RS64652B1 - Novi sastavi gvožđa i metode pravljenja i upotrebe istih - Google Patents

Description

Ova prijava zahteva prioritet privremene prijave br.62/812,028, zaveden 28. februara 2019. godine, pod naslovom Novi sastavi gvožđa i metode obeležavanja i upotrebe istih.

Osnovne informacije o pronalasku

Intravenski (IV) agensi gvožđa su koloidi koji se sastoje od sferoidnih nanočestica gvožđa i ugljenih hidrata kao što je prikazano na Sl.1. U jezgru svake čestice je gel gvožđe-oksihidroksid, a jezgro je okruženo omotačem ugljenih hidrata koji stabilizuje gvožđe-oksihidroksid (glavna funkcija liganda je da stabilizuje kompleks i da ga zaštiti od dalje polinuklearizacije).

Kompleksi ugljenih hidrata gvožđa se ponašaju kao prolekovi, pošto gvožđe mora da se oslobodi iz jezgra gvožđa(III)-hidroksida. Prema predloženom mehanizmu, nakon primene, stabilni (Tip 1) kompleksi kao što su feri karboksimaltoza i gvožđe dekstran se preuzimaju endocitozom od strane makrofaga retikuloendotelnog sistema (RES). Videti Danielson, J. Struktura, hemija i farmakokinetika intravenskih agenasa gvožđa. Am. Soc. Nephrol.2004, 15, S93-S98.

U slučaju manje stabilnih ugljenih hidrata gvožđa(III) (Tip 2), značajne količine labilnog gvožđa iz kompleksa mogu se osloboditi i dovesti do zasićenja transferina, a samim tim i do značajnih količina gvožđa nevezanog za transferin (NTBI), posebno ako se daju visoke doze. Ovaj slabo vezan Fe3+ se lako preuzima na neregulisan način od strane ćelija i može izazvati oksidativni stres. Evans, R.W.; Rafique, R.; Zarea, A.; Rapisarda, C.; Cammack, R.; Evans, P.J.; Porter, J.B.;

Hider, R.C. Priroda gvožđa koje nije vezano za transferin: studije o kompleksima gvožđa citrata i talasemičnoj eri. J. Biol. Inorg. Chem.2008,13,57-74.

Postoji pet vrsta injekcionih proizvoda sa gvožđem i ugljenim hidratima koje je trenutno odobrila FDA (1) INFeD<®>/ Deksferrum<®>(gvožđe dekstran), Ferahem<®>(ferumoksitol), Injektafer<®>(feri karboksimaltoza), Venofer<®>(gvožđe saharoza), Ferrlecit<®>(kompleks natrijum-feri glukonata). Gvožđe saharoza, koja se prodaje pod imenom Venofer<®>, je formulisano kao koloidna suspenzija koja ima molekulsku težinu (Mt) od oko 34,000-60,000 Daltona i molekulsku formulu kako sledi:

[Na2Fe5O8(OH)•3(H2O)]nm(C12H22O11)

gde je n stepen polimerizacije gvožđa, a m broj molekula saharoze (C.sub.12 H.sub.22 O.sub.11) u kompleksu sa poli-nuklearnim polimerizovanim jezgrom gvožđa:

[Na2Fe5O8(OH)•3(H2O)]n

Svaki ml sadrži 20 mg elementarnog gvožđa kao gvožđe saharoza u vodi za injekcije. Venofer<®>je dostupan u bočicama za jednu dozu od 5 ml (100 mg elementarnog gvožđa po 5 ml) i bočicama od 10 ml sa jednom dozom (200 mg elementarnog gvožđa po 10 ml). Lek sadrži približno 30 % saharoze w/v (300 mg/ml) i ima pH od 10,5-11,1. Proizvod ne sadrži konzervanse.

Osmolarnost injekcije je 1,250 mosmol/l.

Metode za sintezu ugljenih hidrata gvožđa su opisane u WO 97/11711 (1997) od strane Lawrence i dr., koji su otkrili sastave gvožđa oksihidroksiddekstran za lečenje nedostatka gvožđa koje imaju elipsoidne čestice sa poželjnim opsegom molekulske težine od oko 250,000 do 300,000 daltona.

Nedavno je gvožđe saharoza korišćena u kombinaciji sa kalajnim protoporfirinom (SnPP) kako bi se izazvala stečena citoresistencija bez izazivanja povrede organa. Videti US Pat. br.9,844,563 Zagera i dr., Predmetni pronalazači su otkrili potrebu za formulacijom gvožđe saharoze koja se lako može kombinovati sa kalajnim protoporfirinom (SnPP), koja je stabilna i može se ubrizgati pacijentu za lečenje nedostatka gvožđa ili za njegov zaštitni učinak na bubrege, bilo samostalno ili u kombinaciji sa drugim agensom kao što je SnPP.

Nemački patent broj DE862482 otkriva proces za pripremu stabilnih injekcionih rastvora soli trovalentnog gvožđa. Publikacija američke patentne prijave br. US 2005/309187 otkriva proces za pripremu kompleksa gvožđe saharoze, suštinski bez ekscipijenata, za obezbeđivanje kompleksa gvožđe saharoze koji je istaložen sa saharozom, i za obezbeđivanje kompleksa gvozdene saharoze u vodenom rastvoru. Nemački patent broj DE19547356 otkriva adsorbent za fosfat iz vodenog medijuma, posebno za neorganske fosfate ili fosfate vezane za hranjive materije iz telesnih tečnosti ili hranljivih materija. Adsorbent sadrži polinuklearni beta-gvožđe hidroksid stabilizovan ugljenim hidratima i/ili huminskom kiselinom. PCT publikacija broj WO2018148217A1 otkriva sastave, komplete i metode za zaštitu organa izazivanjem stečene citorezistencije bez nanošenja povrede organu. Sastavi, kompleti i metode koriste komplekse me-porfirina, hem proteine, molekule koje sadrže gvožđe i/ili vitamin B12 i, opciono, agense koji utiču na metabolizam hem proteina.

Sažetak pronalaska

Obelodanjivanje se odnosi na vodene sastave gvožđe saharoze koji imaju poželjna svojstva. U jednom aspektu obelodanjivanja, vodeni sastav gvožđe saharoze sadrži gvožđe saharozu i bikarbonat. U jednom aspektu, pronalazak se odnosi na vodeni farmaceutski sastav gvožđa koji sadrži: gvožđe saharozu; bikarbonat; i farmaceutski prihvatljiv vodeni nosač. U drugom aspektu, pronalazak se odnosi na vodeni sastav gvožđa koji sadrži gvožđe saharozu i bikarbonat za upotrebu u metodi za prevenciju ili lečenje bubrežne bolesti ili poremećaja koji se sastoji od intravenske primene vodenog sastava gvožđa u terapeutski efikasnoj količini, naznačeno time što vodeni sastav gvožđa sadrži gvožđe saharozu i bikarbonat.

