RS57438B1 - Inhibitori inhibitora proteina apoptoze - Google Patents

Description

Opis

[0001] Ovaj se pronalazak odnosi na postupak dobijanja organskih jedinjenja korisnih za terapiju i/ili profilaksu kod sisara, a posebno na inhibitore IAP proteina korisnih za lečenje kancera.

[0002] Apoptoza ili programirana smrt ćelije je genetski i biohemijski regulisan mehanizam koji igra važnu ulogu u razvoju i homeostazi kod beskičmenjaka kao i kičmenjaka. Odstupanja u apoptozi koja vode preuranjenoj smrti ćelije su povezana sa velikim brojem razvojnih poremećaja. Nedostaci u apoptozi koji daju kao rezultat smrt ćelije su povezani sa kancerom i hroničnim virusnim infekcijama (Thompson et al., (1995) Science 267, 1456-1462).

[0003] Jedan od ključnih efektorskih molekula u apoptozi su kaspaze (cistein koji sadrži za aspartat specifične proteaze). Kaspaze su jake proteaze, razlaganje posle ostataka aspartinske kiseline i kada se jednom aktiviraju, rastvore vitalne proteine ćelije iz unutrašnjosti te ćelije. Pošto su kaspaze tako jake proteaze, čvrsta kontrola ove familije proteina je neophodna da bi se sprečila preuranjena smrt ćelije. Generalno, kaspaze se sintetišu kao uglavnom neaktivni zimogeni koji zahtevaju proteolitsku preradu da bi bili aktivni. Proteolitska prerada je samo jedan od načina na koji se kaspaze regulišu. Drugi mehanizam je putem familije proteina koje vezuju i inhibiraju kaspaze.

[0004] Familija molekula koji suzbijaju kaspaze su ti inhibitori apoptoze (Inhibitors of Apoptosis (IAP) (Deveraux et al., J Clin Immunol (1999), 19:388-398)). IAP su originalno otkriveni u bakulovirusu putem njihove funkcionalne sposobnosti kao zamena za P35 protein, anti-apoptotski gen (Crook et al. (1993) J Virology 67, 2168-2174). IAP su opisani u organizmima koji se kreću u opsegu od Drosophila do čoveka. Bez obzira na njihovo poreklo, strukturno, IAP sadrže jedan do tri Bakulovirusa koji sadrže IAP domene ponavljanja (BIR), i većina ih takođe poseduje karboksilni terminalni RING finger motiv. Sam BIR domen jeste domen za vezivanje cinka od oko 70 ostataka koji sadrži 4 alfa-zavojnice i 3 beta lanca, sa ostacima cisteina i histidina koji kordiniraju jon cinka (Hinds et al., (1999) Nat. Struct. Biol. 6, 648-651). Veruje se da BIR domen prouzrokuje antiapoptotsko dejstvo suzbijanjem kaspaza i time inhibiranjem apoptoza. Kao primer, ljudski na X hromozom povezan IAP (XIAP) suzbija kaspazu 3, kaspazu 7 i Apaf-1-citohromom C posredovano aktiviranje kaspaze 9 (Deveraux et al., (1998) EMBO J.

17, 2215-2223). Kaspaze 3 i 7 su suzbijene BIR2 domenom XIAP, pri čemu je BIR3 domen XIAP odgovoran za inhibiciju aktivnosti kaspaze 9. XIAP se ispoljava kao sveprisutan kod većine odraslih i u tkivima fetusa (Liston et al, Nature, 1996, 379(6563):349), i prekomerno se ispoljava u broju linija ćelija tumora NCI 60 panela linije ćelije (Fong et al, Genomics, 2000, 70:113; Tamm et al, Clin. Cancer Res.

2000, 6(5):1796). Prekomerno ispoljavanje XIAP u ćelijama tumora je pokazalo da daje zaštitu od raznih proapoptotskih stimulansa i otpornosti na hemoterapiju (LaCasse et al, Oncogene, 1998, 17(25):3247). U skladu sa ovim, jaka veza između XIAP nivoa proteina i opstanka je pokazana kod pacijenata sa akutnom mijelogenom leukemijom (Tamm et al, supra). Oslabljenje XIAP ispoljavanja putem antisens oligonukleotida je pokazalo da senzitizuje ćelije tumora na smrt prouzrokovanu širokim opsegom proapoptotskih agenasa, i in vitro i in vivo (Sasaki et al, Cancer Res., 2000, 60(20):5659; Lin et al, Biochem J., 2001, 353:299; Hu et al, Clin. Cancer Res., 2003, 9(7):2826). Takođe se pokazalo da peptidi izvedeni iz Smac/DIABLO senzitizuju broj različitih linija ćeljia tumora na apoptozu izazvanu raznovrsnim pro-apoptotskim lekovima (Arnt et al, J. Biol. Chem., 2002, 277(46):44236; Fulda et al, Nature Med., 2002, 8(8):808; Guo et al, Blood,2002, 99(9):3419; Vucic et al, J. Biol. Chem.,2002, 277(14):12275; Yanget al, Cancer Res., 2003, 63(4):831).

[0005] Melanom IAP (ML-IAP) je IAP koji nije moguće detektovati u većini normalnih tkiva odraslih osoba ali je izraženo pojačan kod melanoma (Vucic et al., (2000) Current Bio 10:1359-1366). Određivanje strukture proteina je pokazalo značajnu homologiju ML-IAP BIR i RING domena prstena prema odgovarajućim domenima prisutnim kod ljudskih XIAP, C-IAP1 i C-IAP2. BIR domen ML-IAP izgleda da ima najviše sličnosti sa BIR2 i BIR3 iz XIAP, C-IAP1 i C- IAP2, i izgleda da je odgovoran za suzbijanje apoptoze, kao što je određeno putem delecione analize. Pored toga, Vucic et al., su pokazali da bi ML-IAP mogao da suzbije hemoterapijskim agensom izazvanu apoptozu. Agensi kao što je adrimicin i 4-tercijarni butilfenol (4-TBP) su testirani u sistemu kulture ćelija melanoma koji prekomerno ispoljavaju ML-IAP i hemoterapijski agensi su bili značajno manje delotvorni za ubijanje ovih ćelija kada se uporede sa kontrolnim normalnim melanocitom. Mehanizam pomoću kog ML-IAP proizvodi antiapoptotsku aktivnost je u delu kroz suzbijanje kaspaze 3 i 9. ML-IAP nije delotvorno suzbijao kaspaze 1, 2, 6, ili 8.

[0006] Kako je apoptoza strogo kontrolisana putanja sa više interaktivnih činilaca, otkriće da se IAP sami regulišu nije bilo neuobičajeno. Kod voćne muve Drosophila, Reaper (rpr), Head Involution Defective (hid) i GRIM proteini su fizički u interakciji i suzbijaju aktivnost koja sprečava apoptozu Drosophila porodice proteina inhibitora apoptoze (IAP). Kod sisara, proteini SMAC/DIABLO deluju tako da blokiraju IAP i omogućavaju nastavak apoptoze. Pokazano je da se tokom normalne apoptoze, SMAC nastavlja u aktivnom obliku i ispušta se iz mitohondrija u citoplazmu gde se fizički vezuje na IAP i sprečava IAP od vezivanja na kaspazu. Ova inhibicija IAP omogućava da kaspaza ostane neaktivna i tako nastavi sa apoptozom. Interesantno, homologija sekvence između inhibitora IAP pokazuje da postoji motiv amino kiseline četiri na N terminusu prerađenih, aktivnih proteina. Ovaj tetrapeptid izgleda da se vezuje na hidrofobni džep u BIR domenu i ometa vezivanje BIR domena na kaspaze (Chai et al., (2000) Nature 406:855-862, Liu et al., (2000) Nature 408:1004-1008, Wu et al., (2000) Nature 4081008-1012).

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0007] Ovaj pronalazak se odnosi na postupak za dobijanje novih inhibitora IAP proteina koji imaju opštu formulu (I)

pri čemu

R<1>jeste C3-7cikloalkil,

Ph je fenil,

R<2>, R<3>, R<4>, R<5>, i R<6>su svaki nezavisno u svakoj pojavi H ili C1-6alkil; ili, njegova farmaceutski prihvatljiva so.

[0008] Formula I obuhvata sve stereoizomere.

[0009] U drugom varijantnom rešenju pronalaska, postoje jedinjenja koja sadrže jedinjenja prema formuli I i nosač, razblaživač ili ekscipijent.

[0010] U drugom varijantnom rešenju dat je postupak izazivanja apoptoze u ćeliji koji obuhvata uvođenje u pomenutu ćeliju jedinjenja iz formule I.

[0011] U još jednom varijantnom rešenju ovog pronalaska, postoji postupak sintetizovanja ćelije na apoptotski signal koji obuhvata uvođenje u pomenutu ćeliju jedinjenja prema formuli I.

[0012] U još jednom varijantnom rešenju dat je postupak za suzbijanje vezivanja IAP proteina u protein kaspaze koji obuhvata dovođenje u kontakt pomenutog IAP proteina sa jedinjenjem iz formule I.

[0013] U još jednom varijantnom rešenju dat je postupak za lečenje bolesti ili stanja povezanog sa prekomernim ispoljavanjem IAP proteina kod sisara, koji obuhvata primenu pomenutom sisaru delotvorne količine jedinjenja iz formule I.

[0014] U još jednom varijantnom rešenju ovog pronalaska, dat je postupak za lečenje kancera.

KRATAK OPIS NACRTA

[0015]

Slika 1 pokazuje efikasnost sam Ia, kao i u kombinaciji sa Apomab, uz podatke o efikasnosti za samo jedinjenje III iz prethodnog stanja tehnike i u kombinaciji sa Apomab, na modelu ksenografta (Xenograft Model) korišćenjem Calu-6 ćelija adenokarcinoma pluća. Ia je primenjen p.o. (oralno) III je primenjen i.v. (intravenozno) Doze su izabrane da proizvedu maksimalno podnošljivu dozu ovog leka.

Slika 2 pokazuje efikasnost samog Ia, kao i u kombinaciji sa Apomab, uz podatke o efikasnosti za samo jedinjenje III iz prethodnog stanja tehnike i u kombinaciji sa Apomab, na modelu ksenografta (Xenograft Model) korišćenjem Colo205 ćelija kolorektalnog karcinoma. Ia je primenjen p.o. (oralno) III je primenjen i.v. (intravenozno) Doze su izabrane da proizvedu maksimalno podnošljivu dozu ovog leka.

[0016] Fraza "neki" kako se ovde koristi za entitet se odnosi na jedan ili više tog entiteta, na primer, jedinjenje se odnosi na jedno ili više jedinjenja ili barem jedno jedinjenje. Kao takvi, pojmove "neki", "jedan ili više", i "barem jedan" ovde je moguće koristiti ravnopravno.

[0017] Kako se koristi u ovom spisu, bilo da je tranziciona fraza ili telo patentnog zahteva, pojmove"obuhvataju(a)" i "koji obuhvata" treba tumačiti tako da imaju otvoreno značenje. To jest, ove pojmove treba tumačiti sinonimno sa frazama "ima barem" ili "obuhvata barem". Kada se koristi u kontekstu postupka, pojam "obuhvata" znači da ovaj postupak obuhvata barem navedene korake, ali može obuhvatiti dodatne korake. Kada se koristi u kontekstu jedinjenja ili supstance, pojam "obuhvata" označava da jedinjenje ili supstanca obuhvata barem navedene karakteristike ili komponente, ali može takođe obuhvatiti dodatne karakteristike ili komponente.

