RS56397B1 - Formulacija za anti- alfa4beta7 antitelo - Google Patents

Formulacija za anti- alfa4beta7 antitelo

Info

Publication number
RS56397B1
RS56397B1 RS20171014A RSP20171014A RS56397B1 RS 56397 B1 RS56397 B1 RS 56397B1 RS 20171014 A RS20171014 A RS 20171014A RS P20171014 A RSP20171014 A RS P20171014A RS 56397 B1 RS56397 B1 RS 56397B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
antibody
formulation
vedolizumab
dose
weeks
Prior art date
Application number
RS20171014A
Other languages
English (en)
Inventor
Willow Diluzio
Nobel T Truong
Csanad M Varga
Vaithianathan Palaniappan
Jason Brown
Irving H Fox
Catherine Scholz
Original Assignee
Millennium Pharm Inc
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Family has litigation
First worldwide family litigation filed litigation Critical https://patents.darts-ip.com/?family=46085207&utm_source=google_patent&utm_medium=platform_link&utm_campaign=public_patent_search&patent=RS56397(B1) "Global patent litigation dataset” by Darts-ip is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
Application filed by Millennium Pharm Inc filed Critical Millennium Pharm Inc
Publication of RS56397B1 publication Critical patent/RS56397B1/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A61K39/39591—Stabilisation, fragmentation
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/06—Organic compounds, e.g. natural or synthetic hydrocarbons, polyolefins, mineral oil, petrolatum or ozokerite
    • A61K47/16—Organic compounds, e.g. natural or synthetic hydrocarbons, polyolefins, mineral oil, petrolatum or ozokerite containing nitrogen, e.g. nitro-, nitroso-, azo-compounds, nitriles, cyanates
    • A61K47/18—Amines; Amides; Ureas; Quaternary ammonium compounds; Amino acids; Oligopeptides having up to five amino acids
    • A61K47/183—Amino acids, e.g. glycine, EDTA or aspartame
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/06—Organic compounds, e.g. natural or synthetic hydrocarbons, polyolefins, mineral oil, petrolatum or ozokerite
    • A61K47/22—Heterocyclic compounds, e.g. ascorbic acid, tocopherol or pyrrolidones
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/06—Organic compounds, e.g. natural or synthetic hydrocarbons, polyolefins, mineral oil, petrolatum or ozokerite
    • A61K47/26—Carbohydrates, e.g. sugar alcohols, amino sugars, nucleic acids, mono-, di- or oligo-saccharides; Derivatives thereof, e.g. polysorbates, sorbitan fatty acid esters or glycyrrhizin
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K9/00—Medicinal preparations characterised by special physical form
    • A61K9/0012—Galenical forms characterised by the site of application
    • A61K9/0019—Injectable compositions; Intramuscular, intravenous, arterial, subcutaneous administration; Compositions to be administered through the skin in an invasive manner
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K9/00—Medicinal preparations characterised by special physical form
    • A61K9/08—Solutions
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K9/00—Medicinal preparations characterised by special physical form
    • A61K9/14—Particulate form, e.g. powders, Processes for size reducing of pure drugs or the resulting products, Pure drug nanoparticles
    • A61K9/19—Particulate form, e.g. powders, Processes for size reducing of pure drugs or the resulting products, Pure drug nanoparticles lyophilised, i.e. freeze-dried, solutions or dispersions
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A61P1/04—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system for ulcers, gastritis or reflux esophagitis, e.g. antacids, inhibitors of acid secretion, mucosal protectants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P29/00—Non-central analgesic, antipyretic or antiinflammatory agents, e.g. antirheumatic agents; Non-steroidal antiinflammatory drugs [NSAID]
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IGs], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IGs], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IGs], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2839—Immunoglobulins [IGs], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the integrin superfamily
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/54—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the route of administration
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/545—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the dose, timing or administration schedule
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/10—Immunoglobulins specific features characterized by their source of isolation or production
    • C07K2317/14—Specific host cells or culture conditions, e.g. components, pH or temperature
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/20—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin
    • C07K2317/24—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin containing regions, domains or residues from different species, e.g. chimeric, humanized or veneered
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/56—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments variable (Fv) region, i.e. VH and/or VL
    • C07K2317/565—Complementarity determining region [CDR]
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/90—Immunoglobulins specific features characterized by (pharmaco)kinetic aspects or by stability of the immunoglobulin
    • C07K2317/92—Affinity (KD), association rate (Ka), dissociation rate (Kd) or EC50 value
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/90—Immunoglobulins specific features characterized by (pharmaco)kinetic aspects or by stability of the immunoglobulin
    • C07K2317/94—Stability, e.g. half-life, pH, temperature or enzyme-resistance

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Oil, Petroleum & Natural Gas (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Dermatology (AREA)
  • Pain & Pain Management (AREA)
  • Rheumatology (AREA)
  • Medicines Containing Antibodies Or Antigens For Use As Internal Diagnostic Agents (AREA)
  • Peptides Or Proteins (AREA)
  • Medicinal Preparation (AREA)
  • Pharmaceuticals Containing Other Organic And Inorganic Compounds (AREA)
  • Preparation Of Compounds By Using Micro-Organisms (AREA)
  • Endocrinology (AREA)