Opis slika

Sl. 1 prikazuje strukturu ugljenih hidrata gvožđa.

Sl. 2 je Vestern blot bubrega 18 sati nakon primene vodenih sastava gvožđa.

Sl. 3 prikazuje GPH hromatograme tri smeše S1.

Sl. 4 prikazuje uvećani prikaz Sl.3.

Sl. 5 prikazuje GPH hromatograme tri smeše S1.

Sl. 6 prikazuje uvećani prikaz Sl 5.

Slika 7 prikazuje GPH hromatograme tri smeše S1.

Sl. 8 prikazuje uvećani prikaz Sl.7

Sl 9 prikazuje poređenje GPH za S1, S2 i S3.

Sl. 10 prikazuje pogled MAS-a sa visine i sa strane za S1.

Sl. 11 prikazuje S1, analizu veličine čestica na lokaciji 1.

Sl. 12 prikazuje S1, ručnu analizu preseka tri čestice.

Sl. 13 prikazuje FTIR spektre S1 i najbolje podudaranje biblioteke, saharoza.

Sl. 14 prikazuje FTIR spektre S2 i najbolje podudaranje biblioteke, saharoza.

Sl. 15 prikazuje FTIR spektre S3 i najbolje podudaranje biblioteke, dekstran.

Sl. 16 prikazuje 1H NMR spektre od S1-smeše 1

SL. 17 prikazuje 1H NMR spektre od SS2-smeše 1

SL. 18 prikazuje 1H NMR spektre od S3-smeše 1

SL. 19 prikazuje 13C NMR spkektre od S1-smeše 1

SL. 20 prikazuje 13C NMR spektre od S2-smeše 1

SL. 21 prikazuje 13C NMR spektre od S3-smeše 1

SL. 22 prikazuje poređenje neobrađenih podataka za tri uzorka (liofilizovana)

SL. 23 prikazuje preklapanje pomeranja podataka iz sva tri uzorka (dve replike za S3)

Sl. 24 prikazuje TGA termogram za S1, S2 i S3 pod uslovima pročišćavanja azotom.

Sl. 25 prikazuje DSK termograme za S1, S2 i S3.

Detaljan opis pronalaska

U jednom aspektu, ovo obelodanjivanje uključuje vodeni sastav gvozdane saharoze (FeS) i bikarbonata (FeS-bikarbon). Sadašnji pronalazači su otkrili da ovaj sastav ima korisna svojstva. U jednom pogledu, sastav FeS-bikarbon ovog obelodanjivanja može se koristiti kao sredstvo za zaštitu bubrega. Pronalazači su otkrili da se sastav FeS-bikarbon u skladu sa aspektima ovog obelodanjivanja prvenstveno apsorbuje u bubrezima u poređenju sa komercijalno dostupnim oblicima FeS. Dalje, pronalazači su otkrili da FeS-bikarbon dovodi do prvenstvene regulacije zaštitnih molekula za bubrege u odnosu na sam FeS. U drugom aspektu, sastav FeS-bikarbon prema ovom obelodanjivanju može biti blagotvorno kombinovana sa drugim agensima za zaštitu bubrega kao što je kalajni protoporfirin (SnPP) da bi se lako formirali agensi za zaštitu bubrega za injekcije.

Jedna od prednosti upotrebe FeS-bikarbona je da ovaj sastav dovodi do povišenih zaštitnih učinaka na bubrege. Konkretno, pronalazači su otkrili da FeS-bikarbon prvenstveno reguliše zaštitne molekule bubrega u odnosu na sam FeS. Iako ne žele da budu vezani teorijom, sadašnji pronalazači su predložili da bikarbon uz FeS može da promeni relativne nivoe prisutnih Fe(lll) i Fe(ll). Zbog uočenog crvenila u proizvodu FeS-bikarbon, pronalazači su predložili da sastavi iz ovog obelodanjivanja mogu uključivati povišene nivoe Fe(II). Ovo bi moglo objasniti povišene zaštitne efekte na bubrege, s obzirom na veću reaktivnost Fe(ll) u odnosu na Fe(III).

Jedna od prednosti upotrebe FeS-bikarbona je da bikarbon ima efekat puferovanja. Kada se koristi sastav kalajnog protoporfirina, ovo može biti korisno jer se SnPP najbolje skladišti na niskom pH da bi se sprečila neželjena dimerizacija tokom skladištenja. Prema ovom obelodanjivanju, SnPP sastav se može kombinovati sa kompozicijom FeS-bikarbonom u odnosu manjem ili jednakom od oko 1:1 SnPP:FeS, kao što je oko 1:2, oko 1:4, oko 1: 8, oko 1:10, oko 1:20, oko 1:50, oko 1:100, oko 1:1000, oko 1:10,000, oko 1:100,000, oko 1:1,000,000.

U jednom aspektu, sastav ima molekulsku težinu merenu korišćenjem GPH kao što je opisano u Primeru 1. Mp je poželjno u opsegu između 25,000 i 35,000 daltona, poželjnije između 28,000 i 32,000 daltona, a najpoželjnije oko 29,000 daltona. Mt je poželjno u opsegu između 25,000 i 45,000 daltona, poželjnije između 30,000 i 40,000 daltona, još poželjnije između 33,000 i 38,000 daltona, a najpoželjnije oko 34,000 daltona. Mb je poželjno u opsegu između 15,000 i 30,000 Daltona, poželjnije između 20,000 i 25,000 Daltona, a najpoželjnije oko 24,000 Daltona. Polidisperznost (PDI) je poželjno u opsegu od 1,35 do 1,60, poželjnije u opsegu od 1,38 i 1,5, još poželjnije u opsegu 1,40 i 1,48, a najpoželjnije oko 1,4.

U jednom aspektu, sastav ima stabilan zeta potencijal od -3,0 mv ili manje, poželjnije -7,0 mv ili manje, a najpoželjnije oko -10 mv. U jednom aspektu, sastav ima ukupan organski ugljenik manji od 8,5 %, poželjno manje od 8,0 %, a najpoželjnije oko 7,7 %. U jednom aspektu, osmolalnost merena u skladu sa Primerom 1 je u opsegu od 550 i 1600 mosm/kg, poželjno u opsegu od 1500 i 1580 mosm/kg, a najpoželjnije oko 1540 mosm/kg.

Svi primeri koji ne spadaju u obim patentnih zahteva dati su samo u komparativne svrhe.