[0018] Pojam "nezavisno" se ovde koristi da označi da se neka promenljiva odnosi na bilo koji primer bez obzira na prisustvo ili odsustvo promenljive koja ima istu ili drugačiju definiciju sa istim jedinjenjem. Dakle, za jedinjenje u kom se R" pojavljuje dva puta i definiše se kao "nezavisan ugljenik ili azot", oba R mogu biti ugljenik, oba R mogu biti azot, ili jedno R" može biti ugljenik i drugo azot.

[0019] Pojam "opciono" ili "opcionalno" kako se ovde koristi znači da naknadno opisan događaj ili okolnost može, ali ne mora, da se desi, i taj opis obuhvata primere gde se događaj ili okolnost desi i primere u kojima se ne dešava. Na primer, "opciono supstituisan" znači da opciono supstituisan deo može da obuhvati vodonik ili supstituent.

[0020] Pojam "oko" se ovde koristi da znači približno, u regionu, grubo, ili otprilike. Kada se pojam "oko" koristi u vezi sa numeričkim opsegom, on modifikuje taj opseg produžavanjem granica iznad i ispod iznetih numeričkih vrednosti. Generalno, pojam "oko" se koristi ovde da modifikuje numeričku vrednost iznad i ispod navedene vrednosti sa razlikom od 20%.

[0021] Kako se ovde koristi, navod o brojčanom opsegu za promenljivu je predviđen da znači da ovaj pronalazak može da se koristi sa promenljivom jednakom bilo kojoj od vrednosti unutar tog opsega. Dakle, za promenljivu koja je urođeno diskretna, ova promenljiva može biti jednaka bilo kojoj vrednosti celog broja brojčanog opsega, uključujući krajnje tačke ovog opsega. Slično, za promenljivu koja je prirodno kontinualna, ova promenljiva može biti jednaka bilo kojoj stvarnoj vrednosti brojčanog opsega, uključujući krajnje tačke ovog opsega. Kao primer, ova promenljiva koja se opisuje tako da ima vrednosti između 0 i 2, može biti 0, 1 ili 2 za promenljive koje su prirodno diskretne, i mogu biti 0,0, 0,1, 0,01, 0,001, ili bilo koja druga stvarna vrednost za promenljive koje su prirodno kontinualne.

[0022] Jedinjenja prema formuli I ispoljavaju tautomerizam. Tautomerna jedinjenja mogu da postoje kao dve ili više međusobno zamenjive vrste. Prototropni tautomeri nastaju kao rezultat iz migracije kovalentno spojenog atoma vodonika između dva atoma. Tautomeri generalno postoje u ravnoteži i pokušaji da se izoluju pojedinačni tautomeri obično proizvedu mešavinu čija su hemijska i fizička svojstva dosledna mešavini jedinjenja. Pozicija ravnoteže je zavisna od hemijskih karakteristika unutar molekula. Na primer, kod velikog broja alifatičnih aldehida i ketona, kao što je acetaldehid, keto oblik preovladava dok, kod fenola, preovladava enol oblik. Česti prototipski tautomeri obuhvataju keto/enol (-C(=O)-CH- -C(-OH)=CH-), (-C(=O)-NH- -C(-OH)=CH-), kiselina amida/imida: (-C(=O)-NH- -C(-OH)=N-) i amidin (-C(=NR)-NH- -C(-NHR)=N-) tautomere. Poslednja dva su posebno česta u prstenu heteroarila i heterocikličnom prstenu Ovaj pronalazak obuhvata sve tautomerne oblike ovde opisanih jedinjenja.

[0023] "Alkil" znači razgranatu ili nerazgranatu zasićenu grupu alifatskog ugljovodonika koja ima i do 6 atoma ugljenika osim ako nije drugačije navedeno, takođe kada se koristi kao deo drugog pojma, na primer, "alkilamino." Primeri preporučenih alkil grupa obuhvataju metil, etil, n-propil, izopropil, n-butil, izo-butil, sek-butil, tert-butil, n-pentil, 2-metilbutil, 2,2-dimetilpropil, n-heksil, 2-metilpentil, 2,2-dimetilbutil, i slično. Pojmovi "niži alkil" "C1-C4alkil" i "alkil od 1 do 4 atoma ugljenika" su sinonimni i koriste se naizmenično da znače metil, etil, 1-propil, izopropil, ciklopropil, 1-butil, sek-butil ili t-butil.

[0024] Cikloalkil grupe mogu da budu mono-, bi-, ili triciklični alifatski prstenovi od 3 do 7 atoma ugljenika. Preporučene grupe obuhvataju ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil i cikloheksil grupe i još preporučljivije su ciklopropil i cikloheksil a najpreporučljiviji je cikloheksil.

[0025] "Amino zaštitna grupa" se odnosi na derivat grupa koje se često koriste da blokiraju ili zaštite amino grupu dok se reakcije izvode na drugim funkcionalnim grupama na tom jedinjenju. Primeri takvih zaštitnih grupa obuhvataju karbamate, amide, alkil i aril grupe, imine, kao i brojne derivate N heteroatoma koje je moguće ukloniti da se regeneriše željena grupa amina. Preporučene amino zaštitne grupe su Boc, Fmoc i Cbz. Dalji primeri ovih grupa se nalaze kod (T. W. Greene and P. G. M. Wuts, "Protective Groups in Organic Synthesis", 2nd ed., John Wiley & Sons, Inc., New York, NY, 1991, chapter 7; E. Haslam, "Protective Groups in Organic Chemistry", J. W. McOmie, Ed., Plenum Press, New York, NY, 1973, Chapter 5, and T.W. Greene, "Protective Groups in Organic Synthesis", John Wiley and Sons, New York, NY, 1981). Pojam "zaštićena amino" se odnosi na amino grupu supstituisanu jednom od gornjih amino zaštitnih grupa. Ove grupe moguće je koristiti tokom sinteze.

[0026] "Karobksi zaštitna grupa" se odnosi na jedan od derivata estra uobičajeno korišćenih grupa karboksilne kiseline za blokiranje ili zaštitu grupe karboksilne kiseline dok se reakcije izvode na drugim funkcionalnim grupama na ovom jedinjenju. Primeri takvih zaštitnih grupa karboksilnih kiselina obuhvataju 4-nitrobenzil, 4-metoksibenzil, 3,4-dimetoksibenzil, 2,4- dimetoksibenzil, 2,4,6-trimetoksibenzil, 2,4,6-trimetlbenzil, pentametilbenzil, 3,4-metilendioksibenzil, benzidril, 4,4’-dimetoksibenzhidril, 2,2’,4,4’-tetrametoksibenzhidril, alkil kao što je t-butil ili t-amil, tritil, 4-metoksitritil, 4,4’-dimetoksitritil, 4,4’,4"-trimetoksitritil, 2-fenilprop-2-il, trimetilsilil, t-butildimetilsilil, fenacil, 2,2,2-trihloroetil, beta-(trimetilsilil)etil, beta-(di(n-butil)metilsilil)etil, p-toluenesulfoniletil, 4-nitrobenzilsulfoniletil, alil, cinamil, 1-(trimetilsililmetil)prop-1-en-3-il, i slične delove. Vrste korišćene karboksi zaštitne grupe nisu ključne dokle god je derivatizovana karboksilna kiselina stabilna do stanja naknadne reakcije(a) na drugim pozicijama molekula i može da se ukloni na odgovarajućoj tački bez ometanja preostalog dela molekula. Posebno, važno je da ne podleže karboksi zaštićen molekul na jake nukleofilne baze, kao što je litinjum hidroksid ili NaOH, ili reduktivne uslove koji koriste izrazito aktivirane hidride metala kao što je LiAlH4. (Takve grube uslove uklanjanja takođe treba izbeći kada se uklanjaju amino zaštitne grupe i hidroksi zaštitne grupe. Preporučene zaštitne grupe karboksilne kiseline su alkil (npr. metil, etil, t-butil), allil, benzil i p-nitrobenzil grupe. Slične karboksi zaštitne grupe korišćene za tehnike za cefalosporin, penicilin i peptid moguće je takođe koristiti za zaštitu supstituenata karboksi grupe. Više primera ovih grupa moguće je naći u T. W. Greene and P. G. M. Wuts, "Protective Groups in Organic Synthesis", 2nd ed., John Wiley & Sons, Inc., New York, N.Y., 1991, chapter 5; E. Haslam, "Protective Groups in Organic Chemistry", J. G. W. McOmie, Ed., Plenum Press, New York, N.Y., 1973, Chapter 5, and T.W. Greene, "Protective Groups in Organic Synthesis", John Wiley and Sons, New York, NY, 1981, Chapter 5. Pojam "zaštićeni karboksi" se odnosi na karboksi grupu supstituisanu sa jednom od gore navedenih karboksi zaštitnih grupa. Ove grupe moguće je koristiti tokom sinteze.

[0027] "Hidroksi zaštitna grupa" se odnosi na derivat grupe koji se često koristi da blokira ili zaštiti hidroksi grupu pri čemu se reakcije izvode na drugim funkcionalnim grupama na tom jedinjenju. Primeri takvih zaštitnih grupa obuhvataju tetrahidropiraniloksi, benzoil, acetoksi, karbamoiloksi, benzil, i sililetre (npr. TBS, TBDPS) grupe. Više primera ovih grupa moguće je naći u (T. W. Greene and P. G. M. Wuts, "Protective Groups in Organic Synthesis", 2nd ed., John Wiley & Sons, Inc., New York, NY, 1991, chapters 2-3; E. Haslam, "Protective Groups in Organic Chemistry", J. G. W. McOmie, Ed., Plenum Press, New York, NY, 1973, Chapter 5, and T.W. Greene, "Protective Groups in Organic Synthesis", John Wiley and Sons, New York, NY, 1981. Pojam "zaštićeni hidroksi" se odnosi na amino grupu supstituisanu jednom od gornjih amino zaštitnih grupa. Ove grupe moguće je koristiti tokom sinteze.

[0028] "Inhibitor" znači jedinjenje koje smanjuje ili sprečava vezivanje IAP proteina na proteine kaspaze ili koji smanjuje ili sprečava inhibiciju apoptoze pomoću IAP proteina (npr., c-IAP1, c-IAP2, X-IAP ili ML-IAP). Alternativno, "inhibitor" znači jedinjenje koje sprečava interakciju vezivanja X-IAP sa kaspazama ili interakciju vezivanja ML-IAP sa SMAC.

[0029] "Farmaceutski prihvatljive soli" obuhvataju i soli dodate kiseline i baze. "Farmaceutski prihvatljiva so dodate kiseline" se odnosi na one soli koje zadržavaju biološku delotvornost i svojstva slobodnih baza i koje nisu biološki ili drugačije nepoželjne, formirane sa neorganskim kiselinama kao što je hlorovodonična kiselina, hidrobromna kiselina, sumporna kiselina, azotna kiselina, karbonska kiselina, fosforna kiselina i slično, i organske kiseline moguće je izabrati iz alifatičnih, cikloalifatičnih, aromatskih, aralifatičnih, heterocikličnih, karboksilnih, i sulfonskih klasa organskih kiselina kao što je mravlja kiselina, sirćetna kiselina, propionska kiselina, glikolna kiselina, glukonska kiselina, mlečna kiselina, piruvinska kiselina, oksalna kiselina, maleinska kiselina, jabučna kiselina, maloneinska (malonska) kiselina, sukcinska kiselina, fumarna kiselina, tartarna kiselina, limunska kiselina, asparaginska kiselina, askorbinska kiselina, glutaminska kiselina, antranilna kiselina, benzoična kiselina, acid, cinaminska kiselina, bademova kiselina, emboniska (pamoinska) kiselina, fenilsirćetna kiselina, metanesulfonska kiselina, etanesulfonska kiselina, p-toluensulfonska kiselina, salicilna kiselina i slične. "Farmaceutski prihvatljive soli dodate baze" obuhvataju one koje su izvedene iz neorganskih baza kao što je natrijum, kalijum, litijum, amonijak, kalcijum, magnezijum, gvožđe, zink, bakar, mangan, soli aluminijuma i slične. Posebno su preporučene soli amonijaka, kalijuma, natrijuma, kalcijuma i magnezijuma. Soli izvedene iz farmaceutski prihvatljivh organskih netoksičnih baza obuhvataju soli primarnih, sekundarnih i tercijarnih amina, supstituisane amine uključujući prirodno nastale supstituisane amine, ciklične amine i bazične jono-izmenjivačke smole, kao što je izopropilamin, trimetilamin, dietilamin, trietilamin, tripropilamin, etanolamin, 2-dietilaminoetanol, trimetamin, dicikloheksilamin, lizin, arginin, histidin, kofein, prokain, hidrabamin, holin, betain, etilendiamin, glukozamin, metilglukamin, teobromin, purini, piperizin, piperidin, N-etilpiperidin, smole poliamina i slične. Posebno poželjne organske netoksične baze su izopropilamin, dietilamin, etanolamin, trimetamin, dicikloheksilamin, holin, i kofein. Formula I je takođe predviđena da obuhvati hidrate i solvate ovih jedinjenja.

