RS49909B - Integrisani sistemi za upravljanje transakcijama i postupak za obezbeđenje finansijskih servisa - Google Patents

Abstract

Integrisani sistem za upravljanje transakcijama koji se sastoji od: aplikacionog sistema (340) i najmanje jednog međusklopa servera (330), a pomenuti međusklop servera obezbeđuje međusklopove između pomenutog aplikacionog sistema i najmanje jedne od niza servisnih krajnjih tačaka (320); naznačen time, što se sistem za upravljanje transakcijama dalje sastoji od komunikacione pristupnice (350) za prenos transakcijskih podataka ka i od najmanje jedne od niza mreža finansijskih podataka koje koriste jedan ili više / različitih komunikacionih protokola; i što se sastoji od niza modularnih aplikacija finansijskih servisa, pomenutog aplikacionog sistema za prenos transakcijskih podataka za najmanje jedan od niza modularnih aplikacija finansijskih servisa ka i od najmanje jedne od niza mreža finansijskih podataka kroz pomenutu komunikacionu pristupnicu.Prijava sadrži 2 nezavisna i 21 zavisan zahtev.

Description

Oblast pronalaska

Ovaj izum se odnosi na polje integrisanih platformskih sistema za transakciju za multifunkcionalne mobilne bankarske sisteme.

Stanje tehnike

Sve je veća potreba za fleksibilnim, mobilnim, i korisničkim rešenjima za tradicionalne sisteme za transakciju i isporuku podataka. Ni u jednoj privrednoj grani zahtev nije veći nego u bankarstvu, fmansijkim servisima, i elektronskoj industriji za transakciju. Internet komunikacije; velike brzine, obrada velike količine podataka; eksponencijalni rast tehnoloških unapređenja i inicijativa korisnika da prihvati nove tehnologije uvećavaju brzinu kojom servisne industrije moraju ponuditi unapređene sisteme. Bankarstvo, fmansijski servisi, i elektronske transakcijske kompanije čijim poslovima preovlađuju sakupljanje, arhiviranje, zaštita, i transfer elektronskih finansijskih podataka su naročito osetljive na te rastuće zahteve korisnika.

Danas, niz sistema koji se preklapaju se koriste kako bi obezbedili pristup bankarskim, finansijskim servisima, i elektronskim transakcijama. Na primer, banke i druge finansijske institucije u želji da osiguraju transfer fondova između sebe koristeći specifične komunikacione i sigurnosne protokole, mogu koristiti protokole za elektronski transfer fondova (EFT) i šifriraju komunikacije i Personalne Identifikacione brojeve (PINs) koristeći standard enkripcije podataka (DES) i mogu slati takve informacije preko posvećenih linija podataka ili kroz telefonske veze da privatizovanih servisa ili preusmerivača. Kompanije za kreditne i dužničke kartice mogu koristiti lepezu komunikacionih protokola, standarda za enkripciju, i protokola za transfer podatatka za slanje transakcijskih detalja između prodajnih mesta i finansijskih institucija, i drugih protokola za transakcije između prodajnih mesta i potrošača (kao što su razni sistemi prodajnih jedinica (POS)) ili transakcije između potrošača i finansijskih institucija. Pojedine banke i drugi provajderi finansijskih usluga su razvili sopstvena rešenja za finansijske servise za korisnike i poslove preko Interneta, preko pozivnih sistema za transakciju i automatskih menjačkih mašina (ATM). Elektronski komercijalni Internet poslovi, Internet banke, i kompanije koje nude podupiruće elektronke transakcije su takođe razvile svoje specifične protokole za razmenu podataka korišćenjem standardnih Internet protokola i biznis-biznis (B2B) rešenja. Svi ovi sistemi se prepliću i utiču jedni na druge.

Korišćenje izolovanih ili privatizovanih komunikacionih sistema i industrijski specifičnih ili privatizovanih protokola za transfer i enkripciju podataka nudi dodatnu meru bezbednosti institucijama koje koriste takve sisteme i protokole. Ipak, tako čineći, neke institucije su kompromitovale svoju mogućnost lake integracije ovih sistema sa sveprisutnijim protokolima, kao što su oni koji se koriste na Internetu. Dalje, mnoga od ovih rešenja su zastarela i teška za napredne modifikacije u tehnologiji i dodatne servisne zahteve. Pored toga, razni provajderi softvera i hardvera opslužuju industriju finansijskih servisa i promovišu privatizovana i nekompatibilna rešenja koja mogu biti teška za dalja unapređenja u sistemima za komunikacije i obradu podataka i rastuće zahteve korisnika.

Pojava modularnog programiranja, hardverkih nezavisnih platforma za programiranje (npr., Enterprise Java Beans i Java Beans Enterprise Aplikacijski Serveri), server/izdvojeni klijent aplikacije, i neparalelne globalne mreže za transfer podataka (Internet) su postavile temelje za implementaciju multifunkcionalnog sistema za upravljanje transakcijama za bankarske i druge finansijske servise. Pored toga, nijedan sistem nije integrisao sve ove alate za obezbeđivanje fleksibilnog, proširivog, jednostavnog za upotrebu, i pouzdanog sistema.

Ove i druge nepogodnosti prethodno pomenutih sistema su prevaziđene pomoću raznih rešenja ovog izuma.

Kratak sadržaj pronalaska

Stoga je predmet izuma da prevaziđe gore-pomenute nepogodnosti prethodnih sistema.

Dodatni predmet izuma je da obezbedi sistem i metod za enhanced bankarske servise kroz široku lepezu servisnih krajnjih tačaka.

Dodatni predmeti i prednosti izuma će delom biti predstavljeni u opisu koji sledi i delom će biti očigledni iz opisa, ili se mogu shvatiti korišćenjem izuma.

Ovi drugi predmeti prihvaćenog rešenja se postižu integrisanim sistemom upravljanja transakcijama koji sadrže jedan ili više korisničkih servera, pristupnica finansijskih podataka, i većeg broja modularnih finansijskih serverskih aplikacija. Korisnički serveri nude međusklopove za razne bežične i Internet uređaje. Na primer, korisnički serveri podržavaju Web-zasnovane Automatske Menjačke Mašine (ATM), uređaje Prodajnih mesta (POS), Elektronski Transfer Fondova (EFT) pristupne uređaje, Internet i telefonsko bankarstvo, bežične servise kratkih poruka (SMS) i bežične aplikacione protokole (WAP) uređaje, i druge uređaje izdvojenog klijenta. Pristupnica finansijskih podataka obezbeđuje komunikacije i transakcije sa raznim mrežama finansijskih podataka koje koriste razne komunikacione protokole. Aplikacije modularnih finansijskih servisa mogu biti hardverska platforma nezavisna i lako prihvatljiva i proširiva. Neki primeri takvih aplikacija modularnih finansijskih servisa sadrže ponudu pristupa računu, upravljanje i održavanje računa, automatsko upravljanje transakcijama, poruke o događajima i transakcije roba i usluga zasnovane na računima i karticama. Komunikacija sa univerzalnim registrom podataka o računima i karticama olakšava dodatnu sigurnost transakcija i prošireni korisnički servis kroz integrisani sistem upravljanja transakcijama.

Prateći crteži, koji su priloženi i čine deo ove specifikacije, ilustruju rešenje izuma i, zajedno sa opisom, služe da bi objasnili princip izuma.

Kratak opis crteža

Slika 1 je šematski prikaz integrisanog sistema upravljanja transakcijama koji nudi bankarske usluge prema rešenju ovog izuma.

Slika 2 je šematski prikaz modularnog sistema za obradu korisničkih servisnih upita prema rešenju ovog izuma.

Slika 3 je šematski prikaz integrisanog sistema upravljanja transakcijama za vođenje različitih bankarskih servisnih transakcija kroz različite servise krajnjih tačaka prema rešenju ovog izuma. Slika 4 je dijagram protoka koji prikazuje metod koji nudi aplikaciju za poruke o događajima preko integrisanog sistema upravljanja transakcijama.

Detaljan opis izvođenja pronalaska

Sada će detaljno biti predstavljene reference prihvaćenog rešenja izuma, čiji su primeri predstavljeni u pratećim crtežima u kojima se referentne oznake odnose na odgovarajuće elemente.

Odnoseći se generalno na crteže, i specifično na Sliku 1, integrisani sistem za upravljanje transakcijama 100 za snabdevanje finansijskim i drugim servisima je prikazan. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama 100 sadrži Komunikacionu Pristupnicu 110 i Aplikacioni Server 120 koji oba rade kao posrednici između niza finansijskih institucija, kao što su banke 141 i 142, i mnoštva međusklopova servera 130, kao što su Web Server 131, SMS Server 132, WAP Server 133, i ATM Server 134. Svaki tip međusklopa servera 130 dozvoljava korisniku pristup nizu bankarskih servisa kroz različite servisne krajnje tačke, kao Što su personalni digitalni asistenti (PDA), mobilni telefoni, personalni računari, prenosivi računari, telefoni, faks mašine, ATM, POS sistemi i drugi uređaji. Svaki od izloženih međusklopova servera 130 podržava različite komunikacione protokole i međusklopne standarde za omogućavanje jednom ili više tipova servisnih krajnjih tačaka ili terminalnih uređaja komunikaciju sa nizom finansijskih institucija. Aplikacioni Server 120, u komunikaciji sa međusklopnim serverima 130, sadrži niz modularnih aplikacija za obezbeđenje niza bankarskih servisa, kao što je račun za štednju, račun za čekove, krednitne kartice, dužničke kartice, pristup brokerskim računima i upravnim servisima, automatski sistemi upravljanja transakcijama, servis poruka o događajima, servis transakcija roba i usluga, i drugi slični bankarski sistemi. U jednom rešenju, Aplikacioni Server 120 se može povezati na Kriptografski Sistem 121 kako bi obezbedio povećanu sigurnost komunikacija. Aplikacioni Server 120 može da upravlja komunikacijama koje se odnose na korisničke bankarske service, kao što su potraživanje stanja računa, elektronski transfer fondova, i druge transakcije sa vanjskim finansijskim institucijama, preko Komunikacione Pristupnice 110. Komunikaciona Pristupnica 110 funkcioniše kako bi ispravno usmerila ili uputila komunikacije jednoj ili više finansijskih institucija, kao što su banke 141 i 142, preko jedne ili više komunikacionih mreža. Eksterna skladišta podataka, kao što je skladište podataka 150, sadrži lične informacije o računima većeg broja korisnika, tako omogućavajući da dodatni bankarski servisi budu dostupni korisnicima. Niz privatizovanih terminalnih uređaja, kao što su ATM 161 i 163 i POS sistem 162 mogu se takođe pridodati integrisanom sistemu upravljanja transakcijama 100.

Kako bi uputila komunikacije, kao što je gore navedeno, Komunikaciona Pristupnica 110 sadrži hardver za prebacivanje i praćenje i softver za upravljanje komunikacijama koje se odnose na korisničke bankarske sisteme (kao što su elektronski finansijski podaci) na prethodno određene destinacije (finansijske institucije) prema komunikacionim protokolima koji odgovaraju tim finansijskim institucijama. Komunikaciona Pristupnica 110 dalje sadrži čvorište za upućivanje saobraćaja u elekronskim finansijskim podacima među različitim inače neodgovarajućim komunikacionim mrežama i sistemima finansijskih podataka. Komunikaciona Pristupnica 110 može takođe da sadrži niz komunikacionih kanala i mreža za komunikaciju elektronskih finansijskih podataka korišćenjem standarda za elektronski transfer fondova (EFT), Internet-zasnovanih standarda, privatizovanih standarda, i drugih standarda za siguran transfer podataka. Na primer, komunikacioni kanali 141a i 142a mogu biti standard EFT linija za transfer podataka ka i od bilo koje finansijske institucije, kao što su banke 141 i 142, povezanih na internacionalnu EFT mrežu. Ili, alternativno, Komunikaciona pristupnica 110 može obezbeđiti druge vidove komunikacionih kanala ka finansijskim institucijama tako omogućavajuću širi opseg, ili veću raznovrsnost ili efikasnost razmene podataka. Na primer, komunikacioni kanal 141b se može postaviti kao B2B hardverskom obliku a potom šifrirani u drugom standardu (npr., DBS) iz hardverskog oblika. Na ovaj način, dešifrovani podaci nisu dostupni u elektronskoj ili vidljivoj formi koja može biti osetljiva na slučajna ili namerna otkrivanja prilikom procesa šifriranja. Takvi strogi sigurnosni protokoli podataka mogu biti neophodni kako bi odgovarali zahtevima sigurnosti podataka jedne ili više mreža sigurnosti podataka dozvoljavajući jednu ili više aplikacija kroz Aplikacioni Server 120, kao što je internacionalna EFT mreža. Kriptografski Sistem 121 može omogućiti Aplikacionom Serveru 120 da nudi finansijske servisne aplikacije kroz bežične ili druge komunikacione uređaje koji nisu opremljeni standardom enkripcije koji odgovara specifičnim bezbednosnim mrežama.

Međusklopni serveri 130, povezani na Aplikacioni Server 120, nude korisničke međusklopove za pristup jednoj ili više finansijskih servisnih aplikacija koje se nalaze na Aplikacionom Serveru 120. Na primer, Web Server 131 omogućava da niz dokumenata dinamički generisanih hipertekst markup jezikom (HTML) da međusobno razmenjuju informacije sa korisnikom. Web Serveru 131 korisnik može pristupiti preko bilo kojeg mrežnog uređaja, kao što su PC, WebTV, Personalni Digitalni Asistent (PDA) ili drugi Internet uređaji. HTML dokumenti generisani od strane Web Servera 131 mogu biti popunjeni sa sadržajem koje šalje jedna ili više aplikacija sa Aplikacionog Servera 120.

Server servisa kratkih poruka (SMS) 132 nudi jednu ili više kratkih tekstualnih poruka za međusobnu razmenu informacija sa korisnikom. SMS Serveru 132 korisnik može pristupiti korišćenjem bilo kojeg SMS uređaja, kao što su mobilni telefon, alfanumerički pejdžer, ili drugi bežični uređaj sa limitiranim mogućnostima prikaza. Barem jedan deo sadržaja koji nudi SMS Server 132 se može poslati jednom ili više aplikacija sa Aplikacionog Servera 120. Server protokola bežičnog pristupa (WAP) 133 može obezbeđiti jedan ili više međusklopnih stranica, kao što su stranice napisane u Bežičnom Markup Jeziku (WML, aplikaciji proširivog markup jezika (XML)), za međusobnu razmenu informacija sa korisnikom.

WAP Serveru 133 može pristupiti korisnik koji koristi bilo koji uređaj koji podržava WAP, kao što je mobilni telefon, pejdžer, dvosmerni radio, smart telefon, komunikator, i neki drugi bežični uređaj. Barem jedan deo sadržaja koji je dostupan preko WAP Servera 133 može biti ponuđen od strane jedne ili više aplikacija sa Aplikacionog Servera 120.

ATM Server 134 nudi jedan ili više međusklopnih ekrana za međusobnu razmenu informacija sa korisnikom preko automatske menjačke mašine (ATM). ATM Server 134 može ponuditi niz HTML stranica kojima se može pristupiti izdvojeni-klijent ATM koji koriste klijentski softver (npr., softver za pretraživanje) i Internet komunikacioni protokol (npr., TCP/IP) sličan onom koji se koristi za pristup Web stranicama na Svetskoj Mreži. Barem jedan deo sadržaja koji je dostupan preko ATM Servera 134 se može ponuditi jednom ili više aplikacija sa Aplikacionog Servera 120. ATM Server 134 takođe nudi međusklop za ATM koji zahteva privatizovani format poruka.

Banke 141 i 142 i komunikacioni kanali 141a, 141b, i 142a mogu sadržati niz finansijskih institucija i mreža finansijskih podataka. Banke 141 i 142 mogu biti sačinjene od niza tradicionalnih "malter i cigle" banaka, Internet ("virtualne") banaka, kompanija za štednju i zajmove, kreditnih zajednica, brokerskih kuća, kreditnih kompanija, maloprodajnih kompanija koje produžavaju zajmove, hipotekamih kompanija, kompanija za servisne zajmove, kompanija za naplatu, i drugih firmi i institucija koje održavaju bezbedne finansijske račune i druge podatke. Komunikacioni kanali 141a, 141b, 142a mogu svaki biti sastavljeni od bilo kog oblika mrežne konekcije, telefonske mreže, posvećene čvrste linije, pristupne mreže, LAN, WAN (npr., Internet), bežične komunikacione mreže i druge slične mrežne konekcije.

Skladište podataka 150 može da sadrži bilo koji broj skladišta podataka koja sadrže finansijske podatke ili slične informacije. Skladište podataka 150 može biti lokalizovani resurs podataka, kao što je baza podataka ili grupa baza podataka, ili može biti distributivni resurs, kao što je serija of određenih podataka distribuiranih preko mreže. Komunikacioni kanali 150a i 150b mogu sadržati bilo koji tip mreže ili putanje za komunikaciju podacima između dva ili više korisnika. U jednom rešenju, skladište podataka 150 sadrži skladište informacije o finansijskom računu i prateću informaciju za pristup računu, kao što je bankovni kredit ili informacija sa magnetne trake kreditne kartice, za jednog ili više korisnika. Informacija koja se odnosi na niz računa koje nude razne finansijske institucije ali koja pripada istom korisniku može biti povezana ili lokalizovana zbog veće efikasnosti pristupa.

Sistem 100 može sadržati integrisane servisne krajnje tačke ili terminalne uređaje, kao što su niz ATM 161 i 163 i POS sistema 162. ATM 161 može biti samostojeći ATM koji sadrži sopstvenu aplikaciju i međusklopni softver i koji je sposoban za razmenu podataka sa jednom ili više mreža finansijskih podataka kroz Komunikacionu Pristupnicu 110. POS sistem 162 može biti POS sistem integrisan sa maloprodajnom firmom, koji sadrži sopstvenu aplikaciju i međusklopni softver i koji je sposoban za razmenu podataka sa jednom ili više finansijskih mreža kroz Komunikacionu Pristupnicu 110. ATM 163 može biti izdvojeni-klijent ATM koji koristi, makar delimično, aplikacioni softver Aplikacionog Servera 120 i međusklopni softver ATM Servera 134. Drugi specijalizovani izdvojeni-klijent uređaji, kao što je izdvojeni-klijent POS sistem, su takođe mogući u svezi sa kompatibilnim međusklopnim serverom

Slika 2, je modularni sistem 200 za obradu niza korisničkih servisnih zahteva prema rešenju izuma koji je prikazan. Modularni sistem 200 se može koristiti od strane aplikacionog servera, kao što je Aplikacioni Server 120 na Slici 1, da obradi niz korisničkih servisnih zahteva poslatih sa korisničkih međusklopova 130. Modularni sistem 200 sadrži niz aplikacionih objekata 210, kao što su Aplikacioni Objekti 211 i 212. Aplikacioni Objekti 211 i 212 se koriste kao standardne ulazne putanje za korisničke servisne zahteve, kao što je od Korisnika 201 i 202. Aplikacioni Objekti 211 i 212 prave transakciju 220, kao što su Transakcije 221 i 222, koje opisuju koje će se akcije obaviti. Usmerivač 230 procenjuje Transakcije 221 i 222 i šalje ih do odgovarajućeg provajdera 240, kao što su Provajderi 241, 242, i 243. Provajderi 241, 242, i 243 sadrže operacije za kompletiranje Transakcije 221 i 222. U nekim slučajevima, provajder, kao što je Provajder 243, može da izda Servisni Zahtev 250 za pristup eksternom resursu, kao što su finansijski podaci koje pohranjuje finansijska institucija. Provajderi 241, 242, i 243 mogu ili usmeravati transakcije do sledećeg servisnog provajdera ili mogu vratiti odgovor 260, kao što su Odgovori 261 i 262, na Aplikacione Objekte 211 i 212.

Aplikacioni Objekti 210 obezbeđuju standardne ulazne putanje za korisničke Servisne Zahteve 250 i iniciraju transakcije 220 unutar modularnog sistema 200. Aplikacioni Objekti 210 predstavljaju individualne akcije modularnog sistema 200 koje se mogu pozivati. Neki primeri Aplikacionih Objekata 210 mogu sadržati pristupni objekat, objekat zahteva stanja računa, objekat zahteva istorije računa, objekat stanja transfera, objekat zahteva detalja računa, objekat zahteva korisničkog servisa, i druge objekte za obezbeđenje niza finansijskih, administrativnih, platnih, i drugih servisa. U jednom rešenju, svaki aplikacioni objekat 210 je bezizjavni Enterprise JavaBean (EJB) i korisnik mu može pristupiti preko Java Međusklopa za Imenovanje i Adresiranje (JNDI) (nije prikazan). Svaki Aplikacioni Objekat 210 stvara transakciju 220 koja opisuje akciju koja će biti obavljena i koja sadrži informacije o korisniku koje su potrebne da bi se akcija pokrenula. Na primer, pristupni objekat se koristi da proizvede pristupnu transakciju koja sadrži osnovnu informaciju kao što je identitet korisnika (npr., korisnikovo ime, broj kreditne kartice, broj ATM kartice, itd.) i personalni identifikacioni broj (PIN). Transakcija zahteva stanja računa se može koristiti da proizvede transakciju zahteva stanja računa koja sadrži broj računa odnosnog računa (i po mogućstvu korisničko ime i PIN iz bezbednosnih razloga). Svaki Aplikacioni Objekat 210 može takođe pozvati Usmerivač 230 kako bi odredio destinaciju provajdera 240 koji će obraditi transakciju 220. U jednom rešenju, Aplikacioni Objekat 210 šalje transakciju 220 Usmerivaču 230 gde Usmerivač 230 procenjuje transakciju 220 i šalje je izabranom provajderu 240. Alternativno, Usmerivač 230 može proceniti transakciju 220, ali Aplikacioni Objekat 210 zaista šalje transakciju 220 do selektovanog provajdera 240 identifikovanog od strane Usmerivača 230. Svaki Aplikacioni Objekat 210 može takođe da primi zahtev 260 od provajdera 240 i da propusti odgovor 260 nazad ka korisniku, kao što su korisnici 201 i 202. Svaki Aplikacioni Objekat 210 može takođe biti sposoban da pozove provajdera 240 da poništi, ponovi, ili izmeni transakciju 220 kao odgovor na odgovor 260, novi unos od strane korisnika, ili druge sistemske uslove.

Transakcija 220, kao što su Transakcije 221 i 222, može sadržati podatke koje zahtevaju provajderi 240 kako bi ispunili funkciju Aplikaciong Objekta 210. Transakcija 220 može da sadrži osnovne informacije o transakciji, kao što je jedinstveni identifikator, vremenski pečat, statusni marker, originator, i destinaciju (ili listu provajdera 240 kao bi kompletirala transakciju). Bilo koja količina dodatnih informacija specifičnih za transakciju može biti pridodata transakciji 220 kao deo podataka. U jednom rešenju, deo podataka sadrži jedan ili više parova ključeva/vrednosti koji obezbeđuju opis podataka, kao što je broj računa i PIN, i sam podatak, na primer, Račun # 012345, PIN 9876. Deo podatka može da sadrži širi niz podataka i oblika i formata podataka, kao što je niz brojeva, zastavica, nizova, podataka, itd. Neki primeri objekata podataka mogu sadržati grafički podatak poništenog čeka, zvučni podatak snimka glasovnog prepoznavanja, ili spredšit skorašnjih transakcija na računu. Podatak može dalje da sadrži doznaku koji sadrži podatke vraćene kao odgovor na prethodne transakacije. U jednom rešenju, svaka transakcija 220 se smešta kao XML dokument za pristup, procenu, i modifikaciju od strane Usmerivača 230 i provajdera 240. U drugom rešenju, svaka transakcija 220 sadrži kompletne podatke istorije transakcija. Svaka transakcija 220 se može automatski pohraniti u bazu podataka i može se arhivirati za kasnija potraživanja.

Usmerivač 230 određuje Provajdera 240 koji će obaviti transakciju 220. Usmerivač 230 koristi kombinaciju detalja transakcije i/ili sistemske informacije da odredi optimalnu destinaciju Provajdera 240. Na primer, Usmerivač 230 može trasirati transakciju podataka prema broju računa, količini transakcija, ili korisničkom imenu. Višestruki Usmerivači 230 mogu biti korišćeni od strane modularnog sistema 200 da obave takvo trasiranje. Pojedinačna transakcija 220 se može trasirati nekoliko puta u toku njene obrade i Usmerivač 230 može biti korišćen od strane Provajdera 240 kao i od strane Aplikacionog Objekta 210. Usmerivač 230 sadrži tabelu trasiranja u formatu dokumenta proširenog markup jezika (XML) koji navodi uslove i/ili pravila prema kojim bi transakcija 220 trebala biti trasirana određenom provajderu, kao što je jedan od Provajdera 241,242 ili 243.

Provajderi 241, 242 i 243 koriste module koji sadrže logičke setove za obavljanje barem dela funkcija koje obavljaju jedan ili više Aplikacionih Objekata 210. Takvi Provajideri 240 koriste podatke smeštene unutar transakcije 220 kako bi obavili svaku takvu funkciju. Provajderi 240 mogu vratiti odgovor Aplikacionom Objektu 210 koji je stvorio transakciju 220 ili koji može da prosledi transakciju 220 drugom Provajderu 240, sa ili bez konsultovanja Usmerivača 230. Provajder 240 obavlja svoje funkcije lokalno koristeći podatke transakcije i lokalne resurse i sistemske informacije i vraća odgovor 261 Aplikacionom Objektu 210. Neki Provajderi 240, kao što je Provajder 242, mogu takođe da obave njihovu finkciju(e) lokalno koristeći podatke transakcije i lokalne resurse i sistemske informacije, ali, njihova funkcija(e) može biti samo deo kompletne funkcije(a) traženih od Aplikacionog Objekta 210. Transakcija 220 može biti modifikovana kako bi sadržala podatke generisane'od strane Provajdera 242 i onda može biti trasirana do drugog Provajdera 240, kao što je Provajder 243. Neki Provajderi 240, kao što je Provajder 243, može da trasira sve ili deo podataka sadržanih u transakciji 220 ka Servisu 250 i onda može da primi povratne podatke od Servisa 250 kako bi formulisao Odgovor 262 Aplikacionom Objektu 210. U jednom rešenju, jedan broj takvih Provajdera 240 može simultano da radi na istoj transakciji 220. U drugom rešenju, Provajderi 240 mogu da idu ka istom cilju kroz različite kanale. Na primer, višestruki Provajderi 240 mogu da obave višestruke Servise 250 kako bi dobili najbrži odgovor tamo gde vreme odgovora varira (npr., jedan Servis 250 može biti brži od drugog Servisa 250 za bilo koji dati zahtev zavisno od raspoloživosti servera i drugih faktora).

Servis 250, kao što je servis prenosnika podataka ili servis komunikacionog protokola može biti korišćen za razmenu podataka sa eksternim resursom, kao što je mreža finansijskih podataka, banka, kriptografski sistem, ili skladište podataka. Svaki Servis 250 može biti podešen za komunikacione protokole i zahteve podataka specifičnog eksternog resursa. Servis 250 može i da šalje i da prima podatke i primljeni podaci tada mogu biti isporučeni Provajderu servisa 240 koji je inicirao Servis 250, pridodati transakciji 220 i/ili vraćeni Aplikacionom Objektu 210 u Odgovoru 260.

Odgovori 261 i 262 mogu sadržati odgovor ili rešenje transakcije 220 koju je stvorio Aplikacioni Objekat 210. Odgovori 261 i 262 mogu sadržati informaciju zahtevanu od strane Aplikacionog Objekta 210 ili mogu sadržati objašnjenje zašto zahtev koji je postavio Aplikacioni Objekat 210 nije mogao biti izvršen. U jednom rešenju, Odgovor 260 može sadržati vrednost kako bi pokazao da li je ili nije izvršena transakcija; poruka koja objašnjava zašto transakcija nije izvršena; ako je potrebno, simbol, kao što je referenca na trenutnu transakciju, koja se može koristiti kao deo sledeće transakcije; i niz dodatnih podataka (kao što je prethodno objašnjeno u odnosu na transakciju 220). Informacija vraćena kao Odgovor 260 može biti vraćena u celini ili delimično korisniku koji je inicirao korišćenje Aplikacionog Objekta 210 i/ili može biti osnova za sledeću transakciju 220 iniciranu kroz isti ili drugi Aplikacioni Objekat 210.

Slika 3 ilustruje integrisani sistem upravljanja transakcijama 300 koji nudi niz finansijskih korisničkih i informacionih servisa kroz niz servisnih krajnjih tačaka 310 koje koriste niz finansijskih podataka, sadržaja, i transakcijskih funkcija izvršenih od strane različitih udaljenih servisnih Provajdera 320. Kao što je prikazano na Slici 3, integrisani sistem upravljanja transakcjama 300 sadrži niz korisnički orijentisanih finansijskih i informacionih servisa. Ovi finansijski i informacioni sistemi mogu biti ponuđeni nizu servisnih krajnjih tačaka 310 sa niza međusklopova koji podržavaju jedan ili više međusklopnih standarda i komunikacionih protokola. Neki primeri servisnih krajnjih tačaka 310 mogu sadržati PDA 311, mobilni telefon 312, PC 313, prenosivi računar 314, telefon 315, faks mašinu 316, ATM 317, ili POS sistem 318. Integrisani sistem upravljanja transakcijama 300 komunicira sa servisnim krajnjim tačkama 310 koristeći bilo koju komunikacionu mrežu kao što je Internet, telefonska mreža, bežična mreža, radio mreža, i druge komunikacione mreže i jedan ili više odgovarajućih primenljivih protokola za transfer podataka uključujući SMS, WAP, i TCP/IP. Servisi koje obavlja integrisani sistem upravljanja transakcijama 300 može iskoristiti informacije sakupljene i/ili razmenjene sa bilo kojim jednim ili više različitih udaljenih provajdera servisa 320. Neki ilustrativni udaljeni provajderi servisa 320 mogu sadržati Banku 321, Kompaniju za Kreditne Kartice 322, GSM Operatora 323, Naplaćivača 324, Provajdera Sadržaja 325, kao i druge provajdere finansijskih i sličnih servisa. Integrisani sistem upravljanja transakcijama 300 može komunicirati sa udaljenim provajderima servisa 320 koristeći bilo koju sigurnosnu komunikacionu mrežu ili mrežu finansijskih podataka.

Integrisani sistem upravljanja transakcijama 300 može dalje da sadrži niz funkcionalnih modula za obezbeđenje različitih finansijskih i drugih informacionih servisa prema rešenju izuma. Funkcionalni moduli mogu sadržati kombinaciju softvera i/ili hardvera za obavljanje zadatka ili niza zadataka. Na primer, procesor podataka, memorija, i set instrukcija (npr, računarski programski kod) može biti sve što je potrebno da takav funkcionalni modul ispuni zadatke neophodne za dato rešenje svakog funkcionalnog modula. Ipak, češće, mnogostruki ulazi i izlazi, niz kratkih i dugih memorijskih sistema, niz slojeva računarskog koda (npr., operativni sistem, aplikacioni softver, itd.), niz komunikacionih uređaja, i više procesora se mogu koristiti sa svaki takav funkcionalni modul. Pored toga, takvi višestruki funkcionalni moduli mogu da dele zajednički hardver i delove softverskih biblioteka. U nekim slučajevima, funkcionalni modul može da sadrži jedan ili više takvih funkcionalnih modula. Kako je prihvaćeno od starne upućenih u ovu oblast, ovde opisani funkcionalni moduli mogu biti rešeni u većem broju ekvivalentnih kombinacija kodova objekata i hardvera. Kombinacije predstavljene ovde opisanim funkcionalnim modulima su konceptualne i ne bi trebale biti shvaćene kao ograničavajuća struktura za višestruke hardverske i softverske kombinacije sposobne da izvrše zadatke funkcionalnih modula.

Kao što je prikazano na Slici 3, integrisani sistem za upravljanje transakcijama 300 sadrži Međusklopni Sistem 330, Aplikacioni Sistem 340, Pristupni Sistem 350, i Kriptografski Sistem 360. Međusklopni Sistem 330 sadrži jedan ili više funkcionalnih modula od kojih svaki nudi jedan ili više korisničkih međusklopova kojima se može pristupiti sa niza servisnih krajnjih tačaka 310. Aplikacioni Sistem 340 sadrži jedan ili više funkcionalnih modula, od kojih svaki nudi mogućnosti obrade funkcija iz jedne ili više korisničkih aplikacija, uz mogućnost formulisanja zahteva podataka i transakcijskih zahteva za provajdere servisa 320. Pristupni Sistem 350 sadrži jedan ili više funkcionalnih modula za trasiranje niza komunikacija između različitih odvojenih mreža ili komunikacionih sistema koji koriste niz različitih komunikacija, transfera podataka, i enkripcijskih protokola. Kriptografski Sistem 360 sadrži jedan ili više funkcionalnih modula za enkripciju i dekripciju podataka prema jednom ili više sigurnosnih enkripcijskih standarda.

Međusklopni Sistem 330 sadrži jedan ili više funkcionalnih modula za prezentaciju i razmenu informacija preko niza izdvojeni-klijent krajnjih tačaka ili terminalnih uređaja. Međusklopni Sistem 330 može pristupiti jednom ili više funkcionalnih modula koji nude niz korisničkih alikacija u okviru Aplikacionog Sistema 340, i mogu da obezbede međusklop između takvog Aplikacionih Sistem 340 i korisnika prema nizu propusnih opsega, memorijskih kapaciteta, procesnih mogućnosti, ulaznih i navigacionih metoda, i uobičajenih korišćenja i sredina niza krajnjh servisnih tačaka 310 koje se mogu uobličiti prema korisniku. Na primer, međusklop kompatibilan sa SMS uređajem može biti ograničen na 160 tekstualnih karaktera za slanje i primanje informacija. WAP uređaj nudi veću raznolikost i, stoga, međusklop koji se koristi za komunikaciju sa takvim WAP uređajem može sadržati grafičke i druge podatke, ali mora biti dizajniran za limitiran propusni opseg i memoriju većine WAP uređaja. Web-zasnovani uređaji mogu imati bilo koji opseg mogućnosti, zavisno prvenstveno od tipa terminalnog uređaja i propusnog opsega, memorije, i ulaznih mogućnosti namenjenog terminalnog uređaja. Čak i kod određenih komunikacionih protokola, može biti prihvatljivije da se ponude višestruke međusklopne opcije zavisno od karakteristika dometa mogućih terminalnih uređaja i korisnika.

Kao što je prikazano na Slici 3, Međusklopni Sistem 330 sadrži Web Međusklopni modul 331, SMS Međusklopni modul 332, WAP Međusklopni modul 333, ATM Međusklopni modul 334, i POS Međusklopni modul 335. Drugi međusklopni moduli takođe mogu biti podržani od strane alternativnih rešenja, kao što su međusklopni moduli koji podržavaju druge bežične protokole i komunikacione mreže, glasovne međusklopne module za telefonski pristup, privatizirane i LAN međusklopne module za bezbedni ograničeni pristup specijalnim servisima (npr., za bočne transakcije i servise provajdera servisa i sistem administratora), i dodatne međusklopne module da podrže nove i specijalizovane mogućnosti budućih mrežnih komunikacionih uređaja.

Web Međusklopni modul 331 nudi niz dinamički generisanih HTML dokumenata za interaktivnu razmenu informacija sa korisnikom. Ovi HTML dokumenti mogu da imaju specifični lokator na WAN, kao što je URL kompatibilan sa Svetskom Mrežom. Web Međusklopni modul 331 može takođe da sadrži web lokaciju za nuđenje niza online bankarstva, upravljanja novcem, investiranja, upravljanja naplatama, i drugih finansijskih servisa. Web Međusklopni modul 331 dalje može da obezbedi niz specijalizovanih web međusklopova za različite aplikacije, terminalne uređaje i klijentski specifikacije softvera, i potrebe korisnika. Web Međusklopnom modulu 331 može korisnik da pristupi preko bilo kojeg uređaja koji je Web-omogućen, kao što je PC, WebTV, ili drugi Internet uređaj. Odstupne operacije za servise koji se nude preko Web Međusklopnog modula 331 mogu obezbeđiti jedan ili više Aplikacionih Sistema 340. Na primer, Web Međusklopni modul 331 može da poveže jednu ili više aplikacija u Aplikacionom Sistemu 340 specifičnim ikonama ili nizom funkcijskih tastera terminalnog uređaja koji su dostupni i može koristiti podatke smeštene u terminalnom uređaju ili drugom skladištu podataka da automatizuje transakciju aplikacije.

SMS Međusklopni modul 332 Međusklopnog Sistema 330 nudi jednu ili više kratkih tekstualnih poruka za interaktivnu razmenu informacija sa korisnikom. SMS Međusklopni modul 332 može da ponudi jedan ili više međusklopova svaki sa nizom ograničenih funkcija koje koriste tekstualne poruke do 160 karaktera za razmenu informacija. SMS međusklopni modul 332 dalje može da ponudi jedan ili više međusklopova svaki dizajniran za niz ograničenih ulaznih opcija kompatibilnih sa nizom ograničenih ulaznih mogućnosti, kao što je standardna telefonska tastatura sa ili bez dodatnih tastera, kao što je ponuđeno kod nekih SMŠ-omogućenih uređaja. SMS Međusklopnom modulu 332 korisnik može pristupiti preko bilo kojeg SMS-omogućenog uređaja, kao što je mobilni telefon, alfanumerički pejdžer, ili drugi bežični uređaj sa ograničenim prikazom. Odstupne operacije za servise koji se nude preko SMS Međusklopnog modula 332 mogu biti ponuđene preko jedne ili više aplikacija u Aplikacionom Sistemu 340. WAP Međusklopni modul 333 se može koristiti da ponudi jednu ili više stranica, kao što su stranice napisane Bežičnim Markup Jezikom (WML), za interaktivnu razmenu informacija sa korisnikom. WAP Međusklopni modul 333 može ponuditi jedan ili više međusklopova svaki sa nizom prikaznih i ulaznih zahteva ograničenih na one uobičajene WAP-omogućene terminalne uređaje i sa nizom zahteva za propusnim opsegom i memorijom koji odgovaraju WAP-omogućenim uređajima. WAP Međusklopnom modulu 333 korisnik može pristupiti preko bilo kojeg uređaja koji podržava WAP, kao što je mobilni telefon, pejdžer, dvosmerni radio, smart phone, komunikator, i drugi ručni bežični uređaj. Odstupne operacije za servise koji se nude preko WAP Međusklopnog modula 333 mogu biti ponuđene od strane jedne ili više aplikacija u Aplikacionom Sistemu 340.

ATM Međusklopni modul 334 nudi jedan ili više međusklopnih ekrana za interaktivnu razmenu informacija sa korisnikom preko ATM, kao što je ATM 317. ATM Međusklopni modul 334 nudi mođusklopne podatke jednom ili više ATM koji koriste izdvojeni-klijent softver (npr., a browser) ili nepretraživački zasnovan obilni klijent koji obezbeđuje niz korisničkih servisa. U jednom rešenju, ATM Međusklopni modul 334 ima niz HTML stranica kojima se može pristupiti od strane izdvojeni-klijent ATM koji koristi softver i komunikacione protokole (npr., TCP/IP) slične onima koji se koriste da se postave Web stranice na Svetskoj Mreži. ATM 317 koji komunicira sa ATM Međusklopnim modulom 334 može da ponudi niz korisničkih servisa koji se tradicionalno nude preko ATM, kao što su nizovi servisa upita upravljanja depozitom, podizanjem, transferom i računom, kao i pristup dodatnim aplikacijama, kao Što je upravljanje računom, upravljanje transakcijama, poruke događaja, isporuke roba i usluga, upravljanje novcem i investicijama, sadržaj vezan za finansije i convenience i reklamiranje, pored drugih funkcija. ATM 317 može biti bilo koji ATM, uključujući internacionalni ATM, izolovani ATM (kao što je samostalni ATM u tržnim centrima ili maloprodajnim pređuzećima), kiosk opšte namene i uslužne stanice, i drugi umreženi računari sa rnenjačnicama. ATM Međusklopni modul 334 se takođe može koristiti kao pristupnica za nuđenje ograničenog pristupa nizu aplikacija za ATM koji koriste smešteni međusklopni softver da obezbede korisnički međusklop. Odstupne operacije za servise koje se nude preko ATM Međusklopnog modula 334 može ponuditi jedna ili više aplikacija u Aplikacionom Sistemu 340. POS Međusklopni modul 335 može da sadrži jedan ili više međusklopnih ekrana za interaktivnu razmenu informacija sa korisnikom kroz POS sistem, kao što je POS 318. POS Međusklopni modul 335 može da ponudi međusklopne podatke jednom ili više POS sistema koji koriste izdvojeni-klijent softver (npr., pretraživač) ili nepretraživački zasnovan obiman klijent da obezbedi niz korisničkih i/ili maloprodajnih servisa. POS Međusklopni modul 15 može da sadrži niz HTML stranica kojima se može pristupiti pomoću izdvojeni-klijent POS koji koristi niz klijentskih softvera i komunikacionih protokola (npr., TCP/IP) sličnih onim koji se koriste za postavljanje Web starnica na Svetsku Mrežu. POS sistem koji komunicira sa POS Međusklopnim modulom 335 može da ponudi osnovne servise za POS sistem, kao što su elektronske platoe transakcije, elektronske skupove nardžbina, i korisnički servisi za verifikacije transakcija i autorizaciju. POS sistem koji komunicira sa POS Međusklopnim modulom 335 može takođe da ponudi pristup nizu dodatnih aplikacija, kao što su upiti stanja računa i transfera, upravljanje računima, upravljanje transakcijama, poruke o događajima, isporuka robe i usluga, upravljanje novcem i investicijama, sadržaj vezan za finasije i maloprodaju i rekamiranje, pored drugih funkcija. POS sistem može da sadrži maloprodajni POS sistem koji opslužuje prodavač i koji nudi barem ograničeni korisnički međusklop (kao što je čitač kartica sa alfanumeričkim prikazom), neopsluživani POS sistem (kao što je automat, automatski sistem za proveru, itd), kiosk za robu i usluge i uslužna stanica, i bilo koji drugi javni umreženi računar koji se koriste za automatku isporuku roba i usluga direktno do korisnika. POS Međusklopni modul 335 može takođe da ponudi pristupnicu za ograničeni pristup aplikacijama sa POS sistema koji koriste smešteni međusklopni softver da obezbede korisnički međusklop (npr., privatizovani sistemi u potpunosti integrisani sa maloprodajnim popisnim sistemom upravljanja). Servisi odstupnih operacija koji se nude preko POS Međusklopnog modula 335 mogu biti obezbeđeni od jedne ili više aplikacija u Aplikacionom Sistemu 340.

Aplikacioni Sistem 340 sadrži jedan ili više modula koji nude funkcionalnu obradu za jednu ili više korisničkih aplikacija, uključujući upite formulisanja podataka i zahteve transakcija za provajdere servisa 320. Aplikacioni Sistem 340 nudi niz korisničkih aplikacija prema modularnoj strukturi koja promoviše promenljivost, mogućnost unapređenja, i univerzalnost za pristup od strane niza međusklopnih modula koji opslužuju niz servisnih krajnjih tačaka 310. Aplikacioni Sistem 340 koristi podatke koje obezbeđuje niz eksternih provajdera servisa 320, kao i resursa internih sistema i podataka. Pojedinačna aplikaciona transakcija može istovremeno ili naknadno da pristupi podacima na, ili da inicira razmenu podataka sa, više od jednog provajdera servisa 320. Aplikacioni Sistem 340 može formulisati niz upita i izdati niz zahteva za razmenom podataka zasnovanih na nizu protokola zavisno od lokacije sistema i informacije koju korisnik traži. Aplikacioni Sistem 340 može koristiti kombinaciju Standardnog Upitnog Jezika (SQL) i niza alternativnih protokola za razmenu podataka i transakcija, zavisno od kompatibilnosti provajdera servisa 320 sistema sa Aplikacionim Sistemom 340. Aplikacioni Sistem 340 može koristiti niz modula koji nude niz servisnih aplikacija veoma sličnih gore opisanom modularnom sistemu 200 u odnosu na Sliku 2. Neki primeri aplikacionih modula koji mogu biti ponuđeni preko Aplikacionog Sistema 340 sadrže modul Pristupa Računu 341, modul Upravljanja Računom 342, modul Upravljanja Transakcijom 343, modul Poruka o Događajima 344, i modul Transakcije Roba i Usluga 345. Svaki aplikacioni modul može da sadrži niz transakcijskih modula za obavljanje niza funkcija koje mogu biti sadržane u okviru aplikacionog modula. Mogućnosti dodatnih aplikacionih modula i alternativnih rasporeda aplikacionih modula i komponentnih transakcijskih modula su beskonačne.

Modul Pristupa Računu 341 nudi korisniku pristup informacijama o računu preko bilo kojih međusklopova i terminalnih uređaja ili prethodno opisanih servisnih krajnjih tačaka 310. Neki primeri transakcijskih modula sadrže modul za iniciranje upita za stanje računa koji izaziva specifičnog provajdera servisa 320 da odgovori korisniku sa trenutnim stanjem na korisnikovom računu, modul za zahev mini-obračuna istorije računa, ili modul za obavljanje transfera određene količine fondova sa jednog od korisnikovih računa na drugi od korisnikovih računa. Pored toga, korisnik može da inicira zahtev za promenu korisničke lozinke, poruke koja je vezana za izveštaj da je jedna od korisnikovih kartica ukradena, ili zahtev da se naruče čekovi od provajdera servisa finansijske institucije 320. Korisnik može da zahteva da prima poruke ili upozorenja određene učestanosti preko jednog ili više određenih servisnih krajnjih tačaka 310 vezano za bilo koji od prethodno opisanih transakcijskih modula. Na primer, korisnik može da zahteva da prima upozorenje jednom dnevno koja informiše korisnika o stanju na bilo kojem od njegovih računa. Dalji opis poruka i upozorenja je dat ispod u odnosu na modul Poruka o Događajima 344. Modul Pristupa Računu 341 može takođe da obavi prijavljivanje, verifikaciju korisnika, ili sigurnosnu transakciju, kao što je traženje od korisnika da unese korisnički identifikator (npr., korisničko ime, broj računa, informaciju sa magnetne kartice, itd.) i PDST/lozinku. U jednom rešenju, jedan ili više specifičnih korisnikovih identifikatora ili u drugom rešenju, pojedinačna prijava, identifikacija korisnika, ili sigurnosna transakcija može biti dovoljna za obavljanje višestrukih transakcija preko jednog ili više aplikacionih modula. Modul za Pristup Računu 341 može biti povezan sa nizom tipova računa kao što su različiti čekovni računi, štedni računi, brokerski računi, računi kreditnih kartica, maloprodajni kreditni računi, i drugi računi. U jednom rešenju, modul Pristupa Računu 341 može da ponudi niz istovremenih ili rednih pristupa nizu računa koje drži isti korisnik preko jednog ili više provajdera servisa 320.

Modul Upravljanja Računom 342 nudi pristup nizu funkcija za upravljanje računom preko bilo kojeg od međusklopova i terminalnih uređaja ili prethodno opisanih krajnjih servisnih tačaka 310. Neki primeri funkcionalnih transakcija upravljanja računom mogu da sadrže promenu lozinke, otvaranje računa, zatvaranje računa, prijavljivanje izgubljene ili ukradene bankovne ili kreditne kartice, naručivanje čekova, i iniciranje drugih korisničkih servisnih upita. Kao što je prethodno opisano za modul Pristupa Računu 341, modul Upravljanja Računom 342 može da sadrži prijavu, verifikaciju korisnika, ili sigurnosnu transakciju da osigura da je upravljanje transakcijama prihvaćeno samo od strane pravog vlasnika računa. Takođe, kao što je prethodno opisano za modul Pristupa Računu 341, različitim računima se može pristupiti preko modula Upravljanja Računom 342. U jednom rešenju, modul Upravljanja Računom 342 može da sadrži platformu dvosmernih poruka za obezbeđenje niza korisničkih servisnih upitnih aplikacija. Platforma dvosmernih poruka može da sadrži niz transakcijskih modula kao što je modul upita oblasti (kako bi dao dostupne korisnikče servisne oblasti), modul za slanje poruka (kako bi adresirao poruku nekoj od korisničkih servisnih oblasti), modul za čitanje poruka, i modul za brisanje poruka. Platforma dvosmernih poruka takođe može da sadrži niz sporednih transakcijskih modula provajdera servisa, kao što je modul odgovora na poruke (za odgovaranje na specifičnu korisnikovu poruku) i modul za emitovanje poruka (za slanje poruke svim ili delu korisnika).

Modul Upravljanja Transakcijama 343 može dalje da ponudi niz automatizovanih ili transakcija na zahtev sa nizom provajdera servisa 320 koji dozvoljavaju elektronsko plaćanje, predstavljanje, i/ili plaćanje računa preko bilo kojeg od niza međusklopova, terminalnih uređaja ili prethodno opisanih krajnjih servisnih tačaka 310. Neki primeri transakcijskih modula za upravljanje transakcijama sadržanih u modulu Upravljanja Transakcijama 343 sadrže modul upita stanja platnog računa, modul pristupnih detalja računa, modul plaćanja računa, modul automatskog otvaranja, izmene, brisanja platnog računa, modul za promenu kontaktnih informacija, i niz drugih modula koji nude druge mogućnosti upitnog korisničkog servisa. Modul Upravljanja Transakcijama 343 može takođe da sadrži modul za upravljanje nizom Računskih Obračunskih (ACH) transakcija. Kao što je prethodno opisano za modul Pristupa Računu 341, modul Upravljanja Transakcijama 343 sadrži prijavljivanje, verifikaciju korisnika, ili modul sigurnosne transakcije. Takođe, kao što je prethodno opisano za modul Pristup Računu 341, može biiti pristupljeno nizu računa kroz modul Upravljanja Transakcijama 343.

Modul Poruka o Događajima 344 nudi jedan ili više planiranih ili uslovnih finansijskih informacija i servisa upravljanja porukama preko bilo kojeg međusklopa i terminalnog uređaja ili prethodno opisanih krajnjih servisnih tačaka 310. Neki primeri servisa poruka mogu sadržati planski servis informacije o stanju za obezbeđenje redovnih poruka upozorenja korisniku o trenutnom stanju korisnikovog čekovnog računa, uslovnim izmenama u porukama stanja računa (npr., poruka koja upozorava korisnika kada je transakcija spustila račun ispod minimalno zahtevanog stanja), servis poruka o transakcijama za javljanje korisniku o različitim, kao što su POS ili ATM dužničke kartice preko korisnikovog specificiranog limita računa, ili javljanje o izvršenju ACH transakcije, poruke o izmeni kamate koja nudi korisniku informaciju o izmeni kamatnih stopa, i servis koji omogućuje korisniku da stvori, izmeni ili obriše pretplatu na korisnički servis poruka. Modul Poruka o Događajima 344 može omogućiti korisniku da prima poruke koje sadrže informativni sadržaj, kao što su cene akcija, sportske rezultate, vremensku prognozu, podsetnike događaja, reklamne i marketinške informacije, i druge opšte informacije, na odvojenim pretplatama ili kao deo korisničkih finansijskih servisa poruka. Modul Poruka o Događajima 344 može da obezbedi korisniku takva obaveštenja i isporuku sadržaja preko više od jedne servisne krajnje tačke 310. Na primer, korisnik može da prima SMS poruke preko mobilnog telefona 312 nudeći korisniku obaveštenja i poruke ograničenog sadržaja. Tada korisnik može da pristupi ATM 317 da bi pristupio dodatnom sadržaju poruka. Modul Poruka o Događajima 344 može takođe da koristi kombinaciju niza pretplatnih servisa poruka i personalizovanog uslovnog filtriranja za upravljanje isporukom poruka individualnim korisnicima. Povišena sigurnost može se obezbeđiti tako što se zahteva od korisnika da izvrši prijavljivanje, verifikaciju, ili sigurnosnu transakciju, kao što je prethodno opisano za modul Pristupa Računu 341, pre upotrebe ATM 317.

Modul Transakcije Roba i Usluga 345 nudi isporuku roba i/ili usluga kroz bilo koji međusklop i terminalni uređaj ili prethodno opisanu krajnju servisnu tačku 310. Primer takvih transakcija roba i usluga koje može obaviti modul Transakcija Roba i Usluga 345 obuhvata prodaju pretplatnih međugradskih servisa, prodaju servisa mobilnih telefona ili Internet pristupa, podizanja novca u sklopu sa POS sistemom, i transakcija osoba-osoba roba/usluga. Na primer, vaučer, uključujući pristupni kod ili verifikacioni broj, može biti isporučen na terminalni uređaj, kao što je ATM 317. Vaučer može biti razmenjen sa korisnikom za usluge ili robu koju je tražio korisnik. Svaki tip transakcije koji može biti obavljen od strane modula Transakcija Roba i Usluga 345 može da sadrži transakciju servisnog zahteva, transakciju verifikacije vaučera, i transakciju nadoknade vaučera. Na primer, korisnik sa mobilnim telefonom može da primeti da mu ističe pretplećeno vreme za korišćenje mobilnog telefona. Transakciju servisnog zahteva može da podnese korisnik Modula Servisnih Transakcija 345 korišćenjem mobilnog telefona, tada korisnik može da pošalje modulu Servisnih Transakcija 345 jedan od brojeva korisnikovih dužničkih ili kreditnih kartica za plaćanje za kupovinu dodatnog vremena, i pristupni kod može da bude dodeljen korisniku od strane modula Servisnih Transakcija 345. Pristupni kod tada korisnik može da pošalje mobilnim telefonom telefonskoj kompaniji. Kompanija proverava pristupni kod i dodeljuje korisnikovom telefonskom računu vrednost koja je uplaćena. Vrednost koja je uplaćena se tada može skinuti sa korisnikovog fonda na bankovnom računu i prebaciti na telefonsku komaniju preko različitih EFT kanala. Sličan proces može se obaviti i prilikom bilo koje transakcije između bilo koje đve strane, sve dok jedna strana može da uputi zahtev za vaučer modulu Servisnih Transakcija 345 i druga strana može da proveri i nadoknadi vaučer. U jednom rešenju, funkcije verifikacije i nadoknade mogu biti kombinovane u jedinstvenu transakciju. U jednom rešenju, funkcija podnošenja vaučera nadoknadnoj strani može biti automatizovana tako da ni jedna strana faktički ne vidi vaučer. Na primeru prethodno opisane transakcije kupovine pretplatnog vremena, zahtev za pretplatno vreme može da izazove automatsko slanje vaučera telefonskoj kompaniji na obradu. Različiti uređaji se mogu koristiti za zahtevanje i primanje vaučera nasuprot podnošenju vaučera za verifikaciju i nadoknadu. Na primer, korisnik može koristiti ATM 317 za traženje i primanje vaučera, ali potom može da unese broj vaučera isto kao i broj kreditne kartice na početku telefonskog poziva sa bilo kojeg telefona.

Kao što je prikazano na Slici 3, Pristupni Sistem 350 sadrži jedan ili više modula za upravljanje komunikacijama između jedne ili više odvojenih mreža ili komunikacionih sistema korišćenjem različitih protokola za komunikaciju, transfer podataka, i enkripciju. Na primer, Pristupni Sistem 350 može da sadrži modul EFT Protokola 351, modul Internet Protokola 352, i modul Privatizovanog Konekcijskog Protokola 353. Pristupni Sistem 350 može dalje da sadrži komunikacionu pristupnicu, suštinski kao što je prethodno opisano u udnosu na Komunikacionu Pristupnicu 110 na Slici 1.

Kako je dalje prikazano na Slici 3, Kriptografski Sistem 360 sadrži jedan ili više modula za enkripciju i dekripciju podataka prema jednom ili više sigurnosnih standarda enkripcije. Kriptografski Sistem 360 dalje sadrži kriptografski hardver i softver suštinski prethodno opisanog za Kriptografski Sistem 121 na Slici 1.

Slika 4 prikazuje primer metode za obezbeđenje aplikacije poruka o događajima koja koristi integrisani sistem za upravljanje transakcijama, kao što su sistemi opisani na Slici 1-3. Opisana aplikacija poruka o događajima dozvoljava korisniku da izabere ili se pretplati na jedan ili više različitih dostupnih redovnih i/ili uslovnih upozorenja. Sama upozorenja sadrže neki oblik notifikacije preko jednog ili više servisnih krajnjih tačaka povezanih na jednu ili više komunikacionih mreža koje interreaguju sa integrisanim sistemom za upravljanje transakcijama. Upozorenja mogu takođe da sadrže poruke ili dodatne podatke, kao što je zvuk, grafika, i podaci. Upozorenja mogu biti izvršena kroz pojedinačnu isporuku, mogu biti interaktivno isporučena, ili mogu sadržati delomičnu isporuku i tražiti od korisnika da pristupi dodatnom sadržaju upozorenja preko alternativne servisne krajnje tačke ili procedure. Upozorenja mogu da se koriste za nuđenje finansijskih podataka u realnom vremenu i praćenje računa i transakcija, pristup trenutnim informacijama (npr., sportski rezultati, vremenska prognoza, itd.), ili jednostavni podsetnik događaja i sastanaka. Dole opisani koraci su samo ponuđeni kao se na bi shvatili kao limitiranje dijapazona aplikacija poruka o događajima ili drugih korisničkih aplikacija koje mogu biti ponuđene kroz integrisani sistem za upravljanje transakcijama.

U koraku 401, korisnik može da se registruje za servise upozorenja. Registrovanje za servise upozorenja može da sadrži selekciju jednog ili više predefinisanih servisa upozorenja, kao što je ažuriranje stanja računa, upozorenje minimalnog stanja, upozorenje transakcija, sportskih rezultata, ažuriranje vremenske prognoze, i drugi servisi. Pretplate na servise upozorenja definišu opšti sadržaj i tip upozorenja koja će korisnik primati. Dodatni uslovi, filteri informacija, i instrukcije za rukovanje mogu biti obezbeđeni na osnovi korisnik-korisnik. Registracija servisa upozorenja može da sadrži uspostavljanje pravila baza podataka i registracionih baza podatka ili može koristiti ili uvećati postojeća pravila baza podataka i registracione baze podataka (ili podatke koje pohranjuje). Registraciona baza podataka sadrži niz tabela za uobičajene poruke o događajima prema preferencama određenog korisnika uključujući tabelu koja povezuje korisnikov jedinstveni identifikacioni broj sa svim korisnikovim bankovnim računima, tabelu koja povezuje korisnikov jedinstveni identifikacioni broj sa svim korisnikovim dužničkim i kreditnim karticama, i tabelu koja povezuje korisnikov jedinstvei identifikacioni broj sa opisom jednog ili više servisnih krajnjih tačaka preko kojih korisnik želi da prima poruke, uključujući, na primer, PDA, mobilni telefon, PC, prenosivi računar, telefon, faks mašinu, ATM, ili POS sistem. Registraciona baza podataka dalje sadrži tabelu koja povezuje korisnikov jedinstveni identifikacioni broj sa lozinkom kako bi korisnik pristupio integrisanom sistemu za upravljanje transakcijama, i tabelu koja opisuje niz notifikacionih pravila koja se koriste da odrede niz događaja za koje korisnik želi da prima poruke, na primer, pravilo koje opisuje učestanost kojom će poruke biti isporučivane, pravilo koje opisuje bilo kakva ograničenja na servisnim krajnjim tačkama koja se koriste pri isporuci poruka (na primer, zabranjeno korišćenje telefona posle 10:00 p.m. i umesto toga korišćenje elektronske pošte na PC nakon tog vremena). Baze podataka pravila i registracija se mogu takođe koristiti od strane sistema za upravljanje transakcijama kako bi omogućile druge finasijske transakcione aplikacije, kao dodatak aplikaciji poruka o događajima, i da definiše preference za korišćenje unutar tih servisa. Moguće je da korisnik unese potrebnu informaciju za registracionu baza podataka inicijalno kroz pojedinačnu proceduru za postavku pre bilo kakvog korišćenja aplikacije poruka o događajima. Jednom kada je procedura postavljanja izvršena od strane korisnika, korisnikova registraciona baza podataka je smeštena kao jedinstveni profil u resursu podataka koji je deo ili u komunikaciji sa integrisanim sistemom za upravljanje transakcijama. Stoga, korisnik može da koristi bilo koju od đefinisanih servisnih krajnjih tačaka da obavi niz finansijskih i drugih informacionih servisa kao što je prethodno opisano. Kada udaljeni provajder servisa želi da ponudi za korišćenje integrisani sistem za upravljanje transakcijama može da zahteva pristup ili da kopira svaki od niza korisničkih registracionih baza podataka kako bi mogao uporediti svakog korisnika sa njegovim preferencama pohranjenim u registracionim bazama podataka.

U koraku 402, korisnik može da doda, izmeni, ili obriše jednu ili više pretplata za upozorenja i može da izmeni neke ili sve preference koje su smeštene u pravilima i registracionim bazama podataka. Kao što je poznato opšte upućenoj osobi, korisnik može da izmeni lozinku, notifikaciona pravila i bilo koju od korisnikovih preferenci inicijalno smeštenih u registracionoj bazi podataka pristupanjem sistemu preko jednog ili više servisnih krajnjih tačaka sa kojih je moguće upravljanje aplikacijom. Korak 402 može biti iniciran u bilo koje vreme nakon inicijalne registracije korisnika.

U koraku 410 i 420, jedna ili više transakcija upozorenja mogu biti inicirane preko aplikacije poruka o događajima integrisanog sistema za upravljanje transakcijama. Transakcije upozorenja se mogu zasnivati na servisu zakazanih događaja (korak 410) ili servisu uslovnih događaja (korak 420). Servis zakazanih događaja sadrži upozorenja koja se zasnivaju na zakazanim događajima, kao što su nedeljna ažuriranja, događaj određenog datuma ili vremena, ili drugog rasporeda. Servisi Uslovnih događaja su oni zasnovani na pojavi jednog ili više događaja, kao što je proveravanje da li je račun pao ispod određenog stanja. Neki zakazani događaji, mogu imati uslovne filtere koji se na njih primenjuju i neki uslovni događaji mogu zahtevati redovno praćenje kako bi se periodično proveravalo da li su zadovoljeni uslovi. Transakcija upozorenja može da sadrži sve informacije potrebne za procenjivanje uslova upozorenja, filtriranje podataka, upravljanje porukama, i sadržajem porukama. Na primer transakcija upozorenja za ažuriranje stanja računa može da sadrži broj računa, stanje računa, vreme i datum pečata koji pokazuje kada je podatak generisan od strane bankarskog sistema računa, i druge informacije. Inicijalizacija transakcije upozorenja za izvršenje od strane sistema aplikacija može da zavisi od preliminarne procene inicijalnih pokretača za redovna ili uslovna upozorenja.

Transakcija upozorenja zasnovana na redovnim događajima (korak 210), može biti pokrenuta zavisno od procene zakazanog događaja (korak 211) ili računa servisnih poruka od strane spoljnog servisa (korak 212). Procena zakazanog događaja (korak 211) može inicirati transakciju upozorenja određene lokacije za određenog korisnika ili korisničkog računa kada dođe zakazano vreme. Na primar, ako korisnik ima zakazano upozorenje da primi svoje trenutno stanje čekovnog računa u 9:30 svakog ponedeljka, tada kada sat u integrisanom sistemu za upravljanje transakcijama pokaže daje 9:30 u ponedeljak, nova transakcija upozorenja se inicira za korisnika. Transakcija upozorenja može ili ne mora da zahteva da sistem inicira servis da uzme podatke od spoljnog provajdera servisa. U slučaju stanja čekovnog računa, servis upita (korak 213) može biti poslat bankinom računovodstvenom sistemu. Alternativno, servisom rasporeda može upravljati spoljni provajder servisa i sistem za upravljanje transakcijama može primiti servisnu poruku (korak 212), kao stoje XML poruka, od strane spoljnog provajdera servisa koji smešta potrebne spoljne podatke. Na primer, banka može đa pošalje poruku koja sadrži stanje računa u zakazano vreme ili provajder servisa vremenske prognoze može da pošalje jutarnju prognozu u zakazano vreme. Kada poruka koja sadrži podatke za zakazano upozorenje bude primljena, može biti filtrirana da bi se osiguralo daje upozorenje stvarno zakazano od sistema za upravljanje transakcijama (korak 414) i nije rezult greške u banci ili drugog tipa servisnog zahteva. U jednom rešenju, uobičajeni zakazani događaji za višestruke korisnike ili račune može biti skup obrađen preko kombinovanog upita bankovnom računovodstvenom sistemu. Jednom kada je transakcija upozorenja inicirana i sadrži podatke na osnovu kojih će biti sastavljena poruka upozorenja, podatak i jedan ili više sistemskih uslova može biti procenjen na osnovu pravila baze podataka u koraku 430.

Transakcija upozorenja zasnovana na uslovnom događaju (korak 420) može biti zasnovana na poruci primljenoj od provajdera servisa (korak 421) ili bilo koje transakcije poslate preko komunikacione pristupnice koji je deo sistema za upravljanje transakcijama (korak 422). Neka upozorenja koja izgledaju kao uslovna upozorenja korisniku, mogu biti inicirana kroz periodične provere uslova zakazanih događaja kao što je prethodno opisano za upozorenja zakazanih događaja. Kao što je prethodno opisano za korak 412, poruka koja može biti primljena od provajdera servisa sadrži podatke na osnovu kojih se zasnivaju uslovna upozorenja (korak 421). Na ovaj način banke i drugi provajderi servisa mogu lokalno da prate promene u stanjima računa i drugih uslova i samo prosleđuju podatke sa promenjenim uslovima kada se poklope notifikacioni uslovi. Treba zapaziti, da uslovi na osnovu kojih banka prosleđuje podatke sistemu za upravljanje transakcijama ne moraju biti isti uslovi kao sama upozorenja. Sistem za upravljanje transakcijama može da proceni podatke koji su sadržani u nekim ili svim transakcijama upućenim kroz njegovu komunikacionu pristupnicu da raspozna promene koje utiču na uslove upozorenja (korak 422). Filter se može postaviti na transakciju podataka kako bi preusmerili relevantne podatke transakciji upozorenja ukoliko je podatak kandidat za upozorenje (korak 423). Na primer, filter može biti primenjen kako bi broj računa bio upoređen u transakciji podizanja novca koja je upućena kroz pristupnicu na listu brojeva računa omogućenih za upozorenja minimalnog stanja računa. Podaci iz bilo koje transakcije podizanja novca sa podudarajućim brojevima računa tada mogu da se iskoriste za iniciranje transakcije upozorenja. Poruke primljene od banke koje sadrže transakcijske informacije ili podatke specijalno ponuđene za iniciranje upozorenja mogu takođe biti filtrirane da bi se ustanovio status upozorenja.

Jednom kada je transakcija upozorenja inicirana koja sadrži transakcijske podatke relevantne za uslove upozorenja, svaki kandidat za upozorenje se procenjuje na osnovu pravila baze podataka za specifičnog korisnika i/ili korisnikovog računa na koji se odnosi upozorenje (korak 230). Baza podataka pravila može da se ponaša kao dodatni sloj za filtriranje da bi se utvrdilo da li su individualni definisani uslovi upozorenja ispunjeni. Na primer, transakcija podizanja novca može da ponudi osnovu za iniciranje transakcija upozorenja unutar sistema. Ipak, individualne korisničke baze podataka pravila mogu da specifikuju da samo podizanja preko $100 mogu biti osnova za upozorenje i da mogu dalje da specifukuju da podizanja u iznosu od $1,500 od XYZ Hipotekarne Kompanije ne mogu biti osnova za upozorenja (iako zadovoljavaju druge kriterijume upozorenja). Uobičajeno filtriranje na osnovi korisnik-korisnik nudi detaljno personalizovanje za individualne korisnike. Baza podataka pravila takođe može da ponudi instrukcije za rukovanje isporukom željenog upozorenja. Na primer, korisnik može da specificira određenu servisnu krajnju tačku i uređaj i adresu sa koje će primati različite tipove upozorenja. Uobičajene instrukcije rukovanja mogu dozvoliti korisniku da defmiše različite instrukcije za rukovanje, kao što je uređaj za isporuku, sigurnosni protokol, ili format sadržaja, zasnovano na tipu upozorenja, sadržaju, i vremenu isporuke.

U koraku 240, isporuka upozoravaj uće poruke je inicirana. Isporukom upozoravaj uće poruke može se rukovati od strane sistema za upravljanje transakcijama kao servisa koji je upućen na komunikacionu adresu kroz komunikacionu pristupnicu. Na primer, upozoravajuća poruka može biti isporučena preko poruke elektronske pošte, SMS stranice, automatizovanog glasovnog servisa (za isporuku telefonom ili mobilnim telefonom), ili drugim metodom. U jednom rešenju inicijalna isporuka poruke može da ponudi notifikaciju raspoloživosti dodatnog sadržaja upozorenja i od korisnika se može tražiti da otpočne transakciju preko jedne ili više servisnih krajnjih tačaka da primi prateću upozoravajuću poruku. Na primer, korisnik može da primi kratku poruku koja ga obaveštava o raspoloživosti računa obračuna ili plaćanja (npr., račun kreditne kartice). Korisnik tada može da inicira transakciju da vidi celokupni račun obračuna ili račun preko ATM, preko Interneta, ili preko bilo kojeg drugog sistema koji podržava aplikacije i međusklopne servere. Aplikacija poruka o događajima može da ponudi bezbednu isporuku (korak 241) koja zahteva autentifikaciju korisnikovog identiteta pre isporuke celokupnog sadržaja poruke. Ovo se može ponuditi preko notifikacionog sistema koji tada traži od korisnika da pristupi celokupnom sadržaju preko transakcije sa sigurnosnim protokolima ili može biti isporučena kroz interaktivnu transakciju koja traži od korisnika da unese lozinku, PIN, ili drugu informaciju za autentifikaciju korisnika. Aplikacija poruka o događajima može da ponudi isporuku i zahteva odgovor od korisnika (korak 242). Ovo može da dozvoli korisniku da utvrdi pravila za autorizaciju transakcije pre nego se završi transakcija sadržaja. Na primer, aplikacija poruka o događajima može da obavesti korisnika o pokušaju transakcije preko $100 korišćenjem korisnikove kreditne kartice (i izvršene preko komunikacione pristupnice). Korisnik tada može da ponudi odgovor, pozivanjem određenog telefonskog broja ili slanjem kratke poruke kroz sistem dvosmernih poruka da ili prihvati ili odbije pokušaj transakcije. Sistem poruka o događajima može ponuditi alternativnu i odloženu isporuku upozoravajuće poruke. Korisnik može da definiše hijerarhiju metoda isporuke ili uslova isporuke, koju sistem može da odrađuje u koracima kao odgovor na neuspeli pokušaj isporuke. Među uslovima isporuke može biti komanda zadržavanja koja zaustavlja upozoravajuću poruku do utvrđenog vremena pre nego što ponovo pokuša isporuku. Na ovaj način, upozorenja mogu biti isporučena prema korisnikovom rasporedu i ponovljeni pokušaji se mogu obaviti u slučaju da metod isporuke ne radi, kao u slučaju daje korisnikov mobilni telefon ili pejdžer isključen.

Ovaj izum je opisan u vezi sa prihvaćenim rešenjima. Ova rešenja su data samo kao primeri. Od upućenih u ovu oblast se očekuje da prihvate da modifikacije mogu biti napravljene na ovim prihvaćenim rešenjima bez udaljavanja od ovde definisanog izuma.

Claims (24)

1. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama koji se sastoji od: aplikacionog sistema (340) i najmanje jednog međusklopa servera (330), a pomenuti međusklop servera obezbeđuje međusklopove između pomenutog aplikacionog sistema i najmanje jedne od niza servisnih krajnjih tačaka (320);naznačen time,što se sistem za upravljanje transakcijama dalje sastoji od komunikacione pristupnice (350) za prenos transakcijskih podataka ka i od najmanje jedne od niza mreža finansijskih podataka koje koriste jedan ili više / različitih komunikacionih protokola; i što se sastoji od niza modularnih aplikacija finansijskih servisa, pomenutog aplikacionog sistema za prenos transakcijskih podataka za najmanje jedan od niza modularnih aplikacija finansijskih servisa ka i od najmanje jedne od niza mreža finansijskih podataka kroz pomenutu komunikacionu pristupnicu.

2. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu1, naznačen time,što niz modularnih aplikacija finansijskih servisa (340) obuhvata: a) servis pristupa računu; b) servis održavanja i upravljanja računom; c) automatizovani servis za upravljanje transakcijama; i d) servis poruka o događajima,

3. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu1, naznačen time,što niz modularnih aplikacija finansijskog servisa (340) sadrži servis pristupa računu, pomenuti servis pristupa računu sadrži najmanje jednu od niza servisnih transakcija uključujući pristup stanju računa, pristup istoriji računa, i pristup transferu stanja.

4. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu,naznačen time,što niz modularnih aplikacija finansijskog servisa (340) sadrži servis održavanja i upravljanja računom, pomenuti servis održavanja i upravljanja računom sadrži najmanje jednu od niza servisnih transakcija uključujući otvaranje novog računa, gašenje postojećeg računa, promenu korisničke lozinke, prijavljivanje izgubljene/ukradene kartice, naručivanje čekova, iniciranje zahteva korisničkog servisa.

5. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu 1,naznačen time,što niz modularnih aplikacija finansijskog servisa (340) sadrži servis upravljanja transakcijama, a pomenuti servis upravljanja transakcijama sadrži najmanje jednu od niza servisnih transakcija uključujući upit stanje računa, pristup detalja računa, plaćanje, automatsko upravljanje plaćanjem računa, promenu kontaktnih informacija, iniciranje zahteva korisničkog servisa.

6. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu 1, naznačen time, što niz modularnih aplikacija finansijskog servisa (34a) sadrži servis poruka o događajima, a pomenuti servis poruka o događajima sadrži najmanje jednu od niza servisnih transakcija uključujući održavanje servisa poruka, servisa uobičajenih poruka, i pristup sadržaju poruka.

7. Integrirsani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu 6, naznačen time, što korisnik bira najmanje jedan servis poruka od niza servisa zakazanih poruka ažuriranja stanja računa, uslovno ažuriranje stanja računa, uslovno ažuriranje transakcija, završno ažuriranje transakcija, ažuriranje finansijskih informacija, i ažuriranja informacija.

8. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu 1, naznačen time, stoje dalje sačinjen od univerzalne registracione baze podataka (150) koja sadrži niz tabela uključujući tabelu koja povezuje korisnika sa jednim ili viže brojeva korisničkih računa i identifikacija servis providera za providera servisa povezanog za svaki broj korisnikovih računa.

9. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu 8, naznačen time, što niz tabela sadrži brojeve korisnikovih računa za korisnikove bankovne račune, račune kreditnih kartica, platne račune, i brokerske račune.

10. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu 1, naznačen time, što niz finansijskih servisnih aplikacija (340) sadrži aplikaciju dvosmernih poruka za razmenu poruka između korisnika i provajdera servisa preko najmanje jedne od niza servisnih krajnjih tačaka.

11. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu 1, naznačen time, što niz finansijskih servisnih aplikacija (340) sadrži: a) servis štednog računa; b) servis čekovnog računa; c) servis kreditnih kartica; d) servis dužničkih kartica; e) servis pristupa i upravljanja brokerskim računom; f) servis automatskog upravljanja transakcijama; g) servis poruka događajima; i h) servis transakcija roba i usluga.

12. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu 1, naznačen time, što najmanje jedna od niza servisnih krajnjih tačaka (326) sadrži: a) niz personalnih digitalnih asistenata; b) niz mobilnih telefona; c) niz personalnih računara; d) niz prenosivih računara; e) niz telefona; f) niz faks mašina; g) niz Automatizovanih MenjaČkih Mašina; i h) niz POS sistema.

13. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu 1, naznačen time, što je dalje sačinjen od kriptografskog sistema (360) za obezbeđivanje enkripcije podataka.

14. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu 1, naznačen time, što pristupnica finansijskih podataka (350) sadrži niz komunikacionih kanala i niz komunikacionih mreža i razdelnik za usmeravanje i trasiranje saobraćaja u finansijskim elektronskim podacima ka destinaciji sistema finasijskih podataka.

15. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu 14, naznačen rime, što niz komunikacionih kanala sadrži standardnu EFT liniju, B2B konekciju koja koristi Internet protokole transakcija, i posvećenu liniju konekcije.

16. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu 1, naznačen time, što niz aplikacija finansijskog servisa (340) koristi mformacije sakupljene od ili razmenjene sa jednim ili više udaljenih provajdera servisa, jednim ili više udaljenih provajdera servisa uključujući banku, kompaniju kreditnih kartica, GSM operatora, naplaćivača, i provajdera sadržaja.

17. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu 16, naznačen time, što niz aplikacija finansijskog servisa (340) sadrži niz funkcionalnih modula za obezbeđenje mogućnosti formulisanja jednog ili više upita podataka i jednog ili više zahteva transakcija od jednog ili više od niza udaljenih provajdera servisa.

18. Integrisani sistem za upravljanje transakcijama prema zahtevu 1, naznačen time, što niz međusklopnih servera (330) sadrži najmanje jedan web međusklopni server, najmanje jedan SMS međusklopni server, najmanje jedan WAP međusklopni server, najmanje jedan ATM međusklopni server i najmanje jedan POS međusklopni server.

19. Postupak za obezbeđenje finansijskih servisa kroz niz servisnih krajnjih tačaka, što ga sačinjavaju koraci: a) obezbeđenja transakcijskog sistema uključujući niz aplikacija korisničkih međusklopova kojima se pristupa preko niza servisnih krajnjih tačaka; b) prihvatanja korisničkog zahteva servisa kroz najmanje jedan od niza servisnih krajnjih tačaka; c) pristupanja mreži finansijskih podataka iz transakcijskog sistema za izvršenje najmanje jednog dela korisnikog servisnog zahteva; naznačen time, što postupak obuhvata korake d) stvaranja transakcijskog objekta unutar transakcijskog sistema uključujući transakcione podatake koji odgovaraju korisničkom servisnom zahtevu; e) izbora niza objekata provajdera zasnovanog na transakcijskim podacima i uslovima sistema za izvršenje predefinisanih delova korisničkog servisnog zaheva; f) sastavljanje rezultata vraćenih od niza provajdera objekata unutar transakcijskog objekta; i g) vraćanja transakcijskih rezultata zasnovanih na sastavljenim rezultatima od niza provajdera objekata najmanje jednoj od servisnih krajnjih tačaka sa kojih potiče korisnički servisni zahtev.

20. Postupak za obezbeđenje poruka o događajima o finansijskim podacima koji su sadržani na bar jednom od finansijskih računa korisnika, što ga sačinjavaju koraci: a) praćenje najmanje jednog od niza korisnikovih finasijskih računa za događaj; b) filtriranje detektovanih događaja prema najmanje jednom od uslova upozorenja; i c) inicijalizacija poruke događaja na predefinisanim servisnim kranjim tačkama zasnovano na detektovanim događajima računa koji ispunjavaju najmanje jedan uslov upozorenja,naznačen time, što se poruka o događaju obezbeđuje preko transakcionog sistema za obavljanje finansijskih transakcija.

21. Postupak prema zahtevu 20,naznačen time,što je dalje sačinjen od koraka procene detektovane finansijske transakcije koja ispunjava najmanje jedan uslov upozorenja u poređenju sa predefinisanom bazom pravila da odredi uslove isporuke poruke i destinacije.

22. Postupak prema zahtevu 20,naznačen time,što događaji računa sadrže periodičnu procenu stanja računa.

23. Postupak prema zahtevu 20,naznačen time,što događaji računa sadrže bilo koju finansijsku transakciju koja menja stanje korisnikovog računa.

24. Postupak prema zahtevu 20,naznačen time,što događaji računa sadrže promenu statusu transakcije računa, datum isteka plaćanja računa, i promenu uslova računa.