ME01836B

ME01836B - Postupci upotrebe sastava aminopiridina s odloženim oslobađanjem

Info

Publication number: ME01836B
Application number: MEP-2013-48A
Authority: ME
Inventors: Andrew R Blight; Ron Cohen
Original assignee: Acorda Therapeutics Inc
Priority date: 2004-04-09
Filing date: 2005-04-11
Publication date: 2014-12-20
Also published as: RS51808B8; US20170209422A1; DK1732548T4; ATE511841T1; EP1732548B9; DK1732548T3; US20120164078A1; CY2012004I1; LU91933I2; ES2367707T3; AU2005232732A1; RS51808B9; RS51808B; US20120064007A1; US20170071924A1; DK2377536T3; EP2460521B1; JP2015057451A; ES2746354T3; PL1732548T3

Abstract

Izum je definisan pri dodatim tvrdnjama. Opisan ovde je farmaceutski sastav koji sadrži jdan ili više blokatora kalijumskih kanala i koji mogu biti efektivni u tretmanu multiple skleroze. Ostvarenja datog izuma su usmerena ka sastavima koji uključuje matriks i i aminopiridin, na primer, 4-amin o pi rid in, 3,4-amilopiridin, 3,4-diamin opiridin i sličnim, najopželjnije 4-aminopiridin. Sastav obezbeđuje odloženo oslobađanje aminopiridina iz matriksa zarad održavanja efikasnog i bezbedong nivoa amin opridina u plazmi. Amilopiridin dispergovan u matriksu je sposoban da daje, nakon administracije pacijentu, željeni profil oslobađanja . Sastav može biti upotrebljen zarad postizanja u pacijenata sa potrebom za takvim tretmanom, terapeutski efektivan nivo amin opiridina u krvnoj plazmi u periodu od najmanje 6 sati i poželjno do najmanje 12 sati u pacijenata kod kojih se primenjuje dva puta na dan dok izbegava prete rane pikove i trafove nivoa amin opiridina. Sastav mož e da uključuje mono- ili di-amin opiridin, poželjno 4-AP ili 3,4- DAP ili k ombinaci ju istih, homogeno dispergovanog u brzina-kontrolirajućempolimernom matriksu, požaljno uključujući hidrofilni polimer p oput hidroksipropilmetilceluloze (HPMC). Sastav datog izuma može takođe uključivati jedan ili više dodatnih aktivnih sastojaka i/ili jedan ili više farmaceutski prihvatljivih ek s cipijenasa. Ovi s astavi mogu biti korišćeni za tretiranje različitih neuroloških oboljenja, na primer, povreda kičmene moždine, multiple skl eroza, Alchajmerova bolest, i A L S .

Description

Opis

POZADINA

Ovaj izum se odnosi na sastav aminopiridina sa odloženim oslobađanjem za upotrebu u metodi tretiranja multiple skleroze takođe opisan je oralni dozni oblik sa odlođenim oslobađanjem aminopiridinskog farmaceutskog sastava koji može biti upotrebljen za tretman pojedinaca pogođenih neurološkim poremećajima gde spomenuti farmaceutski sastav maksimalizuje terapeutski efekat, dok minimalizuje neželjene sporedne efekte.

Oralni dozni oblik odloženog oslobađana prikazanog izuma može biti iskorišćen za tretman multiple skleroze.

Multiple skleroza (MS) je degenerativna i inflamatorna neurološka bolest koja pogađa centralni nervni sistem, bliže mijelinski omotač. Stanje MS obuhvata demijelinizaciju nervnih vlakana što rezultira u „kratkom spoju“ nervnih impulsa i time usporavanjem ili blokadom transmisije duž nervnih vlakana, sa skladnim onesposobljavajućim simptomima. Tretmanske alternative za promociju transmisije duž zahvaćenog nerva su zbog toga do sada bile ograničavajuće.

Blokatori kalijumskih kanala su klasa jedinjenja koja su pokazala da poboljšavaju stanja nervnog impulsa. Kao rezultat, ona su postala fokus pažnje u simptomatskoj terapiji povrede kičmene moždine, MS i Alchajmerove bolesti. Jedna sub-klasa blokatora kalijumskih kanala, aminopiridini su se pokazali obećavajuće u tretmanu neuroloških bolesti. 4-aminopiridin (4-AP), mono-aminopiridin poznat kao fampridin, se pokazao da smanjuje kalijumsku struju u nervnoj transmisiji impulsa i, zbog toga, pokazuje efektivnost u vraćanju stanja u blokiranim i demijelinizovanim nervima.

Rane studije monoaminopiridina su rađeneuz korišćenje intravenske formulacije, koja sadrži 4-AP.Ovo je bilo praćeno razvojem formulacije sa trenutnim oslobađanjem (IR) za oralnu primenu 4-AP, opšte poznatog kao fampridin. IR formulacija se sastojala od 4-AP praška u želatinoznoj kapsuli i proizvodila je brzi pik koncentracije u plazmi nedugo nakon doziranja sa vremenom dostizanja maksimalne koncentracije od, od prilike 1 sat i polu-životom u plazmi od od prilike 3,5 sata. Brzo oslobađanje i kratak polu-život fampridina čini održavanje efektivnih nivoa u plazmi teškim bez proizvodnje visokih pikova koji prate svaku dozu koji mogu prouzrokovati neželjene sporedne efekte kao što su napadi i drhtanje.

Elektrofiziološki zapisi izolovane kičmene moždine su pokazali hroničan neuspeh sprovođenja akcionog potencijala u preživelim milejinizovanim aksonima, praćeno tupim kontuzionim povredama (Blight, A.R., "Axonal physiology of chronic spinal cord injury in the cat: intracellular recording in vitro", Neuroscience. 10:1471-1486 (1983b)). Neke od ovih blokada sprovođenja se mogu prevazići, na nivou pojedinačnih nervnih vlakana, korišćenjem 4-aminopiridina (4-AP) (Blight, A.R., "Effect of 4-aminopyridine on axonal conduction-block in chronic spinal cord injury", Brain Res. Bull. 22:47-52 (1989)). Intravenska injekcija ovog jedninjenja u životinja sa ekspirimentalnom ili prirodnim povredama kičmene moždine proizvodi značajna poboljšanja u elektrofiziološkoj (Blight, A.R. and Gruner, J.A., "Augmentation by 4-aminopyridine of vestibulospinal free fall responses in chronic spinal-injured cats," J. Neurol. Sci. 82:145-159, (1987)) i bihevijoralnoj funkciji (Blight, A.R., "The effects of 4-aminopyridine on neurological deficits in chronic cases of traumatic spinal cord injury in dogs: a phase I clinical trial," J. Neurotrauma, 8:103-119 (1991)). Inicijalna studija u pacijenata sa povredom kičmene moždine je organizovana od strane Dr. Keith Hayes i pokazala je potencijal za terapeutski benefit, prevashodno na elektrofiziološkom nivou, u kombinaciji sa nedostatkom ozbiljnih sporednih efekata (Hayes et al, "Effects of intravenous 4-aminopyridine on neurological function in chronic spinal cord injured patients: preliminary observations," Proc. IBRO World Conf. Neurosci., p. 345 1991).

Skorašnja studija fampridina u pacijenata sa hroničnim nekompletnim SCI je objavljena u Cinical Neuropharmacology 2003: Keith C. Hayes; Patrick J. Potter; Robert R. Hansebout; Joanne M. Bugaresti; Jane T. C. Hsieh; Sera Nicosia; Mitchell A. Katz; Andrew R. Blight; Ron Cohen 26(4):185-192 Goodman et al. 2003, Neurology 60; suppl. 5, Al67 opisuje placebo-kontrolisanu dvostruko-slepu dozno rangirajuću studiju fampridin-SR u MS pacijenata. SAŽETAK IZUMA Izum je definisan pridodatim tvrdnjama. Opisan ovde je farmaceutski sastav koji sadrži jdan ili više blokatora kalijumskih kanala i koji mogu biti efektivni u tretmanu multiple skleroze. Ostvarenja datog izuma su usmerena ka sastavima koji uključuje matriks i i aminopiridin, na primer, 4-aminopiridin, 3,4-amilopiridin, 3,4-diaminopiridin i sličnim, najopželjnije 4-aminopiridin. Sastav obezbeđuje odloženo oslobađanje aminopiridina iz matriksa zarad održavanja efikasnog i bezbedong nivoa aminopridina u plazmi. Amilopiridin dispergovan u matriksu je sposoban da daje, nakon administracije pacijentu, željeni profil oslobađanja. Sastav može biti upotrebljen zarad postizanja u pacijenata sa potrebom za takvim tretmanom, terapeutski efektivan nivo aminopiridina u krvnoj plazmi u periodu od najmanje 6 sati i poželjno do najmanje 12 sati u pacijenata kod kojih se primenjuje dva puta na dan dok izbegava preterane pikove i trafove nivoa aminopiridina. Sastav može da uključuje mono- ili di-aminopiridin, poželjno 4-AP ili 3,4-DAP ili kombinaciju istih, homogeno dispergovanog u brzina-kontrolirajućempolimernom matriksu, požaljno uključujući hidrofilni polimer poput hidroksipropilmetilceluloze (HPMC). Sastav datog izuma može takođe uključivati jedan ili više dodatnih aktivnih sastojaka i/ili jedan ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa. Ovi sastavi mogu biti korišćeni za tretiranje različitih neuroloških oboljenja, na primer, povreda kičmene moždine, multiple skleroza, Alchajmerova bolest, i ALS.

Još jedno ostvarenje prezentovanog izumaje stabilan farmaceutski sastav koji se sastoji od terapeutski efektivne količine aminopiridina dispergovanog u matriksu koji obezbeđuje profil oslobađanja amilopiridina pacijenta koji ima željeni Cmax prema Cτ odnos. Sastav može biti korišćen zarad obezbeđivanja i/ili održavanja u pacijenta, terapeutski efektivan nivo aminopiridina. Poželjno aminopiridin u sastavu je oslobođen tokom vremena tako da terapeutski efektivan nivo amilopiridina u pacijantu može biti dostignut sa doziranjem sastava dva puta na dan. U poželjnijem ostvarenju, nepoželjni šiljci ili pikovi u oslobađanju amilopiridina su izbegnuti.

Još jedno ostvarenje prezentovanog izuma je stabilna, oralna dozna formulacija sastava sa odloženim oslobađanjem koja uključuje terapeutski efektivnu količinu 4-aminopiridina dispergovanog u matriksu koji obezbeđuje profil oslobađanja 4-aminopiridina u krvnoj plazmi pacijanta u tranjanju od najmanje 6 sati, poželjno najmanje 8 sati, i još poželjnije, najmanje od prilike 12 sati. U još jednom ostvarenju, stabilna, oralna dozna formulacija sastava sa odloženim oslobađanjem uključuje terapeutski efektivnu količinu 4-aminopiridina dispergovanog u matriksu koja omogućuje terapeutski efektivan nivo 4-aminopiridina u krvnoj plazmi pacijenta tokom perioda od, od prilike 24 sata.

Poželjno, oralna dozna formulacija sastava je monolitička tableta formirana kompresijom farmaceutskog sastava ovog izuma. U poželjnom ostvarenju, oralna dozna formulacija uključuje kompresovanu tabletu terapeutski efektivne količine 4-aminopiridina dispergovanog u matriksu koji uključuje hidrofilni polimer poput HPMC. Oralni dozni oblik ovog izuma može takođe da uključuje jedan ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa.

Disperzija 4-aminopiridina po matriksu donosi hemijsku i fizičku stabilnost sastava dok omogućava profil odloženog oslobađanja. Ova pojačana dozna stabilnost se najbolje primećuje u sastavu i doznim oblicima ovog izuma koji imaju niske koncentracije 4-aminopiridina, i stabilnost je postignuta dok se održava željeni profil kontrolisanog osobađanja. Preciznije, formulacija kompresovane tablete ovog izuma pokazuje superiornu rezistenciju na absorbciju vlage ambientalne vlažnosti i održava uniformnu distribuciju 4-aminopiridina kroz tabletu dok daje profil oslobađanja 4-aminopiridina koji dozvoljava postizanje terapeutski efektivne koncentracije blokatora kalijumskih kanala sa doziranjem formulacije jedanput ili dva puta na dan. Poželjno terapeutski efektivna koncentracija oslobođena formulacijom traje tokom barem 6 sati, poželjno barem 8 sati, i poželjnije barem 12 sati. Dodatno, homogenost doznog oblikadonosi pogodnost za formiranje jednostavnim i cenovno-povoljnim procesom proizvodnje u odnosu na višeslojnu strukturu pređašnjih doznih formulacija sa oslobođenim oslobađanjem.

Sastav ovog izuma može biti korišćen u tretmanu stanja pacijenta koje uključuje postizanje efektivne koncentracije blokatora kalijumskih kanala u pacijenata kod kojih postoji potreba za istim. Sastav može biti korišćen zarad dostizanja nivoa ili održavanja terapeutski efektivne koncentracije aminopiridina u pacijanata doziranjem dva puta na dan. Doze ovih sastava mogu biti napravljene sa nižim koncentracijama aminopiridina zarad podspešivanja perioda odmora pacijenta tokom dana ili noći, u zavisnosi od željenog rezultata ili doznog rasporeda. Gde je poželjno, sastav ovog izuma može biti formulisan kako bi se izbegli veliki pikovi u inicijalnom oslobađanju amilopiridina. Sastav ovog izuma kada se primeni pacijentu u potrebi za istim donosi tretman neuroloških oboljenja koja su karakterisana degradacijom transmisije nervnog impulsa. Poželjno, sastavi su stabilni, tablete sa odloženim oslobađanjem efektivne količine mono- ili di-aminopiridina, dispergovanog u HPMC na način da je terapeutski efektivan nivo u krvnoj plazmi mono- ili di-aminopiridina održan u pacijenta u periodu od barem 6 sati, poželjno barem 8 sati, i poželjnije barem 10-12 sati pri primeni dva puta na dan.

Jedno ostvarenje ovog izuma odnosi se na sastav amilopiridina odloženog oslobađanja za korišćenje u metodi podizanja brzine hoda koja se sastoji od primene u pacijenta sa multiple sklerozom efektivne količine sastava aminopiridina sa odloženim oslobađanjem dva puta na dan, gde je spomenuta efektivna količina 10 ili manje miligrama aminopiridina. U poželjnom ostvarenju, efektivna količina je 10 miligrama aminopiridina.

U daljem ostvarenju ovog izuma sastav aminopiridina sa odloženim oslobađanjem za korišćenje u metodi poboljšanja mišićnog tonusa donjih ekstremiteta se sastoji od primene u pacijenta sa multiple sklerozom efektivne količine sastava aminopiridina sa odloženim oslobađanjem dva puta na dan. U poželjnom ostvarenju, spomenuta efektivna količina je 10 ili manje miligrama amilopiridina. Još jedno ostvarenje datog izuma odnosi se na sastav aminopiridina sa odloženim oslobađanjem za upotrebu u metodi poboljšavanja mišićne snage donjih ekstremiteta koja se sastoji od primene u pacijenta sa multiple sklerozom efektivne količine sastava aminopiridina sa odloženim oslobađanjem dva puta na dan, gde je spomenuta količina 10 ili manje miligrama aminopiridina.

Jedan aspekt opisan ovde se odnosi na metod odabira individua baziranog prema odgovornosti na tretman. Metod se sastoji od identifikacije pluralnosti individua; primeni testa svakoj individui pre perioda tretmana; primeni tretmana u jednoj ili više individua tokom perioda tretmana; primeni testa mnogostruko puta svakoj individui tokom perioda tretmana; i odabira jedne ili više individua, gde odabrane individue pokazuju poboljšane performanse tokom većinskog broja testova primenjenih tokom perioda tretmana u odnosu na testove primenjene pre perioda tretmana. U određenim ostvarenjima, metod može dalje da se sastoji od primene testova svakoj individui nakon perioda tretmana, gde odabrane individue dalje pokazuju poboljšane performanse tokom većinskog broja testova primenjenih tokom perioda tretmana u poređenju sa testovima primenjenim nakon perioda tretmana.

Dalji aspekt opisan ovde odnosi se na metod biranja individua baziranog prema odgovornosti na tretman, metod se sastoji od identifikacije pluralnosti individua; primeni testa svakoj individui pre perioda tretmana; primeni tretmana jednoj ili više individua tokom perioda tretmana; primeni testa više puta svakoj individui tokom perioda tretmana; primeni testa svakoj individui nakon perioda tretmana; i odabira jedne ili više individua, gde odabrane individue pokazuju poboljšane performase tokom većinskog broja testova primenjenih tokom perioda tretmana u odnosu na bolje performanse na testu primenjenom pre perioda tretmana i testu primnjenom nakon perioda tretmana.KRATAK OPIS CRTEŽA

Figura 1 je histogram koji pokazuje broj poseta za vreme tretmana za vreme kojih su subjekti pokazivali povećanu brzinu kretanja tokom merenih 25 koraka šetnje nego za vreme svih pet ne-tretmanskih poseta.

Figura 2 je grafikon prosečne brzine hoda (stopa/sekundi) po danu studije (posmatrani slučajevi, ITT populacija).

Figura 3 je histogram procentne promene prosečne brzine hoda tokom 12-o-nedeljnog perioda stabilne doze (posmatrani slučajevi, ITT pupulacija).

Figura 4 je histogram procenat protokolno specificiranih subjekata sa odgovorom (subjekti sa prosečnim promenama u brzini hoda tokom 12-o-nedeljnog perioda stabilne doze od barem 20%) po tretmanskoj grupi [(posmatrani slučajevi, ITT populacija)].

Figura 5 je grafikon LEMMT po studijskom danu (posmatrani slučajevi, ITT populacija).

Figura 6 je histogram promene u LEMMT tokom 12-o-nedeljnog perioda stabilne doze (posmatrani slučajevi, ITT populacija).

Figura 7 je histogram procenta post hoc subjekata sa odgovorom po tretmanskoj grupi (ITT populacija) u skladu sa analizom subjekata sa odgovorom opisanom ovde.

Figura 8 je histogram procenta subjekata sa odgovorom za placebo subjekte naspram fampridin subjekte grupisane (ITT populacija) u skladu sa analizom subjekata sa odgovorom opisanom ovde.

Figura 9 su histogrami validacije post hoc varijable subjekata sa odgovorom korišćenjem subjektivnih skala (posmatrani slučajevi, ITT populacija).

Figura 10 je grafikon procentne promene u brzini hoda pri svakoj dvostruko-slepoj viziti po analiza subjekata sa odgovorom grupiranju (posmatrani slučajevi, ITT populacija).

Figura 11 je hrafikon promene u LEMMT pri svakoj dvostruko-slepoj viziti po analiza subjekata sa odgovorom grupiranju (posmatrani slučajevi, ITT populacija).

Figura 12 je grafikon promene u celokupnom Ashworth-ovom skoru pri svakoj dvostruku-slepoj viziti po analiza subjekata sa odgovorom grupiranju (posmatrani slučajevi, ITT populacija).DETALJAN OPIS IZUMA Termini korišćeni ovde imaju značenja prepoznata i poznata veštom u tehnici, međutim, zarad lakoće i kompletnosti, određeni termini i njihova značenja su označena u nastavku.

Treba biti naglašeno da kao što je korišćeno ovde i u pridodatim tvrdnjama, jedinične tvrdnje uključuju množinske reference ukoliko kontekst jasno ne diktira suprotno. Stiga, na primer, referenca „sferoid“ je referenca za jedan ili više sferiod i ekvivalente istog poznate onom ko je vešt u tehnici, i tako dalje. Ukoliko nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni termini korišćeni ovde imaju isto značenje kao što je uobičajeno razumljivo onome ko je uobičajeno vešt u tehnici. Iako bilo koji metodi i materijali slični ili ekvivalentni onome opisanom ovde mogu biti korišćeni u praksi ili testiranju ostvarenja ovog izuma, poželjni metodi, sredstva, i materijali su sada opisani.

„Lokalna administracija“ označava direktnu administraciju ne-sistemskim putem na ili u blizini mesta aflikcije,poremećaja, ili doživljenog bola.

Termini „pacijent“ i „subjekt“ označava sve životinje uključujući ljude. Primeri pacijenata ili subjekata uključuju ljude, krave, pse, mačke, koze, ovce, i svinje.

Termin „farmaceutski prihvatljive soli, estri, amidi, i prolekovi“ kao što su ovde korišćeni odnose se na soli karboksilate, soli amino kiselinskog dodavanja, estre, amide, i prolekove supstananci ovog izuma koje su, u okviru zdravorazumskog medicinskog odlučivanja, odgovarajuće za upotrebu u kontaktu sa tkivima pacijenata bez neprikladne toksičnosti, iritacije, alergijske reakcije, i sličnih, srazmernih sa razumnim odnosom benefit/rizik, i efektivnim za njihovu namenjenu upotrebu,kao i cviterjonski oblici, kada je moguće, jedinjenja izuma.

Termin „prolek“ odnosi se na jedinjenja koja se rapidno transformišu in vivozarad dobijanja roditeljskog jedinjenja pređašnje formule, na primer, hidrolizom u krvi. Detaljna diskusija je data u T. Higuchi and V. Stella, "Pro-drugs as Novel Delivery Systems," Vol. 14 od A.C.S. Symposium Series, i u Bioreversible Carriers in Drug Design, ed. Edward B. Roche, American Pharmaceutical Association and Pergamon Press, 1987, oba koja su inkorporirana ovde po referenci.

Termin „soli“ odnosi se na relativno netoksične, neorgansko i organsko kiselinskog dodavanja soli jedinjenja ovog izuma. Ove soli mogu biti pripremljene in situ tokom finalne izolacije i prečišćavanja jedinjenja ili odvojenim reagovanjem prečišćenog jedinjenja u svom obliku slobodne baze sa odgovarajućom organskom ili neorganskom kiselinom i izolovanjem tada formirane soli. Reprezentativne soli uključuju hidrobromid, hidrohlorid, sulfat, bisulfat, nitrat, acetat, oksalat, valerat, oleat, palmitat, stearat, laurat, borat, benzoat, lakta, fosfat, tosilat, citrat, maleat, fumarat, sukcinat, tartarat, naftilat mesilat, glukoheptonat, laktobionat i laurilsulfonat soli, i slične. Ove mogu da uključuju katjone bazirane na alkalnim ili zemno-alkalnim metalima, kao što su natrijum, litijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, i sličnim, kao i netoksični amonijum, tetrametilamonijum, metilamin, dimetilamin, trimetilamin, trietilamin, etilamin, i slične. (Videti, za primere, S.M. Barge et al., "Pharmaceutical Salts," J. Pharm. Sci., 1977, 66:1-19 koji je inkorporiran ovde po referenci.).

„Terapeutski efektivna količina“ je količina dovoljna da smanji ili prevenira simptome povezane sa medicinskim stanjem ili nemoći, za normalizaciju telesne funkcije u bolesti ili poremećaju koje rezultira u poremećaju specifičnih telesnih funkcija, ili da obezbedi poboljšanje u jednoj ili više klinički merljivih parametara bolesti. Poželjno, poboljšanje simptoma povezanih sa bolesti uključujući brzinu hoda, mišićni tonus donjih ektremiteta, mišićnu snagu donjih ekstremiteta, ili spazmičnost. Kao povezano sa ovom primenom, terapeutski efektivna količina je količina dovoljna da redukuje bol ili spazmičnost povezanu sa neurološkim poremećajem koje se tretira, ili količina dovoljna da razultira u poboljšanju seksualne, fukcije bešike ili creva u subjekta koji ima neurološki poremećaj koji remeti nervnu provodljivost, koja ometa normalnu seksualnu, fukciju bešike ili creva.

"Tretman" se odnosi na primenu leka ili izvođenje medicinske procedure uz poštovanje pacijenta, za bilo profilaksu (prevenciju), da izleči nemoć ili bolestpri instanci gde je pacijent zahvaćen odnosi se, ili ublažavanjekliničkog stanja pacijenta, uključujući smanjenje trajanje bolesti ili ozbiljosti bolesti, ili subjektivnog poboljšanja kvaliteta života pacijenta ili produženja preživljavanja pacijenta.

Dodatno, jedinjenja ovog izuma mogu postojati u nesolvatisanim kao i u solvatisanim oblicima sa farmaceutski prihvatljivim rastvaračima kao što su voda, etanol, i slični. Generalno, solvatisani oblici se smatraju ekvivalenti nesolvatisanim oblicima u službi ovog izuma.

Jedan aspekt ovog izma je farmaceutski sastav odloženog oslobađanja koji se sastoji od aminopiridina dispergovanog u matriksu odloženog oslobađanja kao što je brzina-kontrolirajućipolimer. Sastav ovog izuma je sposoban da da, nakon administracije pacijentu, profil oslobađanja aminopiridina u trajanju od barem 6 sati, poželjno barem 12 sati, poželjnije barem 24 sati ili više. Poželjno koncentracija aminopiridina u sastavu je terapeutski efektivna količina, i poželjno aminopiridin je dispergovan podjednako po oslobađajućem matriksu. Terapeutski efektivna količina je količina aminopiridinskog jedinjenja, koja kada primenjena pacijentu ili sibjektu, ublažava simptom neurološke bolesti.

Kada su sastavi ovog izuma primenjeni pacijentu, koncentracija aminopiridina u pacijntovoj krvnoj plazmi tokom vremena (profil oslobađanja) može trajati tokom perioda od barem 6 sati, poželjno barem 8 sati, poželjnije barem od prilike 12 sati. Sastavi mogu proizvesti u pojedinačnoj dozi srednji maksimum koncentracije aminopiridina u plazmi u pacijenta od, od prilike 15 do, od prilike 180 ng/ml; srednje Tmax od, od prilike 1 do, od prilike 6 sati, poželjnije od prilike 2 do, od prilike 5,2 sata nakon primene sastava pacijentu.

U jednom ostvarenju, aminopiridin je primenjen subjektu u dozi i tokom perioda dovoljnom da dozvoli da spomenuti sujekt toleriše spomenutu dozu bez pokazivanja bilo kakvih neželjenih efekata i da se nakon toga povećava doza u odabranim vremenskim intervalima dok terapeutska doza ne bude postignuta. U jednom ostvarenju, medikament je primenjen subjektu u dozi i tokom perioda dovoljnom da dozvoli da spomenuti subjekat toleriše spomenutu dozu bez pokazivanja bilo kakvih neželjenih efekata i da se nakon toga povećava doza aminopiridina u odabranim vremenskim intervalima dok terapijska doza ne bude postignuta. Na primer, na otpočinjanju tretmana aminopiridin je poželjno primenjen u dozi manjoj od 15 mg/dan dok tolerisano stanje nije postignuto. Odgovaranjuće kada je spomenuto tolerisano stanje dostignuto, primenjena doza može biti povećana u količinama od najmanje 5-15 mg/dan dok spomenuta terapeutska doza nije postignuta.

Poželjno, aminopiridin je primenjem u dozi od 10mg dva puta na dan (20 mg/dan) u zavisnosti od stanja ili simptoma koji se tretiraju. Metod može da uključuje planiranje primene doza leka tako da je koncentracija aminopiridina u pacijentu na od prilike minimalnom terapeutski efektivnom nivou da umanji neurološko stanje, ipak relativno niža u odnosu na maksimalnu koncentraciju za potspešivanje perioda odmora za pacijenta tokom dana ili noći, u zavisnosti od željenih rezultata ili doznog rasporeda. Poželjno, metod omogućava tretman neuroloških oboljenja karakterisanih degradacijom transmisije nervnog impulsa koji se sastoji od koraka primene sastava ovog izuma u pacijenta.

Formulacije i sastavi ovog izuma ispoljavaju specifičan, željeni profil oslobađanja koji maksimalizuje terapeutski efekat dok minimizira ozbiljne sporedne efekte. Željeni profil oslobađanja može biti opisan u smislu maksimalne koncentracije leka ili aktivnog agensa u plazmi (Cmax) i plazma koncentracije leka ili aktivnog agensa pri specifičnim doznim intervalima (Cτ). Odnos Cmax naspram Cτ(Cmax: Cτ) može biti izračunat iz posmatranih Cmax i Cτ. Dozni interval (τ) je vreme od poslednje primene leka ili aktivnog agensa. U ovoj prijavi, dozni interval (τ) je dvanaest (12) sati, stoga je Cτkoncentracija leka ili aktivnog agensa dvanaest (12) sati nakon poslednje primene. Dodatno, formulacije i sastavi ovog izuma pokazuju željeni profil oslobađanja koji može biti opisan u smislu maksimalne plazma koncentracije leka ili aktivnog agensa u stedi stejtu (CmaxSS) i minimalne plazma koncentracije leka ili aktivnog agensa u stedi stejtu (CminSS). Stedi stejt je posmatran kada je stepen primene (absorbcije) jednak stepenu eliminacije leka ili aktivnog agensa. Odnos CmaxSS i CminSS (CmaxSS:CminSS) može se izračunati iz posmatranih CmaxSS i CminSS. Dodatno, formulacije i sastavi ovog izuma pokazuju željeni profil oslobađanja koji može biti opisan u smislu srednje maksimalne plazma koncentracije leka ili aktivnog agensa u stedi stejtu (CavSS). Još jedno ostvarenje je tableta odloženog oslobađanja od matriksa odloženog oslobađanja i aminopiridina, spomenuta tableta pokazuje profil oslobađanja zarad postizanja Cmax:Cτ odnosain vivo od 1,0 do 3,5, i poželjnije Cmax:Cτ odnos od, od prilike 1,5 do, od prilike 3,0. U još jednom poželjnom ostvarenju, Cmax:Cτ odnos je od prilike 2,0 do, od prilike 3,0. Aminopiridin može da bude od 4-aminopiridina. Matriks odloženog oslobađanja može da uključuje na primer, hidroksipropilmetilcelulozu, ili ostale stepen-kontrolišuće matrikse koji su odgovarajući za kontrolisanje stepena oslobađanja aminopiridina za upotrebu u farmaceutskim sastavima datog izuma.

Još jedno ostvarenje je tableta sa odloženim oslobađanjem od matriksa odloženog oslobađanja i aminopiridina, data tableta pokazuje profil oslobađanja zarad dobijanja Cmax:Cτ odnosa in vivo od 1,0 do 3,5 i CavSS od, od prilike 15 ng/ml do, od prilike 35 ng/ml, i poželjnije Cmax:Cτ odnos od, od prilike 1,5 do, od prilike 3,0. U još jednom poželjnom ostvarenju, Cmax:Cτ je od prilike 2,0 do, od prilike 3,0. Dalji aspekt je sastav odloženog oslobađanja koji se sastoji od matriksa odloženog oslobađanja i aminopiridina, gde dati sastav obezbeđuje Cavss od, od prilike 15 ng/ml do, od prilike 35 ng/ml. U daljem aspektu, tableta sa odloženim oslobađanjem sastavljena od matriksa odloženog oslobađanja i aminopiridina, spomenuta tableta koja pokazuje CmaxSS od, od prilike 20ng/ml do, od prilike 35 ng/ml je prikazana.Farmakokinetičke karakteristike sastava aminopiridina sa odloženim oslobađanjem i metodi tretmana različitih neuroloških oboljenja su opisana u zajedno-na čekanju PCT/US2004/008101 pod nazivom "Stable Formulations of Aminopyrdines and Uses Thereof" predatog 17. aprila 2004 i U.S. Application No. 11/010,828 pod nazivom "Sustained Release Aminopyridine Composition" predatog 13. decembra 2004.

Količina aminopiridina farmacutski prihvatljivog kvaliteta, soli, solvata, ili proleka istog uključenog u farmacutski sastav ovog izuma će varirati, zavisno od raznovrsnih faktora, uključujući, na primer, specifični blokator kalijumskih kanala korišćen, željeni dozni nivo, tip ili količina brzina-kontrolirajućeg polimernog matriksa u upotrebi, i prisustvo, tipovi i količine dodatnih materijala korišćenih u sastav. Poželjnom aminopiridin sadrži od, od prilike 0,1 do, od prilike 13%w/w, poželjnije od, od prilike 0,5 do, od prilike 6,25%w/w. U još poželjnijem ostvarenju ovog izuma aminopiridin je prisutan od, od prilike 0,5 do 4,75%w/w farmaceutskog sastava. U skladu, težinski odnos manji od 4,75% je poželjan. Količina aminopiridina, ili derivata istog, u formulaciji varira u odnosu na željenu dozu za efikasnu isporuku leka, molekulsku težinu, i aktivnost jedinjenja. Stvarna količina korišćenog leka može da zavisi od pacijentovog godišta, težine, pola, medicinskog stanja, bolesti ili bilo kojeg drugog medicinskog kriterijuma. Stvarna količina leka je determinisana u skladu sa planiranom medicinskom upotrebom u tehnikama poznatim u tehnici. Farmaceutska doza forulisana u skladu sa izumom može biti primenjena dva puta na dan.

Odgovarajuće formulacije i metode proizvodnje su dalje opisane u zajedno-na čekanju PCT/US2004/08101 pod nazivom "Stable Formulations of Aminopyrdines and Uses Thereof" predat 17. aprila 2004 i U.S. Application No. 11/010,828 pod nadzivom "Sustained Release Aminopyridine Composition" predat 13. decembra 2004.

Aminopiridinska formulacija oslobađajućeg matriksaje poželjno izrađena u tablete, kapsule ili granule za oralnu upotrebu. Stepen oslobađanja aminopiridina iz tableta može biti kontrolisan erozivnim mehanizmom oslobađajućeg matriksa iz kojeg se aminopiridin oslobađa. Generalno, za proizvodnju tableta na industrijskom nivou, lek i polimer su granulisani pojedinačno ili u kombinaciji. Poželjno, otpuštanje aminopiridina iz matriksa farmaceutskog sastava je relativno linearno tokom vremena. Poželjno matriks obezbeđuje profil oslobađanja koji daje terapeutski efikasnu koncentraciju aminopiridina u plazimi pacijenta dozvoljavajući doziranje jedan put na dan ili dva puta na dan. Poželjno formulacija aminopiridina sa odloženim oslobađanjem za oralnu primenu pacijentu uključuje od, od prilike 0,0001 mola do, od prilike 0,0013 mola aminopiridina koji obezbeđuje srednju maksimalnu plazma koncentraciju aminopiridina od, od prilike 15 do, od prilike 180 ng/ml, srednje Tmax od, od prilike 2 do, od prilike 5 sati nakon primene, i srednju minimalnu plazma koncentraciju od, od prilike 10 do 60 ng/ml pri, od prilike 8-24 sata nakon primene.

Formulacije ovog izuma su pripremljene procedurama poznatim u tehnici, kao što su, na primer, suvom ili vlažnom metodom. Metod odabran za proizvodnju utiče na karakteristike oslobađanja završene tablete. U jednoj metodi, na primer, tableta je pripremljena vlažnom granulacijom u prisustvu bilo vode ili vodenog rastvora hidrofilnog polimera ili korišćenjem drugog vezivnog sredstva kao tečnosti za granulaciju. U alternativi, organski rastvarač, kao što je izopropil alkohol, etanol ili slični, može biti korišćen sa ili bez vode. Lek i polimer mogu biti granulisani pojedinačno ili u kombinaciji. Još jedan metod pripreme tablete koji može biti korišćen zahteva korišćenje lek-polimer disperzije u organskom rastvaraču u prisustvu ili odsustvu vode. Kada aminopiridin ili njegov derivat ima jako nisku rastvorljivost u vodi može biti prednost smanjiti veličinu čestice, na primer, mlenjem u fini prašak i na ovaj način kontrolisati kinetiku oslobađanja leka i poboljšati njegovu rastvorljivost.

Tvrdoća tableta ovog izuma može da varira, u zavisnosti od različitosti faktora, uključujući, na primer, relativne količine i specifične vrste korišćenih sastojaka, opreme za tabletiranje koja se koristi, i odabranih parametara procesiranja. Pritisak korišćen za izradu tableta može uticati na profil oslobađanja aminopiridina u pacijenta. Pritisak korišćen za pripremu tableta ovog izuma može varirati u odnosu na površinu i količinu i veličinu čestica aminopiridina, aditiva, eksicpijenasa, ili sredstava za vezivanje koji su uključeni u tabletu. Stepen hidrtacije i solvatacije sastojaka u sastavu će takođe biti važan u determinisanju tvrdoće tableta. Poželjno, formirane tablete imaju tvrdoću u opsegu od 80-400N, i poželjnije od 150 do 300N.

Efekti različitih matriksa, koncentracija aminopiridina, kao i različitih ekscipijenasa i aditiva sastavu na koncentraciju blokatora kanala na stepen raspadanja mogu biti praćeni na primer korišćenjem aparature za raspadanje tipa H prema U.S. Pharmacopoeia XXII, ili USP Apparatus II (Metod Lopatice). Kliničke evaluacije mogu biti korišćene za proučavanje efekata na nivoe u plazmi različitih oslobađajućih matriksa, koncentracija aminopiridina, kao i različitih ekscipijenasa i aditiva. Plazma koncentracije aminopiridina mogu biti korišćene za izračunavanje farmakokinetičkih podataka (profila oslobađanja) uključujući očiglednu absorbciju i eliminacione brzine, površinu-ispod-krive (AUC), maksimalnu plazma koncentraciju (Cmax), vreme do maksimalne plazma koncentracije (Tmax), absorbciono polu-vreme (T1/2(abs)), i eliminaciono polu-vreme (T1/2(elim)). Farmakodinamički efekti mogu biti procenjeni bazirano prema testovima odgovora ,kao što su poboljšanje mišićne snage ili redukcije spazmičnosti za pacijente sa multiple sklerozom ili ostali testovi kao što je poznato onome ko je vešt u tehnici. Plazma koncentracija aminopiridina u krvnoj plazmi ili cerebrospinalnoj tečnosti može biti posmatrana korišćenjem tečne hromatografije/MS/MS određivačkih metoda. Isporuka leka izuma može koristiti bilo koji odgovarajući dozni jedinični oblik. Specifični primeri sistema isporuke ovog izuma su tablete, tablete koje se raspadaju u granule, kapsule, mikrokapsule sa odloženim oslobađanjem, sferoidi, ili bilo koji drugi načini koji omogućava oralnu primenu. Ovi oblici mogu opciono biti obloženi farmaceutski prihvatljivom oblogom koja dozvoljava da se tableta ili kapsula raspadne u različitim delovima digestivnog sistema. Na primer, tableta može imati enteričku oblogu koja sprečava rastvaranje dok ne stigne do baznije sredine tankog creva.

Disperzija aminopiridina po oslobađajućem matriksu donosi poboljšane karakteristike stabilnosti u doznoj formulaciji. Ova podspešena stabilnost je postignuta bez gubitka željenog profila odloženog oslobađanja. Poženo profil oslobađanja, koji može biti meren brzinom raspadanja je linearan ili aproksimativno linearan, poželjno profil oslobađanja je meren kroz koncentraciju aminopiridina u plazmi pacijenta i takav je da dozvoli doziranje dva puta na dan (BID).

Farmaceutski sastav ovog izuma može da uključuje takođe dodatne agense ili ekscipijense, na primer, sredstva za poboljšavanje protočnosti, sredstva za raspadanje, surfaktante, diluente, sredstva za vezivanje uključujući sredstva za vezivanje sa niskom tačkom topljenja, dezintegrante, sredstva za poboljšavanje rastvorljivosti i/ili lubrikanse kao što je opisano u zajedno-na čekanju PCT/US2004/008101 pod nazivom "Stable Formulations of Aminopyrdines and Uses Thereof" podnetim 17. aprila 2004 i U.S. Application No. 11/010,828 pod nazivom "Sustained Release Aminopyridine Composition" podnetim 13. decembra 2004. Aktivni sastojak ovog izuma može biti mešan sa ekscipijensima koji su farmaceutski prihvatljivi i kompatibilni sa aktivnim sastojkom i u količinama odgovarajućim za upotrebu u terapeutskim metodama ovde opisanim. Različiti ekscipijensi mogu biti homogeno mešani sa aminopiridinom ovog izuma kao što bi bilo poznato onome veštom u tehnici. Na primer, aminopiridini mogu biti mešani ili kombinovani sa ekscipijensima kao što su ali ne ograničavajući se na mikrokristalnu celulozu, koloidni silicijum dioksid, laktoza, skrob, sorbitol, ciklodekstrin i kombinacije ovih.

Zarad daljeg poboljšanja stabilnosti aminopiridina u sastavu odloženog oslobađanja, antioksidantna supstanca može biti uključena. Odgovarajući antioksidanti uključuju, na primer: natrijum metabisulfit; tokoferol poput α, β, δ-tokoferol estara i α.-tokoferol acetat; askorbinska kiselina ili farmaceutski prihvatljiva so iste; askorbil palmitat; alkil galati kao što je propil galat, Tenox PG, Tenox s-1; sulfiti ili farmaceutski privatljiva so ovog; BHA; BHT; i monotioglicerol.

U još jednom ostvarenju, farmaceutski sastav ovog izuma sastavljen je od brzina-kontrolirajućeg polimernog matriksa koji se sastoji od hidrogel matriksa. Na primer, aminopiridin može biti kompresovan u doznu formulaciju koja sadrži brzina-kontrolirajući polimer, kao što je HPMC, ili mešavina polimera koji, kada vlažni, će nabubriti da bi formirali hidrogel. Stopa oslobađanja aminopiridina iz ove dozne formulacije je održana obema difuzijom iz nabubrele tabletne mase i erozijom površine tablete tokom vremena. Stopa oslobađanja aminopiridina može biti održana obema količinom polimera po tableti i naslednim viskozitetima korišćenog polimera. Prema još jednom aspektu ovog izuma, obezbeđena je stabilna, oralna dozna formulacija sa odloženim oslobađanjem koja uključuje efektivnu količinu aminopiridina dispergovanog u oslobađajućem matriksu, i koja, nakon primene u pacijenta ili kao deo terapijskog režima, obezbeđuje profil oslobađanja (terapeutski efektivnog nivoa aminopiridina u krvnoj plazmi) koji se proteže tokom perioda od barem 6 sati, poželjno barem 12 sati. U još jednom ostvarenju, stabina, oralna dozna forma kontrolisanog oslobađanja obezbeđuje, nakon primene u pacijenta, terapeutski efektivan nivo aminopiridina u krvnoj plazmi tokom perioda od barem 6 sati, poželjno barem 12 sati, i poželjnije barem 24 sata.

Dozna formulacija može uzeti bilo koju formu sposobnu da oralno dostavi pacijentu terapeutski efektivnu količinu aminopiridina dispergovanog u brzina-kontrolirajućem polimeru. Poželjno, dozna formulacija sastoji se od monolitne tablete. Težina tablete će takođe varirati u skladu sa, između ostalog, dozom aminopiridina, tipom i količinom brzina-kontrolirajućeg polimera u upotrebi, i prisustva, tipa i količine dodatnih materijala.

Dozna formulacija ovog izuma može se sastojati takođe od jednog ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa kao što je prethodno spomenuto. U poželjnim ostvarenjima, dozna formulacija će se sastojati od diluenata i lubrikanta u dodatku aminopiridinskoj doznoj jedinici i brzina-kontrolirajućim polimeru. Posebno poželjan diluens je mikrokristalna celulaza prodavana pod imenom Avicel PH101, i posebno poželjan lubrikans je magnezijum stearat. Kada su ovi materijali u upotrebi, komponenta magnezijum stearat poželjno čini od prilike 0,2 do, od prilike 0.75%w/w od dozne formulacije, i mikrokristalna celuloza zajedno sa brzina-kontrolirajućim polimerom i aminopiridinom čine balans formulacije. Na primer, tabletna formulacija uključuje aminopiridin x % w/w, brzina-kontrolirajući polimer y % w/w, i mikrokristalna celuloza z %, količina magnezijum stearata bi bila (100-(x+y+z)) gde je 0,2%≤(100-(x+y+z)) ≤0,75% w/w. Kao što bi bilo poznato veštom u tehnici, količina aditiva kao što je magnezijum stearat može da varira u zavisnosti od odnosa korišćenog da se načini mešanje i količina takvog aditiva može biti promenjena bez limitacija zarad dobijanja zadovoljavajućeg disolucionog nivoa ili nivoa aminopiridina u plazmi.

Kao što je korišćeno ovde, termin „odloženog oslobađanja“ kao što se odnosi na sastave aminopiridina uključuje oslobađanje aminopiridina iz dozne formulacije odloženom stopom tako da je terapeutski benefitni nivo u krvi ispod toksičnih nivoa aminopiridina održan kroz period od barem 12 sati, poželjno od prilike 24 sata ili više. Poželjno, količina aminopiridina u oralnim doznim formulacijama u skladu sa ostvarenjima ovog izuma postiže terapeutski korisne plazma koncentracije kroz BID primenu farmaceutskog sastava.

Ukoliko je poželjno, dozna formulacija ovog izma može biti obložena polimernim slojem za odloženo oslobađanje tako da proizvede dodatna svojstva odloženog oslobađanja. Odgovarajući polimeri koji mogu biti korišćeni da bi se formirao sloj za odloženo oslobađanje uključuju, na primer, oslobađajuće matrikse izlistane ispod. Kao što je željeno, dozna formulacija ovog izuma može da se proizvede takođe sa svetlosno-protektivnim i/ili kozmetičkom film oblogom, na primer, film-stvarači, pigmenit, anti-adhedzivni agensi i politikantima. Takav film-stvarač može biti od brzo-rastvarajućih konstituenata, kao što je nisko-viskozna hidroksipropilmetilceluloza, na primer, Methocel E5 ili D14, ili Pharmacoat 606 (Shin-Etsu). Film obloga takođe može da sadrži ekscipijens ili enteričku oblogu čestu u proceduri film-oblaganja, kao što je, svetlosno-protektivni pigmenti, na primer, gvožđe oksid, titanijum dioksid, anti-adhezivni agensi, na primer, talk, i takođe odgovarajuće plastifikatore kao što su, na primer, PEG 400, PEG 6000, dietil ftalat ili trietil citrat. Sastavi ovog izuma mogu biti korišćeni za tretman multiple skleroze primenom u pacijenta oralnu doznu formulaciju ovog izuma. Poželjno, primena je dve doze na dan terapeutski efektivne količine aminopiridina, čak poželjnije, 4-AP dispergovanog u HPMC. Primena takođe može da uključuje planiranje primene doza leka tako da je koncentracija aminopiridina u pacijentuna od prilike minimumu terapeutski efektivnog nivoa da ublaži neurološko stanje, ipak relativno nisko u odnosu na maksimalnu koncentraciju zarad minimizacije sporednih efekata. Sastavi mogu biti primenjeni u subjekta u dozi i u periodu dovoljnom da dozvole da spomenuti subjekat toleriše spomenutu dozu bez pokazivanja bilo kakvih neželjenih efekata i da se dalje povećava doza spomenutog aktivnog agensa u tabletama u odabranim intervalima vremena dok terapeutska doza nije postignuta u subjektu. Na primer, na otpočinjanju tretmana aktivni agens je poželjno primenjen u dozi ispod od prilike 15 mg/dan dok tolerantno stanje nije dostignuto. Primenjena doza može onda biti povećana za količinu od barem 5-10 mg/dan dok terapeutska doza nije dostignuta. Sastavi ovog izma gde je blokator kalijumskih kanala mono- ili di-aminopiridin aktivna susptanca su posebno odgovarajući za upotrebu u tretmanu multiple skleroze.

U jednom ostvarenju ovog izuma, metod za tretman multiple skleroze je dat. Sastavi ovog izuma koji sadrže terapeutski efektivne količine mono- ili di-aminopiridinskog aktivnog agensa mogu biti primenjeni u pacijenta sa potrebom za istim. Posebno, sastav sa odloženim oslobađanjem sastoji se od najmanje 5 miligrama aminopiridina, poželjno 4-aminopiridina može biti primenjen dva puta na dan. U poželjnom ostvarenju, sastav sa odloženim oslobađanjem koji sadrži od 10 miligrama 4-aminopiridina je primenjen dva puta na dan. Tretman multiple skleroze može da uključuje povećaje brzine hoda, poboljšanje snage donjih ekstremiteta ili poboljšanje mišićnog tona donjih ekstremiteta. Sastav aminopiridina sa odloženim oslobađanjem je primenjen dva puta na dan. U nekim ostvarenjima, sastav može biti primenjen od prilike svakih 12 sati.

Takođe opisan ovde je metod povećanja brzine hoda u pacijenata sa multiple sklerozom koji se sastoji od primene u pacijenta barem 5 miligrama sastava aminopiridina sa odloženim oslobađanjem, poželjno 10 miligrama sastava aminopiridina sa odloženim oslobađanjem.

Takođe ovde opisan je metod povećanja tona mišića ili mišićne snage u pacijenata sa multiple sklerozom koji se sastoji od primene u pacijenta barem 5 miligrama sastava aminopiridina sa odloženim oslobađanjem, poželjno barem 10 miligrama sastava aminopiridina sa odloženim oslobađanjem.

Fampridin je potencijalna terapija za MS sa jedinstvenim mehanizmom dejstva. Pri koncentracijama od 1-2 µM ili nižim, fampridin se čini da je specifičan blokator voltažno zavisnih, neuralnih kalijumskih kanala koji utiče na prenos u demijelisanim aksonima. Fampridin se pokazao da povraća prenošenje akcionog potencijala u oštećenim, slabo mijelinizovanim nervnim vlaknima, i takođe može direktno da poboljša sinaptičku transmisiju. U prethodnim kliničkim ispitivanjima, tretman fampridinom je bio povezan sa varijatetom neuroloških benefita kod ljudi sa MS uključujući brže hodanje i povećanje snage, kao što je mereno standardnim neurološkim procenama.

Još jedan aspekt opisan ovde daje osnov za odabir individua baziran prema odgovornosti na tretman. U jednom ostvarenju, metod se sastoji od identifikacije pluralnosti individua; primeni testa svakoj individui pre perioda tretmana; primeni tretmana, uključujući, ali ne ograničavajući se na primenu terapeutskog agensa ili leka, jednoj ili više individua tokom perioda tretmana;primeni testa više puta svakoj individui tokom perioda tretmana; i odabira jedne ili više individua, gde odabrane individue pokazuju poboljšane performanse tokom većine testova primenjenih tokom perioda tretmana u poređenju sa testovima primenjenih pre perioda tretmana. U određenim ostvarenjima, metod može dalje da sadrži primenu testa svakoj individui nakon perioda tretmana, gde odabrane individue dalje ispoljavaju poboljšane performanse tokom većine testova primenjenih tokom perioda tretmana u poređenju sa testom primenjenim nakon perioda tretmana.

Bitno je napomenuti da ovaj aspekt odabira subjekte koji pokazuju šablon promene koja je konzistenta sa odgovorom na tretman, ali ne definiše pune karakteristike tog odgovora. Kriterium sam po sebi ne specificira količinu poboljšanja niti specificira da poboljšanje mora biti stabilno tokom vremena. Na primer, progresivno opadanje u efektu tokom trajanja perioda ispitivanja, čak jedan koji rezultira u brzinama nižim od maksimalne ne-tretmanske vrednosti, ne bi bio isključen ovim kriterijumom; kao specifični primer, promene od maksimalne ne-tretmanske vrednosti, redom, +20%, +5%, +1%, i -30% tokom dvostruko slepog perioda tretmana bi se kvalifikovale kao promene pod kriterijumom, ali bi zaista pokazale neto negativnu srednju promeu za ceo period, lošu stabilnost i negativnu završnu tačku. Post-hoc analize ispitivanja diskutovane u više detalja ispod indikuju da možemo očekivati subjekte sa odgovorom definisane po konzistenciji efekta takođe da demonstriraju povećanje značaja i stabilnosti benefita.

Pronašli smo da je ovaj aspekt posebno primenjiv u našim analizama fampridina u pacijenata koji boluju od multiple skleroze. Kliničari koji redovno prepisuju farmaceutski izrađen fampridin za MS su prijavili da samo udeo njihovih pacijenata izgleda da pokazuje delovanje sa jasnim kliničkim benefitima, i da, po njihovoj proceni, ovaj udeo može biti oko jedna trećina. Ovaj opseg odgovornosti može biti povezan sa predloženim mehanizmom dejstva, koji je povraćaj provodljivosti u demijelinizovanim aksonima putem blokade voltažno-zavisnih kalijumovih kanala. Od samo dela MS pacijenata bi se očekivalo da poseduju akson odgovarajuće funkcijske relevance koji bi bili odgovarajući ovim efektima leka, uzimajući u obzir visoku varijabilnost patologije bolesti. Trenutno, postoje nedovoljna shvatanja bolesti da dozvole pred-kliničku selekciju pacijenata koji bi potencijalno reagovali na terapiju. Ipak, postojanje subgrupe pacijenata koji konzistentno reaguju na lek može biti potkrepljena kvantitativnim posmatranjima u našim kliničkim studijama diskutovanim ispod.

Pre tretmana, subjekti u ove dve studije su pokazivali prosečnu brzinu hoda na TW25 merenju od aproksimativno 2 stope po sekundi (stope/sek). Ovo je značajan deficit, kako je očekivana brzina hoda za nezahvaćene individue 5-6 stopa/sek. Subjekti u MS-F202 su odabrani za TW-25 vreme hoda na skriningu od 8-60, što je ekvivalent rasponu u brzini od 0,42-3,1 stopa/sek. Varijabilnost funkcionalnog statusa je nasleđena karakteristika MS, i ovo se može videti u ponavljanim merenjima brzine hoda tokom perioda nedelja i meseci.Pri bilo kojoj od tri posete tokom stabilnog perioda tretmana, 15-20% placebo-tretiranih subjekata pokazalo je >20% poboljšanje bazalne brzine hoda, prag odabran kao onaj koji indikuje pravu promenu u brzini hoda naspram pozadinskih fluktuacija. Veći procenat Fampridin-SR tretiranih subjekata pokazalo je takva poboljšanja, ali ova razlika nije statistički bitna, uzimajući u obzir veličinu uzorka i stopu placebo odgovora.

Uzimajući u obzir često velike varijacije u doživljaju funkcije ljudi sa MS, teško je za subjekta ili istreniranog posmatrača da razdvoji tretman-povezano poboljšanje od bolest-povezanog poboljšanja bez elementa konzistencije tokom vremena. Konzistencija benefita može zbog toga biti očekivana da bude selektivnija mera pravog efekta tretmana nego značajnost promene. Po ovoj logici, odgovori individualnih subjekata u MS-F202 studiji su bili ispitani za stepen za koji je njihova brzina hoda pokazivala poboljšanje tokom dvostruko-slepog perioda tretmana i vraćana prema pre-tretmanskim vrednostima nakon što su oni skinuti sa terapije, pri propratku. Ovo subjekt-po-subjekt ispitivanje dalo je subgrupu subjekata čiji su šabloni brzine hoda tokom vremena delovali konzistentno sa odgovorom na lek. Ovo je dovelo do do analiza ilustrovanih na Figuri 1. Ovo poredi placebo i Fampridin-SR tretirane grupe uz poštovanje broja vizita tokom dvostruko-slepog perioda tretmana pri kojem je brzina hoda na TW25 bila brža od maksimalne brzine od svih pet od ne-tretmanskih vizita (četiri vizite pre randomizacije i jedna propratna vizita nakon perioda terapije lekom).

Placebo-tretirana grupa pokazala je jasan šablon eksponencijalnog pada u broju subjekata sa visokom brojem „pozitivnih“ vizita. Ovo je ono što bi se dalo očekivati od nasumičnog procesa varijabilnosti. Nasuprot tome, šablon odgovora u Fampridin-SR tretiranoj grupi jako se odvajao od ove distribucije; mnogo veći brojevi Fampridin-SR tretiranih subjekata pokazao je tri ili četiri vizite sa većim brzinama hoda od maksimalnih brzina svih pet ne-tretmanskih vizita i manje od polovine očekivanog procenta nije imalo vizite sa većim brzinama.Ovi rezultati indikuju da je postojala subpopulacija subjekata u Fampridin-SR tretiranoj grupi koja je doživela konstantno povećanje u brzinama hoda vezanim za tretman.

Ove analize sugerišu da bi relativno visoko selektivan kriterijum za verovatan subjekat sa odgovorom na tretman bio: subjekt sa većom brzinom hoda tokom barem tri (i.e. tri ili četiri) od četiri vizite tokom dvostruko-slepog perioda tretmana u odnosu na makimalnu vrednost za svih pet ne-tretmanskih poseta. Četiri posete pre početka dvostruko-slepog tretmana daju inicijalni prag naspram kog se može meriti konzistencija odgovora tokom četiri tretmanske posete. Ovo uključivanje propratne posete kao dodatne komponente komparacije je uviđeno kao značajno prvenstveno u isključivanju onih subjekata koji nisu pokazali očekivani gubitak poboljšanja nakon silaska sa leka. Oni su verovatnije subjekti koji su slučajem prilika imali poboljšanje u njihovim MS simptomima za vreme početka tretmana, ali čije se poboljšanje nije obrnulo za vreme obustave leka jer zapravo nije bilo u vezi sa lekom. Zbog toga, inkorporiranjem propratne posete kao dela kriterijuma može pomoći da se isključe lažni pozitivi, ukoliko TW25 brzina nastavi da bude visoka za vreme propratka.

Kao što je opisano u Primeru 5, ispod, ovaj kriterijum subjekata koji odgovaraju na terapiju je ispunjen od strane 8,5%, 35,3%, 36% i 38,6% subjekata u placebo, 10mg, 15mg, i 20mg b.i.d. tretmanskim grupama, redom, pokazivajući visoko značajanu i konzistentnu razliku između placebo i lek terapijskih grupa. Uzimajući u obzir da je bilo malo razlika u odgovornosti između tri ispitivane doze, detaljnije analize su urađene upoređivajući udružene Fampridin-SR tretmanske grupe naspram placebo-tretmanske grupe. Kompletni rezultati ovih analiza za istraživanje su opisani u sledećem segmentu. Oni pokazuju da je grupa sa odgovorom tako identifikovana iskusila >25% prosečno povećanje u brzini hoda tokom perioda tretmana i da se ovo povećanje nije umanjivalo tokom perioda tretmana. Grupa sa odgovoromje takođe pokazala povećanje u Subjektova Globalna Impresija skoru i poboljšanje u skoru na MSWS-12

Dodatne odlike i ostvarenja ovog izuma su ilustrovani u sledećim ne-limitirajućim primerima.Tablete odloženog oslobađanja koje imaju doze od 10 mg i niže su primeri izuma. Ostale tablete su referentni primeri.PRIMER 1

Ovaj primer ilustruje pripreme sastava kao što je opisano ovde i njihovo oslobađanje aminopiridina. Tablete, kao što su ovde opisane u dozama 5 mg, 7,5 mg i 12,5 mg, redom, su proizvedene na skali 5Kg. Materijali su korišćeni u količinama prikazanim u Tabeli 1. TABELA 1

(nastavak)

Pre mešanja, 4-AP je samleven kroz #50 mrežicu za gnječenje korišćenjem Fitzmill® meljača . Materijali su dodati u Gral 25 posudu sledećim redosledom: polovina Methocel K100LV, Avicel PH101, Aerosil 200, samleven 4-AP i ostatak Methocel K100LV. Mešavina je mešana tokom 15 minuta na 175 rpm, zatim je magnezijum stearat dodat i dalje mešan tokom 5 minuta na 100 rpm. Uzorci su uzeti sa vrha i dna zarad analize potentnosti mešavine. Provere težine i tvrdoćesu rađene svakih 15 minuta korišćenjem check-mastera E3049. Diskretni uzorci tablete su uzeti tokom procesa kompresije zarad evaluacije uniformnosti unutrašnjeg sadržaja serije.PRIMER 2

Ovaj primer ilustruje da je farmakokinetički profil fampiridina u opisanom sastavu poboljšan primenom u tabletnom matriksu odloženog oslobađanja u odnosu na formulacije sa direktnim oslobađanjem i kontrolisanim oslobađanjem. Postoji zadrška u absorbciji koja se manifestuje nižom pik koncentracijom, bez efekta na opseg absorbcije. Kada dat kao jedinična 12,5 mg doza, pik koncentracija je aporksimativno dvotrećinski niža u odnosu na pik vrednosti nakon administracije IR formulacije; vreme da se dosegnu plazma pik nivoi je odloženo za od prilike 2 sata. Kao sa IR formulacijom, hrana je odložila absorbciju Fampiridina-SR. Absorbcija fampiridina je aproksimativno 50% niža nakon unosa masnog obroka, iako zbog zaravnjenosti absorbcione krive, ovo može biti precenjena vrednost. Opseg absorbcije nije se razlikovao, kako su vrednosti Cmax i AUC bile uporedive kao što je sumirano u Tabeli 2.Tabela 2 Vrednosti FarmakokinetičkihParametara (Srednji ± SD) u Studijama Koršćenjem Fampiridina SR, CR, i IR Formulacija: Studije Jediničnih Doza u Zdravim Odraslim Muškim Volonterima

PRIMER 3

Ovaj primer detaljno opisuje farmakokinetičkasvojstva Fampiridina-SR u tabletama kao što su ovde opisane primenjene pacijentima sa multiple sklerozom. Plazma uzorci su analizirani za fampridin korišćenjem validiranog LC/MS/MS metode osetljivosti 2ng/ml. Vrednosti nekompartmentalnih farmakokinetičkih parametara su računate korišćenjem standardne metologije. Ovo je bila otvorena , multicentrična, dozno proporcionalna studija oralno primenjenog fampridina u pacijenata sa multiple sklerozom. Jedinične doze fampridina trebale su biti davane u rastućim dozama (5 mg, 10 mg, 15 mg, i 20 mg) sa barem četvorodnevnim intervalom između administracije svake doze leka. Evaluacije bezbednosti su trebale biti izvedene tokom perioda od 24 časa nakon administracije fampridina i uzorci krvi su trebali biti uzeti u sledećim vremenima da bi se odredili farmakokinetički parametri: sat 0 (pre-dozno), sati 1-8, i sati 10, 12, 14, 18, i 24. Dvadeset-tri subjekata su primili sva 4 tretmana, i jedan subjekat je primio samo 3 tretmana; podaci iz svih tretmana su analizirani. Dozno-zavisni parametri (e.g. pik plazma koncentracije i površine-ispod-krive) su normalizovani do 10 mg doze za među-doza usporedbe. Sveobuhvatno primećeno vreme pik plazma koncentracije (srednje i njen 95% sigurnosniinterval) je bio 3,75 (3,52; 3,98) h, primećena pik plazma koncentracija fampridina (normalizovana do 10 mg doze) je bila 24,12 (23,8; 26,6) ng/ml, površina-ispod-koncentracione-vremenske krive (normalizovana do 10 mg doze) je procenjena da je 254 (238; 270) ng·h/ml, ekstrapolisana površina-ispod-koncentracione-vremenske krive (normalizovana do 10 mg doze) je bila 284 (266; 302) ng·h/ml, konstanta terminalnog stepena jednaka je 0,14 (0,13; 0,15) h-1, terminalno poluvreme života je 5,47 (5,05; 5,89) h i klirens podeljen sa bioraspoloživosti (CF/F) je bio jednak 637 (600; 674) ml/min. Vrtoglavica je bila najčešći tretman-povezani neželjeni događaj. Ostali tretman-povezani neželjeni događaji uključuju ambliopiju, asteniju, glavobolju i ataksiju. Nije bilo klinički značajnih promena u kliničkim laboratorijskim vrednostima, ECG parametrima, vitalnim znacima, nalazima fizičkih pregleda, ili nalazima neuroloških pregleda zapisanim tokom trajanja ove studije. Kada su plazma koncentracije fampridina normalizovane na 10,0 mg dozni nivo, nije bilo značajnih razlika između bilo kojeg farmakokinetičkog parametra (AUC, Cmax, t1/2) u 5-20 doznom rasponu. Fampridin je dobro tolerisan u dozama korišćenim u studiji. Dozno-normalizovane (do 10 mg doze) vrednosti farmakokinetičkih parametara su sumirane u Tabeli 3.Table 3. Dozno-Normalizovane (na 10 mg) Vrednosti Farmakokinetičkih Parametara (Srednje ± SEM) Praćeni Jediničnom Oralnom Primenom Fampridina-SR u Pacijenata sa MS.PRIMER 4

Ovaj primer opisuje rezultat otvorene studije za procenu farmakokinetike stedi stejta oralno primenjenog fampridina (4-aminopiridina) sastava kao prikazanog ovde u subjekata sa Multiple Sklerozom. Ova studija je bila otvorena multiple dozna studija Fampridina-SR namenjena da proceni farmakokinetiku stedi-stejta u 20 pacijenata sa MS koji su prethodno završili studiju sumiranu u Tabeli 4. Fampridin-SR (40 mg/dan) je bio primenjen kao dve 20 mg doze, date kao jedna jutarnja i jedna večernja doza 13 uzastopnih dana, sa jednom primenom od 20 mg 14og dana. Uzorci krvi za farmakokinetičke analize su prikupljeni Dana 1, 7/8, i 14/15 u sledećim intervalima: odmah pre primene leka (bazalno), svakog sata tokom prvih 8 sati, i 10, 12, i 24 sata nakon doze. Dodatni uzorci krvi su prikupljeni 14, 18 i 20 sati posle doze Dana 14, i 30 i 36 sati nakon doze Dana 15. Procene farmakokinetičkih parametara nakon prve doze u pacijenata ove studije Dana 1 su upoređene sa onim određenim kada su oni učestvovali u studiji sumiranoj u Tabeli 4. Nije detektovana značajna razlika u Tmax među četiri srednje vrednosti (Jedinična doza=3,76 h; Dan 1=3,78 h; Dan 8= 3,33 h; Dan 15= 3,25 h). Cmax i Cmax/CτDana 8 (Cmax= 66,7 ng/ml) i 15 (Cmax=62,6 ng/ml) su bili značajno veći nego oni od tretmana pojedinačnom dozom i od Dana 1 (Cmax48,6 ng/ml), oslikavajući akumulaciju leka multiple doziranja. Nije postojala značajna razlika među četiri prilike u ostvrtu na bilo T ili C i nije bilo razlike u Cmax, Cmax/Cτ, CL/F ili AUC0-τ među Danima 8 i 15. Dalje AUC Dana 8 i 15 nisu se značajno razlikovali od totalnog AUC tretmana pojedinačnom dozom. Slično, procene CL/F od Dana 8 i 15 iλ i T1/2 od Dana 15 nisu se bitno razlikovale od onih kod pojedinačne doze. Stedistejt je postignut Dana 7/8 kao dokaz nedostatkom razlika u Cmax ili AUC između Dana 7/8 i 14/15; nije postojala vidljiva nepredviđena akumulacija. Slično, procene Cl/F Dana 7/8 i 14/15 od i od T1/2 Dana 14/15 nisu se značajno razlikovale od onih kojima je data pojedinačna doza. Poslednjeg dana doziranja, srednje Cmax je bilo 62,6 ng/mL, javljajući se 3,3 sata posle doze. T1/2 je bilo 5,8 sati. Ove vrednosti su slične onima primećenih u pacijenata sa hroničnim SCL koji primaju slične doze ove formulacije. Ovi rezultati su sumirani u Tabeli 4.Tabela 4. Vrednosti Farmakokinetičkih Parametara (Srednje i 95% Cl) Praćeno Multiple Oralnim Dozama Fampridina-SR (40 mg/dan) u 20 Pacijenata sa MS.

Vrtoglavica je bila najčešće neželjeni događaj povezan sa terapijom. Ostali neželjeni događaji povezani sa terapijom koji su se javljali uključuju, nauzeju, ataksiju, insomniju, i tremor. Nije bilo klinički značajnih promena u srednjim kliničkim laboratorijskim vrednostima, vitalnim znacima, ili nalazima fizičkih pregleda od bazalnih do poslednje vizite. Nije bilo očiglednih klinički značajnih promena u korigovanim QT intervalima ili QRS amplitudama nakon primene fampridina. Fampridin je bio dobro podnošen od strane subjekata sa multiple sklerozom koji su primali doze dva puta na dan (20 mg/doza) fampridina tokom dve nedelje. Značajni porast je primećen u Cmax, i Cmax/Cτ Dana 8 i 15 u odnosu na one Dana 1 i sa tretmanom pojedinačnom dozom, oslikavajući akumulaciju fampridina multiple doziranjem. Nedostatak značajnih razlika u Cmax,Cmax/Cτ, CL/F ili AUC0-τizmeđu Dana 8 i 15 sugeriše da je skoro stedistejt postignut do Dana 8. Nije bilo dokaza značajnih razlika u farmakokinetici tokom dvonedeljnog perioda multiple doziranja fampridinom.PRIMER 5

Ovaj primer daje ostvarenje metode tretmana subjekata formulacijom fampridina sa odloženim oslobađanjem i analizu subjekta sa odgovorom kao što je ovde opisano. Ovo je bila Faza 2, dvostruko-slepa, placebo-kontrolisana, paralelnih grupa, 20-nedeljna tretmanska studija206 subjekata sa dijagnostifikovanom Multiple Sklerozom. Ova studija je dizajnirana da ispita bezbednost i efikasnost tri dozna nivoa Fampridina-SR, 10 mg b.i.d., 15 mg b.i.d., i 20 mg b.i.d. u subjekata sa klinički konačnom MS. Završna tačka primarne efikasnosti je povećanje, relativno sa baznom vrednošću, u brzini hoda, na T25-FW. Merenja sekundarne efikasnosti uključuju manualna mišićna testiranja donjih ekstremiteta u četiri grupe mišića donjih ekstremiteta (fleksori kuka, flaksori kolena, ekstenzori kolena, i dorzifleksori članka); 9-Rupa Klin Test i Tempno Slučni Serijsko Aditivni Test (PASAT 3“); Ashworth-ov skor za spazmičnost; Spazam Frekventnost/Ozbiljnost skorovi; kao i Kliničareva (CGI) i Subjektova (SGI) Globalna Impresija, Subjektova Globalna Impresija (SGI), Multiple Skleroza Kvalitet Života Popis (MSQLI) i 12-stavki MS Skala Hoda (MSWS-12). Tokom prve vizite (Vizita 0) subjekti su trebali ući u dvonedeljni jednostruko-slepi placebo run-in period zarad postavljanja baznih nivoa funkcija. Tokom Vizite 2 subjekti su trebali biti randomizovani u jednu od četiri tretmanske grupe (Placebo ili Fampridin-SR 10 mg, 15 mg, 20 mg) i otpočeti dve nedelje dvostruko-slepog doznog-eskaliranja u tretmanskim grupama aktivnog leka (B,C i D). Grupa A je trebala dobiti placebo tokom trajanja studije. Subjekti u 10 mg (Grupa B) odseku studije uzimali su dozu od 10 mg približno svakih 12 sati tokom obe nedelje eskalacione faze. 15 mg (Grupa C) i 20 mg (Grupa D) doze subjekti uzimali su dozu od 10 mg približno svakih 12 sati tokom prve nedelje eskalacione faze i titrirani su do 15 mg b.i.d. u drugoj nedelji. Subjektima su trebale bit date instrukcije da se pridržavaju „svakih 12 sati“ rasporedu doziranja. Svaki subjekat je bio savetovan da uzima medikament približno u isto vreme svakog dana tokom trajanja studije; međutim, različiti subjekti su bili na različitim rasporedima doziranja (e.g., 7AM i 7 PM; ili 9 AM i 9 PM). Nakon dve nedelje, subjekti su se trebali vratiti u kliniku na Vizitu 3 za početak perioda tretmana stabilnom dozom. Prva doza dvostruko-slepe tretmanske faze finalnom ciljanom dozom (placebo b.i.d. za Grupu A, 10 mg b.i.d. za Grupu B, 15 mg b.i.d. za Grupu C, i 20 mg za Grupu D) je uzeta na veče nakon Studijske Vizite 4. Subjekti su trebali da budu procenjivani pet puta tokom 12-nedeljnog perioda tretmana. Nakon 12-nedeljne faze tretmana trebala je biti jednonedeljna silazna titracija sa početkom pri Viziti 9. Tokom silazno-titracionog perioda, grupa B je trebala ostati stabilna na 10 mg b.i.d. i Grupa C je trebala biti titrirana do 10 mg b.i.d., dok je Grupa D trebala imati promenu u nivou doze tokom nedelje (15 mg b.i.d. tokom prva tri dana i 10 mg b.i.d. tokom poslednja četiri dana). Na kraju perioda silazne titracije tokom Vizite 10, subjekti su trebali ući dvonedeljni period bez terapije (washout) gde nisu primali nikakve medikamente studije. Poslednja vizita (Vizita 11) je trebala biti planirana dve nedelje nakon poslednjeg dana doziranja (kraj silazne titracije). Uzorci plazme su prikupljeni pri svakoj viziti studijskog centra osim tokom Studijske Vizite 0. Primarna mera efikasnosti bila je poboljšanje u prosečnoj brzini hoda, u odnosnu na bazalni period (placebo run-in), korišćenjem T25FW od Mulitiple Skleroza Fukcionalnog Kompozitnog Skora (MSFC). Ovo je kvantitativna mera funkcije donjih ekstremiteta. Subjekti su dobili instrukcije da koriste bilo koja ambulantna pomagala koja bi normalno koristili i da hodaju koliko god brzo mogu sa jednog kraja na drugi kraj jasno označenog 25-stopnog pravca. Druge mere efikasnosti uključivale su LEMMT, zarad procene mišićne snage bilateralno u četiri grupe mišića: fleksori kuka, fleksori kolena, ekstenzori kolena, i dorzifleksori članka. Test je urađen pri Skrinig Viziti i pri Studijskim Vizitama 1, 2, 4, 7, 8, 9 i 11. Snaga svake mišićne grupe je ocenjena na modifikovanoj BMRC skali: 5= Normalna mišićna snaga; 4,5= Voljna kretnja primenjena naspram većine otpora od stranje ispitanika, ali nije normalna; 4= Voljna kretnja naspram osrednjeg otpora primenjena od strane ispitanika; 3,5= Voljna kretnja naspram blagog otpora primenjena od strane ispitanika; 3= Voljna kretnja naspram gravitacije ali ne otpora; 2= Voljna kretnja prisutna ali nije u mogućnosti da savlada gravitaciju; 1= Vidljiva ili palpabilna kontrakcija mišića ali bez pokreta ekstremiteta; i 0= Odsustvo bilo kakve voljne kontrakcije. Spazmičnost u svakom subjektu je procenjena korišćenjem Ashworth-ovog Skora Spazmičnosti. Ashworth-ov Ispit Spazmičnosti je urađen i snimljen pri Skrinig Poseti i pri Studijskim Posetama 1, 2, 4, 7, 8, 9 i 11. Protokol Specificirana Analiza Subjekta sa Odgovorom. Da suplementira primarnu analizu, kategorička „subjekat sa odgovorom“ analiza je takođe sprovedena. Uspešan odgovor je definisan za svakog subjekta kao poboljšanje u brzini hoda (procenat promene od bazične) za barem 20%. Subjekti koji su ispali pre perioda stabilne doze su se smatrali kao da nisu dali odgovor. Odnosi protokol specificiranih subjekata sa odgovorom su uspoređeni među tretmanskim grupama koršćenjem Kohran-Mantel-Henszel testa, kontrolišući centar. Post hoc analiza ove studije sugerisala je da je relativno viskoko selektivni kriterijum za verovatni subjekat sa odgovorom na tretman bio subjekat sa većom brzinom hoda tokm barem tri vizite tokom duplo slepog perioda tretmana kada se uporedi sa maksimalnim vrednostima među setom od pet ne-tretmanskih poseta (četiri pre tretmana i jedne nakon obustave tretmana). Četiri posete pre početka duplo-slepog tretmana dale su inicijalni bazični nivo prema kojem se može meriti konzistencija odgovora tokom četiri duplo-slepe tretmanske posete. Uključivanje propratne posete kao dodatne komponente usporedbe je bilo korisno prvenstveno u isključivanju onih subjekata koji mogu biti lažno pozitivni, i.e., nisu pokazali očekivani gubitak poboljšanja nakon silaska sa leka. Tretmanske razlike u odnosimaovih post hoc subjekata sa odgovorom su analizirane korišćenjem Kohran-Mantel-Henszel testa, kontrolišući centar. Zarad validacije kliničkog smisla post hoc promenjivih subjekata sa odgovorom, (post hoc) subjekti sa odgovorom su uspoređeni naspram (post hoc) subjekata koji nisu imali odgovor, prema subjektivnim promenjivim: (i) Promena od bazičnog nivoa u MSWS-12 tokom duplo-slepe; (ii) SGI tokom duplo-slepe; i (iii) Promene od bazučne u CGI tokom duplo-slepe; zarad određivanja da li su subjekti sa konzistentno poboljšanom brzinom hoda tokom duplo-slepe mogli da primete poboljšanje u odnosu na one subjekte koji nisu imali konzistentno poboljšanu brzinu hoda. Za subjektivne promenjive, razlike između statusne klasifikacije subjekata sa odgovorom (subjekti sa odgovorom i subjekti koji nisu imali odogovor) su uspoređene korišćenjem ANOVA modela sa efektima za status i centar subjekta sa odgovorom. Rezultati. Ukupno 206 subjekata je bilo randomizovano u studiji: 47 je dodeljen placebo, 52 10 mg bid Fampridina-SR (10 mg bid), 50 15 mg Fampridina-SR (15 mg bid), i 57 20 mg bid Fampridina-SR (20 mg bid). Dispozicija subjekata je prikazana u Tabeli 5 ispod. Tabela 5 Presek dispozicije subjekata (sve randomizovane populacije)

Svih 206 randomizovanih subjekata uzelo je barem jednu dozu studijskog medikamenta i bilo je uključeno u bezbednosnu populaciju.Jedan subjekt (subjekt # 010/07 10 mg bid grupe) je isključen iz ITT populacije (izgubljen od propratnje nakon 8 dana placebo run-in perioda) Ukupno 11 subjekata je diskontinuirano iz studije. Populacije se sastojala od 63,6% žena i 36,4% muškaraca. Većina subjekata su bili Bele rase (92,2%), praćeno Crnom rasom (4,9%), Hispano (1,5%), klasifikovanih kao „Ostali“ (1,0%), i Azijatima/Pacifik Ostrvljanima (0,5%). Srednja starost, težina, i visina subjekata su bile 49,8 godina (raspon: 28-69 godina), 74,44 kilograma (raspon: 41,4-145,5 kilograma), i 168,84 centimetara (raspon: 137,2-200,7 centimetara), redom. Većina subjekata (52,4%) imalo je dijagnozni tip sekundarno progresivni sa od prilike istim brojem relapsno remitentnih (22,8%) i primarno progresivnih (24,8%) subjekata. Srednje trajanja bolesti bilo je 12,00 godina (raspon: 0,1-37,5 godina) dok je srednja Skala Proširenog Statusa Onesposobljenja (EDSS) pri skriningu bila 5,77 jedinica (raspon: 2,5-6,5 jedinica). Tretmanske grupe su bile usporedne uz poštovanje svih bazičnih demografskih i varijabila karakteristika bolesti. Rezultat za varijabile ključne efikasnosti pri bazičnim vrednostima za ITT populaciju su dalje sumirani u Tabeli 6 ispod. Tabela 6 Presek varijabila ključne efikasnosti pri bazičnim vrednostima (ITT populacija)

Uz poštovanje 205 subjekata u ITT populaciji, srednje vrednosti bazičnu brzinu hoda, LEEMT, SGI, i MSWS-12 su približno 2 stope po sekundi, 4 jedinica, 4,5 jedinica, i 76 jedinica, redom. Tretmanske grupe su bile usporedne uz poštovanje ovih varijabila kao i svih ostalih bazičnih varijabli efikasnosti. Deskriptivna statistika za prosečnu brzinu hoda (stopa/sek) po studijiskom danu bazirana na Vremenskom 25-Stopnom Hoduje prikazana u Tabeli 7 i Figuri 2. Vremenski 25-stopni hod pokazao je trend prema povećanoj brzini tokom perioda stabilne doze za sve tri dozne grupe, iako je prosečno poboljšanje opalo tokom perioda tretmana.Tabela 7 Prosečne brzine hoda (stopa/sek) po studijskom danu (posmatrani slučajevi, ITT pop.)

Tokom duplo-slepog tretmana, sve Fampridin-SR grupe pokazale su srednju brzinu hoda između 2,00 i 2,26 stopa po sekundi, dok je srednja vrednost placebo grupe bila konzistentna na oko 1,90 stopa po sekundi. Treba naglasiti, pri trećoj stabilno-doznoj viziti, kod obe 10 mg bid i 20 mg bid grupe su srednje opale od onoga što bi se očekivalo pod pretpostavkom da je tretmanski benefit konzistentan tokom vremena. Ovo može ili ne mora biti zbog spleta okolnosti; dalje studije bi trebale da pruže dodatne dokaze za bilo koji od slučaja. Nakon duplo-slepe, medikacija je obustavljena, sve tretmanske grupe konvergovale su do približno istih srednjih vrednosti tokom propratka. Rezultati za varijabilu primarne efikasnosti (procentna promena srednje brzine hoda tokom 12-nedeljnog perioda stabilne doze u odnosu na bazni 25- stopni hod) su sumirani u Figuri 3.Vremenski 25- stopni hod pokazao je trend prema povećanju brzine tokom perioda stabilne doze za sve tri dozne grupe, iako je prosečno poboljšanje opalo tokom perioda tretmana, kao što je prikazano u Figuri 3. Srednje procentne promene u prosečnoj brzini hoda tokom 12-nedeljnog perioda stabilne doze (bazirano na prilagođenoj geometrijskoj srednjoj promeni zapis-transformisane brzine hoda) su 2,5%, 5,5%, 8,4%, i 5,8% za placebo, 10 mg bid, 15 mg bid, i 20 mg bid grupe, redom. Nisu postojale statističke razlike među bilo kojom Fampridina-SR grupom i placebo grupe. Rezultati za protokol specificiranu analizu subjekata sa odgovorom (subjekti sa prosečnom promenom u brzini hoda tokom 12 nedelja stabilnog duplo-slepog tretmana od barem 20%) su sumirani u Figuri 4. Procenti subjekata sa srednjom pronenom u brzini hoda tokom 12 nedelja perioda stabilne doze od barem 20% (pre-definisani subjekti sa odgovorom) su bili 12,8%, 23,5%, 26,5% i 16,1% za placebo, 10 mg bid, 15 mg bid, i 20 mg bid grupe, redom. Nisu postojale statistički bitne razlike među bilo kojom od Fampridin-SR grupom i placebo grupe. Deskriptivna statistika za srednje sveobuhvatno Manualno Mišićno Testiranje Donjih Ekstremiteta (LEMMT) po studijskom danu je prikazano u Tabeli 8 i u Figuri 5.Tabela 8. Srednje sveobuhvatno LEEMT po Studijskom Danu

[0116] Tokom duplo-slepog tretmana, sve Fampridin-SR grupe pokazale su numerički šablon većeg srednjeg LEMMT skora nego placebo (osim 20 mg bid grupe pri 2. viziti stabilne doze). Nakon što je duplo-slepa medikacija obustavljena, uz izuzetak 15 mg bid grupe, srednje vrednosti svih grupa su bile niže nego bazične.[0117] Rezultati za prosečnu promenu u LEMMT tokom 12-nedeljnog perioda stabilne doze u odnosu na bazične su sumirani u Figuri 6. Srednje promene u sveobuhvatnom LEMMT tokom 12-nedeljnog perioda stabilne doze su bile -0,05 jedinica, 0,10 jedinica, 0,13 jedinica, i 0,05 jedinica za placebo, 10 mg bid, 15 mg bid, i 20 mg bid grupe, redom. Poboljšanja u LEMMT su bila značajno bitnija u 10 mg bid i 15 mg bid grupama u odnosu na placebo grupu; nije bilo značajne razlike među 20 mg bid grupom i placebo grupe.[0118] Nisu detektovane statistički bitne razlike među tretmanskim grupama baziranim na bilo koju od varijabila sekundarne efikasnosti, kao što je prikazano u Tabeli 9.Tabela 9 Promene u varijabilama sekundarne efikasnosti od bazičnih vrednosti tokom 12-nedeljnog perioda stabilne doze

Dok je pre-planirana analiza završne tačke primarne efikasnosti davala nedovoljan dokaz benefita tretmana za bilo koju od Fampridin-SR doza, naknadna analiza je otkrila postojanje subgrupe subjekata koji su odgovorili na lek sa kliničkom značajnošću. Ovi subjekti su pokazali brzine hoda dok su bili na leku koje su bile konzistentno bolje od najvećih brzina hoda merenih kada subjekti nisu uzimali aktivan lek. Nivoi post hoc subjekata sa odgovorom bazirani prema konzistenciji poboljšanih brzina hoda su bili značajno viši u sve tri aktivne dozne grupe (35, 36 i 39%) u odnosu na placebo (9%; p<0,006 za svaku doznu grupu, prilagođavanje za multiple komparaciju) kao što je prikazano u Figuri 7. Imajući u vidu da je bilo malih razlika u odgovornošću među tri ispitane doze, detaljnija analiza je urađena uspoređivajući sjedinjene Fampridinom-SR tretirane grupe naspram placebom-tretirane grupe. Figura 8 sumira, za placebo i sjedninjenu Fampridin-SR grupu, procenat post hoc subjekata sa odgovorom. Broj subjekata koji su dostigli post hoc subjekat sa odgovorom kriterijum u sjedninjenoj Fampridinom-SR tretiranoj grupi je bio 58 (36,7%) u odnosu na 4 (8,5%) u placebom-tretiranoj grupi, i ova razlika je bila statistički značajna (p<0,001). Zarad validacije kliničke značajnosti post hoc subjekat sa odgovorom varijabile, 62 subjekta sa od odgovorom (58 fampridin i 4 placebo) su bili uspoređeni naspram 143 subjekata bez odogovora (100 fampridin i 43 placebo) prema subjektivnim varijabilama da bi se utvrdilo da li su subjekti sa konzistentnim poboljšanjem brzine hoda tokom duplo-slepe mogli da ocene benefite u odnosu na one subjekte koji nisu imali konzistentno poboljšanje u brzini hoda. Rezultati su sumirani u Figuri 9 i indikuju da je konzistencija u brzini hoda imala kliničku značajnost za subjekte u studiji kako su subjekti sa odgovorom imali (tokom duplo-slepog perioda) značanjo bolje promene u odnosu na bazične u MSWS-12 i značajno bolje subjektivne globalne skorove. Dodatno, subjekti sa odgovorom su ocenjeni kao marginalno bolji nego oni koji nisu imali odgovor od strane kliničara tokom duplo-slepe. Zbog toga, subjekti sa odgovorom su iskusili klinički značajna poboljšanja njihovih MS simptoma, i tretman fampridinom značajno je povećao šanse za takav odgovor. Zarad ostvarivanja bazične komparabilnosti među analiznim grupama subjekata sa odgovorom, analize su se obavljale na bazičnim demografskim varijabilama, ključnim neurološkim karakteristikama i relevantnim varijabilama efikasnosti pri bazičnosti. Kako je demonstrirana klinička značajnost konzistentnog poboljšanja brzine hoda tokom duplo-slepog kao kriterijuma za odgovornost, pitanje značajnosti benefita postalo je od interesa. Fampridin subjekti koji nisu dali odgovor, iako nisu dali nikakve relevantne informacije o efikasnosti, daju bezbednosne informacije o onim individuama koji su tretirani fampridinom ali nie pokazuju vidljivi klinički benefit. Kao takvi, izvršena je analiza subjekata sa odogovorm ovih grupa. Uz poštovanje značajnosti benefita, Figura 10 i Tabela 12 ispod sumiraju procentualne promene u brzinama hoda u svakoj duplo-slepoj viziti grupiranjem analize subjekata sa odgovorom. Srednje poboljšanje za fampridin subjekte sa odgovorom tokom duplo-slepe kroz 14 nedelja tretmana raspona je od 24,6% do 29,0% u odnosu na 1,7% do 3,7% za placebo grupu; ovo je visoko značajno (p<0,001) pri svakoj poseti. Iako ne daju nikakve relevantne informacije o efikasnosti, rezultati za fampridin subjekte bez odgovora su takođe ilustrovani i prikazuju da je bilo, i može biti, određenog pogoršanja u brzinama hoda nakon 12 nedelja kada je subjekat bez odgovora tretiran fampridinom. Ovo poboljšanje je bilo stabilno (±3%) tokom 14 nedelja tretmana, i bilo je povezano sa poboljšanjem dve globalne mere (Subjektova Globalna Impresija i Multiple Skleroza Skala Hodanja-12). Četiri placebo subjekata sa odgovorom pokazala su 19% poboljšanja brzine hoda ali je bilo premalo subjekata u grupi za svrsishodnu statističku komparaciju. Status odgovora nije bitno povezan sa bazičnom demografijom, uključujući tip ili ozbiljnost MS. Neželjeni događaji i bezbednosne mere su bile konzistentne sa prethodnim iskustvom za ovaj lek.Tabela 12. Presek procentne promene u Brzini Hoda pri svakoj duplo-slepoj viziti po grupiranju analize subjekata sa odgovorom.

Figura 11 i Tablica 13 sumiraju promene u LEMMT pri svakoj duplo-slepoj poseti analizom grupiranja subjekata sa odgovorom. Srednje poboljšanje za fampridin subjekte sa odgovorom tokom duplo-slepe variralo je od 0,09 do 0,18 jedinica u odnosu na -0,04 jedinca pri svakoj poseti za placebo grupu; ovo je bilo značajno pri svakoj viziti osim pri drugoj viziti stabilne doze (p=0,106). Iako ne daje relevantne informacije o efikasnosti, rezultati za fampridin subjekte bez odgovora su takođe ilustrovani i prikazuju da je bilo, i da može biti, određenih značajnih poboljšanja u snazi noge kada je subjekat bez odgovora tretiran fampridinom. Ovo sugeriša da iako klinički svrsishodan odgovor može biti povezan sa oko 37% subjekata tretiranih Fampridinom-SR, dodatni subjekti mogu imati funkcionalna poboljšanja na varijabilama različitim od brzine hoda.

Table 13. Presek procentualne promene u LEMMT pri svakoj duplo-slepoj viziti po analizi grupiranja subjekata sa odgovorom. Figura 12 i Tabela 14, ispod, sumiraju promene u Sveobuhvatnom Ashworth-ovom Skoru pri svakoj duplo-slepoj viziti po analizi grupiranja subjekata sa odgovorom. Srednja redukcija od bazične (indikativna o poboljšanju) za fampridin subjekte sa odgovorom tokom duplo-slepe varirala je od -0,18 do -0,11 jedinica u odnosu sa -0,11 do -0,06 za placebo grupu. Fampridin subjekti sa odgovorom su bili numerički superiorni u odnosu na placebo ali nije bilo dovoljnih dokaza da se detektuju značajne razlike. Iako se čini da pokazuju malo relefantnih informacija za efikasnost, rezultati za fampridin subjekte bez odgovora su takođe ilustrovani.Table 14. Presek promene u sveobuhvatnom Ashworth-ovom skoru pri svakoj duplo-slepoj viziti po analizi grupiranja subjekata sa odogovorom.

Neželjeni događaji najčešće prijavljivani pre tretmana su slučajne povrede, prijavljene od strane 12 (5,8%) subjekata, nauzeja, prijavljena od strane 9 (4,4%) subjekata, i astenija, diareja, i parastezija, svaka prijavljena od strane 8 (3,9%) subjekata. Šest (2,9%) subjekata je takođe prijavilo glavobolju, anksioznost, vrtoglavicu, diareju, i peripetalni edem. Ovi neželjeni događaji su pokazatelji medicinskih stanja koja pogađaju ljude sa MS. Zaključak. Podaci ne izgleda da pokazuju bilo određeni broj anegdotičnih izveštaja bilo očekivanje prekliničke farmakologije da doze veće od, od prilike 10 do 15 mg b.i.d., i čak oko 10 mg b.i.d., treba da budu povezane sa većom efikasnošću. Podaci prikazani ispod u Tabeli 15 podržavaju ovo, bazirano na novoj analiza subjekata sa odgovorom metodologiji. Tabela 15. Upoređivanje 10 mg_ vs. 15 mg među Subjektima sa Odgovorom

Analiza subjekata sa odgovorom bazirana na konzistenciji poboljšana daje osetljiv, značajan pristup merenju efekata na vremenskom 25 stopnom hodu i može biti korišćena kao primarna završna tačka za dalja ispitivanja. Podaci sugerišu da za subjekte sa odgovorom (približno 37%), tretman fampridinom pri dozama od 10-20 mg bid daje zavidno i istrajno poboljšanje hodanja. Efikasnost. Nema naglašenih razlika između 10 mg bid i 15 mg bid među subjektima koji su reagovali na lek. U stvari, najveća razlika, ide u korist 10 mg bid grupi (videti MSWS-12 rezultate). Bezbednost.Uz poštovanje prema bezbednosti, postoje tri konsideracije: Postojao je vidljivi pad ispod bazične vrednosti brzine hoda pri poslednjoj viziti na leku u fampridin subjektima bez odgovora u 10 mg bid i 20 mg bid grupama, ali ne i u 15 mg bid grupi. Ovo može ili ne mora biti značajno, ali nije jasno dozno-zavisno. Postojao je očigledan odskočni efekat, sa padanjem brzine hoda ispod bazične, među fampridin tretiranim subjektima pri dvonedeljnoj propratnoj viziti; ovo se desilo u 15 i 20 mg ali ne i u 10 mg bid grupi. Ozbiljni neželjeni događaji su bili frekventniji u 15 mg i 20 mg bid grupama 10% i 12% nivoa vs 0% nivoa u 10 mg bid i 4% u placebo grupi. Ovo može ili ne mora biti značajno, ali rizik od potencijalno povezanih ozbiljnih neželjenih događaja, posebno napada čini se da je dozno-zavistan iz svih dostupnih podataka i bazirano na mehanizmu dejstva. Bazirano na ovim podacima, delovalo bi da je 10 mg bid doza preferirana zbog svojeg poželjnog rizik prema benefit odnosu uspoređeno sa 15 i 20 mg dozama. Iako je ovaj izum opisan u značajnim detaljima sa referencama na određena poželjna ostvarenja istog, ostale verzije su moguće. Zbog toga, dodate tvrdnje ne treba da budu limitirane na opis i poželjne verzije sadržane u ovoj specifikaciji.

Claims

1.Sastav aminopiridina sa odloženim oslobađanjem za korišćenje u metodi tretiranja multiple skleroze, gde je spomenuti sastav primenjen dva puta na dan u dozi od 10 miligrama ili manje aminopiridina.

2. Sastav prema zahtevu 1, gde je spomenuti sastav primenjen dva puta na dan u dozi od 5 do 10 miligrama aminopiridina.

3. Sastav prema zahtevu 2, gde je spomenuti sastav primenjen dva puta na dan u dozi od 10 miligrama aminopiridina.

4. Sastav prema bilo kojem od zahteva od 1 do 3, gde je metod za tretiranje multiple skleroze odabran od povećanja brzine hoda, poboljšanja mišićne snage donjih ekstremiteta ili poboljšanja mišićnog tona donjih ekstremiteta, u pacijenta sa multiple sklerozom.

5. Sastav prema bilo kojem od zahteva od 1 do 4, gde je metod za tretiranje multiple skleroze povećanje brzine hoda u pacijenta sa multiple sklerozom.

6. Sastav prema bilo kojem od zahteva od 1 do 3, gde je metod za tretiranje multiple skleroze poboljšanje hodanja u pacijenta sa multiple sklerozom.

7. Sastav prema bilo kojem od zahteva od 1 do 3, koji obezbeđuje Cavss od 15 ng/ml do 35 ng/ml.

8. Sastav prema bilo kojem od zahteva od 1 do 7, gde je dati aminopirdin, 4-aminopiridin.

9. Sastav prema bilo kojem od zahteva od 1 do 8, gde je dati sastav za primenu svakih 12 sati.

10. Sastav prema bilo kojem od zahteva od 1 do 9, gde dati sastav obezbeđuje srednje Tmax od, od prilike 1 do, od prilike 6 sati, ili od, od prilike 2 do, od prilike 5,2 sata, nakon primene.

11. Sastav prema bilo kojem od zahteva od 1 do 10, gde je tip multiple skleroze primarno progresivan.

12. Upotreba aminopridina u proizvodnji sastava sa odloženim oslobađanjem za tretiranje multiple skleroze, gde je spomenuti sastav primenjen dva puta na dan u dozi od 10 miligrama ili manjoj, aminopiridina.

13. Upotreba prema zahtevu 12, gde je spomenuti sastav primenjen dva puta na dan u dozi od 5 do 10 miligrama aminopiridina.

14. Upotreba prema zahtevu 13, gde je spomenuti sastav primenjen dva puta na dan u dozi od 10 miligrama aminopiridina.

15. Upotreba prema bilo kojem od zahteva od 12 do 14, gde je tretiranje odabrano od povećanja brzine hoda, poboljšanja mišićne snage donjih ekstremiteta ili poboljšanja mišićnog tona donjih ekstremiteta, u pacijenta sa multiple sklerozom.

16. Upotreba prema bilo kojem od zahteva od 12 do 15, gde je tretiranje pobećanje brzine hoda u pacijenta sa multiple sklerozom.

17. Upotreba prema bilo kojem od zahteva od 12 do 14, gde je tretiranje poboljšanje hodanja u pacijenta sa multiple sklerozom.

18. Upotreba prema bilo kojem od zahteva od 12 do 14, koja obezbeđuje Caves od 15 ng/ml do 35 ng/ml.

19. Upotreba prema bilo kojem od zahteva od 12 do 18, gde je spomenuti aminopiridin, 4-aminopiridin.

20. Upotreba prema bilo kojem od zahteva od 12 do 19, gde je spomenuti sastav za primenu svakih 12 sati.