Primer 1

predmetno obelodanjivanje uključuje sastav koji se priprema rastvaranjem dovoljno kompleksa gvožđe saharoze u vodi (oko 3,5l) da bi se dobio rastvor od 12 mg/ml (izražen kao gvožđe) kada se razblaži na 6,0 l.

Potrebna količina gvožđe saharoze je izračunata za konačnu zapreminu tečnosti, 6100 ml (6,1 l) tako da je konačna c. Koncentracija 12 mg/ml. Za to je potrebno 73,2 g gvožđa. Potencija upotrebe gvožđe saharoze je 0,0550. Dakle, potrebno je 73,2 g / 0,0550 ili 1331 g ± 1 g gvožđe saharoze. Gvožđe saharoza, 1331 g ± 1 g, izmerena je direktno u erlenmajersku tikvicu od 6,0 l. Približno 3-3,5 l vode se dodaje u erlenmajerovu tikvicu i sadržaj tikvice se meša.

Natrijum bikarbonat se dodaje u takvoj količini da konačna koncentracija natrijum bikarbonata bude 10 mg/ml kada se razblaži do 6,0 l.

Natrijum bikarbonat, 109,8 ± 0,1 g, se izmeri i doda u tikvicu od 6,0 l.

Natrijum hlorid se dodaje u količini tako da konačna koncentracija natrijum hlorida bude 9,0 mg/ml nakon razblaživanja. Natrijum hlorid, 54,9 ± 0,1, se izmeri i doda u tikvicu od 6,0 l. Suspenzija je mešana 30-120 minuta da bi se dobio crni neprozirni rastvor.

pH rastvora se prati pH metrom dok se 1 m natrijum hidroksid dodaje u malim količinama dok pH ne postigne 10,30 i ostane stabilan. Natrijum hidroksid, 40,0 ± 0,1 g, se dodaje u Erlenmajerovu tikvicu od 1,0 l.1,0 ± 0,1 l vode je dodato u Erlenmajerovu tikvicu od 1,0 l i mešano dok se sav natrijum hidroksid ne rastvori. pH sonda je pričvršćena da prati pH Erlenmajer tikvice od 6,0 L i natrijum hidroksid se dodaje u količinama od < 100 ml dok pH ne bude 10,3 ± 0,1. Rastvor se zatim meša 10 minuta. pH se ponovo proverava posle 10 minuta i ako je potrebno podesi na pH = 10,3 ± 0,1.

Rastvor se zatim prebaci u volumetrijski preciznu tikvicu i razblaži vodom do 6,1 l. Volumetrijska boca od 2 l se koristi dva puta da se tačno 4 l rastvora pH vrednosti 10,3 prenese u Erlenmajerovu tikvicu od 6l. Preostali rastvor pH od 10,3 je razblažen do 2 l u volumetrijskoj tikvici i dodan u Erlenmajerovu tikvicu od 6 l. Graduirani cilindar od 100 ml se koristi za dodavanje 100 ± 0,1 ml u Erlenmajerovu tikvicu od 6,0 l i dobijeni rastvor se meša 10 minuta.

Dobijeni rastvor proizvoda izgleda tamno crveno do smeđe. Dva izotopa gvožđa su prisutna u smeši uzorka u odnosu koji je u skladu sa onim u standardnoj smeši. Dobijeni materijal je imao pH od 10,3, što je u poželjnim granicama od 10,1-10,4. Dobijeni materijal je imao 11,5 / 11,6 delova na hiljadu (mg/ml) gvožđa prema SOP 174472, koji određuje gvožđe putem induktivno spregnute plazma-masene spektroskopije.

Dodatna svojstva dobijenog sastava nalaze se u tabeli 1 u nastavku:

Dobijeni sastav FeS-bikarbona ima sledeću stehiometriju i fizičke konstante su prikazane u Tabeli 2 u nastavku:

Primer 2

Intravenozna primena sastava gvožđe saharoza (FeS) bikarbona iz Primera 1 je sprovedena tokom 4 sata i rezultirala je povišenom bubrežnom hem oksigenazom 1 (HO-1) u odnosu na komercijalno dostupan sastav gvožđe saharoze (FeS) koja se prodaje pod imenom Venofer<®>. Rezultati su prikazani u Tabeli 3 u nastavku.

Povišeni nivo HO-1 primećen u bubrezima nije uočeni u jetri. Umesto toga, nije uočeno povećanje nivoa HO-1 za FeS-bikarbon u odnosu na ono što je primećeno za Venofer<®>. Rezultati su prikazani u Tabeli 4 u nastavku.

BUN i kreatinin u plazmi su bili slični za FeS, Venofer<®>i FeS-bikarbon kao što je prikazano u Tabelama 5 i 6 u nastavku

Primer 3

Sastav FeS-bikarbon iz Primera 1 je filtriran i stavljen u bočicu i imao je koncentraciju FeS od 12 mg/ml (CoreRx serija br.111002-18011). Osmolarnost ovog rastvora od 12 mg/ml bila je 831 mosm. Za Venofer<®>injekcija gvožđe saharoza 20 mg/ml, American Regent, serija br.8243A, osmolarnost je bila 1742 mosm. Ova merenja osmolarnosti su izvršena bez razblaživanja.

Primer 4

Vestern blot bubrega 18 sati nakon primene vodenih sastava gvožđa prikazan je na Sl.2 i Tabeli 7:

Tabela 7

Na levoj strani je vestern blot bubrega specifičan za težak lanac na 18 h nakon SnPP, FeS (Venofer) ili Fe+ SnPP. N= normalna kontrola. Glik je glicerol, koji se koristi kao pozitivna kontrola feritina H lanca. N= normalni uzorci (kontrole). Kao što je očigledno, Fe izaziva povećanje teškog lanca u bubrezima.

Primer 5

Pacijent koji boluje od hronične bolesti bubrega leči se intravenskom injekcijom upotrebom vodenog sastava gvožđe saharoze i bikarbonata iz Primera 1.

Primer 6

Pacijent koji je podvrgnut transplantaciji organa se leči intravenskom injekcijom koristeći vodeni sastav gvožđe saharoze i bikarbonata iz Primera 1.

Primer 7

Pacijent koji je podvrgnut transplantaciji organa se leči intravenskom injekcijom korišćenjem vodenog sastava gvožđe saharoze i bikarbonata iz Primera 1, u kombinaciji sa kalajnim protoporfirinom.