Description

Opis
SRODNE PRIJAVE
[0001] Ova prijava ima prioritet od SAD privremene prijave br. 61/585,859 koja je podneta 12.01.2012. i SAD privremene prijave br. 61/550,545 koja je podneta 24.10.2011. i SAD privremene prijave 61/481,533 koja je podneta 02.05.2011.
LISTA SEKVENCI
[0002] Predmetna prijava sadrži listing sekvenci koja je podneta u formatu ASCII putem EFS-Web i stoga je ovde u celosti inkorporirana po referenci. Pomenuta ASCII kopija, nastala 30.04.2012., naziva se 92596615.txt i ima veličinu od 17,024 bajta.
OSNOVA PRONALASKA
[0003] Biotehnološki napredak je omogućio proizvodnju različitih proteina za farmaceutske primene korišćenjem tehnika rekombinante DNK. Budući da su proteini veći i složeniji od uobičajenih organskih i neorganskih lekova (tj., poseduju višestruke funkcionalne grupe pored složenih trodimenzionalnih struktura), formulacija takvih proteina nosi posebne teškoće. Da bi protein ostao biološki aktivan, formulacija mora da očuva konformacionu celovitost bar centralne sekvence aminokiselina u proteinu, dok u isto vreme štiti višestruke funkcionalne grupe proteina od degradacije. Proteini mogu da se odlikuju nedostatkom stabilnosti, a posebno monoklonska i poliklonska antitela mogu da budu relativno nestabilna (Videti e.g., Wang, et al., J. Pharm Sci. 96:1-26 (2007)). Veliki broj mogućnosti za formulaciju je dostupan, i nije samo jedan pristup ili sistem pogodan za sve proteine. Objavljeno je nekoliko faktora koje bi trebalo razmotriti (Videti e.g., Wang et al.).
[0004] Brojna svojstva mogu da utiču na stabilnost proteina. Zapravo, čak i u slučaju prečišćenih antitela, strukture antitela mogu da budu heterogene, što dodatno komplikuje formulaciju takvih sistema. Šta više, ekscipijensi uključeni u formulacije antitela poželjno smanjuju bilo kakav potencijalni imunski odgovor.
[0005] U slučaju antitela, očuvanje konformacione celovitosti je čak važnije. Putevi degradacije proteina mogu da uključuju hemijsku nestabilnost (tj., bilo koji proces koji uključuje modifikaciju proteina obrazovanjem veze ili njenim raskidanjem rezultujući u novom hemijskom entitetu) ili fizičku nestabilnost (tj., promene u strukturi proteina višeg reda). Hemijska nestabilnost se ogleda u, na primer, deamidaciji, izomerizaciji, hidrolizi, oksidaciji, fragmentaciji, beta-eliminaciji glikana ili disulfidnoj izmeni. Fizička nestabilnost može da nastane usled denaturacije, agregacije, precipitacije ili adsorpcije, na primer. Četiri najuobičajenija puta degradacije proteina su fragmentacija, agregacija, deamidacija i oksidacija proteina. Posledice hemijske ili fizičke nestabilnosti terapeutskog proteina uključuju smanjenje efikasne primenjene doze, smanjenu bezbednost terapije zbog, na primer, iritacije ili imunološke reaktivnosti, i učestaliju proizvodnju zbog kratkog roka trajanja.
[0006] Sušenje zamrzavanjem je uobičajeno korišćena tehnika za konzervisanje proteina; sušenje zamrzavanjem služi za uklanjanje vode iz proteinskog preparata od interesa. Sušenje zamrzavanjem ili lliofilizacija, je postupak pomoću koga se materijal koji se suši je prvo zamrznut i zatim je led ili zamrznuti rastvarač uklonjen sublimacijom pod vakuumom. Ekscipijensi mogu biti uključeni u pre-liofilizovanu formulaciju za stabilizaciju proteina u toku postupka liofilizacije i/ili za poboljšanje stabilnosti liofilizovane proteinskeformulacije (Pikal M., Biopharm.3(9)26-30 (1990) i Arakawa et al. Pharm. Res.8(3):285-291 (1991)).
[0007] U nekoliko objava uopšteno su opisani različiti postupci za lečenje zapaljenskih bolesti creva, i obezbeđene su šeme doziranja za primenu sredstava određenih za lečenje zapaljenske bolesti creva. Na primer, WO 96/24673 opisuje mukozne vaskularne adresine i lečenje bolesti povezanih sa nakupljanjem leukocita u gastrointestinalnom traktu koje nastaje kao rezultat vezivanja leukocita za ćelije koje eksprimiraju MAdCAM. SAD 2005/0095238 opisuje postupke za lečenje bolesti povezanih sa infiltracijom leukocita u mukozno tkivo, i primenu kod čoveka efikasne količine humanog ili humanizovanog imunoglobulina ili antigenvezujućeg fragmenta koji ima specifičnost vezivanja za integrin α4β7. SAD 2005/0095238 dalje opisuje različite doze (npr.0.15, oko 0.5, oko 1.0, oko 1.5 ili oko 2.0 mg imunoglobulina ili fragmenta na kg telesne težine) i različite intervale između doza (7, 14, 21, 28, ili 30 dana). Međutim, prethodno pomenuti patenti i objave ne opisuju specifične formulacije anti-α4β7 antitela ili specifične doze i režime doziranja koji su ovde opisani i za koje se traži zaštita. Važno je napomenuti da prethodno pomenuti patenti ne opisuju formulacije, doze, i režime doziranja koji obezbeđuju postupke za lečenje (podržane podacima kliničkog ispitivanja) koji su ovde opisani i za koje se traži zaštita.
[0008] Formulacije antitela predmetnog pronalaska mogu da budu korisne za inhibiciju vezivanja leukocita za ćelije koje eksprimiraju MAdCAM i da na taj način budu od pomoći u lečenju zapaljenskih bolesti creva kod pacijenata. Postoji, prema tome, hitna potreba za utvrđivanjem pogodnih doziranja i rasporeda doziranja ovih jedinjenja, i za razvojem formulacija, poželjno subkutanih formulacija, koje vode stabilnim, terapeutski efikasnim nivoima u krvi formulacija antitela tokom produženog perioda vremena u stabilnom i pogodnom obliku.
SAŽETAK PRONALASKA
[0009] Pronalazak daje formulaciju kao što je definisana u priloženim patentnim zahtevima.
[0010] Ovde je opisna identifikacija neredukcionog šećera i najmanje jedne aminokiseline, kao korisnih ekscipijenasa za proizvodnju formulacija anti-α4β7 antitela čija nestabilnost ih čini podložnim deamidaciji, oksidaciji, izomerizaciji i/ili agregaciji. Formulacija poboljšava stabilnost, smanjuje obrazovanje agregata i usporava degradaciju antitela koje se nalazi u njoj.
[0011] Ovde je opisana stabilna formulacija koja sadrži smešu neredukcionog šećera, antiα4β7 antitela i najmanje jedne slobodne aminokiseline i molarni odnos neredukcionog šećera prema anti-α4β7 antitelu (mol:mol) je veći od 600:1. Formulacija može biti tečna formulacija ili suva formulacija (npr., liofilizovana). Formulacija takođe može da sadrži puferujućesredstvo. U nekim primerima izvođenja koji su ovde opisani, neredukcioni šećer je manitol, sorbitol, saharoza, trehaloza ili bilo koja njihova kombinacija.
[0012] U nekim primerima izvođenja koji su ovde opisani, slobodna aminokiselina formulacije je histidin, alanin, arginin, glicin, glutaminska kiselina, ili bilo koja njihova kombinacija. Formulacija može da sadrži između oko 50 mM do oko 175 mM slobodne aminokiseline. Formulacija koja je ovde opisana može da sadrži između oko 100 mM i oko 175 mM slobodne aminokiseline. Molarni odnos slobodne aminokiseline prema antitela može da bude najmanje 250:1.
[0013] Formulacija koja je ovde opisana može takođe da sadrži surfaktant. Surfaktant može da bude polisorbat 20, polisorbat 80, poloksamer, ili bilo koja njihova kombinacija.
[0014] U nekim aspektima, formulacija može da minimizuje imunogenost anti-α4β7 antitela.
[0015] Formulacija, npr., u osušenom stanju, može biti stabilna najmanje tri meseca na 40°C, 75% relativne vlažnosti (RH).
[0016] U sledećoj formulaciji koja je ovde opisana, formulacija je liofilizovana i sadrži najmanje oko 5% do oko 10% anti-α4β7 antitela pre liofilizacije. Formulacija može da sadrži najmanje oko 6% anti-α4β7 antitela pre liofilizacije. Formulacija može biti rekonstituisana iz liofilizovane formulacije (npr., rekonstituisana tako da sadrži stabilnu tečnu formulaciju).
[0017] U sledećoj formulaciji koja je ovde opisana, stabilna formulacija sadrži smešu neredukcionog šećera, anti-α4β7 antitela i najmanje jedne slobodne aminokiseline, i molarni odnos neredukcionog šećera prema anti-α4β7 antitelu (mol:mol) je veći od od 600:1 i odnos slobodne aminokiseline prema anti-α4β7 antitelu (mol:mol) je veći od 250:1.
[0018] U sledećem aspektu koji je ovde opisan, pronalazak se odnosi na stabilnu tečnu formulaciju koja sadrži u vodenom rastvoru sa neredukcionim šećerom, anti-α4β7 antitelo i najmanje jednu slobodnu aminokiselinu, gde je molarni odnos neredukcionog šećera prema anti-α4β7 antitelu (mol:mol) veći od 600:1. U sledećem aspektu koji je ovde opisan, tečna formulacija sadrži najmanje oko 40 mg/ml do oko 80 mg/ml anti-α4β7 antitela, najmanje oko 50-175 mM jedne ili više aminokiselina, i najmanje oko 6% do najmanje oko 10% (tež./zapr.) šećera. Tečna formulacija koja je ovde opisana može takođe da sadrži puferujuće sredstvo. U nekim primerima izvođenja tečna formulacija takođe sadrži metalni helator. U nekim primerima izvođenja, tečna formulacija takođe sadrži antioksidant.
[0019] U sledećoj formulaciji koja je ovde opisana tečna formulacija sadrži najmanje oko 60 mg/ml anti-α4β7 antitela, najmanje oko 10% (tež./zapr.) neredukcionog šećera i najmanje oko 125 mM jedne ili više slobodnih aminokiselina.
[0020] U sledećoj formulaciji koja je ovde opisana formulacija sadrži najmanje oko 60 mg/ml anti-α4β7 antitela, najmanje oko 10% (tež./zapr.) neredukcionog šećera, i najmanje oko 175 mM jedne ili više slobodnih aminokiselina.
[0021] U sledećoj formulaciji koja je ovde opisana suva, npr., liofilizovana formulacija sadrži smešu neredukcionog šećera, anti-α4β7 antitela, histidina, arginina i polisorbata 80, pri čemu je formulacija u čvrstom obliku, i molarni odnos neredukcinog šećera prema anti-α4β7 antitelu (mol:mol) je veći od 600:1.
[0022] U sledećoj formulaciji koja je ovde opisana liofilizovana formulacija sadrži smešu neredukcionog šećera, anti-α4β7 antitela, histidina, arginina i polisorbata 80. U ovom aspektu, molarni odnos neredukcionog šećera prema anti-α4β7 antitelu (mol:mol) je veći od 600:1. Pored toga, molarni odnos argininaprema anti-α4β7 antitelu (mol:mol) u formulaciji je veći od 250:1.
[0023] Postupak za pripremu formulacije koja je ovde opisana, sadrži održavanje temperature proizvoda ispod temperature kolapsa u toku primarnog sušenja. Postupak takođe može da sadrži korak sparivanja.
[0024] Ovde je opisan postupak za lečenje humanog pacijenta koji pati od zapaljenske bolesti creva, gde postupak obuhvata korak primene na pacijenta koji pati od zapaljenske bolesti creva, humanizovanog imunoglobulina ili njegovog antigen-vezujućeg fragmenta koji ima specifičnost vezivanja za humani integrin α4β7, gde humanizovani imunoglobulin ili njegov antigen-vezujući fragment sadrži antigen-vezujući region nehumanog porekla i najmanje jedan deo antitela humanog porekla, gde se humanizovani imunoglobulin ili njegov antigen-vezujući fragment primenjuje na pacijenta prema sledećem režimu doziranja: (a) početna doza od 300 mg humanizovanog imunoglobulina ili njegovog antigen-vezujućeg fragmenta kao intravenska infuzija; (b) nakon koje sledi druga doza od 300 mg humanizovanog imunoglobulina ili njegovog antigen-vezujućeg fragmenta kao intravenska infuzija na oko dve nedelje posle početne doze; (c) nakon koje sledi treća doza od 300 mg humanizovanog imunoglobulina ili njegovog antigen-vezujućeg fragmenta kao intravenska infuzija na oko šest nedelja posle početne doze; (d) nakon koje sledi četvrta i kasnije doze od 300 mg humanizovanog imunoglobulina ili njegovog antigen-vezujućeg fragmenta kao intravenska infuzija svake četiri nedelje ili svakih osam nedelja posle treće doze humanizovanog antitela prema potrebi; pri čemu režim doziranja izaziva klinički odgovor i kliničku remisiju zapaljenske bolesti creva na pacijenta; i pri čemu dalje humanizovani imunoglobulin ili antigen-vezujući fragment ima specifičnost vezivanja za kompleks α4β7, gde antigen-vezujući region sadrži tri regiona za određivanje komplementarnosti (CDR1, CDR2, i CDR3) varijabilnog regiona lakog lanca i tri regiona za određivanje komplementarnosti (CDR1, CDR2, i CDR3) varijabilnog regiona teškog lanca sa aminokiselinskom sekvencom prikazanom u nastavku teksta: laki lanac: CDR1 SEQ ID NO:9, CDR2 SEQ ID NO: 10, CDR3 SEQ ID NO: 11; teški lanac: CDR1 SEQ ID NO:12, CDR2 SEQ ID NO:13, CDR3 SEQ ID NO:14.
[0025] Režim doziranja za terapeutski tretman zapaljenske bolesti creva je ovde opisan, pri čemu režim doziranja sadrži korak: primene na pacijenta koji pati od zapaljenske bolesti creva, humanizovanog imunoglobulinaili njegovog antigen-vezujućeg fragmentakoji ima specifičnost vezivanja za humani α4β7 integrin, gde humanizovani imunoglobulin ili antigen-vezujući fragment sadrži antigen-vezujući region nehumanog porekla i najmanje jedan deo antitela humanog porekla, gde se humanizovani imunoglobulin ili njegov antigen-vezujući fragment primenjuje na pacijenta prema sledećem režimu doziranja: (a) početna doza od 300 mg humanizovanog imunoglobulina ili njegovog antigen-vezujućeg fragmenta kao intravenska infuzija; (b) nakon koje sledi druga doza od 300 mg humanizovanog imunoglobulina ili njegovog antigen-vezujućeg fragmenta kao intravenska infuzija na oko dve nedelje posle početne doze; (c) nakon koje sledi treća doza od 300 mg humanizovanog imunoglobulina ili njegovog antigen-vezujućeg fragmenta kao intravenska infuzija na oko šest nedelja posle početne doze; (d) nakon koje sledi četvrta i kasnije doze od 300 mg humanizovanog imunoglobulina ili njegovog antigen-vezujućeg fragmenta kao intravenska infuzija svake četiri nedelje ili svakih osam nedelja posle treće doze humanizovanog antitela prema potrebi; pri čemu režim doziranja izaziva klinički odgovor i/ili kliničku remisiju zapaljenske bolesti creva na pacijenta; i pri čemu dalje humanizovani imunoglobulin ili antigen-vezujući fragment ima specifičnost vezivanja za kompleks α4β7, gde antigen-vezujući region sadrži tri regiona za određivanje komplementarnosti (CDR1, CDR2, i CDR3) varijabilnog regiona lakog lanca i tri regiona za određivanje komplementarnosti (CDR1, CDR2, i CDR3) varijabilnog regiona teškog lanca sa aminokiselinskom sekvencom prikazanom u nastavku teksta: laki lanac: CDR1 SEQ ID NO:9, CDR2 SEQ ID NO: 10, CDR3 SEQ ID NO: 11; teški lanac: CDR1 SEQ ID NO:12, CDR2 SEQ ID NO:13, CDR3 SEQ ID NO:14.
[0026] U postpuku lečenja formulacijom anti-α4β7 antitela, doza, ili režim doziranja mogu da smanje imunogenost anti-α4β7 antitela.
[0027] Pacijent je mogao da pokaže nedostatak odgovarajućeg odgovora, gubitak odgovora, ili je bio netolerantan na lečenje sa najmanje jednim od imunomodulatora, antagonistom faktora nekroze tumora-alfa (TNF-α) ili njihovim kombinacijama.
[0028] Zapaljenska bolest creva može biti Kronova bolest ili ulcerozni kolitis. Inflamatorna bolest creva može biti umereni do težak aktivan ulcerozni kolitis.
[0029] Režim doziranja može da rezultuje u izlečenju mukoze kod pacijenata koji pate od umereno do ozbiljno aktivnog ulceroznog kolitisa.
[0030] Pacijent je mogao da prethodno bude lečen najmanje jednim kortikosteroidom od zapaljenske bolesti creva. Režim doziranja može da rezultuje u smanjenju, eliminaciji ili smanjenju i eliminaciji primene kortikosteroida na pacijenta.
[0031] Humanizovani imunoglobulin koji je ovde opisan ili njegov antigen-vezujući fragment može da se primenjuje u finalnom doznom obliku u koncentraciji od između oko 1.0 mg/ml do oko 1.4 mg/ml. Humanizovani imunoglobulin ili njegov antigen-vezujući fragment može da bude primenjen u finalnom doznom obliku od oko 1.2 mg/ml. Humanizovani imunoglobulin ili njegov antigen-vezujući fragment može da bude primenjen na pacijenta za oko 30 minuta.
[0032] Humanizovani imunoglobulin ili njegov antigen-vezujući fragment je rekonstituisan od liofilizovane formulacije.
[0033] Humanizovani imunoglobulin ili njegov antigen-vezujući fragment može biti rekonstituisan tako da sadrži stabilnu tečnu formulaciju.
[0034] U nekim aspektima, režim doziranja ne menja odnos CD4 prema CD8 u cerebrospinalnom fluidu pacijenata koji primaju pomenuti tretman.
[0035] Pacijent može da bude osoba starosti 65 godina, ili starija, što ne zahteva nikakvo prilagođavanje režima doziranja.
KRATAK OPIS CRTEŽA
[0036]
SLIKA 1 je ilustracija nukleotidne sekvence (SEQ ID NO: 1) koja kodira teški lanac humanizovanog anti-α4β7 imunoglobulina, i dešifrovanu aminokiselinsku sekvencu teškog lanca (SEQ ID NO:2). Nukleotidna sekvenca sadrži mesta za kloniranje (mala slova), Kozak sekvencu (velika slova, nukleotidi 18-23 u SEQ ID NO: 1) i vodeću sekvencu (mala slova, nukleotidi 24-86 u SEQ ID NO:1) na 5' kraju teškog lanca. Otvoreni okvir čitanja nukleotidne sekvence su nukleotidi 24-1433 u SEQ ID NO: 1.
SLIKA 2 je ilustracija nukleotidne sekvence (SEQ ID NO:3) koja kodira laki lanac humanizovanog imunoglobulina ovde označenog kao vedolizumab, i dešifrovanu aminokiselinsku sekvencu (SEQ ID NO: 4) lakog lanca. Nukleotidna sekvenca sadrži mesta za kloniranje (mala slova), Kozak sekvencu (velika slova, nukleotidi 18-23 u SEQ ID NO:3) i vodeću sekvencu (mala slova, nukleotidi 24-80 u SEQ ID NO:3) na 5' kraju teškog lanca. Otvoreni okvir čitanja nukleotidne sekvence su nukleotidi 24-737 u SEQ ID NO:3.
SLIKA 3 predstavlja poravnanje aminokiselinskih sekvenci (A) zrelog humanizovanog lakog lanca (aminokiseline 20-238 u SEQ ID NO:4) humanizovanog imunoglobulina koji je ovde označen kao vedolizumab i (B) zrelog humanizovanog lakog lanca humanizovanog imunoglobulina koji je ovde označen kao LDP-02 (SEQ ID NO:5). (U vezi sa LDP-02, videti, WO 98/06248 i Feagan et al., N. Eng. J. Med. 352:2499-2507 (2005)). Feagan et al. opisuju kliničko ispitivanje LDP-02, ali u tekstu oni označavaju LDP-02 kao MLN02.) Poravnanje ilustruje da se aminokiselinske sekvence lakih lanaca vedolizumaba i LDP-02 razlikuju na pozicijama 114 i 115 zrelih lakih lanaca.
SLIKA 4 predstavlja poravnanje aminokiselinih sekvenci (A) konstantnog regiona generičkog humanog kapa lakog lanca (SEQ ID NO:6) i (B) konstantnog regiona generičkog mišjeg kapa lakog lanca (SEQ ID NO:7). Aminokiselinski ostaci Thr i Val (koji su prisutni na pozicijama 114 i 115 lakog lanca zrelog vedolizumaba (aminokiseline 133 i 134 u SEQ ID NO:4)) su prisutni u konstantnom regionu humanog kapa lakog lanca, dok su aminokiselinski ostaci Ala i Asp (koji su prisutni na pozicijama 114 i 115 lakog lanca zrelog LDP-02 (SEQ ID NO:5)) prisutni u konstantnom regionu mišjeg kapa lakog lanca.
SLIKA 5 je mapa vektora pLKTOK38D (takođe označenog kao pTOK38MLN02-TV), koji kodira humanizovani teški lanac i humanizovani laki lanac u MLN02, i pogodan je za proizvodnju vedolizumaba u CHO ćelijama. (Videti, SAD objavu patentne prijave br. 2004/0033561 A1 koja opisuje pLKTOK38. pLKTOK38D je varijanta pLKTOK38 u kojoj restrikciona mesta označena na mapi uokviruju sekvencu koja kodira varijabilni region lakog lanca.)
SLIKA 6A prikazuje predviđene modele za promenu u procentu monomera, promenu u procentu agregata, i promenu u procentu glavne izoforme anti-α4β7 liofilizovane formulacije. Modeli su zasnovani na statističkoj analizi podataka predstavljenih u Primeru 1. Centralna linija prikazuje rezultate za prediktivne modele i spoljašnje linije prikazuju 95% granicu poverenja za prediktivne modele.
SLIKA 6B prikazuje alternativne modele zasnovane na statističkoj analizi podataka za 40°C iz Tabela 1-3 kada su ulazni faktori pH, molarni odnos šećera:proteinai molarni odnos arginina:proteina. Centralna linija prikazuje rezultate za prediktivne modele i spoljašnje linije prikazuju 95% granicu poverenja za prediktivne modele.
SLIKA 7 prikazuje aminokiselinske sekvence (A) varijabilnog regiona kapa lakog lanca zrelog humanog GM607'CL antitela i (B) varijabilnog regiona teškog lanca humanog 21/28'CL. SLIKA 8 je grafikon koji prikazuje da čvrste supstance i punjenje utiču na vreme sušenja (brojevi u linijama predstavljaju broj minuta vremena sušenja).
SLIKA 9 je grafikon koji prikazuje da vedolizumab nije odložio početak kliničkih simptoma eksperimentalnog autoimunog encefalomijelitisa (EAE) u poređenju sa placebo kontrolom. Natalizumab je značajno (p<0.05) odložio početak kliničkih simptoma EAE u poređenju sa placebo kontrolom.
DETALJAN OPIS PRONALASKA
[0037] Pronalazak se odnosi na formulacije koje sadrže anti-α4β7 antitela. Formulacije su definisane u priloženim patentnim zahtevima.
Definicije
[0038] Termin "farmaceutska formulacija" se odnosi na preparat koji sadrži anti-α4β7 antitelo u takvom obliku koji dozvoljava da biološka aktivnost antitela bude efikasna, i koji ne sadrži dodatne komponente koje su neprihvatljivo toksične za subjekta na koga bi formulacija bila primenjena.
[0039] "Stabilna" formulacija je ona u kojoj antitelo u njoj suštinski zadržava svoju fizičku stabilnost i/ili svoju hemijsku stabilnost i/ili svoju biološku aktivnost pri skladištenju. U jednom aspektu, formulacija suštinski zadržava svoju fizičku i hemijsku stabilnost, kao i svoju biološku aktivnost pri skladištenju. Period skladištenja se uopšteno određuje na osnovu predviđenog roka trajanja formulacije. Različite analitički postupci za merenje stabilnosti proteina su dostupni u stanju tehnike i prikazani su, u Peptide and Protein Drug Delivery, 247-301, Vincent Lee Ed., Marcel Dekker, Inc., New York, N.Y., Pubs. (1991) i Jones, A. Adv. Drug Delivery Rev.10: 29-90 (1993), na primer.
[0040] Monoklonsko antitelo "nastalo deamidacijom" je ono kod koga je jedan ili više asparaginskih ili glutaminskih ostataka izmenjen, npr. u asparaginsku kiselinu ili izoasparaginsku kiselinu.
[0041] Antitelo koje je "podložno deamidaciji" je ono koje sadrži jedan ili više ostataka za koje je utvrđeno da su podložni deamidaciji.
[0042] Antitelo koje je "podložno oksidaciji" je ono koje sadrži jedan ili više ostataka za koje je utvrđeno da su podložni oksidaciji.
[0043] Antitelo koje je "podložno agregaciji" je ono za koje je utvrđeno da agregira sa drugim molekulom(ima) antitela, naročito nakon zamrzavanja, zagrevanja, sušenja, rekonstituisanja i/ili mućkanja.
[0044] Antitelo koje je "podložno fragmentaciji" je ono za koje utvrđeno da je isečeno na dva ili više fragmenata, na primer u regionu zgloba.
[0045] Pod "smanjenom deamidacijom, oksidacijom, agregacijom, ili fragmentacijom" podrazumeva se sprečavanje ili smanjenje (npr., do 80%, 60%, 50%, 40%, 30%, 20% ili 10% od) veličine deamidacije, agregacije, ili fragmentacije, u odnosu na monoklonsko antitelo formulisano na drugom pH ili u drugom puferu.
[0046] "Agregat", "SEC agregat", ili "rastvorljivi agregat" predstavlja više od jednog i manje od, ili jednako, deset proteina i/ili fragmenata antitela povezanih zajedno preko kovalentnih, jonskih, ili hidrofobnih interakcija, čime se obrazuje veće proteinsko telo.
[0047] "Nerastvorljivi agregat" ili "čestica" predstavlja više od deset proteina i/ili fragmenata antitela povezanih zajedno preko kovalentnih, jonskih, ili hidrofobnih interakcija, čime se obrazuje veće proteinsko telo.
[0048] Kako se ovde koristi, "biološka aktivnost" monoklonskog antitela se odnosi na sposobnost antitela da se veže za antigen i rezultuje u merljivom biološkom odgovoru koji može da bude izmeren in vitro ili in vivo. Takva aktivnost može da bude antagonistička ili agonistička.
[0049] Molekul na površini ćelije, "integrin α4β7", ili "α4β7", je heterodimer α4 lanca (CD49D, ITGA4) i β7lanca (ITGB7). Svaki lanac može da obrazuje heterodimer sa alternativnim lancem integrina, da obrazuje α4β1ili αEβ7. Humani α4i β7geni (GenBank (National Center for Biotechnology Information, Bethesda, MD) RefSeq pristupni brojevi NM_000885 i NM_000889, redom) se eksprimiraju u B i T limfocitima, naročito memorijskim CD4+ limfocitima. Tipično za mnoge integrine, α4β7 može da postoji ili u stanju mirovanja ili u aktiviranom stanju. Ligandi za α4β7 uključuju vaskularni ćelijski adhezioni molekul (VCAM), fibronektin i mukozni adresin (MAdCAM, npr., MAdCAM-1).
[0050] Kako se ovde koristi, humani imunoglobulin ili njegov antigen-vezujući fragment koji ima "specifičnost vezivanja za kompleks α4β7 " vezuje se za α4β7, ali ne i za α4β1 ili aEB7.
[0051] Kako se ovde koristi, "izotonična" formulacija ima suštinski isti osmotski pritisak kao ljudska krv. Izotonične formulacije će uopšteno imati osmotski pritisak od oko 250 do 350 mOsm. Izotoničnost može da bude merena korišćenjem pritiska pare ili osmometra tipa zamrzavanja, na primer.
[0052] Kako se ovde koristi, "pufersko sredstvo" se odnosi na pufer koji se opire promenama pH delovanjem svojih kiselo-baznih konjugovanih komponenata. Pufersko sredstvo može da bude prisutno u tečnoj ili čvrstoj formulaciji pronalaska. Pufersko sredstvo podešava pH formulacije na oko 5.0 do oko 7.5, na oko pH 5.5 do oko 7.5, na oko pH 6.0 do oko 6.5, ili na pH do oko 6.3. U jednom aspektu, primeri puferskih sredstava koja će kontrolisati pH u opsegu od 5.0 do 7.5 uključuju acetat, sukcinat, glukonat, histidin, citrat, fosfat, maleat, kakodilat, 2-[N-morfolino]etansulfonsku kiselinu (MES), bis(2-hidroksietil)iminotris[hidroksimetil]metan (Bis-Tris), N-[2-acetamido]-2-iminodisirćetnu kiselinu (ADA), glicilglicin i druge pufere na bazi organske kiseline. U drugom aspektu, pufersko sredstvo ovde je histidin ili citrat.
[0053] "Histidinski pufer" je pufer koja sadrži jone histidina. Primeri histidinskih pufera uključuju rastvore histidin hlorida, histidin acetata, histidin fosfata, histidin sulfata. Histidinski pufer ili histidin-HCl pufer ima pH između oko pH 5.5 do oko 6.5, između oko pH 6.1 do oko 6.5, ili oko pH 6.3.
[0054] "Saharid" je ovde jedinjenje opšte formule (CH2O)n i njegovi derivati, uključujući monosaharide, disaharide, trisaharide, polisaharide, šećerne alkohole, redukujuće šećere, neredukujuće šećere, i slično. U jedom aspektu, primeri saharida ovde uključuju glukozu, saharozu, trehalozu, laktozu, fruktozu, maltozu, dekstran, eritritol, glicerol, arabitol, silitol, sorbitol, manitol, melibiozu, melezitozu, rafinozu, manotriozu, stahiozu, maltozu, laktulozu, maltulozu, glucitol, maltitol, laktitol, izo-maltulozu, i slično. Saharid može da bude lioprotektant. U jednom aspektu, saharid je ovde neredukujući disaharid, kao što je saharoza.
[0055] Ovde, "surfaktant" odnosi se na sredstvo koje snižava površinski napon tečnosti. Surfaktant može biti nejonskisurfaktant. U jednom aspektu, primeri surfaktanta ovde uključuju polisorbat (polioksietilen sorbitan monolaurat, na primer, polisorbat 20 i polisorbat 80); TRITON (t-Oktilfenoksipolietoksietanol, nejonski deterdžent, Union Carbide subsidiary of Dow Chemical Co., Midland MI); natrijum dodecil sulfat (SDS); natrijum laurel sulfat; natrijum oktil glikozid; lauril-, miristil-, linoleil-, ili stearil-sulfobetain; lauril-, miristil-, linoleil- ili stearil-sarkozin; linoleil-, miristil-, ili cetil-betain; lauroamidopropil-, kokamidopropil-, linolamidopropil-, miristamidopropil-, palmidopropil-, ili izostearamidopropil-betain (npr. lauroamidopropil); miristamidopropil-, palmidopropil-, ili izostearamidopropil-dimetilamin; natrijum metil kokoil-, ili dinatrijum metil oleil-taurat; sorbitan monopalmitat; i MONAQUAT serije (Mona Industries, Inc., Paterson, N.J.); polietil glikol (PEG), polipropilen glikol (PPG), i kopolimere poloksietilen i poloksipropilen glikola (npr. Pluronics/Poloxamer, PF68 itd); itd. U drugom aspektu, surfaktant ovde predstavlja polisorbat 80.
[0056] Termin "antitelo" se ovde koristi u najširem smislu i specifično obuhvata monoklonska antitela pune dužine, imunoglobuline, poliklonska antitela, multispecifična antitela (npr. bispecifična antitela) obrazovana od najmanje dva antitela pune dužine, npr., svako za drugačiji antigen ili epitop, i pojedinačne antigen-vezujuće fragmente, uključujući dAbs, scFv, Fab, F(ab)'2, Fab', uključujući humana, humanizovana i antitela iz nehumanih vrsta i rekombinantne antigen-vezujuće oblike kao što su monotela i dijatela.
[0057] Molarne količine i odnosi anti-α4β7 antitela prema drugim ekscipijensima koji su ovde opisani se izračunavaju pod pretpostavkom približne molekulske težine od oko 150000 daltona za antitelo. Stvarna molekulska težina antitela može da se kreće od 150000 daltona, u zavisnosti od aminokiselinskog sastava ili post-translacionih modifikacija, npr., u zavisnosti od ćelijske linije korišćene za eksprimiranje antitela. Stvarna molekulska težina antitela može da bude /-5% od 150000 daltona.
[0058] Termin "humano antitelo" uključuje antitelo koje ima sekvencu izvedenu iz humane imunoglobulinske sekvence klicine linije, kao što je antitelo izvedeno iz transgenih miševa koji imaju humane imunoglobulinske gene (npr., XENOMOUSE miševi dobijeni genetičkim inžinjeringom (Abgenix, Fremont, CA), HUMAB-MOUSE ®, KIRIN TC MOUSE™ transhromozomskih miševa, KMMOUSE® (MEDAREX, Princeton, NJ)), humanih biblioteka prikazanih na fagu, ćelija humanog mijeloma, ili humanih B ćelija.
[0059] Termin "monoklonsko antitelo", kako se ovde koristi, odnosi se na antitelo dobijeno iz populacije suštinski homogenih antitela, tj., pojedinačna antitela koja čine populaciju su identična i/ili se vezuju za isti epitop, osim mogućih varijanti koje mogu da nastanu tokom proizvodnje monoklonskog antitela, takve varijante su uglavnom prisutne u manjim količinama. Nasuprot preparatima poliklonskog antitela koji obično uključuju različita antitela usmerena protiv različitih determinanti (epitopa), svako monoklonsko antitelo je usmereno protiv jedne determinante na antigenu. Modifikator "monoklonsko" ukazuje na svojstvo antitela kao dobijenog iz suštinski homogene populacije antitela, i nije predviđen da zahteva proizvodnju antitela bilo kojim određenim postupkom. Na primer, monoklonska antitela za upotrebu prema predmetnom pronalasku mogu da budu proizvedena metodom hibridoma koju je prvi opisao Kohler et al., Nature, 256:495 (1975), ili mogu da budu napravljena metodama rekombinantne DNK (videti, npr., SAD pat. br. 4,816,567). "Monoklonska antitela" mogu takođe da budu izdvojena iz biblioteka antitela prikazanih na fagu korišćenjem tehnika opisanih kod Clackson et al., Nature, 352:624-628 (1991) i Marks et al., J. Mol. Biol., 222:581-597 (1991), na primer.
[0060] Monoklonska antitela ovde specifično uključuju "himerna" antitela u kojima je deo teškog i/ili lakog lanca identičan sa, ili homolog odgovarajućim sekvencama u antitelima izvedenim iz određenih vrsta ili pripada određenoj klasi ili podklasi antitela, dok je ostatak lan(a)ca identičan ili homolog odgovarajućim sekvencama u antitelima izvedenim iz drugih vrsta ili pripada drugoj klasi ili podklasi antitela, kao i fragmenti takvih antitela, sve dok ispoljavaju željenu biološku aktivnost (SAD pat. br. 4,816,567; i Morrison et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 81:6851-6855 (1984)). Himerna antitela od interesa ovde uključuju "primatizovana" antitela koja sadrže antigen-vezujuće sekvence varijabilnog domena izvedene iz nehumanog primata (npr. majmuni starog sveta, čovekoliki majmuni, itd.) i humane sekvence konstantnog regiona.
[0061] "Antigen-vezujući fragmenti" humanizovanog imunoglobulina pripremljeni u formulaciji pronalaska sadrže najmanje varijabilne regione teških i/ili lakih lanaca anti-α4β7 antitela. Na primer, antigen-vezujući fragment vedolizumaba sadrži aminokiselinske ostatke 20-131 sekvence humanizovanog lakog lanca označene kao SEQ ID NO:4. Primeri takvih antigen-vezujućih fragmenata uključuju Fab fragmente, Fab' fragmente, scFv i F(ab')2fragmente humanizovanog imunoglobulina poznate u stanju tehnike. Antigen-vezujući fragmenti humanizovanog imunoglobulina pronalaska mogu da budu proizvedeni enzimskim sečenjem ili pomoću rekombinantnih tehnika. Na primer, sečenje papainom ili pepsinom može da se koristi za proizvodnju Fab ili F(ab')2 fragmenata, redom. Antitela mogu takođe da se proizvedu u različitim skraćenim oblicima korišćenjem gena za antitelo u koje je uveden jedan ili više stop kodona ushodno od prirodnog mesta zaustavljanja. Na primer, rekombinantni konstrukt koji kodira teški lanac F(ab')2 fragmenta može da bude dizajniran tako da uključuje DNK sekvence koje kodiraju CH1domen i region zgloba teškog lanca. U jednom aspektu, antigen-vezujući fragmenti inhibiraju vezivanje integrina α4β7 za jedan ili više njegovih liganda (npr. mukozni adresin MAdCAM (npr., MAdCAM-1), fibronektin).
[0062] Digestija antitela papainom proizvodi dva identična antigen-vezujuća fragmenta, nazvana "Fab" fragmenti, svaki sa jednim antigen-vezujućim mestom, i preostali "Fc" fragment, čiji naziv odražava njegovu sposobnost da lako kristališe. Obrada pepsinom daje F(ab')2 fragment koji ima dva antigen-vezujuća mesta i koji je i dalje sposoban za unakrsno vezivanje antigena.
[0063] "Fv" je fragment antitela koji se sastoji od dimera jednog varijabilnog domena teškog lanca i jednog varijabilnog domena lakog lanca koji su nekovalentno povezani.
[0064] Fab fragment takođe sadrži konstantni domen lakog lanca i prvi konstantni domen (CH1) teškog lanca. Fab' fragmenti se razlikuju od Fab fragmenata po dodatku od nekoliko ostataka na karboksi-kraju CH1 domena teškog lanca, uključujući jedan ili više cisteina iz regiona zgloba antitela. Fab'-SH je oznaka koja se ovde koristi za Fab' u kome cisteinskiostatak (ostaci) konstantnih domena nose najmanje jednu slobodnu tiolnu grupu. F(ab')2fragmenti antitela su prvobitno proizvedeni kao parovi Fab' fragmenata koji imaju povezujuće cisteine između sebe. Druga hemijska kuplovanja fragmenata antitela su takođe poznata.
[0065] "Jednolančani Fv" ili "scFv" fragmenti antitela sadrže VHi VLdomene antitela, u kojima su ovi domeni prisutni u jednom polipeptidnom lancu. U jednom aspektu, Fv polipeptid dalje sadrži polipeptidni linker između VH i VL domena koji omogućava da scFv obrazuje željenu strukturu za vezivanje antigena. Za pregled scFv videti Pluckthun u The Pharmacology of Monoclonal Antibodies, vol.113, Rosenburg and Moore eds., Springer-Verlag, New York, pp. 269-315 (1994).
[0066] Termin "dijatela" odnosi se na male fragmente antitela sa dva antigen-vezujuća mesta, pri čemu fragmenti sadrže varijabilni teški domen (VH) povezan sa varijabilnim lakim domenom (VL) u istom polipeptidnom lancu (VH-VL). Korišćenjem linkera koji je previše kratak da omogući sparivanje između dva domena na istom lancu, domeni su prinuđeni da se sparuju sa komplementarnim domenima drugog lanca i obrazuju dva antigen-vezujuća mesta.
Dijatela su potpunije opisana u, na primer, EP 404,097; WO 93/11161; i Hollinger et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 90:6444-6448 (1993).
[0067] "Antitelo pune dužine" je ono koje sadrži antigen-vezujući varijabilni region kao i konstantni domen lakog lanca (CL) i konstantne domene teškog lanca, CH1, CH2i CH3. Konstantni domeni mogu da budu konstantni domeni sa nativnom sekvencom (npr. konstantni domeni sa humanom nativnom sekvencom) ili sa njihovom varijantom aminokiselinske sekvence. U jednom aspektu, antitelo pune dužine ima jednu ili više efektorskih funkcija.
[0068] Antitelo sa "varijantom aminokiselinske sekvence" ovde je antitelo sa aminokiselinskom sekvencom koja se razlikuje od glavne vrste antitela. Obično, varijante aminokiselinske sekvence će posedovati najmanje oko 70%, najmanje oko 80%, najmanje oko 85%, najmanje oko 90%, ili najmanje oko 95% homologije sa glavnom vrstom antitela. Varijante aminokiselinske sekvence imaju supstitucije, delecije, i/ili adicije na određenim pozicijama u, ili oko aminokiselinske sekvence glavne vrste antitela, ali zadržavaju antigenvezujuću aktivnost. Varijacije u sekvenci konstantnih regiona antitela će imati manje efekta na antigen-vezujuću aktivnost nego varijacije u varijabilnim regionima. U varijabilnim regionima, varijante aminokiselinske sekvence će biti najmanje oko 90% homologe, najmanje oko 95% homologe, najmanje oko 97% homologe, najmanje oko 98% homologe, ili najmanje oko 99% homologe sa glavnom vrstom antitela.
[0069] "Homologija" se definiše kao procenat ostataka u varijanti aminokiselinske sekvence koje su identične nakon poravnanja sekvenci i uvođenja praznina, ako je neophodno, da bi se postigla najveća homologija. Postupci i kompjuterski programi za poravnanje su dobro poznati u stanju tehnike.
[0070] "Terapeutsko monoklonsko antitelo" je antitelo koje se koristi u terapiji humanog subjekta. Terapeutska monoklonska antitela koja su ovde opisana uključuju anti-α4β7 antitela.
[0071] "Glikozilaciona varijanta" antitela ovde predstavlja antitelo sa jednom ili više ugljovodoničnih grupa koje su vezane za njega, koje se razlikuju od jedne ili više ugljovodoničnih grupa vezanih za glavnu vrstu antitela. Primeri glikozilacionih varijanti ovde uključuju antitelo sa G1 ili G2 oligosaharidnom strukturom, umesto G0 oligosaharidne strukture, vezanom za njegov Fc region, antitelo sa jednom ili više ugljovodoničnih grupa koje su vezane za jedan ili dva njegova laka lanaca, antitelo bez ugljovodonika vezanog za jedan ili dva teška lanaca antitela, itd, i kombinacije glikozilacionih izmena.
[0072] "Efektorske funcije" antitela se odnose na one biološke aktivnosti koje mogu da se pripišu Fc regionu (nativnoj sekvenci Fc regiona ili varijanti aminokiselinske sekvence Fc regiona) antitela. Primeri efektorskih funcija antitela uključuju vezivanje C1q; citotoksičnost zavisnu od komplementa; vezivanje Fc-receptora; ćelijski posredovanu citotoksičnost zavisnu od antitela (ADCC); fagocitozu; nishodnu regulaciju receptora površine ćelija (npr. B ćelijski receptor; BCR), i slično.
[0073] U zavisnosti od aminokiselinske sekvence konstantnog domena njihovih teških lanaca, antitela pune dužine mogu da budu raspoređena u različite "klase". Postoji pet glavnih klasa antitela pune dužine: IgA, IgD, IgE, IgG, i IgM, i nekoliko od njih može dalje da se podeli u "podklase" (izotipove), npr., IgG1, IgG2, IgG3, IgG4, IgA, i IgA2. Konstantni domeni teškog lanca koji odgovaraju različitim klasama antitela nazivaju se α, δ ε, γ, i µ, redom. Subjedinične strukture i trodimenzionalne konfiguracije različitih klasa imunoglobulina su dobro poznate.
[0074] "Laki lanci" antitela bilo koje vrste kičmenjaka mogu da se svrstaju u jednu od dve jasno razdvojene vrste, nazvane kapa (κ) i lambda (λ), na osnovu aminokiselinske sekvence njihovih konstantnih domena.
[0075] "Ćelijski posredovana citotoksičnost zavisna od antitela" i "ADCC" odnosi se na ćelijski posredovanu reakciju u kojoj nespecifične citotoksične ćelije koje eksprimiraju Fc receptore (FcRs) (npr. ćelije prirodne ubice (NK), neutrofili, i makrofagi) prepoznaju vezano antitelo na ciljnoj ćeliji i zatim izazivaju lizu ciljne ćelije. Primarne ćelije za posredovanje u ADCC, NK ćelije, eksprimiraju samo FcγRIII, dok monociti eksprimiraju FcγRI, FcγRII i FcγRIII. FcR ekspresija na hematopoeznim ćelijama je sumirana u tabeli 3 na strani 464 prema Ravetch i Kinet, Annu. Rev. Immunol 9:457-92 (1991). Za ocenu ADCC aktivnosti molekula od interesa, može da se izvede in vitro biološki test ADCC, kao što je onaj opisan u SAD pat. br. 5,500,362 ili 5,821,337. Korisne efektorske ćelije za takve biološke testove uključuju mononuklearne ćelije periferne krvi (PBMC) i ćelije prirodne ubice (NK). Alternativno, ili dodatno, ADCC aktivnost molekula od interesa može da se oceni in vivo, npr., u životinjskom modelu kao što je onaj opisan kod Clynes et al. PNAS (USA) 95:652-656 (1998).
[0076] Termini "Fc receptor" ili "FcR" se koriste da opišu receptor koji se vezuje za Fc region antitela. U jednom aspektu, FcR je nativna sekvenca humanog FcR. U drugom aspektu, FcR vezuje IgG antitelo (gama receptor) i uključuje receptore podklasa FcγRI, FcγRII, i FcγRIII, uključujući alelne varijante i alternativno splajsovane oblike ovih receptora. FcγRII receptori uključuju FcγRIIA ("aktivirajući receptor") i FcγRIIB ("inhibitorni receptor"), koji imaju slične aminokiselinske sekvence koje se prvenstveno razlikuju u svojim citoplazmatskim domenima. Aktivirajući receptor FcγRIIA sadrži imunoreceptorski aktivacioni motiv na bazi tirozina (ITAM) u svom citoplazmatskom domenu. Inhibitorni receptor FcγRIIB sadrži imunoreceptorski inhibitorni motiv na bazi tirozina (ITIM) u svom citoplazmatskom domenu.
(Videti, pregled u M. Daeron, Annu. Rev. Immunol. 15:203-234 (1997)). Receptori FcR su prikazani u Ravetch and Kinet, Annu. Rev. Immunol 9:457-92 (1991); Capel et al., Immunomethods 4:25-34 (1994); i de Haas et al., J. Lab. Clin. Med.126:33-41 (1995). Drugi receptori FcR, uključujući one koji će biti identifikovani u budućnosti, su ovde obuhvaćeni terminom "FcR". Termin takođe uključuje neonatalni receptor, FcRn, koji je odgovoran za prenos majčinih IgG na fetus (Guyer et al., J. Immunol.117:587 (1976) i Kim et al., J. Immunol.
24:249 (1994)).
