RS57612B1 - Upravljanje prenosnom snagom fizičkih kanala sa proizvoljnim pristupom - Google Patents

Description

Opis

Oblast pronalaska

[0001] Pronalazak se odnosi na metode upravljanja snagom odlaznih veza u scenarijima gde se prenos odlazne veze i preambula slučajnog pristupa ili više preambula slučajnog pristupa prenose u istom intervalu prenosnog vremena. Pored toga, pronalazak se takođe odnosi na implementaciju/ izvođenje ovih metoda u hardveru (pomoću hardvera), tj. uređajima, i njihovu primenu u softveru.

TEHNIČKA POZADINA PRONALASKA

Dugoročna evolucija (engl. Long Term Evolution – LTE)

[0002] Treća generacija mobilnih Sistema (3G), bazirana na WCDMA radio/pristupnoj tehnologiji, se primenjuje u širokom opsegu, u čitavom svetu. Prvi korak u poboljšanju ili razvoju ove tehnologije podrazumeva uvođenje Pristupa paketima dolazne veze velike brzine (eng. High-Speed Downlink Packet Access – HSDPA) i poboljšane odlazne veze, takođe poznate kao Pristup paketima odlazne veze velike brzine (eng. High Speed Uplink Packet Access – HSUPA), pružajući tehnologiju radio pristupa koja je visoko konkurentna.

[0003] Kako bi bio spreman za dalje povećanje korisničkih zahteva i bio konkurentan u odnosu na nove tehnologije radio – pristupa, GPP je predstavio novi sistem mobilnih komunikacija, koji je nazvan Dugoročna evolucija (eng. Long Term Evolution – LTE). LTE je dizajniran kako bi zadovoljio potrebe operatera za transportom podataka i medija velike brzine, kao i glasovnu podršku velikog kapaciteta, u narednoj dekadi. Mogućnost pružanja visokih nivoa bitova je ključna mera za LTE tehnologiju.

[0004] Specifikacija radnog predmeta (eng. Work item – WI) LTE tehnologije, nazvana Razvijeni UMTS zemaljski radio pristup (eng. UMTS Terrestrial Radio Access Network – UTRAN) i UMTS zemaljska mreža radio pristupa (eng. UMTS Terrestrial Radio Access Network – UTRAN) treba da bude finalizovana kroz Izdanje 8 (eng. LTE Rel. 8). LTE sistem predstavlja efikasan, paketno zasnovan, radio pristup i mreže radio pristupa, koje pružaju potpune, IP zasnovane funkcionalnosti, sa niskom latencijom i niskim troškovima. U ovom izdanju su navedeni detaljni sistemski zahtevi. U LTE sistemu su skalabilne, propusnosti višestrukog prenosa specificirane kao 1,4, ,0, 5,0, 10,0, 15,0 i 20,0 MHz, kako bi se postigla fleksibilna iskorištenost sistema, uz upotrebu navedenih spektara. U dolaznim vezama je usvojen radio pristup ortogonalnog multipleksiranja frekventnom podelom (eng. Orthogonal Frequency Division Multiplexing – OFDM), zbog svog inherentnog imuniteta na interferencije višestrukih puteva (eng. multipath interference – MPI), usled niske brzine simbola, korištenja cikličnog prefiksa (eng. cyclic prefix – CP) i njegove sklonosti prema različitim aranžmanima prenosne propusnosti. Radio pristup zasnovan na višestrukom pristupu sa frekventnom podelom, jednostrukih nosioca (eng. single-carrier frequency division multiple access – SC-FDMA) je primenjen u odlaznoj vezi, s obzirom da je obezbeđenje pokrivenosti u širokoj oblasti prioritetnije u odnosu na vršnu brzinu prenosa, s obzirom na ograničenu snagu prenosa korisničke opreme (eng. UE). U izdanju Rel. 8, LTE tehnologije su postignute mnoge ključne tehnike paketnog radio pristupa, uključujući tehnike kanalnog prenosa višestrukih ulaza, višestrukih izlaza (eng. multiple-input multiple-output – MIMO) i visoko efikasnu strukturu upravljačkog signaliziranja.

[0005] Celokupna arhitektura je prikazana na slici 1, a više detaljnija predstava E-UTRAN arhitekture je prikazana na slici 2. E-UTRAN tehnologija se sastoji od eNode B čvorova, koji daju E-UTRA korisničke (PDCP/RLC/MAC/PHY) i kontrolne površine (RRC) završetaka protokola prema korisničkoj opremi (UE). eNode B čvor (eNB) predstavlja host za fizičke slojeve (eng. Physical – PHY), slojeve kontrole srednjeg pristupa (eng. Medium Access Control), kontrole radio veza (eng. Radio Link Control – RLC) i slojeve protokola kontrole paketnih podataka (eng. Packet Data Control Protocol – PDCP), koji uključuju funkcionalnosti kompresije i enkripcije zaglavlja korisničke površine. On takođe nudi funkcionalnost radio resursne kontrole (eng. Radio Resource Control – RRC), koja odgovara kontrolnoj površini. Čvor omogućava mnoge funkcije, uključujući radio resursni menadžment, kontrole pristupa, deljenja, provođenja dogovorenih QoS veza, prenosa informacije o ćeliji, kodiranja/dekodiranja podataka korisničke i kontrolne površine i kompresije/dekompresije korisničkih paketnih zaglavlja dolaznih/odlaznih veza. Čvorovi eNode B su međusobno povezani pomoću X2 interfejsa.

[0006] Čvorovi eNode B su takođe povezani preko S1 interfejsa prema EPC jezgru (eng. Evolved Packet Core), preciznije prema MME entitetu (eng. Mobility Management Entity) preko S1-MME i prema Serving Gateway (SGW), preko S1-U. S1 interfejs podržava višestruke veze između MME/Serving Gateway entiteta i eNode B čvorova. SGW usmerava i prosleđuje pakete korisničkih podataka, dok takođe deluje i kao mobilna veza za korisničku površinu, tokom eNode B predaje i kao veza za mobilnost između LTE i drugih 3GPP tehnologija (završavanje S4 interfejsa i usmeravanje saobraćaja između 2G/3G sistema i PDN GW). Za korisničku opremu u stanju mirovanja, SGW završava puteve podataka dolaznih veza i aktivira pozivanje kada podatak dolazne veze stigne za korisničku opremu. SGW upravlja i pohranjuje sadržaj korisničke opreme, kao što su na primer parametri servisa IP nosioca, informacija mrežnog unutrašnjeg usmeravanja. On takođe obavlja preslikavanje korisničkog saobraćaja u slučaju zakonitog presretanja.

[0007] MME je ključni upravljački čvor za LTE pristupnu mrežu. On je odgovoran za praćenje korisničke opreme u stanju mirovanja i pozivanje procedure, koje uključuje ponovno slanje. MME je uključen u proces aktivacije/deaktivacije i takođe je odgovoran za odabir SGW-a za korisničku opremu pri početnom spajanju i u vreme predaje unutar LTE sistema, uključujući premeštanje čvora CN mreže (eng. Core Network). Odgovoran je za autentikaciju korisnika (interakcijom sa HSS – om). Signaliziranje nepristupnog sloja (eng. Non-Access Stratum – NAS) se završava u MME-u i takođe je odgovorno za generisanje i alokaciju privremenih identiteta prema korisničkoj opremi. Ono proverava autorizaciju korisničke opreme za smeštanje u Javnu zemaljsku mobilnu mrežu servisnog provajdera (eng. Public Land Mobile Network – PLMN) i primenjuje ograničenja rominga korisničke opreme. MME je završna tačka u mreži za zaštiti kodiranja/ integriteta za NAS signaliziranje i provođenje menadžmenta sigurnosnog ključa. Zakonito presretanje signaliziranja je takođe podržano od strane MME-a. MME obezbeđuje i funkciju kontrolne površine za mobilnost između LTE sistema i 2G/3G pristupnih mreža sa završavanjem S3 interfejsa u MME-u od SGSN-a. MME takođe završava i S6a interfejs prema kućnom HSS-u za korisničku opremu u romingu.

Šema pristupa odlazne veze za LTE sistem

[0008] Za prenos odlaznih veza, neophodan je korisnički terminal sa efikasnim prenosom snage, kako bi se maksimalno povećala pokrivenost. Odabran je prenos jednostrukih nosioca, kombinovan sa višestrukim pristupom sa frekventnom podelom (eng. Frequency Division Multiple Acces - FDMA), sa alociranjem dinamičke propusnosti, kao razvijena šema UTRA prenosa odlazne veze. Glavni razlog za prednost prenosa sa jednostrukim nosiocima je nizak odnos vršnih vrednosti prema srednjim vrednostima snage (eng. peak-to-average power ratio – PAPR), u poređenju sa signalima sa višestrukim nosiocima (ortogonalni višestruki pristup sa frekventnom podelom (eng. Orthogonal Frequency Division Multiple Access – OFDM), i odgovarajuća poboljšana efikasnost pojačala snage i pretpostavljena poboljšana pokrivenost (veća brzina podataka za datu vršnu snagu terminala). Tokom svakog vremenskog terminala, eNode B čvor dodeljuje korisnicima jedinstveni vremenski/frekventni izvor za prenošenje korisničkih podataka, čime se osigurava ortogonalnost unutar ćelije. Ortogonalni pristup u odlaznim vezama obećava povećanje spektralne efikasnosti, eliminisanjem interferencije unutar ćelije. Interferencija koja potiče usled propagacije višestrukih puteva se rešava u baznoj stanici (eNode B), potpomognuto umetanjem cikličnog prefiksa u prenesenom signalu.

[0009] Osnovni fizički resurs, korišten za prenos podataka, se sastoji od frekventnog izvora veličine BWgrant, tokom jednog vremenskog intervala, tj. podokvira od 0,5 ms, na kojem su mapirani bitovi kodirane informacije. Treba napomenuti da je podokvir, koji se takođe naziva i interval vremena prenosa (eng. transmission time interval – TTI), je najmanji vremenski interval za prenos korisničkih podataka. Međutim, moguće je dodeliti frekventni resurs BWgrantna dužem vremenskom periodu, u odnosu na TTI, prema korisniku povezivanjem podokvira.

[0010] Frekventni resurs može biti u lokalizovanom ili distribuiranom spektru, kao što je prikazano na slici 3 i slici 4. Kao što se može videti na slici 3, lokalizovani jednostruki nosioc je okarakterisan prenosnim signalom, koji ima kontinualni spektar, koji zauzima deo ukupno dostupnog spektra. Različite brzine simbola (koje odgovaraju različitim brzinama podataka) prenesenog signala, podrazumevaju različite propusnosti lokalizovanih signala jednostrukih nosioca.

[0011] Sa druge strane, kao što je prikazano na slici 4, distribuirani jednostruki nosioc je karakterisan prenesenim signalom, koji ima ne-kontinuirani („češljasti“) spektar, koji je distribuiran na sistemskoj propusnosti. Treba imati na umu da, iako je distribuirani signal sa jednostrukim nosiocima distribuiran na sistemskoj propusnosti, ukupna količina zauzetog spektra je, u suštini, ista kao ona sa lokalizovanim jednostrukim nosiocem. Dalje, za više/niže brzine simbola, broj „zubaca češlja“ je povećan/smanjen, dok „propusnost“ svakog „zupca češlja“ ostaje ista.

[0012] Na prvi pogled, spektar na slici 4 može dati dojam signala sa višestrukim nosiocima, gde svaki zubac češlja odgovara „podnosiocu“. Međutim, iz vremenskog domena, generisanja signala distribuiranog signala sa jednostrukim nosiocima, trebalo bi biti jasno da je ono što se generiše istinski signal sa jednostrukim nosiocem, sa odgovarajućim niskim odnosom vršne vrednosti prema srednjoj vrednosti snage. Ključna razlika između distribuiranog signala sa jednostrukim nosiocem naspram signala sa višestrukim nosiocima, kakav je na primer OFDM (Ortogonalno multipleksiranje sa frekventnom podelom (eng. Orthogonal Frequency Division Multiplex)), je ta, da u prvom slučaju, svaki „podnosioc“ ili „zubac češlja“ ne nosi signal sa jednostrukom modulacijom. Umjesto toga, svaki „zubac“ nosi informaciju o svim modulacionim simbolima. Ovo stvara zavisnost između različitih zubaca češlja, koja vodi do niskih PAPR karakteristika. Ista je zavisnost između zubaca češlja koja vodi do potrebe za izjednačavanjem, osim ako je kanal frekventno neselektivan preko cele prenosne propusnosti. Nasuprot tome, za OFDM izjednačavanje nije potrebno sve dok je kanal frekventno neselektivan na propusnosti podnosioca.

[0013] Distribuiran prenos može obezbediti veće frekventno raznoliko pojačanje u odnosu na lokalizovani prenos, dok lokalizovani prenos lakše omogućava kanalno zavisno deljenje. Treba imati na umu da, u mnogim slučajevima, odluka o deljenju može odlučiti da se cela propusnost predaje opremi jednog korisnika, kako bi se postigle visoke brzine prenosa podataka.

Šema za planiranje odlaznih veza, za LTE sisteme

[0014] Šema odlaznih veza omogućava oba planirana pristupa, tj. kontrolisanje eNodeB čvorom i pristup na osnovu tvrdnje.

[0015] U slučaju planiranog pristupa, korisnička oprema je dodeljena, određenom resursu frekvencije, u određenom vremenu (tj. vremensko/frekventni resurs) za prenos podataka odlazne veze. Međutim, neki od vremensko/frekventnih resursa mogu biti alocirani za pristup na osnovu tvrdnje. Unutar vremensko/frekventnih resursa korisnička oprema može prenositi bez prethodnog planiranja. Jedan scenarij, gde korisnička oprema stvara pristup na osnovu tvrdnje je, na primer, slučajni pristup, tj. slučaj kada korisnička oprema izvršava početni pristup ćeliji ili za zahtevanje resursa odlaznih veza.

[0016] Za slučaj planiranog pristupa, eNodeB čvor za planiranje, dodeljuje korisniku jedinstven frekventno/vremenski izvor za prenos podataka odlazne veze. Preciznije, ćelija za planiranje određuje:

- kojoj korisničkoj opremi je dozvoljeno da prenosi,

koji su resursi fizičkog kanala (frekvencije),

transportni format (veličina transportnog bloka (eng. Transport Block Size (TBS))

- modulaciona šema kodiranja (eng. Modulation Coding Sheme (MCS)) koja se koristi na mobilnom terminalu za prenos.

[0017] Informacija za alokaciju se signalizira korisničkoj opremi preko sredstava za planiranje poslatih preko tzv. L1/L2 upravljačkog kanala. Zbog jednostavnosti, kanal dolazne veze se označava u „kanalu sredstava odlazne veze“ (eng. „uplink grant channel“), na sljedeći način.

[0018] Poruka za planiranje sredstava (takođe ovde označena kao resursno dodeljivanje), sadrži bar informaciju o tome koji deo frekventnog spektra je dozvoljen za korištenje korisničkoj opremi, period važenja sredstava i transportni format koji korisnička oprema mora koristiti za predstojeći prenos odlazne veze. Najmanji period važenja je jedan podokvir. Dodatne informacije mogu takođe biti sadržane u poruci o sredstvima, zavisno od odabrane šeme. Koriste se samo sredstva „po korisničkoj opremi“ za dodelu prava prenosa Deljenog kanala odlazne veze. (eng. Uplink Shared Channel UL-SCH), (tj. ne postoje „sredstva po korisničkoj opremi resursnog bloka“). Zbog toga korisnička oprema mora distribuirati alocirane resurse među radio nosiocima prema određenim pravilima, koja će detaljno biti objašnjena u narednom poglavlju.

[0019] Za razliku od HSUPA, ne postoji odabir formata transporta na osnovu korisničke opreme. Bazna stanica (eNodeB čvor) odlučuje o transportnom formatu na osnovu nekih informacija, tj. informacija o izveštajima planiranja i QoS informacija, a korisnička oprema mora da sledi odabrani transportni format. U slučaju HSUPA, čvor eNodeB dodeljuje maksimalan resurs za odlazne veze i prema tome korisnička oprema odabira stvarni transportni format za prenos podataka.

[0020] Prenosima podataka odlazne veze je dozvoljeno samo da koriste vremenskofrekventne resurse dodeljene korisničkoj opremi kroz planirana sredstva. Ukoliko korisnička oprema nema važeća sredstva, nije joj dozvoljeno da prenosi bilo kakve podatke odlazne veze. Za razliku od HSUPA, gde svaka korisnička oprema ima alociran dodeljen kanal, postoji samo jedan kanal odlazne veze, koji se deli na više korisnika (UL – SCH), za prenos podataka.

[0021] Kako bi zahtevala resurse, korisnička oprema prenosi poruku o resursnom zahtevu do eNodeB čvora. Poruka o resursnom zahtevu može, na primer, sadržavati informaciju o stanju međuspremnika (bafera), stanju snage korisničke opreme i određenu informaciju koja se odnosi na kvalitet servisa (eng. Quality of Services – QoS)). Ova informacija, koje će se označavati kao informacija o planiranju, omogućava eNodeB čvoru da napravi odgovarajuću raspodelu resursa. Kroz dokument se pretpostavlja da se stanje međuspremnika izveštava za grupu radio nosioca. Naravno, moguće su i druge konfiguracije za izveštavanje o stanju međuspremnika. S obzirom da je planiranje radio resursa najvažnija funkcija u mrežama za pristup deljenom kanalu za određivanje kvaliteta servisa, postoji niz zahteva koji bi se morali ispuniti za šeme za planiranje odlaznih veza, za LTE sisteme, kako bi se omogućilo efikasno QoS upravljanje (pogledati 3GPP RAN WG#2 Tdoc. R2-R2-062606, #QoS operator requirements/ use causes for services sharing the same bearer“, by T-Mobile, NTT DoCoMo, Vodafone, Orange, KPN; dostupno na 3gpp.org/):

- Potrebno je izbegavati zanemarivanje servisa sa niskim prioritetom

- Tačna QoS diferencijacija za radio nosioce/servise bi trebala biti podržana šemom za planiranje

- Izveštavanje odlaznih veza bi trebalo dozvoljavati izveštaje bafera sa finom strukturom (tj. po radio nosiocu ili po grupama radio nosioca) kako bi se omogućilo čvor koji planira da identifikuje za koji radio

[0022] Podaci Nosioci/servisa treba da se šalju.

- Trebalo bi biti moguće napraviti jasnu QoS diferencijaciju između servisa različitih korisnika

- Trebalo bi biti moguće obezbediti minimalnu brzinu bita po radio nosiocu

[0023] Kao što se može videti sa gornje liste, jedan značajan aspekt LTE šeme za planiranje je da se obezbede mehanizmi sa kojima operator može upravljati deljenjem svojih kapaciteta agregiranih ćelija između radio nosioca različitih QoS klasa. QoS klasa radio nosioca je određena QoS profilom odgovarajućeg SAE nosioca, koji je signaliziran sa poslužiteljevog getaway-a do eNode B čvora, kako je ranije opisano. Operator zatim može alocirati određenu količinu kapaciteta agregiranih ćelija agregiranom saobraćaju povezanom sa radio nosiocima određenog QoS-a.

[0024] Glavni zadatak korištenja ovog pristupa, zasnovanog na klasama je sposobnost razlikovanja tretmana paketa, zavisno od QoS klase, kojoj pripadaju. Na primer, kako se opterećenje ćelije povećava, trebalo bi biti moguće operatoru da ovo izvede na način da usporava saobraćaj koji pripada QoS klasama nižeg prioriteta. U ovoj fazi, saobraćaj visokog prioriteta još uvek ima nisko opterećenje, s obzirom da su agregirani resursi alocirani za ovaj saobraćaj dovoljni za korištenje. Ovo bi trebalo da je moguće u oba pravca, odlaznom ili dolaznom.

[0025] Jedna od prednosti ovog pristupa je pružanje operatoru pune kontrole nad pravilima koja uređuju particioniranje propusnosti. Na primer, pravila jednog operatora mogu biti da, čak i u ekstremno velikim opterećenjima, izbegava zanemarivanja saobraćaja koji pripada njegovoj, po prioritetu najnižoj QoS klasi. Izbegavanje zanemarivanja saobraćaja nižeg prioriteta je jedan od glavnih zahteva šema za planiranje odlaznih veza u LTE sistemu. U trenutnom UMTS Izdanju 6 (HSUPA) mehanizmu za planiranje, šema za apsolutnih prioriteta može voditi do zanemarivanja primena sa niskim prioritetom. E-TFC odabir (odabir unapređene kombinacije transportnog formata), (eng. Enhanced Transport Format Combination selection) se vrši samo u skladu sa apsolutnim prioritetima logičkog kanala , tj. prenos podataka visokog prioriteta se maksimizira, što znači da je moguće da su podaci sa niskim prioritetima zanemareni u odnosu na podatke visokog prioriteta. Kako bi se izbeglo zanemarivanje, čvor eNode B, namenjen za planiranje, mora imati sredstva za upravljanje sa kojeg radio nosioca korisnička oprema prenosi podatke. Ovo uglavnom utiče na dizajn i upotrebu planiranih sredstava, prenesenih na L1/L2upravljačkom kanalu u dolaznoj vezi. U nastavku su navedeni detalji o proceduri upravljanja brzinom odlazne veze u LTE sistemu.

Upravljanje brzinom odlaznih veza/postupak prioriteta logičkih kanala

[0026] Postoji želja da se izbegne zanemarivanje za UMTS prenose odlaznih veza dugoročne evolucije (LTE) i da se postigne što je moguće veća fleksibilnost u dodeljivanju resursa između nosioca, a pri tom zadržava prije alokacija resursa po korisničkoj opremi, nego po nosiocu korisničke opreme.

[0027] Korisnička oprema ima funkciju nadzora brzine odlaznih veza, koja upravlja deljenjem resursa odlaznih veza između radio nosioca. Ova funkcija nadzora brzine odlaznih veza se u narednom delu takođe naziva procedura prioriteta logičkog kanala. Procedura prioriteta logičkog kanala (eng. Logical Channel Prioritization – LCP) se primenjuje u slučaju kada se izvodi novi prenos, tj. kada se treba generisati transportni blok. Jedan predlog za dodelu kapaciteta je da se dodele resursi svakom nosiocu, u prioritetnom redosledu, sve dok svaki ne primi alokaciju ekvivalentnu minimalnoj brzini podataka za nosioce, nakon što se dodeljuju bilo kakvi dodatni kapaciteti nosiocima, na primer, prioritetnim redosledom.

[0028] Kao što će biti vidljivo iz opisa LCP procedure, navedene u narednom delu, primena LCP procedure, koja se nalazi u korisničkoj opremi, je bazirana na modelu kantice simbola (eng. token bucket), koji je dobro poznat u IP svetu. Osnovna funkcionalnost ovog model je u sljedećem. Periodično i na navedenoj brzini, simbol koji predstavlja pravo da se prenese količina podataka je dodat u kanticu. Kada je korisnička oprema predstavlja resurse dodeljenih sredstava, dozvoljeno je da prenese podatke do količine koja je predstavljena brojem simbola u kantici. Kada prenosi podatke, korisnička oprema uklanja broj simbola koji je ekvivalentan količini prenesenih podataka. U slučaju kada je kantica puna, bilo kakvi dodatni simboli se odbacuju. Za dodavanje simbola, pretpostavlja se da je period ponavljanja ovog procesa svaki TTI, ali se može lako produžiti tako da se simbol dodaje samo svake sekunde. U osnovi, umesto da se simbol dodaje u kanticu svake milisekunde, može se dodati 1000 simbola svake sekunde.

[0029] U nastavku je navedena procedura prioriteta logičkog kanala, korištena u LTE Rel. 8 (pogledati detaljnije: 3GPP TS 36.321, Razvijeni univerzalni zemaljski radio pristup (E-UTRA); specifikacija protokola Medium Access Control (MAC)” (eng. “Evolved Universal Terrestrial Radio Access (E-UTRA)”), verzija 8.5, dostupno na http://www.3gpp.org). RRC kontrola planiranja podataka odlaznih veza signaliziranjem za svaki logički kanal: prioritet u kojem povećanje prioritetne vrednosti označava niži nivo prioriteta, prioritizedBitRate (PBR), koja postavlja prioritetnu brzinu bita, bucketSizeDuration (BSD), koja postavlja trajanje veličine kantice. Ideja koja stoji iza prioriteta brzine bita je da se podrži za svaki nosioc, uključujući nosioce niskog prioriteta, koji nisu GBR, minimalna brzina bita kako bi se izbeglo potencijalno zanemarivanje. Svaki nosioc bi trebao imati najmanje onoliko resursa, kako bi se postigla prioritetna brzina bita (PRB).

[0030] UE mora održavati varijablu Bjza svaki logički kanal j. Bjse inicijalizuje na vrednost nula, kada se uspostavlja odgovarajući logički kanal i povećava trajanjem proizvoda PBR x TTI, za svaki TTI, gde je PBR prioritetna brzina bita logičkog kanala j. Međutim, vrednost Bjne može nikada premašiti veličinu kantice logičkog kanala j, već se postavlja na veličinu kantice. Veličina kantice logičkog kanala je jednaka PBR x TTI, gde su PBR i BSD konfigurisani gornjim slojevima.