[0030] Ovaj pronalazak daje nova jedinjenja koja imaju opštu formulu I,

[0031] U specifičnom izvođenju, R<1>je cikloheksil. U drugom specifičnom izvođenju, R<1>je ciklopentil. U specifičnom izvođenju, R<1>je usmeren tako da je amino kiselina, ili analog amino kiseline, koji amino kiselina sadrži u L konfiguraciji.

[0032] R<2>i R<3>su nezavisno H ili C1-6alkil. U jednom izvođenju R<2 i>R<3>su oba H. U drugom izvođenju R<2>je metil i R<3>je H.

[0033] R<4>je H ili C1-6alkil. U specifičnom izvođenju, R<4>je H ili metil. U drugom izvođenju, R<4>je metil. U jednom drugom izvođenju, R<4>je usmeren tako da je amino kiselina, ili analog amino kiseline, koji amino kiselina sadrži u L konfiguraciji.

[0034] R<5>i R<6>su svaki nezavisno H ili C1-6alkil. U jednom izvođenju, R<5>i R<6>su H ili metil. U jednom izvođenju, R<5>je H i R<6>je metil. U jednom drugom izvođenju, R<5>je metil i R<6>je H. U jednom drugom izvođenju R<5>i R<6>su oba metil. U jednom izvođenju, R<5>i R<6>su oba H.

[0035] U drugom varijantnom rešenju ovog pronalaska jedinjenje prema formuli I je (S)-1-[(S)-2-cikloheksil-2-((S)-2-metilamino-propionilamino)-acetil]-pirolidin-2-karboksilna kiselina (2-oksazol-2-il-4-fenil-tiazol-5-il)-amid (Ia),

[0036] Jedinjenja prema ovom pronalasku sadrže jedan ili više atoma asimetričnog ugljenika. Prema tome, jedinjenja mogu da postoje kao stereoizomeri, uključujući diastereoizomere, enantiomere ili njihove mešavine. Sinteza jedinjenja može da koristi racemate, diastereoizomere ili enantiomere kao početne materijale ili kao intermedijare. Diastereomerna jedinjenja mogu biti odvojena hromatografskim postupkom ili postupkom kristalizacije. Slično, enantiomerne mešavine mogu da budu odvojene korišćenjem istih tehnika ili drugih poznatih u ovoj oblasti. Svaki od atoma asimetričnog ugljenika može da bude u R ili S konfiguraciji i obe ove konfiguracije su unutar obima ovog pronalaska. Preporučljivo, jedinjenja prema ovom pronalasku imaju sledeću stereohemijsku konfiguraciju iz formule Ib pri čemu R1, R2, R3, R4, R5 i R6 su kao što jesu opisani ovde,

[0037] Jedinjenja iz formule II pri čemu je A opciono supstituisani 5 člani heterocikl koji obuhvata 1 do 4 heteroatoma opisan u objavi u SAD br. US 20060014700. Kod nekih jedinjenja opisanih u ovoj objavi A je N-(4-peniltiazol-5-il).

[0038] Sada je utvrđeno da jedinjenja kod kojih A jeste 2-(oksazol-2-il)-4-feniltiazol-5-il po pronalasku daju neočekivano povećanje snage i oralne biodostupnosti. Pored toga, jedinjenja prema ovom pronalasku imaju generalno manja neželjena dejstva, uključujući poboljšanu toksičnost pluća, npr. u poređenju sa jedinjenjem III, jedinjenje opisano u američkoj objavi br. US 20060014700. Slike 1 i 2 pokazuju komparativnu aktivnost za modele tumora ksenografta između i.v. primene jedinjenja III, u poređenju sa jedinjenjem Ia prema ovom pronalasku oralno primenjenih kao lek.

SINTEZA

[0039] Jedinjenjaj prema ovom pronalasku se pripremaju korišćenjem standardnih tehnika organske sinteze iz komercijalno dostupnih početnih materijala i reagenasa. Opšte tehnike su opisane u WO 98/46576 i USP 7,244,851 koji su ovde obuhvaćeni putem reference za postupke dobijanja opisane ovde. Jasno je da će sintetski postupci korišćeni za pripremu jedinjenja prema ovom pronalasku zavisiti od određenih supstituenata prisutnih u nekom jedinjenju i da različita zaštita i uklanjanje zaštite može biti obavezna kao standard u organskoj sintezi. U opštoj šemi sinteze jedinjenja prema ovom pronalasku mogu biti pripremljena korišćenjem uobičajenih tehnika hemije peptida spajanjem analoga ostatka amino kiseline sa uobičajenim postupcima spajanja amida. Na šemi 1, analozi ostatka aminom zaštićene amino kiseline su spojeni i uklonjena je zaštita posle toga da se dobiju finalna jedinjenja korišćenjem protokola sinteze peptida.

Šema 1

[0040] Jasno je da analozi amino kiseline mogu biti spojeni bilo kojim redosledom i mogu biti pripremljeni korišćenjem nosača za čvrstu fazu koji je rutina u ovoj stručnoj oblasti.

[0041] Kada jedinjenja prema ovom pronalasku obuhvate supstituente R<2 ili>R<3>koji nisu H, i njih je moguće pripremiti zamenom odgovarajućeg intermedijara kiseline koji obuhvata odlazeću grupu koja se sa željenim aminom. Na primer Br-CH(R<4>)-C(O)-OH je supstituisan sa aminom R<2>-NH2ili R<2>-NH-R<3>prema šemi 2.

Šema 2

[0042] Alternativno, reakcija supstitucije koja uvodi R<2 ili>R<3>supstituente može da se izvede kao finalni korak za pripremu jedinjenja kako je ilustrovano na šemi 3.

Šema 3

[0043] U određenom izvođenju, 2-bromopropionska kiselina se dovodi u reakciju sa odgovarajućim aminima rastvorenim u DMF i prepuštena je da mehuri sve do završetka supstitucije da se formira ostatak N supstituisanog alanina.

[0044] Jedinjenja aminom supstituisanog prstena A koja služe kao intermedijar za pripremu jedinjenja prema ovom pronalasku su komercijalno dostupna ili drugačije se pripremaju iz komercijalno dostupnih reagenasa koji koriste standardne tehnike organske hemije.2-(oksazol-2-il)-4-feniltiazol-5-amin može da se pripremi kondenzacijom α-aminofenilacetonitril hidrohlorida i oksazol-2-karbaldehida u prisustvu sumpora i TEA (Šema 4).

KORISNOST

[0045] Jedinjenja prema ovom pronalasku suzbijaju vezivanje IAP proteina u kaspaze, preciznije X-IAP interakciju vezivanja sa kaspazama 3 i 7. Jedinjenja takođe ispoljavaju vezivanje ML-IAP na Smac protein. Prema tome, jedinjenja prema ovom pronalasku su korisna za uvođenje apoptoze u ćelije ili senzitizovanje ćelija na apoptotske signale, preciznije ćelije kancera. Jedinjenja prema ovom pronalasku su korisna za uvođenje apoptoze u ćelijama koje prekomerno ispoljavaju IAP proteine (npr., c-IAP1, cIAP2, X-IAP ili ML-IAP). Alternatno, jedinjenja prema ovom pronalasku su korisna za uvođenje apoptoze u ćelije u kojima se ometa mitohondrijalna apoptotska putanja tako da se suzbija ispuštanje Smac iz ML-IAP proteina, na primer pojačanjem Bc1-2 ili smanjenjem Bax/Bak. Uopštenije, ova jedinjenja moguće je koristiti za lečenje kancera.

[0046] Ona su posebno korisna za lečenje svih tipova kancera koji ne uspeju da podlegnu procesu apoptoze. Primeri takvih tipova kancera obuhvataju neuroblastom, karcinom creva kao što je karcinom rektuma, karcinom debelog creva, karcinom familijarne adenomatozne polipoze i nasledni nepolipozni kolorektalni kancer, karcinom ezofaga, labijalni karcinom, karcinom grla, karcinom gornjeg grla (hipolarinks), karcinom jezika, karcinom pljuvačne žlezde, karcinom želuca, adenokarcinom, karcinom medularne štitne žlezde, karcinom papilarne štitne žlezde, renalni karcinom, parenhimni karcinom bubrega, karcinom jajnika, karcinom grlića materice, karcinom tela materice. karcinom endometrijuma (unutrašnje obloge materice), karcinom horiona, karcinom pankreasa, karcinom prostate, karcinom testisa, karcinom dojke, karcinom urinarnog trakta, melanom, tumore mozga kao što je glioblastom, astrocitom, meningiom, meduloblastom i periferni neuroektodermalni tumori, Hodžkinov limfom, ne-Hodžkinov limfom, Burkitov limfom, akutna limfatična leukemija (ALL), hronična limfatična leukemija (CLL), akutna mijeloidna leukemija (AML), hronična mijeloidna leukemija (CML), limfom leukemija T ćelije kod odrasle osobe, hepatoćelijski karcinom, karcinom žučne kese, bronhijalni karcinom, sitnoćelijski karcinom pluća, nesitnoćelijski karcinom pluća, više mijeloma, bazalioma, teratoma, retinoblastoma, melanom horoide oka, seminom, rabdomio sarkom, kraniofaringeom, osteosarkom, hondrosarkom, miosarkom, liposarkom, fibrosarkom, Juingov sarkom i plazmocitom. Korisno je lečenje čvrstih tumora. Korisno je lečenje kancera dojke, pankreasnog adenokarcinoma ili malignog melanoma.

