima izvođenja, varijabilni region lakog lanca izolovanog antitela prema pronalasku ima sekvencu koja ima najmanje 90% identinosti sa sekvencom
[0081] U nekim primerima izvođenja, varijabilni region teškog lanca izolovanog antitela prema pronalasku ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0082] U nekim primerima izvođenja, varijabilni region teškog lanca izolovanog antitela prema pronalasku ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0083] U nekim primerima izvođenja, varijabilni region teškog lanca izolovanog antitela prema pronalasku ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0084] U drugim primerima izvođenja, varijabilni region teškog lanca izolovanog antitela prema pronalasku ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0085] U drugim primerima izvođenja, varijabilni region teškog lanca izolovanog antitela prema pronalasku ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0086] Otkriće sadrži izolovano antitelo uključujući varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); i varijabilni region teškog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0087] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo uključujući varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); i varijabilni region teškog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0088] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo uključujući varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); i varijabilni region teškog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0089] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo uključujući varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); i varijabilni region teškog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0090] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo uključujući varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); i varijabilni region teškog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 90% identičnosti sa sekvencom
[0091] Pored toga, u bilo kom od ovde opisanih anti-FcRn antitela, varijabilni region teškog lanca antitela ima sekvencu koja ima najmanje 95%, 97%, 99% ili 100% identičnosti sa sekvencom bilo koje od SEQ ID NOs : 20-24. U bilo kom od ovde opisanih anti-FcRn antitela, varijabilni region lakog lanca ima sekvencu koja ima najmanje 95%, 97%, 99% ili 100% identičnosti sa sekvencom SEQ ID NO: 19.
[0092] Antitela iz ovog otkrića mogu dalje da sadrže aminokiselinske supstitucije, adicije i/ili delecije van CDR regiona (tj., u okvirnim regionima (FR)). U nekim primerima izvođenja, antitela pronalaska mogu dalje da obuhvataju bilo koju od sledećih supstitucija aminokiselina: A23V, S30R, L80V, A84T, E85D, A93V, u odnosu na sekvencu bilo koje od SEQ ID NO: 20-24 i Q38H, V58I i G99D, u odnosu na sekvencu SEQ ID NO: 19.
[0093] U nekim primerima izvođenja, antitela iz ovog otkrića mogu uključivati aminokiselinske supstitucije, adicije i/ili delecije u konstantnim regionima (npr. Fc region) antitela koja, npr., dovode do smanjene efektorske funkcije, npr. citoliza (CDC), ćelijska citoliza zavisna od antitela (ADCC) i/ili ćelijska fagocitoza zavisna od antitela (ADCP) i/ili smanjeno ubijanje B-ćelija. Konstantni regioni nisu direktno uključeni u vezivanje antitela za njegovo ciljno mesto, ali pokazuju različite efektorske funkcije, kao što je učešće antitela u ćelijskoj toksičnosti zavisnoj od antitela. U nekim primerima izvođenja, antitela pronalaska karakteriše smanjeno vezivanje (tj., odsustvo vezivanja) za humani faktor komplementa C1q i/ili humani Fc receptor na prirodnim ćelijama ubicama (NK). U drugim primerima izvođenja, antitela pronalaska karakteriše smanjeno vezivanje (tj., odsustvo vezivanja) za humani FcγRI, FcyRIIA, i/ili FcyRIIIA. Da bi se promenila ili smanjila efektorska funkcija zavisna od antitela, kao što je CDC, ADCC, ADCP i/ili ubijanje B-ćelija, antitela ovog pronalaska mogu biti IgG klase i sadržati jednu ili više aminokiselinskih supstitucija E233, L234, G236 , D265, D270, N297, E318, K320, K322, A327, A330, P331 i/ili P329 (numeracija prema EU indeksu Kabat (Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5th Ed. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, MD. (1991))). U nekim primerima izvođenja, antitela sadrže mutacije L234A/L235A ili D265A/N297A. Rezultirajuće antitelo bez efektora pokazuje vrlo malo vezivanja za komplement ili Fc receptore (tj. vezivanje komplementa C1q), što ukazuje na nizak CDC potencijal.
[0094] U drugim primerima izvođenja, antitela pronalaska mogu uključivati ona koja imaju specifične promene aminokiselina koje poboljšavaju stabilnost antitela.
[0095] Pored toga, u drugim primerima izvođenja, da bi se minimizirala potencijalna imunogenost, neka antitela prema pronalasku ili otkriću, npr., N024, N026 i N027, mogu biti podvrgnuta promeni alotipa sa G1m17.1 na G1m17 zamenom aminokiselina D355 i L357 (u odnosu na sekvence bilo koje od SEQ ID NO: 20-24) u glutaminsku kiselinu i metionin, respektivno.
[0096] Pronalazak karakteriše izolovano antitelo koje sadrži polipeptid koji ima aminokiselinsku sekvencu
QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); i polipeptid koji ima aminokiselinsku sekvencu
[0097] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo koje sadrži varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); varijabilni region teškog lanca ima sekvencu
[0098] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo koje sadrži varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); varijabilni region teškog lanca ima sekvencu
[0099] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo koje sadrži varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN
TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); varijabilni region teškog lanca ima sekvencu
[0100] Otkriće takođe obezbeđuje izolovano antitelo koje sadrži varijabilni region lakog lanca i varijabilni region teškog lanca, pri čemu varijabilni region lakog lanca ima sekvencu QSALTQPASVSGSPGQSITISCTGTGSDVGSYNLVSWYQQHPGKAPKLMIYGDSERPS GVSNRFSGSKSGN TASLTISGLQAEDEADYYCSSYAGSGIYVFGTGTKVTVLGQPKAAPSVTLFPPSSEELQ ANKATLVCLISDFYP GAVTVAWKADSSPVKAGVETTTPSKQSNNKYAASSYLSLTPEQWKSHKSYSCQVTH EGSTVEKTVAPTEC S (SEQ ID NO: 19); varijabilni region teškog lanca ima sekvencu
[0101] U bilo kom od ovde opisanih anti-FcRn antitela, u nekim primerima izvođenja, antitelo vezuje FcRn miša ili pacova sa KDmanjim od 200, 150, 100, 50 ili 40 pM.
[0102] U bilo kom od ovde opisanih anti-FcRn antitela, u nekim primerima izvođenja, antitelo se vezuje za humani FcRn sa afinitetom između 1-100, 5-150, 5-100, 5-75, 5-50, 10-50, ili 10-40 pm.
[0103] Anti-FcRn antitela prema pronalasku mogu biti izotip antitela imunoglobulina IgG, IgE, IgM, IgA ili IgD. Poželjno, anti-FcRn antitela su izotip imunoglobulinskog antitela IgG. Anti-FcRn antitela mogu takođe biti iz bilo koje podklase izotipa antitela imunoglobulina. Na primer, anti-FcRn antitela mogu biti IgG podklase IgG1, IgG2, IgG3 ili IgG4. Poželjno, anti-FcRn antitela su podklase IgG1. Konkretno, anti-FcRn antitela prema pronalasku sadrže IgG G1m17 ili G1 m17.1 alotip teškog lanca. U nekom otkriću, laki lanac anti-FcRn antitela može biti κ laki lanac, λ laki lanac ili κ-λ himerni laki lanac. U poželjnim primerima izvođenja, anti-FcRn antitela pronalaska sadrže λ laki lanac pune dužine.
[0104] U nekim primerima izvođenja, antitela pronalaska su monoklonska. Antitela pronalaska mogu takođe biti poliklonska, himerna, humanizovana ili potpuno humana. U nekim primerima izvođenja, antitelo pronalaska može biti afinitetno sazrelo. U drugim primerima izvođenja, antitelo pronalaska može biti fragment antitela.
[0105] Bez vezivanja za teoriju, veruje se da su anti-FcRn antitela pronalaska u kompeticiji i inhibiraju vezivanje IgG za humani FcRn. Mapiranje epitopa razmenom vodonik-deuterijum antitela pronalaska ukazuje na to da se antitela vezuju za epitop na FcRn koji se nalazi u i/ili u blizini interfejsa interakcije Fc-FcRn, što sugeriše da antitela pronalaska blokiraju vezivanje IgG za FcRn inhibicijom pravca. Pored toga, epitopom mapirano mesto vezivanja je udaljeno od mesta vezivanja za albumin FcRn. Shodno tome, vezivanje albumina u serumu ne treba inhibirati i nivoe albumina u serumu ne treba snižavati. Zaista, eksperimentalni dokazi pokazuju da su nivoi mišjeg albumina ostali konstantni nakon primene anti-FcRn antitela, što ukazuje da recikliranje albumina nije poremećeno vezivanjem antitela za FcRn.
III. Inhibicija FcRn
[0106] FcRn je transmembranski protein tipa I koji funkcioniše kao protein za intracelularni vezikularni promet koji vezuje IgG i serumski albumin. FcRn se eksprimira u endotelnim ćelijama, luminalnim epitelnim ćelijama, hepatocitima, podocitima, granulocitima, monocitima, makrofagima, dendritskim ćelijama i NK ćelijama, ali ne na B ili T ćelijama. FcRn održava poluživot IgG vezivanjem i prometom konstitutivno internalizovanog IgG nazad na površinu ćelije. Vezivanje i Fc i serumskog albumina pomoću FcRn se dešava u ranom endozomu na pH 6.0, nakon čega sledi sortiranje FcRn u vezikule, koje transportuju FcRn vezan IgG ili albumin nazad na površinu ćelije gde FcRn brzo oslobađa IgG ili albumin na pH 7.4. Ovaj ciklus prometa održava poluživot IgG i albumina tako što se recikliraju u cirkulaciju i sprečavaju promet do lizozoma radi razgradnje. FcRn takođe hvata internalizovani IgG Fc u epitelnim ćelijama i transportuje ih dvosmerno do suprotnih apikalnih ili bazolateralnih membrana. Ova funkcija omogućava transport IgG u lumen organa kao što je gastrointestinalni trakt ili transport IgG ili IgG-antigen kompleksa iz lumena do vaskulature ili limfoidnog tkiva u slojevima strome.
[0107] Da bi se proučavao doprinos FcRn homeostazi IgG, miševi su konstruisani tako da su delovi lakih i teških lanaca FcRn "knocked out" tako da se ovi proteini ne eksprimiraju (Junghans et al., Proc Natl Acad Sci USA 93:5512, 1996). Kod ovih miševa, serumski poluživot i koncentracije IgG su dramatično smanjeni, što ukazuje na FcRn zavisan mehanizam homeostaze IgG. Studije na modelima glodara, kao što je onaj o kome se govori gore, sugerišu da blokada FcRn može povećati katabolizam IgG, uključujući i katabolizam patogenih autoantitela, čime se inhibira razvoj bolesti (npr., autoimunih bolesti). FcRn takođe može doprineti prezentaciji antigena kroz trgovinu imunim kompleksima do degradacije antigena i odeljaka za punjenje MHC.
[0108] Ovaj pronalazak obezbeđuje izolovana anti-FcRn antitela koja se vezuju za humani FcRn sa visokim afinitetom. Anti-FcRn antitela pronalaska su u kompeticiji i efikasno inhibiraju vezivanje drugih anti-FcRn antitela (npr. IgG, IgG autoantitela) za FcRn, čime se povećava katabolizam i smanjuje poluživot drugih anti-FcRn antitela (npr., IgG, IgG autoantitela). Anti-FcRn antitela pronalaska mogu da se koriste u postupku lečenja ili smanjenja aktivacije imunog odgovora kod subjekta zasnovane na imunokompleksu, kao što je imuni odgovor izazvan autoantitelima u autoimunoj bolesti.
IV. Proizvodnja vektora, ćelija domaćina i antitela
[0109] Anti-FcRn antitela pronalaska mogu se proizvesti iz ćelije domaćina. Ćelija domaćin se odnosi na nosač koji uključuje neophodne ćelijske komponente, npr., organele, potrebne za ekspresiju polipeptida i konstrukcija opisanih ovde iz njihovih odgovarajućih nukleinskih kiselina. Nukleinske kiseline mogu biti uključene u vektore nukleinske kiseline koji se mogu uvesti u ćeliju domaćina konvencionalnim tehnikama poznatim u tehnici (npr. transformacija, transfekcija, elektroporacija, precipitacija kalcijum fosfata, direktna mikroinjekcija, infekcija, itd.). Izbor vektora nukleinske kiseline delimično zavisi od ćelija domaćina koje će se koristiti. Generalno, poželjne ćelije domaćini su ili prokariotskog (npr. bakterijskog) ili eukariotskog (npr. sisara) porekla.
Konstrukcija vektora nukleinske kiseline i ćelije domaćina
[0110] Sekvenca nukleinske kiseline koja kodira aminokiselinsku sekvencu anti-FcRn antitela pronalaska može se pripremiti različitim postupcima poznatim u tehnici. Ovi postupci uključuju, ali nisu ograničeni na, mutagenezu posredovanu oligonukleotidom (ili usmerenu na mesto) i PCR mutagenezu. Molekul nukleinske kiseline koji kodira anti-FcRn antitelo pronalaska može se dobiti korišćenjem standardnih tehnika, npr., sintezom gena. Alternativno, molekul nukleinske kiseline koji kodira anti-FcRn antitelo divljeg tipa može biti mutiran da sadrži specifične aminokiselinske supstitucije korišćenjem standardnih tehnika u struci, npr., QuikChange<™>mutageneze. Molekuli nukleinske kiseline mogu se sintetisati korišćenjem sintetizatora nukleotida ili PCR tehnika.
[0111] Sekvence nukleinske kiseline koje kodiraju anti-FcRn antitela pronalaska mogu biti inserirane u vektor sposoban da replicira i eksprimira molekule nukleinske kiseline u prokariotskim ili eukariotskim ćelijama domaćinima. Mnogi vektori su dostupni u tehnici i mogu se koristiti u svrhu pronalaska. Svaki vektor može da sadrži različite komponente koje se mogu prilagoditi i optimizovati za kompatibilnost sa određenom ćelijom domaćinom. Na primer, vektorske komponente mogu uključivati, ali nisu ograničene na, poreklo replikacije, gen za selekcioni marker, promotor, mesto vezivanja ribozoma, signalnu sekvencu, sekvencu nukleinske kiseline koja kodira protein od interesa i transkripcionu terminacioni sekvencu.
[0112] U nekim primerima izvođenja, ćelije sisara se koriste kao ćelije domaćini za pronalazak. Primeri tipova ćelija sisara uključuju, ali nisu ograničeni na, ćelije humanog embrionalnog bubrega (HEK) (npr., HEK293, HEK 293F), jajnika kineskog hrčka (CHO), HeLa, COS, PC3, Vero, MC3T3, NS0, Sp2/0, VERY, BHK, MDCK, W138, BT483, Hs578T, HTB2, BT20, T47D, NS0 (ćelijska linija mišjeg mijeloma koja ne proizvodi endogeno lance imunoglobulina), CRL7O3O i HsS78Bst. U drugim primerima izvođenja, E. coli ćelije se koriste kao ćelije domaćini za pronalazak. Primeri E. coli sojeva uključuju, ali nisu ograničeni na, E. coli 294 (ATCC<®>31 ,446), E. coli λ 1776 (ATCC<®>31,537, E. coli BL21 (DE3) (ATCC<®>BAA-1025), i E. coli RV308 (ATCC<®>31,608). Različite ćelije domaćini imaju karakteristične i specifične mehanizme za posttranslacionu obradu i modifikaciju proteinskih proizvoda. Odgovarajuće ćelijske linije ili sistemi domaćini se mogu izabrati da bi se obezbedila ispravna modifikacija i obrada eksprimovanog anti-FcRn antitela. Gore opisani ekspresioni vektori mogu da se uvedu u odgovarajuće ćelije domaćina korišćenjem konvencionalnih tehnika u struci, npr. transformacija, transfekcija, elektroporacija, precipitacija kalcijum fosfata i direktna mikroinjekcija. Jednom kada se vektori uvedu u ćelije domaćina za proizvodnju proteina, ćelije domaćini se kultivišu u konvencionalnim hranljivim medijumima modifikovanim na odgovarajući način za indukciju promotora, selekciju transformanata ili amplifikaciju gena koji kodiraju željene sekvence. Postupci za ekspresiju terapeutskih proteina su poznati u tehnici, videti npr., Paulina Balbas, Argelia Lorence (eds.) Recombinant Gene Expression: Reviews and Protocols (Methods in Molecular Biology), Humana Press; 2nd ed.2004 (July 20, 2004) i Vladimir Voynov and Justin A. Caravella (eds.) Therapeutic Proteins: Methods and Protocols (Methods in Molecular Biology) Humana Press; 2nd ed.2012 (June 28, 2012).
Proizvodnja, izolacija i prečišćavanje proteina
[0113] Ćelije domaćini korišćene za proizvodnju anti-FcRn antitela pronalaska mogu da se uzgajaju u medijumu poznatom u tehnici i pogodnom za kultivisanje izabranih ćelija domaćina. Primeri pogodnih medijuma za ćelije domaćina sisara uključuju minimalni esencijalni medijum (MEM), Dulbecc-ov modifikovani Eagle medijum (DMEM), Expi293<™>Ekspresioni medijum, DMEM sa dodatkom fetalnog goveđeg seruma (FBS) i RPMI-1640. Primeri pogodnog medijuma za bakterijske ćelije domaćine uključuju Luria bujon (LB) plus neophodne suplemente, kao što je sredstvo za selekciju, na primer, ampicilin. Ćelije domaćini se uzgajaju na odgovarajućim temperaturama, kao što je od oko 20°C do oko 39°C, na primer, od 25°C do oko 37°C, poželjno 37°C, i CO2nivoa, kao što je 5 do 10% (poželjno 8%). pH medijuma je generalno od oko 6.8 do 7.4, npr.7.0, u zavisnosti uglavnom od organizma domaćina. Ako se inducibilni promoter koristi u vektoru ekspresije pronalaska, ekspresija proteina se indukuje pod uslovima pogodnim za aktivaciju promotora.
[0114] Izolacija proteina obično uključuje ometanje ćelije domaćina, generalno putem osmotskog šoka, ultrazvuka ili lize. Kada se ćelije poremete, ćelijski ostaci se mogu ukloniti centrifugiranjem ili filtracijom. Proteini se mogu dalje prečistiti. Anti-FcRn antitelo prema pronalasku može se prečistiti bilo kojim postupkom poznatim u struci prečišćavanja proteina, na primer, afinitetom za protein A, drugom hromatografijom (npr., jonska razmena, afinitet i hromatografija na koloni isključenja veličine), centrifugiranjem, diferencijalnom rastvorljivošću, ili bilo kojom drugom standardnom tehnikom za prečišćavanje proteina, (videti Process Scale Purification of Antibodies, Uwe Gottschalk (ed.) John Wiley & Sons, Inc., 2009). U nekim slučajevima, anti-FcRn antitelo može biti konjugovano sa sekvencama markera, kao što je peptid da bi se olakšalo prečišćavanje. Primer markerske aminokiselinske sekvence je heksa-histidin peptid (His-tag), koji se vezuje za afinitetnu kolonu sa niklom funkcionalizovanom agarozom sa mikromolarnim afinitetom. Druge peptidne oznake korisne za prečišćavanje uključuju, ali nisu ograničene na, hemaglutinin "HA" oznaku, koja odgovara epitopu izvedenom iz proteina hemaglutinina gripa.
[0115] Alternativno, anti-FcRn antitela prema pronalasku mogu da proizvedu ćelije subjekta (npr. čoveka), npr., u kontekstu terapije, primenom vektora (npr., retrovirusnog vektora, adenovirusnog vektora, poksvirusnog vektora (npr., virusni vektor vakcinije, kao što je modifikovana vakcina Ankara (MVA), adeno-povezani virusni vektor i alfavirusni vektor) koji sadrži molekul nukleinske kiseline koji kodira anti-FcRn antitelo pronalaska. Vektor, kada jednom uđe u ćeliju subjekta (npr. transformacijom, transfekcijom, elektroporacijom, taloženjem kalcijum fosfata, direktnom mikroinjektacijom, infekcijom, itd.) će stimulisati ekspresiju anti-FcRn antitela, koje se zatim luči iz ćelije. Ako je lečenje bolesti ili poremećaja željeni ishod, neće biti potrebne nikakve dodatne mere. Ako je sakupljanje proteina poželjno, krv se može uzeti od subjekta i protein prečistiti iz krvi postupcima poznatim u tehnici.
V. Farmaceutske kompozicije i preparati
[0116] Pronalazak karakteriše farmaceutske kompozicije koje uključuju jedno ili više anti-FcRn antitela opisanih ovde. U nekim primerima izvođenja, farmaceutske kompozicije pronalaska sadrže jedno ili više antitela prema okriću ili pronalasku, npr., N022-N024, N026 i N027, kao terapeutske proteine. U drugim primerima izvođenja, farmaceutske kompozicije pronalaska koje sadrže jedno ili više antitela prema otkriću ili pronalasku, npr. N022-N024, N026 i N027, mogu se koristiti u kombinaciji sa drugim sredstvima (npr., terapeutski biološki lekovi i/ili mali molekuli) ili kompozicije u terapiji. Pored terapeutski efikasne količine antitela, farmaceutske kompozicije mogu sadržati jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača ili ekscipijenasa, koji se mogu formulisati postupcima poznatim stručnjacima u ovoj oblasti.
[0117] Prihvatljivi nosači i ekscipijensi u farmaceutskim kompozicijama su netoksični za primaoce u korišćenim dozama i koncentracijama. Prihvatljivi nosači i ekscipijensi mogu uključivati pufere, antioksidante, konzervanse, polimere, aminokiseline i ugljene hidrate. Farmaceutske kompozicije pronalaska mogu se primenjivati parenteralno u obliku formulacije za injekcije. Farmaceutske kompozicije za injekcije (tj., intravenska injekcija) mogu se formulisati korišćenjem sterilnog rastvora ili bilo koje farmaceutski prihvatljive tečnosti kao nosača. Farmaceutski prihvatljivi nosači uključuju, ali nisu ograničeni na, sterilnu vodu, fiziološki rastvor i medijume ćelijske kulture (npr., Dulbecco-ov modifikovani Eagle medijum (DMEM), α-modifikovani Eagle medijum (α-MEM), F-12 medijum). Postupci formulacije su poznati u tehnici, videti npr., Banga (ed.) Therapeutic Peptides and Proteins: Formulation, Processing and Delivery Systems (2nd ed.) Taylor & Francis Group, CRC Press (2006).
[0118] Farmaceutska kompozicija se može formirati u obliku jedinične doze po potrebi. Količina aktivne komponente, npr., jednog ili više anti-FcRn antitela prema otkriću ili pronalasku (npr. N022-N024, N026 i N027, poželjno N027 i/ili N024), uključena u farmaceutske preparate je takva da je obezbeđena pogodna doza unutar naznačenog opsega (npr., doza u opsegu od 0.01-500 mg/kg telesne težine).
VI. Putevi, doza i primena
[0119] Farmaceutske kompozicije pronalaska koje sadrže jedno ili više anti-FcRn antitela prema otkriću ili pronalasku (npr., N022-N024, N026 i N027, poželjno N027 i/ili N024) kao terapeutski proteini mogu se formulisati za intravensku primenu, parenteralnu primenu, subkutanu primenu, intramuskularnu primenu, intraarterijsku primenu, intratekalnu primenu ili intraperitonealnu primenu. Posebno je poželjna intravenska primena. Farmaceutska kompozicija takođe može biti formulisana za oralnu, nazalnu, sprej, aerosolnu, rektalnu ili vaginalnu primenu. Za injektabilne formulacije, u stanju tehnike su poznati različiti efikasni farmaceutski nosači.
[0120] Doziranje farmaceutskih kompozicija prema pronalasku zavisi od faktora uključujući put primene, bolest koja se leči i fizičke karakteristike, npr., starost, telesnu težinu, opšte zdravstvebo stanje subjekta. Tipično, količina anti-FcRn antitela pronalaska (tj. N027) sadržana u jednoj dozi može biti količina koja efikasno sprečava, odlaže ili leči bolest bez izazivanja značajne toksičnosti. Farmaceutska kompozicija pronalaska može uključivati dozu anti-FcRn antitela pronalaska u rasponu od 0.01 do 500 mg/kg (npr., 0.01, 0.1, 0.2, 0.3, 0.4, 0.5, 1, 2, 3, 4, 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 100, 150, 200, 250, 300, 350, 400, 450, ili 500 mg/kg) i, u specifičnijom primeru izvođenja oko 1 do oko 100 mg/kg i, u specifičnijem primeru izvođenja, oko 1 do oko 50 mg/kg. Dozu može da prilagodi lekar u skladu sa konvencionalnim faktorima kao što su stepen bolesti i različiti parametri subjekta.
[0121] Farmaceutske kompozicije se primenuju na način koji je kompatibilan sa formulacijom doze i u takvoj količini koja je terapeutski efikasna da dovede do poboljšanja ili sanacije simptoma. Farmaceutske kompozicije se primenjuju u različitim doznim oblicima, npr., intravenski dozni oblici, subkutani dozni oblici i oralni dozni oblici (npr. rastvori za gutanje, kapsule za oslobađanje leka). Generalno, terapeutski proteini se doziraju u 1-100 mg/kg, npr., 1-50 mg/kg. Farmaceutske kompozicije pronalaska koje sadrže anti-FcRn antitelo prema otkriću ili pronalasku (npr., bilo koje od N022-N024, N026 i N027, poželjno N027 ili N024) mogu se primenjivati na subjekta kome je to potrebno, na primer, jednom ili više puta (npr., 110 puta ili više) dnevno, nedeljno, mesečno, dva puta godišnje, godišnje ili po potrebi. Doze se mogu obezbediti ili u jednom ili višestrukim režimima doziranja. Vreme između primena može se smanjiti kako se zdravstveno stanje poboljšava ili povećati kako zdravlje pacijenta opada.
VII. Indikacije
[0122] Blokada humanog FcRn anti-FcRn antitelima pronalaska može biti od terapeutske koristi kod bolesti koje su izazvane IgG autoantitelima. Sposobnost blokade FcRn da indukuje ukupni katabolizam IgG i uklanjanje više vrsta autoantitela bez poremećaja serumskog albumina, malih cirkulišućih metabolita ili lipoproteina nudi postupak za proširenje korisnosti i dostupnosti strategije uklanjanja autoantitela pacijentima sa patologijom autoimune bolesti vođenom autoantitelom. Dok pronalazak nije vezan za teoriju, dominantni mehanizam delovanja anti-FcRn antitela pronalaska može biti povećanje katabolizma patogenih autoantitela u cirkulaciji i smanjenje taloženja autoantitela i imunološkog kompleksa u zahvaćenim tkivima.
[0123] Farmaceutske kompozicije otkrića ili pronalaska koje sadrže jedno ili više anti-FcRn antitela (npr., N022-N024, N026 i N027, poželjno N027 i/ili N024) su korisne za stimulaciju katabolizma i uklanjanja patogenih antitela, npr., IgG i IgG autoantitela kod subjekta, da se smanji imuni odgovor, npr., da se blokira aktivacija imunog odgovora na bazi imunog kompleksa kod subjekta, i da se leče imunološka stanja ili bolesti kod subjekta. Konkretno, farmaceutske kompozicije i postupci prema pronalasku su korisni za smanjenje ili lečenje aktivacije akutnog ili hroničnog imunog odgovora na bazi imunog kompleksa. Akutni imuni odgovor može biti aktiviran medicinskim stanjem izabranim iz grupe koja se sastoji od pemfigus vulgaris, lupus nefritis, mijastenije gravis, Guillain-Barré-ovog sindroma, odbacivanja posredovanog antitelom, sindroma katastrofalnih anti-fosfolipidnih antitela, vaskulitisa posredovanog preko imunog kompleksa, glomerulitisa, kanalopatije, optičkog neuromijelitisa, autoimunog gubitka sluha, idiopatske trombocitopenije purpure (ITP), autoimune hemolitičkw anemije (AIHA), imunološke neutropenije, dilatirane kardiomiopatije i serumske bolesti. Hronični imuni odgovor može biti aktiviran zdravstvenim stanjem izabranim iz grupe koja se sastoji od hronične inflamatorne demijelinizirajuće polineuropatije (CIDP), sistemskog lupusa, hroničnog oblika poremećaja indikovanog za akutni tretman, reaktivne artropatije, primarne bilijarne ciroze, ulceroznog kolitisa i vaskulitisa povezanog sa antineutrofilnim citoplazmatskim antitelom (ANCA).
[0124] U nekim primerima izvođenja, farmaceutske kompozicije i postupci pronalaska su korisni za smanjenje ili lečenje imunog odgovora aktiviranog autoimunom bolešću. Autoimuna bolest može biti izabrana iz grupe koja se sastoji od alopecije areate, ankiloznog spondilitisa, antifosfolipidnog sindroma, Addison-ove bolesti, hemolitičke anemije, autoimunog hepatitisa, hepatitisa, Behcets-ove bolesti, buloznog pemfigoida, kardiomiopatije, celijačnog spruedermatitisa, hroničnog umora sindroma imune disfunkcije, Churg-Strauss-ovog sindroma, cikatricijalnog pemfigoida, ograničene skleroderme (CREST sindroma), bolesti hladnog aglutinina, Crohn-ove bolesti, dermatomiozitisa, diskoidnog lupusa, esencijalne mešovite krioglobulinemije, finromijalgije, fibromiozitisa, Graves-ove bolesti, Hashimoto-ovog tiroiditisa, hipotiroidizma, inflamatorne bolesti creva, autoimunog limfoproliferativnog sindroma, idiopatske plućne fibroze, IgA nefropatije, dijabetesa zavisnog od insulina, juvenilnog artritisa, lihen planusa, lupusa, Ménière-ove bolesti, mešane bolesti vezivnog tkiva, multiple skleroze, perniciozne anemije, poliarteritis nodoze, polihondritisa, poliglandularnih sindroma, polimijalgije reumatike, polimiozitisa, primarne agamaglobulinemije, primarne bilijarne ciroze, psorijaze, Raynaud-ovog fenomena, Reiter-ovog sindroma, reumatske groznice, reumatoidnog artritisa, sarkoidoze, skleroderme, Sjögren-ovog sindroma, sindroma ukočene osobe, Takayasu arteritisa, temporalnog arteritisa, ulceroznog kolitisa, uveitisa, vitiloga i Wegener-ove granulomatoze.
[0125] Naročito, farmaceutske kompozicije i postuoci pronalaska su korisni za smanjenje ili lečenje imunološkog odgovora aktiviranog sistemskim eritematoznim lupusom, antifosfolipidnim sindromom, pemfigus vulgarisom/buloznim pemfigoidom, vaskulitisom povezanim sa antineutrofilnim citoplazmatskim antitelom (ANCA), mijastenijom gravis, ili optičkm meuromijelitisom.
PRIMERI
Primer 1 - Proizvodnja antitela
[0126] Molekuli nukleinske kiseline teškog i lakog lanca IgG su klonirani u vektor pCDNA 3.3 korišćenjem signala sekrecije osteonektina. HEK 293F ćelije su uzgajane u Expi293 medijumu na 37°C sa 8% CO2. Ćelije su transfektovane pri gustini od 3 × 10<6>/ml sa 1 mg ukupne DNK po litru. Pojačivači su dodavani 2. i 3. dana prema uputstvima proizvođača i ćelije su kultivisane do 5. ili 6. dana pre nego što je vitalnost ćelija pala na ispod 50% do 60%. Ćelije su zatim izvučene centrifugiranjem i istrošeni medijum je sterilno filtriran i čuvan na 4°C do prečišćavanja antitela. Antitela su prečišćena postupkom sa dve kolone: POROS protein A hromatografijom praćenom POROS HS-50 hromatografijom izmene katjona. Prvi je odvojio većinu proteina ćelije domaćina od eksprimiranih antitela, dok je drugi uklonio dimere teškog lanca, dimere lakog lanca i pola antitela, kao i vrste veće molekulske težine. Frakcije iz HS-50 kolone za katjonsku izmenu su objedinjene na osnovu analize SDS-PAGE gela da bi se maksimizirala čistoća antitela pune dužine. Sakupljene frakcije su stavljene preko kolone za razmenu pufera Sephadex G50 ekvilibrisane u PBS na pH 7.2. Najveće frakcije su sakupljene i koncentrovane do više od 10 mg/ml korišćenjem 30 kDa koncentratora sa centrifugiranjem i zamrznute na -30°C u alikvotama od 2 mg i 5 mg. Konačni uzorci proteina su provereni za čistoću pomoću SDS-PAGE.
Primer 2 - Afiniteti vezivanja
[0127] Kroz sazrevanje afiniteta, identifikovali smo više od 100 anti-FcRn antitela koja imaju afinitet vezivanja za humani FcRn sa KDu submikromolarnom opsegu. Pet antitela (N022-N024, N026 i N027) je izabrano za dalju karakterizaciju. Površinska plazmonska rezonanca (SPR) je korišćena za određivanje konstante asocijacije i konstante disocijacije (kai kd, respektivno) za svako od ovih pet antitela. Ukratko, Bio-Rad GLC senzorski čip je umetnut u ProteOn XPR 36 i inicijalizovan je vazduhom. Nakon inicijalizacije, tekući pufer je prebačen na sveže pripremljeni pufer, bilo HBSP+ (0.01 M HEPES, 0.15 M NaCl, 0.05% P20, pH 7.4) ili natrijum fosfatni pufer (0.02 M natrijum fosfat, 0.15 M NaCl, 0.05% P20, pH 6.0) prema potrebi, koji je korišćen za ostatak testa i za sva razblaženja. Čip je prethodno kondicioniran korišćenjem jedne injekcije svakog od 0.5% SDS, 50 mM NaOH i 10 mM HCl pri 30 µl/min tokom 60 sekundi (s). Mišje anti-humano Fc mAb iz GE Healthcare (BR100839) je razblaženo do 10 µg/ml u 10 mM acetatnom puferu pH 5.0 i približno 5700 jedinica odgovora (RU) je imobilizovano korišćenjem standardne hemije spajanja amina u horizontalnoj orijentaciji GLC senzora. čip. Anti-hFcRn mAb koja se testiraju su uhvaćena na površinu u vertikalnoj orijentaciji, sa ciljem imobilizacije približno 200 jedinica odgovora (RU) po tački interakcije. rhFcRn je razblažen u seriji trostrukog razblaženja u pet tačaka počevši od 1.25 µg/ml, ostavljajući jednu traku kao pufer samo za dvostruku referencu. Analit je tekao preko površine senzora u horizontalnoj orijentaciji pri 100 µl/min tokom 240 s sa vremenom disocijacije od 3600 s. Regeneracija je postignuta ubrizgavanjem 3M MgCl2na 100 µl/min tokom 30 s u horizontalnom i vertikalnom smeru. Ovi postupci su ponovljeni za sve ligande.
[0128] Analiza podataka je sprovedena korišćenjem softvera ProteOn Manager. Svaki korak interakcije je prilagođen za pravac Y i X korišćenjem alata za automatsku obradu, nakon čega je usledilo referenciranje kanala između tačaka da bi se uklonile nespecifične interakcije i dvostruko referenciranje prazne trake da bi se uklonilo pomeranje testa. Podaci su prilagođeni korišćenjem kinetičkog modela Langmuir 1:1 sa grupisanim Rmax. Za ka, kdi KDvrednosti dobijene od ProteOn Manager u jednom testu izračunate su srednje vrednosti i njihov procenat CV je izračunat u Microsoft Excel kada je N bilo tri ili više. Tabela 3 pokazuje da se pet anti-FcRn antitela pronalaska, N022, N022, N024, N026 i N027, vezuju sa visokim afinitetom za humani FcRn na pH 7.4. Ravnotežna konstanta disocijacije, KD, anti-FcRn antitela pronalaska se kretala od 19.4 pM (N027) do 36.5 pM (N026) za vezivanje za humani FcRn pri pH 7.4. Tabela 3 takođe pokazuje brze stope asocijacije i spore stope disocijacije pet anti-FcRn antitela. Na pH 7.4, stopa asocijacije je bila u opsegu od 0.93-1.42 × 10<6>1/Ms za vezivanje za humani FcRn. Odstupanja su bila u rasponu od 2.31-4.44 × 10<6>1/s.
Tabela 3
Primer 3 - IgG kompeticija
[0129] Sposobnost anti-FcRn antitela pronalaska da su u kompeticiji sa IgG za vezivanje za FcRn čoveka ili makaki majmuna procenjena je na ćelijama 293 humanog embrionalnog bubrega (HEK) koje ektopično eksprimiraju ćelijsku površinu, FcRn povezan sa glikofosfatidilinozitolom (GPI). Sekvence FcRn alfa aminokiselina čoveka i makaki majmuna pokazuju 97.5% identičnosti sekvence. Devet aminokiselinskih ostataka od 355 se razlikuju između FcRn alfa čoveka i makaki majmuna, ali nijedan nije u epitopskom mapiranom regionu vezivanja. Nivo ćelijski vezanog IgG je određen korišćenjem 66 nM nespecifičnog IgG obeleženog fluorescentnom sondom. Vezivanje IgG za ćelijsku površinu FcRn je izvršeno pri pH 6.0, što omogućava Fc delu IgG da stupi u interakciju sa FcRn. Kao što je prikazano na Sl.
1, količina IgG vezanog za ćeliju značajno se smanjila kako se povećavala koncentracija anti-FcRn antitela (N022-N024, N026 ili N027). Vezivanje IgG je inhibirano na način koji zavisi od koncentracije i zasićenja svakim od pet primera anti-FcRn antitela pronalaska, pokazujući sposobnost anti-FcRn antitela, N022-N024, N026 i N027, da su u efikasnoj kompeticiji i inhibiraju vezivanje IgG za FcRn na pH 6.0. Vrednosti EC50 antitela kretale su se između 2 i 6 nM.
Primer 4 - Efekat anti-FcRn antitela na katabolizam IgG kod miševa
[0130] Da bi se izmerio efekat anti-FcRn antitela pronalaska na katabolizam IgG in vivo, korišćen je humani FcRn transgeni mišji soj FcRn-/-hFcRn (32) Tg miševa, koji nema mišji FcRn, ali eksprimira humani FcRn u tkivnoj distribuciji sličnoj endogenom mišjem i humanom FcRn. Na FcRn-/-hFcRn (32) Tg miševe koji su injektirani sa 500 mg/kg humanog IgG dana 0, primenjivana je jedna doza anti-FcRn antitela od 10 mg/kg 1. i 4. dana. Kao što je prikazano na Sl. 2, katabolizam IgG je povećan primenom anti-FcRn antitela, što se vidi po nižim nivoima IgG merenim tokom vremena kod miševa tretiranih anti-FcRn antitelima. Aktivnosti N024 (KD= 35.5 pM), N026 (KD= 36.5 pM), i N027 (KD= 19.4 pM) je izgledalo slično pri 10 mg/kg.
Primer 5 - In vitro i in vivo funkcionalne karakterizacije anti-FcRn antitela
In vitro
[0131] Afiniteti ćelijskog vezivanja antitela pronalaska su mereni na 293 ćelijama humanog embrionalnog bubrega (HEK) koje ektopično eksprimiraju ćelijsku površinu, glikofosfatidilinozitol (GPI)-povezani FcRn čoveka ili makaki majmuna. FcRn je transmembranski protein tipa I sa domenima za vezivanje IgG i albumina koji su orijentisani na luminalnu stranu endozomalnih membrana ili na površinu ćelije kada se transportuju do plazma membrane. Vezivanje anti-FcRn antitela za ćelijsku površinu, FcRn povezan sa membranom na ćelijama HEK293 na pH 7.4 imitira vezivanje u fiziološki relevantnom okruženju i na pH gde samo Fab domen, a ne Fc domen antitela, interaguje sa FcRn. Ekstracelularni domen FcRn je prikazan na površini ćelije u velikoj gustini preko GPI veze konstruisane na C-terminalnom nivou. Anti-FcRn antitela pronalaska su obeležena fluorescentnom sondom. Antitela su ostavljena da se vežu 30 minuta na ledu. Ćelije su zatim isprane na 4°C i vezana antitela su otkrivena korišćenjem sekundarnog antitela obeleženog fluoroforom, na primer, kozjeg anti-humanog IgG F(ab)2. Vezivanje za humani FcRn je zavisilo od koncentracije i antitela pronalaska su pokazivala EC50 vrednosti u rasponu od 4 do 7 nM.
[0132] Afiniteti ćelijskog vezivanja antitela pronalaska su takođe mereni na endogeno eksprimiranom humanom FcRn. Monociti eksprimiraju najviše nivoe FcRn i pokazuju najveći procenat pozitivnosti na ekspresiju FcRn u krvi miša i ljudi. Monocitna ćelijska linija THP-1 je korišćena za procenu vezivanja anti-FcRn antitela za endogeni humani FcRn na pH 7.4. Pošto je endogeni FcRn prvenstveno u intracelularnim endozomskim vezikulama u THP-1 ćelijama, ćelije su prvo permeablizirane blagim deterdžentom i fiksirane pre inkubacije tokom 30 minuta na 4°C sa anti-FcRn antitelima u prisustvu goveđeg seruma da blokiraju ne-specifično vezivanje za Fc receptor. Ovaj test je bio u stanju da razlikuje antitela sa boljim vezivanjem za endogeni humani FcRn. Vezivanje anti-FcRn antitela za THP-1 ćelije zavisi od koncentracije. Sva antitela pronalaska, npr., N022-N024, N026 i N027, pokazala su bolje afinitete vezivanja od IgG1. Antitelo N027 je pokazalo najveći afinitet vezivanja sa EC50 vrednošću od 3.0 nM.
[0133] Sposobnost anti-FcRn antitela pronalaska da je u kompeticiji sa IgG za vezivanje za FcRn čoveka ili makaki majmuna procenjena je na ćelijama 293 humanog embrionalnog bubrega (HEK) koje ektopično eksprimiraju ćelijsku površinu, GPI-vezani FcRn. Nivo ćelijski vezanog IgG je određen korišćenjem nespecifičnog IgG obeleženog fluorescentnom sondom. Vezivanje IgG za ćelijsku površinu FcRn je obavljeno pri pH 6.0, što omogućava Fc delu IgG da interaguje sa FcRn. Kao što je prikazano u Primeru 3 i Sl.1, količina IgG vezanog za ćeliju značajno se smanjila kako se koncentracija anti-FcRn antitela povećavala. Vezivanje IgG je inhibirano na način koji zavisi od koncentracije i zasićenja svakim od pet primera anti-FcRn antitela pronalaska, npr. N022-N024, N026 i N027, pokazujući sposobnost anti-FcRn antitela da su efikasno u kompeticiji i inhibiraju vezivanje IgG za FcRn na pH 6.0. Vrednosti EC50 antitela kretale su se od 2 do 6 nM.
[0134] Mapiranje epitopa razmenom vodonik-deuterijum antitela prema pronalasku ukazuje na to da se antitela vezuju za epitop na humanom FcRn koji se nalazi u i/ili u blizini interfejsa interakcije Fc-FcRn, što sugeriše da antitela pronalaska blokiraju vezivanje IgG za FcRn inhibicijom smera. Pored toga, epitopom mapirano mesto vezivanja udaljeno je od mesta vezivanja za albumin FcRn, tako da ne bi trebalo inhibirati vezivanje serumskog albumina i ne bi trebalo snižavati nivoe albumina u serumu. Enzimski imunosorbentni test (ELISA) je korišćen da se potvrdi da antitela pronalaska ne inhibiraju vezivanje serumskog albumina za FcRn. Rastvorljivi His-obeleženi ekstracelularni domen humanog FcRn je vezan za površinu ploče i prethodno inkubiran sa povećanjem koncentracija anti-FcRn antitela na pH 6.0. Dozvoljeno je da se humani serumski albumin konjugovan sa peroksidazom iz rena (HRP) veže za rastvorljiv FcRn označen sa His. Nijedno od antitela nije inhibiralo vezivanje albumina za FcRn. U nastavku, in vivo eksperimentalni dokazi su takođe pokazali da su nivoi mišjeg albumina ostali konstantni nakon primene anti-FcRn antitela, što ukazuje da recikliranje albumina nije poremećeno vezivanjem antitela za FcRn.
In vivo
[0135] Da bi se testirao in vivo efekat anti-FcRn antitela pronalaska na katabolizam IgG, humani FcRn transgeni mišji soj FcRn-/-hFcRn (32) Tg miševa, kojima nedostaje mišji FcRn, ali eksprimiraju humani FcRn u distribuciji tkiva sličnoj onoj kod endogenog miša i čoveka FcRn, su korišćeni. FcRn-/-hFcRn (32) Tg miševima kojima je ubrizgan humani IgG 0. dana davana je jedna doza anti-FcRn antitela od 10 mg/kg 1. i 4. dana. Kao što je prikazano u Primeru 3 i Sl.2, katabolizam IgG je povećan primenom anti-FcRn antitela, što se vidi po nižim nivoima IgG merenim tokom vremena kod miševa tretiranih anti-FcRn antitelima. Aktivnosti N024 (KD= 35.5 pM), N026 (KD= 36.5 pM), i N027 (KD= 19.4 pM) izgledalo je da su slične pri 10 mg/kg.
Primer 6 - Efekat anti-FcRn antitela na nivoe IgG i zauzetost cljnog mesta kod miševa
[0136] N027 je doziran intravenski (i.v.) 24 sata nakon primene 500 mg/kg IVIg (trejser) na Tg32 humane FcRn (hFCGRT) transgene, mišje FcRn (mFCGRT) knockout miševe. Cirkulišući humani IgG je detektovan ELISA testom svakog dana. Zauzetost ciljnog mesta je merena svakog dana u monocitima iz lizirane pune krvi sortiranjem ćelija aktiviranim fluorescencijom (FACS), nakon inkubacije ćelija sa imunofenotipiziranim površinskim markerima ćelije praćene fiksacijom i permeabilizacijom. Nezauzeti FcRn je meren bojenjem sa N027 obeleženim Dy650 (n = 4 mužjaka po grupi). Kao što je prikazano na Sl.3, nivo IgG i procenat nezauzetog FcRn su smanjeni primenom N027 na način koji zavisi od doze.
Primer 7 - Selektivna indukcija katabolizma IgG i zauzetost ciljnog mesta kod makaki majmuna
[0137] N027 je doziran i.v. pri t = 0 kod makaki majmuna. Cirkulišući endogeni IgG i albumin detektovani su ELISA testom. Ciljna popunjenost je merena u monocitima iz lizirane pune krvi pomoću FACS, nakon inkubacije ćelija sa imunofenotipiziranim površinskim markerima ćelije praćene fiksacijom i permeabilizacijom. Nezauzeti FcRn je meren bojenjem sa N027 obeleženim Dy650 (n = 3 mužjaka po grupi). Kao što je prikazano na Sl.4, nivo IgG i procenat nezauzetog FcRn smanjeni su primenom N027 na način zavisan od doze, dok je nivo albumina u plazmi ostao nepromenjen.
Primer 8 - Biodistribucija N027 kod miševa
[0138] N027 ili izotip humanog IgG1 kontrolnog antitela obeleženog fluoroforom (VT680) je primenjen i.v. na Tg32 humane FcRn transgene, mišje FcRn knockout miševe pri 30 mg/kg. Nivoi obeleženih antitela mereni su u pojedinačnim organima kvantitativnim ex vivo optičkim snimanjem. Sl. 5 prikazuje biodistribuciju N027 u različitim organima kod miševa.
Primer 9 - Efikasnost N027 u artritisu indukovanom mišjim kolagenskim antitelom
[0139] Artritis indukovan kolagenskim antitelom indukovan je kod Tg32 humanih FcRn transgenih, mišjih FcRn knockout miševa intraperitonealnom (i.p.) injekcijom ArthritoMab<™>koktela (MD Biosciences) prvog dana i aktivnost inflamatorne bolesti je indukovana sa 100 µg LPS i.p. na dan 4. N027 je doziran terapeutski i.v. na 5 mg/kg (strelica), 6. dana nakon indukcije bolesti i randomizacije. IVIG u dozi od 1 g/kg (pozitivna kontrolna grupa) ili vehikulum-PBS (negativna kontrola) dozirani su 6. dana nakon randomizacije (n = 5 po grupi). Kao što je prikazano na Sl. 6, N027 snažno inhibira artritis izazvan kolagenskim antitelom kod humanih transgenih FcRn miševa kada se dozira terapeutski.
Primer 10 - Efikasnost N027 kod mišje hronične idiopatske trombocitopenije purpure (ITP)
[0140] Trombocitopenija je indukovana kod Tg32 humanih FcRn (hFCGRT) transgenih, mišjih FcRn (mFCGRT) knockout miševa kontinuiranom infuzijom anti-trombocitnog antitela (anti-CD41, MWReg30) subkutanom (sc) miniosmotskom pumpom. Nivoi trombocita u cirkulaciji su smanjeni na 300 × 109/L ili manje za 72 sata (3. dan) nakon implantacije pumpe. N027 je doziran terapeutski i.v.72 sata (dan 3) i 120 sati (dan 5) nakon implantacije pumpe (A, n = 4 po grupi; B, n = 7 po grupi). Sl.7 prikazuje efekte N027 na nivoe trombocita kod miševa koji imaju trombocitopeniju.

Claims (17)

Patentni zahtevi
1. Izolovano antitelo koje se vezuje za humani FcRn, izolovano antitelo koje sadrži polipeptid koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 19 i polipeptid koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 24.
2. Farmaceutska kompozicija koja sadrži izolovano antitelo prema patentnom zahtevu 1 i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača ili ekscipijenasa.
3. Izolovano antitelo prema patentnom zahtevu 1 za upotrebu u postupku smanjenja ili lečenja aktivacije akutnog imunog odgovora na bazi imunološkog kompleksa koji je aktiviran medicinskim stanjem izabranim iz grupe koja se sastoji od pemfigus vulgarisa, lupus nefritisa, mijastenije gravis, Guillain-Barre-ovog sindroma, odbacivanja posredovanog antitelom, katastrofalnog sindroma anti-fosfolipidnih antitela, vaskulitisa posredovanog imunim kompleksom, glomerulitisa, kanalopatije, neuromijelitis optike, autoimunog gubitka sluha, idiopatske trombocitopenije purpure (ITP), autoimune hemolitičke anemije (AIHA), imune neutropenije, dilatirane kardiomiopatije i serumske bolesti.
4. Izolovano antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 3, naznačeno time što navedeno stanje je mijastenija gravis.
5. Izolovano antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 3, naznačeno time što navedeno stanje je lupus nefritis.
6. Izolovano antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 3, naznačeno time što navedeno stanje je AIHA.
7. Izolovano antitelo prema patentnom zahtevu 1 za upotrebu u postupku smanjenja ili lečenja aktivacije hroničnog imunog odgovora zasnovanog na imunom kompleksu koji je aktiviran medicinskim stanjem izabranim iz grupe koja se sastoji od hronične inflamatorne demijelinizirajuće polineuropatije (CIDP), sistemskog lupusa, reaktivne artropatije, primarne bilijarne ciroze, ulceroznog kolitisa i vaskulitisa povezanog sa antineutrofilnim citoplazmatskim antitelom (ANCA).
8. Izolovano antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 7, naznačeno time što navedeno stanje je CIDP.
9. Izolovano antitelo prema patentnom zahtevu 1 za upotrebu u postupku smanjenja ili lečenja imunog odgovora aktiviranog autoimunom bolešću.
10. Izolovano antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 9, naznačeno time što je navedena autoimuna bolest izabrana iz grupe koja se sastoji od alopecije areate, ankilozirajućeg spondilitisa, antifosfolipidnog sindroma, Addison-ove bolesti, hemolitičke anemije, autoimunog hepatitisa, hepatitisa, Behcet-ove bolesti, buloznog pemfigoida, kardiomiopatije, celijakije sprue-dermatitisa, sindroma hroničnog umora imune disfunkcije, hronične inflamatorne demijelinizirajuće polineuropatije, Churg-Straussov-ovog sindroma, cikatricijalnog pemfigoida, ograničene skleroderme (CREST sindroma), bolesti hladnog aglutinina, Crohn-ove bolesti, dermatomiozitisa, diskoidnog lupusa, esencijalne mešane krioglobulinemije, fibromijalgije, fibromiozitisa, Graves-ove bolesti, Hashomoto-ovog torioiditisa, hipotiroidizma, inflamatorne bolesti creva, autoimunog limfoproliferativnog sindroma, idiopatske plućne fibroze, IgA nefropatije, dijabetesa zavisnog od insulina, juvenilnog artritisa, lihen planusa, lupusa, Meniere-ove bolesti, mešane bolesti vezivnog tkiva, multiple skleroze, perniciozne anemije, poliarteritis nodoze, polihondritisa, poliglandularnih sindroma, polimijalgije reumatike, polimiozitisa, primarne agamaglobulinemije, primarne bilijarne ciroze, psorijaze, Raynaud-ovog fenomena, Reiter-ovog sindroma, reumatske groznice, reumatskog artritisa, sarkoidoze, skleroderme, Sjogren-ovog sindroma, sindroma ukočene osobe, Takayasu arteritisa, tempšoralnog arteritisa, ulceroznog kolitisa, uveitisa, vitiliga i Wegener-ove granulomatoze.
11. Izolovano antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 10, naznačeno time što navedena autoimuna bolest je hemolitička anemija.
12. Izolovano antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 10, naznačeno time što navedena autoimuna bolest je reumatoidni artritis.
13. Molekul nukleinske kiseline koji kodira izolovano antitelo prema patentnom zahtevu 1.
14. Vektor koji sadrži nukleinsku kiselinu prema patentnom zahtevu 13.
15. Ćelija domaćin koja eksprimira izolovano antitelo prema patentnom zahtevu 1, naznačena time što ćelija domaćin sadrži molekul nukleinske kiseline prema patentnom zahtevu 13 ili vektor prema patentnom zahtevu 14, pri čemu je molekul ili vektor nukleinske kiseline eksprimiran u ćeliji domaćinu.
16. Ćelija domaćin prema patentnom zahtevu 15, naznačena time što ćelija domaćin je ćelija jajnika kineskog hrčka (CHO).
17. Postupak za pripremu izolovanog antitela prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što postupak sadrži:
a) obezbeđivanje ćelije domaćina koja sadrži molekul nukleinske kiseline prema patentnom zahtevu 13 ili vektor prema patentnom zahtevu 14; i
b) ekspresiju pomenutog molekula nukleinske kiseline ili vektora u pomenutoj ćeliji domaćinu pod uslovima koji dozvoljavaju formiranje antitela.
RS20231028A 2015-01-30 2016-01-29 Fcrn antitela i načini njihove upotrebe RS64768B1 (sr)

Applications Claiming Priority (4)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201562110071P 2015-01-30 2015-01-30
US201562258082P 2015-11-20 2015-11-20
PCT/US2016/015720 WO2016123521A2 (en) 2015-01-30 2016-01-29 Fcrn antibodies and methods of use thereof
EP16744204.5A EP3250610B1 (en) 2015-01-30 2016-01-29 Fcrn antibodies and methods of use thereof

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS64768B1 true RS64768B1 (sr) 2023-11-30

Family

ID=56544538

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20231028A RS64768B1 (sr) 2015-01-30 2016-01-29 Fcrn antitela i načini njihove upotrebe

Country Status (21)

Country Link
US (3) US10676526B2 (sr)
EP (2) EP4286011A3 (sr)
JP (2) JP6853178B2 (sr)
KR (3) KR102483016B1 (sr)
CN (13) CN118667012A (sr)
AU (2) AU2016211280B2 (sr)
DK (1) DK3250610T3 (sr)
ES (1) ES2962824T3 (sr)
FI (1) FI3250610T3 (sr)
HR (1) HRP20231399T1 (sr)
HU (1) HUE063778T2 (sr)
IL (1) IL252837B (sr)
LT (1) LT3250610T (sr)
NZ (1) NZ772383A (sr)
PL (1) PL3250610T3 (sr)
PT (1) PT3250610T (sr)
RS (1) RS64768B1 (sr)
SG (2) SG10202007232WA (sr)
SI (1) SI3250610T1 (sr)
SM (1) SMT202300365T1 (sr)
WO (1) WO2016123521A2 (sr)

Families Citing this family (26)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
PL3087095T3 (pl) 2013-12-24 2020-03-31 Argenx Bvba Antagoniści fcrn i sposoby stosowania
CA2946430A1 (en) * 2014-06-12 2015-12-17 F. Hoffmann-La Roche Ag Method for selecting antibodies with modified fcrn interaction
PL3250610T3 (pl) 2015-01-30 2024-01-29 Momenta Pharmaceuticals, Inc. Przeciwciała anty-FcRn i sposoby ich stosowania
JP7094941B2 (ja) * 2016-07-29 2022-07-04 モメンタ ファーマシューティカルズ インコーポレイテッド Ｆｃｒｎ抗体及びその使用方法
BR112019026694A2 (pt) * 2017-06-15 2020-06-23 UCB Biopharma SRL Método para o tratamento da trombocitopenia imune
CA3081144A1 (en) 2017-12-08 2019-06-13 Argenx Bvba Use of fcrn antagonists for treatment of generalized myasthenia gravis
BR112020011310A2 (pt) * 2017-12-13 2020-11-17 Momenta Pharmaceuticals, Inc. anticorpos contra fcrn e seus métodos de uso
MY209122A (en) 2018-06-08 2025-06-23 argenx BV Compositions and methods for treating immune thrombocytopenia
AU2019307959B2 (en) * 2018-07-20 2025-09-25 Momenta Pharmaceuticals, Inc. FcRn antibody compositions
PH12021550096A1 (en) * 2018-07-20 2022-03-28 Momenta Pharmaceuticals Inc Compositions of fcrn antibodies and methods of use thereof
KR20260014044A (ko) 2018-10-16 2026-01-29 유씨비 바이오파마 에스알엘 중증근무력증의 치료 방법
CN114126647A (zh) 2019-06-07 2022-03-01 阿尔金克斯有限公司 适用于皮下施用的FcRn抑制剂的药物制剂
WO2021022249A1 (en) * 2019-08-01 2021-02-04 Momenta Pharmaceuticals, Inc. Fcrn antibodies and methods of use thereof
IL292889A (en) * 2019-11-19 2022-07-01 Immunovant Sciences Gmbh Methods for the treatment of warm autoimmune hemolytic anemia using anti-fcrn antibodies
ES2992247T3 (es) 2020-01-08 2024-12-11 argenx BV Antagonistas del receptor de Fc neonatal humano (FcRn) para el tratamiento de trastornos del pénfigo
WO2022098955A1 (en) * 2020-11-06 2022-05-12 Janssen Biotech, Inc. Fcrn antibodies and methods of use thereof
CN114410643B (zh) * 2021-02-02 2024-08-02 百奥赛图(北京)医药科技股份有限公司 FcRn基因人源化的非人动物及其构建方法和应用
TW202328184A (zh) * 2021-08-13 2023-07-16 大陸商舒泰神（北京）生物製藥股份有限公司 特異性識別fcrn的抗體及其用途
WO2023030501A1 (zh) * 2021-09-03 2023-03-09 舒泰神（北京）生物制药股份有限公司 特异性识别FcRn的抗体及其应用
AU2023281650A1 (en) 2022-05-30 2024-10-17 Hanall Biopharma Co., Ltd. Anti-fcrn antibody or antigen binding fragment thereof with improved stability
CA3258004A1 (en) 2022-06-15 2023-12-21 argenx BV FCRN/HSA BONDING MOLECULES AND METHODS OF USE
IL322228A (en) 2023-02-04 2025-09-01 Momenta Pharmaceuticals Inc Compositions and methods for treating hemolytic disease of the fetus and newborn
TW202527982A (zh) 2023-09-11 2025-07-16 美商默門塔醫藥公司 Fcrn抗體之醫藥組成物
WO2025099576A1 (en) 2023-11-06 2025-05-15 Momenta Pharmaceuticals, Inc. Compositions and methods for treating rheumatoid arthritis
WO2025163617A1 (en) 2024-02-04 2025-08-07 Momenta Pharmaceuticals, Inc. Compositions and methods for treating sjögren's disease
WO2025186787A1 (en) 2024-03-08 2025-09-12 Momenta Pharmaceuticals, Inc. Compositions and methods for treating fetal and neonatal alloimmune thrombocytopenia

Family Cites Families (24)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
WO2003068260A1 (fr) 2002-02-14 2003-08-21 Chugai Seiyaku Kabushiki Kaisha Produits pharmaceutiques en solution contenant des anticorps
US7662928B2 (en) 2003-08-08 2010-02-16 The Research Foundation Of State University Of New York Anti-FcRn antibodies for treatment of auto/allo immune conditions
US20050079169A1 (en) * 2003-08-08 2005-04-14 Balthasar Joseph P. Anti-FcRn antibodies for treatment of auto/allo immune conditions
CN101124245A (zh) * 2003-11-12 2008-02-13 比奥根艾迪克Ma公司 新生儿Fc受体(FcRn)-结合多肽变体、二聚体Fc结合蛋白及其相关方法
WO2006096461A2 (en) 2005-03-08 2006-09-14 Pharmacia & Upjohn Company Llc Composition comprising an antibody against macrophage colony-stimulating factor (m-csf) and a chelating agent
CA2637929A1 (en) 2006-01-25 2007-08-02 The Research Foundation Of State University Of New York Anti-fcrn antibodies for treatement of auto/allo immune conditions
CN101421297A (zh) * 2006-02-17 2009-04-29 森托尼克斯制药有限公司 阻断lgG对FcRn的结合的肽
WO2007104529A2 (en) * 2006-03-13 2007-09-20 Ablynx N.V. Amino acid sequences directed against il-6 and polypeptides comprising the same for the treatment of diseases and disorders associated with il-6-mediated signalling
AU2009238605B2 (en) * 2008-04-25 2014-11-06 Biogen Idec Hemophilia Inc. Antibodies against FcRn and use thereof
WO2011008517A2 (en) * 2009-06-30 2011-01-20 Research Development Foundation Immunoglobulin fc polypeptides
SG195025A1 (en) * 2011-06-02 2013-12-30 Dyax Corp Fc RECEPTOR BINDING PROTEINS
GB201208370D0 (en) 2012-05-14 2012-06-27 Ucb Pharma Sa Antibodies
US20130323242A1 (en) 2012-06-01 2013-12-05 Ophthotech Corp. Compositions comprising an anti-pdgf aptamer and a vegf antagonist
US9844594B2 (en) 2012-12-18 2017-12-19 Merck Sharp & Dohme Corp. Liquid formulations for an anti-TNF α antibody
WO2014179601A2 (en) 2013-05-02 2014-11-06 Momenta Pharmaceuticals, Inc. Sialylated glycoproteins
KR101815265B1 (ko) 2013-06-20 2018-01-04 한올바이오파마주식회사 FcRn 특이적 인간 항체 및 이를 포함하는 자가면역 질환 치료용 조성물
PL3250610T3 (pl) * 2015-01-30 2024-01-29 Momenta Pharmaceuticals, Inc. Przeciwciała anty-FcRn i sposoby ich stosowania
ES2882999T3 (es) * 2015-03-09 2021-12-03 Argenx Bvba Métodos para reducir los niveles séricos de agentes que contienen Fc mediante el uso de antagonistas de FcRn
AU2016262100B2 (en) 2015-05-12 2021-10-14 Syntimmune, Inc. Humanized affinity matured anti-FcRn antibodies
JP7094941B2 (ja) 2016-07-29 2022-07-04 モメンタ ファーマシューティカルズ インコーポレイテッド Ｆｃｒｎ抗体及びその使用方法
CA3081144A1 (en) 2017-12-08 2019-06-13 Argenx Bvba Use of fcrn antagonists for treatment of generalized myasthenia gravis
BR112020011310A2 (pt) 2017-12-13 2020-11-17 Momenta Pharmaceuticals, Inc. anticorpos contra fcrn e seus métodos de uso
AU2019307959B2 (en) 2018-07-20 2025-09-25 Momenta Pharmaceuticals, Inc. FcRn antibody compositions
PH12021550096A1 (en) 2018-07-20 2022-03-28 Momenta Pharmaceuticals Inc Compositions of fcrn antibodies and methods of use thereof

Also Published As

Publication number Publication date
CN118667009A (zh) 2024-09-20
CN118667014A (zh) 2024-09-20
CN118562003A (zh) 2024-08-30
EP4286011A2 (en) 2023-12-06
IL252837A0 (en) 2017-08-31
AU2016211280B2 (en) 2021-11-25
CN107567460A (zh) 2018-01-09
JP7224382B2 (ja) 2023-02-17
ES2962824T3 (es) 2024-03-21
IL252837B (en) 2021-10-31
EP3250610B1 (en) 2023-08-09
WO2016123521A2 (en) 2016-08-04
US20200299382A1 (en) 2020-09-24
KR20170109020A (ko) 2017-09-27
HUE063778T2 (hu) 2024-01-28
US20240158508A1 (en) 2024-05-16
EP3250610A4 (en) 2018-08-22
KR20250052465A (ko) 2025-04-18
SMT202300365T1 (it) 2023-11-13
US10676526B2 (en) 2020-06-09
KR20230007545A (ko) 2023-01-12
CA2972822A1 (en) 2016-08-04
EP3250610A2 (en) 2017-12-06
CN107567460B (zh) 2021-04-23
DK3250610T3 (da) 2023-10-30
US20180016334A1 (en) 2018-01-18
HRP20231399T1 (hr) 2024-02-16
AU2016211280A1 (en) 2017-07-13
CN118667013A (zh) 2024-09-20
CN118638230A (zh) 2024-09-13
CN118652337A (zh) 2024-09-17
CN118667010A (zh) 2024-09-20
WO2016123521A3 (en) 2016-09-22
BR112017015287A2 (pt) 2018-01-16
CN113384693B (zh) 2025-07-04
SG10202007232WA (en) 2020-09-29
NZ772383A (en) 2024-11-29
CN118667011A (zh) 2024-09-20
JP2018504907A (ja) 2018-02-22
JP6853178B2 (ja) 2021-03-31
AU2022201145A1 (en) 2022-03-17
KR102792441B1 (ko) 2025-04-08
EP4286011A3 (en) 2024-02-14
PL3250610T3 (pl) 2024-01-29
CN118638229A (zh) 2024-09-13
US11732047B2 (en) 2023-08-22
AU2022201145B2 (en) 2024-11-14
CN113384693A (zh) 2021-09-14
NZ733097A (en) 2024-07-05
JP2021061854A (ja) 2021-04-22
FI3250610T3 (fi) 2023-11-01
CN118667012A (zh) 2024-09-20
SG11201705475QA (en) 2017-08-30
CN118667015A (zh) 2024-09-20
SI3250610T1 (sl) 2023-11-30
KR102483016B1 (ko) 2023-01-03
PT3250610T (pt) 2023-11-13
LT3250610T (lt) 2023-09-25

Similar Documents

Publication Publication Date Title
AU2022201145B2 (en) FcRn antibodies and methods of use thereof
JP2020018298A (ja) Ｃｌｄｎ１８．２及びｃｄ３に対する抗体コンストラクト
KR20200098604A (ko) FcRn 항체 및 이의 사용 방법
JP2018529317A (ja) メソテリン及びｃｄ３に結合する二重特異性抗体構築物
RS65070B1 (sr) Fcrn antitela i postupci njihove upotrebe
CA2972822C (en) Fcrn antibodies and methods of use thereof
HK40103769A (en) Fcrn antibodies and methods of use thereof
HK1247218B (en) Fcrn antibodies and methods of use thereof
HK1247218A1 (en) Fcrn antibodies and methods of use thereof
BR122021007991B1 (pt) Uso de anticorpos que se ligam a fcrn humana
BR112017015287B1 (pt) Anticorpos isolados que se ligam a fcrn humano, e composição farmacêutica