[0031] Korisnička oprema bi trebala da izvede sledeću procedure prioriteta logičkog kanala, kada se izvodi novi prenos. Funkcija upravljanja brzine odlaznih veza obezbeđuje da UE služi svom radio nosiocu (nosiocima) prema sledećem nizu:

1. Svi logički kanali u opadajućem redosledu prioriteta do njihovog konfigurisanog PRB (prema broja simbola u kantici, koja je označena sa Bj);

2. Ukoliko preostanu neki od resursa, svi logički kanali su raspoloživi u strogom opadajućem redosledu prioriteta (bez obzira na vrednost Bj) sve dok se podaci za taj logički kanal ili UL sredstva ne iscrpe, ovisno šta se dogodi prije. Logički kanali konfigurisani sa jednakim prioritetom bi trebalo da služe jednako.

[0032] U slučaju kada su svi PRB-ovi postavljeni na nulu, prvi korak se preskače i logički kanal(i) služe prema strogom redosledu prioriteta: UE maksimizira prenos podataka višeg prioriteta.

[0033] UE bi trebala takođe da sledi pravila koja su navedena u nastavku, tokom procedura planiranja navedenih ranije:

- UE ne bi trebalo da segmentira RLC SDU (ili delimično preneseni SDU ili ponovo preneseni RLC PDU), ukoliko se celi SDU (ili delimično preneseni SDU ili ponovo preneseni RLC PDU) uklapa u preostale resurse;

- Ukoliko UE segmentira RLC SDU iz logičkog kanala, on bi trebao da maksimizira veličinu segmenta kako bi ispunio sredstva što je više moguće;

- UE bi trebalo da maksimizira prenos podataka.

[0034] Iako se za LTE Rel. 8 koristi samo prioritetna brzina bita (PRB), unutar LCP procedure, takođe su moguća dalja poboljšanja u narednim izdanjima. Na primer, slično kao PBR, takođe mogu biti obezbeđeni korisničkoj opremi i maksimalna brzina bita (MBR) po GBR nosiocu i agregirana maksimalna brzina bita (AMBR) za sve nosioce koji nisu tipa GBR. MBR označava brzinu bita saobraćaja po nosiocu, dok AMBR označava brzinu bita saobraćaja po grupi nosioca. AMBR se primenjuje na sve SAE nosioce korisničke opreme, koji nisu GBR tipa. GBR SAE nosioci su izvan opsega AMBR. Višestruki SAE nosioci koji nisu GBR tipa mogu deliti isti AMBR. To jest, svaki od SAE nosioca može potencijalno iskoristiti celi AMBR, na primer, kada drugi SAE nosioci ne prenosi nikakav saobraćaj. AMBR ograničava agregiranu brzinu bita koja može biti očekivana da bi obezbedila SAE nosioce koji nisu GBR tipa, a koji dele AMBR.

Delovanje HARQ protokola za ravnomeran prenos podataka

[0035] Uobičajena tehnika za otkrivanje greške i ispravljanje u sistemima paketnog prenosa preko nepouzdanih kanala se naziva hibridni Automatski ponovni zahtev (eng. hybrid Automatic Repeat request - HARQ). Hibridni ARQ je kombinacija Prosleđene korekcije greške (eng. Forward Error Correction - FEC) i ARQ.

[0036] Ako se šalje FEC kodirani paket i prijemnik ne uspe da dekodira paket korektno (greške se uobičajeno proveravaju od strane ciklične provere na redundanciju (eng. Cyclic Redundancy Check – CRC), prijemnik zahteva ponovno slanje paketa.

[0037] U LTE sistemu postoje dva nivoa ponovnog prenosa, za obezbeđenje pouzdanosti, naime, HARQ, na MAC sloju i vanjski ARQ, na RLC sloju. Vanjski ARQ je potreban za obradu preostalih grešaka koje nisu ispravljene od strane HARQ, koji je se održava jednostavno, upotrebom mehanizma jednostrukog bita, povratne informacije o grešci, tj. ACK/NACK. N-proces, zaustavi i čekaj, HARQ nivoa, je primenjen tako da ima asinhroni ponovni prenos u dolaznoj vezi i sinhroni ponovni prenos u odlaznoj vezi. Sinhroni HARQ označava da se ponovni prenos HARQ blokova dešava na predefinisanim periodičnim intervalima. Zbog toga nije neophodno eksplicitno signaliziranje, kako bi se naznačilo prijemniku planiranje ponovnog prenosa. Asinhroni HARQ nudi fleksibilnost u planiranju ponovnog prenosa, na osnovu uslova vazdušnog interfejsa. U ovom slučaju neke identifikacije HARQ procesa moraju biti signalizirane kako bi se omogućilo korektno kombinovanje i rad prema protokolu. U izdanju Rel. 8, LTE Sistema, 3GPP tehnologije, se koristi rad HARQ nivoa sa osam procesa. Rad HARQ protokola, za prenos podataka dolaznih veza, je sličan ili čak identičan HSDPA radu.

[0038] U radu HARQ protokola odlaznih veza postoje dve različite opcije kako da se planira ponovni prenos. Ponovni prenos je planiran od strane NACK-a, sinhronog, neadaptivnog ponovnog prenosa ili eksplicitno planiran od strane PDCCH, sinhronog adaptivnog ponovnog prenosa. U slučaju sinhronog, neadaptivnog ponovnog prenosa, ponovni prenos će koristiti iste parametre kao prethodni prenos odlazne veze, tj. ponovni prenos će biti signaliziran na istim resursima fizičkog kanala, koristeći istu modulacionu šemu. S obzirom da je sinhroni, adaptivni ponovni prenos eksplicitno planiran od strane PDCCH kanala, eNode B čvor ima mogućnost da menjaju određene parametre za ponovni prenos. Ponovni prenos bi trebalo da bude, na primer, planiran na različitim frekventnim resursima, kako bi se izbegla fragmentacija u odlaznoj vezi ili bi eNode B čvor trebao da menja modulacionu šemu ili alternativno naznači korisničkoj opremi, koja redundantna verzija bi trebala da se koristi za ponovni prenos. Trebalo bi napomenuti da se HARQ povratna informacija (ACK/NACK) i PDCCH signaliziranje dešava u isto vreme. Zbog toga bi korisnička oprema trebalo da samo jednom proveri da li je aktiviran sinhroni, neadaptivni ponovni prenos, da li se prima samo NACK ili da li eNode B zahteva sinhroni, adaptivni ponovni prenos, tj. da li se signalizira PDCCH kanal.

1

L1/L2 upravljačko signaliziranje

[0039] Kako bi se informisali planirani korisnici o njihovom statusu alociranja, transportnom formatu i drugim informacijama povezanim sa podacima (kao na primer HARQ), L1/L2 upravljačko signaliziranje treba da bude preneseno na dolaznoj vezi, zajedno sa podacima. Upravljačko signaliziranje mora biti multipleksirano sa podacima dolazne veze u podokviru (pretpostavljajući da se alokacija korisnika može menjati od podokvira do podokvira). Ovde bi trebalo napomenuti da se alokacija korisnika može takođe izvršiti na osnovu intervalu prenosnog vremena (eng. Transmission Time Interval – TTI), pri čemu je TTI dužina umnožak podokvira. TTI dužina može biti fiksirana u servisnom području za sve korisnike, može biti različita za različite korisnike ili može čak biti dinamička za sve korisnike. Generalno, L1/2 upravljačko signaliziranje mora biti preneseno samo jednom, preko TTI. L1/L2 upravljačko signaliziranje je preneseno na Fizičkom upravljačkom kanalu dolazne veze (eng. Physical Downlink Control Channel – PDCCH). Treba napomenuti da se dodeljivanja za prenos podataka odlazne veze, sredstva odlazne veze, takođe prenose na PDCCH kanalu.

[0040] Generalno, PDCCH informacija poslata u L1/L2 upravljačkom signaliziranju može biti odvojena u Deljenu upravljačku informaciju (eng. Shared Control Information – SCI) i Dodeljenu upravljačku informaciju (eng. Dedicated Control Information – DCI).

Deljena upravljačka informacija (eng. Shared Control Information - SCI)

[0041] Deljena upravljačka informacija (SCI) prenosi tzv. Cat 1 informaciju. SCI deo L1/L2 upravljačkog signaliziranja sadrži informaciju vezanu za alokaciju resursa (indikaciju). SCI obično sadrži sljedeće informacije:

- Korisnički identitet, koji označava korisnika koji je alociran

- Informaciju o RB alokaciji, koja označava resurse (resursne blokove, RB) na kojima je korisnik alociran. Trebe napomenuti da broj RB-ova na kojima je korisnik alociran, može biti dinamičan.

- Dužinu dodeljivanje (opcionalno), ukoliko je moguće dodeljivanje nad višestrukim podokvirima (ili TTI informacijama).

[0042] Zavisno od postavljanja drugih kanala i postavljanja DCI informacije, SCI može dodatno sadržavati informaciju kao što je ACK/NACK, za prenos odlazne veze, infomaciju o planiranju odlaznog kanala, informaciju o DCI (resursi, MCS, itd).

[0043] Dodeljena upravljačka informacija (DCI) nosi tzv. Cat 2/3 informaciju. DCI dio L1/L2 upravljačkog signaliziranja sadrži informaciju povezanu sa prenosnim formatom (Cat2) o podacima koji se prenose do planiranog korisnika, naznačenog od strane Cat 1. Pored toga, u slučaju primene (hibridnog) ARQ, on nosi HARQ (Cat 3) informaciju. DCI treba biti samo dekodiran od korisnika planiranog prema Cat 1. DCI tipično sadrži informaciju o:

- Cat 2: Modulacionoj šemi, veličini transportnog bloka (opterećenosti) (ili nivou kodiranja), informaciji vezanoj za MIMO, itd. Napomena je da se mogu signalizirati ili transportni blok (ili veličina opterećenosti) ili nivo kodiranja. U svakom slučaju ovi parametri mogu biti računati jedni na osnovu drugih, korištenjem informacije modulacione šeme i resursne informacije (broj alociranih RB).

- Cat 3: Informaciji koja se odnosi na HARQ, tj. broju procesa hibridnog ARQ, verziji redundancije, broju sekvenci ponovnog prenosa.

Informacija o L1/L2 upravljačkom signaliziranju za prenos podataka dolazne veze

[0044] Zajedno sa prenosom paketa podataka dolazne veze, L1/L2 upravljačko signaliziranje se prenosi na odvojenom fizičkom kanalu (PDCCH). Ovo L1/L2 upravljačko signaliziranje obično sadrži informaciju o:

- Resursu (resursima) fizičkog kanala na kojima se podaci prenose (tj. podnosiocima ili blokovima podnosioca u slučaju OFDM prenosa, kodiranja u slučaju CDMA). Ova informacija omogućava korisničkoj opremi (prijemniku) da identifikuje resurse na kojima će podaci biti preneti.

- Transportnom format, koji se koristi za prenos. Ovo može biti veličina transportnog bloka (veličina opterećenosti, veličina bitova informacije), nivo modulacije i šeme kodiranja (MCS nivo), (eng. Modulation and Coding Sheme), spektralna efikasnost, nivo kodiranja itd. Ova informacija (obično zajedno sa alokacijom resursa) dozvoljava korisničkoj opremi (prijemniku) da identifikuje veličinu bita informacije, modulacionu šemu i nivo kodiranja kako bi se pokrenula demodulacija, proces proveravanja poklapanja nivoa i process dekodiranja. U nekim slučajevima je modulaciona šema možda eksplicitno signalizirana.

- HARQ informaciji:

- Broju procesa: Dozvoljava korisničkoj opremi da identifikuje HARQ proces na kojem su podaci mapirani.

- Broju sekvenci ili indikatora novih podataka: Dozvoljava korisničkoj opremi da identifikuje da li je u pitanu prenos novog paketa ili paketa koji se ponovno prenosi.

- Redundanciji i/ili verziji konstelacije: Govori korisničkoj opremi koja se verzija hibridnog ARQ koristi (zahtevana za proces proveravanja poklapanja nivoa) i/ili koja se verzija modulacione konstelacije koristi (zahtevana za demodulaciju).

- Identitetu korisničke opreme (ID korisničke opreme): Govori o tome kojoj je korisničkoj opremi namenjeno L1/L2 upravljačko signaliziranje. U uobičajenim primenama, informacija se koristi da maskira CRC L1/L2 upravljačkog signaliziranja, kako bi se sprečilo a druga korisnička oprema čita ovu informaciju.

Informacija o L1/L2 upravljačkom signaliziranju za prenos podataka odlazne veze

[0045] Kako bi se omogućio prenos podataka odlazne veze, L1/L2 upravljačko signaliziranje se prenosi na dolaznoj vezi (PDCCH), kako bi se korisnička oprema obavestila o detaljima prenosa. Ovo L1/L2 upravljačko signaliziranje obično sadrži informaciju o:

- Resursu (resursima) fizičkog kanala na kojima korisnička oprema treba da prenese podatke (tj. podnosioce ili blokove podnosioca u slučaju OFDM prenosa, kodiranje u slučaju CDMA).

- Transportnom formatu, koji korsnička oprema treba da koristi za prenos. Ovo može biti veličina transportnog bloka podataka (veličina opterećenosti, veličina bitova informacije), nivo MCS šeme (modulaciona i šema kodiranja), spektralna efikasnost, nivo kodiranja itd. Informacija (uobičajeno zajedno sa alokacijom resursa) dozvoljava korisničkoj opremi (prenosniku) da uzme informaciju o veličini bitova, modulacionoj šemi i nivou kodiranja, kako bi pokrenula modulaciju, brzina poklapanja nivoa i proces dekodiranja. U nekim slučajevima, modulaciona šema može biti eksplicitno signalizirana.

- Hibridnoj ARQ informaciji:

- Broju procesa. Govori korisničkoj opremi iz kojeg hibridnog ARQ procesa se trebaju uzeti podaci.

- Broju sekvenci ili indikatoru novih podataka: Govori korisničkoj opremi da li da prenese novi paket ili da ponovno prenese paket.

- Redundanciji i/ili konstelacionoj verziji: Govori korisničkoj opremi, koju redundantnu, hibridnu ARQ verziju da koristi (zahtevana za poklapanje nivoa) i/ili koju verziju modulacione konstelacije da koristi (zahtevana za modulaciju).

- Identitetu korisničke opreme (ID korisničke opreme): Govori o tome koja korisnička oprema bi trebalo da prenese podatke. U uobičajenim primenama, ova informacija se koristi da maskira CRS L1/L2 upravljačkog signaliziranja, kako bi se sprečilo da druga korisnička oprema čita ovu informaciju.

[0046] Postoji nekoliko različitih načina kako tačno preneti delove informacije, spomeutih ranije. Osim toga, L1/L2 upravljačka informacija može takođe sadržavati dodatnu informaciju ili može izostaviti neke od informacija. Na primer:

- Broj HARQ procesa ne mora biti potreban u slučaju sinhronog HARQ protokola. - Redundancija ili konstelaciona verzija ne moraj biti neophodne u slučaju ako se koristi proces kombinovanja sa potragom (uvek ista redundancija i/ili konstelaciona verzija) ili ukoliko je unapred definisana sekvenca redundancije i/ili konstelacione verzije.

- Informacija o upravljanju energijom može biti dodatno uključena u upravljačko signaliziranje.

- Upravljačka informacija povezana sa MIMO prenosom, kao što je, na primer, prekodiranje, može dodatno biti uključena u upravljačkom signaliziranju.

- U slučaju višestruke kodne reči, može biti uključen MIMO transportni format prenosa i/ili HARQ informacija za višestruke kodne reči.

1

[0047] Za dodeljivanja resursa odlazne veze (PUSCH), signalizirane na PDCCH kanalu, u LTE sistemu, L1/L2 upravljačka informacija ne sadrži broj HARQ procesa, s obzirom da je sinhroni HARQ protokol iskorišten za LTE odlaznu vezu. HARQ process, koji će se koristiti za prenos odlazne veze je dat sa vremenskim rasporedom. Nadalje je potrebno napomenuti da je informacija o redundantnoj verziji (eng. redundancy version - RV) zajedno kodirana sa informacijom o transportnom format, tj. RV informacija je ugrađena u polju transportnog formata (eng. transport format – TF). TF koji se odnosi na MCS polje ima, na primer, veličinu od 5 bitova, koja odgovara 32 unosa. 3 TF/MCS unosa u tabeli su rezervisana za naznačavanje RV informacija 1, 2 ili 3. Preostali MCS unosi u tabeli se koriste za signaliziranje MCS nivoa (TBS), tako da implicitno naznačavaju RV0. Veličina CRC polja PDCCH kanala je 16 bitova.

[0048] Za dolaznu vezu se dodeljivanja (PDSCH), signalizirana na PDCCH u LTE redundantnoj verziji, signaliziraju odvojeno u dvobitnom polju. Nadalje se informacija o modulacionom redosledu zajedno kodira sa informacijom o transportnom formatu. Slično kao u slučaju odlazne veze, postoji MCS polje od 5 bitova, signalizirano na PDCCH. Tri unosa su rezervisana za signaliziranje eksplicitnog modulacionog redosleda, ne pružajući informaciju o transportnom formatu (transportni blok). Za preostala 29 unosa se signaliziraju modulacioni redosled i informacija o veličini transportnog bloka.

Upravljanje snagom odlazne veze

[0049] Upravljanje snage odlazne veze u mobilnim komunikacionim sistemima ima važnu svrhu: uravnotežuje potrebu za dovoljnom prenesenom energijom po bitu, kako bi se dostigao zahtevani kvalitet usluge (eng. Quality-of-Service - QoS), naspram potrebe da se minimiziranja smetnji prema ostalim korisnicima sistema i maksimiziranja životnog veka baterije, mobilnog terminala. Kako bi se dostigla ovakva svrha, uloga upravljanja snagom (eng. Power Control – PQ) postaje odlučujuća kako bi se postigao zahtevani odnos signala naspram šuma smetnji (eng. Signal to Interference Noise Ratio - SINR), istovremeno kontrolišući smetnje uzrokovane susednim ćelijama. Ideja klasične šeme PC upravljanja je takva da se svi korisnici prihvataju sa istim SINR odnosom, koja je poznata kao potpuna kompenzacija. Kao alternativa, 3GPP sistem je usvojio upotrebu frakcione kontrole snage (eng. Fractional Power Control – FPC), za LTE sisteme. Ova nova funkcionalnost čini da korisnici sa višim gubicima u transportu rade na nižem zahtevu SINR odnosa, tako da će verovatno generisati manje smetnji susednim ćelijama.

[0050] Detaljne formule za upravljanje snagom su specificirane u LTE sistemu za fizički deljenih kanal odlazne veze (eng. Physical Uplink Shared Channel – PUSCH), fizički upravljački kanal odlazne veze (eng. Physical Uplink Control Channel – PUCCH) i zvučne referentne signale (eng. Sounding Reference Signals - SRS), (pogledati odeljak 5.13GPP TS 36.213, “Fizičke procedure slojeva” (eng. “Physical layer procedures”), Izdanje 8, verzija 8,6,0, dostupno na: http://www.3gpp.org). odgovarajuća formula za upravljanje snagom, za svaki od ovih signala odlaznih veza, sledi iste osnovne principe. Oni se mogu smatrati zbirom dva osnovna pojma: osnovna radna tačka otvorene petlje, izvedena iz statičkih ili polustatičkih parametara, signaliziranih od strane eNodeB čvora i dinamički pomak, ažuriran od podokvira do podokvira.

[0051] Osnovna radna tačka otvorene petlje, za prenos snage po resursnom bloku zavisi od brojnih faktora, uključujući međućelijske smetnje i opterećenje ćelije. Može se dalje podeliti na dve komponente, polustatički osnovni nivo P0, koji se dalje sastoji od zajedničkog nivoa snage za svu korisničku opremu (UE) u ćeliji (mereno u dBm) i UE specificirani pomak i komponenta otvorene petlje sa kompenzacijom gubitaka prenosa. Deo dinamičkog pomaka snage po resursnom bloku takođe može dalje biti razdeljena u dve komponente, komponentu koja zavisi od modulacije i šeme kodiranja (MCS) i eksplicitnih komandi upravljanja prenesene snage (eng. Transmitter Power Control)

[0052] MCS zavisna komponenta (odnosi se na LTE specifikaciju kao ΔTF, gde je TF skraćenica za transportni format) dozvoljava prenesenoj snazi po resursnom bloku da bude usvojena prema brzini prenesenih podataka informacije.

[0053] Druga komponenta dinamičkog pomaka su UE specificirane TPC komande. One mogu da funkcionišu u dva različita moda:

- akumulativne TPC komande (dostupne za PSCH, PUCCH i SRS) i

- apsolutne komande (dostupne samo za PUSCH).

[0054] Za PUSCH, je prekidač između ova dva moda konfigurisan polustatički, za svaku korisničku opremu, putem RRC signaliziranja – tj. mod se ne može dinamički menjati. Sa akumulativnim TPC komandama, svaka TPC komanda signalizira korak snage u odnosu na prethodni nivo.

[0055] Formula (1), navedena u nastavku, prikazuje prenesenu snagu korisničke opreme u dBm, za PUSCH kanal:

PPUSCH=min *[PMAX,10 · log10M P0_ PUSCH+ α · PL ΔMCS+ f(Δi )<] (1)>

gde je:

- PMAXmaksimalna dostupna prenesena snaga korisničke opreme, koja je zavisna od klase korisničke opreme i konfiguracije mreže.

- M je broj alociranih fizičkih resursnih blokova (PRB-ova).

- PLsu prenosni gubici korisničke opreme, izvedeni na osnovu merenja primljene snage referentnog signala (eng. Reference Signal Received Power – RSRP) i signaliziranog referentnog simbola (eng. Reference Symbol – RS), prenesene snage eNodeB čvora.

- P0_PUSCHje korisnički specificiran parametar (delimično emitovan i delimično signaliziran, koristeći RRC).

- α je ćelijski specificiran parametar (emitovan na BCH).

- Δije PC komanda zatvorene petlje, signalizirana iz eNodeB čvora do korisničke opreme.

1

- Funkcija f() označava da li su komande zatvorene petlje relativno akumulativne ili apsolutne. Funkcija f() je signalizirana do korisničke opreme preko viših slojeva.

Dalji napredak za LTE (LTE-A) sistem

[0056] Frekventni spektar za unapređeni IMT je definisan na Svetskoj radiokomunikacionoj konferenciji 2007 (WRC – 07). Iako je definisan ukupni spektar za unapređeni IMT, stvarno dostupna frekventna propusnost je različita u svakoj regiji ili zemlji. Međutim, sledeći odluku o dostupnom frekventnom spektru, standardizacija radio interfejsa je počela u 3. generaciji partnerskog projekta (eng. 3rd Generation Partnership Project – 3GPP). Na sastanku 3GPP TSG RAN #39, odobrene su stavke studije opisa „Daljnjeg napretka E-UTRA (unapređenog LTE) sistema“ (eng. „Further Advancements for E-UTRA (LTE-Advanced)“). Stavke studije pokrivaju tehnološke komponente koje treba razmotriti za razvoj E-UTRA sistema, tj. kako bi se ispunili zahtevi unapređenog IMT sistema. Glavne tehnološke komponente, koje se trenutno razmatraju za unapređeni LTE (skraćeno LTE-A), su opisane u nastavku.

LTE-A podrška šire propusnosti

[0057] Agregacija nosioca, gde su agregirana dva ili više nosioca, se razmatra za LTE-A, kako bi se omogućila podrška za širu prenosnu propusnost, na primer, do 100 MHz i za spektralnu agregaciju.

[0058] Terminal istovremeno može primate ili prenositi jedan ili više nosioca komponenti, zavisno od svojih mogućnosti:

- LTE-A terminal sa prijemnim i/ili prenosnim mogućnostima za agregaciju nosioca može istovremeno primati i/ili prenositi višestruke nosioce komponenti. Postoji jedan transportni blok – TB (u odsustvu prostornog multipleksiranja) i jedan HARQ entitet po nosiocu komponenti.

- LTE Rel.8 terminal može primati ili prenositi samo jednog nosioca komponenti, pod uslovom da struktura nosioca komponenti sledi specifikaciju Rel.8.

[0059] Moguće je konfigurisati sve nosioce komponenti LTE Rel. 8 kompatibilne, barem kada su agregirani brojevi nosioca komponenti u odlaznoj vezi i dolaznoj vezi isti. Razmatranje konfiguracija LTE-A nosioca komponenti, koje nisu unatrag kompatibilne, nije isključena.

[0060] Trenutno, LTE-A podržava agregaciju nosioca za susedne i nesusedne nosioce komponenti, sa svakim nosiocem komponenti ograničenim na maksimalno 110 resursnih blokova (RB), u frekventnom domenu, koristeći LTE Rel. 8 numerisanje. Moguće je konfigurisati korisničku opremu za agregiranje različitih brojeva nosioca komponenti, koji potiču iz istog eNodeB. Treba imati na umu da nosioci komponenti, koji potiču iz istog eNodeB čvora, ne moraju nužno pružati istu pokrivenost.