[0047] Jedinjenja prema ovom pronalasku su korisna za senzitizovanje ćelija na apoptotske signale. Prema tome, jedinjenja mogu biti primenjena kao lek pre, istovremeno sa, ili posle primene terapije zračenja ili citostatika ili antineoplastične hemoterapije. Pogodna jedinjenja za hemoterapiju citostaticima obuhvataju, ali se ne ograničavaju na (i) antimetabolite, kao što je citarabin, fludarabin, 5-fluoro-2’-deoksiuiridin, gemcitabin, hidroksiurea ili metotreksat; (ii) agense za fragmentaciju DNK, kao što je bleomicin, (iii) agense za unakrsno povezivanje DNK, kao što je hlorambucil, cisplatin, ciklofosfamid ili azotni iperit; (iv) agense interkalacije kao što su adriamicin (doksorubicin) ili mitoksantron; (v) inhibitore sinteze proteina, kao što je L asparaginaza, cikloheksimid, toksin puromicina ili difterični toksin; (vi) otrove topoizomeraze I, kao što je kamptotecin ili topotekan; (vii) otrove topoizomeraze II, kao što je etopozid (VP-16) ili tenipozid; (viii) mikcrocevčicama usmerene agense, kao što je kolcemid, kolhicin, paklitaksel, vinblastin ili vinkristin; (ix) inhibitore kinaze kao što je flavopiridol, staurosporin, STI571 (CPG 57148B) ili UCN-01 (7-hidroksistaurosporin); (x) razne agense korišćene za istraživanja kao što je tioplatin, PS-341, fenilbutirat, ET-18- OCH3, ili inhibitori farnezil transferaze (L-739749, L-744832); polifenoli kao što je kvercetin, resveratrol, piceatanol, epigalokatehin galat, teaflavini, flavanoli, procijanidini, betulinska kiselina i njeni derivati; (xi) hormoni kao što su glukokortikoidi ili fenretinid; (xii) antagonisti hormona, kao što je tamoksifen, finasterid ili LHRH antagonisti. U preporučenom izvođenju, jedinjenja prema ovom pronalasku se zajedno primenjuju kao lek sa jedinjenjem citostatika izabranim iz grupe koja obuhvata cisplatin, doksorubicin, paklitaksel, docetaksel i mitomicin C. Najpreporučljivije, jedinjenje citostatika je doksorubicin. Korisne su kombinacije sa jedinjenjima kao što je 5-FU, gemcitabin, kapecitabin, vinorelbin, bevacizumab, ili taksani.

[0048] Još jedna klasa aktivnih jedinjenja koje je moguće koristiti u ovom pronalasku su ona koja se koriste da senzitizaciju za ili za izazivanje apoptoze vezivanjem na receptore smrti ("agonisti receptora smrti"). Takvi agonisti receptora smrti obuhvataju ligande receptora smrti kao što je faktor nekroze tumora α (TNF-α), faktor nekroze tumora ß (TNF-ß, limfotoksin-α), LT-ß (limfotoksin-ß), TRAIL (Apo2L, DR4 ligand), CD95 (Fas, APO-1) ligand, TRAMP (DR3, Apo-3) ligand, DR6 ligand kao i fragmente i derivate bilo kog od pomenutih liganda. Preporučljivo, ligand receptora smrti je TNF-α. Još preporučljivije ligand receptora smrti je Apo2L/TRAIL. Osim toga, agonisti receptora smrti obuhvataju agonistična antitela na receptorima smrti kao što je anti-CD95 antitelo, anti-TRAIL-R1 (DR4) antitelo, anti-TRAIL-R2 (DR5) antitelo, anti-TRAIL-R3 antitelo, anti-TRAIL-R4 antitelo, anti-DR6 antitelo, anti-TNF-R1 antitelo i anti-TRAMP (DR3) antitelo kao i fragmente i derivate bilo kog od pomenutih antitela.

[0049] U svrhu senzitizacije ćelija za apoptozu, jedinjenja prema ovom pronalasku moguće je koristiti i u kombinaciji sa terapijom zračenja. Fraza "terapija zračenja" se odnosi na upotrebu elektromagnetnog zračenja ili zračenja čestica za lečenje neoplazije. Terapija zračenja se zasniva na principu da će jaka doza zračenja isporučena ciljnom području dati kao rezultat smrt reproduktivnih ćelija i u tkivima tumora i u normalnim tkivima. Režim doze zračenja se generalno definiše u smislu doze apsorbovanog zračenja (rad), vreme i frakcionisanje, i onkolog je mora pažljivo definisati. Količina zračenja koju pacijent primi će zavisiti od različitih činjenica ali dve najvažnije činjenice su lokacija tumora u odnosu na druge ključne strukture ili organe tela, i nivo do kog se tumor raširi. Primeri radioterapijskih agenasa su dati u, ali se ne ograničavaju na, terapiju zračenja i poznati su u ovoj oblasti (Hellman, Principles of Radiation Therapy, Cancer, in Principles I and Practice of Oncology, 24875 (Devita et al., 4th ed., vol 1, 1993). Najnoviji pomaci u terapiji zračenja obuhvataju trodimenzionalno konformaciono zračenje spoljnjim zrakom, intenzitet modulisane terapije zračenjem (IMRT), stereotaktička radiohirurgija i brahiterapija (terapija intersticijalnim zračenjem), ovo poslednje postavlja izvor zračenja direktno na tumor kao implantirana ''semena''. Ovi modaliteti novije terapije daju veće doze zračenja tumoru, što daje kao rezultat njihovu povećanu delotvornost kada se uporede sa standardnom terapijom zračenjem spoljnim zrakom.

[0050] Jonizujuće zračenje sa beta emitujućim radionuklidima se smatra najkorisnijim za radioterapijske primene zbog umernog linearnog prenosa energije (LET) jonizujuće čestice (elektrona) i njegovog srednjeg opsega (uobičajeno nekoliko milimetara u tkivo). Gama zraci daju dozu na nižim nivoima u odnosu na mnogo veća rastojanja. Alfa čestice predstavljaju drugu krajnost, one daju veoma visoku LET dozu, ali imaju izuzetno prijatan opseg i moraju, samim tim, da budu u bliskom kontaktu sa ćelijama tkiva koje treba lečiti. Pored toga, alfa emitori su uobičajeno teški metali, koji ograničavaju moguću hemiju i predstavljaju preterane opasnosti od curenja radionuklida iz područja koje treba lečiti. Zavisno od tumora koji treba lečiti sve vrste emitera je moguće zamisliti u okviru obima ovog pronalaska.

[0051]Pored toga, ovaj pronalazak obuhvata tipove nejonizujućeg zračenja kao što je npr. ultraljubičasto (UV) zračenje, vidljiva svetlost visoke energije, mikrotalasno zračenje (terapija hipertermijom), infracrveno (IR) zračenje i lasere. U specifičnom izvođenju ovog pronalaska se primenjuje UV zračenje.

[0052] Uopštenije, jedinjenja prema ovom pronalasku moguće je koristti u kombinovanoj terapiji. "Kombinovana terapija" obuhvata primenu u vidu leka jedinjenja koja su predmet ovog pronalaska u daljoj kombinaciji sa drugim biološki aktivnim sastojcima (kao što je, ali bez ograničenja na, drugi i drugačiji antineoplastični agens) i terapije koje ne obuhvataju lek (kao što je, ali bez ograničenja na, hirurški zahvat ili terapija zračenjem). Na primer, jedinjenja prema ovom pronalasku moguće je koristti u kombinovanoj terapiji sa drugim farmaceutski aktivnim jedinjenjima, preporučljivo jedinjenjima koja mogu da poboljšaju dejstvo jedinjenja prema ovom pronalasku. Jedinjenja prema ovom pronalasku moguće je primeniti istovremeno (kao jedan preparat ili odvojen preparat) ili u jedno za drugim na terapiju drugim lekom. Generalno, kombinovana terapija predviđa primenu dva ili više lekova tokom jednog ciklusa ili toka terapije.

[0053] Dakle, u jednom varijantnom rešenju ovog pronalaska, jedinjenja koja su predmet pronalaska mogu biti primenjena kao lek u kombinacij sa jednim ili više odvojenih agenasa koji modulišu proteinske kinaze obuhvaćene različitim stanjima bolesti ili ciljevima u daljem toku. Primeri takvih kinaza mogu da obuhvate, ali ne i da se ograniče na: kinaze specifične za serin/treonin, kinaze specifične za receptor tirozina i kinaze specifične za nereceptor tirozina. Kinaze serina/treonina obuhvataju mitogenom aktivirane proteinske kinaze (MAPK), za mejozu specifične kinaze (MEK), RAF i aurora kinazu. Primeri familija receptora kinaze obuhvataju receptor epidermalnog faktora rasta (EGFR) (npr. HER2/neu, HER3, HER4, ErbB, ErbB2, ErbB3, ErbB4, Xmrk, DER, Let23); receptor faktor rasta fibroblasta (FGF) (npr. FGF-R1,GFF-R2/BEK/CEK3, FGF-R3/CEK2, FGF-R4/TKF, KGF-R); receptor faktora rasta/ rasprostranjenosti hepatocita (HGFR) (npr., MET, RON, SEA, SEX); receptor insulina (npr. IGFI-R, PI3K, AKT, mTor); Eph (npr. CEK5, CEK8, EBK, ECK, EEK, EHK-1, EHK-2, ELK, EPH, ERK, HEK, MDK2, MDK5, SEK); Axl (npr. Mer/Nyk, Rse); RET; i iz pločica izveden receptor faktora rasta (PDGFR) (npr. PDGFα-R, PDGβ-R, CSF1-R/FMS, SCF-R/C- KIT, VEGF-R/FLT, NEK/FLK1, FLT3/FLK2/STK-1). Familije nereceptora tirozin kinaze obuhvataju, ali se ne ograničavaju na, BCR-ABL (npr. p43<abl>, ARG); BTK (npr. ITK/EMT, TEC); CSK, FAK, FPS, JAK, SRC, BMX, FER, CDK i SYK.

[0054] U još jednom varijantnom rešenju ovog pronalaska, jedinjenja koja su predmet pronalaska mogu biti primenjena kao lek u kombinaciji sa jednim ili više odvojenih agenasa koji modulišu biološke ciljeve ili procese ne-kinaze. Takvi ciljevi obuhvataju deacetilaze histona (HDAC), DNK metiltransferaze (DNMT), proteine toplotnog šoka (npr. HSP90), Hh(jež) inhibitore i proteozome.

[0055] U preporučenom izvođenju, jedinjenja koja su predmet pronalaska mogu biti kombinovana sa antineoplastičnim agensima (npr. mali molekuli, monoklonalna antitela, antisens RNK, i proteine fuzije) koji inhibiraju jedan ili više bioloških ciljeva kao što je Erivedge, Zolinza, Tarceva, Iressa, Tykerb,Gleevec, Sutent, Sprycel, Nexavar, CNF2024, RG108,BMS387032, Affinitak, Avastin, Herceptin, Erbitux, AG24322, PD325901, ZD6474, PD184322, Obatodax, ABT737 i AEE788. Takođe su obuhvaćena monoklonalna antitela usmerena prema specifičnim kinazama i/ili receptorima, npr., ona koja su ovde pomenuta i druga. Takve kombinacije mogu da povećaju terapijsku efikasnost u odnosu na efikasnost ostvarenu bilo kojim od agenasa pojedinačno i mogu da spreče ili odlože pojavu otpornih mutacionih varijanti.