[0077] Termin "hipervarijabilni region" kada se ovde koristi, odnosi se na aminokiselinske ostatke antitela koji su odgovorni za vezivanje antigena. Hipervarijabilni region uopšteno sadrži aminokiselinske ostatke iz "regiona koji određuje komplementarnost" ili "CDR" (npr. ostatke 24-34 (L1), 50-56 (L2) i 89-97 (L3) u varijabilnom domenu lakog lanca i 31-35 (H1), 50-65 (H2) i 95-102 (H3) u varijabilnom domenu teškog lanca; Kabat et al., Sequence of Proteins of Immunological Interest, 5th Ed. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, Md. (1991)) i/ili oneostatke iz "hipervarijabilne petlje" (npr. ostaci 26-32 (L1), 50-52 (L2) i 91-96 (L3) u varijabilnom domenu lakog lanca i 26-32 (H1), 53-55 (H2) i 96-101 (H3) u varijabilnom domenu teškog lanca; Chothia and Lesk J. Mol. Biol. 196:901-917 (1987)). "Ostaci okvirnog regiona" ili "FR" ostaci su oniostaci varijabilnog domena koji nisu ostaci hipervarijabilnog regiona, kako je ovde definisano. Hipervarijabilni region ili njegovi CDRs mogu da budu preneti sa jednog lanca antitela na drugi, ili na drugi protein da bi dodelili specifičnost vezivanja za antigen rezultujućem (složenom) antitelu ili vezujućem proteinu.
[0078] "Humanizovani" oblici nehumanih (npr., glodarskih) antitela su himerna antitela koja sadrže minimalnu sekvencu izvedenu iz nehumanog imunoglobulina. Najvećim delom, humanizovana antitela su humani imunoglobulini (recipijentno antitelo) u kojima su ostaci iz hipervarijabilnog regiona recipijenta zamenjene ostacima iz hipervarijabilnog regiona vrsta koje nisu humane (donorsko antitelo) kao što je miš, pacov, zec ili nehumani primat koji ima željenu specifičnost, afinitet i kapacitet. U nekim slučajevima, ostaci okvirnog regiona (FR) humanog imunoglobulina su zamenjene odgovarajućim nehumanim ostacima. Pored toga, humanizovana antitela mogu da sadrže ostatke koji nisu nađeni u recipijentnom antitelu ili u donorskom antitelu. Ove modifikacije se rade da bi se dodatno poboljšao učinak antitela. Uopšteno, humanizovano antitelo će uključivati suštinski sve od najmanje jednog, i tipično dva varijabilna domena, u kojima cele ili suštinski cele hipervarijabilne petlje odgovaraju onima iz nehumanog imunoglobulina i celi ili suštinski celi FR regioni su iz humane imunoglobulinske sekvence. Humanizovano antitelo će izborno sadržati i najmanje deo imunoglobulinskog konstantnog regiona (Fc), tipično onog iz humanog imunoglobulina. Za dodatne detalje, videti Jones et al., Nature 321:522-525 (1986); Riechmann et al., Nature 332:323-329 (1988); i Presta, Curr. Op. Struct. Biol.2:593-596 (1992).
[0079] Antitelo "sazrelog afiniteta" je ono sa jednom ili više izmena u jednom ili više njegovih hipervarijabilnih regiona koje rezultuju u poboljšanom afinitetu antitela za antigen, u poređenju sa roditeljskim antitelom koje nema ovu izmenu(e). U jednom aspektu, antitela sazrelog afiniteta će imati nanomolarne ili čak pikomolarne afinitete za ciljni antigen. Antitela sazrelog afiniteta se proizvode postupcima poznatim u stanju tehnike. Marks et al. Bio/Technology 10:779-783 (1992) opisuje sazrevanje afiniteta putem mešanja VH i VL domena. Nasumična mutageneza u CDR i/ili okvirnim ostacima je opisana kod: Barbas et al. Proc Nat. Acad. Sci, USA 91:3809-3813 (1994); Schier et al. Gene 169:147-155 (1995); Yelton et al. J. Immunol.
155:1994-2004 (1995); Jackson et al., J. Immunol. 154(7):3310-9 (1995); i Hawkins et al., J. Mol. Biol.226:889-896 (1992).
[0080] "Izolovano" antitelo je ono koje je identifikovano i razdvojeno i/ili izdvojeno iz komponente njegovog prirodnog okruženja. U određenim primerima izvođenja, antitelo će biti prečišćeno (1) do više od 95 tež.% proteina određeno postupkom po Lowry-ju, i alternativno, više od 99 tež.%, (2) do stepena dovoljnog da se dobije najmanje 15 ostataka N-terminalne ili unutrašnje aminokiselinske sekvence upotrebom sekvenatora sa rotirajućom posudom, ili (3) do homogenosti pomoću SDS-PAGE pod redukujućim ili neredukujućim uslovima korišćenjem Coomassie plave ili srebrne boje. Izolovano antitelo uključuje antitelo in situ u rekombinantnim ćelijama budući da najmanje jedna komponenta iz prirodnog okruženja antitela neće biti prisutna. Međutim, obično će izolovano antitelo biti pripremljeno pomoću najmanje jednog koraka prečišćavanja.
[0081] "Lečenje" se odnosi i na terapeutsko lečenje i na profilaktičke ili preventivne mere. Oni kojima je lečenje potrebno uključuju one koji već imaju bolest kao i one kod kojih bolest ili njen recidiv treba da se spreči. Dakle, pacijent koji ovde treba da se leči može da ima dijagnozu bolesti ili može da ima predispoziciju za, ili podložnost bolesti. Termini "pacijent" i "subjekat" se ovde koriste naizmenično.
[0082] Antitelo koje je formulisano je suštinski čisto i poželjno suštinski homogeno (tj. bez kontaminirajućih proteina itd). "Suštinski čisto" antitelo označava kompoziciju koja sadrži najmanje oko 90 tež.% antitela, u odnosu na ukupnu težinu proteina, alternativno, najmanje oko 95 tež.% ili 97 tež.%. "Suštinski homogeno" antitelo označava kompoziciju koja sadrži protein u kome je najmanje oko 99 tež.% proteina specifično antitelo, npr., anti-α4β7 antitelo, u odnosu na ukupnu težinu proteina.
[0083] "Klinička remisija", kako se ovde koristi, u vezi sa subjektima sa ulceroznim kolitisom, odnosi se na kompletni Mayo rezultat od 2 ili manje poena i bez pojedinačnih podrezultata većih od 1 poena. "Klinička remisija" Kronove bolesti se odnosi na CDAI rezultat od 150 poena ili manje.
[0084] "Klinički odgovor", kako se ovde koristi, u vezi sa subjektima sa ulceroznim kolitisom, odnosi se na smanjenje kompletnog Mayo rezultata od 3 ili više poena i 30% od polazne vrednosti, (ili delimični Mayo rezultat od 2 ili više poena i 25% ili više od polazne vrednosti, ako procena kompletnog Mayo rezultata nije obavljena pri poseti) sa pratećim smanjenjem podrezultata rektalnog krvarenja od 1 ili više poena ili apsolutnim rezultatom rektalnog krvarenja od 1 ili manje poena. "Klinički odgovor", kako se ovde koristi, u vezi sa subjektima sa Kronovom bolešću, odnosi se na smanjenje CDAI rezultata od 70 poena ili veće od polazne vrednosti (nedelja 0).
[0085] "Izlečenje mukoze", kako se ovde koristi, u vezi sa subjektima sa ulceroznim kolitisom, odnosi se na endoskopski podrezultat od 1 poena ili manje.
[0086] Kako se ovde koristi, "neuspeh lečenja" se odnosi na pogoršanje bolesti, potreua za lekovima za brzo otklanjanje simptoma ili hirurškom intervencijom za lečenje ulceroznog kolitisa ili Kronove bolesti. Lekovi za brzo otklanjanje simptoma su bilo koji novi lekovi ili bilo kakvo povećanje doze u odnosu na lekove bazalne linije, potrebno za lečenje novih ili nerazrešenih simptoma ulceroznog kolitisa ili Kronove bolesti (koji nisu protiv dijareje za kontrolu hronične dijareje).
Formulacije
[0087] Kao što je ovde opisano, otkriveno je da su anti-α4β7 antitela visoko stabilna kada su u suvoj, npr., liofilizovanoj formulaciji sa viškom (na molarnoj osovi) neredukcionog šećera. Naročito, liofilizovane formulacije u kojima je odnos neredukcionog šećera prema anti- α4β7 antitelu (mol:mol) veći od 600:1 su ovde prikazane kao stabilne tokom najmanje 2 godine.
[0088] Predmetni pronalazak daje, u prvom aspektu, formulaciju kao što je definisana u priloženim patentnim zahtevima.
[0089] Ako se želi, formulacija može dalje da sadrži metalni helator i/ili antioksidant, kao i druge farmaceutski prihvatljive ekscipijense. Pogodni metalni helatori obuhvataju, na primer, metilamin, etilendiamin, desferoksamin, trientin, histidin, malat, jedinjenja fosfonata, npr., etidronsku kiselinu, etilendiamintetrasirćetnu kiselinu (EDTA), etilenglikoltetrasirćetnu kiselinu (EGTA), i slično. Pogodni antioksidanti obuhvataju, na primer, limunsku kiselinu, mokraćnu kiselinu, askorbinsku kiselinu, lipoičnu kiselinu, glutation, tokoferol, karoten, likopen, cistein i slično.
[0090] Tečna formulacija može biti predstavljena vodenim rastvorima ili suspenzijama, pripremljenim u pogodnom vodenom rastvaraču, kao što je voda ili vodena/organska smeša, kao što su vodene alkoholne smeše. Tečne formulacije mogu imati pH između oko 5.5 i oko 7.5, između oko 6.0 i oko 7.0, ili između oko 6.0 i oko 6.5, kao što je oko 6.0, 6.1, 6.2, 6.3, 6.4 ili 6.5. Tečne formulacije mogu biti hlađene u frižideru (npr., 2-8°C) ili zamrznute (npr., na -20°C ili -80°C) za čuvanje. Čvrste formulacije mogu biti pripremljene na bilo koji pogodan način i mogu biti u obliku kolača ili praha, na primer. Čvrsta formulacija je pripremljena sušenjem tečne formulacije kao što je ovde opisano, na primer liofilizacijom, sušenjem putem raspršivanja, sušenjem na vazduhu u filmu (npr., za transdermalnu primenu), mešanjem u tečnoj emulziji i sušenjem kao sfera za oralnu primenu ili film za transdermalnu primenu. Kada je formulacija čvrsta formulacija, formulacija može imati sadržaj vlage od ne više od 5%, ne više od oko 4.5%, ne više od oko 4%, ne više od oko 3.5%, ne više od oko 3%, ne više od oko 2.5%, ne više od oko 2%, ne više od oko 1.5%, ne više od oko 1%, ili je značajno anhidrovana. Čvrste formulacije mogu biti rastvorene, tj. rekonstituisane, u pogodnom medijumu ili rasvaraču tako da postane tečnost pogodna za primenu. Pogodni rastvarači za rekonstituciju čvrste formulacije obuhvataju vodu, izotoničan fiziološki rastvor, pufer, npr., fosfatno puferisani fiziološki rastvor, Ringerov (laktatni ili dekstrozni) rastvor, minimalni esencijalni medijum, alkoholne/vodene rastvore, rastvor dekstroze, itd. Količina rastvarača može rezultovati u terapeutskoj koncentraciji proteina koja je viša, ista ili niža od koncentracije pre sušenja. U jednom aspektu, rekonstituisana koncentracija anti-α4β7 antitela je ista koncentracija kao u prethodno osušenoj tečnoj formulaciji.
[0091] Formulacija može da bude sterilna, i ovo može da se postigne postupcima poznatim stručnjaku u oblasti za proizvodnju sterilnih farmaceutskih formulacija pogodnih za primenu na humane subjekte, pre, ili nakon, pripreme formulacije. Formulacija može da bude sterilisana kao tečna, npr., pre sušenja i/ili nakon rekonstitucije filtracijom kroz male pore, putem aseptične obrade ili izlaganjem ultraljubičastom zračenju. Veličina pora filtera može da bude 0.1 µm ili 0.2 µm za otklanjanje mikroorganizama, ili 10 do 20 nm za otklanjanje virusnih čestica. Alternativno, ili dodatno, osušena formulacija može da bude sterilisana, npr., izlaganjem gama zračenju. U jednom aspektu, tečna formulacija anti-α4β7 antitela se steriliše filtracijom pre sušenja.
[0092] Formulacija koja je ovde opisana je stabilna posle čuvanja. Formulacija koja je ovde opisana je stabilna posle čuvanja u suvom stanju. Stabilnost može da bude ispitivana procenom fizičke stabilnosti, hemijske stabilnosti, i/ili biološke aktivnosti antitela u formulaciji oko vremena formulisanja kao i nakon skladištenja na zabeleženim temperaturama. Fizička i/ili hemijska stabilnost tečne formulacije ili rekonstituisanog suvog praška može da bude procenjena kvalitativno i/ili kvantitativno na mnogo različitih načina (videti, npr., Analytical Techniques for Biofarmaceutical Development, Rodriguez-Diaz et al. eds. Informa Healthcare (2005)), uključujući procenu formiranja agregata (na primer korišćenjem ekskluzione (ili gel filtracione) hromatografije (SEC), masene spektrometrije u kojoj se meri vreme leta jona s laserskom desorpcijom/jonizacijom iz matrice (MALDI-TOF MS), analitičkog ultracentrifugiranja, rasipanja svetlosti (foton korelaciona spektroskopija, dinamičko rasipanje svetlosti (DLS), višeugaono lasersko rasipanje svetlosti (MALLS)), protočne mikroskopske vizuelizacije, merenjem električnog otpora (uređajem coulter), merenjem slabljenja svetlosti ili drugim sistemima za brojanje čestica u tečnosti, merenjem zamućenosti, centrifugiranjem u gradijentu gustine i/ili vizuelnim pregledom); procenom heterogenosti naelektrisanja korišćenjem katjonske jonoizmenjivačke hromatografije (videti takođe Vlasak and Ionescu, Curr. Pharm. Biotechnol. 9:468-481 (2008) i Harris et al. J. Chromatogr. B Biomed. Sci. Appl.
752:233-245 (2001)), izoelektričnim fokusiranjem (IEF), npr., kapilarnom tehnikom (cIEF) ili kapilarnom zonalnom elektroforezom; amino-terminalnom ili karboksi terminalnom analizom sekvence; masenom spektrometrijskom analizom; SDS-PAGE ili SEC analizom za poređenje fragmentisanog, intaktnog i multimernog (tj., dimernog, trimernog, itd.) antitela; analizom peptidne mape (na primer tripsinska ili LYS- i slično); procenom biološke aktivnosti ili antigenvezujućefunkcije antitela; i slično. Biološka aktivnost ili antigen-vezujuća funkcija, npr., vezivanje anti-α4β7 antitela za MAdCAM (npr., MAdCAM-1) ili inhibicija vezivanja ćelija koje eksprimiraju integrin α4β7 za MAdCAM (npr., MAdCAM-1), npr., imobilisani MAdCAM (npr., MAdCAM-1), može da bude procenjena korišćenjem različitih tehnika dostupnih iskusnom praktičaru (videti npr., Soler et al., J. Pharmacol. Exper. Ther. 330:864-875 (2009)).
[0093] Stabilnost formulacije u čvrstom stanju može takođe da bude ocenjena kvalitativno i/ili kvantitativno na mnogo različitih načina, uključujući direktna ispitivanja, kao što je identifikacija kristalne strukture rentgenskom difrakcijom praha (XRPD); procena strukture antitela u čvrstom stanju korišćenjem tehnike infracrvene spektroskopije sa Furijeovom transformacijom (FTIR); i merenje termičkih prelaza u liofilizovanoj čvrstoj supstanci (topljenje, prelazak u staklasto stanje, itd.) korišćenjem diferencijalne skenirajuće kalorimetrije (DSC, npr., za procenu denaturiacije) i indirektnim ispitivanjima kao što je merenje sadržaja vlage pomoću testa Karl Fišera, npr., za ekstrapolaciju verovatnoće hemijske nestabilnosti zbog hidrolize. Merenje sadržaja vlage suve formulacije može da ukaže na to kako će formulacija da prođe kroz hemijsko ili fizičko razlaganje, pri čemu veći sadržaj vlage dovodi do više razlaganja.
[0094] Stabilnost može biti merena na izabranoj temperaturi tokom izabranog vremenskog perioda. U jednom aspektu, suva, (npr., liofilizovana) formulacija je stabilna na oko 40°C, 75% relativne vlažnosti najmanje oko 2-4 nedelje, najmanje oko 2 meseca, najmanje oko 3 meseca, najmanje oko 6 meseci, najmanje oko 9 meseci, najmanje oko 12 meseci, ili najmanje oko 18 meseci. U sledećem aspektu, formulacija (tečna ili suva (npr., liofilizovana)) je stabilna na oko 5°C i/ili 25°C i 60% relativne vlažnosti tokom najmanje oko 3 meseca, najmanje oko 6 meseci, najmanje oko 9 meseci, najmanje oko 12 meseci, najmanje oko 18 meseci, najmanje oko 24 meseca, najmanje oko 30 meseci, najmanje oko 36 meseci, ili najmanje oko 48 meseci. U sledećem aspektu, formulacija (tečna ili suva (npr., liofilizovana)) je stabilna na oko -20°C tokom najmanje oko 3 meseca, najmanje oko 6 meseci, najmanje oko 9 meseci, najmanje oko 12 meseci, najmanje oko 18 meseci, najmanje oko 24 meseca, najmanje oko 30 meseci, najmanje oko 36 meseci, najmanje oko 42 meseca, ili najmanje oko 48 meseci. Pored toga, tečna formulacija može, u nekim primerima izvođenja, biti stabilna posle zamrzavanja (do, npr., -80°C) i odmrzavanja, kao što je, na primer, posle 1, 2 ili 3 ciklusa zamrzavanja i odmrzavanja.
[0095] Nestabilnost može da uključuje bilo koji ili nekoliko parametara od: agregacije (npr., nekovalentne agregacije rastvorljivih supstanci (uzrokovane hidrofobnim interakcijama ili interakcijama naelektrisanja), kovalentne agregacije rastvorljivih supstanci (npr., preuređenje/premeštanje disulfidne veze), agregacije nerastvorljivih supstanci (uzrokovane denaturacijom proteinana dodirnim površinama tečnosti/vazduha i tečnosti/čvrste supstance)), deamidacije (npr. deamidacije Asn), oksidacije (npr. oksidacije Met), izomerizacije (npr. izomerizacije Asp), denaturacije, isecanja/hidrolize/fragmentacije (npr. fragmentacija regiona zgloba), obrazovanja sukcinimida, produženja N-kraja, obrade C-kraja, razlike u glikolizaciji, i slično.
[0096] Stabilna formulacija može da doprinese niskoj imunogenosti anti-α4β7 antitela. Imunogeno anti-α4β7 antitelo može da vodi odgovoru u kome se obrazuje humano-antihumano antitelo (HAHA) kod humanih subjekata ili pacijenata. Kod pacijenata koji razviju HAHA odgovor na anti-α4β7 antitelo mogu da se jave neželjeni događaji (npr., reakcija na mestu infuzije) nakon lečenja ili pacijenti mogu da eliminišu anti-α4β7 antitelo brzo, što rezultuje u smanjenju doze u odnosu na onu koja je planirana lečenjem. Izveštaj (Feagen et al. (2005) N. Engl. J. Med.352:2499-2507) ranog ispitivanja lečenja anti-α4β7 antitelom je ukazao na to da se humana anti-humana antitela razvijaju do 8. nedelje kod 44% lečenih pacijenata. Antitelo u ovom ispitivanju je skladišteno kao tečno i nije sadržalo polisorbat.
[0097] U nekim primerima izvođenja, formulacija može da poveća proporciju HAHA negativnih pacijenata do najmanje 40%, najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 80% ili najmanje 90% pacijenata u poređenju sa rezultatom HAHA za manje stabilnu formulaciju.
[0098] U nekim primerima izvođenja, formulacija anti-α4β7 antitela ima ≥ 50% glavne naelektrisane izoforme, ≥ 55% glavne naelektrisane izoforme, ili 65 do 70% glavne naelektrisane izoforme. U drugim aspektima, stabilna formulacija anti-α4β7 antitela ima ≤ 45% kiselih naelektrisanih izoformi, ≤ 40% kiselih naelektrisanih izoformi, ≤ 30% kiselih naelektrisanih izoformi ili 22 do 28% kiselih izoformi. U drugim aspektima, stabilna formulacija anti-α4β7 antitela ima ≤ 25% baznih izoformi, ≤ 20% baznih izoformi, ≤ 15% baznih izoformi, oko 5% baznih izoformi ili oko 10% baznih izoformi. U jednom aspektu, stabilna formulacija anti-α4β7 antitela ima ≥ 55% glavne izoforme, ≤ 30 % kiselih izoformi i/ili ≤ 20% baznih izoformi, npr., kao što je određeno pomoću CEX. U drugom aspektu, stabilna formulacija anti-α4β7 antitela ima ≥ 50% glavne izoforme, ≤ 45 % kiselih izoformi i/ili < 10% baznih izoformi, npr., kao što je određeno pomoću cIEF.
[0099] U nekim aspektima, suva, čvrsta formulacija anti-α4β7 antitela ima ≤10% sadržaja vlage, ≤ 5% sadržaja vlage ili < 2.5% sadržaja vlage. Vreme potrebno za rekonstituciju je ≤ 60 minuta, ≤ 50 minuta ili ≤ 40 minuta ili ≤ 30 minuta ili ≤ 20 minuta.
[0100] Sadržaj monomera i/ili sadržaj agregata (npr., kao dimera, trimera, tetramera, pentamera, oligomera i agregata višeg reda), na primer, u tečnoj formulaciji, ili u suvoj formulaciji posle rekonstitucije, može da bude izmeren pomoću SEC, MADI-TOF MS, analitičkog ultracentrifugiranja, rasipanja svetlosti (DLS ili MALLS) ili merenja na nano skali, kao što je analiza praćenja nano čestica NTA, (NanoSight Ltd, Wiltshire, UK). Razlaganje, karakterizacija i kvantifikacija agregata može da bude postignuto na brojne načine, uključujući povećanje dužine kolone za razdvajanje u SEC, npr., dužom kolonom ili dodavanjem serijski povezane druge ili više SEC kolona u liniji sa prvom analitičkom SEC kolonom, dopunjavanjem SEC kvantitativnog određivanja monomera metodom rasipanja svetlosti, ili primenom NTA.
[0101] U jednom primeru izvođenja, formulacija anti-α4β7 antitela ima ≥ 90% monomernog antitela, ≥ 95% monomernog antitela, ili 97 do 99% monomernog antitela. U drugom primeru izvođenja, većina materijala u formulaciji anti-α4β7 antitela ima srednju vrednost poluprečnika od ≤ 20 nm, ≤ 15 nm, ≤ 10 nm, ili oko 5 do oko 7 nm. U jednom aspektu, formulacija anti-α4β7 antitela sadrži ≥ 80% po količini teškog plus lakog lanca prema rezultatima analize proteina. U jednom aspektu, prisutno je ≥ 90% teškog plus lakog lanca. U drugom aspektu, formulacija anti-α4β7 antitela sadrži ≤ 10% agregata, < 5% agregata, ≤ 2.5% agregata, ≤ 1.5% agregata, ≤ 1.0% agregata ili ≤ 0.5% agregata. U drugom aspektu, stabilna formulacija anti-α4β7 antitela sadrži ≥ 96% monomera i/ili ≤ 2.5% agregata. U još jednom aspektu, stabilna formulacija antiα4β7 antitela sadrži oko 99% monomera i/ili oko < 1% agregata.
[0102] Veličine čestica, npr., agregata ili nerastvorenog ekscipijensa, na primer, u rekonstituisanoj formulaciji, mogu da budu izmerene metodom slabljenja svetlosti (npr., sistemom za brojanje čestica u tečnosti (HIAC) proizvođača Hach Ultra Analytics (Grants Pass, OR)), mikroskopski, uređajem coulter, ili sistemom zasnovanim na digitalnoj (npr., protočnoj) mikroskopskoj vizuelizaciji kao što je mikrofluidna vizuelizacija (MFI) proizvođača Brightwell (Ottawa, CA) ili analizator čestica FLOWCAM® Image proizvođača Fluid Imaging Technologies (Yarmouth, ME). U jednom aspektu, veličina čestica u preparatu anti-α4β7 antitela je oko 30 µm, oko 25 µm, oko 10 µm, oko 5 µm, oko 2 µm ili 1 µm ili manja. Količina čestica treba da bude što manja u formulacijama antitela. U jednom aspektu, količina čestica u formulaciji anti-α4β7 antitela je < 6000 čestica prečnika ≥ 10 µm i/ili < 600 čestica prečnika ≥ 25 µm u jednoj dozi (SAD farmakopeja, pogl. 788, brojanje metodom slabljenja svetla; polovina ovih količina za metodu mikroskopske kvantifikacije). U još jednom aspektu, količina čestica po mililitru, npr., merena pomoću MFI, u dozi formulacije anti-α4β7 antitela, npr., rekonstituisanoj formulaciji je oko 500 do oko 2000, ili oko 1000 do oko 3000 čestica od 2-10 µm po ml, oko 50 do oko 350 čestica od ≥10 µm po ml i oko 0 do oko 50 čestica od ≥25 µm po ml.
[0103] U jednom primeru izvođenja, formulacija anti-α4β7 antitela ima afinitet vezivanja od oko 60% do oko 140% referentnog standardnog anti-α4β7 antitela. U jednom aspektu, antiα4β7 antitelo u formulaciji koja je ovde opisana vezuje se za α4β7, npr., na ćeliji (WO98/06248 ili SAD patent br. 7,147,851), sa vrednošću od oko 80% do oko 120% referentnog standarda. U drugom primeru izvođenja, formulacija anti-α4β7 antitela ima sposobnost da inhibira najmanje 50%, ili najmanje 60% vezivanja ćelije koja eksprimira integrin α4β7 za MAdCAM, npr., MAdCAM-1, himerni molekul MAdCAM-Ig (videti SAD objavu patentne prijave br.20070122404, kao i za primere referentnog standarda).
[0104] Kao što je prethodno napomenuto, zamrzavanje formulacije je ovde specifično razmatrano. Stoga, formulacija može da bude ispitana na stabilnost pri zamrzavanju i odmrzavanju. Prema tome, antitelo u tečnoj formulaciji može da bude stabilno pri zamrzavanju i odmrzavanju formulacije, na primer antitelo može da bude stabilno nakon jednog, dva, tri, četiri, pet ili više ciklusa zamrzavanja/odmrzavanja.
[0105] Jedan ili više drugih farmaceutski prihvatljivih nosača, ekscipijenasa ili stabilizatora kao što su oni opisani kod Remington: The Science and Practice of Pharmacy, 21 st Edition, Hendrickson, R. Ed. (2005) mogu da budu uključeni u formulaciju pod uslovom da nemaju negativan uticaj na željena svojstva formulacije. Prihvatljivi nosači, ekscipijensi ili stabilizatori su netoksični za one koji ih primaju u korišćenim dozama i koncentracijama i uključuju; dodatna sredstva za puferisanje; ko-rastvarače; antioksidanse uključujući askorbinsku kiselinu i metionin; helirajuća sredstva kao što je EDTA; komplekse metala (npr., komplekse Znprotein); biorazgradive polimere kao što su poliestri; konzervanse; i/ili protiv-jone koji obrazuju soli kao što je natrijum.
α4β7 Antitela
[0106] Anti-α4β7 antitela koja su ovde opisana uključuju antitela iz bilo kog željenog izvora, kao što su u potpunosti humana antitela, mišja antitela, zečja antitela i slično, i bilo koja željena antitela nastala inžinjeringom, kao što su himerna antitela, humanizovana antitela, i slično. Antigen-vezujući fragmenti bilo kog od ovih tipova antitela, kao što su Fab, Fv, scFv, Fab' i F(ab')2fragmenti, takođe su pogodni za upotrebu u formulacijama.
[0107] Anti-α4β7 antitelo može da se veže za epitop na α4 lancu (npr., humanizovano MAb 21.6 (Bendig et al., SAD pat. br. 5,840,299)), na β7 lancu (npr., FIB504 ili humanizovani derivat (npr., Fong et al., SAD pat. br. 7,528,236)), ili za kombinovani epitop obrazovan udruživanjem α4 lanca sa β7 lancem. U jednom aspektu, antitelo se vezuje za kombinovani epitop na kompleksu α4β7, ali se ne vezuje za epitop na α4 lancu ili β7 lancu, osim ako lanci nisu povezani jedan sa drugim. Udruživanje α4 integrina sa β7 integrinom može da stvori kombinovani epitop, na primer dovođenjem u blizinu ostataka prisutnih na oba lanca koje zajedno sačinjavaju epitop ili konformacionim izlaganjem na jednom lancu, npr., lancu α4 integrina ili lancu β7 integrina, vezivnog mesta u epitopu koje je nepristupačno za vezivanje antitela u odsustvu odgovarajućeg partnera integrina, ili u odsustvu aktivacije integrina. U drugom aspektu, anti-α4β7 antitelo se vezuje i za lanac α4 integrina i za lanac β7 integrina, i na taj način je specifično za kompleks α4β7 integrina. Takva antitela mogu da se vežu za α4β7 ali se ne vezuju za α4β1, i/ili za αEβ7, na primer. U drugom aspektu, anti-α4β7 antitelo se vezuje za isti ili suštinski isti epitop kao Act-1 antitelo (Lazarovits, A. I. et al., J. Immunol., 133(4): 1857-1862 (1984), Schweighoffer et al., J Immunol., 151(2): 717-729, 1993; Bednarczyk et al., J Biol Chem., 269(11): 8348-8354, 1994). Ćelijska linija mišjeg hibridoma ACT-1, koja proizvodi mišje Act-1 monoklonsko antitelo, deponovana je prema odredbama Budimpeštanskog ugovora 22.08.2001, u ime Millennium Pharmaceuticals, Inc., 40 Landsdowne Street, Cambridge, Mass. 02139, SAD, u Američkoj kolekciji kultura sojeva, 10801 University Boulevard, Manassas, Va. 20110-2209, SAD, pod pristupnim brojem PTA-3663. U drugom aspektu, anti-α4β7 antitelo je humano antitelo ili α4β7-vezujući protein u kome se koriste CDR regioni obezbeđeni u SAD objavi patentne prijave br.2010/0254975.
[0108] U jednom aspektu, anti-α4β7 antitelo inhibira vezivanje α4β7 za jedan ili više od njegovih liganda (npr. mukozni adresin, npr., MAdCAM (npr., MAdCAM-1), fibronektin, i/ili vaskularni adresin (VCAM)). MAdCAM primata su opisani u PCT objavi WO 96/24673, čiji je celokupni sadržaj ovde obuhvaćen ovom referencom. U drugom aspektu, anti-α4β7 antitelo inhibira vezivanje α4β7 za MAdCAM (npr., MAdCAM-1) i/ili fibronektin bez inhibicije vezivanja za VCAM.
[0109] Anti-α4β7 antitela koja su ovde opisana su humanizovane verzije mišjeg Act-1 antitela. Pogodni postupci za pripremu humanizovanih antitela su dobro poznati u stanju tehnike. Uopšteno, humanizovano anti-α4β7 antitelo će sadržati teški lanac koji sadrži 3 regiona koji određuju komplementarnost (CDRs, CDR1, SEQ ID NO:8, CDR2, SEQ ID NO:9 i CDR3, SEQ ID NO: 10) mišjeg Act-1 antitela i odgovarajuće okvirne regione humanog teškog lanca; i takođe sadrže laki lanac koji sadrži 3 CDR regiona (CDR1, SEQ ID NO:11, CDR2, SEQ ID NO:12 i CDR3, SEQ ID NO:13) mišjeg Act-1 antitela i odgovarajuće okvirne regione humanog lakog lanca. Humanizovano Act-1 antitelo može da sadrži bilo koje pogodne humane okvirne regione, uključujući konsenzus okvirne regione, sa ili bez aminokiselinskih supstitucija. Na primer, jedna ili više aminokiselina okvirnog regiona može da bude zamenjena drugom aminokiselinom, kao što je aminokiselina na odgovarajućoj poziciji u mišjem Act-1 antitelu. Humani konstantni region ili njegov deo, ako je prisutan, može da bude izveden iz κ ili λ lakih lanaca, i/ili γ (npr., γ1, γ2, γ3, γ4), µ, α (npr., α1, α2), δ ili ε teških lanaca humanih antitela, uključujući alelne varijante. Određeni konstantni region (npr., IgG1), njegova varijanta ili delovi, mogu da budu odabrani u cilju da kreiraju efektorsku funkciju. Na primer, mutirani konstantni region (varijanta) može da bude ubačen u fuzioni protein tako da smanji vezivanje za Fc receptore i/ili sposobnost fiksacije komplementa (videti npr., Winter et al., GB 2,209,757 B; Morrison et al., WO 89/07142; Morgan et al., WO 94/29351, Dec.22, 1994). Humanizovane verzije Act-1 antitela su opisane u PCT objavama br. WO98/06248 i WO07/61679.
[0110] Anti-α4β7 humanizovana antitela koja su ovde opisana sadrže varijabilni region teškog lanca koja sadrži aminokiseline 20 do 140 u SEQ ID NO:2, i varijabilni region lakog lanca koji sadrži aminokiseline 20 do 131 u SEQ ID NO:4 ili aminokiseline 21 do 132 u SEQ ID NO:5. Po želji, može da bude prisutan pogodan humani konstantni region(i). Na primer, humanizovano anti-α4β7 antitelo može da sadrži teški lanac koji sadrži aminokiseline 20 do 470 u SEQ ID NO:2 i laki lanac koji sadrži aminokiseline 21 do 239 u SEQ ID NO:5. U drugom primeru, humanizovano anti-α4β7 antitelo može da sadrži teški lanac koji sadrži aminokiseline 20 do 470 u SEQ ID NO:2 i laki lanac koja sadrži aminokiseline 20 do 238 u SEQ ID NO:4. Slika 4 prikazuje poravnanje koje poredi generičke lake lance humanih antitela sa mišjim antitelima. Poravnanje ilustruje da je humanizovani laki lanac vedolizumaba (npr., Chemical Abstract Service (CAS, American Chemical Society) registarski broj 943609-66-3), sa dva mišjaostatka zamenjenim humanim ostacima, više human nego laki lanac LDP-02 (Slika 3). Osim toga, LDP-02 ima unekoliko hidrofobni, fleksibilni alanin 114 i hidrofilno mesto (Aspartat 115) koje je zamenjeno u vedolizumabu sa neznatno hidrofilnim treoninom 114 koji sadrži hidroksil i hidrofobnimostatkom valina 115 koja je potencijalno okrenuta ka unutra.
[0111] Dodatne supstitucije u sekvenci antitela mogu da budu, na primer, mutacije u okvirnim regionima teškog i lakog lanca, kao što su mutacija izoleucina u valin na ostatku 2 u SEQ ID NO: 14; mutacija metionina u valin na ostatku 4 u SEQ ID NO: 14; mutacija alanina u glicin na ostatku 24 u SEQ ID NO:15; mutacija arginina u lizin na ostatku 38 u SEQ ID NO:15; mutacija alanina u arginin na ostatku 40 u SEQ ID NO: 15; mutacija metionina u izoleucin na ostatku 48 u SEQ ID NO: 15; mutacija izoleucina u leucin na ostatku 69 u SEQ ID NO:15; mutacija arginina u valin na ostatku 71 u SEQ ID NO:15; mutacija treonina u izoleucin na ostatku 73 u SEQ ID NO:15; ili bilo koja njihova kombinacija; i zamena CDR regiona teškog lanca CDR regionima (CDR1, SEQ ID NO:8, CDR2, SEQ ID NO:9 i CDR3, SEQ ID NO: 10) mišjeg Act-1 antitela; i zamena CDR regiona lakog lanca CDR regionima lakog lanca (CDR1, SEQ ID NO:11, CDR2, SEQ ID NO:12 i CDR3, SEQ ID NO:13) mišjeg Act-1 antitela.
[0112] Anti-α4β7 humanizovana antitela za upotrebu u formulaciji sadrže varijabilni region teškog lanca koji ima oko 95%, 96%, 97%, 98%, ili 99% identičnosti sekvence sa aminokiselinama 20 do 140 u SEQ ID NO:2, i varijabilni region lakog lanca koji ima oko 95%, 96%, 97%, 98%, ili 99% identičnosti sekvence sa aminokiselinama 20 do 131 u SEQ ID NO:4 ili aminokiselinama 21 do 132 u SEQ ID NO:5. Identičnost aminokiselinske sekvence može da bude određena korišćenjem pogodnog algoritma za poravnanje sekvence, kao što su sistem Lasergene (DNASTAR, Inc., Madison, Wis.), korišćenjem podrazumevanih parametara. U primeru izvođenja, anti-α4β7 antitelo za upotrebu u formulaciji je vedolizumab (CAS, American Chemical Society, registracioni broj 943609-66-3).
[0113] Druga α4β7antitela mogu takođe da se koriste u formulacijama i režimima doziranja koji su ovde opisani. Na primer, α4β7 antitela opisana u SAD 2010/0254975 (Amgen, Inc.), pogodna su za upotrebu u formulacijama i postupcima za lečenje zapaljenske bolesti creva kod pojedinca.
[0114] Anti-α4β7 antitelo koje je ovde opisano može da bude proizvedeno ekspresijom sekvenci nukleinskih kiselina koje kodiraju svaki lanac u živim ćelijama, npr., ćelijama u kulturi. Različiti sistemi domaćin-ekspresioni vektor mogu da se koriste za eksprimiranje molekula antitela pronalaska. Takvi sistemi ekspresije u domaćinu predstavljaju nosače pomoću kojih kodirajuće sekvence od interesa mogu da se proizvedu i zatim prečiste, ali takođe predstavljaju i ćelije koje mogu, kada su transformisane ili transfekovane odgovarajućim nukleotidnim kodirajućim sekvencama, da eksprimiraju anti-α4β7 antitelo in situ. One uključuju, ali nisu ograničene na mikroorganizme kao što su bakterije (npr., E. coli, B. subtilis) transformisane rekombinantnom DNK bakteriofaga, ekspresionim vektorima sa plazmidnom DNK ili kozmidnom DNK koja sadrži sekvence koje kodiraju antitelo; kvasac (npr., Saccharomyces, Pichia) transformisan rekombinantnim ekspresionim vektorima kvasca koji sadrže sekvence koje kodiraju antitelo; sistemi ćelija insekata inficiranih rekombinantnim virusnim ekspresionim vektorima (npr., bakulovirus) koji sadrže sekvence koje kodiraju antitelo; sistemi biljnih ćelija inficiranih rekombinantnim virusnim ekspresionim vektorima (npr., mozaični virus karfiola, CaMV; mozaični virus duvana, TMV) ili transformisanih rekombinantnim plazmidnim ekspresionim vektorima (npr., Ti plazmid) koji sadrže sekvence koje kodiraju antitelo; ili sistemi sisarskih ćelija (npr., COS, CHO, BHK, 293, 3T3, NS0 ćelije) koje sadrže rekombinantne ekspresione konstrukte koji sadrže promotere izvedene iz genoma sisarskih ćelija (npr., metalotionein promoter) ili iz sisarskih virusa (npr., adenovirusni kasni promoter; 7.5K promoter virusa vakcinije). Na primer, sisarske ćelije kao što su ćelije ovarijuma kineskog hrčka (CHO), u spoju sa vektorom kao što je promoterski element glavnog intermedijarno-ranog gena humanog citomegalovirusa su efikasan ekspresioni sistem za antitela (Foecking et al., Gene 45:101 (1986); Cockett et al., Biotechnology 8:2 (1990)).
[0115] U bakterijskim sistemima, brojni ekspresioni vektori mogu da budu pogodno odabrani u zavisnosti od predviđene upotrebe molekula antitela koji se eksprimira. Na primer, kada treba da se proizvede velika količina takvih proteina, za proizvodnju farmaceutskih kompozicija molekula antitela, mogu da budu poželjni vektori koji upravljaju ekspresijom visokih nivoa proizvoda fuzionog proteina koji se lako prečišćavaju. Takvi vektori uključuju, ali bez ograničenja, E. coli ekspresioni vektor pUR278 (Ruther et al., EMBO J.2:1791 (1983)), u kome sekvenca koja kodira antitelo može da bude pojedinačno ubačena u vektor u isti okvir čitanja sa regionom koji kodira lac Z, tako da se proizvodi fuzioni protein; pIN vektori (Inouye & Inouye, Nucleic Acids Res. 13:3101-3109 (1985); Van Heeke & Schuster, J Biol. Chem.
24:5503-5509 (1989)); i slično. Vektori pGEX mogu takođe da se koriste za eksprimiranje stranih polipeptida kao fuzionih proteina sa glutation S-transferazom (GST). Uopšteno, takvi fuzioni proteini su rastvorljivi i mogu lako da se prečiste iz liziranih ćelija adsorpcijom i vezivanjem za matricu od glutation-agaroza perli, praćenim eluiranjem u prisustvu slobodnog glutationa. Vektori pGEX su dizajnirani da uključuju mesta razlaganja proteazom za trombin ili faktor Xa, tako da proizvod kloniranog ciljnog gena može da bude odvojen od GST fragmenta.
[0116] U sistemu poreklom od insekata, virus nuklearne poliedroze (AcNPV) Autographs californica se koristi kao vektor za eksprimiranje stranih gena. Virus raste u ćelijama Spodoptera frugiperda. Sekvenca koja kodira antitelo može da bude pojedinačno klonirana u neesencijalne regione (na primer poliedrinski gen) virusa i stavljena pod kontrolu AcNPV promotora (na primer poliedrinski promotor).
[0117] U sisarskim ćelijama-domaćinima, mogu da se koriste brojni ekspresioni sistemi zasnovani na virusima. U slučajevima kada se adenovirus koristi kao ekspresioni vektor, sekvenca koja kodira antitelo od interesa može da bude ubačena u adenovirusni kompleks koji kontroliše transkripciju/translaciju, npr., kasni promoter i trokomponentna vodeća sekvenca. Ovaj himerni gen može zatim da se ubaci u adenovirusni genom pomoću in vitro ili in vivo rekombinacije. Insercija u neesencijalni region virusnog genoma (npr., region E1 ili E3) će rezultovati u rekombinantnom virusu koji je vijabilan i sposoban da eksprimira molekul antitela u inficiranim domaćinima (npr., videti Logan & Shenk, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 81:355-359 (1984)). Specifični inicijacioni signali mogu takođe da budu potrebni za efikasnu translaciju ubačenih sekvenci koje kodiraju antitelo. Ovi signali uključuju ATG inicijacioni kodon i susedne sekvence. Osim toga, inicijacioni kodon mora da bude u fazi sa okvirom čitanja željene kodirajuće sekvence da bi se osigurala translacija celog inserta. Ovi egzogeni translacioni kontrolni signali i inicijacioni kodoni mogu da budu različitog porekla, i prirodnog i sintetičkog. Efikasnost ekspresije može da se poveća uključivanjem odgovarajućih pojačivača transkripcije, transkripcionih terminatora, itd. (videti Bittner et al., Methods in Enzymol.153:51-544 (1987)).
[0118] Osim toga, soj ćelijedomaćina može da bude odabran tako da modulira ekspresiju ubačenih sekvenci, ili da modifikuje i obrađuje proizvod gena na specifičan način koji je poželjan. Takve modifikacije (npr., glikozilacija) i obrada (npr., sečenje) proteinskih proizvoda mogu da budu važne za funkcionisanje proteina. Različite ćelije-domaćini imaju osobene i specifične mehanizme post-translacione obrade i modifikacije proteina i genskih proizvoda. Odgovarajuće ćelijske linije ili sistemi domaćina mogu da se odaberu kako bi se osigurala ispravna modifikacija i obrada stranog proteina koji je eksprimiran. U tom cilju, mogu da se koriste eukariotske ćelije-domaćini koje imaju ćelijski mehanizam za ispravnu obradu primarnog transkripta, glikozilaciju, i fosforilaciju genskog proizvoda. Takve sisarske ćelijedomaćine uključuju, ali bez ograničenja, ćelije ovarijuma kineskog hrčka (CHO), NS0, HeLa, VERY, bubreg bebe-hrčka (BHK), majmunski bubreg (COS), MDCK, 293, 3T3, WI38, ćelije humanog hepatocelularnog karcinoma (npr., Hep G2), ćelijske linije kancera dojke kao što su, na primer, BT483, Hs578T, HTB2, BT20 i T47D, i ćelijsku liniju normalne mlečne žlezde kao što su, na primer, CRL7030 i Hs578Bst.
[0119] Mehanizam glikozilacije različitih vrsta ćelija može da proizvede antitela sa drugačijim sastavom glikozilacije u odnosu na drugu vrstu ćelija, ili bez glikozilacije, kao u bakterijskim ćelijama. U jednom aspektu, vrste ćelija za proizvodnju anti-α4β7 antitela su sisarske ćelije, kao što su NS0 ili CHO ćelije. U jednom aspektu, sisarske ćelije mogu da sadrže deleciju enzima uključenog u ćelijski metabolizam i egzogeni gen od interesa može da bude operativno povezan sa zamenskim enzimom, npr., u konstruktu ili vektoru za uvođenje u ćelije, npr., transformacijom ili transfekcijom. Konstrukt ili vektor sa egzogenim genom donosi selektivnu prednost ćelijama koje nose konstrukt ili vektor kako bi se povećala proizvodnja polipeptida kodiranog egzogenim genom. U jednom primeru izvođenja, CHO ćelije su DG44 ćelije (Chasin and Urlaub (1980) PNAS SAD 77:4216), koje sadrže deleciju ili inaktivaciju gena za dihidrofolat reduktazu. U drugom primeru izvođenja, CHO ćelije su CHO K1 ćelije koje sadrže deleciju ili inaktivaciju gena za glutamin sintazu (videti, npr., SAD patent br.
5,122,464 ili 5,827,739).
Čvrste formulacije
[0120] Čvrste formulacije koje su ovde opisane se uopšteno pripremaju sušenjem tečne formulacije. Bilo koji pogodan postupak za sušenje može se koristi, kao što je liofilizacija ili sušenje raspršivanjem. Liofilizacija uključuje zamrzavanje tečne formulacije, obično u spremniku koji će se koristiti za skladištenje, otpremanje i distribuciju formulacije (npr., bočica). (Videti, npr., Gatlin and Nail in Protein Purification Process Engineering, ed. Roger G. Harrison, Marcel Dekker Inc., 317-367 (1994). Pošto je formulacija zamrznuta, atmosferski pritisak se snižava i temperatura se podešava da bi se omogućilo uklanjanje zamrznutog rastvarača npr., putem sublimacije. Ovaj korak postupka liofilizacije se ponekad naziva primarno sušenje. Po želji, temperatura tada može da se poveća da bi se uklonio sav rastvarač koji je još uvek vezan za suvu formulaciju isparavanjem. Ovaj korak postupka liofilizacije se ponekad naziva sekundarno sušenje. Kada formulacija dostigne željeni stepen suvoće, postupak sušenja je završen i spremnici se tada zapečate. Finalna čvrsta formulacija se ponekad naziva "liofilizovana formulacija" ili "kolač." Postupak liofilizacije može da bude izveden korišćenjem bilo koje pogodne opreme. Pogodna oprema za liofilizaciju je dostupna iz brojnih komercijalnih izvora (npr., SP Scientific, Stone Ridge, NY).
[0121] Različite pogodne aparature mogu da se koriste za sušenje tečnih formulacija kako bi se proizvela čvrsta (npr., liofilizovana) formulacija. Uopšteno, liofilizovane formulacije pripremaju stručnjaci u oblasti korišćenjem zapečaćene komore sa policama na koje su smeštene bočice sa tečnom formulacijom koja treba da se osuši. Temperatura polica, kao i brzina hlađenja i zagrevanja može da se kontroliše, kao i pritisak u komori. Jasno je da se različiti parameteri postupka koji su ovde diskutovani odnose na postupak izveden korišćenjem ovog tipa aparature. Osobe sa uobičajenim znanjem u ovoj oblasti mogu lako da prilagode parametre koji su ovde opisani drugim tipovima aparatura za sušenje po želji.
[0122] Pogodne temperature i vrednost vakuuma za primarno i sekundarno sušenje može lako da odredi stručnjak u oblasti. Uopšteno, formulacija se zamrzava na temperaturi od oko -30°C ili manje, kao što je -40°C ili - 50°C. Brzina hlađenja može da utiče na količinu i veličinu kristala leda u matrici. Primarno sušenje se uopšteno izvodi na temperaturi koja je oko 10°C, oko 20°C, oko 30°C, oko 40°C ili oko 50°C viša od temperature zamrzavanja. U jednom aspektu, uslovi primarnog sušenja mogu da se podese tako da se anti-α4β7 antitelo održava ispod temperature staklastog prelaza ili temperature kolapsa formulacije. Iznad temperature kolapsa, amorfna zamrznuta matrica može da teče (dolazi do kolapsa), sa rezultatom takvim da molekuli proteina mogu da ne budu okruženi rigidnom, čvrstom matricom, i molekuli proteina mogu da ne budu stabilni u matrici u kojoj je došlo do kolapsa. Takođe, može da bude teško u potpunosti osušiti formulaciju ukoliko dođe do kolapsa. Rezultujuće veće količine vlage u formulaciji mogu da vode većoj brzini degradacije proteina i smanjenja vremena tokom koga liofilizovani proizvod može da bude skladišten pre nego što njegov kvalitet opadne do neprihvatljivog nivoa. U jednom aspektu, temperatura police i pritisak u komori su odabrani tako da održavaju temperaturu proizvoda ispod temperature kolapsa tokom primarnog sušenja. Temperatura staklastog prelaza zamrznute formulacije može da se meri postupcima poznatim u stanju tehnike, npr., diferencijalnom skenirajućom kalorimetrijom (DSC). Temperatura kolapsa može da se meri postupcima poznatim u stanju tehnike, npr. mikroskopiranjem sušenja zamrzavanjem. Odnos neredukcionog šećera prema proteinu (mol:mol) i količine drugih komponenti formulacije uticaće na temperaturu staklenog prelaza i temperaturu kolapsa. U nekim primerima izvođenja, temperaturastaklenog prelaza formulacije α4β7 antitela je oko -35°C do oko -10°C, oko -35°C do oko -25°C, ili oko -35°C do oko -29°C. U sledećem primeru izvođenja, temperatura staklenog prelaza formulacije α4β7 antitela je oko -29°C. U nekim primerima izvođenja, temperatura staklenog prelaza formulacije α4β7 antitela je oko -30°C, oko -31°C, oko -32°C, oko -33°C, oko -34°C, oko -35°C ili oko -36°C. U nekim primerima izvođenja, temperatura kolapsa formulacije α4β7 antitela je oko -30°C do oko 0°C, oko -28°C do oko -25°C ili oko -20°C do oko -10°C. U sledećem primeru izvođenja, temperaturakolapsa formulacije α4β7 antitela je oko -26°C. Bez želje da se vežemo za bilo koju određenu teoriju, što je brža stopa izgradnje, to je viša temperaturakolapsa proizvoda. Korak primarnog sušenja može da ukloni najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70% ili više rastvarača. U jednom aspektu, korak primarnog sušenja uklanja više od 80% rastvarača iz formulacije anti-α4β7 antitela.
[0123] Primarno sušenje je zavisno od temperature i pritiska na polici. Uslovi za primarno sušenje mogu biti određeni empirijski sa liofilizacijom pod različitim parametrima procesa. Primarno sušenje takođe može biti matematički modelirano na osnovu temperature proizvoda. Jednačine prenosa mase i toplote (Milton, et al. (1997) PDA J of Pharm Sci & Tech, 51: 7-16), zajedno sa poznavanjem Rp i Kv, omogućavaju razumevanje kombinacije i interakcije ulaznih promenljivih uključujući ulazne promenljive procesa kao što su temperatura i pritisak police i promenljive formulacije koje su obuhvaćene u Rp vrednosti. Ovi modeli mogu da pomognu u određivanju parametara koji će se koristiti za efikasan postupak na bazi ograničenja temperature proizvoda pomoću temperature kolapsa i sposobnosti opreme.
Jednačina 3
Jednačina 4
[0124] Jednačina 1 se odnosi na stopu sublimacije (dm/dt) u toku primarnog sušenja do površina unutrašnjeg poprečnog preseka spremnika (Ap), pritisak pare leda (Po), pritisak komore (Pc), i normalizovana po površini rezistencija masenog prenosa za kolač i zapušač (Rp). Pona dodirnoj površini sublimacije može biti određen iz jednačine 2, gde se Poodnosi na temperaturu proizvoda leda na dodirnoj površini sublimacije, koja je aproksimacija od temperature proizvoda (Tp), koja može biti merena sa termoelementom na dnu bočice ili može biti izvedena iz gornjih jednačina kada su određene druge promenljive. Jednačina 3 se odnosi na stopu toplotnog prenosa sa police na bočice, gde je Avpovršina bočice, Kvje koeficient toplotnog prenosa bočice, Tsje temperaturapolice i Tpje temperatura proizvoda. Jednačina 4 spaja jednačine toplotnog i masenog prenosa, gde je ΔHs toplota sublimacije.
[0125] Kao što se vidi iz jednačina za primarno sušenje, temperatura police (Ts), temperaturaproizvoda (Tp), pritisak komore (Pc), otpornost masenog transfera kolača (Rp), i koeficijent toplotnog prenosa (Kv) može da utiče na stopu sublimacije.
[0126] Izborni korak posle zamrzavanja i pre primarnog sušenja je sparivanje. U ovom koraku temperatura police liofilizatora je povišena iznad staklenog prenosa formulacije tokom kratkog vremenskog perioda, npr., oko 2 do 6 časova, oko 3 do 5 časova ili oko 4 časa, zatim je temperatura police ponovo snižena do ispod temperature staklenog prenosa formulacije. Sparivanjemože biti korišćeno za kristalizaciju sredstva za punjenjei za formiranje većih, ujednačenijih kristala leda. Postupak sparivanja može da utiče na vreme rekonstitucije zbog toga što spareni, osušeni kolač ima veću specifičnu površinu od nesparenog, osušenog kolača. Korak sparivanja formulacije α4β7 antitela može biti na oko -30°C do oko -10°C ili oko -25°C do oko -15°C. U jednom aspektu, temperaturasparivanja za formulaciju α4β7 antitela je oko -20°C.
[0127] Sekundarno sušenje je generalno izvedeno na temperaturi koja je iznad temperature zamrzavanja tečne formulacije. Na primer, sekundarno sušenje može biti izvedeno na oko 10°C, oko 20°C, oko 30°C, oko 40°C ili oko 50°C. U jednom aspektu, temperaturaza sekundarno sušenje je temperatura sredine, npr., 20-30°C. Vreme za sekundarno sušenje bi trebalo da je dovoljno da redukuje količinu vlage do <5%.
[0128] Ciklus liofilizacije može da uključuje zamrzavanje na oko -45°C, sparivanjena oko -20°C, ponovno zamrzavanje na oko -45°C, primarno sušenje na oko -24°C i 150 mTorr i sekundarno sušenje na oko 27°C i 150 mTorr.
[0129] Na Rp utiče sadržaj čvrstih supstanci zamrznutog DP i termalnu istorijuDP (stadijumi zamrzavanja, sparivanja i ponovnog zamrzavanja) koja utiče na strukturu pora kolača. Termalna istorija takođe može da utiče na stadijum sekundarnog sušenja, gde veća specifična površina može da pomogne u desorpciji vode (Pikal, et al. (1990) Int. J. Pharm., 60: 203-217). Korisni parametri postupka za kontrolu u toku primarnih i sekundarnih stadijuma liofilizacije mogu biti temperatura police i pritisak komore u toku svakog stadijuma ciklusa sušenja.
[0130] Za proporcionalno povećanje, punjenje uređaja za sušenje zamrzavanjem i sadržaj čvrste supstance mogu da utiču na ciklus sušenja. Na vreme primarnog sušenja može da utiče sadržaj čvrstih supstanci u formulaciji. Na većem sadržaju čvrstih supstanci, npr., gde koncentracije ukupnih čvrstih supstanci (ekscipijenasa i/ili proteina) varira više od 10 tež./zapr.% ili više od 15 tež./zapr.%, npr., 50 do 100% varijanse iz formulacija čije se vreme sušenja određuje, može se uticati na vreme sušenja. Na primer, formulacije sa većim sadržajem čvrstih supstanci mogu imati duže vreme sušenja nego formulacija sa niskim sadržajem čvrstih supstanci. U nekim primerima izvođenja, procenat upotrebe kapaciteta uređaja za sušenje zamrzavanjem može biti u opsegu od oko 25 do oko 100%. Na većem punjenju % kapaciteta, vreme primarnog sušenja može da se poveća do 2-puta u poređenju sa nižim kapacitetom punjenja %. Razlike između vremena primarnog sušenja na različitom punjenju % se povećava kako se sadržaj čvrstih supstanci povećava. U jednom primeru izvođenja, sadržaj čvrstih supstanci je manji od 20-25% i punjenje je od 25-100%.
[0131] Veličina bočice može da bude odabrana na osnovu površine koja će biti izložena polici i vakuumu tokom liofilizacije. Vreme sušenja je direktno proporcionalno visini kolača, tako da veličina bočice može da se izabere na osnovu visine kolača koja je ocenjena kao razumna. Bočica sa velikim prečnikom u odnosu na zapreminu može da obezbedi bolji kontakt sa policom za efikasni prenos toplote tokom ciklusa liofilizacije. Razblaženi rastvor antitela u velikoj zapremini tečnosti će zahtevati duže vreme sušenja. Neophodno je obezbediti ravnotežu između veličine bočice i zapremine formulacije, jer veće bočice mogu da budu skuplje za skladištenje i otpremanje i imaju veći odnos praznog prostora i formulacije, i mogu da izlože veliki udeo formulacije degradaciji pod uticajem vlage tokom dugotrajnog skladištenja. Za dozu od 300 mg, formulacija anti-α4β7 antitela može imati zapreminu od 3 mL, 5 ml, 6 ml, 10 ml, 20 ml, 50 ml ili 100 ml pre liofilizacije. U jednom aspektu, veličina bočice je 20 ml za rastvor od 60 mg/ml u dozi od 300 mg.
[0132] Nakon liofilizacije, bočica može da se zapečati, npr., zapušavanjem, pod vakuumom. Alternativno, gas, npr., suvi vazduh ili azot, može da bude uveden u spremnik pre nego što se ovaj zapečati. Tamo gde je problem oksidacija, gas uveden u komoru za liofilizaciju može da sadrži gas koji usporava ili sprečava oksidaciju liofilizovanog proizvoda. U jednom aspektu gas je neoksigenisani gas, npr., azot, ili inertni gas, npr., helijum, neon, argon, kripton ili ksenon. U drugom aspektu, gas je azot ili argon.
[0133] U nekim primerima izvođenja koji su ovde opisani, pre-liofilizaciona zapremina formulacije anti-α4β7 antitela je ista kao zapremina rekonstituisanog rastvora pre primene. Na primer, formulacija koja je oko 5.5 ml pre-liofilizacije može biti rekonstituisana do zapremine od oko 5.5 ml, dodavanjem količine tečnosti, npr. vode ili fiziološkog rastvora, koja uzima u obzir zapreminu suvih čvrstih supstanci. U drugim primerima izvođenja, može biti poželjno liofilizovati formulaciju anti-α4β7 antitela u različitoj zapremini od zapremine rekonstituisanog rastvora. Na primer, formulacija anti-α4β7 antitela može biti liofilizovana kao razblaženi rastvor, npr.0.25x, 0.5x ili 0.75x i rekonstituisana do 1x dodavanjem manje tečnosti, npr., 75% manje, pola ili 25% manje od zapremine pre liofilizacije. U jednom primeru izvođenja, doza od 300 mg može biti liofilizovana kao rastvor 30 mg/ml antitela u 5% saharoze i rekonstituisana do rastvora od 60 mg/ml antitela u 10% saharoze. Alternativno, liofilizovana formulacija antiα4β7 antitela može biti rekonstituisana u razblaženiji rastvor od formulacije pre liofilizacije.
Lečenje formulacijom antitela
[0134] Postupak za lečenje bolesti ili poremećaja kod subjekta sadrži primenu kod subjekta formulacije anti-α4β7 antitela koja je ovde opisana, u količini koja je efikasna u lečenju bolesti ili poremećaja, npr., kod ljudi. Humani subjekat može da bude odrasla osoba (npr., 18 godina ili starija), adolescent, ili dete. Humani subjekat može da bude osoba od 65 godina ili starija. Nasuprot alternativnim terapeutskim režimima doziranja, kod humanog subjekta starosti 65 godina ili starijeg, nisu potrebne nikakve modifikacije režima doziranja koji je ovde opisan, i može da bude primenjena uobičajena formulacija anti-α4β7 antitela koja je ovde opisana.
[0135] Subjekat je mogao da pokazuje nedostatak adekvatnog odgovora, gubitak odgovora, ili da bude netolerantan na lečenje imunomodulatorom, antagonistom TNF-α, ili njihovim kombinacijama. Pacijent je mogao prethodno da bude lečen najmanje jednim kortikosteroidom (npr., prednizon) od zapaljenske bolesti creva. Neadekvatan odgovor na kortikosteroide odnosi se na znake i simptome perzistentno aktivnog oblika bolesti uprkos istoriji od najmanje jednog 4 nedelje dugog indukcionog režima koji je uključivao dozu ekvivalentnu sa 30 mg prednizona, dnevno, oralno tokom 2 nedelje, ili intravenski tokom 1 nedelje. Gubitak odgovora na kortikosteroide odnosi se na dva neuspela pokušaja da se smanji doza kortikosteroida ispod doze ekvivalentne sa 10 mg prednizona, dnevno, oralno. Netolerancija na kortikosteroide uključuje istoriju Kušingovog sindroma, osteopenje/osteoporoze, hiperglikemje, nesanice i/ili infekcije.
[0136] Imunomodulator može da bude, na primer, oralni azatioprin, 6-merkaptopurin, ili metotreksat. Neadekvatan odgovor na imunomodulator odnosi se na znake i simptome perzistentno aktivnog oblika bolesti uprkos istoriji od najmanje jednog 8 nedelja dugog režima oralne primene azatioprina (≥ 1.5 mg/kg), 6-merkaptopurina (≥0.75 mg/kg), ili metotreksata (≥12.5 mg/nedelja). Netolerancija na imunomodulatore uključuje, ali bez ograničenja, mučninu/povraćanje, abdominalni bol, pankreatitis, anomalije LFT, limfopeniju, genetsku mutaciju TPMT i/ili infekciju.
[0137] Subjekat može imati nedostatak adekvatnog odgovora sa, gubitkom odgovora, ili je bio tolerantan na tretman TNF-α antagonistom. Antagonist TNF-α, na primer, predstavlja sredstvo koje inhibira biološku akitivnost TNF-α, i poželjno se vezuje za TNF-α, kao što je monoklonsko antitelo, npr., REMICADE (infliksimab), HUMIRA (adalimumab), CIMZIA (certolizumab pegol), SIMPONI (golimumab) ili cirkulišući receptorski fuzioni protein kao što je ENBREL (etanercept). Neadekvatan odgovor na antagonist TNF-α odnosi se na znake i simptome perzistentno aktivnog oblika bolesti uprkos istoriji od najmanje jednog 4 nedelje dugog indukcionog režima od 5 mg/kg infliksimaba, IV, 2 doze s razmakom od najmanje 2 nedelje; jedne doze od 80 mg adalimumaba subkutano, nakon toga jedne doze od 40 mg, sa razmakom od najmanje dve nedelje; ili 400 mg certolizumab pegola subkutano, 2 doze sa razmakom od najmanje 2 nedelje. Gubitak odgovora na antagonist TNF-α odnosi se na recidiv simptoma tokom terapije održavanja nakon prethodno postignutog kliničkog efekta. Netolerancija na antagoniste TNF-α uključuje, ali bez ograničenja, reakciju povezanu sa infuzijom, demijelinizaciju, srčanu insuficijenciju, i/ili infekciju.
[0138] Gubitak održavanja remisije, kako se ovde koristi za subjekte obolele od ulceroznog kolitisa, odnosi se na povećanje Mayo rezultata od najmanje 3 poena i modifikovanog Baron rezultata od najmanje 2.
[0139] Formulacije anti-α4β7 antitela koje su ovde opisane mogu da sadrže antitelo koje (1) može da se veže za integrin α4β7 in vitro i/ili in vivo; i (2) može da modulira aktivnost ili funkciju integrina α4β7, kao što je (a) funkcija vezivanja (npr., sposobnost integrina α4β7 da se veže za MAdCAM (npr., MAdCAM-1), fibronektin i/ili VCAM-1) i/ili (b) funkcija infiltracije leukocita, uključujući angažovanje i/ili nakupljanje leukocita u tkivima (npr., sposobnost inhibiranja migracije limfocita u tkivo mukoze tankog creva). U jednom primeru izvođenja, antitelo u formulaciji može da se veže za integrin α4β7, i može da inhibira vezivanje integrina α4β7 za jedan ili više njegovih liganada (npr., MAdCAM (npr., MAdCAM-1), VCAM-1, fibronektin), inhibirajući tako infiltraciju leukocita u tkiva (uključujući angažovanje i/ili nakupljanje leukocita u tkivima). U drugom primeru izvođenja, antitelo u formulaciji može da se veže za integrin α4β7, i može selektivno da inhibira vezivanje integrina α4β7 za jedan ili više njegovih liganada (npr., MAdCAM (npr., MAdCAM-1), VCAM-1, fibronektin), inhibirajući tako infiltraciju leukocita u tkivo (uključujući angažovanje i/ili nakupljanje leukocita u tkivima). Takve formulacije anti-α4β7 antitela mogu da inhibiraju ćelijsku adheziju ćelija koje nose integrin α4β7 za vaskularne endotelijalne ćelije u mukoznim tkivima, uključujući tkiva povezana sa gastrointestinalnim traktom, limfoidne organe ili leukocite (posebno limfocite kao što su T ili B ćelije) in vitro i/ili in vivo. U još jednom primeru izvođenja, formulacija anti-α4β7 antitela predmetnog pronalaska može da inhibira interakciju α4β7 sa MAdCAM (npr., MAdCAM-1) i/ili fibronektinom. U još jednom primeru izvođenja, formulacija anti-α4β7 antitela predmetnog pronalaska može da inhibira interakciju α4β7 sa MAdCAM (npr., MAdCAM-1) i/ili fibronektinom selektivno, npr., bez inhibiranja interakcije α4β7 sa VCAM.
[0140] Formulacije anti-α4β7 antitela koje su ovde opisane mogu da se koriste da moduliraju (npr., inhibiraju (smanje ili spreče)) funkciju vezivanja i/ili funkciju infiltracije leukocita (npr., limfocita, monocita) integrina α4β7. Na primer, humanizovani imunoglobulini koji inhibiraju vezivanje integrina α4β7 za ligand (tj., jedan ili više liganda) mogu da budu primenjeni prema postupku za lečenje bolesti povezanih sa infiltracijom leukocita (npr., limfocita, monocita) u tkiva (uključujući angažovanje i/ili nakupljanje leukocita u tkivima), naročito tkiva koja eksprimiraju molekul MAdCAM (npr., MAdCAM-1).
[0141] Efikasna količina formulacije anti-α4β7 antitela (tj., jedna ili više) se primenjuje kod pojedinca (npr., sisara, kao što je čovek ili drugi primat) u cilju lečenja takve bolesti. Na primer, inflamatorne bolesti, uključujući bolesti koje su povezane sa leukocitnom infiltracijom gastrointestinalnog trakta (uključujući endotelijum povezan sa gastrointestinalnim traktom), druga mukozna tkiva, ili tkiva koja eksprimiraju molekul MAdCAM (npr., MAdCAM-1) (npr., tkiva povezana sa gastrointestinalnim traktom, kao što su venule u lamina propria tankog i debelog creva; i mlečna žlezda (npr., mlečna žlezda u laktaciji)), mogu da budu lečene prema predmetnom postupku. Slično, pojedinac koji ima bolest povezanu sa infiltracijom leukocita u tkiva kao rezultat vezivanja leukocita za ćelije (npr., endotelijalne ćelije) koje eksprimiraju MAdCAM (npr., MAdCAM-1) može da se leči prema predmetnom pronalasku.
[0142] Bolesti koje mogu da se leče uključuju zapaljensku bolest creva (IBD), kao što je ulcerozni kolitis, Kronovu bolest, ileitis, celijakiju, netropski spru, enteropatiju povezanu sa seronegativnim artropatijama, mikroskopski ili kolageni kolitis, eozinofilni gastroenteritis, ili paučitis nastao nakon proktokolektomije, i ileoanalnu anastomozu. Poželjno, zapaljenska bolest creva je Kronova bolest ili ulcerozni kolitis. Ulcerozni kolitis može da pokazuje umereni do teški oblik aktivnosti ulceroznog kolitisa. Lečenje može da rezultuje u izlečenju mukoze kod pacijenata koji pate od umerenog do teškog oblika aktivnosti ulceroznog kolitisa. Lečenje može takođe da rezultuje u smanjenju, eliminaciji, ili smanjenju i eliminaciji upotrebe kortikosteroida na pacijenta.
[0143] Druge bolesti koje mogu da se leče korišćenjem formulacija pronalaska su pankreatitis i insulin-zavisni dijabetes melitus. Objavljeno je da MAdCAM (npr., MAdCAM-1) eksprimiraju neki sudovi u egzokrinom pankreasu kod NOD (negojaznih dijabetičnih) miševa, kao i kod BALB/c i SJL miševa. Ekspresija MAdCAM-1 je navodno bila indukovana na endotelijumu ostrvaca pankreasa koja su u inflamatornom stanju kod NOD miša, i MAdCAM-1 je bio preovlađujući adresin eksprimiran u NOD endotelijumu ostrvaca u ranim stadijumima insulitisa (Hanninen, A., et al., J Clin. Invest., 92: 2509-2515 (1993)). Lečenje NOD miševa bilo sa anti-MAdCAM ili anti-β7 antitelima sprečilo je razvoj dijabetesa (Yang et al., Diabetes, 46:1542-1547 (1997)). Dalje, primećeno je nakupljanje limfocita koji eksprimiraju α4β7 u ostrvcima, i MAdCAM-1 je bio uključen u vezivanje ćelija limfoma preko α4β7 za sudove u inflamatornim ostrvcima (Hanninen, A., et al., J. Clin. Invest., 92: 2509-2515 (1993)) ili za gastrointestinalni trakt u limfomu mantle ćelija (Geissmann et al., Am. J. Pathol., 153:1701-1705 (1998)).
[0144] Primeri zapaljenskih bolesti povezanih sa mukoznim tkivima koje mogu da se leče korišćenjem formulacije pronalaska uključuju holecistitis, holangitis (Adams and Eksteen Nature Reviews 6:244-251 (2006) Grant et al., Hepatology 33:1065-1072 (2001)), npr., primarni sklerozni holangitis, Behčetovu bolest, npr., tankog creva, ili periholangitis (žučni kanal i tkivo koje okružuje jetru), i bolest transplanta protiv domaćina (npr., u gastrointestinalnom traktu (npr., nakon transplantacije kosne srži) (Petrovic et al. Blood 103:1542-1547 (2004)). Kao što se vidi kod Kronove bolesti, zapaljenje se često proširuje izvan mukozne površine, shodno tome, hronične zapaljenske bolesti, kao što su sarkoidoza, hronični gastritis, npr., autoimuni gastritis (Katakai et al., Int. Immunol., 14:167-175 (2002)) i druga idiopatska stanja mogu da budu podložna tretmanu.
[0145] Ovde je opisan postupak za inhibiranje infiltracije leukocita u mukozno tkivo. Ovde je opisan postupak za lečenje kancera (npr., tumora pozitivnog na α4β7, kao što je limfom). Drugi primeri zapaljenskih bolesti povezanih sa mukoznim tkivima koje mogu da se leče korišćenjem formulacije pronalaska uključuju mastitis (mlečna žlezda) i sindrom iritabilnog kolona.
[0146] Bolesti ili patogeni čije etiologije koriste interakciju MAdCAM (npr., MAdCAM-1) i α4β7 mogu da se leče anti-α4β7 antitelom u formulaciji koja je ovde opisana. Primeri takvih bolesti uključuju poremećaje imunodeficijencije, kao one izazvane humanim virusom imunodeficijencije (Videti, npr., WO2008140602).
[0147] Formulacija pronalaska se primenjuje u efikasnoj količini koja inhibitra vezivanje α4β7 integrina za njegov ligand. Za terapiju, efikasna količina će biti dovoljna da se postigne željeno terapeutsko (uključujući profilaktičko) dejstvo (kao što je količina dovoljna da smanji ili spreči vezivanje i/ili prenos signala posredovan α4β7 integrinom, inhibirajući tako adheziju i infiltraciju leukocita i/ili povezane ćelijske odgovore). Efikasna količina anti-α4β7 antitela, npr., efikasan titar dovoljan da održi zasićenost, npr., neutralizaciju, α4β7 integrina, može da izazove klinički odgovor ili remisiju zapaljenske bolesti creva. Formulacija pronalaska može da se primeni kao pojedinačna doza ili višestruke doze. Doziranje može da bude određeno postupcima poznatim u stanju tehnike i može da zavisi, na primer, od starosti pojedinca, osetljivosti, tolerancije i opšteg zdravstvenog stanja. Primeri načina primene uključuju topikalne puteve kao što su nazalna ili inhalaciona ili transdermalna primena, enteralne puteve, kao što su krozcev za hranjenje ili supozitorije, i parenteralne puteve, kao što su intravenska, intramuskularna, subkutana, intraarterijska, intraperitonealna, ili intravitrealna primena. Pogodne doze antitela mogu da budu od oko 0.1 mg/kg telesne težine do oko 10.0 mg/kg telesne težine po tretmanu, na primer oko 2 mg/kg do oko 7 mg/kg, oko 3 mg/kg do oko 6 mg/kg, ili oko 3.5 do oko 5 mg/kg. U određenim primerima izvođenja, primenjena doza je oko 0.3 mg/kg, oko 0.5 mg/kg, oko 1 mg/kg, oko 2 mg/kg, oko 3 mg/kg, oko 4 mg/kg, oko 5 mg/kg, oko 6 mg/kg, oko 7 mg/kg, oko 8 mg/kg, oko 9 mg/kg, ili oko 10 mg/kg.
[0148] Dozaod 300 mg anti-α4β7 antitela može biti razblažena u 250 ml fiziološkog rastvora ili 5% rastvora dekstroze za primenu.
[0149] U nekim aspektima, režim doziranja ima dve faze, indukcionu fazu i fazu održavanja. U indukcionoj fazi, antitelo ili njegov antigen-vezujući fragment se primenjuje na način koji brzo obezbeđuje efikasnu količinu antitela ili njegovog antigen-vezujućeg fragmenta pogodnu za određene svrhe, kao što su indukovanje imunološke tolerancije na antitelo ili njegov antigenvezujući fragment ili za izazivanje kliničkog odgovora i ublažavanja simptoma zapaljenske bolesti creva. Na pacijenta može da se primeni indukciona faza lečenja kada se prvi put leči anti-α4β7 antitelom, kada se leči nakon dugog odsustva terapije, npr., više od tri meseca, više od četiri meseca, više od šest meseci, više od devet meseci, više od jednu godinu, više od osamnaest meseci ili više od dve godine od terapije anti-α4β7 antitelom, ili tokom faze održavanja terapije anti-α4β7 antitelom, ukoliko je došlo do povratka simptoma zapaljenske bolesti creva, npr., do recidiva nakon remisije bolesti. U nekim primerima izvođenja, indukciona faza režima rezultuje u višoj vrednosti srednje minimalne preostale serumske koncentracije, npr., koncentracije neposredno pre sledeće doze, od srednje minimalne preostale serumske koncentracije u ravnotežnom stanju održavane tokom režima održavanja.
[0150] U fazi održavanja, antitelo ili njegov antigen-vezujući fragment se primenjuje na način koji održava odgovor postignut indukcionom terapijom sa stabilnim nivoom antitela ili njegovog antigen-vezujućeg fragmenta. Režima održavanja može da spreči povratak simptoma ili recidiv zapaljenske bolesti creva. Režim održavanja može da obezbedi pogodnost za pacijenta, npr., da bude jednostavan režim doziranja ili da ne zahteva česta putovanja zbog lečenja. U nekim primerima izvođenja, režim održavanja može da uključuje primenu anti-α4β7 antitela ili njegovog antigen-vezujućeg fragmenta, npr., u formulaciji koja je ovde opisana, prema strategiji izabranoj iz grupe koja se sastoji od niske doze, primene koja nije česta, samoprimene i kombinacije svega prethodno pomenutog.
[0151] U jednom primeru izvođenja, npr., tokom indukcione faze terapije, režim doziranja obezbeđuje efikasnu količinu anti-α4β7 antitela ili antigen-vezujućeg fragmenta u formulaciji koja je ovde opisana za uvođenje u remisiju zapaljenske bolesti creva kod humanog pacijenta. U nekim primerima izvođenja, efikasna količina anti-α4β7 antitela je ona koja je dovoljna za postizanje srednje minimalne preostale serumske koncentracije anti-α4β7 antitela od oko 5 µg/ml do oko 60 µg/ml, oko 15 µg/ml do oko 45 µg/ml, oko 20 µg/ml do oko 30 µg/ml, ili oko 25 µg/ml do oko 35 µg/ml, do kraja indukcione faze. Trajanje indukcione faze može da bude oko četiri nedelje, oko pet nedelja, oko šest nedelja, oko sedam nedelja, ili oko osam nedelja lečenja. U nekim primerima izvođenja, indukcioni režim može da koristi strategiju odabranu iz grupe koja se sastoji od visoke doze, česte primene, i kombinacije visoke doze i česte primene anti-α4β7 antitela ili njegovog antigen-vezujućeg fragmenta, npr., u formulaciji koja je ovde opisana. Indukciono doziranje može da bude jednom, ili različitim brojem od više od jedne doze, npr., najmanje dve doze. Tokom indukcione faze, doza može da se primeni jednom dnevno, svaki drugi dan, dva puta nedeljno, jednom nedeljno, jednom na svakih deset dana, jednom na svake dve nedelje ili jednom svake tri nedelje. U nekim primerima izvođenja, indukcione doze se primenjuju u prve dve nedelje terapije anti-α4β7 antitelom. U jednom primeru izvođenja, indukciono doziranje može da bude jednom na početku lečenja (dan 0) i jednom na oko dve nedelje nakon započinjanja lečenja. U drugom primeru izvođenja, trajanje indukcione faze je šest nedelja. U drugom primeru izvođenja, trajanje indukcione faze je šest nedelja i više indukcionih doza se primenjuje tokom prve dve nedelje.
[0152] U nekim primerima izvođenja, npr., kada se započinje lečenje pacijenta sa ozbiljnom zapaljenskom bolešću creva (npr., kod pacijenata kod kojih nije uspela terapija sa anti-TNFα,), indukciona faza treba da traje duže nego kod pacijenata sa blagom ili umerenom bolešću. U nekim primerima izvođenja, indukciona faza na pacijenta sa ozbiljnom bolešću može da traje najmanje 6 nedelja, najmanje 8 nedelja, najmanje 10 nedelja, najmanje 12 nedelja ili najmanje 14 nedelja. U jednom primeru izvođenja, indukcioni režim doziranja na pacijenta sa ozbiljnom bolešću može da uključuju dozu u nultoj nedelji (početak lečenja), dozu u 2. nedelji i dozu u 6. nedelji. U drugom primeru izvođenja, indukcioni režim doziranja na pacijenta sa ozbiljnom bolešću može da uključuju dozu u nultoj nedelji (početak lečenja), dozu u 2. nedelji i dozu u 6. nedelji i dozu u 10. nedelji.
[0153] U jednom primeru izvođenja, npr., tokom faze održavanja terapije, režim doziranja održava srednju minimalnu preostalu serumsku koncentraciju u ravnotežnom stanju, npr., koncentraciju platoa neposredno pre sledeće doze, od oko 5 do oko 25 µg/mL, oko 7 do oko 20 µg/mL, oko 5 do oko 10 µg/mL, oko 10 do oko 20 µg/mL, oko 15 do oko 25 µg/mL ili oko 9 do oko 13 µg/mL anti-α4β7 antitela. U drugom primeru izvođenja, režim doziranja npr., tokom faze održavanja terapije, održava srednju minimalnu preostalu serumsku koncentraciju u ravnotežnom stanju od oko 20 do oko 30 µg/mL, oko 20 do oko 55 µg/mL, oko 30 do oko 45 µg/mL, oko 45 do oko 55 µg/mL ili oko 35 do oko 40 µg/mL anti-α4β7 antitela.
[0154] Doza može da se primeni jednom nedeljno, jednom svake 2 nedelje, jednom svake 3 nedelje, jednom svake 4 nedelje, jednom svakih 6 nedelja, jednom svakih 8 nedelja ili jednom svakih 10 nedelja. Viša doza ili doza koja se češće primenjuje, npr., jednom nedeljno, jednom svake 2 nedelje, jednom svake 3 nedelje ili jednom svake 4 nedelje može da bude korisna za uvođenje u remisiju aktivne bolesti ili za lečenje novog pacijenta, npr., za indukovanje tolerancije na anti- α4β7 antitelo. Ređa doza, npr., jednom svake 4 nedelje, jednom svakih 5 nedelja, jednom svakih 6 nedelja, jednom svakih 8 nedelja ili jednom svakih 10 nedelja, može da bude korisna za preventivnu terapiju, npr., za održavanje remisije na pacijenta sa hroničnom bolešću. U jednom aspektu, režim lečenja predstavlja lečenje nultog dana, oko 2. nedelje, oko 6. nedelje i svakih 4 ili 8 nedelja nakon toga. U sledećem primeru izvođenja, režim održavanja obuhvata dozu svakih 8 nedelja. U jednom primeru izvođenja, gde pacijent na režimu održavanja jedne doze svakih osam nedelja ima povratak jednog ili više simptoma bolesti, npr., ima relaps, učestalost doziranja može biti povećana, npr., do jednom svake 4 nedelje.
[0155] Doza može biti primenjivana na pacijenta patient oko 20 minuta, oko 25 minuta, oko 30 minuta, oko 35 minuta ili oko 40 minuta.
[0156] Režim doziranja može da bude optimizovan tako da izazove klinički odgovor i kliničku remisiju zapaljenske bolesti creva na pacijenta. U nekim primerima izvođenja, režim doziranja ne menja odnos CD4 prema CD8 u cerebrospinalnom fluidu pacijenata koji primaju tretman.
[0157] U nekim aspektima, dugotrajna klinička remisija, na primer, klinička remisija koji se održava tokom najmanje dve, najmanje tri, najmanje četiri posete nadležnog lekara u toku perioda od šest meseci ili jedne godine nakon početka lečenja, može da se postigne optimizovanim režimom doziranja.
[0158] U nekim aspektima, dugotrajan klinički odgovor, na primer, klinički odgovor koji se održava tokom najmanje 6 meseci, najmanje 9 meseci, najmanje jedne godine, nakon početka lečenja, može da se postigne optimizovanim režimom doziranja.
[0159] U jednom primeru izvođenja, režim doziranja sadrži početnu dozu od 300 mg, drugu dozu od 300 mg oko dve nedelje posle početne doze, treću dozu od 300 mg na oko šest nedelja posle početne doze, nakon koje sledi četvrta i kasnije doze od 300 mg svake četiri nedelje ili svakih osam nedelja posle treće doze.
[0160] U nekim primerima izvođenja, postupak za lečenje, doza ili režim doziranja smanjuje verovatnoću da će pacijent razviti HAHA odgovor na anti-α4β7 antitelo. Razvoj HAHA, npr., mereno pomoću antitela koja su reaktivna prema anti-α4β7 antitelu, može da poveća klirens anti-α4β7 antitela, npr., da smanji serumsku koncentraciju anti-α4β7 antitela, npr., snižavanjem broja anti-α4β7 antitela vezanih za integrin α4β7, čineći tako lečenje manje efikasnim. U nekim primerima izvođenja, da bi se sprečio HAHA, pacijent može da se leči indukcionim režimom praćenim režimom održavanja. U nekim primerima izvođenja, nema prekida između indukcionog režima i režima održavanja. U nekim primerima izvođenja, indukcioni režim obuhvata primenu višestrukih doza anti-α4β7 antitela kod pacijenta. Da bi se sprečio HAHA, pacijent može da se leči visokom početnom dozom, npr., najmanje 1.5 mg/kg, najmanje 2 mg/kg, najmanje 2.5 mg/kg, najmanje 3 mg/kg, najmanje 5 mg/kg, najmanje 8 mg/kg, najmanje 10 mg/kg ili oko 2 do oko 6 mg/kg, ili učestalim početnim primenama, npr., oko jednom nedeljno, oko jednom svake dve nedelje ili oko jednom svake tri nedelje, standardne doze kada se započinje lečenje anti-α4β7 antitelom. U nekim primerima izvođenja, postupak za lečenje održava najmanje 30%, najmanje 40%, najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 80%, najmanje 90% ili najmanje 95% pacijenata HAHA-negativnim. U drugim primerima izvođenja, postupak za lečenje održava pacijente HAHA-negativnim najmanje 6 nedelja, najmanje 10 nedelja, najmanje 15 nedelja, najmanje šest meseci, najmanje 1 godinu, najmanje 2 godine, ili tokom trajanja lečenja. U nekim primerima izvođenja, pacijenti, ili najmanje 30%, najmanje 40%, najmanje 50% ili najmanje 60% pacijenata koji razviju HAHA održavaju nizak titar, npr., ≤125, anti-α4β7 antitela. U primeru izvođenja, postupak za lečenje održava najmanje 70% pacijenata HAHA-negativnim najmanje 12 nedelja nakon početka lečenja anti-α4β7 antitelom.
[0161] Formulacija može da se primeni kod pojedinca (npr., čoveka) samostalno ili zajedno sa drugim sredstvom. Formulacija pronalaska može da se primeni pre, zajedno sa ili nakon primene dodatnog sredstva. U jednom primeru izvođenja, primenjuje se više od jedne formulacije koja inhibira vezivanje integrina α4β7 za njegove ligande. U takvom primeru izvođenja, može da se primeni sredstvo, npr., monoklonsko antitelo, kao što je anti-MAdCAM (npr., anti-MAdCAM-1) ili anti-VCAM-1 monoklonsko antitelo. U drugom primeru izvođenja, dodatno sredstvo inhibira vezivanje leukocita za endotelijalni ligand putem drugačijim od puta delovanja α4β7. Takvo sredstvo može da inhibira vezivanje, npr. limfocita koji eksprimiraju hemokinski (C-C motiv) receptor 9 (CCR9) za hemokin (TECK ili CCL25) koji eksprimira timus, ili sredstvo koje sprečava vezivanje LFA-1 za međućelijski adhezioni molekul (ICAM). Na primer, kao dodatak formulaciji predmetnog pronalaska primenjuje se anti-TECK ili anti-CCR9 antitelo ili mali molekul CCR9 inhibitor, kao što su inhibitori opisani u PCT objavi WO03/099773 ili WO04/046092, ili anti-ICAM-1 antitelo ili oligonukleotid koji sprečava ekspresiju ICAM. U još jednom primeru izvođenja, dodatni aktivni sastojak (npr., antiinflamatorno jedinjenje, kao što je sulfasalazin, azatioprin, 6-merkaptopurin, anti-inflamatorne supstance koje sadrže 5-aminosalicilnu kiselinu, drugo nesteroidno anti-inflamatorno jedinjenje, steroidno anti-inflamatorno jedinjenje, ili antibiotici koji se uobičajeno primenjuju za IBD (npr. ciprofloksacin, metronidazol), ili drugo biološko sredstvo (npr. antagonisti TNF alfa) može da se primeni u kombinaciji sa formulacijom predmetnog pronalaska.
[0162] U primeru izvođenja, doza leka za kombinovanu primenu može da bude s vremenom smanjena tokom perioda lečenja formulacijom koja sadrži anti-α4β7 antitelo. Na primer, pacijent koji se leči steroidom (npr. prednizonom, prednizolonom) na početku, ili pre, lečenja formulacijom anti-α4β7 antitela bio bi podvrgnut režimu snižavanja doze steroida počevši već od 6 nedelja lečenja formulacijom anti-α4β7 antitela. Doza steroida će biti smanjena za oko 25% u okviru 4-8 nedelja od započinjanja smanjenja, za 50 % na oko 8-12 nedelja i 75% na oko 12-16 nedelja smanjenja doze tokom lečenja formulacijom anti-α4β7 antitela. U jednom aspektu, za oko 16-24 nedelja lečenja formulacijom anti-α4β7 antitela, doza steroida može da se isključi. U drugom primeru, pacijent koji se leči anti-inflamatornim jedinjenjem, kao što je 6-merkaptopurin na početku, ili pre, lečenja formulacijom anti-α4β7 antitela bio bi podvrgnut režimu snižavanja doza anti-inflamatornog jedinjenja slično režimu smanjivanja za doziranje steroida, kao što je prethodno opisano.
[0163] U jednom primeru izvođenja, postupak sadrži primenu efikasne količine formulacije prema pronalasku na pacijenta. Ako je formulacija u čvrstom, npr., suvom stanju, postupak primene može da sadrži korak prevođenja formulacije u tečno stanje. U jednom aspektu, suva formulacija može biti rekonstituisana, npr., pomoću tečnosti kao što je opisano u prethodnom tekstu, za upotrebu u injekciji, npr. intravenskoj, intramuskularnoj ili subkutanoj injekciji. U sledećem aspektu, čvrsta ili suva formulacija može biti primenjena topikalno, npr., u flasteru, kremi, aerosolu ili supozitoriji.
[0164] Pronalazak se takođe odnosi na postupak za lečenje bolesti povezane sa leukocitnom infiltracijom tkiva koja eksprimiraju molekul MAdCAM (npr., MAdCAM-1). Postupak obuhvata primenu kod pacijenta kome je to potrebno efikasne količine formulacije anti-α4β7 antitela pronalaska. U primeru izvođenja, bolest predstavlja bolest transplanta protiv domaćina. U nekim primerima izvođenja, bolest je bolest povezana sa leukocitnom infiltracijom tkiva kao rezultat vezivanja leukocita koji eksprimiraju integrin α4β7 za endotelijum povezan sa gastrointestinalnim traktom koji eksprimira molekul MAdCAM (npr., MAdCAM-1). U drugim primerima izvođenja bolest je gastritis (npr., eozinofilni gastritis ili autoimuni gastritis), pankreatitis, ili insulin-zavisni dijabetes melitus. U drugim primerima izvođenja, bolest je holecistitis, holangitis, ili periholangitis.
[0165] Ovde je opisan postupak za lečenje zapaljenske bolesti creva kod pacijenta. U jednom primeru izvođenja, postupak obuhvata subkutanu primenu na pacijenta efikasne količine formulacije anti-α4β7 antitela pronalaska. U nekim primerima izvođenja, zapaljenska bolest creva je ulcerozni kolitis ili Kronova bolest. U drugim primerima izvođenja, zapaljenska bolest creva je celijakija, enteropatija povezana sa seronegativnim artropatijama, mikroskopski ili kolageni kolitis, gastroenteritis (npr., eozinofilni gastroenteritis), ili paučitis.
[0166] U nekim primerima izvođenja, lečenje anti-α4β7 antitelom ne menja odnos limfocita CD4:CD8. Odnosi CD4:CD8 mogu da se mere u krvi, aspiratu limfnog čvora, i cerebrospinalnom fluidu (CSF). Odnosi limfocita CD4+:CD8+ u CSF kod zdravih pojedinaca su tipično veći od ili jednaki do oko 1. (Svenningsson et al., J. Neuroimmunol. 1995;63:39-46; Svenningsson et al., Ann Neurol. 1993; 34:155-161). Imunomodulator može da menja odnos CD4:CD8 do vrednosti manje od 1.
Proizvodni artikli
[0167] Ovde je opisan proizvodni artikal koji sadrži farmaceutsku formulaciju predmetnog pronalaska i obezbeđuje uputstva za njenu upotrebu. Proizvodni artikal sadrži spremnik.
Pogodni spremnici uključuju, na primer, boce, bočice (npr., bočice sa dve komore, bočicu tečne formulacije sa ili bez igle, bočicu čvrste formulacije sa ili bez bočice tečnosti za rekonstituciju sa ili bez igle), špriceve (kao što su špricevi sa dve komore, prethodno napunjeni špricevi) i test-epruvete. Spremnik može da bude napravljen od različitih materijala kao što je staklo, metal ili plastika. Spremnik sadrži formulaciju i etiketu na njemu, ili povezanu sa njim, spremnik može da naznači uputstva za upotrebu. U drugom primeru izvođenja, formulacija može da bude pripremljena za samo-primenu i/ili sadrži uputstva za samo-primenu. U jednom aspektu, spremnik koji sadrži formulaciju može da bude bočica za pojedinačnu upotrebu. U drugom aspektu, spremnik koji sadrži formulaciju može da bude bočica za višestruku upotrebu, koja omogućava ponovljenu primenu (npr., od 2-6 primena) formulacije, npr., korišćenjem više od jednog dela rekonstituisane formulacije. Proizvodni artikal može dodatno da uključuje druge materijale poželjne sa komercijalne i korisničke tačke gledišta, uključujući druge pufere, razblaživače, filtere, igle, špriceve i dodatke za pakovanje sa uputstvima za upotrebu kao što je napomenuto u prethodnom odeljku.
Klinička analiza i analiza kvaliteta
[0168] Ovde je opisan postupak za određivanje da li farmaceutska formulacija ispunjava standarde kvaliteta proizvoda. Postupak može da sadrži procenu liofilizovane farmaceutske formulacije (npr., humanizovano anti-α4β7 antitelo) koja sadrži ispitivanje formulacije da bi se procenio izgled, određivanje vremena rekonstitucije, određivanje sadržaja vlage liofilizovane formulacije, merenje agregata u liofilizovanoj formulaciji, merenje fragmentacije, merenje oksidacije/deamidacije i izborno procenu biološke aktivnosti i potencije, pri čemu postizanje unapred određenih standarda pokazuje da je proizvod indikovan za kliničku upotrebu.
[0169] Prihvatljivi nivoi kvaliteta obuhvataju ≤5.0% vlage, ≤40 minutavremena rekonstitucije, pH 6.3 ±0.3 rekonstituisane tečnosti, 54.0 do 66.0 mg/ml koncentracije antitela, ≥55.0% glavne izoforme pomoću CEX, ≥96.0% monomerapomoću SEC, ≤2.5% visoke molekulske težine (agregati), ≥90% H+L lanaca pomoću SDS-PAGE, 60 - 140% referentne standardne adhezije.
[0170] Pronalazak će biti potpunije shvaćen u vezi sa sledećim primerima. Oni ne bi trebalo, međutim, da se tumače kao da ograničavaju obim pronalaska.
PROTOKOL RAZVOJA ZA PRIPREMU FORMULACIJE
A. Rastvor anti-α4β7 antitela
[0171] Boce zamrznutog preparata visoke koncentracije anti-α4β7 antitela (vedolizumab, 50 mM histidin, 125 mM arginin, 0.06% polisorbat 80, pH 6.3) su odmrznute na sobnoj temperaturi u trajanju od 16-24 časa. Odmrznute boce su sakupljene u nerđajuću čeličnu posudu za mešanje i mešane. Preparat je zatim razblažen puferom za razblaživanje A (50 mM histidin, 125 mM arginin, 0.06% polisorbat 80, pH 6.3) do 80 mg/mL vedolizumabai mešan. Saharoza je zatim dodata razblaživanjem preparata sa puferom za razblaživanje B koji sadrži saharozu (50 mM histidin, 125 mM arginin, 40% saharoza, 0.06% polisorbat 80, pH 6.3). Ovaj korak razblažuje preparat anti-α4β7 antitela do tečne formulacije od 60 mg/mL vedolizumaba, 50 mM histidina, 125 mM arginina, 10% saharoze, 0.06% polisrobata 80, pH 6.3.
B. Liofilizacija
[0172] Tečna formulacija anti-α4β7 antitela u 60 mg/ml u 50 mM histidina, 125 mM arginina, 0.06% polisorbata 80, 10% saharoze, na pH6.3 je sipana u 20 mL staklene bočice sa 5.52 mL po bočici i zapušači su postavljeni u liofilizacioni položaj. Bočice su postavljane na police podešene na oko 20°C u liofilizatoru. Posle postavljanja svih bočica i zatvaranja vrata, temperatura police je snižena da bi se rastvor zamrznuo, oko -45°C. Posle 3 časa na ovoj temperaturi,temperaturapolica je povišena do -20°C za sparivanje. Posle sparivanja od četiri časa, temperaturapolica je snižena da bi se rastvor ponovo zamrznuo, oko -45°C. Posle ekvilibracije bočica do ove temperature, vazduh je ispražnjen iz komore. Kada je pritisak 150 mTorr, temperaturapolice je povišena do temperature primarnog sušenja, oko -24°C. Primarno sušenje traje sve dok savkristalni led nije pretvoren u paru iz bočica. Zatim je temperaturapolice povišena do 27°C za sekundarno sušenje u trajanju od 16 časova, sve dok vlaga nije bila približno manja od 2.5% liofilizovane formulacije. Kada je završeno sekundarno sušenje, gasoviti azot je napunjen nazad u komoru sve dok se nije dostigao pritisak sredine. Bočice su zatvorene zapušačima i uklonjene iz liofilizatora.
C. Čuvanje i upotreba liofilizovanog anti-α4β7 antitela
[0173] Liofilizovane bočice anti-α4β7 antitela su čuvane na -70°C, -20°C, 2-8°C ili 25°C tokom željenih vremenskih perioda. Kada je spremna za upotrebu, bočica je ekvilibrisana do sobne temperature. Zatim je sadržaj bočice rekonstituisan sa špricom koji sadrži vodu za injekciju ("WFI") upotrebom 21 G igle. Količina WFI je određena tako da je krajnja zapremina rekonstituisanog rastvora antitela iste zapremine preliofilizovanog rastvora. Za 5.52 ml preliofilizovane zapremine, dodato je 4.8 ml WFI. Bočica je pažljivo zakovitlana i zatim održavana 10-30 minutada bi se omogućila rekonstituicija formulacije, zatim je rastvor antitela uklonjen upotrebom šprica i dodat u IV kesu za IV infuziju na pacijenta.
PRIMERI
PRIMER 1
KOMPARATIVNI PODACI ZA RAZLIČITI % ŠEĆERA I AMINOKISELINA U LIOFILIZOVANIM FORMULACIJAMA
[0174] Dizajn prisutupa eksperimentima je izveden da bi se posmatrao efekat različitog molarnog odnosa šećera (saharoza i manitol) prema proteinu, molarni odnos argininaprema proteinu, i molarna količina histidinskog pufera. Histidini argininsu poznati po tome što ne kristalizuju u toku procesa liofilizacije, što ih čini potencijalnim krio ili lio protektantima. 1.5 mL formulacije je napunjen u 5 mL bočice liofilizovane primarnim sušenjem na -30°C, 150 mT i sekundarnim sušenjem na 20°C, 150 mT. Stabilnost liofilizovanih formulacija rekonstituisanoh do 1.5 ml posle različitih uslova čuvanja je prikazana u Tabelama 1-3 (sakupljanje 60 mg/ml rezultata iz dva eksperimenta). Slika 6A prikazuje prediktivne modele za promene u procentu monomera, procentu agreagata i procentu glavne izoforme kada je čuvana na 40°C kada je varirana pH i molarni odnos šećera i arginina. Stabilnost formulacije je bila najbolja na niskoj pH i visokom molarnom odnosu (šećera arginin) prema proteinu. Na ispitivanim molarnim količinama histidina, histidinnije uticao na stabilnost formulacije. Sve formulacije su imale 1-2% vlage u toku čuvanja.
Tabela 1: Promena u procentima monomera kada je čuvana na 5°C, 25°C/60% relativne vlažnosti i 40°C/75% relativne vlažnosti u trajanju od 3 meseca. Procenat monomera je meren upotrebom ekskluzione hromatografije (SEC).
Tabela 2: Promena u procentu agregata kada je čuvana na 5°C, 25°C/60% relativne vlažnosti, i 40°C/75% relativne vlažnosti u trajanju od 3 meseca. Procenat monomera je meren upotrebom ekskluzione hromatografije (SEC).
Tabela 3: Promena u procentu glavne izoforme kada je čuvana na 5°C, 25°C/60% relativne vlažnosti, i 40°C/75% relativne vlažnosti u trajanju od 3 meseca. Glavna izoforma je merena upotrebom katjonsko izmenjivačke hromatografije (CEX).
[0175] SL. 6A prikazuje predviđene modele na bazi statističke analize podataka za 40°C iz Tabela 1-3. Model za promenu u procentu monomeramesečno na 40°C pomoću SEC analize je -3.10 (0.386)*pH 0.000516*((molašećera+molaarginina)/molaproteina)). Model za promenu u procentu agregata mesečno na 40°C pomoću SEC analize je 2.43 - (0.263)*pH -0.000787*((mola šećera mola arginina)/mola proteina)). Model za promenu u procentu glavne izoforme mesečno na 40°C pomoću CEX analize je -2.54 (0.109)*pH 0.00130*((molašećera+mola arginina)/mola proteina)). Centralna linija prikazuje rezultate za prediktivne modele i spoljašnja linija prikazuje 95% granicu poverenja za prediktivne modele.
[0176] SL. 6B prikazuje alternativne modele na bazi statističke analize podataka za40°C iz Tabela 1-3 kada su ulazni faktori - pH, molarni odnos šećera:proteinai molarni odnos arginina:proteina. Model za promenu u procentu monomeramesečno na 40°C pomoću SEC analize je -3.02 (0.370)*pH 0.000482*((molašećera)/(mola proteina) 0.000657*((mola arginina/mola proteina). Model za promenu u procentu agregata mesečno na 40°C pomoću SEC analize je 2.35 - (0.244)*pH - 0.000727*((molašećera)/(mola proteina) - 0.00102*((mola arginina)/(mola proteina)). Model za promenu u procentu glavne izoforme mesečno na 40°C pomoću CEX analize je -2.92 (0.210)*pH 0.00164*((mola šećera)/)/(mola proteina) -0.000220*((mola arginina)/(mola proteina)). Centralna linija prikazuje rezultate za prediktivne modele i spoljašnje linije prikazuju 95% granicu poverenja za prediktivne modele.
Primer 2
Podaci o stabilnosti
[0177] Tri primarne serije formulacija (serija A, B i C) su testirane za stabilnost posle čuvanja na propisanim uslovima čuvanja (5 i 25°C/60% relativne vlažnosti do 24 meseca). Sve tri serije sadrže istu tečnu formulaciju koja je liofilizovana: 60 mg/mL anti-α4β7 antitela, 50 mM histidin, 125 mM arginin, 10% saharoza, 0.06% polisorbat 80, pH 6.3. Za seriju A, 3.5 mL rastvora je sipano u 20 mL bočice i liofilizovano, za serije B i C, 5.52 mL rastvora je sipano u 20 mL bočice i liofilizovano.
[0178] U posebnoj studiji, jedna formulacija leka od 60 mg/ml anti-α4β7 antitela, 50 mM histidina, 125 mM arginina, 10% saharoze, 0.06% polisrobata 80, pH 6.3 je liofilizovana u dve zapremine, 3.5 ml i 9.5 ml, respektivno, da bi se proizvele serije R i S za uzorke za ispitivanje stabilnosti, koji su analizirani tokom 38 meseci. Blankovi su NT (nisu testirani).
[0179] Podaci (Tabele 4-19) pokazuju da su formulacije antitela ostale stabilne kada su čuvane do 38 meseci na 5°C i do 30 meseci na 25°C/60% relativne vlažnosti. Sve osobine proizvoda su ostale unutar specifikacija do vremenske tačke od 38 meseci.
Tabela 4: Promena u procentu monomera pomoću SEC kada je čuvana na 5°C.
Tabela 5: Promena u procentu agregata pomoću SEC kada je čuvanana 5°C.
Tabela 6: Promena u procentu glavne izoforme pomoću CEX kada je čuvana na 5°C.
Tabela 7: Promena u procentu kiselih izoformi pomoću CEX kada je čuvana na 5°C.
Tabela 8: Promena u procentu baznih izoformi pomoću CEX kada je čuvana na 5°C.
Tabela 9: Promena u % (H+L) pomoću redukovanog-SDS Page kada je čuvana na 5°C.
Tabela 10: Promena u efikasnosti vezivanja kada je čuvana na 5°C.
Tabela 11: Promena u % vlage pomoću KF kada je čuvana na 5°C
Tabela 12: Promena u procentu monomera pomoću SEC kada je čuvana na 25°C/60% relativne vlažnosti
Tabela 13: Promena u procentu agregata pomoću SEC kada je čuvana na 25°C/60% relativne vlažnosti
Tabela 14: Promena u procentu glavne izoforme pomoću CEX kada je čuvana na 25°C/60% relativne vlažnosti
Tabela 15: Promena u procentu kiselih izoformi pomoću CEX kada je čuvana na 25°C/60% relativne vlažnosti
Tabela 16: Promena u procentu baznih izoformi pomoću CEX kada je čuvana na 25°C/60% relativne vlažnosti
Tabela 17: Promena u % (H+L) pomoću redukovanog-SDS Page kada je čuvana na 25°C/60% relativne vlažnosti
Tabela 18: Promena u efikasnosti vezivanja kada je čuvana na 25°C/60% relativne vlažnosti
Tabela 19: Promena u % vlage pomoću KF kada je čuvana na 25°C/60% relativne vlažnosti
Katjonska jonoizmenjivačka hromatografija (CEX)
[0180] Gradijent fosfata/natrijum hlorida na slaboj katjonskoj izmenjivačkoj koloni je korišćen u sistemu za tečnu hromatografiju visokih performansi za razdvajanje naelektrisanih vrsta u formulacijama anti-α4β7 antitela i određivanje sastava naelektrisanja vrsta antitela. Kisele izoforme eluiraju pre glavne izoforme i bazne izoforme eluiraju nakon glavne izoforme.
[0181] Podaci o stabilnosti za formulaciju vedolizumaba nastali korišćenjem testa CEX su predstavljeni u Tabelama 3, 6-8 i 14-16. Tabele prikazuju da na ovim uslovima čuvanja nije bilo trenda redukcije % glavne izoforme ispod 55.0%.
Ekskluziona hromatografija (SEC)
[0182] SEC se izvodi korišćenjem analitičke SEC kolone (Tosoh Bioscience, LLC, King of Prussia, PA). Mobilna faza je fosfatno-puferisani fiziološki rastvor i apsorbanca se prati na 280 nm.
[0183] Podaci o stabilnosti nastali korišćenjem testa SEC su predstavljeni u Tabelama 1, 2, 4, 5, 12 i 13. Tabele prikazuju da nijedan od navedenih uslova čuvanja nije rezultovao u snižavanju % monomera ispod 99.0%. slično, % agregata je ostao ≤2.5% za sve serije na svim navedenim uslovima čuvanja.
Test SDS-PAGE
[0184] SDS-PAGE je izveden korišćenjem Tris-Glicin gela, 4-20% za redukujuće stanje i 4-12% za neredukujuće stanje proizvođača Invitrogen (Carlsbad, CA). Uzorak rekonstituisane formulacije antitela je razblažen u puferu za tečnu formulaciju, zatim razblažen u odnosu jedan prema dva sa Tris-Glicin SDS puferom za uzorak (2X, Invitrogen) bilo sa 10% 2-merkaptoetanolom (redukujući pufer za uzorak) ili bez 2-merkaptoetanola (neredukujući pufer za uzorak). Uzorci su kratko zagrevani i naneti na gel uporedo sa markerom molekulske težine (Invitrogen). Gelovi su obojeni koloidnom „coomassie“ plavom bojom (Invitrogen) prema uputstvu proizvođača. Trake proteina su ispitane denzitometrijski da bi se identifikovao % teškog i lakog lanca za redukujuće gelove i % IgG za neredukujuće gelove.
[0185] Podaci o stabilnosti generisani upotrebom redukovane SDS-PAGE analize su predstavljeni u Tabelama 9 i 17. Nisu zabeležene primetne promene za % teških lakih (H+L) lanaca na svim uslovima čuvanja navedenim za sve serije za merenje stabilnosti. Vezani obrazac je bio sličan onom od referentnog standarda i % (H+L) je ostao na nivou ≥90%.
Efikasnost vezivanja
[0186] HuT78 ćelije (ćelije humanog T ćelijskog limfoma, Američka kolekcija kultura sojeva, Manassas, VA) suspendovane u 1% BSA u PBS, 0.01% natrijum azida su dovođene u kontakt sa serijskim razblaženjima primarnog antitela testa. Nakon inkubacije na ledu, ćelije su oprane i obrađene fluorescentno obeleženim sekundarnim antitelom. Nakon sledećeg pranja, ćelije su fiksirane i suspendovane u FACS reagensu za analizu pomoću protočne citometrije (Becton Dickinson Franklin Lakes, NJ); videti takođe SAD patent br. 7,147,851.
[0187] Efikasnost vezivanja vedolizumabaje merena u odnosu na referentni standard i prikazana kao % referentnog standarda i EC50. Podaci o stabilnosti su predstavljeni u Tabelama 10 i 18. Podaci za % referentnog standarda su pokazali varijabilnost, ali su ostali unutar granica specifikacije na svim uslovima čuvanja. Procenjivane serije vedolizumabanisu ispoljavale trend smanjene efikasnosti vezivanja na navedenim uslovima čuvanja.
Vlaga prema Karl Fišeru
[0188] Formulacija je titrirana metanolom za kulometrijsko određivanje sadržaja vlage prema Karl Fišeru. Podaci o sadržaju vlage su predstavljeni u Tabelama 11 i 19. Sve ispitivane serije vedolizumaba imale su manje od 5% vlage na svim navedenim uslovima čuvanja.
Kapilarno izoelektrično fokusiranje (cIEF)
[0189] cIEF je izvedeno korišćenjem cIEF sistema za detekciju sa celom kolonom iCE280 (Convergent Biosciences, Toronto, Ontario). Izbor amfolita može da bude kao što je preporučio proizvođač ili može da bude kombinacija komercijalno dostupnih amfolita. Korisna kombinacija je smeša 3-10 i 5-8 PHARMALYTE™ (GE Healthcare, Piscataway, NJ).
Primer 3: Modeliranje srazmernog povećanja postupka liofilizacije
[0190] Kvalitet prema dizajnu je korišćen prilikom manipulacije punjenjem u uređaju za sušenje zamrzavanjem i sadržajem čvrstih supstanci formulacije. Punjenje je varirano od 33 do 100%. Sadržaj čvrstih supstanci formulacije je variran od 9 do 27% uključujući u punjenja formulaciju koja je bila 0.5x, 1.0x i 1.5x ciljne formulacije. Ove formulacije su imale sličan Tg'. Sa višim % čvrstih supstanci, primarno vreme sušenja je povećano. Pored toga, na višem sadržaju čvrstih supstanci, temperatura proizvoda je povećana zbog većeg Rp. Punjenje je takođe imalo efekat na oba stadijuma sušenja (SL.8).
Primer 4: Neklinička studija bezbednosti
[0191] Studija je dizajnirana za poređenje efekta natalizumabai vedolizumabana imunološki nadzorCNS-akod rezus EAE. Osam životinja su dozirane sa placebo kontrolom, jednom nedeljno. Sedam životinja je dozirano u 30 mg/kg, jednom nedeljno, sa natalizumabom. Sedam životinja je dozirano u 30 mg/kg, jednom nedeljno, sa vedolizumabom. Zabeleženi su klinički simptomi EAE; učestalost i odnos subsetova leukocita u CSF su mereni protočnom citometrijom; ukupna količina T2 lezija u mozgu je merena upotrebom MRI; i količina lezija i demijelinizacija mozga je merena upotrebom histopatologije.
[0192] Vedolizumab nije odložio početak kliničkih simptoma EAE u poređenju sa placebo kontrolom. On nije inhibirao incidencu EAE, niti magnitudukliničkih ocena. Natalizumab je značajno (p<0.05) odložio početak kliničkih simptoma EAE u poređenju sa placebo kontrolom. On je inhibirao incidencu EAE i magnitudukliničkih ocena. (SL.9)
[0193] Vedolizumab nije sprečio infiltraciju CSF od strane leukocita, T limfocita (pomoćni T limfociti, citotoksični T limfociti), B limfocita, ćelija prirodnih ubica ili monocita. Nasuprot tome, natalizumab je inhibirao infiltraciju CSF.
[0194] Vedolizumab nije inhibirao akumulaciju moždanih lezija, kao što je detektovano preko povećanog T2 i smanjenih MTR vrednosti preko MRI. Natalizumab je sprečio formiranje lezija kod svih osim jedne životinje. Značajna (p<0.05) inhibicija u infiltratima mozga i demijelinizacija su mereni histološki.
[0195] α4β7 integrin je zasićen vedolizumabomu toku ispitivanja, kao što je pokazano pomoću analize kompetitivnog vezivanja između vedolizumabadoziranog in vivo i analizičkog antiα4β7 monoklonskog antitela dodatog ex vivo. Analitička anti-α4β7 mAb se ne vezuju za memorijske pomoćne T limfocite kod životinja doziranih sa vedolizumabom. Nedostatak efekta vedolizumabau CNS-uje prema tome posledica gastrointestinalnebiologije tropizma α4β7 integrina.
[0196] U rezimeu, vedolizumab (antagonist α4β7) ne inhibira EAE. Nasuprot tome, natalizumab (antagonist α4β1 i α4β7) inhibira EAE. α4β1 integrin posreduje u infiltraciji CNS-a u EAE. Na taj način, vedolizumab može imati niži rizik od predizpozicije pacijenata PML-uod natalizumabazbog toga što ne antagonizuje α4β1 integrin i oštećuje imuni nadzor CNS-a kod rezus EAE.
Primer 5: Kliničko ispitivanje faze I sa vedolizumabom
[0197] Četrdeset i devet zdravih subjekata su randomizovani i primili su jednu dozu ispitivanog leka: 39 subjekata su primili vedolizumab (5 mg/mL antitela, 20 mM citrat/limunska kiselina, 125 mM natrijum hlorid, 0.05% polisorbat 80, pH 6.0 (dugotrajno čuvan -70°C i do 3 meseca do -20°C)) i 10 subjekata su primili placebo. Od 39 subjekata koji su primali vedolizumab, svaki od 8 subjekata su primili dozu u 0.2, 2.0, 6.0 i 10.0 mg/kg i 7 subjekata su primili vedolizumab u 0.5 mg/kg. Svih 49 subjekata su završili studiju.
[0198] Nije bilo značajnih razlika u kohortama vedolizumabaza bilo koju demografsku ili osnovnu karakteristiku. Srednja starost je bila u opsegu od 35.4 do 51.0 godina; starost pojedinačnog pacijenta je u opsegu od 21 do 63 godine.
Rezultati PK
[0199] Vedolizumab je primenjivan kao 30-minutna intravenska infuzija od 0.2 do 10.0 mg/kg. Vrednosti Cmax i površine ispod krive koncentracije leka u serumu-vremena (AUC) su povećane sa povećanjem doze. Cmax ispravljen za dozu je bila približno ista u kohortama, što ukazuje na proporcionalnost doze za ovaj parametar. Površina sa normalizovanom dozom ispod vrednosti koncentracije leka u serumu od vremena nula do beskonačnosti (AUC0-inf) povećana je sa povećanjem doze do 2.0 mg/kg, što ukazuje na to da je postojalo nelinearno povećanje u AUC0-inf sa rastućom dozom preko donjeg opsega doza primenjenih u ovoj studiji. Zatim, AUC0-inf se povećavala proporcionalno sa dozom, što ukazuje na linearnost AUC0-inf u opsegu doza od 2.0 do 10.0 mg/kg. Povećanje u AUC0-infbilo je približno 2.4-puta veće od očekivanog u dozi od 10.0 mg/kg u poređenju sa dozom od 0.2 mg/kg.
[0200] Slično, procene klirensa, zapremine distribucije i terminalnog polu-života bili su zavisno od doze u opsegu doza 0.2 do 2.0 mg/kg. Kako se doza povećavala, klirens je smanjivan, zapremina distribucije povećavana i, posledično, terminalni polu-život eliminacije je produžavan. Međutim, od 2 do 10.0 mg/kg, nije bilo vidljive promene u ovim parametrima, što sugeriše zasićenje brzog procesa eliminacije za vedolizumab u niskim koncentracijama. Sporiji linearni procesi eliminacije čine veliku frakciju klirensa vedolizumabau višim dozama.
[0201] Kod nekih subjekata koji su razvili HAHA na vedolizumab, zabeležen je brži klirens vedolizumabau poređenju sa HAHA-negativnim subjektima unutar odgovarajućeg nivoa doze.
Tabela 20: Prikaz PK vedolizumabapomoću kohorte doze posle IV primene 0.2-10.0 mg/kg vedolizumabakod zdravih subjekata (set PK analize)
[0202] Posle dostizanja Cmax, koncentracije vedolizumabau serumu su pale na generalno monoeksponencijalni način sve dok koncentracije nisu dostigle približno 1 do 10 mg/L. Zatim, koncentracije izgleda da su padale na neliearan način.
[0203] Cmaxi AUC vrednosti su povećane sa povećanjem doze. Za dostupne podatke, Cmax sa korigovanom dozom je bila približno ista u kohortama, što ukazuje na proporcionalnost doze za ovaj parametar. AUC0-infsa normalizovanom dozom je povećana sa povećanjem doze do 2.0 mg/kg, što ukazuje na to da je postojalo nelinearno povećanje u AUC0-infsa povećanjem doze u nižem opsegu doza primenjenih u ovoj studiji. Zatim, AUC0-inf je povećana proporcionalno sa dozom, što ukazuje na linearnost AUC0-inf u opsegu doza 2.0 do 10.0 mg/kg. Povećanje u AUC0-infbilo je približno 2.4-puta veće od očekivanog na dozi od 10.0 mg/kg u poređenju sa dozom od 0.2 mg/kg.
PD rezultati
[0204] PD parametri vedolizumabaposle 30-minutneintravenske infuzije od 0.2 do 10.0 mg/kg vedolizumabapo kohorti su rezimirani u Tabeli 21 i Tabeli 22 za Act-1 i MAdCAM respektivno.
Tabela 21: Prikaz farmakodinamike vedolizumaba, procenta inhibicije %Act-1<+>[CD4<+>CD45RO<high>], pomoću kohorte doze posle IV primene 0.2-10.0 mg/kg vedolizumaba kod zdravih subjekata (PD set analize)
Tabela 22: Prikaz farmakodinamike vedolizumaba, procenta inhibicije %MADCAM<+>[CD4<+>CD45RO<high>], pomoću kohorte doze posle IV primene 0.2-10.0 mg/kg vedolizumabakod zdravih subjekata (PD set analize)
[0205] Vedolizumab je inhibirao PD parametre, Act-1 i MAdCAM-1-Fc, skoro maksimalno u svim vremenskim tačkama gde je vedolizumab bio merljiv u serumu. Pošto su koncentracije vedolizumabasmanjene ispod granice detekcije analize, inhibicija Act-1 i MAdCAM-1-Fc su vraćene do približno polaznog nivoa.
[0206] Kod nekih subjekata koji su razvili HAHA na vedolizumab, zabeležen je brži gubitak zasićenja α4β7 receptorau poređenju sa HAHA-negativnim subjektima u odgovarajućem nivou doze.
Rezultati bezbednosti
[0207] Vedolizumab je generalno bio bezbedan i dobro tolerisan u pojedinačnim IV dozama do 10.0 mg/kg. Tokom studije nisu se javili smrtni slučajevi, ozbiljni štetni događaji (SAEs) ili AEs koji dovode do prekida studije.
Imunogenost/formiranje humanog antihumanog antitela (HAHA)
[0208] Jedan (10%) subjekat u placebo grupi i 21 (54%) subjekat u grupama kombinovane doze vedolizumaba imali su pozitivan HAHA u nekoj tački tokom studije. Iako su pozitivni HAHA uzorci zabeleženi u svim kohortama doze, titri HAHA >125 su nađeni samo u 2 grupe sa najnižom dozom vedolizumaba. Supresija formiranja HAHA zavisna od doze je zabeležena prethodno sa vedolizumabom. Devetnaest od 22 subjekta tretiranih vedolizumabom koji su bili HAHA-pozitivni imali su prisutan neutralizujući HAHA.
Tabela 23: Prikaz nalaza humanih antihumanih antitela: populacija za ispitivanje bezbednosti
[0209] Jedan subjekat u placebo grupi i 11 subjekata u vedolizumab grupi bili su perzistentno HAHA-pozitivni.
Tabela 24: Ukupan status humanog antihumanog antitela (populacija za ispitivanje bezbednosti)
Zaključci
[0210] Ova studija faze 1 okarakterisala je PK/PD i početni profili bezbednosti vedolizumabasu izvedeni iz CHO ćelija. Rezultati ove studije su korišćeni za izbor podržavajuća doza za fazu 3 ključnih ispitivanja zapaljenske bolesti creva.
[0211] Vedolizumab je pokazao proporcionalnost sa dozom u testiranom opsegu doza za Cmax parametar; međutim, promene zavisne od doze u AUC0-inf, CL, Vz i t1/2 zabeležene su od 0.2 do 2.0 mg/kg, što sugeriše neliearno PK ponašanje vedolizumaba. U nivoima doze većim od 2.0 mg/kg, nisu zabeležene dodatne promene u ovim parametrima, što sugeriše zasićenje brzog procesa eliminacije za vedolizumab na niskim koncentracijama. Sporiji linearni procesi eliminacije verovatno čine veliki deo klirensa vedolizumabau višim dozama.
[0212] Vedolizumab je inhibirao PD parametre, Act-1 i MAdCAM-1-Fc, na ili blizu maksimalnih nivoa u svim vremenskim tačkama kada je vedolizumab merljiv u serumu. Pošto su koncentracije vedolizumabasmanjene ispod granice detekcije analize, inhibicija Act-1 i MAdCAM-1-Fc se vratila do približno polazne vrednosti.
[0213] Kod nekih subjekata koji su razvili HAHA na vedolizumab, zabeležen je brži klirens vedolizumabai gubitak zasićenja α4β7 receptorau poređenju sa HAHA-negativnim subjektima unutar odgovarajućeg nivoa doze.
[0214] Vedolizumab je dobro tolerisan. U toku studije nisu se pojavili smrtni slučajevi, SAEs ili AEs koji dovode do prekida primene leka u toku studije, niti je zabeležena nikakva veza između doze i toksičnosti. Nisu zabeležene sistemske oportunističke infekcije (uključujući PML) ili neoplazme.
[0215] Za razliku od nespecifičnih α4 antagonista, vedolizumab nije povezan sa limfocitozom ili srednjim povećanjima u cirkulišućim eozinofilima, bazofilima ili monocitima, niti je postojao nikakav dokaz deplecije limfocita.
[0216] Vedolizumab nije izazvao formiranje HAHA, ali su najveći titri (>125) zabeleženi samo u 2 grupe sa najnižom dozom, što predstavlja nalaz koji podržava prethodna zapažanja redukcije imunogenosti na način zavistan od doze. Ovi podaci pokazuju da primena viših doza vedolizumabamože da minimizuje klinički značajno formiranje HAHA.
[0217] U zaključku, vedolizumab je generalno bio bezbedan i dobro tolerisan kada je primenjivan u pojedinačnim dozama od 0.2 do 10.0 mg/kg na zdrave subjekte.
Primer 6: Određivanje efekta vedolizumaba na odnos CD4:CD8
[0218] Zdravi subjekti starosti 18-45 godina su primili jednu dozu od 450 mg vedolizumaba rekonstituisanog iz liofilizovane formulacije u 10% saharozi i razblaženog u infuzionom sistemu sa 0.9% fiziološkim rastvorom. Cerebrospinalni fluid (CSF) je sakupljen lumbalnom punkcijom pre (polazna tačka) i 5 nedelja nakon jedne doze od 450 mg vedolizumaba. Svaki subjekat je služio kao svoja sopstvena kontrola.
[0219] Vremenska tačka od 5 nedelja je odabrana na osnovu prethodnog ispitivanja koje je pokazalo da pacijenti sa MS lečeni natalizumabom pokazuju efekte na odnos limfocita CD4+:CD8+ u CSF i smanjenje broja lezija u mozgu nakon samo jedne doze (Stuve et al. Arch Neurol.2006;63:1383-1387; Stuve et al. Ann Neurol.2006;59:743-747. Miller et al. N Engl J Med. 2003;348(1):15-23); i takođe zato što za 5 nedelja, doza od 450 mg vedolizumaba je dovoljna da zasiti ciljni molekul i obezbedi serumske koncentracije koje prevazilaze procenjene minimalne preostale nivoe u ravnotežnom stanju povezane sa fazom 3 režima doziranja od 300 mg svake 4 nedelje.
[0220] Približno 15 mL CSF je dobijeno odsvakog subjekta za imunofenotipizaciju. Uzorci CSF su bili uključeni u ispitivanje ukoliko su ispunjavali sledeće kriterijume: ≤10 RBCs/µL po uzorku (da bi se smanjila kontaminacija perifernom krvlju); negativan rezultat kulture CSF; adekvatni brojevi T-limfocita u svakom uzorku za protočnu citometriju; i bez detektovanih serumskih antitela na vedolizumab.
[0221] Srednja vrednost za 5. nedelju (34.80 µg/mL) i pojedinačne serumske koncentracije vedolizumaba subjekata (opseg od 24.9-47.9 µg/mL) bile su više od projektovane minimalne preostale koncentracije u ravnotežnom stanju (∼24 µg/mL) za fazu 3 režima doziranja. Visok stepen (>90%) zasićenosti α4β7 receptora primećen je u 5. nedelji merenjem pomoću MAdCAM-1-Fc, ukazujući na zasićenost ciljnog molekula vedolizumabom u vreme procene krajnje tačke.
[0222] Vedolizumab nije detektovan ni u jednom uzorku CSF (granica detekcije = 0.125 µg/mL).
Efekat na brojeve i odnos CD4+ i CD8+ T limfocita
[0223] Vedolizumab nije značajno smanjio odnos CD4+:CD8+ (tabela 25). Ni jedan od subjekata nije imao odnos CD4+:CD8+ <1 nakon doze (p < 0.0001 (1-struki t-test)). Vedolizumab nije značajno smanjio broj CD4+ ili CD8+ T limfocita u CSF. Osim toga, nije bilo značajnih promena u CSF % CD4+ i % CD8+ T limfocita (tabela26). Takođe, nisu primećene značajne promene u WBC, CD4+ i CD8+ memorijskim T limfocitima periferne krvi (tabela 27).
Tabela 25: Efekat tretmana na odnos CD4+:CD8+ u CSF (ocenjivana populacija, n=13)
Tabela 26: Efekat tretmana na broj limfocita CD4+ i CD8+ u CSF (ocenjivana populacija, n=13)
Tabela 27: Brojanje memorijskih T limfocita periferne krvi (RO+) (ocenjivana populacija, n=13)
Sažetak
[0224] Vedolizumab nije uticao na brojeve ćelija CD4+ i CD8+ u CSF ili odnos CD4+:CD8+ kod zdravih volontera nakon jedne doze od 450 mg. Niko od subjekata nije imao smanjenje odnosa CD4+:CD8+ u CSF nakon primanja doze na manje od 1. Vedolizumab nije detektovan u CSF. Osim toga, nije primećena promena u ukupnom broju ćelija WBC ili podsetova memorijskih T limfocita CD4+ i CD8+ u perifernoj krvi. DO zasićenja ciljnog molekula (α4β7) u krvi došlo je kod svih subjekata u vreme procene krajnje tačke. Nivoi CD4+ i CD8+ limfocita u CSF i odnos su bili slični onima prethodno objavljenim u literaturi.
[0225] Ovi rezultati su konzistentni sa izostankom delovanja vedolizumaba na fiziološki imunološki nadzor u CNS i patološki zapaljenski proces u CNS majmuna (videti Primer 4).
Primer 7: Dugoročno kliničko iskustvo sa vedolizumabom za lečenje IBD
[0226] Produženo, otvoreno obeleženo ispitivanje bezbednosti faze 2 je izvršeno da bi se procenila dugoročna farmakokinetika (PK), farmakodinamika (PD), bezbednost, i efikasnost vedolizumaba. Pacijenti su bili starosti od 18 do 75 godina, i prethodno su učestvovali u ranijem ispitivanju PK/PD/bezbednosti kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom ili su imali simptome IBD najmanje 2 meseca potvrđene endoskopski i/ili histopatološki i/ili radiološki unutar 36 meseci od skrininga.
[0227] Svi pacijenti su primili intravenski režim doziranja od 2 mg/kg ili 6 mg/kg vedolizumaba (5 mg/mL antitelo, 20 mM citrat/limunska kiselina, 125 mM natrijum hlorid, 0.05% polisorbat 80, pH 6.0 (dugotrajno skladišten na -70°C i do 3 meseca na -20°C)) na dan 1, 15 i 43, praćeno dozom na svakih 8 nedelja do ukupno 78 nedelja. Pacijenti su bili ili pacijenti sa ulceroznim kolitisom ili Kronovom bolešću koji nisu bili ranije lečeni, ili pacijenti sa ulceroznim kolitisom koji su učestvovali u ranijem kliničkom ispitivanju.
[0228] Efikasnost/kvalitet života (QoL); parcijalni Mayo rezultat (PMS), indeks aktivnosti Kronove bolesti (CDAI), i upitnik za zapaljensku bolest creva (IBDQ) su korišćeni za procenu rezultata ispitivanja.
PK Rezultati
[0229] Srednje koncentracije vedolizumaba pre infuzije su bile dozno-proporcionalne, i ostale stabilne i detektabilne tokom ispitivanja.
PD Rezultati
[0230] Receptori (%ACT-1 [CD4+CD45RO HIGH] i % MADCAM+ [CD4+CD45RO HIGH] su bili skoro u potpunosti inhibirani tokom perioda ispitivanja na svim doznim nivoima.
Parcijalni Mayo rezultat
[0231] Polazna srednja vrednost PMS je bila viša za pacijente sa ulceroznim kolitisom koji nisu bili ranije lečeni (5.4) nego za već lečene pacijente sa ulceroznim kolitisom (2.3). Do dana 43, srednja vrednost PMS je pokazala izrazito smanjenje i za već lečene i za pacijente sa ulceroznim kolitisom koji nisu bili ranije lečeni. Do dana 155, srednji rezultati dve grupe su bili slični. Srednja vrednost PMS je nastavila da se smanjuje do dana 267, i nakon toga je dostigla plato.
Indeks aktivnosti Kronove bolesti
[0232] Polazna srednja vrednost CDAI pacijenata sa CD se smanjila sa 294.6 na 237.7 na dan 43, i nastavila da se smanjuje do dana 155 (156.1).
IBDQ
[0233] Kontinuirano lečeni pacijenti sa ulceroznim kolitisom su imali najviše polazne srednje rezultate IBDQ. Do dana 43, srednji rezultati IBDQ su se povećavali kod sve tri grupe bolesti. Srednji rezultati IBDQ su nastavili da rastu tokom vremena kod sve 3 grupe bolesti, dostižući najveću vrednost na dan 155 za pacijente sa Kronovom bolešću, i na dan 491 za pacijente sa ulceroznim kolitisom koji nisu bili ranije lečeni i za kontinuirano lečene pacijente sa ulceroznim kolitisom.
C- reaktivni protein
[0234] I kontinuirano lečeni pacijenti sa ulceroznim kolitisom i pacijenti sa Kronovom bolešću su pokazali smanjene srednje nivoe CRP do dana 155 a zatim dostizanje platoa. Pacijenti sa ulceroznim kolitisom koji nisu bili ranije lečeni su imali niži polazni srednji nivo CRP nego kontinuirano lečeni pacijenti sa ulceroznim kolitisom (2.28 nasuprot 7.09). Srednji nivoi CRP pacijenata sa ulceroznim kolitisom koji nisu bili ranije lečeni su ostali relativno konstantni u svim procenjivanim vremenskim tačkama.
Drugi rezultati ispitivanja bezbednosti
[0235] Tokom ispitivanja nisu prijavljene sistemske oportunističke infekcije (uključujući PML). Jedan pacijent je imao pozitivan rezultat testa na JC viremiju u jednoj vremenskoj tački, iako je bio negativan na JCV u svim drugim vremenskim tačkama. Tri od 72 pacijenta (4%) je imalo pozitivne HAHA rezultate (dva od njih su bila prolazno pozitivna). Ispitivanje nije pružilo dokaze za toksičnost jetre, limfocitozu, ili limfopeniju, ili bilo koje druge promene laboratorijskih rezultata povezane sa lekom.
Zaključci
[0236] Vedolizumab primenjen u dozi od 2.0 ili 6.0 mg/kg, jednom svakih 8 nedelja tokom 78 nedelja, postigao je zasićenja ciljnog receptora, bio je povezan sa dugotrajnim smanjenjima srednje aktivnosti bolesti i poboljšanim rezutatima IBDQ, bio je uopšteno bezbedan i dobro podnošen, i pokazao je prihvatljivu imunogenost.
Primer 8: Indukcija odgovora i remisije kod pacijenata sa umerenim do ozbiljno aktivnim oblikom Kronove bolesti
[0237] Randomizovano, dvostruko-slepo, placebo kontrolisano multi-centrično ispitivanje je završeno kako bi se ocenio indukcioni efekat vedolizumaba u dozi od 300 mg (rekonstituisanog iz formulacije od 60 mg/ml antitela u 50 mM histidina, 125 mM arginina, 0.06% polisorbata 80, 10% saharoze, na pH6.3 koja je bila liofilizovana), kod pacijenata sa neuspehom u lečenju sa TNFα antagonistom u 6. nedelji (nakon 2 doze - nulte i 2. nedelje) i u 10. nedelji (nakon 3 doze). Ispitivanje se sastojalo od 416 pacijenata, od kojih je 75% imalo neuspeh u lečenju sa TNFα antagonistom, a 25% nije bilo lečeno sa TNFα. Demografija i istovremena primena lekova za IBD je bilo ujednačeno u tretmanskim grupama. Polazne karakteristike bolesti su takođe bile ujednačene u tretmanskim grupama, osim za polaznu aktivnost bolesti.
[0238] Primarna krajnja tačka dizajnirana za ispitivanje bila je (%) remisije u 6. nedelji u populaciji sa neuspehom u lečenju sa anti-TNF-α antagonistom. Ključne sekundarne krajnje tačke koje su procenjivane (postupak sekvencijalnog ispitivanja) bile su: (%) remisije u 6. nedelji u ukupnoj populaciji, (%) remisije u 10. nedelji u populaciji sa neuspehom u lečenju sa anti-TNF-α antagonistom i ukupnoj populaciji (korišćenjem postupka prema Hochberg-u), (%) neprekidne remisije u 6. i 10. nedelji u populaciji sa neuspehom u lečenju sa anti-TNF-α antagonistom i ukupnoj populaciji (korišćenjem postupka prema Hochberg-u), i (%) pojačanog odgovora u 6. nedelji u populaciji sa neuspehom u lečenju sa anti-TNF-α antagonistom.
Tabela 28: Polazni CDAI:
Tabela 29: Rezultati ispitivanja indukcije: primarne i ključne sekundarne krajnje tačke
Tabela 30: Rezultati kod pacijenata koji nisu lečeni sa anti-TNF-α antagonistom (n=101, 24% od ukupnog broja)
Tabela 31: Rezultati ispitivanja: klinička remisija u 6. i 10. nedelji, ključna podgrupaprethodna neuspešna lečenja, ITT opšta
[0239] Ispitivanje je pokazalo da su pacijenti sa neuspehom u lečenju sa TNF-α antagonistom zahtevali 3 doze za indukciju remisije. Stope remisije kod pacijenata sa neuspehom u lečenju sa TNF-α antagonistom su se povećale između 6. nedelje i 10. nedelje, ali samo za vedolizumab grupu (ne i placebo). Stope remisije za pacijente koji nisu lečeni sa TNF-α antagonistom se nisu suštinski povećale između 6. i 10. nedelje. Od populacije sa neuspehom u lečenju sa TNF-α antagonistom sa visokim stepenom ozbiljnosti bolesti, 43% nikad nije odgovorilo na TNF-α antagonist, i 45% je izgubilo odgovor.
Primer 9: Indukcija i održavanje odgovora i remisije kod pacijenata sa umereno do ozbiljno aktivnim ulceroznim kolitisom
[0240] Jedno ispitivanje koje sadrži dva randomizovana, dvostruko-slepa, multi-centrična ispitivanja dizajnirano je za procenu indukcije i održavanja odgovora i remisije kod pacijenata sa umereno do ozbiljno aktivnim ulceroznim kolitisom. Demografske i polazne karakteristike bolesti su bile uporedive u svim tretmanskim grupama.
[0241] Ispitivanje indukcije, korišćenjem intravenske primene, poredilo je placebo sa vedolizumabom, sa dozom od 300 mg rekonstituisanom iz liofilizovane formulacije od 60 mg/ml antitela u 50 mM histidina, 125 mM arginina, 0.06% polisorbata 80, 10% saharoze, na pH 6.3, sa krajnjom tačkom na 6 nedelja nakon 2 doze vedolizumaba.
[0242] Ispitivanje održavanja, korišćenjem iste formulacije i puta primene kao u ispitivanju indukcije, poredilo je placebo sa vedolizumabom doziranog svake četiri nedelje, i placebo sa vedolizumabom doziranog svakih osam nedelja. Svaki pacijent je bio starosti 18-80 godina, sa dijagnozom srednje do teško aktivnog ulceroznog kolitisa; demonstriran, tokom prethodnog perioda od 5 godina, neadekvatan odgovor na, gubitak odgovora na, ili intoleraciju najmanje jedne konvencionalne terapije (npr., kortikosteroida), i može da prima terapeutsku dozu konvencionalnih terapija IBD. Krajnja tačka ove studije bila je na 52 nedelje, analizirajući populaciju koja je imala odgovor na indukciju. Obe faze ispitivanja su ispunile njihove primarne krajnje tačke, naime, klinički odgovor u indukciji i kliničkoj remisiji kod održavanja.
[0243] Uzorci krvi su sakupljeni da bi se merile koncentracije vedolizumaba tokom ispitivanja. Srednja serumska koncentracija vedolizumaba na kraju indukcione faze bila je 20 do 30 µg/mL. Srednje minimalne preostale serumske koncentracije vedolizimaba u stabilnom stanju nakon 30 min primene IV infuzije doze od 300mg bile su između 9 do 13 µg/mL za režim jednom na 8 nedelja i između 35 do 40 µg/mL za režim jednom na 4 nedelje. Na kraju infuzije, srednje koncentracije vedolizimaba u plazmi su bile između 98 i 101 µg/mL za režim q8ks (na svakih 8 nedelja) i oko 129 i 137 µg/mL za režim q4wks (na svake 4 nedelje).
[0244] Rezimei odgovora u ispitivanjima indukcije i održavanja su prikazani u Tabelama 32-35. Značajno veća proporcija pacijenata lečenih vedolizumabom je dostigla klinički odgovor, remisiju, i izlečenje mukoze za 6 nedelja, u poređenju sa placebom (Tabela 32). U indukcionoj fazi 39% populacije predviđene za terapiju (ITT) je imalo prethodni neuspeh u lečenju sa anti-TNFα. Stope kliničkog odgovora i remisije su bile više kod pacijenata koji su primali vedolizumab u odnosu na placebo i među onima sa prethodnim neuspehom sa anti-TNF, i onima koji nisu bili prethodno izloženi delovanju anti-TNF. U preliminarnim analizama do nedelje 6, stope neželjenih događaja (AEs), ozbiljnih AEs, i neželjenih događaja koji vode prestanku ispitivanja bio je viši u placebo grupi nego u vedolizumab grupi. Značajno veća proporcija pacijenata koji primaju vedolizumab nego pacijenata koji primaju placebo je postigla kliničku remisiju, izlečenje mukoze, i remisiju bez upotrebe kortikosteroida za 52 nedelje i dugotrajan odgovor i remisiju (Tabela 33). U ispitivanju održavanja, 32% populacije je imalo prethodni neuspeh u lečenju sa anti-TNFα. Klinička remisija i stope dugotrajnog kliničkog odgovora su bile veće sa vedolizumabom nego sa placebom i kod pacijenata sa neuspehom sa TNF i kod pacijenata koji nisu lečeni sa TNF. U populaciji za ispitivanje bezbednosti (N=895) tokom nedelja 0-52, stope neželjenih događaja (AEs), ozbiljnih AEs, i ozbiljnih infekcija bilo je slično između vedolizumab i placebo grupa. Nije primećeno povećanje stopa oportunističkih ili enteričnih infekcija u vedolizumab grupi.
Tabela 32: Rezultati ispitivanja indukcije -primarne i ključne sekundarne krajnje tačke
Tabela 33: Rezultati ispitivanja održavanja -primarne i ključne sekundarne krajnje tačke
Tabela 34: Ispitivanje indukcije: klinički odgovor i remisija za 6 nedelja kod pacijenata sa prethodnim neuspehom sa anti-TNF-α antagonistom i bez izlaganja anti-TNF, ITT populacija
Tabela 35: Klinička remisija i dugotrajan klinički odgovor za 52 nedelje: pacijenti sa prethodnim neuspehom sa anti-TNF-α antagonistom ili bez izlaganja anti-TNF-αantagonistu,
ITT populacija
Primer 10: Indukcija i održavanje odgovora i remisije kod pacijenata sa umereno do ozbiljno aktivnim oblikom Kronove bolesti
[0245] Jedno ispitivanje koje obuhvata dva randomizovana, dvostruko-slepa, multi-centrična ispitivanja dizajnirano je za procenu indukcije i održavanja odgovora i remisije kod pacijenata sa umereno do ozbiljno aktivnom Kronovom bolešću. Demografske i polazne karakteristike bolesti su bile uporedive u svim tretmanskim grupama.
[0246] Ispitivanje indukcije, korišćenjem intravenske primene, poredilo je placebo nasuprot vedolizumaba, sa dozom od 300 mg rekonstituisanom iz liofilizovane formulacije od 60 mg/ml antitela u 50 mM histidina, 125 mM arginina, 0.06% polisorbata 80, 10% saharoze, na pH 6.3, sa krajnjom tačkom na 6 nedelja nakon 2 doze vedolizumaba.
[0247] Ispitivanje održavanja, korišćenjem iste formulacije i puta primene kao u ispitivanju indukcije, poredilo je placebo nasuprot vedolizumaba doziranog svake četiri nedelje, i placebo nasuprot vedolizumaba doziranog svakih osam nedelja. Krajnja tačka ispitivanja je bila na 52 nedelje, kada je analiziran indukcioni odgovor populacije.
[0248] Iznenađujuće, ovo ispitivanje je pokazalo da su grupe Q4 i Q8 nedelja dale veoma slične rezultate. Rezimei odgovora u ispitivanjima indukcije i održavanja su prikazani u Tabelama 36-39. Značajno veća proporcija pacijenata lečenih vedolizumabom je postigla kliničku remisiju i pojačani odgovor, u poređenju sa placebom (Tabela 46). Stope kliničke remisije i pojačanog odgovora su bile više kod pacijenata koji su primali vedolizumab u odnosu na placebo i među onima sa prethodnim neuspehom sa anti-TNF, i onima koji nisu bili prethodno izloženi delovanju anti-TNF. Stope neželjenih događaja (AEs), ozbiljnih AEs, i ozbiljnih infekcija bio je sličan u vedolizumab i placebo grupama. Nije primećeno povećanje stopa oportunističkih ili enteričnih infekcija u vedolizumab grupi.
Tabela 36: Rezultati ispitivanja indukcije - primarne i sekundarne krajnje tačke
Tabela 37: Rezultati ispitivanja održavanja - primarne i ključne sekundarne krajnje tačke
Tabela 38: Klinička remisija i pojačani odgovor za 6 nedelja kod pacijenata sa prethodnim neuspehom sa anti-TNF-α antagonistom i bez izlaganja anti-TNF, ITT populacija
Tabela 39: Klinička remisija i pojačani odgovor za 52 nedelje: pacijenti sa prethodnim neuspehom sa anti-TNF-α antagonistom ili bez izlaganja anti-TNF-αantagonistu, ITT populacija
Tabela 40: Rezime sekvenci

Claims (9)

Patentni zahtevi
1. Formulacija koja sadrži dozu od 300mg vedolizumabaod 60mg/ml vedolizumabau 50mM histidina, 125mM arginina, 0.06% polisorbata80, 10% saharoze na pH 6.3 rekonstituisana iz liofilizovane formulacije.
2. Formulacija prema patentnom zahtevu 1, naznačena time što liofilizovana formulacija ima ≥ 55% glavne naelektrisane izoforme.
3. Formulacija prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time štoliofilizovana formulacija ima ≥ 95% monomernog antitela.
4. Formulacija prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što liofilizovana formulacija ima ≤ 2.5% agregata.
5. Formulacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4 za upotrebu u lečenju bolesti ili poremećaja kod humanog subjekta, naznačena time što navedena formulacija je u količini koja je efikasna za lečenje bolesti ili poremećaja.
6. Formulacija prema patentnom zahtevu 5, za upotrebu u lečenju bolesti ili poremećaja kod humanog subjekta, naznačena time što navedena formulacija je rastvorena u pogodnom medijumu ili rastvaraču da bi pre primene postala tečna formulacija.
7. Formulacija prema patentnom zahtevu 6, za upotrebu u lečenju bolesti ili poremećaja kod humanog subjekta, naznačena time što pogodan medijum ili rastvarač je izotoničan fiziološki rastvor.
8. Formulacija prema patentnom zahtevu 6 za upotrebu u lečenju bolesti ili poremećaja kod humanog subjekta, naznačena time što pogodan medijum ili rastvarač je Ringerov rastvor.
9. Formulacija prema bilo kom od patentnih zahteva 5 do 8, za upotrebu u lečenju zapaljenske bolesti creva.
RS20171014A 2011-05-02 2012-05-02 Formulacija za anti- alfa4beta7 antitelo RS56397B1 (sr)

Applications Claiming Priority (5)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201161481533P 2011-05-02 2011-05-02
US201161550545P 2011-10-24 2011-10-24
US201261585859P 2012-01-12 2012-01-12
EP12721093.8A EP2704798B1 (en) 2011-05-02 2012-05-02 Formulation for anti- alpha4beta7 antibody
PCT/US2012/036072 WO2012151248A2 (en) 2011-05-02 2012-05-02 FORMULATION FOR ANTI-α4β7 ANTIBODY

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS56397B1 true RS56397B1 (sr) 2017-12-29

Family

ID=46085207

Family Applications (2)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20171014A RS56397B1 (sr) 2011-05-02 2012-05-02 Formulacija za anti- alfa4beta7 antitelo
RS20250372A RS66809B1 (sr) 2011-05-02 2012-05-02 Režim doziranja za anti-alfa4beta7 antitelo

Family Applications After (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20250372A RS66809B1 (sr) 2011-05-02 2012-05-02 Režim doziranja za anti-alfa4beta7 antitelo

Country Status (42)

Country Link
US (16) US9764033B2 (sr)
EP (4) EP3329965B1 (sr)
JP (7) JP6190360B2 (sr)
KR (8) KR20250094743A (sr)
CN (4) CN108079291B (sr)
AR (1) AR086237A1 (sr)
AU (7) AU2012250873B2 (sr)
BR (1) BR112013028424A2 (sr)
CA (2) CA3028209C (sr)
CL (2) CL2013003146A1 (sr)
CO (1) CO6801647A2 (sr)
CR (1) CR20130677A (sr)
CY (1) CY1119435T1 (sr)
DK (2) DK3329965T3 (sr)
DO (1) DOP2013000253A (sr)
EA (1) EA032729B1 (sr)
EC (2) ECSP13013050A (sr)
ES (2) ES2645187T3 (sr)
FI (1) FI3329965T3 (sr)
GE (1) GEP201706734B (sr)
HK (1) HK1249466A1 (sr)
HR (2) HRP20250472T1 (sr)
HU (2) HUE071510T2 (sr)
IL (5) IL296838A (sr)
LT (2) LT2704798T (sr)
MA (1) MA35136B1 (sr)
ME (1) ME02859B (sr)
MX (4) MX348814B (sr)
MY (2) MY172735A (sr)
PE (2) PE20141175A1 (sr)
PH (3) PH12018500030B1 (sr)
PL (2) PL2704798T3 (sr)
PT (2) PT2704798T (sr)
RS (2) RS56397B1 (sr)
SG (1) SG194652A1 (sr)
SI (2) SI2704798T1 (sr)
SM (2) SMT202500218T1 (sr)
TW (3) TWI664980B (sr)
UA (2) UA116189C2 (sr)
UY (1) UY34053A (sr)
WO (1) WO2012151248A2 (sr)
ZA (3) ZA201308069B (sr)

Families Citing this family (73)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
CA2807552A1 (en) 2010-08-06 2012-02-09 Moderna Therapeutics, Inc. Engineered nucleic acids and methods of use thereof
SI3590949T1 (sl) 2010-10-01 2022-09-30 Modernatx, Inc. Ribonukleinske kisline, ki vsebujejo N1-metil-psevdouracil, in njihove uporabe
JP2014511687A (ja) 2011-03-31 2014-05-19 モデルナ セラピューティクス インコーポレイテッド 工学操作された核酸の送達および製剤
KR102136208B1 (ko) 2011-05-02 2020-07-21 밀레니엄 파머슈티컬스 인코퍼레이티드 항-α4β7 항체에 대한 제형
UA116189C2 (uk) 2011-05-02 2018-02-26 Мілленніум Фармасьютікалз, Інк. КОМПОЗИЦІЯ АНТИ-α4β7 АНТИТІЛА
AR087305A1 (es) * 2011-07-28 2014-03-12 Regeneron Pharma Formulaciones estabilizadas que contienen anticuerpos anti-pcsk9, metodo de preparacion y kit
US9464124B2 (en) 2011-09-12 2016-10-11 Moderna Therapeutics, Inc. Engineered nucleic acids and methods of use thereof
EP2763701B1 (en) 2011-10-03 2018-12-19 Moderna Therapeutics, Inc. Modified nucleosides, nucleotides, and nucleic acids, and uses thereof
RU2649364C2 (ru) 2011-12-16 2018-04-02 Модерна Терапьютикс, Инк. Составы на основе модифицированного нуклеозида, нуклеотида и нуклеиновой кислоты
US9878056B2 (en) 2012-04-02 2018-01-30 Modernatx, Inc. Modified polynucleotides for the production of cosmetic proteins and peptides
EP3520821A1 (en) 2012-04-02 2019-08-07 Moderna Therapeutics, Inc. Modified polynucleotides for the production of biologics and proteins associated with human disease
US9572897B2 (en) 2012-04-02 2017-02-21 Modernatx, Inc. Modified polynucleotides for the production of cytoplasmic and cytoskeletal proteins
US9283287B2 (en) 2012-04-02 2016-03-15 Moderna Therapeutics, Inc. Modified polynucleotides for the production of nuclear proteins
SI2922554T1 (sl) 2012-11-26 2022-06-30 Modernatx, Inc. Terminalno modificirana RNA
WO2014143765A1 (en) * 2013-03-15 2014-09-18 Abbvie Deutschland Gmbh & Co.Kg Anti-egfr antibody drug conjugate formulations
US8980864B2 (en) 2013-03-15 2015-03-17 Moderna Therapeutics, Inc. Compositions and methods of altering cholesterol levels
US10023626B2 (en) 2013-09-30 2018-07-17 Modernatx, Inc. Polynucleotides encoding immune modulating polypeptides
KR20160067219A (ko) 2013-10-03 2016-06-13 모더나 세라퓨틱스, 인코포레이티드 저밀도 지단백질 수용체를 암호화하는 폴리뉴클레오타이드
MX384635B (es) * 2014-04-16 2025-03-14 Biosimilars Newco Ltd Formulaciones de proteína estables que comprenden un exceso molar de sorbitol.
ES2971041T3 (es) * 2014-10-06 2024-06-03 Chemocentryx Inc Terapia combinada de inhibidores del receptor 9 de quimiocina C-C (CCR9) y anticuerpos bloqueadores anti-integrina alfa4beta7 para el tratamiento de la enfermedad inflamatoria intestinal
EP3224280A1 (en) 2014-11-26 2017-10-04 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Vedolizumab for the treatment of fistulizing crohn's disease
US20170360926A1 (en) * 2014-12-24 2017-12-21 Millennium Pharmaceuticals, Inc. PREDICTING OUTCOME OF TREATMENT WITH AN ANTI-alpha4beta7 INTEGRIN ANTIBODY
MA41636A (fr) * 2015-03-06 2018-01-09 Millennium Pharm Inc Méthode de traitement de la cholangite sclérosante primitive
CN113893341B (zh) * 2015-08-11 2025-07-29 国立大学法人大阪大学 抗体
WO2017087735A1 (en) * 2015-11-18 2017-05-26 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Method for treating crohn's disease
USD866757S1 (en) 2016-03-11 2019-11-12 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Autoinjector
KR102830639B1 (ko) * 2016-03-14 2025-07-07 밀레니엄 파머슈티컬스 인코퍼레이티드 이식편대숙주 질환을 치료하거나 예방하는 방법
JP2019508448A (ja) * 2016-03-14 2019-03-28 ミレニアム ファーマシューティカルズ， インコーポレイテッドＭｉｌｌｅｎｎｉｕｍ Ｐｈａｒｍａｃｅｕｔｉｃａｌｓ， Ｉｎｃ． 移植片対宿主病予防の方法
WO2017158393A1 (en) * 2016-03-18 2017-09-21 Oslo University Hospital Hf Methods of treating graft-versus-host disease
WO2017165742A1 (en) 2016-03-24 2017-09-28 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Methods of treating gastrointestinal immune-related adverse events in anti-ctla4 anti-pd-1 combination treatments
US11760803B2 (en) 2016-03-24 2023-09-19 Takeda Pharmaceutical Company Limited Methods of treating gastrointestinal immune-related adverse events in immune oncology treatments
WO2017180594A1 (en) * 2016-04-13 2017-10-19 Medimmune, Llc Use of amino acids as stabilizing compounds in pharmaceutical compositions containing high concentrations of protein-based therapeutic agents
US10918716B2 (en) 2016-05-04 2021-02-16 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Triple combination therapy for treating Crohn's disease
JP7202893B2 (ja) * 2016-06-12 2023-01-12 武田薬品工業株式会社 炎症性腸疾患を治療する方法
MX2019003800A (es) * 2016-10-07 2019-08-12 Regeneron Pharma Proteina liofilizada estable a temperatura ambiente.
WO2018104893A1 (en) 2016-12-06 2018-06-14 Glaxosmithkline Intellectual Property Development Limited Alpha4-beta7 antibodies with incrased fcrn binding and/or half-life
WO2018119196A1 (en) * 2016-12-23 2018-06-28 Immunogen, Inc. Immunoconjugates targeting adam9 and methods of use thereof
JP2020517671A (ja) * 2017-04-28 2020-06-18 ミレニアム ファーマシューティカルズ， インコーポレイテッドＭｉｌｌｅｎｎｉｕｍ Ｐｈａｒｍａｃｅｕｔｉｃａｌｓ， Ｉｎｃ． 小児の障害を処置する方法
WO2018211517A1 (en) 2017-05-16 2018-11-22 Bhami's Research Laboratory, Pvt. Ltd. High concentration protein formulations with reduced viscosity
CA3065000A1 (en) * 2017-05-26 2018-11-29 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Methods for the treatment of chronic pouchitis
CN118903386A (zh) 2017-08-24 2024-11-08 诺和诺德股份有限公司 Glp-1组合物及其用途
ES2938608T3 (es) * 2017-09-20 2023-04-13 Tillotts Pharma Ag Método para preparar una forma farmacéutica sólida que comprende anticuerpos mediante granulación en húmedo, extrusión y esferonización
IL322968A (en) 2017-10-12 2025-10-01 Novo Nordisk As Semaglutide in medical treatment
US20210031012A1 (en) 2018-01-26 2021-02-04 Progenity, Inc. Treatment of a disease of the gastrointestinal tract with a pde4 inhibitor
BR112020020707A2 (pt) * 2018-04-10 2021-01-12 Dr. Reddy's Laboratories Limited Formulação farmacêutica estável de um anticorpo alfa4beta7
SG11202009872YA (en) * 2018-04-10 2020-11-27 Dr Reddys Laboratories Ltd Stable antibody formulation
CN112292146A (zh) * 2018-04-10 2021-01-29 雷迪博士实验室有限公司 治疗性抗体的稳定的制剂
MX2020012939A (es) 2018-05-31 2021-02-15 Ono Pharmaceutical Co Biomarcadores para determinar la eficacia de los inhibidores de puntos de control inmunitarios.
US20230312700A1 (en) 2018-06-20 2023-10-05 Progenity, Inc. Treatment of a disease of the gastrointestinal tract with a tnf inhibitor
WO2019246312A1 (en) 2018-06-20 2019-12-26 Progenity, Inc. Treatment of a disease of the gastrointestinal tract with an immunomodulator
WO2019246455A1 (en) 2018-06-20 2019-12-26 Progenity, Inc. Treatment of a disease of the gastrointestinal tract with an integrin inhibitor
US12171764B2 (en) 2018-06-20 2024-12-24 Biora Therapeutics, Inc. Treatment of a disease of the gastrointestinal tract with a JAK or other kinase inhibitor
WO2019246317A1 (en) 2018-06-20 2019-12-26 Progenity, Inc. Treatment of a disease or condition in a tissue originating from the endoderm
WO2019246271A1 (en) 2018-06-20 2019-12-26 Progenity, Inc. Treatment of a disease of the gastrointestinal tract with an il-12/il-23 inhibitor
CN109239335A (zh) * 2018-09-11 2019-01-18 广州万孚生物技术股份有限公司 联检试纸条及其制备方法
WO2020123241A1 (en) * 2018-12-10 2020-06-18 Clear Creek Bio, Inc. Multiphasic dosing regimens for treating cancer
US11634485B2 (en) 2019-02-18 2023-04-25 Eli Lilly And Company Therapeutic antibody formulation
EP3956358A4 (en) * 2019-04-17 2023-01-25 Millennium Pharmaceuticals, Inc. COMBINATION THERAPY WITH ALPHA4BETA7 INHIBITOR AND IL-23 INHIBITOR
MX2021015300A (es) * 2019-06-10 2022-02-03 Takeda Pharmaceuticals Co Métodos de producción de un anticuerpo anti-¿4¿7.
PL439807A1 (pl) * 2019-06-10 2022-12-05 Takeda Pharmaceutical Company Limited Sposoby oczyszczania przeciwciał i ich kompozycje
BR112021024852A2 (pt) * 2019-06-10 2022-02-15 Takeda Pharmaceuticals Co Métodos de cultura de célula e composições para produção de anticorpo
US10792360B1 (en) 2019-11-21 2020-10-06 Chemocentryx, Inc. Compositions and methods for treating inflammatory bowel disease using CCR9 inhibitor and anti-TNF-alpha blocking antibodies
KR20220143036A (ko) 2020-02-18 2022-10-24 노보 노르디스크 에이/에스 약학적 제형
CN113577281A (zh) * 2020-04-30 2021-11-02 中国科学院分子细胞科学卓越创新中心 调控整合素β亚基的试剂和方法
AR122983A1 (es) 2020-07-16 2022-10-19 Abbvie Inc ANTICUERPOS ANTI-a4b7
WO2022157806A1 (en) * 2021-01-20 2022-07-28 Dr. Reddy's Laboratories Limited Freeze dried antibody formulations and methods thereof
JP2024516293A (ja) * 2021-05-07 2024-04-12 ドクター レディズ ラボラトリーズ リミテッド 抗体製剤の安定性を向上させる方法
CN113813377A (zh) * 2021-09-07 2021-12-21 杭州远大生物制药有限公司 抗α4β7抗体制剂及其应用
AU2024282654A1 (en) 2023-05-30 2025-12-04 Paragon Therapeutics, Inc. Alpha4beta7 integrin antibody compositions and methods of use
WO2024252368A2 (en) 2023-06-09 2024-12-12 Takeda Pharmaceutical Company Limited Methods and compositions for treating ulcerative colitis
WO2025133872A1 (en) * 2023-12-19 2025-06-26 Intas Pharmaceuticals Ltd. Method for reducing oxidation levels in vedolizumab during cell culture process
WO2025149974A1 (en) 2024-01-11 2025-07-17 Takeda Pharmaceutical Company Limited Combination therapy with an anti-alpha4beta7 antibody
WO2025177214A1 (en) 2024-02-20 2025-08-28 Takeda Pharmaceutical Company Limited Therapeutic methods

Family Cites Families (89)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US774216A (en) 1903-11-19 1904-11-08 Alexander F Ward Machine for pointing and lapping hoops.
GB8308235D0 (en) 1983-03-25 1983-05-05 Celltech Ltd Polypeptides
US4816567A (en) 1983-04-08 1989-03-28 Genentech, Inc. Recombinant immunoglobin preparations
GB8422238D0 (en) 1984-09-03 1984-10-10 Neuberger M S Chimeric proteins
US4699880A (en) 1984-09-25 1987-10-13 Immunomedics, Inc. Method of producing monoclonal anti-idiotype antibody
GB8601597D0 (en) 1986-01-23 1986-02-26 Wilson R H Nucleotide sequences
US5225539A (en) 1986-03-27 1993-07-06 Medical Research Council Recombinant altered antibodies and methods of making altered antibodies
GB8607679D0 (en) 1986-03-27 1986-04-30 Winter G P Recombinant dna product
IL85035A0 (en) 1987-01-08 1988-06-30 Int Genetic Eng Polynucleotide molecule,a chimeric antibody with specificity for human b cell surface antigen,a process for the preparation and methods utilizing the same
AU600575B2 (en) 1987-03-18 1990-08-16 Sb2, Inc. Altered antibodies
US5258498A (en) 1987-05-21 1993-11-02 Creative Biomolecules, Inc. Polypeptide linkers for production of biosynthetic proteins
US5403919A (en) 1987-08-11 1995-04-04 Board Of Trustees Of The Leland Stanford Junior University Stanford University Method to control leukocyte extravasation
ATE114478T1 (de) 1987-08-11 1994-12-15 Univ Leland Stanford Junior Verfahren zur kontrolle der leukozyten- extravasation.
US5538724A (en) 1987-08-11 1996-07-23 The Board Of Trustees For The Leland Stanford Junior Univ. Method of control leukocyte extravasation
US5336603A (en) 1987-10-02 1994-08-09 Genentech, Inc. CD4 adheson variants
US5223392A (en) 1988-01-25 1993-06-29 Exocell, Inc. Monoclonal antibodies against glycated albumin, hybrid cell lines producing these antibodies, and use therefore
JP3095168B2 (ja) 1988-02-05 2000-10-03 エル． モリソン，シェリー ドメイン‐変性不変部を有する抗体
JPH04504501A (ja) 1988-12-23 1992-08-13 ザ ボード オブ トラスティーズ オブ ザ リーランド スタンフォード ジュニア ユニバーシティ ホーミング配列およびそれらの使用
IL162181A (en) 1988-12-28 2006-04-10 Pdl Biopharma Inc A method of producing humanized immunoglubulin, and polynucleotides encoding the same
US5530101A (en) 1988-12-28 1996-06-25 Protein Design Labs, Inc. Humanized immunoglobulins
US5225538A (en) 1989-02-23 1993-07-06 Genentech, Inc. Lymphocyte homing receptor/immunoglobulin fusion proteins
DE3920358A1 (de) 1989-06-22 1991-01-17 Behringwerke Ag Bispezifische und oligospezifische, mono- und oligovalente antikoerperkonstrukte, ihre herstellung und verwendung
IL95501A (en) 1989-09-01 1997-04-15 Hutchinson Fred Cancer Res Inhibition by antibodies of lymphocyte adherence to vascular endothelium utilizing an extracellular matrix receptor-ligand interaction, and pharmaceutical compositions containing said antibodies
US5730978A (en) 1989-09-01 1998-03-24 Fred Hutchinson Cancer Research Center Inhibition of lymphocyte adherence with α4β1-specific antibodies
US5859205A (en) * 1989-12-21 1999-01-12 Celltech Limited Humanised antibodies
GB8928874D0 (en) 1989-12-21 1990-02-28 Celltech Ltd Humanised antibodies
KR100240308B1 (ko) 1991-03-06 2000-01-15 플레믹 크리스티안 인간화된단클론성항체및혼성단클론성항체
US5665595A (en) 1991-06-07 1997-09-09 Dowelanco Immunoglobulins against insect tissue
CA2103059C (en) 1991-06-14 2005-03-22 Paul J. Carter Method for making humanized antibodies
GB9115364D0 (en) 1991-07-16 1991-08-28 Wellcome Found Antibody
AU3178993A (en) 1991-11-25 1993-06-28 Enzon, Inc. Multivalent antigen-binding proteins
US5871734A (en) 1992-01-13 1999-02-16 Biogen, Inc. Treatment for asthma with VLA-4 blocking agents
US5932214A (en) 1994-08-11 1999-08-03 Biogen, Inc. Treatment for inflammatory bowel disease with VLA-4 blockers
DE69309906T2 (de) 1992-02-12 1997-11-06 Biogen, Inc., Cambridge, Mass. Behandlung für entzündungserkrankung des darmes
AU4390893A (en) 1992-05-21 1993-12-13 Center For Blood Research, Inc., The A novel receptor for alpha4 integrins and methods based thereon
AU5732694A (en) 1992-12-01 1994-06-22 Protein Design Labs, Inc. Humanized antibodies reactive with cd18
AU5675794A (en) 1992-12-15 1994-07-04 Board Of Trustees Of The Leland Stanford Junior University Mucosal vascular addressin, dna and expression
NZ261259A (en) 1993-01-12 1996-12-20 Biogen Inc Humanised recombinant anti-vla4 antibody and diagnostic compositions and medicaments
AU687790B2 (en) 1993-02-09 1998-03-05 Biogen Idec Ma Inc. Treatment for insulin dependent diabetes
US6017695A (en) 1993-03-26 2000-01-25 Becton Dickinson And Company Nucleic acids encoding human cell adhesion molecule
JPH06303990A (ja) 1993-04-24 1994-11-01 Kanebo Ltd モノクローナル抗体、それを産生するハイブリドーマおよび該抗体の製造方法
WO1994029351A2 (en) 1993-06-16 1994-12-22 Celltech Limited Antibodies
US5840299A (en) 1994-01-25 1998-11-24 Athena Neurosciences, Inc. Humanized antibodies against leukocyte adhesion molecule VLA-4
DK0804237T3 (da) 1994-01-25 2006-10-16 Elan Pharm Inc Humaniserede antistoffer mod leukocyt-adhæsionsmolekyle VLA-4
US5594120A (en) 1994-02-18 1997-01-14 Brigham And Women's Hospital, Inc. Integrin alpha subunit
US5610281A (en) 1994-05-03 1997-03-11 Brigham & Women's Hospital, Inc. Antibodies for modulating heterotypic E-cadherin interactions with human T lymphocytes
GB2292079B (en) 1994-08-12 1998-07-15 Flexpharm Ltd Coated prednisolone preparation for the treatment of inflamatory bowel disease
US5624321A (en) 1994-12-23 1997-04-29 Snyder; Stephen D. Spring-actuated swing device
US7750137B2 (en) 1995-09-01 2010-07-06 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Mucosal vascular addressins
US7803904B2 (en) 1995-09-01 2010-09-28 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Mucosal vascular addressing and uses thereof
ES2290955T3 (es) 1995-02-10 2008-02-16 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Adresinas vasculares de mucosas y sus usos.
US6551593B1 (en) 1995-02-10 2003-04-22 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Treatment of Inflammatory bowel disease by inhibiting binding and/or signalling through α 4 β 7 and its ligands and madcam
US6267958B1 (en) * 1995-07-27 2001-07-31 Genentech, Inc. Protein formulation
US6037324A (en) 1996-01-04 2000-03-14 Leukosite, Inc. Inhibitors of MAdCAM-1-mediated interactions and methods of use therefor
US6015662A (en) 1996-01-23 2000-01-18 Abbott Laboratories Reagents for use as calibrators and controls
US7147851B1 (en) * 1996-08-15 2006-12-12 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Humanized immunoglobulin reactive with α4β7 integrin
EP0852951A1 (de) * 1996-11-19 1998-07-15 Roche Diagnostics GmbH Stabile lyophilisierte pharmazeutische Zubereitungen von mono- oder polyklonalen Antikörpern
US20010046496A1 (en) * 2000-04-14 2001-11-29 Brettman Lee R. Method of administering an antibody
US20030113316A1 (en) 2001-07-25 2003-06-19 Kaisheva Elizabet A. Stable lyophilized pharmaceutical formulation of IgG antibodies
US7053202B2 (en) 2001-10-19 2006-05-30 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Immunoglobulin DNA cassette molecules, monobody constructs, methods of production, and methods of use therefor
DE10163459A1 (de) 2001-12-21 2003-07-03 Merck Patent Gmbh Lyophilisierte Zubereitung enthaltend Antikörper gegen EGF-Rezeptor
ATE512163T1 (de) * 2002-02-25 2011-06-15 Elan Pharm Inc Verabreichung von mitteln zur behandlung von entzündungen
EP2402310A1 (en) 2002-05-24 2012-01-04 Millennium Pharmaceuticals, Inc. CCR9 inhibitors and methods of use thereof
CA2500492C (en) 2002-11-18 2010-03-16 Solomon Ungashe Aryl sulfonamides
US20040191243A1 (en) * 2002-12-13 2004-09-30 Bei Chen System and method for stabilizing antibodies with histidine
WO2004091658A1 (en) 2003-04-04 2004-10-28 Genentech, Inc. High concentration antibody and protein formulations
MY162179A (en) * 2004-04-01 2017-05-31 Elan Pharm Inc Steroid sparing agents and methods of using same
DK1784426T3 (da) 2004-09-03 2012-03-12 Genentech Inc Humaniserede anti-beta7-antagonister og anvendelser deraf
CA2629147A1 (en) 2005-11-17 2007-05-31 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Humanized immunoglobulin reactive with .alpha.4.beta.7 integrin
EP1977763A4 (en) 2005-12-28 2010-06-02 Chugai Pharmaceutical Co Ltd STABILIZER PREPARATION CONTAINING ANTIBODIES
US20080071063A1 (en) 2006-02-03 2008-03-20 Medimmune, Inc. Protein Formulations
CN101426817B (zh) 2006-04-21 2013-07-10 诺华有限公司 拮抗性抗-cd40抗体药物组合物
AU2007307107B2 (en) 2006-10-06 2011-11-03 Amgen Inc. Stable antibody formulations
WO2008051363A2 (en) 2006-10-20 2008-05-02 Amgen Inc. Stable polypeptide formulations
WO2008140602A2 (en) 2006-12-07 2008-11-20 The Govenment Of The Usa As Represented By The Secretary Of The Dept. Of Health And Human Services USE OF ANTAGONISTS OF THE INTERACTION BETWEEN HIV GP120 AND α4β7 INTEGRIN
EP2094729A1 (en) 2006-12-11 2009-09-02 F.Hoffmann-La Roche Ag Abeta antibody parenteral formulation
UA107557C2 (xx) 2007-07-06 2015-01-26 Композиція антитіла офатумумабу
US8753839B2 (en) * 2007-08-08 2014-06-17 Abbvie Inc. Compositions and methods for crystallizing antibodies
WO2010100200A2 (en) 2009-03-05 2010-09-10 Novartis Ag Lyophilised antibody formulation
MX357213B (es) 2009-03-20 2018-06-29 Amgen Inc Anticuerpo de antagonista especifico de heterodimero alfa-4-beta-7.
CN102695499A (zh) * 2009-06-18 2012-09-26 惠氏有限责任公司 小模块免疫药物的冻干制剂
WO2011017070A1 (en) 2009-07-28 2011-02-10 Merck Sharp & Dohme Corp. Methods for producing high concentration lyophilized pharmaceutical formulations
AR085826A1 (es) 2011-03-31 2013-10-30 Genentech Inc METODOS DE ADMINISTRACION DE ANTAGONISTAS DE INTEGRINA b7
KR102136208B1 (ko) 2011-05-02 2020-07-21 밀레니엄 파머슈티컬스 인코퍼레이티드 항-α4β7 항체에 대한 제형
UA116189C2 (uk) 2011-05-02 2018-02-26 Мілленніум Фармасьютікалз, Інк. КОМПОЗИЦІЯ АНТИ-α4β7 АНТИТІЛА
EP3224280A1 (en) * 2014-11-26 2017-10-04 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Vedolizumab for the treatment of fistulizing crohn's disease
US20170360926A1 (en) 2014-12-24 2017-12-21 Millennium Pharmaceuticals, Inc. PREDICTING OUTCOME OF TREATMENT WITH AN ANTI-alpha4beta7 INTEGRIN ANTIBODY
US10918716B2 (en) 2016-05-04 2021-02-16 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Triple combination therapy for treating Crohn's disease
JP7202893B2 (ja) * 2016-06-12 2023-01-12 武田薬品工業株式会社 炎症性腸疾患を治療する方法

Also Published As

Publication number Publication date
US20160340432A1 (en) 2016-11-24
AU2025202434A1 (en) 2025-04-24
DOP2013000253A (es) 2013-12-31
US20120282249A1 (en) 2012-11-08
PT3329965T (pt) 2025-04-02
JP2014514346A (ja) 2014-06-19
AU2012250873B2 (en) 2016-07-07
US10143752B2 (en) 2018-12-04
IL275038B (en) 2022-11-01
US20210052733A1 (en) 2021-02-25
IL275038B2 (en) 2023-03-01
CL2013003146A1 (es) 2014-07-25
MA35136B1 (fr) 2014-05-02
JP2021113223A (ja) 2021-08-05
JP2018150388A (ja) 2018-09-27
TWI664978B (zh) 2019-07-11
AU2020250249A1 (en) 2020-11-05
US20200206353A1 (en) 2020-07-02
HUE071510T2 (hu) 2025-09-28
IL267668A (en) 2019-08-29
IL229104A0 (en) 2013-12-31
US20180289811A1 (en) 2018-10-11
CO6801647A2 (es) 2013-11-29
EP2704798A2 (en) 2014-03-12
KR101923378B1 (ko) 2018-11-29
KR20220154834A (ko) 2022-11-22
SI3329965T1 (sl) 2025-07-31
US20190076532A1 (en) 2019-03-14
AU2022231726B2 (en) 2025-01-09
UA116189C2 (uk) 2018-02-26
ECSP22034515A (es) 2022-05-31
JP6878489B2 (ja) 2021-05-26
MX348814B (es) 2017-06-30
US20140377251A1 (en) 2014-12-25
AU2022231726A1 (en) 2022-10-06
MX2021006723A (es) 2022-05-03
EP4378484A2 (en) 2024-06-05
CN103608071A (zh) 2014-02-26
DK2704798T3 (en) 2017-10-23
AU2020250249B2 (en) 2022-10-06
WO2012151248A3 (en) 2013-02-28
NZ617833A (en) 2016-04-29
PE20190405A1 (es) 2019-03-14
US9663579B2 (en) 2017-05-30
CN108079291A (zh) 2018-05-29
US20250295786A1 (en) 2025-09-25
JP2024098027A (ja) 2024-07-19
EP2704798B1 (en) 2017-07-12
EA032729B1 (ru) 2019-07-31
PH12018500030B1 (en) 2022-05-04
MX356827B (es) 2018-06-15
AU2016231469B2 (en) 2018-12-20
FI3329965T3 (fi) 2025-04-30
JP6534415B2 (ja) 2019-06-26
ME02859B (me) 2018-04-20
KR20210084711A (ko) 2021-07-07
MX2013012724A (es) 2013-12-06
PH12018500030A1 (en) 2018-10-15
AU2016231469A1 (en) 2016-10-06
PL2704798T3 (pl) 2017-12-29
IL296838A (en) 2022-11-01
KR20200035503A (ko) 2020-04-03
GEP201706734B (en) 2017-09-25
PE20141175A1 (es) 2014-09-25
WO2012151248A2 (en) 2012-11-08
KR20180127540A (ko) 2018-11-28
US20170002078A1 (en) 2017-01-05
JP2017137351A (ja) 2017-08-10
KR102096484B1 (ko) 2020-04-02
US9764033B2 (en) 2017-09-19
US10004808B2 (en) 2018-06-26
CA3028209A1 (en) 2012-11-08
AU2019201926A1 (en) 2019-04-11
CN108187042A (zh) 2018-06-22
UY34053A (es) 2012-11-30
UA126545C2 (uk) 2022-11-02
CA2834867A1 (en) 2012-11-08
KR20250094743A (ko) 2025-06-25
TWI664980B (zh) 2019-07-11
PH12013502236A1 (en) 2014-01-06
BR112013028424A2 (pt) 2021-05-04
CN108129565B (zh) 2022-09-20
IL267668B (en) 2020-10-29
JP6473845B2 (ja) 2019-02-20
EP3263178A1 (en) 2018-01-03
RS66809B1 (sr) 2025-06-30
AU2012250873A1 (en) 2013-05-09
KR102275603B1 (ko) 2021-07-08
TWI556828B (zh) 2016-11-11
TW201718012A (zh) 2017-06-01
SMT202500218T1 (it) 2025-07-22
SG194652A1 (en) 2013-12-30
CN103608071B (zh) 2017-12-26
JP6190360B2 (ja) 2017-08-30
ES2645187T3 (es) 2017-12-04
US12053526B2 (en) 2024-08-06
SI2704798T1 (sl) 2017-12-29
CL2017000830A1 (es) 2017-12-22
CR20130677A (es) 2014-10-07
HK1249466A1 (en) 2018-11-02
US20160340431A1 (en) 2016-11-24
KR20170116217A (ko) 2017-10-18
EP3329965A3 (en) 2018-12-12
EP3329965A1 (en) 2018-06-06
HRP20171432T1 (hr) 2017-11-03
IL296847A (en) 2022-11-01
JP7492057B2 (ja) 2024-05-28
KR101923371B1 (ko) 2018-11-29
US20220370617A1 (en) 2022-11-24
ZA201707158B (en) 2019-01-30
US20180207279A1 (en) 2018-07-26
CN108129565A (zh) 2018-06-08
AR086237A1 (es) 2013-11-27
KR20140145953A (ko) 2014-12-24
ES3016382T3 (en) 2025-05-09
HRP20250472T1 (hr) 2025-06-06
SMT201700508T1 (it) 2017-11-15
CA3028209C (en) 2021-01-05
US20250000981A1 (en) 2025-01-02
JP2023076616A (ja) 2023-06-01
CA2834867C (en) 2019-02-12
CN108079291B (zh) 2022-04-08
US12171832B2 (en) 2024-12-24
TW201906631A (zh) 2019-02-16
IL275038A (en) 2020-07-30
AU2018278866B2 (en) 2020-07-09
US20190231878A1 (en) 2019-08-01
US20250041424A1 (en) 2025-02-06
MX383317B (es) 2025-03-13
PH12020500336A1 (en) 2021-02-22
JP2019108400A (ja) 2019-07-04
DK3329965T3 (da) 2025-04-07
EP4378484A3 (en) 2024-09-04
HUE036663T2 (hu) 2018-07-30
ZA201308069B (en) 2016-01-27
LT3329965T (lt) 2025-06-10
ECSP13013050A (es) 2014-01-31
HK1256106A1 (en) 2019-09-13
ZA201806946B (en) 2022-03-30
EP3329965B1 (en) 2025-03-19
LT2704798T (lt) 2017-10-25
US20250288679A1 (en) 2025-09-18
KR20180050435A (ko) 2018-05-14
TW201247223A (en) 2012-12-01
EA201391614A1 (ru) 2014-07-30
JP7258941B2 (ja) 2023-04-17
MY172735A (en) 2019-12-11
CY1119435T1 (el) 2018-03-07
KR102465394B1 (ko) 2022-11-09
MY183471A (en) 2021-02-19
AU2018278866A1 (en) 2019-01-03
PT2704798T (pt) 2017-11-14
PL3329965T3 (pl) 2025-04-28

Similar Documents

Publication Publication Date Title
JP7492057B2 (ja) 抗α４β７抗体のための製剤
RS56429B1 (sr) Formulacija za anti- 4 7 antitelo
EA034583B1 (ru) ПРИМЕНЕНИЯ АНТИ-α4β7 АНТИТЕЛА
HK1195276A (en) Formulation for anti- alpha4beta7 antibody
HK1195276B (en) Formulation for anti- alpha4beta7 antibody