Primer 8

Tri uzorka gvozdane saharoze (S1, S2) i gvožđe-dekstrana (S3) karakterisana su različitim analitičkim tehnikama. S1 je pripremljen u skladu sa primerom 1 iznad. S2 je komercijalno dostupan proizvod, Venofer<®>(injekcija gvozdane saharoze). S3 je komercijalno dostupan proizvod INFeD<®>(injekcija gvožđa dekstrana). Rezultati su sažeti u tabeli 8 u nastavku

Konačno, dobijeni uzorak S1 je titriran u tri primerka sa razblaženom HCl da bi se odredila vrednost hidroksida u rastvoru gvožđe-saharoza za injekcije. Krajnje tačke titranja bile su pH = 7,0. Koristeći pretpostavku da su sve titrirane osnovne vrste bile iz hidroksida povezanog sa jezgrima gvožđe oksihidroksida, pretpostavljeno je da je ukupan broj molova H<+>korišćenih u titraciji jednak broju molova OH . Uzimajući u obzir UOU i mt (ili mb) pomoću GPH, molekulska formula gvožđa saharoze u S1 izračunata je na sledeći način: Kalkulacija zasnovana na mt: [Na6Fe5O8(OH)5 • 3H2O]13 • 73(C12H22O11) Proračun zasnovan na mb: [Na6Fe5O8(OH)5 • 3H2O]9 • 51(C12H22O11). Tabela 9 u nastavku prikazuje detalje pripreme i identifikacije uzorka.

Priprema uzorka: Uzorci su liofilizovani do osušenog taloga pre analize, osim ako nije drugačije navedeno.

Gel permeaciona hromatografija (GPH): GPH se koristi za određivanje distribucije molekulske težine polimera. U GPH analizi, rastvor polimera se propušta kroz kolonu napunjenu poroznim gelom. Uzorak se odvaja na osnovu veličine molekula pri čemu se veći molekuli eluiraju brže od manjih molekula. Vreme zadržavanja svake komponente se detektuje i poredi sa kalibracionom krivom, a dobijeni podaci se zatim koriste za izračunavanje raspodele molekulske težine za uzorak.

Raspodela molekulskih težina pre nego jedinstvena molekulska težina je karakteristična za sve vrste sintetičkih polimera. Za karakterizaciju ove distribucije koriste se statistički proseci. Najčešći od ovih proseka su „broj prosečne molekulske težine“ (mb) i „prosečna molekularna težina“ (mt).

Prosečna molekulska težina je slična standardnoj aritmetičkoj sredini povezanoj sa grupom brojeva. Kada se primeni na polimere, prosečna molekulska težina se odnosi na prosečnu molekulsku težinu molekula u polimeru. Prosečna molekulska težina je izračunata dajući istu količinu značaja svakom molekulu bez obzira na njegovu individualnu molekulsku težinu.

Prosečna molekulska težina je izračunata sledećom formulom gde je Ni broj molekula čija je molarna masa jednaka Mi.

Malo drugačija u proračunu i mnogo drugačija po značenju je prosečna molekulska težina, mt. Prosečna molekulska težina je još jedan statistički deskriptor distribucije molekulske težine koji daje više značaja većim molekulima nego manjim molekulima u distribuciji. Formula u nastavku pokazuje statističko izračunavanje prosečne molekulske težine.

Za GPH, uzorci su pripremljeni razblaživanjem u fosfatnom puferu (prema metodi monografije USP) i analizirani da bi se odredile raspodele molekulske težine u svakom uzorku. Rezultati su sažeti u tabelama 10-12 u nastavku. Reprezentativni hromatogrami iz analize su predstavljeni na Sl.3-9.

Postoje dva opšta razloga za prosečnu molekulsku težinu. Prvo, ako se poredi, na primer, žilavost, duži molekuli utiču na žilavost distribucije polimera više nego kraći molekuli. Proračun prosečne molekulske težine daje naglasak na ove duže molekule i daje uporedni broj koji može da opiše relativni doprinos dugih molekula prisutnih u distribuciji molekulske težine. Prosečna molekulska težina je takođe broj koji je u direktnoj korelaciji sa određivanjem molekulske težine polimera rasejanjem svetlosti, rasejanjem neutrona pod malim uglom (SANS) i brzinom sedimentacije.

Drugo, prosečna molekulska težina daje uvid u oblik raspodele molekulske težine. Ova vrednost, u vezi sa prosečnom molekulskom težinom, obezbeđuje odnos određivanje širine distribucije molekulske težine koja se naziva indeks polidisperznosti ili PI. PI je definisan kao odnos mt/mb. Što je PI veći, distribucija je disperznija.

Najniža vrednost koja PI može biti je 1. Ovo predstavlja monodisperzni uzorak -polimer sa svim molekulima u distribuciji iste molekulske težine.

Ne onako kako se obično pominje, ali je takođe obezbeđena "zprosečna molekulska težina" (mz). Ovaj prosek molekulske težine je vrednost koja dalje opisuje raspodelu molekulske težine. Ova vrednost se može lako odrediti iz sedimentacione ravnoteže.

Ponekad je uključena i vršna molekulska težina, mvr. Maksimalna vrednost molekulske težine je definisana kao način raspodele molekulske težine. Označava molekularnu težinu koja je najzastupljenija u distribuciji. Ova vrednost takođe daje uvid u distribuciju molekulske težine.

Većina GPH merenja se vrši u odnosu na drugi standard polimera (obično polistiren). Tačnost rezultata zavisi od toga koliko se karakteristike polimera koji se analiziraju poklapaju sa karakteristikama korišćenog standarda. Očekivana greška u ponovljivosti između različitih serija određivanja, odvojeno kalibriranih, iznosi ca.5-10 % i karakterističan je za ograničenu preciznost GPH određivanja. Stoga su GPH rezultati najkorisniji kada se uporedi distribucija molekulske težine različitih uzoraka tokom iste serije određivanja.

GPH Preciznost i pristrasnost se zasnivaju na statističkim podacima kao što su prosek merenja, standardna devijacija, relativna razlika u procentima i/ili procenat relativne standardne devijacije. Za kvantitativne analize, količine navedene u gornjim tabelama se odnose na poznatu količinu standarda i kvantitativne su.

Pripremljene su kalibracione krive, a informacije o relativnoj standardnoj devijaciji i relativnom procentu razlike su navedene u gornjem izveštaju. Za semi-kvantitativnu tipičnu reproduktivnost kao što je određena statističkim procesom kontrola mernog sistema se procenjuje na oko 10 % (na 95 % nivou pouzdanosti, k ~ 2). Ova ponovljivost je procena neizvesnosti jednog standardnog merenja tokom vremena, a neizvesnost u određenom merenju mora biti određena od slučaja do slučaja. Za kvalitativne analize, analitički referentni standardi nisu analizirani da bi se potvrdilo prisustvo pojedinačnih komponenti. U takvim slučajevima nije moguće dodeliti numeričku vrednost „neizvesnosti“ navedenih podudaranja.