[0056] U nekom preporučenom izvođenju, jedinjenja prema ovom pronalasku se primenjuju u kombinaciji sa hemoterapijskim agensom. Hemoterapijski agens obuhvata širok ospeg terapijskih tretmana u oblasti onkologije. Ovi agensi se primenjuju u različitim stadijumima bolesti u svrhu slabljenja tumora, uništavanja ćelija kancera preostalih posle hirurškog zahvata, uključujući remisiju, održavanje remisije i/ili ublažavanje simptoma koji se odnose na kancer ili njegovo lečenje. Primeri takvih agenasa (neki od njih su takođe razmatrani gore) obuhvataju, ali se ne ograničavaju na, alkilirajuće agense kao što su derivati gasa iperita (Mehloretamin, cilofosfamid, hlorambucil, melfalan, ifosfamid), etilenimini (tiotep, heksametilmelanin), Alkilsulfonate (Busulfan), Hidrazini i Triazini (Altretamin, Prokarbazin, Dakarbazin i Temozolomid), Nitrozoureje (Karmustin, Lomustin i Streptozocin), soli Ifosfamida i metala salts (Karboplatin, Cisplatin, i Oksaliplatin); biljni alkaloidi kao što su Podofllotoksini (Etopozid i Tenizopid), Taksani (Paklitaksel i Docetaksel), Vinca alkaloidi (Vinkristin, Vinblastin, Vindesin i Vinorelbin), i Kamptotekan analoge (Irinotekan i Topotekan); antibiotike protiv tumora kao što su hromomicini (Daktinomicin i Plikamicin), Antraciklini (Doksorubicin, Daunorubicin, Epirubicin, Mitoksantron, Valrubicin i Idarubicin), i razne antibiotike kao što su Mitomicin, Aktinomicin i Bleomicin; anti-metabolite kao što su antagonisti folne kiseline (Metotreksat, Pemetreksed, Raltitreksed, Aminopterin), antagoniste pirimidina (5-fluorouracil, Floksuridin, Citarabin, Kapecitabin, i Gemcitabin), antagoniste purina (6-Merkaptopurin i 6-Tioguanin) i inhibitore adenozin deaminaze (Kladribin, Fludarabin, Merkaptopurin, Klofarabin, Tioguanin, Nelarabin i Pentostatin); inhibitore topoizomeraze kao što su inhibitori topoizomeraze I (Ironotekan, topotekan) i inhibitori topoizomeraze II inhibitori (Amsakrin, etopozid, etopozid fosfat, tenipozid); monoklonalna antitela (Alemtuzumab, Gemtuzumabozogamicin, Rituksimab, Trastuzumab, IbritumomabTioksetan, Cetuksimab, Panitumumab, Tositumomab, Bevacizumab); i razne anti-neoplastike kao što su inhibitori reduktase ribonukleotida (Hidroksiurea); adrenokortikalni inhibitor steroida (Mitotan); enzimi (Asparaginaza i Pegaspargaza); agensi protiv mikrocevčica (Estramustin); i retinoidi (Beksaroten, Izotretinoin, Tretinoin (ATRA), itd.

[0057] Ovaj pronalazak takođe obuhvata farmaceutske supstance ili lekove koji sadrže jedinjenja prema ovom pronalasku i terapijski inertan nosač, razblaživač ili eksciijent, kao i postupke upotrebe jedinjenja prema ovom pronalasku za pripremu takvih jedinjenja i lekova. Uobičajeno, jedinjenja prema formuli I korišćena u postupcima prema ovom pronalasku se formulišu mešanjem na temperaturi okoline pri odgovarajućoj pH vrednosti, i pri željenom stepenu čistoće, sa fiziološki prihvatljviim nosačima, t.j., nosači koji su netoksični po primaoce u dozama i koncentracijama korišćenim za galenski oblik primene leka. pH formulacije zavisi uglavnom od određene upotrebe i koncentracije jedinjenja, ali preporučljivi opsezi bilo gde od 3 do oko 8. Formulacija u puferu acetata na pH 5 je pogodno izvođenje.

[0058] Inhibitorno jedinjenje za upotrebu opisanu ovde je preporučljivo sterilno. Jedinjenje može uobičajeno da se skladišti kao čvrsta supstanca, iako su liofilisane formulacije ili vodeni rastvori prihvatljivi.

[0059] Supstanca prema ovom pronalasku će biti formulisana, dozirana, i primenjena kao lek na način koji je dosledan sa dobrom medicinskom praksom. U ovom kontekstu treba razmatrati i faktore kao što je određeni poremećaj koji se leči, određeni sisar koji se leči, kliničko stanje pojedinačnog pacijenta, uzrok poremećaja, stanje isporuke ovog agensa, postupak primene, plan primene leka, i druge faktore poznate lekarima. "Delotvorna količina" jedinjenja koje treba dati će biti određena na osnovu takvih činjenica, i minimalna je količina neophodna za lečenje ciljnih bolesti, npr., da se inhibira IAP interakcija sa kaspazama, izazove apoptoza ili senzitizuje maligna ćelija na apoptotski signal. Takva količina je preporučljivo ispod količine koja je toksična za normalne ćelije, ili sisara u celini.

[0060] Generalno, jedinjenja prema ovom pronalasku mogu biti dozirana jednom ili više puta dnevno. Takođe ih je moguće dozirati prema kontinualnom ili dnevnom planu terapije bez prekida. Oni takođe mogu tako biti dozirani kao terapija sa prekidima. Ove opcije su takođe dostupne kada se koriste sa drugim agensima ili modalitetima. Početna farmaceutski delotvorna količina jedinjenja prema ovom pronalasku se primenjuje parenteralno po dozi biće u opsegu od oko 0,01-100 mg/kg, preporučljivo oko 0,1 do 20 mg/kg telesne težine pacijenta na dan, sa najčešćim početnim opsegom jedinjenja korišćenim kao 0,3 do 15 mg/kg/dnevno. Oralni oblici jedinične doze, kao što su tablete i kapsule, preporučljivo sadrže od oko 25 do oko 1000 mg jedinjenja prema ovom pronalasku. Preporučuje se oralna primena.

Planove doziranja Doziranje/Prekid doze moguće je koristiti kao što je uobičajeno za terapije kancerom, npr., dnevno oralno doziranje za 1, 2, 3, 4, itd., nedelja, posle čega je usledio prekid terapije od 1, 2, itd., nedelja, posle čega je usledilo doziranje oralnim putem svakog dana tokom 1, 2, 3, 4, itd., nedelja, itd. U preporučenoj opciji, jedinjenja prema ovom pronalasku se doziraju dnevno u opsegu od oko 25 do oko 3000 mg na dan, još preporučljivije 300 do oko 1500 mg jedinjenja na dan.

[0061] Jedinjenje prema ovom pronalasku moguće je primeniti bilo kojim pogodnim sredstvom, uključujući oralnu, topikalnu, transdermalnu, parenteralnu, potkožnu, intraperitonealnu, intrapulmonarnu, i intranazalnu, i, po želji za lokalnu terapiju, intralezonalnu primenu. Parenteralne infuzije obuhvataju intramišićnu, intravensku, intraarterijsku, intraperitonealnu, ili potkožnu primenu. Primer odgovarajućeg oralnog oblika doze je tableta koja sadrži oko 25 mg, 50 mg, 100 mg, 250 mg, ili 500 mg jedinjenja prema ovom pronalasku spojenog sa oko 90-30 mg anhidrovane laktoze, oko 5-40 mg natrijum kroskarmeloze, oko 5-30 mg polivinilpirolidona (PVP) K30, i oko 1-10 mg magnezijum stearata. Praškasti sastojci se prvo mešaju zajedno i zatim se mešaju sa rastvorom PVP. Dobijena supstanca može da se osuši, granuliše, meša sa magnezijum stearatom i sabije u obliku tablete korišćenjem uobičajene opreme. Aerosolnu formulaciju moguće je pripremiti rastvaranjem jedinjenja, na primer 5-400 mg, prema ovom pronalasku u pogodnom puferskom rastvoru, npr. fosfatni pufer, dodavanje modifikatora toničnosti, npr. so kao što je natrijum hlorid, po želji. Rastvor se filtrira na uobičajen način , npr. korišćenjem filtera od 0,2 mikrona, da se uklone nečistoće i kontaminanti.

[0062] Uopštenije, jedinjenja prema ovom pronalasku moguće je koristiti u skladu sa opisom datim u WO 98/46576 i USP 7,244,851, čiji su opisi ovde obuhvaćeni putem reference kao opšta smernica o načinu upotrebe ovih jedinjenja.

[0063] Sledeća izvođenja su deo ovog pronalaska:

1. Jedinjenje prema formuli I

pri čemu

Ph je fenil;

R<1>je C3-7cikloalkil;

R<2>, R<3>, R<4>, R<5>, i R<6>su svaki nezavisno u svakoj pojavi H ili C1-6alkil; ili

njegova farmaceutski prihvatljiva so.

2.Jedinjenje iz izvođenja 1 koje je (S)-1-[(S)-2-cikloheksil-2-((S)-2-metilamino-propionilamino)-acetil]-pirolidin-2-karboksilna kiselina (2-oksazol-2-il-4-fenil-tiazol-5-il)-amid (Ia) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

3.Jedinjenje iz izvođenja 1 pri čemu su svaki R<2>-R<6>nezavisno H ili metil.

4.Jedinjenje iz izvođenja 1 pri čemu R<1>jeste cikloheksil.

5.Jedinjenje iz izvođenja 3 pri čemu R<1>jeste cikloheksil.

6.Jedinjenje iz izvođenja 3 pri čemu jedan od R<2>i R<3>jeste H i drugi je metil; ili R<4>je metil; ili R<5>i R<6>su svaki H.

7.Postupak za suzbijanje vezivanja IAP proteina na protein kaspaze koji obuhvata dovođenje u kontakt pomenutog IAP proteina sa jedinjenjem iz formule I.

8.Postupak za lečenje bolesti ili stanja povezanog sa prekomernim ispoljavanjem IAP kod sisara, obuhvata isporuku pomenutom sisaru delotvorne količine jedinjenja iz izvođenja 1.

9.Postupak za izazivanje apoptoze u ćeliji obuhvata uvođenje u pomenutu ćeliju jedinjenja prema izvođenju 1.

10.Postupak senzitizacije ćelije na apoptotski signal obuhvata uvođenje u pomenutu ćeliju jedinjenja iz izvođenja 1.

11.Postupak iz izvođenja 10, pri čemu se pomenuti apoptotski signal izvodi dovođenjem u kontakt pomenute ćelije sa jedinjenjem izabranim iz grupe koja obuhvata citarabin, fludarabin, 5-fluoro-2’-deoksiuiridin, gemcitabin, metotreksat, bleomicin, cisplatin, ciklofosfamid, adriamicin (doksorubicin), mitoksantron, kamptotecin, topotekan, kolcemid, kolhicin, paklitaksel, vinblastin, vinkristin, tamoksifen, finasterid, docetaksel i mitomicin C.

12.Postupak iz izvođenja 10, pri čemu se pomenuti apoptotski signal indukuje dovođenjem u kontakt pomenute ćelije sa Apo2L/TRAIL.

13.Postupak za lečenje kancera, obuhvata primenu pomenutom sisaru delotvorne količine jedinjenja iz izvođenja 1.

14.Postupak za suzbijanje vezivanja IAP proteina u protein kaspaze koji obuhvata dovođenje u kontakt pomenutog IAP proteina sa jedinjenjem iz formule 2.

15.Postupak za lečenje bolesti ili stanja povezanog sa prekomernim ispoljavanjem IAP kod sisara, obuhvata primenu pomenutom sisaru delotvorne količine jedinjenja iz izvođenja 2.

16. Postupak za izazivanje apoptoze u ćeliji obuhvata uvođenje u pomenutu ćeliju jedinjenja prema izvođenju 2.

17. Postupak senzitizacije ćelije na apoptotski signal obuhvata uvođenje u pomenutu ćeliju jedinjenja iz izvođenja 2.

18. Postupak iz izvođenja 17, pri čemu se pomenuti apoptotski signal izvodi dovođenjem u kontakt pomenute ćelije sa jedinjenjem izabranim iz grupe koja obuhvata citarabin, fludarabin, 5-fluoro-2’-deoksiuiridin, gemcitabin, metotreksat, bleomicin, cisplatin, ciklofosfamid, adriamicin (doksorubicin), mitoksantron, kamptotecin, topotekan, kolcemid, kolhicin, paklitaksel, vinblastin, vinkristin, tamoksifen, finasterid, docetaksel i mitomicin C.

19. Postupak iz izvođenja 17, pri čemu se pomenuti apoptotski signal izvodi dovođenjem u kontakt pomenute ćelije sa Apo2L/TRAIL.

20. Postupak za lečenje kancera, obuhvata primenu pomenutom sisaru delotvorne količine jedinjenja iz izvođenja 2.

21. Farmaceutska supstanca koja obuhvata jedinjenje prema izvođenju 1 i barem jedan farmaceutski prihvatljiv nosač, razblaživač ili ekscipijent.