[0061] Nadalje, korisnička oprema može biti konfigurisana sa različitim propusnostima u odlaznoj i dolaznoj vezi:

1

- Broj nosioca komponenti dolazne veze, koji mogu biti konfigurisani, zavisi od sposobnosti za agregaciju dolazne veze korisničke opreme;

- Broj nosioca komponenti dolazne veze, koji mogu biti konfigurisani, zavisi od sposobnosti za agregaciju odlaznih veza korisničke opreme;

- Nije moguće konfigurisati korisničku opremu sa više nosioca komponenti odlazne veze, nego nosioca komponenti dolazne veze;

- U tipičnim TDD primenama, broj nosioca komponenti i propusnost svakog nosioca komponenti u odlaznoj i dolaznoj vezi su isti.

[0062] Razmak između centralnih frekvencija kontinualno agregiranih nosioca komponenti je umnožak od 300 kHz. Ovim bi postojala kompatibilnost sa 100 kHz frekvencijskim rasponom LTE Rel. 8 sistema i u isto vreme bi se obezbedila ortogonalnost podnosioca sa razmakom od 15 kHz. Zavisno od scenarija agregacije, razmak od n×300 kHz se može obezbediti umetanjem niskog broja neiskorištenih podnosioca između kontinualnih nosioca komponenti.

[0063] Priroda agregacije višestrukih nosioca je izražena samo do MAC sloja. Za odlaznu i dolaznu vezu neophodan je samo HARQ entitet u MAC sloju, za svaki nosioc komponenti. Najčešće postoji jedan transportni blok po nosiocu komponenti (u odsustvu Sistema Jednostruki korisnik- Višestruki ulaz, višestruki izlaz (eng. Single User – Multiple Input Multiple Output (SU-MIMO)), za odlaznu vezu). Transportni blok i njegov potencijalni HARQ ponovni prenos moraju biti mapirani na istom nosiocu komponenti. Struktura Sloja 2, sa konfigurisanom agregacijom nosioca je prikazana na slici 5 i slici 6, za dolaznu i odlaznu vezu respektivno.

[0064] Kada je konfigurisana agregacija nosioca, korisnička oprema ima samo jednu RRC vezu sa mrežom. Pri uspostavljanju ili ponovnom uspostavljanju RRC veze, jedna ćelija pruža sigurnosni ulaz (jedan ECGI, jedan PCI i jedan ARFCN) i informaciju o mobilnosti izvan pristupnog sloja (eng. non-access stratum – NAS) (na primer identifikator podučja praćenja (eng. tracking area identifier – TAI), slično LTE Rel. 8. Nakon uspostavljanja ili ponovnog uspostavljanja RRC veze, naznačava se nosioc komponente, koji odgovara toj ćeliji, kao primarni nosilac komponenti dolazne veze (eng. Downlink Primary Component Carrier (DL PCC)) u dolaznoj vezi. Uvek postoji samo jedan DL PCC i jedan UL PCC, konfigurisan po korisničkoj opremi, u modu povezivanja. Unutar konfigurisanog seta nosioca komponenti, drugi nosioci komponenti se naznačavaju kao sekundarni nosioci komponenti (eng. Secondary Component Carriers – SCCs).

[0065] Karakteristike DL PCC i UL PCC su:

- UL PCC se koristi za prenos kontrolne informacije odlazne veze Sloja 1 (L1);

- DL PCC ne može biti deaktiviran;

- Ponovno uspostavljanje DL PCC se pokreće kada DL PCC doživljava grešku radio veze (eng. Radio Link Failure – RLF), ali ne kada DL SCC-ovi dožive RLF;

- DL PCC se može menjati sa primopredajom;

- NAS informacija se preuzima iz DL PCC ćelije.

1

[0066] Rekonfiguracija, dodavanje ili uklanjanje nosioca komponenti se može izvesti RRC signaliziranjem. Primopredajom unutar LTE, RRC može takođe dodavati, uklanjati ili rekonfigurisati nosioce komponenti, za upotrebu u ciljanoj ćeliji. Kada se dodaje nosioc nove komponente, koristi se namenjeno RRC signaliziranje, za slanje informacije sistema nosioca komponenti, koja je neophodna za prenos/prijem nosioca komponenti (slično kao primporedaja u LTE Rel.8).

[0067] Kada je konfigurisana agregacija nosioca, korisnička oprema može biti planirana za višestruke nosioce komponenti istovremeno, ali bi trebala postojati najviše jedna procedura slučajnog pristupa u bilo kojem vremenu. Planiranje između nosioca omogućava PDCCH kanalu nosioca komponenti da planira resurse na drugom nosiocu komponenti. Za ovu namenu se uvodi polje identifikacije nosioca komponenti, u odgovarajućim DCI formatima (nazvano „CIF“). Povezivanje između nosioca komponenti dolazne i odlazne veze omogućava identifikaciju nosioca komponenti odlazne veze, za koji su dodeljena sredstva kada ne postoji planiranje između nosioca. Povezivanje nosioca komponenti dolazne veze sa nosiocima komponenti odlazne veze ne mora nužno biti jedan na jedan. Drugim rečima, više od jednog nosioca komponenti dolazne veze se može povezati istim nosiocima komponenti odlazne veze. U isto vreme, nosioc komponenti dolazne veze se može povezati sa samo jednim nosiocem odlazne veze.

De(aktivacija) nosioca komponenti i DRX operacija

[0068] U agregaciji nosioca, svaki put kada je korsnička komponenta konfigurisana sa samo jednim nosiocem komponenti, primenjuje se LTE Rel. 8 DRX operacija. U drugom slučaju, ista DRX operacija se primenjuje na sve konfigurisane i aktivirane nosioce komponenti (tj. Identično aktivno vreme za praćenje PDCCH kanala). Kada je u aktivnom vremenu, bilo koji od nosioca komponenti može uvek planirati PDSCH na bilo kojem drugom konfigurisanom i aktiviranom nosiocu komponenti.

[0069] Da bi se omogućila razumna potrošnja baterije korisničke opreme, kada se konfiguriše agregacija nosioca, uvodi se mehanizam aktivacije/deaktivacije, za SCC-ove dolazne veze (tj. aktivacija/deaktivacije se ne primenjuje na PCC). Kada SCC dolazne veze nije aktivan, korisnička oprema ne mora da prima odgovarajući PDCCH ili PDSCH, niti je potrebno da se izvode CQI merenja. Obrnuto, kada je SCC dolazne veze aktivan, korisnička oprema bi trebalo da prima PDSCH i PDCCH (ukoliko postoje) i očekuje se da će se moći izvesti CQI merenja. U odlaznoj vezi, međutim, uvek je potrebno da korisnička oprema može prenositi PUSCH na bilo kojem konfigurisanom nosiocu komponenti odlazne veze, kada je planiran na odgovarajućem PDCCH kanalu (tj. ne postoji eksplicitna aktivacija nosioca komponenti, odlazne veze).

[0070] Ostali detalji mehanizama aktivacije/deaktivacije, za SCC-ove su:

- Eksplicitna aktivacija DL SCC-ova se izvodi MAC signaliziranjem;

- Eksplicitna deaktivacija DL SCC-ova se izvodi MAC signaliziranjem;

- Implicitna deaktivacija DL SCC-ova je takođe moguća;

1

- DL SCC-ovi mogu biti aktivirani i deaktivirani pojedinačno, a jedna naredba aktivacije/deaktivacije može aktivirati/deaktivirati podskup konfigurisanih DL SCC-ova;

- SCC-ovi dodati skupu konfigurisanih CC-ova su inicijalno „deaktivirani“.

Vremensko planiranje

[0071] Kao što je već ranije spomenuto, za 3GPP LTE prenosni šemu odlazne veze se bira višestruki pristup frekvetnom podelom, sa jednostrukim nosiocem (eng. single-carrier frequency division multiple access (SC-FDMA)), kako bi se postigao ortogonalni višestruki pristup u vremenu i frekvenciji između različite korisničke opreme, koja prenosi u odlaznoj vezi.

[0072] Ortogonalnost odlazne veze se održava obezbeđivanjem da je prenos sa različite korisničke opreme vremenski usaglašen na prijemniku eNodeB čvora. Time se izbegavaju smetnje nastale interferencijom između ćelija, kako između korisničke opreme dodeljene za prenos u uzastopnim podokvirima i između korisničke opreme koja prenosi susednim podnosiocima. Vremensko usaglašavanje prenosa odlazne veze se postiže primenom vremenskog predviđanja na prenosniku korisničke opreme, u odnosu na primljeno vremensko podešavanje, kao što je prikazano primerom na slici 7. Glavna uloga ovoga se sastoji u suprotstavljanju različitih propagacionih kašnjenja između različite korisničke opreme.

Početna procedura vremenskog planiranja

[0073] Kada je korisnička oprema sinhronizovana sa prenosima dolazne veze, primljenim sa čvora eNodeB, početna procedura vremenskog planiranja se postavlja pomoću postupka slučajnog pristupa, kako je opisano u nastavku. Korisnička oprema prenosi preambulu slučajnog pristupa, na osnovu koje eNodeB može proceniti vreme odlazne veze. Čvor eNodeB odgovara sa 11-bitnom početnom komandom vremenskog planiranja, koja se sadrži unutar poruke odgovora slučajnog pristupa (eng. Random Access Response - RAR). To omogućava da vremensko planiranje bude konfigurisano od strane eNodeB čvora sa usitnjenošću od 0,52 ms od 0 pa do maksimalno 0,67 ms.

[0074] Dodatne informacije o upravljanju vremenom odlazne veze i vremenskom planiranju 3GPP LTE sistema (Izdanje 8/9), može biti pronađeno u poglavlju 20.2, autora Stefania Sesia, Issam Toufik i Matthew Baker, „LTE – The UMTS Long Term Evolution: From Theory to Practice“, John Wiley & Sons, Ltd.2009.

Ažuriranja vremenskog planiranja

[0075] Jednom kada je vremensko planiranje postavljeno na početku, za svaku korisničku opremu, vremensko planiranje se ažurira sa vremena na vreme, kako bi reagovalo na promene u nadolazećem vremenu, odlaznih signala eNodeB čvora. Kako bi se dobile komande za ažuriranje vremenskog planiranja, eNodeB čvor može meriti bilo koji odlazni signal, koji je koristan. Detalji o merenjima vremena, odlaznih veza, na eNodeB čvoru nisu navedeni, ali su prepušteni za implementaciju na eNodeB čvoru.

1

[0076] Komande o ažuriranju vremenskog planiranja su generisane u sloju upravljanja srednjeg pristupa (eng. Medium Acces Control (MAC)), u eNodeB čvoru i prenesene su do korisničke opreme kao MAC kontrolni elementi, koji mogu biti multipleksirani zajedno sa podacima fizičkom, deljenom kanalu dolazne veze (PDSCH). Poput početne komande vremenskog planiranja u odgovoru na preambulu slučajnog pristupnog kanala (RACH), komanda za ažuriranje ima usitnjenost od 0,52 ms. Raspon komandi ažuriranja je 616 ms, dopuštajući promenu koraka u vremenu, odlazne veze, ekvivalentnu dužini proširenog cikličnog prefiksa. One se obično ne šalju češće od svake 2 sekunde. U praksi, brža ažuriranja nisu neophodna, s obzirom da čak i ako se korisnička oprema kreće brzinom od 500 km/h, promene u putanjama povratnog putovanja nisu veće od 278 m/s, što odgovara promeni povratnog putovanja 0,93 ms/s.

[0077] Čvor eNodeB uravnotežuje prekomerno slanje komandi za redovno ažuriranje vremena, svoj korisničkoj opremi u ćeliji, s obzirom na sposobnost korisničke opreme da prenosi brzo, kada podaci stižu u njegov prenosni međuspremnik. Zbog toga eNodeB čvor konfiguriše tajmer za svaku korisničku opremu, kojom se restartuje korisnička oprema, svaki put kada stigne ažuriranje za vremensko planiranje. U slučaju da korisnička oprema ne primi drugo ažuriranje vremenskog planiranja prije isteka vremena tajmera, tada se mora uzeti u obzir da je izgubila sinhronizaciju odlazne veze (pogledati takođe odeljak 5.2, 3GPP TS 36.321, “Razvijeni univerzalni zemaljski radio pristup (E-UTRA); specifikacija MAC protokola” (eng. “Evolved Universal Terrestrial Radio Access (E-UTRA); Medium Access Control (MAC) protocol specification”, verzija 8.9.0, dostupno na http://www.3gpp.org). U tom slučaju, kako bi se izbegao rizik od generisanja smetnji na prenose odlazne veze, od druge korisničke opreme, korisnička oprema ne smije napraviti drugi prenos odlazne veze, bilo koje vrste i mora se vratiti na početnu proceduru poravnanja vremena, kako bi se vratila vremenska usklađenost odlazne veze.

Procedura slučajnog pristupa

[0078] Mobilni terminal u LTE sistemu može biti planiran samo za prenos odlazne veze, ukoliko je prenos odlazne veze vremenski sinhronizovan. Zbog toga procedura slučajnog pristupa (RACH) igra važnu ulogu, kao interfejs između nesinhronizovanih mobilnih terminala (korisnička oprema) i ortogonalnog prenosa radio pristupa odlazne veze.

[0079] U suštini, slučajni LTE pristup se koristi za postizanja sinhronizacije vremena odlazne veze, za korisničku opremu koja ili nije još stekla ili je izgubila svoju sinhronizaciju odlazne veze. Jednom kada korisnička oprema dostigne sinhronizaciju odlazne veze, eNodeB čvor može planirati prenos odlazne veze, obezbeđen za to. Zbog toga su relevantni sljedeći scenariji za slučajni pristup:

- Korisnička oprema u RRC_CONNECTED stanju, ali nesinhronizovana sa odlaznom vezom, koja želi da pošalje nove podatke odlazne veze ili upravljačke informacije., - Korisnička oprema u RRC_CONNECTED stanju, ali nesinhronizovana sa odlaznom vezom, zahteva da primi podatke dolazne veze, i zbog toga da prenese odgovarajuću

2

HARQ povratnu informaciju, tj. ACK/NACK u odlaznoj vezi. Ovaj scenario se takođe označava kao dolazak podataka dolazne veze,

- Korisnička oprema u RRC_CONNECTED stanju, predaje iz svoje trenutne servisne ćelije ka novoj, odredišnoj ćeliji; kako bi se postigla vremenska sinhronizacija odlazne veze u odredišnoj ćeliji se izvodi procedura slučajnog pristupa,

- Prelaz od RRC_IDLE stanja do RRC_CONNECTED stanja, na primer, za početni pristup ili ažuriranja pretraživačkog prostora,

- Oporavak iz stanja sa greškom radio veze, tj. ponovno uspostavljanje RRC veze.

[0080] Postoji još jedan dodatni slučaj, gde korisnička oprema izvodi proceduru slučajnog pristupa, čak i ako je korisnička oprema vremenski sinhronizovana. U ovom scenariju, korisnička oprema koristi proceduru slučajnog pristupa kako bi poslala zahtev za planiranje, tj. izveštaj o statusu međuspremnika odlazne veze, do eNodeB čvora, u slučaju da nema bilo kakav drugi alociran resurs odlazne veze, u kojem bi poslala zahtev za planiranje, tj. kada dodeljeni kanal sa zahtevom za planiranje (eng. dedicated sheduling request – D-SR) nije konfigurisan.

[0081] LTE nudi dva tipa procedura slučajnog pristupa, koje dozvoljavaju da zahtev bude ili na osnovu tvrdnje, tj. impliciraju nerazdvojiv rizik od kolizije ili bez tvrdnje (ne bazira se na tvrdnji). Treba napomenuti da slučajni pristup na osnovu tvrdnje može biti primenjen na svih 6 scenarija, koji su navedeni ranije, dok procedura slučajnog pristupa koja se ne bazira na tvrdnji može biti primenjena samo za dolazak podataka dolazne veze i scenarije predaje.

[0082] U nastavku je, vezano za sliku 8, detaljnije opisana procedura slučajnog pristupa na osnovu tvrdnje. Detaljan opis procedure slučajnog pristupa se takođe može naći u 3GPP 36.321, odeljak 5.1.

[0083] Slika 8 prikazuje RACH proceduru LTE sistema na osnovu tvrdnje. Ova procedura se sastoji od četiri „koraka“. Najprije, korisnička oprema prenosi 801 preambulu slučajnog pristupa na fizičkom kanalu slučajnog pristupa (eng. Physical Random Access Channel – PRACH) do čvora eNodeB. Preambula je odabrana od strane korisničke opreme iz seta dostupnih preambula slučajnog pristupa, rezervisanih za eNodeB čvor, za pristup na osnovu tvrdnje. U LTE sistemu, postoje 64 preambule po ćeliji, koje se mogu koristiti kako za slučajni pristup bez tvrdnje, tako i za slučajni pristup na osnovu tvrdnje. Grupa preambula zasnovanih na osnovu tvrdnje se može dalje podeliti na dve grupe, tako da izbor preambule može nositi jedan bit informacija, kako bi naznačio informaciju koja se odnosi na količinu prenosnih resursa, koja je neophodna za prenos prvog planiranog prenosa, koji je naznačen kao msg3 u TS36.321 (pogledati korak 703). Sistemska informacija emitovana u ćeliji sadrži informaciju koje oznake (preambule) su u svakoj od dve podgrupe, kao i značenje svake od podgrupa. Korisnička oprema slučajno odabira jednu preambulu iz podgrupe, koja odgovara veličini prenosnog resursa, potrebnoj za prenos poruke 3.

[0084] Nakon što eNodeB detektuje RACH preambulu, on šalje 802, odgovor slučajnog pristupa (eng. Random Access Response – RAR) na PDSCH kanal, adresiran na PDCCH sa slučajnim pristupom RA-RNTI, identifikujući vremensko – frekventni slot u kojem je preambula detektovana. Ukoliko višestruka korisnička oprema prenosi istu RACH preambulu, u istom PRACH resursu, što se takođe naziva kolizija, korisnička oprema može primiti isti odgovor slučajnog pristupa.

[0085] RAR poruka isporučuje detektovanu RACH preambulu, komandu za vremensko usaglašavanje (TA komandu), za sinhronizaciju uzastopnih prenosa odlazne veze, početno dodeljivanje resursa (sredstava) odlazne veze, za prenos prvog planiranog prenosa (pogledati korak 803) i dodeljivanje privremenog identifikatora, privremene ćelije radio mreže (Temporary Cell Radio Network Temporary Identifier - T- CRNTI). Ovaj T-CRNTI se koristi od strane eNodeB čvora, kako bi se obratio mobilnim uređajima (uređaju), čija je RACH preambula detektovana, dok se ne završi RACH procedura, s obzirom da je „stvarni“ identitet mobilnog uređaja u ovoj tački još uvek nepoznat eNodeB čvoru.

[0086] Nadalje, RAR poruka može takođe sadržavati takozvani povratni indikator, koji eNodeB čvor može postaviti kako bi uputio korisničku opremu da se odmakne na vremenski period, prije ponovnog pokušaja slučajnog pristupa. Korisnička oprema nadzire PDCCH za prijem odgovora slučajnog pristupa, unutar navedenog vremenskog prozora, koji je konfigurisan od strane eNodeB čvora. U slučaju da korisnička oprema ne primi odgovor slučajnog pristupa unutar konfigurisanog vremenskog prozora, ona ponovo prenosi preambulu na sljedeću PRACH mogućnost, razmatrajući potencijalni period odmicanja.

[0087] Kao odgovor na RAR poruku, primljenu od eNodeB, korisnička oprema 803 prenosi prvi planirani prenos odlazne veze na resursima dodeljenim od sredstava unutar odgovora slučajnog pristupa. Ovaj planirani prenos odlazne veze predaje aktuelnu poruku procedure slučajnog pristupa, kao što je, na primer, RRC zahtev za konekciju, ažuriranje pretraživačkog prostora ili izveštaj o stanju međuspremnika. Nadalje, ona uključuje ili C-RNTI za korisničku opremu u RRC_CONNECTED modu ili jedinstveni, 48-bitni identitet korisničke opreme, ukoliko je korisnička oprema u RRC_IDLE modu. Ukoliko dođe do kolizije preambula, tj. višestruka korisnička oprema ima poslatu istu preambulu na isti PRACH resurs, korisnička oprema koja je u koliziji će primiti isti T-CRNTI unutar odgovora slučajnog pristupa i takođe će imati koliziju u istim resursima odlazne veze, kada prenosi 803 planirani prenos. Ovo može rezultovati smetnjama na način da se na eNodeB ne mogu dekodirati prenosi sa korisničke opreme koja je u koliziji i korisnička oprema će restartovati proceduru slučajnog pristupa, nakon što dostigne maksimalan broj ponovnih prenosa za svoj planiran prenos. U slučaju da je planirani prenos sa jedne korisničke opreme uspešno dekodiran od strane eNodeB, tvrdnja ostaje nerešena za ostalu korisničku opremu.

[0088] Za rešavanje ovog tipa tvrdnje, eNodeB šalje 804 poruku za rešavanje tvrdnje, adresiranu na C-RNTI ili privremeni C-RNTI, i, u poslednjem slučaju, odašilje 48-bitni identitet korisničke opreme, koji sadrži planirani prenos. Ovde je podržan HARQ. U slučaju kolizije koju sledi uspešno dekodiranje poruke poslate u koraku 803, HARQ povratna informacija (ACK) se prenosi samo od strane korisničke opreme koja detektuje svoj vlastiti identitet, ili C-RNTI ili jedinstvenog ID-a korisničke opreme. Ostala korisnička oprema shvata da je postojala kolizija u koraku 1 i može brzo napustiti trenutnu RACH proceduru i započeti novu.

[0089] Slika 9 predstavlja proceduru slučajnog pristupa na osnovu tvrdnje, 3GPP LTE tehnologije, Rel. 8/9. U poređenju sa procedurom slučajnog pristupa na osnovu tvrdnje, procedura slučajnog pristupa bez tvrdnje je pojednostavljena. Čvor eNodeB obezbeđuje 901 korisničku opremu, sa preambulom, koja se koristi za slučajni pristup tako da ne postoji rizik od kolizije, tj. višestruka korisnička oprema prenosi istu preambulu. Prema tome, korisnička oprema šalje 902 preambulu, koja je signalizirana od strane eNodeB u odlaznoj vezi PRACH resursa. S obzirom da se slučaj, da više korisničke opreme šalju istu preambulu, izbegava u slučajnom pristupu bez tvrdnje, nije neophodno rešavanje tvrdnje, što zauzvrat podrazumeva da se korak 804, procedure zasnovane na tvrdnji, prikazan na slici 8, može izostaviti. U suštini, procedura slučajnog pristupa bez tvrdnje je završena nakon što je uspešno primljen odgovor slučajnog pristupa.

Vremensko planiranje i agregacija nosioca komponenti u odlaznoj vezi

[0090] U trenutnim specifikacijama 3GPP standarda, korisnička oprema održava samo jednu vrednost vremenskog planiranja i to primenjuje na prenose odlazne veze, na svim nosiocima agregiranih komponenti. Kada su nosioci komponenti agregirani iz različitih opsega, mogu doživeti različite smetnje i karakteristike pokrivanja.

[0091] Nadalje, primena tehnologija kao što su frekventno selektivni ponavljači (eng. Frequency Selective Repeaters - FSR), kao što je, na primer, prikazano na slici 11 i udaljene radio glave (eng. Remote Radio Heads), kao što je, na primer, prikazano na slici 12, izaziva različite smetnje i propagacione scenarije za nosioce agegiranih komponenti. Ovo vodi do potrebe uvođenja više od jednog vremenskog planiranja unutar jedne korisničke opreme.

[0092] Ovo vodi do potrebe uvođenja više od jednog vremenskog planiranja unutar UE. Može postojati zasebno vremensko planiranje za svakog agregiranog nosioca komponenti. Druga mogućnost je da su nosioci komponenti, koji proizilaze iz iste lokacije i zbog toga doživljavaju slično propagaciono kašnjenje, grupisani u grupe vremenskog planiranja (eng. timing advance groups – TA groups). Za svaku od grupa održava se odvojeno vremensko planiranje.

[0093] Diskusija o ovom problemu je već razmatrana u 3GPP, ali jednostruko vremensko planiranje za sve agregirane nosioce komponenti odlazne veze se smatra sasvim dovoljnim, budući da postojeće specifikacije do 3GPP LTE-A Rel. 10 podržavaju samo agregaciju nosioca iz istog frekventnog opsega.

[0094] Prema tome, potrebno je razmotriti određivanje prioriteta različitih tipova prenosa odlazne veze, na mnoštvo nosioca komponenti, tokom istog vremenskog intervala prenosa (eng. transmission time interval – TTI). Na primer, kada je korisnička oprema u stanju ograničene snage, pravila moraju odrediti koji prenos odlazne veze bi trebao da primi raspoloživu snagu.

[0095] Standard US2008/268893 A1 se odnosi na poboljšanje procedure LTE Rel-8 RACH, za smanjenje smetnji unutar ćelija. Preciznije, razmatraju se mere za smanjenje pojave pod

2

nazivom “grupni efekt”, koje će sprečiti da se prenos snage od početnog RACH postavi na maksimalnu vrednost u svakoj ćeliji.

[0096] SAMSUNG: „UL Transmission Power Control in LTE-A“, 3GPP DRAFT; R1-093395 LTE-A TPC. 3RD GENERATION PARTNERSHIP PROJECT (3GPP), MOBILE COMPETENCE CENTRE; 650, ROUTE DES LUCIOLES; F-06921 SOPHIA – ANTIPOLIS CEDEX; FRANCE, 19 August 2009 (2009-08-19), se odnosi na prenos upravljačke snage, TPC, aspekte za PUSCH kanal, za PUCCH i za SRS u unapređenom LTE sistemu. Posebno, vezano za PUSCH prenose, otkriveno je da kada se postigne maksimalna snaga prenosa, korisnička oprema treba smanjiti prenosnu snagu PUSCH, u svim ili nekim od CC-ova. Slična ograničenja su otkrivena za PUCCH prenose u različitim CC i za SRS prenose u višestrukim UL CC-ovima.

SUŠTINA PRONALASKA

[0097] Jedan od ciljeva ovog pronalaska je predlaganje strategija za korištenje prenosne snage, od strane mobilnih terminala, dostupne za prenose odlaznih veza višestrukih blokova unutar prenosnog vremenskog intervala, u slučaju kada je mobilni terminal ograničen u snazi, tj. prenosna snaga, koja bi bila potrebna za prenos više transportnih blokova, unutar prenosnog vremenskog intervala, prema dodeljivanju resursa odlaznih veza, premašuje prenosnu snagu dostupnu za prenose odlazne veze unutar prenosnog vremenskog intervala.

[0098] Drugi cilj pronalaska je predlaganje strategija i metoda za to kako mobilni terminal koristi prenosnu snagu dostupnu za prenose odlazne veze, unutar prenosnog vremenskog intervala, u situacijama sa ograničenjem snage, tj. situacijama kada prenosna snaga, koja bi bila potrebna za prenos preko fizičkog kanala sa slučajnim pristupom (PRACH) i fizičkog deljenog kanala odlazne veze (PUSCH)/fizičkog upravljačkog kanala odlazne veze (PUCCH), premašuje prenosnu snagu dostupnu za prenose odlazne veze, unutar datog prenosnog vremenskog intervala.

[0099] Dalji cilj pronalaska je predlaganje strategija i metoda kako smanjiti u sistemima kašnjenja koja su izložena od strane RACH procedura za vremensko usaglašavanje nosioca komponenti odlaznih veza, korištenjem agregacije nosioca u odlaznoj vezi.

[0100] Najmanje jedan od ovih ciljeva je rešen predmetom nezavisnih patentnih zahteva. Izvođenja sa svojim prednostima su predmet zavisnih zahteva.

[0101] Prvi aspekt pronalaska je prioritet alokacije snage za pojedinačne transportne blokove prema mnoštvu dodeljivanja resursa odlaznih veza, unutar upravljanja snagom. Ovaj aspekt je posebno primenjiv u situacijama kada je mobilni terminal ograničen u snazi. Prema ovom aspektu izuma, redosled obrade dodeljivanja resursa odlazne veze (prioritetni redosled) na nosiocima komponenti odlazne veze se koristi kako bi se odredilo skaliranje snage za alokacije snage individualnih transportnih blokova, kako bi se preneli na odgovarajućim nosiocima komponenti odlazne veze. U situacijama ograničenja snage, mobilni terminal smanjuje prenesenu snagu za prenos svakog transportnog bloka, prema prioritetu odgovarajućeg transportnog bloka, datog po prioritetnom redosledu, tako da ukupna prenesena snaga, potrošena za prenose transportnih blokova, postaje manja ili jednaka maksimalnoj prenosnoj snazi, dostupnoj na mobilnom terminalu za prenos transportnih blokova.

[0102] Prema jednoj eksperimentalnoj primeni, skaliranje prenosne snage, koje smanjuje prenosnu snagu, uzima u obzir prioritet dodeljivanja resursa odgovarajućeg transportnog bloka/nosioca komponenti na kojem se prenosi odgovarajući transportni blok, s obzirom da, na osnovu prioritetnog redosleda/redosleda obrade, u tom prenosu transportni blokovi koji imaju najviši prioritet bi trebalo da budu najmanje pogođeni prenosom smanjene snage. Povoljno je da ukoliko je niži (viši) prioritet dodeljivanja resursa/nosioca komponenti prema prioritetnom redosledu, veće (manje) je smanjenje snage primenjeno na prenosnu snagu za transportni blok, zahtevan odgovarajućim dodeljivanjem resursa odlazne veze. U idealnom slučaju, prenosna snaga transportnih blokova višeg prioriteta se ne bi trebala smanjivati, ukoliko je moguće, ali bi se trebalo najpre pokušati obezbediti ograničavanje prenosne snage za prenose transportnih blokova nižeg prioriteta, kako bi se dobila maksimalna prenosna snaga, dostupna za mobilni terminal u prenosu transportnih blokova.

[0103] Drugi aspekt pronalaska je prioritet alokacije snage za istovremene prenose odlazne veze preko različitih fizičkih kanala (tj. postoje višestruki prenosi odlazne veze unutar istog prenosnog vremenskog intervala). Primeri za fizičke kanale koji omogućavaju prenose odlazne veze su fizički deljeni kanali odlazne veze (PUSCH), fizički upravljački kanali odlazne veze (PUCCH) i fizički kanali sa slučajnim pristupom (PRACH). Prioritet alokacije snage za prenose odlazne veze preko različitih fizičkih kanala dozvoljava dodeljivanje pojedinačnih prenosnih snaga. Ova alokacija snage može biti nezavisna od nosioca komponenti na kojem je poslat odgovarajući prenos odlazne veze.

[0104] Prema ovom, drugom aspektu, mogu se koristiti različiti nivoi prenosne snage za istovremene prenose odlazne veze preko fizičkog kanala sa slučajnim pristupom (PRACH) i preko fizičkog deljenog kanala odlazne veze (PUSCH). Sa druge strane, drugi aspekt pronalaska se takođe može koristiti za pojedinačno skaliranje prenosne snage, za istovremene prenose odlazne veze, preko fizičkog kanala sa slučajnim pristupom (PRACH) i preko fizičkog upravljačkog kanala odlazne veze (PUCCH). Skaliranje prenosne snage za prenose odlazne veze na osnovu prioriteta fizičkih kanala se, na primer, može koristiti za poboljšanje SINR odgovarajućeg prenosa odlazne veze preko prioritetnog fizičkog kanala. Kao primer, smanjenje prenosne snage prenosa odlazne veze, na osnovu prioriteta fizičkih kanala, može omogućiti mobilnom terminalu da se suoči sa navedenim uskraćenjem snage, ukoliko je mobilni terminal u stanju ograničene snage.

[0105] U eksperimentalnom izvođenju ovog pronalaska, koji je u skladu sa drugim aspektom pronalaska, prenosna snaga za prenose fizičkog deljenog kanala odlazne veze (PUSCH) i (ili) prenose fizičkog kanala sa slučajnim pristupom (PRACH), je smanjena prema odgovarajućem prioritetu odgovarajućih kanala. U ovom kontekstu, prioritet je prenos snage za prenose fizičkog deljenog kanala odlazne veze (PUSCH) nad prenosom snage za fizičke kanale sa slučajnim pristupom (PRACH) ili obrnuto. Ono što je prednost, niži (viši) prioritet fizičkog kanala prenosa, daje veće (manje) smanjenje snage primenjeno na prenos snage za

2

prenos preko fizičkog kanala. U idealnom slučaju kako bi se suočilo sa ograničenjem snage u prenosu u situacijama ograničene snage, može se najpre pokušati sa ograničenjem prenosne snage za fizičke kanale prenosa nižeg prioriteta, a zatim ukoliko još uvek nije došlo do ograničenja u prenosnoj snazi, takođe prenos snage za fizičke kanale prenosa višeg prioriteta može biti ograničen.

[0106] Treći aspekt pronalaska je u podešavanju prenosne snage, korištene za izvođenje procedura slučajnog pristupa (RACH) zasnovanih na broju RACH procedura neophodnih za vremensko usaglašavanje višestrukih nosioca komponenti odlazne veze. Zavisno od broja nosioca komponenti odlazne veze, koje se moraju vremenski usaglasiti, mobilni terminal izvodi jednu ili više RACH procedura za usaglašavanje vremena nosioca komponenti odlazne veze. RACH procedura zahteva resurse za obradu i uvodi ograničenja u prenose odlaznih veza koje mogu biti paralelno izvođene od strane mobilnog terminala. Zbog toga može biti poželjno da se izvede toliko RACH procedura koliko je moguće. Podešavanje prenosne snage na osnovu broja zahtevanih RACH procedura može poboljšati verovatnoću uspeha svake od zahtevanih RACH procedura. S obzirom na veću verovatnoću uspeha RACH procedura kašnjenje koje postoji usled RACH procedura, za nosioce komponenti odlaznih veza koji se vremenski usaglašavaju, se smanjuje.

[0107] U skladu sa jednim primerom ostvarenja, korisnička oprema može koristiti prenosnu snagu jedne ili više RACH procedura koje se ne zahtevaju (tj. koje su suvišne i zbog toga se ne izvode) za podešavanje prenosne snage kako bi se izvele samo zahtevane RACH procedure za vremensko usaglašavanje višestrukih nosioca komponenti odlazne veze, čime se povećava verovatnoća uspeha svake od zahtevanih RACH procedura.

[0108] Prvi, drugi i treći aspekt ovog pronalaska može se jasno kombinovati svaki sa svakim i može koristiti isti prioritet/redosled obrade dodeljivanja resursa u generisanju transportnih blokova (prioritet logičkih kanala) i prenosa odlazne veze na fizičkom kanalu slučajnog pristupa (PRACH) i skaliranje snage prenosa generisanih transportnih blokova i prenosa fizičkog kanala slučajnog pristupa (PRACH) u odlaznoj vezi.

[0109] Prema jednom primeru primene pronalaska, u skladu sa prvim i drugim aspektom pronalaska, obezbeđen je metod za prilagođavanje prenosne snage korištene na mobilnom terminalu za prenose odlazne veze, pri čemu je mobilni terminal konfigurisan sa najmanje jednim i drugim nosiocem komponenti odlazne veze. Mobilni terminal određuje prenosnu snagu neophodnu za prenos transportnog bloka PPUSCH(i) preko fizičkog deljenog kanala odlazne veze na prvom nosiocu komponenti odlazne veze. Nadalje, mobilni terminal utvrđuje prenosnu snagu potrebnu za prenos preambule sa slučajnim pristupom PPRACH(i) preko fizičkog kanala sa slučajnim pristupom na drugom nosiocu komponenti odlazne veze. Još detaljnije, mobilni terminal smanjuje određenu prenosnu snagu za prenos fizičkog deljenog kanala odlazne veze i/ili prenos fizičkog kanala slučajnog pristupa prema prioritetu između prenosa snage za prenos fizičkog deljenog kanala odlazne veze i prenosa snage za fizički kanal slučajnog pristupa i, koristeći odgovarajuće prenosne snage, prenosi transportni blok na prvom nosiocu komponenti odlazne veze i preambulu slučajnog pristupa na drugom nosiocu komponenti odlazne veze unutar prenosnog intervala, prenosnog vremena.

2

[0110] U jednoj primeni kao primeru, mobilni terminal može nadalje odrediti prenosnu snagu potrebnu za prenos drugog transportnog bloka preko dodeljenog fizičkog deljenog kanala odlazne veze na trećem nosiocu komponenti. Prenosne snage za prenošenje svakog transportnog bloka PPUSCHC(i) su određene u skladu sa odgovarajućim nosiocem komponenti odlazne veze c, gde nosioci komponenti odlazne veze imaju prioritetni redosled. Nadalje, mobilni terminal smanjuje određenu prenosnu snagu za prenošenje svakog transportnog bloka wc·PPUSCHc(i) prema prioritetnom redosledu, gde jewc ∈ [0,...,1 ]; i prenosi svaki transportni blok koristeći odgovarajuću smanjenu prenosnu snagu.

[0111] U detaljnijoj primeni, prenosna snaga za prenošenje preko fizičkog deljenog kanala odlazne veze je većeg prioriteta u odnosu na prenosnu snagu za prenošenje preko fizičkog kanala slučajnog pristupa. U ovom slučaju, mobilni terminal najpre smanjuje određenu prenosnu snagu PPRACH(i) za prenošenje preambule slučajnog pristupa preko fizičkog kanala slučajnog pristupa a zatim smanjuje prenosnu snagu∑PPUSCHc

c(i)<za prenošenje svakog>transportnog bloka preko fizičkih deljenih kanala odlazne veze na nosiocima komponenti odlazne veze unutar intervala prenosnog vremena i.

[0112] Detaljnije, u drugom izvođenju pronalaska kao primeru, prenosna snaga prenosa fizičkog kanala slučajnog pristupa je prioritetnija u odnosu na prenosnu snagu prenosa fizičkog deljenog kanala odlazne veze. U ovom slučaju, mobilni terminal smanjuje prenosnu<snagu>∑PPUSCHc

c(i)<za prenos preko fizičkih deljenih kanala odlazne veze na nosiocima>komponenti odlazne veze, koristeći određenu prenosnu snagu PPRACH(i) za prenos preko fizičkog kanala slučajnog pristupa i koristi nesmanjenu prenosnu snagu PPUCCH(i) za prenošenje na fizičkom upravljačkom kanalu odlazne veze unutar intervala prenosnog vremena i.

[0113] U drugom primeru izvođenju pronalaska, mobilni terminal smanjuje određene prenosne snage tako da je suma određenih prenosnih snaga manja ili jednaka maksimumu prenosne snage PMAXdostupne na mobilnom terminalu za prenošenje na nosiocima komponenti odlazne veze unutar intervala prenosnog vremena i.

[0114] U sljedećem primeru izvođenja pronalaska, mobilni terminal dalje određuje prenosnu snagu, neophodnu za prenošenje druge preambule slučajnog pristupa preko fizičkog slučajnog pristupa na četvrtom nosiocu komponenti odlazne veze, unutar prenosnog vremenskog intervala i. Prenosne snage za prenošenje svake preambule slučajnog pristupa PPRACH(i) su određene na osnovu odgovarajućeg nosioca komponenti odlazne veze c, gde nosioci komponenti odlazne veze imaju prioritetni redosled. Nadalje, mobilni terminal smanjuje određene prenosne snage, za prenošenje svake preambule slučajnog pristupa wc·PPRACHc(i), prema prioritetnom redosledu, gdewc ∈ [0,...,1 ]; i prenosi svaku preambulu slučajnog pristupa, koristeći odgovarajuću smanjenu prenosnu snagu.

[0115] U drugoj, detaljnijoj primeni, svakom nosiocu komponenti odlazne veze je dodeljen indeks ćelije i mobilni terminal smanjuje određenu prenosnu snagu za prenošenje svake

26

2

preambule slučajnog pristupa wc·PPRACHc(i) na osnovu prioritetnog redosleda datog od strane indeksa ćelija nosioca komponenti odlazne veze.

[0116] Još detaljnije, u drugoj izvedbi primera pronalaska, mobilni terminal je konfigurisan sa jednim nosiocem komponenti odlazne veze, kao primarnim nosiocem komponenti i bilo kojim drugim nosiocem komponenti odlazne veze, kao sekundarnim nosiocem. U ovom slučaju, mobilni terminal smanjuje određenu prenosnu snagu za prenošenje svake preambule slučajnog pristupa wc·PPRACHc(i) , gde primarni nosioc komponenti ima prioritet nad bilo kojim sekundarnim nosiocem.

[0117] Prema drugoj izvedbi pronalaska, smanjenje prenosne snage mobilnog terminala za prenošenje svake preambule slučajnog pristupa wc·PPRACHc(i) je zasnovano na oznakama za svaku preambulu slučajnog pristupa. Oznaka ukazuje za svaku preambulu slučajnog pristupa koja treba da se prenosi, da li je ili ne prethodno primljen zahtev za prenošenje određene preambule slučajnog pristupa, za odgovarajući nosioc komponenti odlazne veze od terminala.

[0118] U drugom izvođenju pronalaska, mobilni terminal određuje prenosnu snagu, za prenošenje preambule slučajnog pristupa preko kanala slučajnog pristupa na svakom drugom ili četvrtom nosiocu komponenti, korištenjem prvog pomaka P0_PRACH, u slučaju da se nosioc komponenti odlazne veze vremenski usaglasi i da nosioci komponenti odlazne veze, koji su već vremenski usaglašeni, pripadaju više od jednoj vremenski planiranoj vremenskoj grupi.

[0119] U još detaljnijem izvođenju pronalaska, prvi pomak P0_PRACHi drugi pomak P0_PRACHmultiplesu signalizirani mobilnom terminalu sa bazne stanice.

[0120] U daljem primeru izvođenja, mobilni terminal određuje prenosnu snagu za prenošenje preambule slučajnog pristupa preko fizičkog kanala slučajnog pristupa, na nosiocu komponenti odlazne veze koji treba biti vremenski usaglašen, uključujući ponovno korištenje prethodno određenog koraka rasta snage Ncza odgovarajući nosioc komponenti odlazne veze ili ponovno korištenje drugačijeg, prethodno određenog koraka rasta snage Nci/ili N-cza podizanje prenosne snage uzastopnih prenošenja preambula slučajnog pristupa.

[0121] Nadalje, u detaljnom izvođenju, mobilni terminal određuje prenosnu snagu, za prenošenje preambule slučajnog pristupa, preko fizičkog kanala slučajnog pristupa na nosiocu komponenti, na sledeći način:

PPRACHc( i ) = min{P0_ PRACH- PL ( i ) ( N - 1) ΔRACH+ ΔPr eamble, PMAX },

gde je<N ∈>{<N>c<, N>c }, u slučaju da nosioc komponenti odlazne veze, koji se treba vremenski usaglasiti i nosioc komponenti odlazne veze, koji je već vremenski usaglašen, pripadaju istoj grupi vremenskog planiranja; i

PPRACHc( i ) = min{P0_ PRACH multiple- PL ( i ) ( N - 1) ΔRACH+ ΔPr eamble, PMAX },

27

2

gde je N ∈{Nc, Nc }, u slučaju da nosioc komponenti odlazne veze, koji se treba vremenski usaglasiti i nosioc komponenti odlazne veze, koji je već vremenski usaglašen, pripadaju više od jednoj grupi vremenskog planiranja.

[0122] U narednom izvođenju pronalaska, mobilni terminal dodaje preskalirani pomak, zavisan od bazne stanice Δoffsetc, koji je primljen na mobilnom terminalu sa bazne stanice, za nosioca komponenti odlazne veze c, kako bi se podesila prenosna snaga, za prenošenje preambula odlazne veze na odgovarajućem nosiocu komponenti odlazne veze.

[0123] Nadalje, u detaljnom izvođenju pronalaska, mobilni terminal određuje prenosnu snagu, za prenošenje preambula slučajnog pristupa preko kanala slučajnog pristupa na nosiocu komponenti odlazne veze, na način:

PPRACHc( i ) = min{P0_ PRACH- PL ( i ) ( N - 1) ΔRACH+ ΔPr eamble+ Δoffsetc, PMAX },

gde je<N>∈{<N>c<, N>c }, u slučaju da su nosioc komponenti odlazne veze, koji se treba vremenski usaglasiti i nosioc komponenti odlazne veze, koji je već vremenski usaglašen, pripadaju istoj grupi vremenskog planiranja; i

PPRACHc( i ) = min{P0_ PRACH multiple- PL ( i ) ( N - 1) ΔRACH+ ΔPr eamble+ Δoffset c, PMAX },

gde je<N>∈{<N>c<, N>c }, u slučaju da su nosioc komponenti odlazne veze, koji se treba vremenski usaglasiti i nosioc komponenti odlazne veze, koji je već vremenski usaglašen, pripadaju više od jednoj grupi vremenskog planiranja.

[0124] Prema drugom primeru izvođenja pronalaska, u skladu sa drugim i trećim aspektom pronalaska, obezbeđuje se metod za podešavanje prenosne snage, koju koristi mobilni terminal, za više od jedne RACH procedure, gde je mobilnom terminalu dozvoljen RACH pristup na višestrukim nosiocima komponenti. Mobilni terminal određuje, za nosioce komponenti koje se trebaju vremenski usaglasiti, broj RACH procedura, neophodnih za vremensko usaglašavanje nosioca komponenti odlazne veze. Nadalje, mobilni terminal izvodi određen broj RACH procedura, neophodnih za vremensko usaglašavanje nosioca komponenti, pri čemu je prenosna snaga za sve RACH procedure određena prema određenom broju zahtevanih RACH procedura.

[0125] U naprednijoj primeni, mobilni terminal određuje prenosnu snagu za sve RACH procedure, korištenjem prvog pomaka P0_PRACH, u slučaju određivanja jedne zahtevane RACH procedure, i koristi drugi pomak P0_PRACHmultiple, u slučaju određivanja više od jedne zahtevane RACH procedure, pri čemu drugi pomak P0_PRACHmultipleima višu vrednost, nego prvi pomak P0_PRACH.

[0126] Prema drugom, alternativnom izvođenju, mobilni terminal je konfigurisan sa jednim nosiocem komponenti odlazne veze, kao primarnim nosiocem komponenti, i bilo kojim drugim nosiocem komponenti, kao sekundarnim nosiocem. Mobilni terminal određuje

28

2

prenosnu snagu za RACH procedure, korištenjem prvog pomaka P0_PRACH, u slučaju kada RACH procedura treba da se izvede na primarnom nosiocu komponenti i koristi drugi, različiti ofset, P0_PRACHmultiple, u slučaju kada se mora izvesti jedna ili više RACH procedura na sekundarnom nosiocu komponenti, pri čemu sekundarni pomak P0_PRACHmultipleima višu vrednost u odnosu na primarni pomak P0_PRACH.

[0127] U daljnjoj implementaciji, mobilni terminal određuje broj potrebnih RACH procedura, na osnovu broja različitih grupa za vremensko planiranje na osnovu kojih spomenuti nosioci komponenti trebaju da budu vremenski usaglašeni.

[0128] Prema sledećoj primeni pronalaska, svaka od potrebnih RACH procedura se izvodi na nosiocima komponenti odlazne veze, koji pripadaju različitim grupama vremenskog planiranja, prema kojima nosioci komponenti odlazne veze trebaju da budu usaglašeni.

[0129] U daljnjem izvođenju, identifikovani broj zahtevanih RACH procedura je jednak broju različitih grupa vremenskog planiranja, mnoštva nosioca komponenti odlazne veze, koji se trebaju vremenski usaglasiti.

[0130] Nadalje, u drugoj primeni, nosioci komponenti odlazne veze, koji treba da budu vremenski usaglašeni, su nosioci komponenti odlazne veze aktivirani na mobilnom terminalu.

[0131] U još detaljnijoj primeni, vremensko usaglašavanje nosioca komponenti odlazne veze obuhvata konfigurisanje vrednosti vremenskog planiranja po grupi vremenskog planiranja.

[0132] Prema drugom primeru izvođenja pronalaska, broj zahtevanih RACH procedura odgovara broju grupa vremenskog usaglašavanja kojima pripadaju nosioci komponenti odlazne veze koji trebaju da budu vremenski usaglašeni, isključujući one grupe vremenskog usaglašavanja za koje je mobilni terminal već vremenski usaglašen.

[0133] Nadalje, trebalo bi takođe napomenuti da se, naravno, različiti kriterijumi i pravila, navedeni iznad, mogu međusobno kombinovati, kako bi se prilagodila prenosna snaga, koja se koristi na mobilnom terminalu za prenose odlazne veze.

[0134] U skladu sa drugim primerom izvođenja pronalaska, u skladu sa prvim i drugim aspektom pronalaska, predviđen je mobilni terminal za upravljanje prenosnom snagom, kod prenosa odlazne veze, pri čemu je mobilni terminal konfigurisan sa barem prvim i drugim nosiocem komponenti odlazne veze.

[0135] Mobilni terminal obuhvata jedinicu za obradu, namenjenu za određivanje prenosne snage potrebne za prenošenje transportnog bloka PPUSCH(i) preko fizičkog deljenog kanala odlazne veze na prvom nosiocu komponente odlazne veze i za određivanje prenosne snage, neophodne za prenošenje preambule slučajnog pristupa PPRACH(i) preko fizičkog kanala slučajnog pristupa na drugom nosiocu komponente odlazne veze. Nadalje, mobilni terminal sadrži jedinicu za upravljanje snagom, namenjenu za smanjenje određene prenosne snage, prenošenja fizičkog deljenog kanala odlazne veze i/ili prenošenja fizičkog kanala slučajnog pristupa odlazne veze prema prioritetu između prenosne snage prenošenja fizičkog deljenog kanala odlazne veze i prenosne snage prenošenja fizičkog kanala slučajnog pristupa odlazne veze. Mobilni terminal takođe ima odašiljač za prenošenje transportnih blokova prvog nosioca komponenti odlazne veze i preambule slučajnog pristupa, na drugom nosiocu komponenti odlazne veze, unutar intervala prenosnog vremena i, koristeći odgovarajuću prenosnu snagu.

[0136] Prema još detaljnijoj primeni pronalaska, mobilni terminal se nadalje sastoji od jedinice za obradu, prilagođene za određivanje prenosne snage potrebne za prenošenje druge preambule slučajnog pristupa, preko fizičkog kanala slučajnog pristupa na četvrtom nosiocu komponenti odlazne veze, unutar intervala prenosnog vremena i, i prenosne snage za prenošenje svake preambule slučajnog pristupa PPRACHc(i), koje su određene prema odgovarajućem nosiocu komponente c, gde nosioci komponenti imaju prioritetan redosled.

[0137] Drugo izvođenje pronalaska, u skladu sa drugim i trećim aspektom pronalaska, obezbeđuje mobilnom terminalu podešavanje prenosne snage, koju koristi mobilni terminal za jednu ili više RACH procedura, gde je mobilnom terminalu dozvoljen pristup na više nosioca komponenti odlazne veze. Mobilni terminal uključuje sredstva za određivanje, za nosioce komponenti odlazne veze koji bi trebali biti vremenski usaglašeni, sa brojem RACH procedura, potrebnih za vremensko usaglašavanje nosioca komponenti odlazne veze. Mobilni terminal nadalje sadrži sredstva za izvođenje određenog broja RACH procedura, neophodnih za vremensko usaglašavanje nosioca komponenti odlazne veze, pri čemu je prenosna snaga za jednu ili više RACH procedura određena prema definisanom broju zahtevanih RACH procedura.

[0138] U skladu sa drugim izvođenjem pronalaska, obezbeđena je bazna stanica za upotrebu sa mobilnim terminalom, na kojem se izvodi metod podešavanja prenosne snage za prenošenje preambula slučajnog pristupa preko fizičkih kanala slučajnog pristupa na nosiocima komponenti odlazne veze. Bazna stanica uključuje jedinicu za upravljanje snagom, konfigurisanu na signalu sa pomakom P0_PRACHmultipleprema mobilnom terminalu, pri čemu je pomak P0_PRACHmultiplekorišten na mobilnom terminalu za određivanje prenosne snage, koja se koristi za prenošenje preambula slučajnog pristupa, u slučaju kada se nosioci komponenti koji bi trebali biti vremenski usaglašeni i nosioci komponenti odlazne veze, koji su već vremenski usaglašeni, pripadaju više od jednoj grupi vremenskog planiranja. Bazna stanica takođe ima prijemnu jedinicu, za prijem preambula slučajnog pristupa na nosiocima komponenti odlazne veze sa prenosnom snagom koja je određena na mobilnom terminalu koji koristi pomak P0_PRACHmultiple.

[0139] U detaljnijem primeru izvođenja, bazna stanica se nadalje sastoji od jedinice za upravljanje snagom, konfigurisane za signaliziranje drugog pomaka P0_PRACHmobilnom terminalu, pri čemu je drugi pomak P0_PRACHkorišten na mobilnom terminalu za određivanje prenosne snage za preambulu slučajnog pristupa, u slučaju kada nosioci komponenti odlazne veze, koji su vremenski usaglašeni i nosioci komponenti odlazne veze, koji su već vremenski usaglašeni, pripadaju istoj grupi vremenskog planiranja. Bazna stanica, koja takođe ima prijemnu jedinicu, je konfigurisana za prijem preambula slučajnog pristupa na nosiocima komponenti odlazne veze, sa prenosnom snagom koja je određena na mobilnom terminalu koji koristi drugi pomak P0_PRACH.

1

[0140] U daljnjem eksperimentalnom izvođenju pronalaska, obezbeđena je bazna stanica, za korištenje sa mobilnim terminalom, koja izvodi metod podešavanja prenosne snage, za prenošenje preambula slučajnog pristupa preko fizičkih kanala slučajnog pristupa na nosiocima komponenti odlazne veze. Bazna stanica takođe uključuje jedinicu za upravljanje snagom za signaliziranje preskaliranog pomaka Δoffsetc, za nosioca komponenti odlazne veze c, do mobilnog terminala, koji je zavisan od bazne stanice, kako bi se dodao mobilnom terminalu za određivanje prenosne snage, za prenošenje preambula slučajnog pristupa na nosiocima komponenti odlazne veze. Dalje se bazna stanica sastoji od prijemne jedinice, za prijem preambula odlazne veze na nosiocu komponenti odlazne veze, sa prenosnom snagom koja je određena na mobilnom terminalu dodavanjem preskaliranog pomaka Δoffsetc, za nosioca komponenti odlazne veze c, koji je zavisan od bazne stanice.

[0141] Drugo eksperimentalno izvođenje pronalaska, u skladu sa prvim i drugim aspektom pronalaska, je povezano računarski čitljivim medijumima, koji pohranjuju instrukcije tako da, kada se izvršavaju na procesoru mobilnog terminala, uzrokuju da mobilni terminal prilagođava prenosnu snagu, koja se koristi na mobilnom terminalu za prenose odlazne veze, pri čemu je mobilni terminal konfigurisan sa najmanje prvim i drugim nosiocem komponenti odlazne veze, određivanjem prenosne snage neophodne za prenošenje transportnog bloka PPUSCH(i) preko fizičkog deljenog kanala odlazne veze na prvom nosiocu komponenti odlazne veze i određivanjem prenosne snage neophodne za prenošenje preambule slučajnog pristupa PPRACH(i), preko fizičkog kanala slučajnog pristupa na drugom nosiocu komponenti slučajnog pristupa. Nadalje, mobilni terminal uzrokuje da se smanji određena prenosna snaga za prenošenja fizičkog deljenog kanala odlazne veze i/ili prenošenja fizičkog kanala slučajnog pristupa i za prenos transportnog bloka na prvom nosiocu komponenti odlazne veze i preambule slučajnog pristupa na drugom nosiocu komponente odlazne veze, unutar intervala prenosnog vremena i, korištenjem odgovarajuće prenosne snage.

[0142] U sljedećem izvođenju pronalaska, koje je u skladu sa drugim i trećim aspektom pronalaska, izvođenje instrukcija na računarski čitljivom medijumu, od strane procesora, uzrokuje da mobilni terminal podešava prenosnu snagu za jednu ili više RACH procedura, pri čemu mobilni terminal ima dozvoljen pristup na višestrukim nosiocima komponenti, određivanjem, za nosioce komponenti odlazne veze koje su vremenski usaglašene, broj RACH procedura, neophodnih za vremensko usaglašavanje nosioca komponenti odlazne veze. Izvršavanje procedura nadalje uzrokuje da mobilni terminal izvršava određen broj RACH procedura, neophodnih za vremensko usaglašavanje nosioca komponenti odlazne veze, pri čemu je prenosna snaga za jednu ili više RACH procedura određena u skladu sa određenim brojem zahtevanih RACH procedura.

[0143] Drugi računarski čitljiv medijum, prema daljem izvođenju pronalaska pohranjuje set instrukcija tako da, kada se izvršava na procesoru bazne stanice, za upotrebu sa mobilnim terminalom, koji izvršava metod za podešavanje prenosne snage, za prenošenje preambula slučajnog pristupa preko fizičkih kanala slučajnog pristupa na nosiocima komponenti odlazne veze, uzrokuje da bazna stanica signalizira mobilnom terminalu pomak P0_PRACHmultiple, pri čemu je pomak P0_PRACHmultiplekorišten na mobilnom terminalu za određivanje prenosne

31

2

snage preambule slučajnog pristupa u slučaju kada nosioc komponenti odlazne veze, koji treba da bude vremenski usaglašen i nosioci komponenti odlazne veze koji su već vremenski usaglašeni pripadaju istoj grupi vremenskog planiranja. Nadalje, bazna stanica uzrokuje da se preambule slučajnog pristupa primaju na nosiocima komponenti odlazne veze sa prenosnom snagom koja je određena od strane mobilnog terminala korištenjem pomaka P0_PRACHmultiple.

[0144] Nadalje, računarski čitljiv medijum, prema drugom ostvarenju pronalaska, pohranjuje set instrukcija tako da, kada se izvršava na procesoru bazne stanice za upotrebu sa mobilnim terminalom koji izvodi metod za podešavanje prenosne snage, za prenošenje preambula slučajnog pristupa preko fizičkih kanala slučajnog pristupa na nosiocima komponenti odlazne veze, uzrokuje da bazna stanica signalizira preskalirani pomak Δoffsetc, koji je zavisan od bazne stanice, za nosioca komponenti odlazne veze c do mobilnog terminala kako bi se na mobilnom terminalu dodao za određivanje prenosne snage prenošenja preambula slučajnog pristupa na nosiocima komponenti odlazne veze.

[0145] Izvršavanje instrukcija nadalje uzrokuje da bazna stanica prima preambule slučajnog pristupa na nosiocu komponenti odlazne veze sa prenosnom snagom koja je određena na mobilnom terminalu dodavanjem preskaliranog pomaka Δoffsetc, za nosioca komponenti odlazne veze c.

KRATAK OPIS SLIKA

[0146] U sledećem je pronalazak detaljnije opisan vezano za priložene slike i crteže.

Slični ili odgovarajući detalji na slikama su označeni sa istim referentnim brojevima.

Slika 1 prikazuje primer arhitekture 3GPP LTE sistema,

Slika 2 prikazuje pregled primera cele E-UTRAN arhitekture LTE sistema,

Slike 3 i 4 prikazuju primer lokalizovane alokacije i distribuirane alokacije propusnosti odlazne veze u FDMA šemi sa jednostrukim nosiocem,

agregacijom nosioca za dolazne i odlazne veze, respektivno,

Slika 7 predstavlja kroz primer vremensko usaglašavanje nosioca komponenti u odnosu na nosioca komponenti dolazne veze u smislu vremenskog planiranja, kao što je definisano za 3GPP LTE (Izdanje 8/9),

Slika 8 prikazuje RACH procedure, kao što je definisano za 3GPP LTE (Izdanje 8/9), u kojima se tvrdnje mogu desiti, i

Slika 9 prikazuje RACH procedure bez tvrdnji, kao što je definisano za 3GPP LTE (Izdanje 8/9),

Slika 10 prikazuje dijagram toka distribucije maksimalno dostupne prenosne snage PMAXdo transportnih blokova koja se prenosi unutar TTI, prema primeru izvođenja pronalaska, Slika 11 prikazuje scenario primera u kojem korisnička oprema agregira dve radio ćelije od kojih prva radio ćelija potiče od eNodeB čvora, a druga radio ćelija potiče sa frekventno selektivnog ponavljača (FSR),

Slika 12 prikazuje scenario primera u kojem korisnička oprema agregira dve radio ćelije od kojih prva radio ćelija potiče od eNodeB čvora, a druga radio ćelija potiče sa udaljene radio glave (RRH),

Slika 13 prikazuje kroz primer drugačije vremensko usaglašavanje između RACH i PUSCH prenosa, pretpostavljajući vremensko planiranje za PUSCH prenose kao što je definisano za 3GPP LTE (Izdanje 8/9),

Slika 14 prikazuje kroz primer RACH konfiguraciju postavke korisničke opreme sa višestrukim nosiocima komponenti odlazne veze, u slučaju kada nosioci komponenti odlazne veze pripadaju istoj grupi vremenskog planiranja,

Slika 15 prikazuje kroz primer RACH konfiguraciju postavke korisničke opreme sa višestrukim nosiocima komponenti odlazne veze, u slučaju kada nosioci komponenti odlazne veze pripadaju dvema grupama vremenskog planiranja,

Slika 16 prikazuje dijagram toka procedure podešavanja prenosne snage za određivanje prenosne snage PRACH PUSCH prenošenja odlaznih veza, prema drugom izvođenju pronalaska,

Slika 17 prikazuje dijagram toka procedure podešavanja prenosne snage za višestruke RACH procedure, prema sasvim drugom izvođenju pronalaska,

Slika 18 prikazuje dijagram toka procedure podešavanja prenosne snage za višestruke RACH procedure prema primeru izvođenja pronalaska sa slike 17.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0147] Sledeći paragrafi će opisati različita izvođenja pronalaska. Samo u svrhu primera, mnoga od izvođenja su data u vezi sa ortogonalnom radio pristupnom šemom, sa jednostrukim nosiocem, prema LTE-A mobilnom komunikacionom sistemu o kome je diskutovano u ranijem poglavlju Tehnička pozadina pronalaska. Treba napomenuti da postoje prednosti kod upotrebe pronalaska, na primer, u vezi sa mobilnim komunikacionim sistemom kakav je LTE-A komunikacioni sistem, opisan ranije, ali pronalazak nije ograničen na primenu u ovom pojedinačnom primeru komunikacione mreže.

[0148] Objašnjenja navedena u odeljku Tehnička pozadina pronalaska su namenjena za bolje shvatanje većine LTE-A specificiranih izvođenja primera, opisanih ovde i ne trebaju se shvatiti kao ograničenja pronalaska na opisane specifične primene procesa i funkcionisanja u mobilnoj komunikacionoj mreži. Bez obzira na to, poboljšanja, predložena ovde, mogu se čitko primeniti u arhitekturama/sistemima opisanim u odeljku Tehnička pozadina pronalaska i mogu u nekim izvođenjima pronalaska takođe koristiti standardne i poboljšanje procedure ovih arhitektura/sistema.

4

[0149] Pronalazak je namenjen da obezbedi efikasno i čvrsto QoS upravljanje za prenošenja odlaznih veza na baznoj stanici (eNodeB ili Node B u kontekstu 3GPP sistema) u scenariju kada je mobilni terminal (korisnička oprema u 3GPP sistemu) dodeljen višestrukim resursima odlazne veze u jednom intervalu prenosnog vremena (tj. jedan ili više podokvira). Pronalazak takođe obezbeđuje efikasno korištenje prenosne snage, dostupne na mobilnom terminalu, za prenošenja odlazne veze u TTI, čak i u slučajevima kada je mobilni terminal ograničen u snazi.

[0150] Razmatranja pod ovim pronalaskom su namenjena da uvedu prioritetni redosled za dodeljivanja resursa odlazne veze (vezano za transportne blokove koji se odnose na to). Prioritetni redosled je razmatran na mobilnom terminalu kada, generišući transportne blokove za prenošenja odlazne veze i/ili u distribuciji prenosne snage, dostupne za mobilni terminal kod prenošenja odlazne veze u TTI prema odgovarajućim transportnim blokovima, treba da se prenesu unutar TTI. Prioritetni redosled je ponekad poznat kao redosled procesiranja. Ovo je – pošto postaje vidljivije iz sledećeg – s obzirom da prioritetni redosled, definisan za dodeljivanja resursa odlaznih veza (vezano za transportne blokove koji se odnose na to) utiče na redosled u kojem su procesirana dodeljivanja resursa odlazne veze (vezano za transportne blokove koji se odnose na to).

[0151] Jedan aspekt pronalaska je prioritetizacija alokacije snage za individualne transportne blokove koji odgovaraju višestrukim dodeljivanjima resursa odlazne veze unutar upravljanja snagom. Ovaj aspekt je posebno primenjiv na situacije kada je mobilni terminal ograničene snage i osigurava efikasnu distribuciju dostupne prenosne snage za različite transportne blokove. Prema ovom aspektu pronalaska redosled procesiranja dodeljivanja resursa odlazne veze (prioritetni redosled) na nosiocima komponenti odlazne veze se koristi za određivanje skaliranja snage za alokaciju snage individualnih transportnih blokova koji treba da se prenesu na odgovarajuće nosioce komponenti odlazne veze. Prema ovom aspektu pronalaska primenjuje se skaliranje snage po nosiocu komponenti, koji odgovara po transportnom bloku ili po dodeljivanju resursa.

[0152] U situacijama ograničenja snage mobilni terminal smanjuje prenosnu snagu za prenošenje svakog transportnog bloka prema prioritetu odgovarajućeg transportnog bloka, datog prioritetnim redosledom, tako da ukupna prenešena snaga potrošena za prenošenja transportnih blokova postaje manja ili jednaka maksimalno dostupnoj prenosnoj snazi na mobilnom terminalu, za prenošenje transportnih blokova u odlaznim vezama unutar datog TTI.

[0153] Prema jednom primeru implementacije skaliranje prenosne snage smanjuje prenosnu snagu i uzima u obzir prioritet resursnih dodeljivanja odgovarajućih transportnih blokova (ili nosioca komponenti na kojem se odgovarajući transportni blok treba preneti), s obzirom da, prema prioritetnom redosledu taj prenos transportnih blokova, koji ima viši prioritet, treba biti manje pogođen smanjenjem prenosne snage. Ono što je korisno je da što je niži (viši) prioritet resursnih dodeljivanja/nosioca komponenti prema prioritetnom redu, veće je (manje) smanjenje snage primenjeno na prenosnu snagu za transportni blok koja se zahteva odgovarajućim dodeljivanjem resursa odlazne veze.

[0154] Kao što je ranije spomenuto, skaliranje snage se može idealno konfigurisati tako da prenošenje transportnih blokova velikog prioriteta ne bi trebalo biti smanjeno tamo de je moguće. Umesto toga smanjenje prenosne snage bi trebalo prvo biti pokušano ograničenjem prenosne snage prenošenja transportnih blokova niskog prioriteta, kako bi se ostvarila maksimalna prenosna snaga, dostupna za mobilni terminal kod prenošenja transportnih blokova u odlaznoj vezi.

[0155] Štaviše, u još naprednijoj primeni, mehanizam upravljanja snagom u mobilnom terminalu osigurava da se upravljačka informacija koja treba da se signalizira na fizičkom upravljačkom kanalu odlazne veze kao što je PUCCH u LTE-A, ne podvrgava skaliranju snage, nego samo prenošenja na fizičkom deljenom kanalu odlazne veze, tj. transportnim blokovima prenešenim istovremeno sa upravljačkom informacijom, kao što je PUCCH u LTE-A, unutar iste TTI predmet skaliranja snage. Drugim rečima, mehanizam upravljanja snagom je dizajniran da naglasi razliku između prenosne snage dostupne na mobilnom terminalu, za prenošena odlazne veze unutar TTI i prenosne snage potrebne za signaliziranje upravljačke informacije na fizičkom upravljačkom kanalu odlazne veze koja je distribuirana po transportnom bloku na osnovu transportnih blokova fizičkog deljenog kanala odlazne veze, uzimajući u obzir prioritetni redosled transportnih blokova.

[0156] Drugi aspekt pronalaska je prioritetizacija alokacija snage za istovremene prenose odlazne veze preko različitih fizičkih kanala (tj. postoje višestruka prenošenja odlazne veze unutar istog intervala prenosnog vremena. Primeri za fizičke kanale koji omogućavaju prenošenja odlazne veze su fizički deljeni kanal odlazne veze (PUSCH), fizički upravljački kanal odlazne veze (PUCCH) i fizički kanal slučajnog pristupa (PRACH). Prioritet alokacije snage za prenošenja odlazne veze preko različitih fizičkih kanala dozvoljava dodeljivanje individualnih prenosnih snaga. Ova alokacija snage može biti nezavisna od nosioca komponenti na kojima je poslat odgovarajući prenos odlazne veze.

[0157] Prema drugom aspektu, mogu se koristiti različiti nivoi prenosne snage za istovremene prenose odlazne veze preko fizičkog kanala slučajnog pristupa (PRACH) i preko fizičkog upravljačkog kanala odlazne veze (PUCCH). Skaliranje prenosne snage za prenošenja odlazne veze na osnovu prioriteta fizičkih kanala može se koristiti, na primer, za poboljšanje SINR odgovarajućeg prenosa odlazne veze preko prioritetnog fizičkog kanala. Na primer, smanjenje prenosne snage prenošenja odlazne veze na osnovu prioriteta fizičkih kanala može omogućiti mobilnom terminalu da ima utvrđenu snagu, ukoliko je mobilni terminal u situaciji ograničene snage.

[0158] U primeru izvođenja pronalaska, koji je u skladu sa drugim aspektom pronalaska, prenosna snaga prenošenja fizičkog deljenog kanala odlazne veze (PUSCH) i/ili fizičkog kanala slučajnog pristupa (PRACH) je smanjena u skladu sa odgovarajućim prioritetom navedenih kanala. U ovom kontekstu prenosna snaga prenošenja fizičkog deljenog kanala odlazne veze (PUSCH) je većeg prioriteta u odnosu na prenosnu snagu prenošenja fizičkog kanala slučajnog pristupa ili obrnuto. Ono što je prednost je da što je niži (viši) prioritet prenosa fizičkog kanala, veće je (manje) smanjenje snage primenjeno na prenosnu snagu za prenošenje preko fizičkog kanala.

[0159] U idealnom slučaju, kako bi se zadovoljilo ograničenje prenosa snage u situaciji ograničene snage, prvo se može pokušati ograničiti snaga prenosa za prenose fizičkog kanala niskog prioriteta, i onda, ukoliko ograničenje prenosa snage još uvek nije zadovoljeno, takođe snaga prenosa za prenose fizičkog kanala višeg prioriteta može biti ograničena..

[0160] U alternativnom izvođenju pronalaska, prioritetizacija preraspodele snage za istovremene prenose odlazne veze putem različitih fizičkih kanala može biti povoljno kombinovana sa prvim aspektom pronalaska davanja prioriteta preraspodele snage za individualne transportne blokove koji odgovaraju višestrukim dodeljivanjima resursa odlazne veze unutar upravljanja snage.

[0161] Kada je korisnička oprema konfigurisana sa višestrukim nosiocima komponenti odlazne veze koji pripadaju više od jednoj grupi vremenskog planiranja, može biti potrebno da korisnička oprema izvede više od jedne RACH procedure za vremensko usaglašavanje odgovarajućih nosioca komponenti odlazne veze unutar istog intervala prenosnog vremena. Drugim rečima, može biti potrebno da korisnička oprema prenese više od jedne preambule slučajnog pristupa preko PRACH kanala unutar iste TTI. Prema tome, u sledećem naprednijem izvođenju pronalaska izvodi se prioritetizacija alokacije snage prenošenja RACH preambule, individualnih RACH procedura, u slučaju kada se istovremeno treba izvesti više PRACH procedura.

[0162] U daljem, alternativnom izvođenju pronalaska, prioritetni redosled prema kojem se treba odrediti korisnička oprema, prenosna snaga RACH preambula za višestruke RACH procedure je povezana sa indeksima dodeljenim konfigurisanim nosiocima komponenti odlazne veze. Svakom nosiocu komponenti može biti dodeljen individualni indeks ćelije ili indeks nosioca (eng. carrier index – CI) i prioritetni redosled može biti definisan prema indeksima ćelije ili indeksima nosioca, nosioca komponenti kojima su dodeljeni resursu odlazne veze.

[0163] U još naprednijem izvođenju, koje služi kao primer, eNodeB čvor može dodeliti indekse ćelija ili indekse nosioca, respektivno, tako da viši/niži prioritet nosioca komponenti znači viši/niži indeks ćelije ili indeks nosioca komponenti, nosioca komponenti. U ovom slučaju, korisnička oprema bi trebalo da odredi prenosnu snagu za prenošenja RACH preambula, za višestruke RACH procedure, u opadajućem redosledu indikatora nosioca.

[0164] U daljem, alternativnom izvođenju pronalaska, prioritetni redosled za određivanje prenosne snage, za RACH preambule, višestrukih RACH procedura, zavisi od tipa nosioca komponenti. Kao što je opisano ranije, postoji jedan primarni nosioc komponenti odlazne veze (eng. primary uplink component carrier – PCC), konfigurisan po korisničkoj opremi i potencijalno višestruki sekundarni nosioci komponenti odlazne veze (eng. secondary uplink component carrier – SCC). Prema ovom izvođenju, korisnička oprema uvek dodeljuje prenosnu snagu za prenošenje RACH preambule, koja je deo RACH procedure za PCC, pre dodeljivanja prenosne snage RACH preambule, RACH procedure, koja bi trebalo da se izvede na bilo kojem drugom dodeljivanju resursa odlazne veze unutar TTI. U pogledu dodeljivanja prenosne snage RACH preambula, RACH procedura koje se trebaju izvršiti na SCC – ovima, postoji nekoliko opcija. Na primer, dodeljivanje prenosne snage za izvođenje RACH procedura na SCC – ovima, se može prepustiti u implementaciji korisničke opreme. U suprotnom, dodeljivanje prenosne snage, za izvođenje RACH procedura na SCC – ovima bi se trebalo tretirati po redosledu dodeljenih indeksa ćelije ili indeksa nosioca.

[0165] Treći aspekt pronalaska je u podešavanju prenosne snage korištene u procedurama slučajnog pristupa (RACH), na osnovu broja RACH procedura neophodnih za vremensko usaglašavanje višestrukih nosioca komponenti odlazne veze. U zavisnosti od broja nosioca komponenti odlazne veze koji trebaju da se vremenski usaglase, mobilni terminal izvodi jednu ili više RACH procedura za vremensko usaglašavanje nosioca komponenti odlazne veze. RACH procedura zahteva procesiranje resursa i uvođenje ograničenja na prenošenja odlazne veze koja se moraju izvoditi paralelno sa mobilnim terminalom. Zbog toga može biti poželjno da se izvede toliko RACH procedura koliko je moguće. Podešavanje prenosne snage za RACH preambulu (preambule), na osnovu broja zahtevanih RACH procedura može povećati verovatnoću uspešnosti svake od zahtevanih RACH procedura. S obzirom na veću verovatnoću uspešnosti RACH procedura može se smanjiti kašnjenje koje postoji zbog RACH procedura, za nosioce komponenti odlazne veze koji se trebaju vremenski usaglasiti.

[0166] Prema jednom primeru izvođenja pronalaska korisnička oprema može „ponovno koristiti“ prenosnu snagu jedne ili više RACH procedura koje nisu potrebne (to jest, koje su suvišne i zbog toga se ne izvode) za podešavanje prenosne snage kako bi se izvele samo zahtevane RACH procedure, za vremensko usaglašavanje višestrukih nosioca komponenti odlazne veze čime se povećava verovatnoća uspešnosti svake od zahtevanih RACH procedura.

[0167] U alternativnom izvođenju pronalaska, korisnička oprema povećava prenosnu snagu korištenu za prenošenje RACH preambula kada je potrebno više RACH procedura za vremensko usaglašavanje višestrukih nosioca komponenti odlazne veze. Na primer, korisnička oprema koristi prvi pomak P0_PRACH, u slučaju kada se treba izvesti samo jedna RACH procedura i koristi drugi različit pomak P0PRACHmultipleu slučaju kada se treba izvesti više od jedne RACH procedure. Ono što je prednost, drugi pomak P0PRACHmultipleima višu vrednost, nego prvi pomak P0PRACHšto može povećati verovatnoću uspešnosti, kada se izvode višestruke RACH procedure.

[0168] U daljem, alternativnom izvođenju pronalaska, korisnička oprema može pojedinačno povećavati prenosnu snagu, korištenu za RACH preambule u RACH procedurama, zavisno od tipa nosioca komponenti na kome je izvedena jedna od odgovarajućih RACH procedura. Može se pretpostaviti, u svrhu primera, da postoji samo jedan primarni nosioc komponenti (PCC), konfigurisan po korisničkoj opremi i opcionalno jedan ili više sekundarnih nosioca komponenti (SCC). Ono što je prednost, korisnička oprema može odrediti prenosnu snagu za preambulu RACH procedure, koristeći prvi pomak P0_PRACH, u slučaju kada se RACH procedura izvodi na PCC. Korisnička oprema bi trebalo da koristi drugi, različit pomak P0PRACHmultiple, u slučaju kada bi trebalo da se RACH procedura izvodi na drugom nosiocu komponenti. Kao što je ranije spomenuto, drugi pomak P0PRACHmultiple, može imati višu vrednost nego prvi pomak P0_PRACH.

[0169] U primeru izvođenja trećeg aspekta pronalaska, postoji više opcija za određivanje (ili ograničenje) broja zahtevanih RACH procedura za više nosioca komponenti odlazne veze koje bi se trebale vremenski usaglasiti. Na primer, određivanje broja potrebnih RACH procedura bi trebalo ostaviti u implementaciji korisničke opreme. Druga opcija, ili alternativa je da korisnička oprema određuje broj potrebnih RACH procedura na osnovu broja grupa vremenskog planiranja kojima višestruki nosioci komponenti odlazne veze pripadaju. Kao što je opisano ranije, eNodeB čvor može grupisati nosioce komponenti sa sličnim propagacionim kašnjenjem, u istoj grupi vremenskog planiranja. S obzirom da je propagaciono kašnjenje svih nosioca komponenti, unutar date grupe vremenskog planiranja jednako, treba se konfigurisati samo jedno vremensko planiranje po grupi vremenskog planiranja, što bi značilo da je potrebna samo jedna RACH procedura po grupi vremenskog planiranja za vremensko usaglašavanje svih nosioca komponenti unutar toga. Prema tome, korisnička oprema koja prihvata informaciju o grupama vremenskog planiranja, određuje broj zahtevanih RACH procedura izvođenjem samo jedne RACH procedure po grupi vremenskog planiranja.

[0170] Razmatrajući situaciju gde je potrebna RACH procedura za svaku grupu vremenskog planiranja kojoj pripada najmanje jedan nosioc komponenti odlazne veze koji treba da se vremenski usaglasi, broj zahtevanih RACH procedura je jednak broju različitih grupa vremenskog planiranja višestrukih nosioca komponenti odlazne veze koji trebaju da se vremenski usaglase.

[0171] Korisnička oprema može postaviti vremensko planiranje za svaki od jednog ili više nosioca komponenti koji trebaju da se vremenski usaglase i pripadaju jednoj grupi vremenskog planiranja, koristeći vrednost vremenskog planiranja dobijenu sa eNodeB čvora, nakon izvođenja jedne pojedinačne RACH procedure za jedan od nosioca komponenti odlazne veze koji bi trebalo da se vremenski usaglase u odgovarajućoj grupi vremenskog planiranja.

[0172] Razmatrajući u svrhu primera, da je korisnička oprema konfigurisana sa nosiocima komponenti odlazne veze koji su već vremenski usaglašeni (tj. RACH procedura je izvedena u ranijoj tački vremena), dalja RACH procedura za dobijanje vrednosti vremenskog planiranja ne mora da bude izvedena za one grupe vremenskog planiranja za koje je vrednost vremenskog planiranja već konfigurisana, tj. za one grupe vremenskog planiranja koje sadrže jedan od već vremenski usaglašenih nosioca komponenti odlazne veze. Prema tome, broj potrebnih RACH procedura odgovara broju grupa vremenskog usaglašavanja, za koje nije konfigurisana vrednost vremenskog planiranja, ili drugim rečima, broj potrebnih RACH procedura je jednak broju grupa vremenskog planiranja koje ne sadrže već vremenski usaglašene nosioce komponenti odlazne veze. S obzirom na nosioce komponenti koji se vremenski usaglašavaju i koji pripadaju grupi vremenskog planiranja, za koju je vremensko planiranje već konfigurisano, korisnička oprema jednostavno konfiguriše vremensko planiranje svakog od jednog ili više nosioca komponenti odlazne veze u set vremenskog planiranja, za odgovarajuću grupu vremenskog planiranja, kojoj pripada odgovarajući nosioc komponenti.

[0173] Kao što je ranije naglašeno, aspekt pronalaska je distribucija prenosne snage na prenošenja generisanih transportnih blokova, na dodeljenim resursima nosioca komponenti odlazne veze. U ovom kontekstu, od posebnog je interesa situacija kada je mobilni terminal ograničen po snazi. Kada se pronalazak primenjuje u komunikacionom sistemu, koristeći agregaciju nosioca u odlaznoj vezi, kao što je LTE-A, i kada se pretpostavlja upravljanje snagom po nosiocu komponenti, drugo izvođenje pronalaska predlaže prioritetizaciju alokacija prenosne snage na fizički deljeni kanal odlazne veze, nosioca komponenti odlazne veze, za slučajeve kada je mobilni terminal u situaciji ograničene snage. Ova predložena prioritetizacija prenosne snage dostupne na mobilnom terminalu je sposobna za adresiranje različitih QoS podataka/nosioca komponenti odlazne veze.

[0174] Ograničenja snage označavaju situaciju kada ukupna prenosna snaga, mobilnog terminala koji je potreban za prenošenje transportnih blokova na nosiocima komponenti odlazne veze unutar pojedinačnog TTI, prema dodeljivanjima resursa odlazne veze, premašuje maksimalnu dostupnu prenosnu snagu za mobilni terminal kod prenošenja odlazne veze PMAX. Maksimalna prenosna snaga dostupna za mobilni terminal kod prenošenja odlaznih veza PMAXzbog toga zavisi od mogućnosti maksimalne snage mobilnog terminala i maksimalne prenosne snage koja je dozvoljena u mreži (tj. konfigurisana eNodeB čvorom).

[0175] Slika 10 prikazuje dijagram toka distribuiranja maksimalno dostupne prenosne snage PMAXna prenosne blokove koji treba da se prenesu unutar TTI prema primeru izvođenja pronalaska. U ovom primeru izvođenja i sledećim primerima pod LTE-A komunikacionim sistemom, biće pretpostavljeno korištenje agregacije nosioca u odlaznoj vezi i upravljanje snagom po nosiocu komponenti. Nadalje se takođe pretpostavlja da je prenosna snaga PUCCH kanala (tj. upravljačka informacija) prioritetnija nad PUSCH prenošenjima (tj. transportnim blokovima generisanim na osnovu dodeljivanja resursa odlazne veze), tj. PUSCH prenosna snaga se prva skalira na dole u situacijama ograničene snage.

[0176] Mobilni terminal najpre prima višestruko resursno dodeljivanje odlazne veze 1001 za jedan TTI, koristeći svoju prijemnu jedinicu i procesna jedinica mobilnog terminala određuje 1002 njihovog prioritetnog redosleda. Prioritetni redosled dodeljivanja resursa odlazne veze može biti određen na osnovu jedne od raznih opcija, diskutovanih ovde kroz primere.

[0177] Nadalje, jedinica za generisanje transportnog bloka mobilnog terminala, generiše transportne blokove 1003 prema dodeljivanjima resursa odlazne veze. Ovo generisanje transportnog bloka može biti ponovo implementirano na osnovu jedne od raznih opcija istaknutih ovde kroz primere. Nadalje, u drugoj alternativnoj primeni, transportni blok za svakog nosioca komponenti može biti generisan na osnovu odgovarajućih dodeljivanja resursa odlazne veze izvođenjem poznate prioritetizacije LTE Rel.8 logičkog kanala za svako resursno dodeljivanje odlazne veze, prema nosiocima komponenti odlazne veze.

[0178] Procesna jedinica mobilnog terminala dalje određuje 1004 za svaku od prenosnih snaga generisanih transportnih blokova koja se zahteva/implicira na osnovu njihovih odgovarajućih dodeljivanja resursa odlaznih veza, prema upravljačkoj kontroli tj. zahtevanoj prenosnoj snazi, je navedena na osnovu formule upravljanja snagom. Na primer, mobilni

4

terminal može koristiti formulu (1), kako je navedeno u odeljku Tehnička pozadina pronalaska, kako bi odredio prenosnu snagu koja se implicira za prenošenja svakog transportnog bloka na nosiocima komponenti odlazne veze, odgovarajućim resursnim dodeljivanjima odlazne veze. U ovom primeru mobilni terminal je u situaciji ograničenja snage za prenošenja transportnih blokova unutar navedenog TTI. Mobilni terminal može, na primer, odrediti svoja ograničenja snage poređenjem sume zahtevanih prenosnih snaga transportnih blokova prema maksimalnoj dostupnoj snazi dostupnoj na mobilnom terminalu za prenošenje odlazne veze PMAXminus prenosna snaga zahtevana za upravljačko signaliziranje na PUCCH kanala, PPUCCHu istom TTI i utvrđivanjem na taj način, da suma zahtevanih prenosnih snaga transportnih blokova premašuje maksimalnu prenosnu snagu dostupnu na mobilnom terminalu za prenošenja odlazne veze, PMAX, minus prenosna snaga zahtevana za upravljačko signaliziranje na PUCCH, PPUCCHu istom TTI.

[0179] Kako se ne bi prekoračila maksimalna prenosna snaga dostupna za mobilni terminal za prenošenje odlazne veze, PMAX, minus prenosna snaga potrebna za upravljačko signaliziranje PUCCH kanala, PPUCCH,u istom TTI, mobilni terminal mora smanjiti prenosnu snagu odlaznih veza za prenošenja svih ili nekih od transportnih blokova. Postoji više opcija kako se ovo smanjenje snage, takođe poznato kao skaliranje snage, može primeniti. U dijagramu toka prikazanom na slici 10 prikazanom kao primer, mobilni terminal određuje 1005 sledeće smanjenje snage za svako prenošenje odgovarajućeg transportnog bloka, tako da je suma smanjene prenosne snage za svako prenošenje transportnog bloka (tj. prenosna snaga dobijena za svako odgovarajuće prenošenje transportnog bloka, kada se primenjuje 1006 određenog definisanog smanjenja snage na odgovarajućoj zahtevanoj prenosnoj snazi kako je određeno u koraku 1004) postaje jednaka ili manja nego maksimalna prenosna snaga dostupna za mobilni terminal kod prenošenja odlaznih veza PMAXminus prenosna snaga potrebna za upravljačko signaliziranje na PUCCH kanalu, PPUCCHu istom TTI. Upravljačka jedinica prenosa snage mobilnog terminala primenjuje 1006 definisano smanjenje odgovarajuće snage na potrebnu odgovarajuću prenosnu snagu, kako je određeno u koraku 1004 i prenosi 1007 transportne blokove na dodeljenim resursima odlazne veze nosioca komponenti, unutar datog TTI, koristeći smanjenu prenosnu snagu.

[0180] Smanjenje snage ili skaliranje snage se može primeniti kao deo upravljačke funkcionalnosti prenosne snage, obezbeđene na mobilnom terminalu. Funkcionalnost upravljanja snagom se može razmatrati kao funkcija fizičkih slojeva mobilnog terminala. Može se pretpostaviti da fizički sloj nema ideju o logičkom kanalu na mapiranju transportnog bloka odnosno, mapiranju logičkog kanala na nosiocu komponenti, jer MAC sloj mobilnog terminala izvodi multipleksiranje podataka logičkog kanala za višestruke nosioce komponenti. Međutim, skaliranje snage prenošenja transportnih blokova (tj. PUSCH) na osnovu prioriteta nosioca komponenti odlazne veze (odnosno prioriteta resursnih dodeljivanja odlazne veze, kojoj se dodeljuju resursi) je poželjno da bude u mogućnosti da adekvatno podrži kašnjenje osetljivog saobraćaja u podešavanju agregacije nosioca.

[0181] Praktičnije, poželjno je da su visoki QoS podaci unutar transportnog bloka koji se prenose na PUSCH kanalu, skalirani manje u poređenju sa niskim QoS podacima koji mogu tolerisati više ponovnih prenošenja. Zbog toga, prema primeru izvođenja pronalaska skaliranje snage prenošenja transportnih blokova na PUSCH kanalu (pogledati korake 1005 i 1006) razmatra redosled procesiranja resursnih dodeljivanja odlazne veze koji se može smatrati jednakim prioritetno redosledu nosioca komponenti na kojima se dodeljuju resursi. S obzirom da i redosled procesiranja resursnih dodeljivanja odlazne veze i skaliranje snage imaju uticaj na prenosni kvalitet logičkih kanala, poželjno je da postoji određena interakcija između prioritetizacije resursnih dodeljivanja odlazne veze, u generisanju transportnih blokova MAC sloja mobilnog terminala (pogledati korak primera 1003) i funkcionalnosti skaliranja snage u fizičkom sloju mobilnog terminala (pogledati korake 1055 i 1006).

[0182] Interakcija se, na primer, može ostvariti funkcijom skaliranja snage obezbeđenom u fizičkom sloju, korištenjem istog prioritetnog redosleda resursnih dodeljivanja odlazne veze za skaliranje snage prenošenja PUSCH kanala kao što je korišteno u MAC sloju za određivanje redosleda procesiranja resursnih dodeljivanja odlazne veze u generisanju transportnih blokova. U jednom primeru primene, mobilni terminal skalira na dole zahtevane prenosne snage (pogledati korak 1004) za transportne blokove PUSCH kanala u reverznom redosledu procesiranja resursnih dodeljivanja odlazne veze. U osnovi, upravljačka jedinica snage mobilnog terminala skalira na dole najpre zahtevanu prenosnu snagu za prenošenje transportnih blokova prema najnižem prioritetu resursnog dodeljivanja odlazne veze, zatim upravljačka jedinica snage terminala skalira na dole zahtevanu prenosnu snagu za prenošenja transportnih blokova koji odgovaraju drugom najnižem prioritetu resursnih dodeljivanja odlazne veze, itd. Ukoliko je potrebno prenosna snaga jednog ili više transportnih blokova može biti skalirana na dole do nule tj. mobilni terminal izvodi DTX na datom nosiocu (nosiocima) komponenti.

[0183] U sledećoj implementaciji, potrebna snaga prenosa za prenos transportnog bloka je proporcionalno smanjena na nulu, pre nego što je proporcionalno smanjena snaga sledećeg transportnog bloka. Dakle, jedinica upravljanja snagom počinje da proporcionalno smanjuje potrebnu snagu prenosa za prenos transportnog bloka koji odgovara dodeli resursa dolazne veze najnižeg prioriteta sve do nule (ukoliko je neophodno), i ako snaga prenosa treba još da se smanji, jedinica kontrole snage terminala proporcionalno smanjuje snagu za prenos transportnog bloka koji odgovara dodeli resursa dolazne veze drugog najnižeg prioriteta sve do nule (ukoliko je neophodno), itd.

[0184] Redukovanje/skaliranje snage prenosa može se na primer implementirati na sledeći način u LTE-A sistemu. U jednom primeru implementacije, eNodeB signalizira faktor težine wcza svakog nosioca komponente c do opreme korisnika koja se primenjuje na PUSCH prenos transportnog bloka odgovarajućeg nosioca komponente. Kada je oprema korisnika ograničene snage, njegova jedinica kontrole snage skalira težinsku sumu snage prenosa za sve PUSCH prenose na nosiocu komponente kojem su dodeljeni resursi. Ovo može biti realizovano računanjem faktora skaliranja s, takvog da maksimalna snaga prenosa dostupna mobilnom terminalu za transport dolazne veze PMAX nije premašena. Faktori skaliranja mogu se odrediti iz formule (2):

PPUCCH( i ) s ·∑wc· PPUSCH c( i ) ≤ PMAX, (2)

c

gde s označava faktor skaliranja a wctežinski faktor za nosioca komponente c. PPUCCH(i) označava snagu prenosa potrebnu za kontrolnu signalizaciju na PUCCH unutar TTI i, a PPUSCHc(i) označava snagu prenosa transportnog bloka koji će se preneti na PUSCH nosioca komponente c unutar TTI i (vidi korak 1004 i formulu (1)).

Očigledno, faktor skaliranja s može se odrediti kao:

P

s ≤ MAX - P PUCCH ( i )

. (3)

∑w c · P PUSCHc ( i )

c

[0185] Težinski faktor wcnosioca komponente može na primer razmatrati QoS podataka prenesenih na specifičnom nosiocu komponente.

[0186] U naprednijoj implementaciji, može se osigurati da transportni blok prenesen na PUSCH PCC dolazne veze nije skaliran. Ovo može na primer biti realizovano putem toga da eNodeB definiše težinski faktor wc za PCC dolazne veze na 1/s. Alternativno, sledeća relacija se može upotrebiti da bi se odredio faktor skaliranja s samo za nosioca komponente koji nije PCC dolazne veze:

PPUCCH( i ) PPUSCH _ PCC( i ) s ·∑wc· PPUSCH _ SCCc( i ) ≤ PMAX, (4)

c

tako da je:

P - P

s ≤ MAX - P PUCCH ( i ) PUSCH _ PCC ( i )

, (5)

∑w c · P PUSCH _ SCCc ( i )

c

gde je PPUSCH_PCC(i) snaga prenosa potrebna za prenos transportnog bloka koji će bit prenešen na PCC dolazne veze (vidi korak 1004 i formulu (1)), dok je PPUSCH_SCCc(i) snaga prenosa potrebna za prenos transportnog bloka koji će biti prenesen na drugim SCC dolazne veze (vidi korak 1004 i formulu (1)).

[0187] U sledećem primeru izvođenja pronalaska, kada se generiše transportni blok, oprema korisnika može obraditi dodelu resursa dolazne veze u opadajućem redu težinskih faktora wc. Dakle, red prioriteta može biti određen težinskim faktorima wc. Mobilni terminal može da počne obradu sa dodelom resursa dolazne veze za nosioca komponente dolazne veze kojem je dodeljen najveći težinski faktor wc. Suštinski, najveći težinski faktor wcodgovara redom nosiocu komponente dolazne veze najvećeg prioriteta dodele resursa dolazne veze u ovom izvođenju.

[0188] U slučaju da je isti težinski faktor primenjen na višestruke nosioce komponenti, red obrade može biti prepušten implementaciji opreme korisnika. Alternativno u slučaju istog težinskog faktora wc, red obrade može takođe biti određen u zavisnosti od tajminga prenosa odlazne veze dodele resursa dolazne veze (kao što je razmatrano iznad) ili u zavisnosti od indeksa nosioca (CI) odgovarajućeg nosioca komponente.

4

[0189] U drugom primeru izvođenja pronalaska, skaliranje snage od strane jedinice kontrole snage mobilnog terminala zavisi od tipa nosioca komponente na kojem će odgovarajući transportni blok biti prenesen. Dodela snage PUSCH prenosu transportnog bloka na PCC dolazne veze koji nosi saobraćaj visokog prioriteta je prioritetnija u odnosu na PUSCH prenos na SCC(ovima) dolazne veze. Raspodela snage, redom, iznos redukcije/skaliranja na drugim nosiocima komponente dolazne veze, to jest SCC(ovi) dolazne veze, može biti prepušten implementaciji opreme korisnika.

Na primer, što se tiče preostalih SCC(ova) dolazne veze, oprema korisnika može multipleksirati QoS osetljive podatke na nosiocu komponente po svom izboru, i dozvoljeno joj je da prioritizira dodelu snage ovog nosioca komponente relativno u odnosu na drugi SCC(ove) dolazne veze.

[0190] U komunikacionom sistemu moji koristi agregaciju nosilaca, mobilnim terminalima takođe može biti dozvoljeno da izvode slučajan pristup na nosiocu komponente dok prenose zakazane podatke (transportne blokove) na drugim nosiocima komponente. Za sisteme zasnovane na 3GPP kao LTE-A, na taj način može biti moguće da oprema korisnika izvodi slučajan pristup kanalu (RACH) na jednom nosiocu komponente, dok prenosi PUSCH/PUCCH simultano na drugim nosiocima komponente. Oprema korisnika može tako preneti RACH preambulu, to jest prenos na fizički slučajnom kanalu pristupa (PRACH), i u istom TTI takođe preneti podatke na PUSCH i/ili PUCCH. Potencijalni način korišćenja za konkurentni PRACH i PUCCH/PUSCH prenos je situacija gde oprema korisnika nije sinhronizovana na jednom nosiocu komponente dolazne veze, dok je još uvek sinhronizovana na drugom nosiocu komponente dolazne veze. Da bi se ponovo uspostavila sinhronizacija dolazne veze za “nesinhronizovani nosilac komponente” oprema korisnika bi izvela RACH pristup, na primer naručen od strane PDCCH. Dalje, takođe u slučajevima gde nije podešen posvećen kanal za zakazivanje zahteva za opremu korisnika na PUCCH, oprema korisnika može izvesti RACH pristup da zatraži resurs dolazne veze, u slučaju da su novi podaci pristigli u UE bafer.

[0191] U ovim slučajevima, po drugom izvođenju pronalaska, snaga prenosa za RACH pristup (to jest prenos RACH preambule na PRACH) nije predmet kontrole snage od strane mreže pristupa.

Ipak, u ovom izvođenju snaga prenosa za PRACH prenos se razmatra kada se skaliranje snage primenjuje od strane mobilnog terminala u situacijama ograničene snage. Dakle, u slučaju konkurentnog PRACH prenosa i PUCCH/PUSCH prenosa, snaga prenosa za PRACH, PUSCH i PUCCH unutar TTI bi trebalo da zadovolji relaciju:

PPUCCH( i )∑PPUSCHc( i ) PPRACH( i ) ≤ PMAX, (6)

c

gde je PPRACH(i) snaga prenosa za prenos na PRACH u TTI i, dok u slučaju da je neophodno skaliranje snage zbog ograničenja snage, sledeća relacija može da bude zadovoljena u jednom primeru scenarija:

PPUCCH( i ) s ·∑wc· PPUSCHc( i ) PPRACH( i ) ≤ PMAX. (7)

c

[0192] U detaljnijem primeru implementacije, inicijalno podešavanje snage prenosa preambule

(to jest podešavanja PPRACH(i)) može da se zasniva na proceni otvorene petlje opreme korisnika sa punom kompenzacijom gubitka putanje. Ovo može osigurati da primljena snaga RACH preambule bude nezavisna od gubitka putanje.

eNodeB može takođe podesiti dodatni ofset za PRACH, u zavisnosti od primera na željenom primljenom SINR, izmerena interferencija dolazne veze i nivo šuma u vremenskofrekvencijskom slotu dodeljenom RACH preambulama, i moguće na formatu preambule.

Dalje, eNodeB može opciono podesiti rast snage preambule tako da je snaga prenosa PPRACH(i) za svaku ponovo prenesenu preambulu, na primer u slučaju da PRACH prenos nije bio uspešan, povećana za fiksan korak.

[0193] Postoje različite alternative za skaliranje snage u slučaju konkurentnog PRACH i PUCCH/PUSCH prenosa. Jedna opcija je da snaga PRACH prenosa PPRACH(i) prioritetnija u odnosu na snagu PUSCH prenosa sličnu snazi PUCCH prenosa. Ova opcija je prikazana u relaciji (7) iznad.

[0194] Alternativno, druga opcija je da se prioritizira PUCCH7PUSCH prenos u odnosu na PRACH prenose. U ovom slučaju oprema korisnika će prvo proporcionalno smanjiti snagu prenosa PRACH PPRACH(i) a odmah potom proporcionalno smanjiti snagu prenosa PUSCH,∑PPUSCHc( i ) (ako je neophodno).

c

[0195] U trećoj opciji, nije dozvoljen konkurentan prenos PRACH i PUCCH/PUSCH. Dakle, u ovom slučaju oprema korisnika ispustiće ili PUCCH/PUSCH ili PRACH prenos. Pošto je ofset vremena različit između PRACH i PUCCH/PUSCH, potpuno iskorišćenje Pojačivača Snage (PA) je prilično teško.

[0196] Drugim rečima, postavljanje prioriteta između snage prenosa za PUSCH prenos i snage prenosa za PRACH prenos (to jest prenos RACH preambule) definiše kako oprema korisnika izvodi kontrolu snage kada se prenosi na drugom fizičkom kanalu unutar istog intervala vremena prenosa.

[0197] Po izvođenju pronalaska, oprema korisnika koristi različite nivoe snage prenosa za simultane prenose dolazne veze putem PRACH i PUSCH. Korišćenjem različitih nivoa snage, oprema korisnika može zadovoljiti dato ograničenje snage, kao što će primerom biti ilustrovano ispod sa referencom na grafikon na Slici 16.

[0198] Za prilagođavanje snage prenosa koju koristi oprema korisnika za prenose dolazne veze, oprema korisnika prvo određuje prioritet PRACH i PUSCH prenosa (vidi korak 1601). Dalje, oprema korisnika određuje snagu prenosa za PUSCH prenos (vidi korak 1602) i za PRACH prenos (vidi korak 1603) koji treba da budu izvedeni u istom vremenskom intervalu

4

prenosa. Posebno, ovi nivoi snage mogu biti određeni u zavisnosti od nosioca komponente dolazne veze na kojem će svaki od prenosa biti izveden. Trebalo bi da bude očigledno da će PRACH i PUSCH prenosi koji će se pojaviti u istom podokviru biti izvedeni na različitim nosiocima komponente dolazne veze (to jest od strane opreme korisnika koja podržava agregaciju nosilaca). Ova oprema korisnika može biti LTE-A oprema korisnika.

[0199] Zatim, oprema korisnika umanjuje određenu snagu prenosa za PUSCH prenos i/ili snagu prenosa za PUSCH prenos i snagu prenosa za PRACH prenos. Umanjivanjem snage prenosa u odnosu na maksimalnu dostupnu snagu prenosa opreme korisnika, oprema korisnika se može prilagoditi da zadovolji dato ograničenje snage u situacijama sa ograničenom snagom. Zatim, oprema korisnika se primenjuje da se odredi umanjenje snage do određene PRACH i PUSCH snage prenosa (vidi korak 1605) i prenese PRACH i PUSCH prenos umanjenom snagom prenosa na odgovarajućem nosiocu komponente dolazne veze (vidi korak 1606).

[0200] Oprema korisnika koja podržava agregaciju nosilaca može simultano izvesti RACH pristup dok prenosi PUSCH/PUCCH na drugim nosiocima komponente. Drugim rečima, oprema korisnika može se suočiti sa situacijama gde prenosi RACH preambulu, to jest PRACH prenos, i u istom TTI takođe prenosi PUSCH i/ili PUCCH. Simultani PRACH i PUCCCH prenosi mogu se na primer pojaviti u situaciji gde oprema korisnika nije sinhronizovana sa dolaznom vezom na jednom od nosioca komponente, dok je još uvek sinhronizovana na drugom nosiocu komponente dolazne veze. Da bi se ponovo dobila sinhronizacija oprema korisnika izvodi RACH pristup, na primer RACH pristup bez rasprave naručen od strane PDCCH za nosioca komponente koji nije sinhronizovan. Dalje, kada ne postoji posvećen kanal za zakazivanje zahteva podešen za opremu korisnika na PUCCH, oprema korisnika može takođe inicirati RACH pristup da bi zahtevala resurs dolazne veze, na primer u slučaju da novi podaci pristignu u bafer opreme korisnika.

[0201] Kod LTE, kontrola snage dolazne veze, kao što je opisano u sekciji Tehnička Pozadina Pronalaska, je definisana za Fizički Deljeni Kanal Dolazne Veze (PUSCH), Fizički Upravljački Kanal Dolazne Veze (PUCCH) i Zvučne Referentne Signale (SRS) odajući utisak da nije primenjena na Fizički Deljeni Kanal Dolazne Veze (PRACH). Međutim, neophodno je razmotriti PRACH prenos kada skaliranje snage treba da se koristi zbog ograničenja snage.

[0202] Konvencionalno, samo PUCCH, PUSCH sa mutipleksiranim kontrolnim informacijama (UCI) i PUSCH se razmatraju u slučaju ograničenja snage, gde se PUCCH daje najveći prioritet iznad PUSCH. PUSCH prenos koji ima multipleksiran UCI se smatra većim prioritetom u odnosu na PUSCH prenos bez multipleksiranog UCI i zato se prioritizira. Ovo daje sledeći red prioriteta:

PUCCH > PUSCH sa UCI > PUSCH bez UCI

[0203] Dalje, inicijalno podešavanje snage prenosa RACH preambule može se zasnivati na proceni otvorene petlje sa punom kompenzacijom gubitka putanje. Ovo bi dozvolilo

4

osiguravanje da primljena snaga RACH preambule na eNodeB bude nezavisna od gubitka putanje.

[0204] Po detaljnijem izvođenju pronalaska, eNodeB podešava za RACH prenose dodatni ofset snage da bude dodatno primenjen ofsetu snage određenom za konvencionalni mehanizam kontrole snage otvorene petlje. Primer implementacije za određivanje ofseta snage RACH prenosa može biti zasnovan na željenoj primljenoj SINR, na izmerenim smetnjama dolazne veze i nivou šuma u vremensko-frekventnim slotovima dodeljenim RACH preambulama, i na formatu preambule.

[0205] Po drugom detaljnom izvođenju pronalaska, eNodeB može da rekonfiguriše rast snage preambule tako da je prenos za svaku ponovo prenesenu preambulu, to jest u slučaju da pokušaj PRACH prenosa nije uspešan, povećan za fiksan korak.

[0206] Drugim rečima, postoje različita rešenja da se implementira aspekt pronalaska da se izvodi skaliranje snage za slučaj simultanih PRACH i PUCCH/PUSCH prenosa.

[0207] Po jednom implementaciji pronalaska, snaga PRACH prenosa se prioritizira u odnosu na snagu PUSCH prenosa, slično snazi PUCCH prenosa. Ovo daje sledeći red prioriteta:

PUCCH > PUSCH sa UCI > PRACH > PUSCH bez UCI

[0208] Sledeća implementacija pronalaska obezbeđuje dodatnu prednost kada se prioritizira PUSCH sa multipleksiranim UCI u odnosu na PRACH prenos. PUSCH sa multipleksiranim UCI obuhvata važeće informacije kritično zavisne od vremena.

Prema tome, sledeći red prioriteta može se implementirati kao što sledi:

PUCCH > PUSCH sa UCI > PRACH > PUSCH bez UCI

[0209] U drugoj implementaciji pronalaska PUCCH/PUSCH prenosi su prioritizirani u odnosu na PRACH. U ovom slučaju oprema korisnika prvo proporcionalno smanjuje snagu prenosa za PRACH prenos, a zatim naknadno proporcionalno smanjuje snagu prenosa za PUSCH prenos (ako je neophodno). Red prioriteta može se specificirati kao što sledi:

PUCCH > PUSCH sa UCI > PUSCH bez UCI > PRACH

[0210] Implementacije pronalaska opisane iznad su kompatibilne sa različitim konfiguracijama opreme korisnika. Na primer, oprema korisnika može biti podešena sa nosiocima komponente dolazne veze koji pripadaju više od jednoj grupama napretka u vremenu (TA), gde oprema korisnika ima samo jedan pojačavač snage (PA). Alternativno, oprema korisnika može biti podešena sa višestrukim nosiocima komponente koji pripadaju više od jednoj TA grupi, gde je za svaku TA grupu nosilaca komponente dolazne veze obezbeđen poseban pojačavač snage (PA).

[0211] U primeru konfiguracije opreme korisnika koja radi sa višestrukim nosiocima komponente dolazne veze koji pripadaju više od jednoj TA grupi sa samo jednim pojačivačem snage (PA), oprema korisnika mora da obezbedi da se ne pojavljuje konkurentni

4

prenos PRACH i PUCCH/PUSCH. Implementacija takve opreme korisnika bi morala da ispusti ili PUCCH/PUSCH ili PRACH prenos. Ovo je zbog činjenice da su ofseti vremena između PRACH i PUCCH/PUSCH različiti, i, slično HSUPA HS-DPCCH i DPCCH/DPDCH slučajevima, puno iskorišćenje Pojačavača Snage (PA) je prilično teško.

[0212] Sledeće izvođenje pronalaska se odnosi na prioritet višestrukih RACH prenosa unutar jednog TTI.

[0213] Pripadajuća implementacija pronalaska je oprema korisnika koja odlučuje koji od nekoliko RACH prenosa treba smatrati prioritetnim na osnovu redosleda indeksa ćelije odgovarajućeg nosica komponente dolazne veze na kojem će se preneti PRACH preambula. U ovoj implementaciji, najveći prioritet može biti dodeljen PRACH prenosu na nosiocu dolazne veze sa najnižim indeksom ćelije.

[0214] Druga implementacija pronalaska je korisnička oprema koja razlikuje RACH procedure inicirane od strane opreme korisnika i RACH procedure koje su naručene od strane eNodeB sa PDCCH redosledom (takođe navedene i kao RACH pristup bez rasprave). U ovoj implementaciji, RACH procedurama naručenim od strane eNodeB su dodeljeni veći prioriteti nego onima iniciranim od strane opreme korisnika.

[0215] U nastavku, obe prethodno navedene implementacije šema prioriteta mogu biti kombinovane. U ovom slučaju oprema korisnika prvo rangira RACH procedure na osnovu PDCCH reda ili UE inicijacije a zatim rangira RACH procedure obe grupe po indeksu ćelije odgovarajućeg nosioca komponente.

[0216] Kao što je naznačeno ranije, još jedno detaljno izvođenje pronalaska je da se ponovo podese procedure rasta snage RACH preambule izvedene od strane opreme korisnika, tako da se prenos svake ponovo prenesene preambule, to jest u slučaju da pokušaj PRACH prenosa nije uspe, povećava za fiksan korak.

[0217] U slučaju da oprema korisnika agregira višestruke nosioce komponente dolazne veze formira više od jedne TA grupe gde višestruke RACH procedure postaju neophodne. Jedan primer može biti prepuštanje, gde oprema korisnika treba da primeni agregaciju nosilaca sa aktiviranim nosiocima u ciljnom eNodeB. U ovom slučaju deo procedure prepuštanja je da se vremenski poravnaju sve TA grupe sa aktiviranim nosiocima. Ukoliko se ovo čini uzastopno ovo uvodi dodatno kašnjenje, ali takođe simultane RACH procedure povećavaju kašnjenje jer će najverovatnije RACH mogućnosti na različitim dolaznim vezama u sekundarnim ćelijama biti neznatno udaljene jedna od druge da bi se dozvolilo eNodeB da efikasno upravlja resursima RACH preambule i izbegne previše PRACH prenosa unutar jednog TTI.

[0218] Druga situacija gde višestruki (uzastopni) RACH prenosi mogu da se pojave je kada je oprema korisnika zakazana za prenos podataka na nekoliko nosilaca komponente dolazne veze koji pripadaju različitim TA grupama koje nisu vremenski poravnate (ovo može biti zbog neaktivnosti tokom dužeg perioda).

[0219] U nastavku, u drugom primeru situacije, od opreme korisnika može da se zahteva da trenutno vremenski poravna nosioca komponente nakon aktivacije. U ovom slučaju, kada

4

oprema korisnika primi komandu za aktivaciju za nekoliko nosilaca komponente koji pripadaju više nego jednoj TA grupi i ove TA grupe trenutno nisu vremenski poravnate, oprema korisnika treba da izvede RACH procedure za sve ove TA grupe istovremeno.

[0220] Dakle, po primeru izvođenja pronalaska, može biti potrebno da oprema korisnika izvede višestruke RACH procedure istovremeno tako da je dodatno kašnjenje koje bi bilo uvedeno izvođenjem RACH procedura uzastopno smanjeno. Cilj je prići vremenu kašnjenja jedne RACH procedure, dakle kašnjenje prouzrokovano dodatnim RACH procedurama bi trebalo da bude minimizirano.

[0221] Po primeru implementacije, oprema korisnika povećava snagu prenosa za izvođenje prenosa RACH preambule tako da minimizira verovatnoću ponovnog prenosa.

[0222] PRACH snaga [dBm] je određena opremom korisnika kao što sledi:

PPRACHc( i ) = min{P0_ PRACH- PL ( i ) ( N - 1) ΔRACH+ ΔPr eamble, PMAX }.

[0223] Za pronalaženje optimalnog podešavanja snage za PPRACH oprema korisnika ima nekoliko mogućnosti kao što je opisano ispod.

[0224] Jedna implementacija pronalaska je da se poveća P0_PRACHkada su višestruki nosioci komponente dolazne veze sa PRACH mogućnošću agregirani od strane opreme korisnika, U ovom kontekstu može biti povoljno, ako eNodeB signalizira različite vrednosti ofseta, na primer prvu vrednost ofseta P0_PRACH i drugu vrednost ofseta P0_PRACHmultiple, opremi korisnika. Dve vrednosti ofseta mogu se podesiti po opremi korisnika. Prva vrednost ofseta P0_PRACHmože se koristiti kada oprema korisnika agregira samo jednog nosioca komponente sa PRACH mogućnošću. Ovo bi onda bila primarna ćelija.

[0225] Drugi pomak P0_PRACHmultipleima veću snagu od pomaka P0_PRACHda bi se povećala verovatnoća da se uspe sa inicijalnim PRACH prenosom i da bi se smanjilo kašnjenje koje bi bilo uvedeno kada bi PRACH morao biti ponovo prenesen. Drugi pomak P0_PRACHmultiplemože se primeniti u slučaju da oprema korisnika agregira višestruke nosioce komponenti i višestruke RACH procedure treba da se izvedu.

[0226] U ovom slučaju oprema korisnika određuje PRACH snagu [dBm] kao:

PPRACHc( i ) = min{P0_ PRACH multiple- PL ( i ) ( N - 1) ΔRACH+ ΔPr eamble, PMAX }.

[0227] U alternativnoj izvedbi za signaliziranje pomaka P0_PRACHmultiple, korisnička oprema odabira unapred definisane više vrednosti (tj. sledeća veća vrednost, od vrednosti mogućih za preambulu InitialReceivedTargetedPower (InicijalnoPrimljenaCiljanaVrednost), kako je specificirano u odeljku 6.2.2 3GPP TS 36.331, „Razvijeni Univerzalni Zemaljski Radio Pristup (E-UTRA); Radio resursno upravljanje (RRC); specifikacija protokola“ verzija 10.0.0, dostupno na http:/3gpp.org. Ovo može biti sledeća veća vrednost ili unapred definisan n za odabir n-te veće vrednosti.

4

[0228] U sledećem primeru izvođenja, vrednost N u gornjoj formuli je podešena tako da N već bolje odgovara za trenutnu snagu i situaciju transportnih gubitaka, nego startovanje sa početnom vrednošću N=1. U slučaju kada već postoji prethodna RACH procedura na nosiocu komponente, korisnička oprema ponovo koristi poslednju vrednost N, koja se pokazala uspešnom u zadnjem prenosu RACH preambule, kako bi se izveo početni prenos preambule, u trenutnoj RACH proceduri, na nosiocu komponenti, umesto korištenja početne vrednosti 1. U slučaju kada nema prethodnih RACH procedura na tom nosiocu komponenti, korisnička oprema može startovati sa korištenjem početne vrednosti 1. Primena može takođe biti korištena kada postoji samo jedan nosioc komponenti, koji nudi RACH mogućnosti.

[0229] Dalji primer izvođenja pronalaska razmatra odabir vrednosti N u slučaju kada je PRACH procedura na nosiocu komponenti odlazne veze prva RACH procedura na tom nosiocu komponenti, ali korisnička oprema već izvodi prethodnu PRACH proceduru na drugom nosiocu komponenti odlazne veze. U tom slučaju, korisnička oprema može koristiti poslednju uspešnu vrednost N, na drugom nosiocu komponenti odlazne veze i primeniti je za određivanje početne PRACH snage, za nosioca komponenti sa početnom RACH procedurom.

[0230] U suprotnom slučaju, dok korisnička oprema uvek koristi prvi PRACH pristup, na primarnom nosiocu komponenti (tj. primarnoj ćeliji (eng. primary cell – Pcell), korisnička oprema može biti konfigurisana tako da se uvek poziva na vrednost N, iz zadnjeg uspešnog PRACH prenosa, na primarnom nosiocu komponenti (Pcell), za upotrebu kao inicijalna vrednost N, sledećeg PRACH pristupa na drugačijem nosiocu komponenti.

[0231] Upotreba N, kako je opisano ranije, može imati prednosti u tome da se ne moraju specificirati dodatni parametri i korisnička oprema još uvek primenjuje jednostavno pravilo za određivanje poboljšanog podešavanja snage, za izvođenje PRACH procedura. Nadalje, kada se primenjuje da korisnička oprema koristi vrednost N, iz zadnjeg uspešnog PRACH prenosa, na istom nivou snage nosioca komponenti, za svaki nosioc komponenti, svaka RACH mogućnost može biti individualno podešena za kombinovanje sa različitim primenama, kao što je prethodno predstavljeno ili predstavljeno u narednom delu.

[0232] Sledeća primena, prema daljem izvođenju pronalaska može uključiti podešavanje nivoa snage za početno PRACH prenošenje, uvođenjem početnog parametra Δoffset, koji se dodaje originalnoj formuli za određivanje PRCH prenosne snage [dBm] na sledeći način:

PPRACHc (i)=min{P0_ PRACH- PL ( i ) ( N - 1) ΔRACH+ ΔPr eamble+ Δoffset c, PMAX }.

[0233] U ovom kontekstu, vrednost Δoffsetcse može pojedinačno konfigurisati na eNodeB čvoru za svaki agregirani nosioc komponenti c sa mogućnostima RACH. Shodno tome, eNodeB može upravljati početnom RACH snagom, koja će se izvršiti na korisničkoj opremi za svaku TA grupu odvojeno. Alternativno, bilo bi korisno obezbediti prvi pomak ΔoffsetPCell, za upotrebu sa RACH procedurama na primarnom nosiocu komponenti (PCell) i drugi pomak ΔoffsetSCell, za RACH procedure na sekundarnoj ćeliji (SCells). Nadalje, takođe je moguće formirati grupe nosioca komponenti sa PRACH mogućnostima, koje koriste vrednosti Δoffset, koja se prethodno pokazala kao uspešna.

[0234] Važno je napomenuti da, sve dok nije specificirano drugačije, sve primene koje su prethodno spomenute mogu biti korištene u kombinaciji.

[0235] Kako je opisano ranije, trenutno se RACH procedura započinje od strane eNodeB čvora (tj. eNodeB šalje PDCCH, koji sadrži komandu za korisničku opremu kako bi pokrenula RACH proceduru), na primer, nakon dolaska podataka u korisničku opremu, koji bi trebali biti poslati u odlaznoj vezi, kada nosioc komponenti nije vremenski usaglašen ili tokom predaje.

[0236] Prema drugom izvođenju pronalaska, novi pokretač za iniciranje RACH procedure dozvoljava smanjenje ukupnog kašnjenja RACH procedura, kada su moguće višestruke RACH procedure na nosiocima agregiranih nosioca komponenti u jednoj korisničkoj opremi. Ovaj okidač je primenjen je implementiran kao aktivaciona komanda za nosioca komponenti koji pripada TA grupi, koja trenutno nije vremenski usaglašena. Po prijemu MAC CE, koja sadrži aktivacionu komandu, korisnička oprema šalje poruku za usvajanje (eng. acknowledgement message - ACK) i čeka na predefinisani broj podokvira (tj. dva podokvira), pre pokretanja RACH procedure. U ovom trenutku vremena eNodeB prima ACK i suštinski zna da će korisnička oprema pokrenuti RACH proceduru. Shodno tome, aktivaciona komanda nosioca komponenti, koju prenosi eNodeB čvor, može koristiti kao okidač za startovanje RACH procedure. Time se ukupno kašnjenje RACH procedura smanjuje, štedeći vreme dodatnog PDCCH prenošenja, kojeg će eNodeB čvor poslati do korisničke opreme za zahtevanje RACH procedure. Kao rezultat, RACH procedura može početi ranije i time se smanjuje kašnjenje.

[0237] U daljnjem izvođenju primera pronalaska, korsnička oprema je konfigurisana da pokrene izvršavanje RACH procedure za sve, trenutno neusaglašene, grupe, po dolasku podataka odlazne veze u korisničku opremu. Takav okidač za izvršavanje RACH procedura, svih trenutno neusaglašenih TA grupa omogućava eNodeB čvoru da brzo planira sve aktivirane nosioce komponenti u korisničkoj opremi.

[0238] Alternativno izvođenje pronalaska sugeriše da je korisnička oprema konfigurisana samo na izvođenje RACH procedura na sekundarnom nosiocu komponenti (tj. na nosiocima komponenti koji nisu primarni nosioci komponenti (PCell)), u pogledu PDCCH redosleda. Drugim rečima, korisničkoj opremi nije dozvoljeno da obavlja RACH procedure na sekundarnom nosiocu komponenti (SCell) po sopstvenoj volji. Ovo može biti povoljno, jer eNodeB ima potpunu kontrolu nad RACH procedurama, na sekundarnim nosiocima komponenti (SCells) u korisničkoj opremi, zbog mogućnosti eNodeB čvora da odredi tačan trenutak vremena i nosioca komponenti na kojem korisnička oprema startuje RACH proceduru.

[0239] Kao što je već ranije spomenuto, drugi aspekt pronalaska je podešavanje prenosne snage za RACH procedure, na osnovu broja RACH procedura potrebnih za vremensko usaglašavanje višestrukih nosioca komponenti odlazne veze.

1

[0240] Grupe vremenskog usaglašavanja su uvedene za grupisanje nosioca komponenti odlazne veze, koji imaju slično propagaciono kašnjenje. Kao rezultat toga, eNodeB je omogućeno da upravlja vremenskim usaglašavanjem svih nosioca komponenti odlazne veze koji pripadaju istoj grupi. U tu svrhu, eNodeB može koristiti jedan RACH mehanizam za početno vremensko usaglašavanje, tj. obavljanjem procedure početnog vremenskog usaglašavanja, a zatim uzastopno šalje komande ažuriranja vremenskog usaglašavanja (TA), preko MAC upravljačkih elemenata (eng. MAC control elements - MAC CE).

[0241] U pogledu implementacije podudaranja između MAC upravljačkih elemenata, uključujući komande TA ažuriranja i odgovarajućih grupa vremenskog usaglašavanja (TA), može biti više opcija. Na primer, podudaranje između TA grupa i MAC upravljačkih elemenata, uključujući komande TA ažuriranja može biti ostavljeno na implementaciju u korisničkoj opremi. Alternativno, može biti obezbeđen indikator unutar MAC upravljačkih elemenata, koji omogućava korisničkoj opremi da identifikuje odgovarajuće TA grupe iz primljenih MAC upravljačkih elemenata, koji sadrže TA komande ažuriranja. Još jedna alternativa bi zahtevala da eNodeB čvor prenosi MAC upravljačke elemente, uključujući TA komandu, na najmanje jedan nosioc komponenti dolazne veze, koji pripada odgovarajućoj TA grupi.

[0242] Međutim, čak i sa implementiranjem TA grupa, korisnička oprema može biti izložena ograničenjima, koja postoje iz definicije procedura slučajnog pristupa. Kao što je već ranije naglašeno, RACH procedura zahteva resurse za procesiranje i uvodi ograničenja na prenošenja odlaznih veza koja mogu biti izvođena paralelno na mobilnom terminalu. Konkretno, ograničenja u prenošenjima odlazne veze koja se mogu izvoditi paralelno, rezultuju na osnovu drugačijeg vremenskog usaglašavanja između PRACH prenošenja odlaznih veza (tj. prenošenja preambule slučajnog pristupa u koracima 801 i 902, kao što je prikazano na slikama 8 i 9) i PUSCH prenošenja, kao što je prikazano na osnovu primera na slici 13.

[0243] Preciznije, PRACH prenošenja i PUSCH i PUCCH prenošenja koriste drugačija vremenska usaglašavanja odlaznih veza (PRACH prenošenja su uvek usaglašena sa prijemnim vremenom dolazne veze, gde je vremensko planiranje (TA) jednako 0, dok su PUSCH i PUCCJ prenošenja dozvoljena samo na nosiocima komponenti odlazne veze, kada su nosioci komponenti vremenski usaglašeni, pri čemu je vremensko planiranje (TA) veće od 0. Osim toga, za PRACH prenošenja je primenjeno različito vreme čuvanja vremenskog trajanja. Shodno tome, teškoće u regulisanju ukupne snage prenosa i fluktuacija u prenosnoj snazi se mogu desiti kada se PUSCH/PUCCH prenošenja i PRACH prenošenja trebaju izvesti istovremeno. Preko istog pojačavača snage. Slika 13 ilustruje primer situacije u kojoj se primenjuj različita vremena na PRACH i PUCCH/PUSCH prenošenja.

[0244] Kako bi se izbegla neslaganja nastala fluktuacijama snage, trebali bi se izbegavati istovremeni prenosi odlazne veze na nosiocima komponenti sa različitim vremenskim planiranjima preko istog pojačavača snage. Implementacija korisničke opreme koja nailazi na gore spomenuta ograničenja bi trebala da obezbedi da sva prenošenja koja preko pojačavača snage nosioca komponenti odlazne veze pripadaju istoj grupi vremenskog planiranja (TA),

2

dakle upotrebljavaju istu vrednost vremenskog planiranja, koja zbog toga implicira vremenski sinhronizovana prenošenja odlazne veze. Izvođenje pronalaska navedeno kroz primer bi takođe trebalo da se suzdržava od korištenja ovog pojačavača za prenošenja odlazne veze na nosiocima komponenti odlazne veze sa različitim vremenskim planiranjem.

[0245] Shodno tome, svaki grupa vremenskog planiranja (TA) se dodeljuje u korisničkoj opremi sa posebnim „sopstvenim“ pojačavačem snage.

[0246] Ovo bi značilo da se prema izvođenju pronalaska izvršava samo potreban broj RACH procedura za vremensko usaglašavanje jednog ili više nosioca komponenti odlazne veze, pri čemu je prenosna snaga za izvršavanje jedne ili više RACH procedura određena prema broju potrebnih RACH procedura.

[0247] Slika 17 prikazuje dijagram toka koji odgovara ovom izvođenju pronalaska. Kao što je prikazano na slici 17, korisnička oprema je konfigurisana sa nosiocima komponenti odlazne veze, koji bi se trebali vremenski usaglasiti. Prije izvođenja bilo koje od RACH procedura, korisnička oprema određuje (pogledati korak 1701) koliko RACH procedura je potrebno za obezbeđivanje broja pojačavača snage koji povoljno rešavaju gore opisana ograničenja snage. Pretpostavljajući da je broj potrebnih RACH procedura niži od broja nosioca komponenti odlazne veze koji se trebaju vremenski usaglasiti, korisnička oprema štedi energiju i ograničava korištenje resursa obrade (procesiranja).

[0248] Nakon što je određen broj potrebnih RACH procedura, korsnička oprema određuje prenosnu snagu za RACH preambule, RACH procedura (pogledati korak 1702). Zatim, korsnička oprema izvodi potrebne RACH procedure na određenoj prenosnoj snazi za vremensko usaglašavanje nosioca komponenti odlazne veze (pogledati korak 1703).

[0249] U primeru implementacije, korsnička oprema određuje prenosnu snagu za RACH preambule koje su poslate u potrebnim RACH procedurama, ponovno koristeći ušteđenu energiju od koraka 1701. Detaljnije, deljenjem ukupne količine dostupne prenosne snage na manji broj potrebni RACH procedura (pretpostavljajući da je broj potrebnih RACH procedura stvarno manji od broja nosioca komponenti odlazne veze koji se vremenski usaglašavaju) omogućava se da korsnička oprema izvede svaku RACH proceduru sa većom prenosnom snagom.

[0250] Prema drugom primeru implementacije, korisnička oprema takođe određuje prenosnu snagu za sve potrebne RACH procedure, prebacujući se između pomaka P0_PRACHi P0_PRACHmultiple. Korištenjem prvog pomaka P0_PRACH, kada se određuje prenosna snaga za izvođenje RACH procedure, u slučaju kada je potrebna jedna RACH procedura i korištenjem druge, veće vrednosti pomaka P0_PRACHmultiple, u slučaju kada su potrebne višestruke RACH procedure, omogućava korisničkoj opremi da poboljša verovatnoću uspešnosti, kada se izvodi svaka RACH procedura i smanjivanje kašnjenja koje postoji kod RACH procedura.

[0251] Prema još jednom primeru implementacije, korisnička oprema takođe određuje prenosnu snagu za sve potrebne RACH procedure, prebacujući se između pomaka P0_PRACHi P0_PRACHmultiple. Međutim, u ovom primeru implementacije, korisnička oprema koristi prvi pomak P0_PRACHkada određuje prenosnu snagu za izvođenje RACH procedura pa primarnom nosiocu komponenti (PCell), i koristi drugu, veću vrednost pomaka P0_PRACHmultiple, za RACH procedure na sekundarnom nosiocu komponenti (SCells). S obzirom da može biti više od jedne sekundarne ćelije (SCell), povećanje u prenosu snage za izvršavanje RACH procedura na sekundarnoj ćeliji povećava verovatnoću uspešnosti i time smanjuje kašnjenje koje postoji kod RACH procedura.

[0252] U još detaljnijoj izvedbi pronalaska, ilustrovanoj na slici 18, korisnička oprema određuje broj potrebnih RACH procedura na osnovu broja TA grupa kojima pripadaju nosioci komponenti odlazne veze i na TA grupama sa već vremenski usaglašenim nosiocima komponenti odlazne veze.

[0253] Korisnička oprema najpre određuje broj TA grupa kojima nosioci komponenti odlazne veze pripadaju, za vremensko usaglašavanje jednog ili više nosioca komponenti (pogledati korak 1801). Time korisnička oprema može osigurati da se izvršava najviše jedna RACH procedura, za svaku TA grupu. U slučaju kada korisnička oprema nije vremensku usaglašena sa bilo kojim nosiocem komponenti odlazne veze, broj RACH procedura koje se izvršavaju je jednak broju TA grupa kojima pripadaju nosioci komponenti odlazne veze.

[0254] Kao drugo, korisnička oprema isključuje TA grupe sa već vremenski usaglašenim nosiocima komponenti odlazne veze (pogledati korak 1802). Detaljnije, korisnička oprema isključuje sa liste TA grupe (na primer. XreqTA grupe), kojima nosioci komponenti pripadaju, one grupe kojima su već vremenski usaglašeni nosioci komponenti. U implementaciji izvođenja ovog pronalaska, korisnička oprema je konfigurisana da ponovo koristi vrednost vremenskog planiranja sa već vremenski usaglašenih nosioca komponenti, za vremensko usaglašavanje različitih nosioca komponenti iste TA grupe.

[0255] Treće, korisnička oprema određuje broj zahtevanih RACH procedura kao broj TA grupa kojima pripadaju nosioci komponenti koji se vremenski usaglašavaju, minus broj TA grupa kojima već pripadaju nosioci komponenti odlazne veze koji su vremenski usaglašeni m=Xreq-Xalign(pogledati korak 1803). Isključenje TA grupa kojima već pripadaju nosioci komponenti odlazne veze koji su vremenski usaglašeni, rezultuje u broju zahtevanih RACH procedura i listi TA grupa, kojima pripada najmanje jedan nosioc komponenti odlazne veze i gde korisnička oprema nema vremensko usaglašavanje. Drugim rečima, broj zahtevanih RACH procedura odgovara minimumu RACH procedura koje se izvode za vremensko usaglašavanje nosioca komponenti odlazne veze, bez ikakvih pretpostavki o prekonfigurisanom ili povezanom vremenskom usaglašavanju za nosioce komponenti odlazne veze.

[0256] Nakon toga, korisnička oprema određuje prenosnu snagu za izvođenje potrebnog broja RACH procedura (pogledati korak 1804). Ovaj korak odgovara koraku 1702, na slici 17 i može biti realizovan istom implementacijom kao što je sugerisano vezano za sliku 17.

[0257] Zatim korisnička oprema izvodi potrebne m RACH procedure na određenoj prenosnoj snazi za vremensko usaglašavanje nosioca komponenti odlazne veze (pogledati korak 1703).

4

[0258] Razmatrajući gore navedena ograničenja, jedna povoljna implementacija korisničke opreme u pronalasku ograničava prenošenja preambula slučajnog pristupa na samo jednu po grupi vremenskog planiranja, tako da je dopušteno samo jedno prenošenje preambule za nosioce komponenti odlazne veze koji pripadaju istoj grupi vremenskog planiranja. Na kojem od jednog ili više nosioca komponenti odlazne veze koji pripadaju istoj TA grupi korisnička oprema izvršava RACH proceduru, može se konfigurisati od strane eNodeB čvora. Druga alternativna implementacija može ostaviti selekciju nosioca komponenti odlazne veze, koji izvršavaju RACH proceduru, korisničkoj opremi, pri čemu korisnička oprema bira jednog od nosioca komponenti odlazne veze koji pripadaju jednoj TA grupi kako bi prenela PRACH preambule.

[0259] Slika 14 prikazuje primer konfiguracije gde korisnička oprema ima pet agregiranih nosioca komponenti odlazne veze duž kojih su aktivirana četiri nosioca komponenti odlazne veze. Svi nosioci komponenti odlazne veze pripadaju istoj TA grupi tj. predmet su sličnog propagacionog kašnjenja. U ovom primeru konfiguracije, RACH procedura se izvodi na prvom nosiocu komponenti odlazne veze (koji može odgovarati primarnom nosiocu komponenti/PCell). Ovaj primer konfiguracije odgovara agregaciji nosioca kao što je opisano u Izdanju 103GPP standarda.

[0260] Slika 15 prikazuje primer konfiguracije gde korisnička oprema agregira nosioce komponenti odlazne veze sa različitih geografskih lokacija (na primer, sa eNodeB čvora i udaljene radio glave (RRH)) i različitih frekventnih opsega. Čvor eNodeB obezbeđuje nosioce komponenti odlazne veze 1, 2 i 3 i grupiše nosioce komponenti 1, 2 i 3 u grupu vremenskog planiranja 1. Nosioci komponenti 1, 2 i 3 imaju slično propagaciono kašnjenje. RRH obezbeđuje nosioce komponenti odlazne veze 4 i 5 na različitim geografskim pozicijama i različitim frekventnim opsezima. Ovi nosioci komponenti imaju različito propagaciono kašnjenje u odnosu na prva tri nosioca komponenti. Kako bi se vodilo računa o razlikama ovih propagacionih kašnjenja, nosioci komponenti odlazne veze 4 i 5 su povezani sa različitim vremenskim planiranjem i grupisani u grupu vremenskog planiranja 2.

[0261] Svaka od grupa vremenskog planiranja 1 i 2 je povezana sa različitim pojačavačem snage kako bi se vodilo računa o ograničenjima u smislu dozvoljenih RACH procedura, opisanih ranije.

[0262] U grupi vremenskog planiranja 1 sa primarnim nosiocem komponenti/PCell, RACH procedura se dozvoljava na primarnom nosiocu komponenti/PCell i u drugoj grupi vremenskog planiranja 2 bilo koji nosioc komponenti bi trebao imati mogućnost da šalje RACH preambulu. Shodno tome, implementacija primera izvođenja je takva da korisnička oprema bira jednog od nosioca komponenti, grupe vremenskog planiranja na kojoj se RACH procedure izvode. Alternativna implementacija ovog pronalaska prilagođava čvor eNodeB tako da eNodeB može konfigurisati na kojim nosiocima komponenti odlazne veze korisnička oprema izvršava RACH procedure. U konfiguraciji primera prikazanoj na slici 15 nosioc komponenti odlazne veze 4 je korišten od strane korisničke opreme za izvođenje RACH procedura.

[0263] U ranijim primerima pretpostavlja se scenario agregacije propusnosti, gde mobilni terminal prima višestruka resursna dodeljivanja odlazne veze za različite nosioce komponenti, unutar iste TTI. Koncept uvođenja prioriteta vezanog za prioritetni redosled dodeljivanja odlazne veze može se jednako primeniti za slučaj prostornog multipleksiranja. Prostorno multipleksiranje označava MIMO tehniku ili MIMO prenosni mod, gde se može prenositi više od jednog transportnog bloka u isto vreme i na istoj frekvenciji, korištenjem višestrukog prijema i prenosnih antena. Odvajanje različitih transportnih blokova je izvedeno procesiranjem signala na strani prijemnika i/ili prenosnika. U suštini, transportni blokovi se prenose na različitim MIMO kanalima, vezano za MIMO slojeve, ali na istom nosiocu komponenti.

[0264] Korištenjem prostornog multipleksiranja-koje razmatrano za odlazne veze LTE-A sistema-resursna dodeljivanja odlazne veze alociraju resurse odlazne veze za MIMO slojeve na nosiocima komponenti. Zbog toga, mogu postojati višestruka resursna dodeljivanja odlazne veze za individualne MIMO slojeve na jednom nosiocu komponenti. Slično uvođenju prioritetnog redosleda za nosioce komponenti, takođe za MIMO scenarije, u generisanju transportnih blokova koriste se prioritet ili prioritetni redosled resursnih dodeljivanja odlazne veze za MIMO slojeve. Prioritetni redosled za MIMO slojeve se može prekonfigurisati (na primer, tokom uspostavljanja radio nosioca) ili može biti signalizirano fizičkim slojem, MAC ili RRC signaliziranjem, kao što je spomenuto ranije.

[0265] S obzirom na to, pretpostavljanjem sistema jednostrukog nosioca komponenti-kakav je LTE Rel-8-resursna dodeljivanja odlaznih veza za pojedinačne MIMO slojeve nosioca komponenti se mogu akumulisati u virtuelne transportne blokove i može se izvesti procedura povezanog logičkog kanala na virtuelnom transportnom bloku, kao što je opisano ranije. Sadržaj virtuelnog transportnog bloka se zatim mora podeliti na pojedinačne transportne blokove prema prioritetu redosleda njihovih dodeljivanja i transportni blokovi se prenose preko odgovarajućih antena mobilnog terminala.

[0266] Slično tome, takođe je moguća paralelizacija procedura povezanog logičkog kanala operacijama, na transportnim blokovima, prema resursnim dodeljivanjima odlaznih veza MIMO slojeva umesto transportnih blokova, prema resursnim dodeljivanjima odlaznih veza nosioca komponenti.

[0267] Nadalje, koncepti pronalaska istaknuti unutar ovoga se takođe mogu koristiti u sistemima koji obezbeđuju agregaciju propusnosti (tj. konfigurisani su višestruki nosioci komponenti i prostorno multipleksiranje). U ovom slučaju resursna dodeljivanja odlazne veze predaju resurse odlazne veze za prenošenje transportnog bloka na datom MIMO sloju i nosiocu komponenti. Takođe, za dizajn sistema se mogu koristiti procedure povezanog logičkog kanala, u sličnom smislu kao što je diskutovano ranije.

[0268] U ovom kontekstu je poželjno uočiti da može postojati pojam „povezanog“ prioritetnog redosleda, za resursna dodeljivanja odlazne veze po MIMO sloju i po osnovu nosioca komponenti, ili alternativno, mogu postojati odvojeni prioritetni redosledi, tj. prioritetni redosled za MIMO slojeve (nezavisno od nosioca komponenti) i prioritetni redosled za nosioce komponenti (nezavisno od nosioca komponenti), Treće, postoji takoše verovatnoća da se koristi parcijalno multipleksiranje, ali se pretpostavlja da su MIMO slojevi jednakog prioriteta (tako da ne postoji prioritetni redosled za MIMO slojeve), međutim postoji prioritetni redosled za nosioce komponenti.

[0269] U prvom slučaju, kada postoji „povezana“ prioritetizacija, na osnovu MIMO sloja i nosioca komponenti, procedure prioritetizacije (povezanog) logičkog kanala mogu se ponovo koristiti za generisanje transportnih blokova pojedinačnih nosioca komponenti i MIMO slojeva.

[0270] U drugom i trećem slučaju, prema izvođenju pronalaska, resursna dodeljivanja odlazne veze, MIMO slojeva, se najprije akumuliraju (na primer, prema prioritetu MIMO slojeva, ukoliko je dostupan) po nosiocu komponenti i uzastopni, dobijeni, virtuelni transportni blokovi nosioca komponenti se akumuliraju prema njihovom prioritetnom redosledu, kako bi se izvela prioritetizacija (povezanih) logičkih kanala na virtuelnim transportnim blokovima, dobijenim na osnovu inteligentne akumulacije nosioca komponenti.

[0271] Kada su virtuelni transportni blokovi napunjeni, dobijeni na osnovu pametne akumulacije nosioca komponenti, sa podacima logičkih kanala, oni se ponovo dele u virtuelne transportne blokove po nosiocu komponenti i nakon toga se virtuelni transportni blokovi po nosiocu komponenti nadalje dele na individualne transportne blokove za odgovarajuće MIMO slojeve u svakom nosiocu komponenti.

[0272] U daljem izvođenju pronalaska, u trećem slučaju, kada ne postoji prioritetni redosled MIMO slojeva, može postojati jedno resursno dodeljivanje odlazne veze, poslato po nosiocu komponenti koji pokriva sve MIMO slojeve. Shodno tome, može biti izostavljena akumulacija sredstava odlazne veze, za MIMO slojeve, u proceduri navedenoj ranije. Bez obzira na to, virtuelni transportni blokovi po nosiocu komponenti, dobijeni podelom, se moraju deliti na transportne blokove za MIMO slojeve u svakom nosiocu komponenti – na primer, dodeljivanje jednakih delova virtuelnih transportnih blokova po nosiocu komponenti na svaki MIMO sloj za prenošenje.

[0273] U nekim izvođenjima pronalaska, koncepti pronalaska se opisuju u skladu sa poboljšanim 3GPP sistemom, gde se konfiguriše jedan nosioc komponenti na vazdušnom interfejsu. Koncepti pronalaska mogu biti jednako primenjeni na 3GPP LTE-A (LTE-A) sistem, trenutno razmatran u 3GPP.

[0274] Drugo izvođenje pronalaska se odnosi na implementaciju prethodno opisanih, različitih izvođenja, korištenjem hardware-a i software-a. Uočava se da se različita izvođenja pronalaska mogu implementirati ili izvesti, korištenjem računarskih uređaja (procesora). Računarski uređaj ili procesor mogu, na primer, biti procesori opšte namene, procesori digitalnih signala (eng. digital signal processors – DSP), primena određenih integrisanih kola (eng. application specific integrated circuits – ASIC), FPGA kola ili drugih programabilnih logičkih uređaja, itd. Različita izvođenja pronalaska mogu takođe biti izvedena ili predstavljena kombinacijom ovih uređaja.

[0275] Nadalje, različita izvođenja pronalaska takođe mogu biti implementirana pomoću softverskih modula, koji se izvršavaju na procesoru ili direktno na hardware-u. Takođe, može biti moguća kombinacija softverskih modula i hardware-ske implementacije. Softverski moduli mogu biti pohranjeni na bilo kojoj vrsti računarski čitljivog medija za pohranjivanje, npr. RAM, EPROM, EEPROM, fleš memorija, registri, hard diskovi, CD-ROM, DVD, itd. Nadalje, treba naglasiti da pojedine osobine različitih izvođenja pronalaska mogu biti pojedinačno ili u kombinaciji predmet drugog pronalaska.

[0276] Stručnjaci u oblasti mogu uočiti da su moguće različite varijacije i/ili modifikacije, na predloženom pronalasku, kao što je prikazano u određenim rešenjima, bez udaljavanja iz oblasti pronalaska, što je već detaljno opisano. Zbog toga su predložena izvođenja razmatrana u ilustrativne svrhe i nisu ograničena.

Claims (14)

Patentni Zahtevi

1. Terminalni uređaj koji sadrži:

odeljak za određivanje, konfigurisan za određivanje (1602), za svaki podokvir, snagu za prenošenja fizičkog deljenog kanala odlazne veze (PUSCH) na prvom nosiocu komponenti, koji pripada prvoj grupi vremenskog usaglašavanja (TAG), i za određivanje (1603) snage za prenošenja fizičkog kanala slučajnog pristupa (PRACH), na drugom nosiocu komponenti, koji pripada drugom TAG, pri čemu se drugi TAG razlikuje od prvog TAG;

odeljak za skaliranje, konfigurisan za skaliranje (1604, 1605), kada ukupna prenosna snaga premašuje maksimalnu snagu, konfigurisanu za terminalni uređaj, PMAX, unutar intervala prenosnog vremena, gde se dešavaju istovremena prenošenja odlazne veze na PUSCH i PRACH; i

odeljak za prenošenje, konfigurisan za prenos (1606) transportnog bloka preko PUSCH kanala na prvom nosiocu komponenti, na skaliranoj snazi za PUSCH prenošenje, i za prenos preambule slučajnog pristupa preko PRACH drugog nosioca komponenti, na određenoj snazi za PRACH prenos.

2. Terminalni uređaj prema zahtevu 1, koji kada prenosi PUSCH istovremeno sa fizičkim upravljačkim kanalom odlazne veze (PUCCH), odeljak za određivanje dalje određuje snagu za PUCCH prenošenje; i odeljak za skaliranje, koji skalira samo snagu za PUSCH prenošenje.

3. Terminalni uređaj prema zahtevu 1, pri čemu je PRACH prenošenje inicirano PDCCH redosledom.

4. Terminalni uređaj prema zahtevu 1, pri čemu da prenošenje preambule slučajnog pristupa nije potrebno i fizički upravljački kanal odlazne veze (PUCCH) se prenosi istovremeno sa PUSCH, odeljak za određivanje postavlja snagu za PRACH prenošenje na vrednost nula i dalje određuje snagu za PUCCH prenošenje na prvom nosiocu komponenti; i

Odeljak za skaliranje skalira snagu za PUSCH prenošenje tako da skalirana ukupna prenosna snaga ne premašuje PMAX.

5. Terminalni uređaj prema zahtevu 1, pri čemu odeljak za skaliranje skalira snagu za PUSCH prenošenja po podokviru.

6. Terminalni uređaj prema zahtevu 1, pri čemu su višestruki PUSCH kanali konfigurisani na višestrukim nosiocima komponenti, odeljak za skaliranje skalira snagu PUSCH prenošenja smanjivanjem sume snaga višestrukih PUSCH kanala.

7. Terminalni uređaj prema zahtevu 1, pri čemu odeljak za skaliranje skalira ukupnu prenosnu snagu u prioritetnom redosledu PRACH, i PUSCH tako da je prenosna snaga PRACH prenošenja većeg prioriteta u odnosu na prenosnu snagu PUSCH prenošenja.

8. Metod podešavanja snage koji se sastoji od:

određivanja (1602), za svaki podokvir, snage za prenošenje fizičkog deljenog kanala odlazne veze (PUSCH), na prvom nosiocu komponenti, koji pripada prvoj grupi vremenskog usaglašavanja (TAG), i određivanja (1603) snage za prenošenje fizičkog kanala slučajnog pristupa (PRACH), na drugom nosiocu komponenti, koji pripada drugom TAG, pri čemu je drugi TAG različit od prvog;

skaliranja (1604, 1065), kada ukupna prenosna snaga premašuje maksimalnu izlaznu snagu, konfigurisanu za terminalni uređaj PMAX, snage za PUSCH prenošenje, tako da skalirana ukupna prenosna snaga ne premašuje PMAXunutar intervala prenosnog vremena, kada se dešava istovremeno prenošenje PUSCH i PRACH; i

prenošenja (1606) transportnog bloka preko PUSCH, prvog nosioca komponenti, na skaliranoj snazi PUSCH prenošenja, i prenošenja preambule slučajnog pristupa preko PRACH, drugog nosioca komponenti, na određenoj snazi za PRACH prenošenje.

9. Metod podešavanja snage, prema zahtevu 8, tako da je prenošenje PUSCH istovremeno sa fizičkim upravljačkim kanalom odlazne veze (PUCCH), pri čemu se metod dalje sastoji od,

određivanja snage za PUCCH prenošenje; i

skaliranje samo snage za PUSCH prenošenje.

10. Metod podešavanja snage, prema zahtevu 8, tako da se PRACH prenošenje inicira na osnovu PDCCH redosleda.

11. Metod podešavanja snage, prema zahtevu 8, pri čemu nije zahtevano prenošenje preambule slučajnog pristupa i fizički upravljački kanal odlazne veze (PUCCH) se prenosi istovremeno sa PUSCH, pri čemu se metod dalje sastoji od:

podešavanja snage za PRACH prenošenje na vrednost nula i određivanje snage PUCCH prenošenja na prvom nosiocu komponenti; i

skaliranja snage PUSCH prenošenja, tako da skalirana ukupna prenosna snaga ne premašuje vrednost PMAX.

12. Metod podešavanja snage, prema zahtevu 8, pri čemu se skaliranje izvodi skaliranjem snage PUSCH prenošenja po podokviru.

13. Metod podešavanja snage, prema zahtevu 8, naznačen time da kada su višestruki PUSCH konfigurisani na višestrukim nosiocima komponenti, skaliranje uključuje skaliranje snage PUSCH prenošenja, smanjivanjem sume snaga višestrukih PUSCH.

14. Metod podešavanja snage, prema zahtevu 8, pri čemu se skaliranje izvodi skaliranjem ukupne prenosne snage prema prioritetnom redosledu PRACH, i PUSCH, tako da je prenosna snaga za PRACH prenošenje većeg prioriteta, nego prenosna snaga za PUSCH prenošenje.

1