Imajte na umu da su uzorci S1 i S2 sadržavali dva vrha sa jedinstvenom distribucijom molekulske težine, dok je uzorak S3 sadržavao tri vrha. Takođe imajte na umu da mvr nije mogao da se izračuna za „vrh 2“ (mali molekulski vrh, verovatno saharoza) jer je vrh zasićen detektorom; uzorci su analizirani u koncentraciji koja je bila odgovarajuća za karakterizaciju vrsta veće molekulske težine, uz trošak zasićenja detektora sa vrstama niže molekularne težine od manjeg interesa.

DINAMIČNO SVETLOSNO RASEJANJE

PSD analiza je sprovedena laserskim difraktorom. Merenje izračunava raspodelu zapremine na osnovu laserske difrakcije oblaka čestica. Ovi neobrađeni podaci o rasejanju se zatim obrađuju algoritmom i predstavljaju na osnovu ekvivalentnog sfernog prečnika. Rezultati su sumirani na osnovu zapremine (mase) u histogramu dajući procenat diferencijalne zapremine manji i veći od naznačene veličine.

Analiza veličine čestica je sprovedena na Malvern<®>Zetasizer Nano ZS instrumentu za dinamičko rasejanje svetlosti (DLS). DLS je tehnika skupa koja analizira svetlost rasejanu česticama koje se kreću u Braunovom kretanju i generiše raspodelu veličine čestica na osnovu brzine difuzije čestice. Neobrađeni podaci o rasejanju se obrađuju korišćenjem složenog algoritma i predstavljaju na osnovu HIDRODINAMIČKOG PREČNIKA ponderisanog intenzitetom. Analitička tehnika je sažeta u ISO 22412:2008 analiza veličine čestica – dinamičko rasejanje svetlosti (DLS) kao i ASTM E2490-09(2015) standardni vodič za merenje distribucije veličine čestica nanomaterijala u suspenziji pomoću fotonske korelacije (PCS).

Primljeni uzorci su bili voda za injekcije (WFI) i analizirani od strane DLS-a da bi se dobila ukupna fizička dimenzija čestica. Rezultati analize ponderisani intenzitetom i zapreminom prikazani su u tabeli 13 i tabeli 14, redom.

ZETA POTENCIJAL

Uzorci su pripremljeni za zeta potencijal razblaživanjem u puferu (instrument nije mogao da postigne stabilna očitavanja kada je razblažen u 10 m NaCl po Nanomaterijalima 2018, 8, 25). pH i temperatura su zabeleženi u vreme analize zeta potencijala. Rezultati su sažeti u tabelama 6 do 8 u nastavku. Nije bilo moguće dobiti stabilno očitavanje za S2. Rezultati za testiranje zeta potencijala prikazani su u tabelama 15-17.

MIKROSKOPIJA ATOMSKIH SILA (MAS)

Primljeni uzorci su razblaženi 50 puta korišćenjem MilliQ filtrirane vode (18,2 MΩ/cm, 4ppb UOU). Oko 10 µL ovih razblaženih rastvora je stavljeno na sveže cepane komade škriljca i ostavljeno da se inkubira oko minute. Uzorci su zatim isprani 5 puta sa MilliQ vodom i osušeni azotom. Na svakom uzorku su snimljene dve oblasti od 1 µm puta 1 µm. Topografske razlike ovih slika su predstavljene bojama gde je smeđa niska, a bela visoka. Opsezi z su zabeleženi na vertikalnoj skali na desnoj strani slike. Pogledi iz perspektive (3-D) ovih površina su takođe uključeni sa vertikalnim preuveličanjima navedenim u opisima.

Urađene su analize veličine čestica da bi se okarakterisale visine čestica prisutnih unutar svake oblasti. Prag visine od 0,5 nm je korišćen za identifikaciju čestica od interesa dok su isključene nereprezentativne karakteristike. Rezultati maksimalne visine, minimalne visine i srednje visine su sumirani u tabeli 18.

Urađene su analize odeljaka da bi se ručno izmerile visine reprezentativnih čestica. Analiza odeljka za S1 na lokaciji 1 prikazana je na Sl.

10, 11 i 12. Rezultati su sažeti u tabeli 19 za svaki od S1, S2, S3.

3,81

UKUPNI ORGANSKI UGLJENIK (UOU)

Ukupni organski ugljenik (UOU) u uzorcima je izračunat oduzimanjem neorganskog ugljenika od ukupnog ugljenika (određeno korišćenjem analizatora ugljenika sagorevanja). Rezultati su sažeti u tabeli 20 ispod.

OSMOLALNOST

Osmolalnost uzoraka je merena metodom pritiska pare. Metoda pritiska pare određuje osmolalnost na sobnoj temperaturi sa uzorkom u prirodnoj ravnoteži. Rezultati testa osmolalnosti su sumirani u tabeli 21.

Fe<+3>naspram Fe<+2>

Alikvot svakog uzorka je razblažen koncentrovanom hlorovodoničnom kiselinom prema referentnoj metodi koju je dao klijent, Gupta i dr.1 Uzorci su zatim analizirani u skladu sa metodom koju je naveo Stookey.2 Rezultati su prikazani u tabeli 22.

ELEMENTARNA PROVERA POMOĆU INDUKTIVNO UPARENE

PLAZME/MASE SPEKTROMETRIJE (ISP/MS) I UKUPAN SADRŽAJ GVOŽĐA I NATRIJUMA POMOĆU INDUKTIVNO UPARENE PLAZME/OPTIČKE EMISIONE SPEKTROSKOPIJE (ISP/OES)

ISP/OES je spektroskopska tehnika koja se koristi za identifikaciju i kvantifikaciju komponenti po elementu. U ISP-u, induktivno spajanje prenosi energiju visoke frekvencije na tok inertnog gasa, koji sadrži uzorak kao aerosol. Energija izaziva isparavanje aerosola, uz pobuđivanje rezultujućih slobodnih atoma tako da emituju svetlost. Intenzitet ove svetlosti je tada povezan sa koncentracijom atoma koji emituju. Ova tehnika zahteva kalibraciju instrumenta i verifikaciju kalibracije iz drugog izvora pre, tokom i nakon završetka niza analitičkih pokreta. Pored toga, praznine instrumenata prate svaki standard verifikacijske provere. Ovo osigurava da nema prenosa tokom analitičkog niza. Merenja koncentracije glavnih elemenata koje vrši ISP imaju neizvesnost obično u opsegu od 3 do 5 % (na nivou pouzdanosti od 95 %). Neizvesnost u koncentraciji elemenata u tragovima može biti znatno veća.

Uzorci S1 do S3 su analizirani pomoću ISP-MS na metale i/ili druge elemente. Uzorci su takođe analizirani pomoću ISP-OES da bi se odredio ukupan sadržaj gvožđa i natrijuma. Uzorci su analizirani kako su primljeni u tri primerka. Rezultati su sažeti u tabeli 23-25.

FURIJEOVA TRANSFORMACIJA INFRACRVENE

SPEKTROSKOPIJE (FT-IR)

Furijeova transformacija Infracrvene spektroskopije (FT-IR) je alatka koja je izbor za identifikaciju materijala. U FT-IR, infracrveni apsorpcioni pojasevi se dodeljuju karakterističnim funkcionalnim grupama. Na osnovu prisustva većeg broja takvih traka može se identifikovati materijal koji se razmatra. Dostupnost spektra poznatih jedinjenja povećava verovatnoću pozitivne identifikacije.

Liofilizovani uzorci su analizirani pomoću horizontalne oslabljene totalne refleksije (HOTR), na osnovu unutrašnje refleksije infracrvenog zračenja (IZ). FT-IR spektar S1 sa podudaranjem spektralne biblioteke predstavljen je na sl.13 u nastavku. Podaci sugerišu da je materijal u skladu sa saharozom. FT-IR spektri S2 i S3 prikazani su na Sl.14 i 15. Dodeljivanje apsorpcije prema funkcionalnim grupama prikazano je u Tabelama 2628.

1H SPEKTROSKOPIJA NUKLEARNE MAGNETNE REZONANCE (NMR)

NMR spektroskopija je izuzetno korisna metoda za karakterizaciju materijala. NMR je fizički fenomen zasnovan na magnetnom svojstvu jezgra atoma. NMR proučava magnetno jezgro (najčešće atom vodonika), poravnavajući ga sa veoma moćnim spoljnim magnetnim poljem i ometajući ovo poravnanje pomoću elektromagnetnog impulsa. Reakcija na ometanje se beleži, pri čemu svako pojedinačno jezgro daje odgovor specifičan za njegovo hemijsko, elektronsko i prostorno okruženje.

Liofilizovani uzorci su rekonstituisani u deuterijum oksidu (D2O) i analizirani 1H NMR spektroskopijom.

Formula (I)

Struktura saharoze je prikazana iznad sa anotacijom o vodoniku Formule (I).1H NMR za S1 je prikazan u tabeli 29 u nastavku:

Formula (II)

Struktura dekstrana je prikazana iznad sa anotacijom o vodoniku formule (II). Sledeća tabela 30 prikazuje 1H NMR za S3.

NMR spektri pripremljenih uzoraka prikazani su na Sl.16-18. Tamo gde je to bilo moguće, privremene dodele za glavne hemijske promene uočene u NMR spektrima su zasnovane na referentnim spektrima srodnih jedinjenja dostupnih u literaturi.

Podaci pokazuju da je saharoza prisutna u uzorku S1, a hemijske promene se dobro poklapaju sa onima prijavljenim u literaturi. Međutim, nisu primećeni obrasci vršnog cepanja, što bi moglo biti posledica više razloga kao što su prisustvo nanočestica ili samo paramagnetno gvožđe.

1H NMR spektri za uzorak S2 pokazuju značajnu količinu proširenja vrhova. Nije poznato da li je to zbog čestica koje stvaraju povećan broj hemijskih sredina ili bi priroda gvožđa u uzorku mogla biti odgovorna za nedostatak rezolucije. Zbog obima proširenja, vršna proširenja nisu mogla biti izvršena. Međutim, opšti intenziteti vrhova i hemijske promene su u skladu sa onima uočenim za saharozu, pošto je primećen veliki široki odgovor od hemijske promene 2,5-4,2 ppm, sa blagim ramenom vidljivim na vrhu rastvarača blizu 5,5 ppm.

13C SPEKTROSKOPIJA NUKLEARNE MAGNETNE REZONANSE

(NMR)

Liofilizovani uzorci su rekonstituisani u deuterijum oksidu (D2O) i analizirani pomoću 13C NMR spektroskopijom.

Rezultati su sažeti u tabelama 28-30. NMR spektri pripremljenih uzoraka prikazani su na Sl.19-21. Tamo gde je to bilo moguće, privremene dodele za glavne hemijske promene uočene u NMR spektrima su zasnovane na referentnim spektrima srodnih jedinjenja dostupnih u literaturi.

Podaci pokazuju da je saharoza prisutna u uzorcima S1 i S2, a hemijske promene se dobro poklapaju sa onima prijavljenim u literaturi. Imajte na umu da kao i protonski spektri, izgleda da uzorak S2 ima širenje u većoj meri nego uzorak S1. Konačno, vrhovi uočeni u uzorku S3 se dobro poklapaju sa literaturnim vrednostima za dekstran, što ukazuje da je on prisutan u uzorku.

Struktura saharoze je prikazana iznad sa anotacijom ugljenika. Rezultati 13C NMR su prikazani u tabelama 31 u nastavku:

Formula (III)

Struktura dekstrana je prikazana iznad sa anotacijom ugljenika formule (III). Sledeća tabela 33 pokazuje 13C NMR za dekstran S3 u D2O:

ANALIZA DIFRAKCIJE RENDGENSKIH-ZRAKA (DRZ)

(LIOFILIZOVANI MATERIJAL)

DRZ analiza je metoda kojom se kristalni neorganski uzorak ozrači monoenergetskim rendgenskim zracima. Interakcija rešetkaste strukture uzorka sa ovim rendgenskim zracima se snima i pruža informacije o kristalnoj strukturi koja se ozračuje. Dobijeni karakterističan „otisak prsta“ omogućava identifikaciju kristalnih jedinjenja prisutnih u uzorku. Koristeći analizu uklapanja celog uzorka (Rietveld Refinement), moguće je izvršiti kvantitativne analize na uzorcima koji sadrže više od jednog kristalnog jedinjenja.

Liofilizovani uzorci su analizirani DRZ da bi se okarakterisala hemijska struktura i faze prisutne u uzorcima. Rezultati analize su prikazani u tabeli 34. Imajte na umu da je ovaj metod pripreme uzorka rezultirao lepljivim uzorcima posebno za S1 i S2 (S3 je bio manje lepljiv). Za S1 i S2, u uzorak je dodata kap metanola i materijal je raširen u držač uzorka. Uzorak S3 je samleven u malteru i tučkom.

Sl. 22 prekriva neobrađene DRZ podatke iz tri uzorka sa malim pomacima radi jasnoće. Uzorak S2 se razlikuje od druga dva uzorka u smislu ukupnog intenziteta, položaja vrhova kao i oblika vrha. Široki oblici vrhova u uzorcima S1 i S3 ukazuju da se ovi uzorci sastoje od mešavine nano-kristalnih i amorfnih materijala.