22.Farmaceutska supstanca koja obuhvata jedinjenje prema izvođenju 2 i barem jedan farmaceutski prihvatljiv nosač, razblaživač ili ekscipijent.

23.Jedinjenje prema izvođenju 1 ili izvođenju 2 za upotrebu u postupku suzbijanja vezivanja IAP proteina na protein kaspaze, pri čemu pomenuti postupak obuhvata dovođenje u kontakt pomenutog IAP proteina sa pomenutim jedinjenjem prema izvođenju 1 ili izvođenju 2.

24. Jedinjenje prema izvođenju 1 ili izvođenju 2 za upotrebu u postupku suzbijanja vezivanja IAP proteina na protein kaspaze prema izvođenju 23 naznačen time što je pomenuti postupak in vitro postupak.

25.Jedinjenje prema izvođenju 1 ili izvođenju 2 za upotrebu u postupku indukovanja apoptoze u ćeliji, pri čemu pomenuti postupak obuhvata uvođenje u pomenutu ćeliju pomenutog jedinjenja iz izvođenja 1 ili izvođenja 2.

26.Jedinjenje prema izvođenju 1 ili izvođenju 2 za upotrebu u postupku izazivanja apoptoze u ćeliji prema izvođenju 25 naznačen time što pomenuti postupak jeste in vitro postupak.

27.Jedinjenje iz izvođenja 1 ili izvođenja 2 za upotrebu u postupku za senzitizaciju ćelije na apoptotski signal, pri čemu pomenuti postupak obuhvata uvođenje u pomenutu ćeliju pomenutog jedinjenja prema izvođenju 1 ili izvođenju 2.

28.Jedinjenje prema izvođenju 1 ili izvođenju 2 za upotrebu u postupku senzitizacije ćelije na apoptotski signal prema izvođenju 27 naznačeno time što pomenuti postupak jeste in vitro postupak.

29. Postupak iz bilo kog od izvođenja 27 do 28, pri čemu se pomenuti apoptotski signal izaziva dovođenjem u kontakt pomenute ćelije sa jedinjenjem izabranim iz grupe koja obuhvata citarabin, fludarabin, 5-fluoro-2’-deoksiuiridin, gemcitabin, metotreksat, bleomicin, cisplatin, ciklofosfamid, adriamicin (doksorubicin), mitoksantron, kamptotecin, topotekan, kolcemid, kolhicin, paklitaksel, vinblastin, vinkristin, tamoksifen, finasterid, docetaksel i mitomicin C.

30. Postupak iz bilo kog od izvođenja 27 do 28, pri čemu se pomenuti apoptotski signal izvodi dovođenjem u kontakt pomenute ćelije sa Apo2L/TRAIL.

[0064] Sledeća dodatna izvođenja su takođe deo ovog pronalaska:

1. Postupak za dobijanje jedinjenja iz formule I

pri čemu

Ph je fenil;

R<1>je C3-7cikloalkil;

R<2>, R<3>, R<4>, R<5>, i R<6>su svaki nezavisno u svakoj pojavi H ili C1-6alkil; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so,

obuhvata korake spajanja aminom zaštićenog analoga ostatka amino kiseline i uklanjanje zaštite sa istog.

Postupak iz izvođenja 1, pri čemu je pomenuto spajaje i uklanjanje zaštite aminom zaštićenog ostatka amino kiseline definisano kako je prikazano dole na slici:

Šema 1

pri čemu

A je oksazol-feniltiazol grupa kako je definisano u formuli I iz patentnog zahteva 1 Pr je karboksi-zaštitna grupa,

R<1>je C3-7cikloalkil;

R<2>, R<3>, R<4>, R<5>, i R<6>su svaki nezavisno u svakoj pojavi H ili C1-6alkil.

Postupak iz izvođenja 1, pri čemu su alternativno supstituenti R<2>ili R<3>uvedeni supstitucionom reakcijom.

Postupak iz izvođenja 3, pri čemu je pomenuta alternativna supstituciona reakcija definisana kako je prikazano dole

Šema 3

pri čemu je A oksazol-feniltiazol grupa kako je definisano u formuli (I) iz patentnog zahteva 1,

Pr je karboksi zaštitna grupa,

Br je brom, i

DMF is dimetilformamid.

Postupak iz izvođenja 1, pri čemu jedinjenje iz formule I jeste (S)-1-[(S)-2-cikloheksil-2-((S)-2-metilamino-propionilamino)-acetil]-pirolidin-2-karboksilna kiselina (2-oksazol-2-il-4-fenil-tiazol-5-il)-amid- (Ia).

ostupak iz izvođenja 1, pri čemu su R<2>- R<6>svaki nezavisno H ili metil.

Postupak iz izvođenja 1, pri čemu je R<1>cikloheksil.

Postupak iz izvođenja 6, pri čemu je R<1>cikloheksil.

Postupak iz izvođenja 6, pri čemu jedan od R<2>i R<3>je H i drugi je metil; ili R<4>je metil; ili R<5>i R<6>su svaki H.

Postupak iz izvođenja 1, pri čemu je ostatak amino kiseline dat na nosaču čvrste faze.

Postupak iz izvođenja 1, pri čemu je jedinjenje iz formule I kako je definisano u izvođenju 1, kada su R<2>ili R<3>supstituenti a nisu H, ovaj postupak još obuhvata supstituciju intermedijara kiseline koja obuhvata izlaznu grupu sa aminom.

Postupak iz izvođenja 11, pri čemu je pomenuta supstitucija intermedijara kiseline definisana kako je prikazano dole:

Šema 2

pri čemu

R<2>, R<3>, R<4>su svaki nezavisno u svakoj pojavi H ili C1-6alkil; i

Br je brom.

. Postupak iz izvođenja 11, pri čemu je 2-brompropionska kiselina dovedena u reakciju sa aminom rastvorenim u dimetilformamidu (DMF) i bubrila je sve dok supstitucija nije završena da bi se formirao ostatak N-substituisanog alanina.

Postupak iz izvođenja 1, pri čemu je 2-(oksazol-2-il)-4-feniltiazol-5-amin, koji služi kao intermedijar za dobijanje jedinjenja iz formule (I), dobijen kondenzacijom αaminofenilacetonitril hidrohlorida i oksazol-2-karbaldehida u prisustvu sumpora i trietilamina (TEA).

15. Postupak iz izvođenja 14, pri čemu je pomenuta kondenzacija α-aminofenilacetonitril hidrohlorida i oksazol-2-karbaldehida definisana kako je prikazano dole:

PRIMERI

[0065] Ovaj pronalazak će biti potpunije jasan sa pozivom na sledeće primere. Primere, međutim ne treba tumačiti kao ograničenje obima ovog pronalaska. Skraćenice korišćene ovde su sledeće:

ACN: acetonitril;

Chg: cikloheksilglicin;

DCM: dihlorometan

DIPEA: diizopropiletilamin;

DMAP: 4- dimetilaminopiridin;

DME: 1,2-dimetoksietan;

DMF: dimetilformamid;

DMSO: dimetilsulfoksid

EDC: 1-etil-3-(3-dimetilaminopropil)karbodiimid;

EEDQ: 2-etoksi-1-etoksikarbonil-1,2-dihidrohinolin

LCMS: tečna hromatografija-masena spektrometrija;

HATU: O-(7-azobenzotriazol-1-il)-1,1,3,3-tetrametiluroniumheksafluorofosfat;

HOBt: N-hidroksibenzotriazol

HBTU: 2-(1H-benzotriazol-1-il)-1,1,3,3-tetrametil-uronium Heksafluorofosfat

HPLC: tečna hromatografija visoke performanse;

NBS: N-bromosukcinamid;

TASF: tris(dimetilamino)sulfonijum difluorotrimetilsilikat;

TEA: trietilamin;

TFA: trifluoroacetat;

THF: tetrahidrofuran

Referentni primer 1

[0066] 1-[2-cikloheksil-2-(2-metilamino-propionilamino)-acetil]-pirolidin-2-karboksilna kiselina (2-fenil2H-pirazol-3-iI)-amid

[0067] Rastvor Boc-MeAla-Chg-Pro-OH (47,0 mg, 0,107 mmol) i piridina (26 µL, 0,32 mmol) u anhudrovanom dihlorometanu (300 µL) je ohlađen na 0°C i rastvor oksalil hlorida u dihlorometanu (54 µL, 2,0 M, 0,11 mmol) je dodat ukapavanjem tokom 10 minuta. Ova mešavina je mešana na 0°C tokom 15 minuta, zatim na temperaturi okoline tokom 45 minuta, i rastvor 5-amino-1-fenilpirazola (15,9 mg, 0,100 mmol; u katalogu TCI America catalog # A0174) i piridin (15,5 µL, 0,191 mmol) u dihlorometanu (0,5 mL) je dodat. Mešavina dobijena kao rezultat je mešana na temperaturi okoline tokom 16 sati, razblažena dihlorometanom na 20 mL, i oprana sa 0,2 N vodenim natrijum hidroksidom (20 mL). Organska faza je osušena (MgSO4) i koncentrovana pod smanjenim pritiskom. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom u koloni (silicijumski gel, 60% etil acetat u heksanima, zatim 100% etil acetat) da bi se kao prinos dobilo žuto ulje: m/z 581 (M+H<+>). Ovo ulje je tretirano sa 5% trifluorosirćetnom kiselinom u dihlorometanu (2 mL), i posle 18 sati rastvarač je uklonjen in vacuo. Ulje dobijeno kao rezultat (29,3 mg, 57% prinos preko 2 koraka) je dodatno prečišćeno reverznom fazom HPLC da bi se kao prinos dobio ovaj proizvod (TFA so, 9,6 mg, 15% prinos): m/z 481 (M+H<+>), 503 (M+Na<+>).

Referentni primer 2

[0068] Postupak spajanja kiselog fluorida

[0069] Rastvor Boc-MeAla-Chg-Pro-OH (2,3 mmol) i piridina (6,9 umol) u anhidrovanom DCM (23 ml) je ohlađen do 0°C i cijanurni fluorid (2,3 mmol) je dodat ukapavanjem tokom 30 sek. Ova mešavina je mešana na 0 °C tokom 15 min, na RT (sobnoj temperaturi) tokom 5 sati, i zatim brzo ohlađena vodom.

Ova mešavina je ekstrahovana tri puta sa DCM (ukupno 100 ml), i kombinovane organske faze su oprane slanim rastvorom i osušene (Na2SO4). Filtriranje i koncentracija in vacuo je dala kao rezultat kiseli fluorid peptidne kiseline kao providno, bezbojno ulje korišćeno direktno bez daljeg prečišćavanja.

[0070] Rastvor sirovog kiselog fluorida (0.50 mmol) i piridin (1,5 mmol) u DCM (2,5 ml) je dodat na čvrsti amin (14, 0,50 mmol), i mešavina dobijena kao rezultat je mešana bilo na sobnoj temperaturi (RT) ili na 50°C (zaptivena posuda). Ova mešavina je sipana u vodeni NaHCO3i zatim je ekstrahovana tri puta sa dihlorometanom (ukupno 100 ml). Kombinovane organske faze su oprane slanim rastvorom, osušene (Na2SO4), filtrirane i koncentrovane pod vakuumom. Sirovi peptid amid je korišćen direktno bez daljeg prečišćavanja.

Referentni primer 3

[0071] 1-[2-cikloheksil-2-(2-metilamino-propionilamino)-acetil]-pirolidin-2-karboksilna kiselina (4-fenil-[1,2,3]tiadiazol-5-il)-amid

[0072] korak 1: U rastvor Boc-L-Pro-OH (2 ek.), HOBt (1,9 ek), EDC-HCl (1,9 ek) i DIPEA (5 ek) u DMF (10-15 vol) je dodat 4-fenil-1,2,3-tiadiazol-5-amin (16). Ova reakcija, početno blago eksotermna, je zagrejana na 75 °C i mešana tokom noći, ohlađena na RT i DMF je delimično uklonjen in vacuo. Ovaj rastvor je razblažen sa EtOAc (10-15 vol) posle čega je usledilo pranje sa 1M HCl (2x), NaHCO3, (1 x), i slanim rastvorom (1x) (1:1 akv./org). Organski sloj je koncentrovan in vacuo i čvrsta supstanca dobijena kao rezultat je mešana u refluksujućem MeCN (minimalna zapremina neophodna za lako mešanje ) tokom 30 min i zatim ohlađen na sobnu temperaturu (RT). Usisna filtracija je dala Boc zaštićeni proizvod konjugacije kao beličastu kristalnu čvrstu supstancu u oko 77% prinosa. Boc zaštićeni proizvod je držan u suspenziji u rastvoru 4M HCl/dioksan (4-5 ek kiseline) i MeCN (1 vol ekv u rastvor dioksana) i mešan na sobnoj temperaturi (RT) sve dok LCMS nije označio potpuno uklanjanje zaštite (oko 1 sat).

Reakciona mešavina je koncentrovana in vacuo i čvrsta supstanca dobijena kao rezultat je energično mešana u refluksujućem MeCN (minimalna količina neophodna za lako mešenja), ohlađena na sobnu temperaturu (RT), i čvrsta supstanca je prikupljena sukcionom filtracijom i oprana hladnim MeCN sve dok zaostala boja nije uklonjena iz pogače koja je dala HCl so od (S)-N-(4-fenil-1,2,3-tiadiazol-5-il)pirolidin- 2-karboksamid (17) kao isprano belu čvrstu supstancu za približno kvantitativan prinos.

[0073] korak 2: U rastvor 17 i DIPEA (5 ek) u DMF (10-15 vol) je dodat Boc-L-Chg (1,5 ekv,), HOBt (1,4 ekv) i EDC-HCl (1,4 ekv.). Ova reakcija je mešana tokom oko 2 sata zatim je razblažena sa EtOAc (15 vol) i oprana sa 1M HCl (2x), NaHCO3(1x), i slanim rastvorom (1x) (1:1 akv/org). Organski ekstrakt je osušen (Na2SO4), filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Čvrsta supstanca dobijena kao rezultat je mešana u EtOH/Heksana (20:80) (minimalna količina neophodna za lako mešanje) i filtrirana da bi dala Boc zaštićen proizvod konjugata kao paperjastu belu čvrstu supstancu u oko 80% prinosa. Boc zaštićen proizvod je rastvoren u rastvora 4M HCl/dioksana (4-5 ek kiseline) i MeCN (0,25 zapremina ek u rastvor dioksana) i mešana na sobnoj temperaturi (RT) tokom oko ca.1 sat. Reakcija je koncentrovana do suvoće sa toluenom (2x) (iste zapremine kao rastvor sa kog je uklonjena zaštita) da bi se kao prinos dobila HCl so (S)-1-((S)-2-amino-2-cikloheksilacetil)-N-(4-fenil-1,2,3-tiadiazol-5-il)pirolidin-2-karboksamid (18) kao bela kristalna čvrsta supstanca približno kvantitativnog prinosa.

[0074] korak 3: U rastvor 18 i DIPEA (5 ek) u DMF (10-15 vol) je dodat Boc-L-N-metil Ala (1,5 ekv,), HOBt (1,4 ek), i EDC-HCI (1,4 ek). Reakciona mešavina je mešana tokom 1 sata, razblažena sa EtOAc (15 vol) i oprana sa 1M HCl (2x), NaHCO3, (1 x), i slanim rastvorom (1x) (1:1 akv./org). Organski ekstrakt je osušen (Na2SO4), filtriran i koncentrovan in vacuo da bi se dobio Boc zaštićen konjugovani proizvod kao bež, penasta čvrsta supstanca u ca. 85 % prinosa. Boc zaštićen proizvod je rastvoren u rastvoru 4M HCl/dioksana (4-5 ek kiselina) i MeCN (0,25 zapremine ek rastvoru dioksana) i mešana na sobnoj temperaturi (RT) tokom oko. 1 sat. Reakcija je koncentrovana do suvoće sa toluenom (2x) (ista zapremina kao rastvor za uklanjanje zaštite) i čvrsta supstanca dobijena kao rezultat je mešana u rastvor MTBE/EtOAc (70:30) (minimalna zapremina neophodna za lako mešanje), filtrirana i prikupljena da kao prinos da sirov (S)-1-((S)-2-cikloheksil-2-((S)-2-(metilamino)propanamido)acetil)-N-(4- fenil-1,2,3-tiadiazol-5-il)pirolidin-2-karboksamid (d) kao beličasta slobodno plutajuća čvrsta supstanca. Sirova HCl so je držana u suspenziji u MeOH (4 vol minimalno) i rastvorena uz mešanje na 65°C. Topli izopropil acetat (6-8 vol) je dodat u dva dela, držan na temperaturi od oko. 60 °C zatim je rastvor ostavljen da se ohladi uz mešanje. Kristalizacija se brzo odigrala, suspenzija je mešana na sobnoj temperaturi (RT) tokom nekoliko sati, zatim je mešana na 0°C tokom jedan sat pre nego što je prikupljena čvrsta supstanca putem sukcione filtracije. Sirovi proizvod je opran MeOH/iPrOAc (1:4, 2 vol) i osušen na 19 kao bela/beličasta kristalna čvrsta supstanca u oko.80% prinosa.

Referentni primer 4

5-amino-2-(oksazol-2-il)-4-feniltiazol

[0075] Suspenzija α-amino fenilacetonitril hidrohlorida (1,52 g, 8,99 mmol), praškasti sumpor (289 mg, 9,01 mmol) i oksazol-2-karbaldehid (873 mg, 8,99 mmol) u EtOH (18 mL) je tretirana sa TEA (1,88 mL, 13,5 mmol), i ova mešavina je mešana na 50 °C tokom 60 min. Ohlađena mešavina je tretirana vodenim hidroksilaminom (1,00 ml, 50% wt, 15 mmol) na sobnoj temperaturi (RT) tokom noći, filtrirana i koncentrovana in vacuo. Ostatak je razdeljen između EtOAc i vodenog NaHCO3, i odvojena organska faza je oprana slanim rastvorom, osušena (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana in vacuo u tamno braon ulje. Sirovo ulje je prethodno apsorbovano u SiO2i prečišćeno automatskom svetlećom hromatografijom eluiranjem sa gradijentom od 5-70% etil acetat u heksanima da se dobije prinos 5-amino-2-(oksazol-2-il)-4-feniltiazol (20, 159 mg, 7,3%).

Primer 1

[0076] (S)-1-[(S)-2-Cikloheksil-2-((S)-2-metilamino-propionilamino)-acetil]-pirolidin-2-karboksilna kiselina (2-oksazol-2-il-4-fenil-tiazol-5-il)-amid (Ia)

[0077] korak 1: U rastvor Boc-L-prolina (4,5 g, 0,02 mmol) i piridina (8,45 mL, 0,104 mmol) u DCM (20 mL) ohlađen u ledenoj klupki je dodat ukapavanjem cijanurni fluorid (5,35 mL, 0,0627 mmol). Posle dodavanja ova reakcija je postala mlečna. Rastvor je mešan na 0 °C tokom 10 min zatim je zagrejan do sobne temperature (RT) i mešan tokom 4 sat. Reakcija je ohlađena brzo vodom, i triput ekstrahovana sa DCM. Kombinovani organski ekstrakti su oprani slanim rastvorom, i osušeni, i koncentrovani in vacuo da se dobije tert-butil 2-(fluorokarbonil)pirolidin-1-karboksilat. Sirovi kiseli fluorid je korišćen u sledećoj reakciji spajanja koja je usledila bez ikakvog odlaganja.

[0078] Sveže pripremljeni kiseli fluorid (4,55 g, 0,02 mmol) je rastvoren u MeCN (20 mL), i tretiran sa 20 (1,7 g, 0,007 mmol) i piridinom (2,82 mL, 0,035 mmol). Ova reakcija je zagrejana na 50° tokom noći. Reakciona mešavina je brzo ohlađena sa zasićenim NaHCO3i triput ekstrahovana sa EtOAc. Kombinovani organski slojevi su oprani slanim rastvorom, osušeni i koncentrovani. Sirovi proizvod je prečišćen pomoću SiO2hromatografije eluiranjem sa EtOAc/heksan gradijentom (50 do 80% EtOAc) da se dobije (S)-tert-butil 2-(2-(oksazol-2-il)-4-feniltiazol-5-ilkarbamoil)pirolidin-1-karboksilat (21).

[0079] Uklanjanje Boc grupe za zaštitu i sekvencijalno spajanje sa BocHN-Chg-OH i H(Me)N-Ala-OH su izvedeni u skladu sa postupcima u koracima 2 i 3 referentnog primera 3. Prečišćavanje Chg proizvoda za spajanje je takođe izvedeno pomoću SiO2hromatografije eluiranjem sa gradijentom EtOAc/heksana (50 do 80% EtOAc). Sirovi Boc zaštićeni proizvod tripeptida je prečišćen pomoću ISCO (50-80% EtOAc/Heksana). Posle uklanjanja Boc grupe krajnji proizvod je prečišćen pomoću Prep HPLC da se dobije prinos čistog Ia: (M+H)<+>= ms 565.3

Primer 2

[0080] Ostala jedinjenja prema ovom pronalasku, npr.,

1. (S)-1-[(S)-2-ciklopropil-2-((S)-2-metilamino-propionilamino)-acetil]-pirolidin-2-karboksilna kiselina (2-oksazol-2- il-4-fenil-tiazol-5-il)-amid;

2. (S)-1-[(S)-2-ciklopentil-2-((S)-2-metilamino-propionilamino)-acetil]-pirolidin-2-karboksilna kiselina (2-oksazol-2- il-4-fenil-tiazol-5-il)-amid;

3. (S)-1-[(S)-2-cikloheptil-2-((S)-2-metilamino-propionilamino)-acetil]-pirolidin-2-karboksilna kiselina (2-oksazol-2- il-4-fenil-tiazol-5-il)-amid;

4. (S)-1-[(S)-2-cikloheksil-2-((S)-2-etilamino-propionilamino)-acetil]-pirolidin-2-karboksilna kiselina (2-oksazol-2-il-4-fenil-tiazol-5-il)-amid;

5. (S)-1-[(S)-2-cikloheksil-2-((S)-2-metilamino-propionilamino)-acetil]-pirolidin-2-karboksilna kiselina (2-oksazol-2- il-4-fenil-tiazol-5-il)-N-metil-amid; i

6. (S)-1-[(S)-2-cikloheksil-2-((S)-2-metilamino-propionilamino)-2-metil-acetil]-pirolidin-2-karboksilna kiselina (2- oksazol-2-il-4-fenil-tiazol-5-il)-amid,

moguće je pripremiti analogno sa jedinjenjem iz Primera 1 korišćenjem odgovarajuće analognih početnih materijala u postupku iz Primera 1.