Koristeći najbolja podudaranja dobijena poređenjem eksperimentalnih podataka modelovanih u pozadini sa bazom podataka difrakcije ICDD/ICSD za uzorke S1, S2 i S3, redom, utvrđeno je da uzorak S1 i S3 sadrže mešavinu amorfnih i nanokristalnih materijala. Referentni obrazac natrijum gvožđe oksida je postavljen na ove eksperimentalne podatke. Markeri ukazuju na lokaciju očekivanih vrhova difrakcije za svaku fazu, i visine markera ukazuju na relativne intenzitete vrhova za sitno-zrnasti, nasumično orijentisani materijal. Za razliku od druga dva uzorka, uzorak S3 se prvenstveno sastoji od saharoze i amorfnih materijala.

Polu-kvantitativna analiza je obavljena korišćenjem CUU (celokupno uklapanje uzorka), što je podskup Rietveld Refinement-a koji obuhvata sve oblasti iznad pozadinske krive. Ova tehnika zahteva da su ili strukturni faktori i atomske lokacije ili referentni odnos intenziteta (način poređenja snage difrakcije različitih faza) poznati za sve identifikovane faze. Tokom ovog procesa, faktor strukture (koji se odnosi na koncentraciju), parametri rešetke (koji se odnose na poziciju vrha), širina vrha i oblik vrha se rafinišu za svaku fazu da bi se minimizirala R vrednost – procena slaganja između modela i eksperimentalnih podataka o celom uzorku.

Da bi se dobili kvantitativni rezultati iz uzorka koji sadrži merljive količine amorfnog materijala, mora se dodeliti gustina amorfnog materijala kako bi se utvrdilo koliko je amorfnog materijala prisutno. Kao rezultat toga, koncentracija amorfnog materijala je neizvesna. Pretpostavlja se da su lokacije amorfnih vrhova u ovim uzorcima od amorfne saharoze koja ima gustinu od približno 1,59 g/cm3. Pošto CUU pokušava da uzme u obzir sve u uzorku, svaka greška u amorfnoj koncentraciji će rezultirati greškama i u kristalnim fazama. To znači da su relativne koncentracije kristalnih faza tačne, ali će apsolutne vrednosti biti u grešci za količine proporcionalne grešci u amorfnoj koncentraciji.

ANALIZA DIFRAKCIJE RENTGENSKIH-ZRAKA (DRZ) (MATERIJAL BEZ ŠEĆERA)

Dobijeni uzorci su razblaženi u vodi i stavljeni u filter za odsecanje molekulske težine (MWCO) od 10000 Da i centrifugirani da bi se uklonili mali molekuli u formulaciji (šećeri) koji su izazvali amorfni materijal u prethodnoj DRZ analizi. Uzorci su zatim isprani još pet puta vodom da bi se uklonili ostaci malih molekula. Dobijeni materijal (koji može da prođe kroz filter) je liofilizovan i analiziran DRZ da bi se okarakterisala hemijska struktura i faze prisutne u uzorcima. Imajte na umu da je uzorak S3 sadržao dva različita sloja nakon centrifugiranja, debeli viskozni sloj i tanji gornji sloj. Ovi slojevi su odvojeni i liofilizovani odvojeno i analizirani kao dva uzorka. Rezultati su usrednjeni da bi se dobile vrednosti prikazane u Tabeli 35, ali pojedinačne replike svakog sloja su predstavljene na slikama u nastavku. Rezultati iz analize su prikazani u tabeli 35.

Preklapanje DRZ uzoraka iz sva četiri uzorka (dve replike za S3) prikazano je na Sl.23. Obrasci su pomereni radi jasnoće. Fazna identifikacija je izvršena upoređivanjem najboljih podudaranja između eksperimentalnih DRZ podataka modelovanih u pozadini sa bazom podataka ICDD/ICSD difrakcije za uzorak. Referentni markeri za fazu pokazuju gde u dva theta treba da se nalaze očekivani eksperimentalni vrhovi, a visina markera ukazuje na očekivani intenzitet eksperimentalnih vrhova, ako je uzorak fino zrnast i nasumično orijentisan. Imajte na umu da su DRZ osetljivi na kristalnu strukturu, ali relativno neosetljivi na sastav elementa ili hemijskog sastava. Identifikacija faze za ove uzorke je bila teška zbog nanokristalne prirode uzoraka koja značajno proširuje vrh u DRZ obrascima.

Najbolja poklapanja sa vrhovima prisutnim u sva četiri uzorka su faza gvožđe oksida poznata kao maghemit i faza gvožđe oksida hidroksida. Faza hidroksida gvožđa je atipična jer se formira zagrevanjem beta faze gvožđe oksid hidroksida na oko 300 °C. Nažalost, ova referentna kartica nema uključen referentni odnos intenziteta (ROR) koji je neophodan za polu-kvantitativnu analizu. Ali kako su simetrija i sastav slični mineralu hidroksida gvožđa getit (alfa - FeOOH), prosečna ROR getita je korišćena za hidroksid gvožđa za polu-kvantitativnu analizu.

Polu-kvantitativna analiza je izvedena korišćenjem CUU (celokupno uklapanje uzorka), što je podskup Rietveld Refinement-a koji uzima u obzir sav intenzitet iznad pozadinske krive. Ova tehnika zahteva da su ili strukturni faktori i atomske lokacije ili referentni odnos intenziteta (način poređenja snage difrakcije različitih faza) poznati za sve identifikovane faze. Tokom ovog procesa, faktor strukture (koji se odnosi na koncentraciju), parametri rešetke (koji se odnose na poziciju vrha), širina vrha i oblik vrha se rafinišu za svaku fazu da bi se minimizirala R vrednost – procena slaganja između modela i eksperimentalnih podataka o celom uzorku.

KISELINSKA DEGRADACIJA LABILNOG GVOŽĐA (III)

KORIŠĆENJEM UV-VIDLJIVE SPEKTROSKOPIJE

UV/Vis spektroskopija se koristi za određivanje koncentracije analita bilo u jednom trenutku ili često tokom željenog vremenskog perioda. Tehnika meri apsorpciju svetlosti preko talasnih dužina ultraljubičastog i vidljivog svetla kroz tečni uzorak. Uzorci se stavljaju u malu bočicu i stavljaju između putanje UV/Vis svetla i detektora. Prema Beer-Lambertovom zakonu, sa konstantnom dužinom putanje svetlosti i poznatim koeficijentom apsorpcije u zavisnosti od talasne dužine, koncentracija dotičnog jedinjenja može se odrediti iz svetlosti koju apsorbuje uzorak na toj talasnoj dužini.

Uzorci su analizirani metodom prilagođenom od B.S. Barot-a i dr. (2014) koja određuje količinu labilnog gvožđa (III) u uzorcima primenom UV-vidljive spektroskopije. Rezultati su sažeti u tabeli 36 u nastavku.

TERMOGRAVIMETRIJSKA ANALIZA (TGA)

TGA se sastoji od merenja promene težine materijala kao funkcije temperature u kontrolisanoj atmosferi. Tehnika zahteva precizna merenja težine, temperature i promene temperature. Dobijeni termogram dobijen analizom može odrediti sadržaj klasa sastojaka (npr. rastvarači, polimeri, neorganska punila, itd.) i termičku stabilnost polimera. Preciznost i pristrasnost tipična za TGA merenja se razmatra u ASTM E2040.

Liofilizovani uzorci su analizirani termogravimetrijskom analizom (TGA) uz pročišćavanje azotom i pročišćavanje vazduhom. Termička dekompozicija uzoraka se odvija u tri različita koraka kao što je prikazano na Sl.

24. Rezultati ovih koraka su sažeti u tabeli 37.

DIFERENCIJALNA SKENIRAJUĆA KALORIMETRIJA (DSK) I

DIFERENCIJALNA TERMIČKA ANALIZA (DTA)

Liofilizovani uzorci su analizirani pomoću diferencijalne skenirajuće kalorimetrije (DSK) pod pročišćavanjem argonom. Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija (DSK) meri razliku u toplotnim tokovima povezanim sa prelazima između uzorka i inertne reference kao funkciju temperature i vremena. Takva merenja daju kvantitativne i kvalitativne informacije o fizičkim i hemijskim promenama koje uključuju endotermne ili egzotermne procese, ili promene u toplotnom kapacitetu. Videti sl.25 za DSK termograme. Sažetak DTA je predstavljen u tabeli 38 u nastavku.

VREDNOST HIDROKSIDA TITRACIJOM I ODREĐIVANJEM

MOLEKULARNE FORMULE

Uzorak S1 dobijen je titriran u tri primerka sa 0,00998N HCl da bi se odredila vrednost hidroksida u rastvoru gvožđe-saharoze za injekcije. Krajnje tačke titranja bile su pH = 7,0. Tabela 39 sažima rezultate ovog titranja u S1.

Koristeći pretpostavku da su sve titrane osnovne vrste iz hidroksida povezanog sa jezgrima gvožđe oksihidroksida, pretpostavlja se da je ukupan broj molova H+ korišćenih u titranju jednak broju molova OH-. Uzimajući u obzir UOU i mv pomoću GPC, molekulska formula gvožđe saharoze u S1 izračunata je na sledeći način:

[Na6Fe5O8(OH)5 • 3H2O]13 • 73(C12H22O11)

Ako se mb uzme u obzir za ovaj proračun, molekulska formula je:

[Na6Fe5O8(OH)5 • 3H2O]9 • 51(C12H22O11)

Druga otelotvorenja i upotrebe pronalaska će biti očigledne stručnjacima u predmetnoj oblasti iz razmatranja specifikacije i prakse pronalaska koja je ovde otkrivena.

Claims (15)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Vodeni sastav gvožđa koji sadrži gvožđe saharozu i bikarbonat za upotrebu u metodi za prevenciju ili lečenje bubrežne bolesti ili poremećaja koji se sastoji od intravenozne primene pomenutog vodenog sastava gvožđa u terapeutski efikasnoj količini.

2. Vodeni sastav gvožđa za upotrebu po patentnom zahtevu 1, naznačeno time što sastav ima pH veći od 9.

3. Vodeni sastav gvožđa za upotrebu po patentnim zahtevima 1 ili 2, naznačeno time što sastav ima pH u rasponu od oko 10,5 do oko 11,5.

4. Vodeni sastav gvožđa za upotrebu po patentnim zahtevima 1-3, naznačeno time što sastav ima specifičnu težinu između 1,135 i 1,165 na 20 °C.

5. Vodeni sastav gvožđa za upotrebu po patentnim zahtevima 1-4,naznačeno time što sastav ima mt prema GPH između 30,000 i 40,000 daltona.

6. Vodeni sastav gvožđa za upotrebu po patentnim zahtevima 1-5, naznačeno time što sastav ima mt prema GPH između 33,000 i 38,000 daltona.

7. Vodeni sastav gvožđa za upotrebu po patentnim zahtevima 1-6, naznačeno time što sastav ima maksimalnu koncentraciju gvožđa (II) od 0,40 % w/v.

8. Vodeni sastav gvožđa za upotrebu po patentnim zahtevima 1-7, naznačeno time što sastav ima koncentraciju gvožđa (II) od 0,05 % w/v do 0,40 % w/v.

9. Vodeni sastav gvožđa za upotrebu po patentnim zahtevima 1-8, naznačeno time što sastav ima koncentraciju gvožđa (II) od 0,10 % w/v do 0,20 % w/v.

10. Vodeni sastav gvožđa za upotrebu po patentnim zahtevima 1-9, naznačeno time što postupak dalje obuhvata primenu protoporfirina.

11. Vodeni sastav gvožđa za upotrebu po patentnim zahtevima 1-10, naznačeno time što postupak dalje obuhvata davanje kalajnog protoporfirina.

12. Vodeni sastav gvožđa za upotrebu po patentnim zahtevima 1-11, naznačeno time što je bolest ili poremećaj hronična bolest bubrega, ili, naznačeno time što je bolest ili poremećaj odbacivanje transplantacije organa.

13. Vodeni farmaceutski sastav gvožđa koji sadrži:

gvožđe saharozu;

bikarbonat; i

farmaceutski prihvatljiv vodeni nosač,

naznačeno time što je gvožđe saharoza prisutna u farmaceutski efikasnoj količini za obezbeđivanje zaštitnog učinka na bubreg pacijenta, farmaceutski sastav ima pH u rasponu od oko 10,5 do oko 11,5, koncentraciju gvožđa (II) od 0,05 % w/v do 0,40 % w/v, a mt prema GPH je između 30,000 i 40,000 daltona.

14. Vodeni sastav gvožđa za upotrebu po patentnom zahtevu 13, naznačeno time što sastav ima specifičnu težinu između 1,135 i 1,165 na 20 °C; i/ili, naznačeno time što je mt prema GPH između 33,000 i 38,000 daltona.

15. Vodeni sastav gvožđa za upotrebu prema bilo kom patentnom zahtevu 13 ili 14, naznačeno time što sastav ima koncentraciju gvožđa (II) od 0,10 % w/v do 0,20 % w/v.