Primer 3

IAP ogledi inhibicije

[0081] U sledećim eksperimentima je korišćen himerni BIR domen koji se pominje kao MLXBIR3SG u kom 11 od 110 ostataka odgovara onima koji su nađeni u XIAP-BIR3, dok preostali odgovaraju ML-IAP-BIR. Himerni protein MLXBIR3SG je pokazao da se vezuje i da suzbija značajno bolje kaspazu-9 nego bilo koji od nativnih BIR domena, ali vezali su se peptidi na Smac bazi i zreli Smac sa afinitetima sličnim onim iz nativnog ML-IAP-BIR. Poboljšana inhibicija kaspaze-9 himernog BIR domena MLXBIR3SG je dovedena u vezu sa povećanom inhibicijom apoptoze izazvane doksorubicinom kada je transfektovana u MCF7 ćelije.

MLXBIR3SG sekvenca:

[0082]

TR-FRET ogled za vezivanje peptida

[0083] Konkurentni eksperimenti sa vremenski rešenim transferom energije rezonance fluorescencije su izvedeni na čitaču Wallac Victor2 Multilabeled Counter Reader (Perkin Elmer Life and Analytical Sciences, Inc.) u skladu sa postupcima opisan od strane Kolb et al. (Journal of Biomolecular Screening, 1996, 1(4):203). Koktel reagensa koji sadrži 300 nM sa his oznakom MLXBIR3SG; 200 nM biotinilisani SMAC peptid (AVPI); 5 µg/mL anti-his alofikocijanina (XL665) (CISBio International); i 200 ng/mL streptavidineuropijum (Perkin Elmer) je pripremljen u puferskom sredstvu reagensa (50 mM Tris [pH 7.2], 120 mM NaCl, 0,1% goveđeg globulina, 5 mM DTT i 0,05% oktilglukozid). (Alternativno, ovaj koktel moguće je praviti korišćenjem europijum označenog anti-His (Perkin Elmer) i streptavidin alofikocijanina (Perkin Elmer) u koncentracijama od 6,5 nM i 25 nM, prema opisanom redosledu). Reagensni koktel je inkubiran na sobnoj temperaturi tokom 30 minuta. Posle inkubacije, koktel je dodat u 1:3 serijska razblaženja jedinjenja antagonista (početna koncentracija od 50 µM) u 384 pregrada crnih FIA ploča (Greiner Bio-One, Inc.). Posle inkubacije od 90 minuta inkubacija na sobnoj temperaturi, fluorescencija je očitana sa filterima za pobuđivanje europijuma (340 nm) i za talasne dužine emisije europijuma (615 nm) i alofikocijanina (665 nm). Podaci o antagonistu su izračunati kao odnos signala emisije alofikocijanina na 665 nm prema emisiji europijuma na 615 nm (ovi odnosi su umnoženi za faktor od 10.000 za brisanje manipulacije podacima). Vrednosti dobijene kao rezultat su iscrtane kao funkcija koncentracije antagonista i pogodne su za 4-parametarsku jednačinu korišćenjem softvera Kaleidograph (Synergy Software, Reading, PA). Indikacije snage antagonista su određene iz IC50vrednosti. Utvrđeno je da jedinjenja prema ovom pronalasku imaju IAP inhibitornu aktivnost koja je pokazana u ovom ogledu.

Ogled vezivanja peptida fluorescentnom polarizacijom

[0084] Eksperimenti sa polarizacijom su izvedeni na Analyst HT 96-384 (Molecular Devices Corp.) u skladu sa postupkom ((Keating, S.M., Marsters, J, Beresini, M., Ladner, C., Zioncheck, K., Clark, K., Arellano, F., and Bodary., S.(2000) in Proceedings of SPIE : In Vitro Diagnostic Instrumentation (Cohn, G.E., Ed.) pp 128-137, Bellingham, WA)). Uzorci za merenja afiniteta za fluorescentnu polarizaciju su pripremljeni dodavanjem serijskih rastvora 1:2 počevši od u krajnjoj koncentraciji od 5 µM iz MLXBIR3SG u polarizacionom puferskom sredstvu (50 mM Tris [pH 7,2], 120 mM NaCl, 1% goveđi globulini 5 mM DTT i 0,05% oktilglukozid) na 5-karboksiflourescein konjugovanu AVPdi-Phe-NH2(AVP-diPhe-FAM) pri finalnoj koncentraciji od od 5 nM.

[0085] Reakcije su očitane posle vremena inkubacije od 10 minuta na sobnoj temperaturi sa standardnim filterima za izrezivanje za fluorescein fluorofor (λex= 485 nm; λem= 530 nm) u 96 pregrada crnih HE96 ploča (Molecular Devices Corp.). Fluorescentne vrednosti su iscrtane kao funkcija koncentracije proteina, i IC50s su dobijene prilagođavanjem podataka u 4-parametarsku jednačinu korišćenjem softvera Kaleidograph (Synergy software, Reading, PA). Eksperimenti sa konkurentnim proizvodima su izvedeni dodavanjem MLXBIR3SG na 30 nM u pregrade koje sadrže 5 nM AVP-diPheFAM sonde kao i 1:3 serijskih rastvora jedinjenja antagonista koji počinju na koncentraciji od 300 µM u polarizacionom puferskom sredstvu. Uzorci su očitani posle 10 minutne inkubacije. Vrednosti fluorescentne polarizacije su iscrtane kao funkcija koncentracije antagonista, i IC50vrednosti su dobijene podešavanjem podataka u 4-parametersku jednačinu korišćenjem softvera Kaleidograph (Synergy software, Reading, PA). Konstante inhibicije (Kj) za antagoniste su određene iz IC50vrednosti. Utvrđeno je da jedinjenja prema ovom pronalasku imaju IAP inhibitornu aktivnost koja je pokazana u ovom ogledu. Na primer, vrednost za Kiza jedinjenje Ia je 0,014 (ML-IAP-BIR).

Primer 4

Proučavanja ksenografta tumora (Sl.1 i 2)

[0086] Svi postupci koji obuhvataju životinje su izvedeni u skladu sa vodičima Genentech komiteta za institucionalnu negu i upotrebu životinja (Genentech Institutional Animal Care and Use Committee). Ćelije kancera kao što je ljudska dojka MDA-MB-231, kolorektalne, Colo205, ili NSCLC, Calu6 ćelije kancera su dobijene iz American zbirke tipa kultura (American Type Culture Collection (Manassas, VA)). Ćelije su držane u suspenziji u HBSS (Colo205) ili je suspenzija te ćelije mešana 1:1 sa Matrigel (BD Biosciences; MDA-MB-231, Calu6). Ove ćelije (1,5 X 10<7>za MDA-MB-231; 5,0 X 10<7>za Colo205, Calu6) su zatim potkožno implantirane u desni bok ženskih laboratorijskih miševa (Charles River Laboratories, Hollister, CA) starih 6-8 nedelja. Zapremine tumora su izračunate korišćenjem srednjeg prečnika izmereno sa vernier šestarima korišćenjem formule v = 0,5 X a X b<2>, a i b su najveći i najmanji upravni prečnici tumora, prema opisanom redosledu. Deset miševa sa odgovarajućom srednjom zapreminom tumora je nasumično raspoređeno u svaku od šest grupa. Srednja veličina tumora ± standardna greška sredine (SEM) za svih šest grupa je bila 168 X 3 mm<3>na početku terapije (dan 0). Miševi su praćeni svakog dana studije, i zapremine tumora i telesne težine su izmerene dvaput svake nedelje. Procenat suzbijanja rasta tumora je bio izračunat korišćenjem formule %TGI = 100 X (1 -Zapremina tumoradoza/Zapremina tumorapomoćno sredstvo).

[0087] U ovom ogledu gde su korišćene ćelije ljudske dojke MDA-MB-231•X1, Jedinjenje Ia prema ovom pronalasku ima MED vrednost od 3,4 mg/kg (iv Qwk). Ovo je pet puta manje od količine potrebne za jedinjenje III iz prethodnog stanja tehnike u istom ogledu pod istim uslovima (MED=18,6 mg/kg). AUC za Ia je četiri puta manji nego za III za sličnu efikasnot.

Claims (15)

1. Patentni zahtevi 1. Postupak za dobijanje jedinjenja iz formule I

   pri čemu Ph je fenil; R<1>je C3-7cikloalkil; R<2>, R<3>, R<4>, R<5>, i R<6>su svaki nezavisno u svakoj pojavi H ili C1-6alkil; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, obuhvata korake spajanja aminom zaštićenog analoga ostatka amino kiseline i uklanjanje zaštite sa istog.
2. 2. Postupak iz patentnog zahteva 1, pri čemu je pomenuto spajaje i uklanjanje zaštite aminom zaštićenog ostatka amino kiseline definisano kako je prikazano dole na slici: Šema 1

   pri čemu A je oksazol-feniltiazol grupa kako je definisano u formuli I iz patentnog zahteva 1 Pr je karboksi-zaštitna grupa, R<1>je C3-7cikloalkil; R<2>, R<3>, R<4>, R<5>, i R<6>su svaki nezavisno u svakoj pojavi H ili C1-6alkil.
3. 3. Postupak iz patentnog zahteva 1, pri čemu su alternativno supstituenti R<2>ili R<3>uvedeni supstitucionom reakcijom.
4. 4. Postupak iz patentnog zahteva 3, pri čemu je pomenuta alternativna supstituciona reakcija definisana kako je prikazano dole

   pri čemu je A oksazol-feniltiazol grupa kako je definisano u formuli (I) iz patentnog zahteva 1, Pr je karboksi zaštitna grupa, Br je brom, i DMF is dimetilformamid.
5. 5. Postupak iz patentnog zahteva 1, pri čemu jedinjenje iz formule I jeste (S)-1-[(S)-2-cikloheksil-2-((S)-2-metilamino-propionilamino)-acetil]-pirolidin-2-karboksilna kiselina (2-oksazol-2-il-4-fenil-tiazol-5-il)-amid- (Ia).
6. 6. Postupak iz patentnog zahteva 1, pri čemu su R<2>- R<6>svaki nezavisno H ili metil.
7. 7. Postupak iz patentnog zahteva 1, pri čemu je R<1>cikloheksil.
8. 8. Postupak iz patentnog zahteva 6, pri čemu je R<1>cikloheksil.
9. 9. Postupak iz patentnog zahteva 6, pri čemu jedan od R<2>i R<3>je H a drugi je metil; ili R<4>je metil; ili R<5>i R<6>su svaki H.
10. 10. Postupak iz patentnog zahteva 1, pri čemu je ostatak amino kiseline dat na nosaču čvrste faze.
11. 11. Postupak iz patentnog zahteva 1, pri čemu je jedinjenje iz formule I kako je definisano u patentnom zahtevu 1, kada su R<2>ili R<3>supstituenti a nisu H, ovaj postupak još obuhvata supstituciju intermedijara kiseline koja obuhvata izlaznu grupu sa aminom.
12. 12. Postupak iz patentnog zahteva 11, pri čemu je pomenuta supstitucija intermedijara kiseline definisana kako je prikazano dole: Šema 2

    pri čemu R<2>, R<3>, R<4>su svaki nezavisno u svakoj pojavi H ili C1-6alkil; i Br je brom.
13. 13. Postupak iz patentnog zahteva 11, pri čemu je 2-brompropionska kiselina dovedena u reakciju sa aminom rastvorenim u dimetilformamidu (DMF) i bubrila je sve dok supstitucija nije završena da bi se formirao ostatak N-supstituisanog alanina.
14. 14. Postupak iz patentnog zahteva 1, pri čemu je 2-(oksazol-2-il)-4-feniltiazol-5-amin, koji služi kao intermedijar za dobijanje jedinjenja iz formule (I), dobijen kondenzacijom αaminofenilacetonitril hidrohlorida i oksazol-2-karbaldehida u prisustvu sumpora i trietilamina (TEA).
15. 15. Postupak iz patentnog zahteva 14, pri čemu je pomenuta kondenzacija αaminofenilacetonitril hidrohlorida i oksazol-2-karbaldehida definisana kako je prikazano dole: