RS62571B1 - Postupak za izradu sigurnosnog elemenata i sigurnosni element - Google Patents

Description

OPIS PRONALASKA

Pronalazak se odnosi na postupak za izradu sigurnosnog elemenata i na sam sigurnosni elemenat.

Opšti postupak je poznat iz patenta DE 10 2009 056934 A1. U tom patentu je u pogledu izrade sigurnosnog elementa navedeno da opisani profil ima površinu opisanu pomoću funkcije F (x, y), a da je mikrostruktura određena na takav način da mikrostruktura postiže optičku percepciju sličnu onoj koja odgovara profilu površine opisane funkcijom F (x, y), pri čemu se mikrostruktura uvodi u sloj sigurnosnog elementa na takav način da se odgovarajuća optička percepcija posmatrača postiže mikrostrukturom sloja sigurnosnog elementa.

Optički efikasni sigurnosni elementi naročito se koriste na sigurnosnim dokumentima kao što su novčanice, pasoši, lične karte, čekovne kartice, kreditne kartice, vize ili sertifikati, kao i u informativne ili dekorativne svrhe. Takvi sigurnosni elementi povećavaju zaštitu od falsifikovanja, na primer od savremenih fotokopir aparata u boji i drugih sistema za kopiranje i umnožavanje, a s druge strane su i nestručnim osobama lako i jasno prepoznatljivi, te i ove osobe mogu jasno da utvrde autentičnost sigurnosnog dokumenta opremljenog takvim sigurnosnim elementom i da na taj način prepoznaju falsifikate ili manipulacije.

U tu svrhu, sigurnosni elementi mogu da imaju strukture sa difrakcionim svojstvima koje će prelamati svetlost, kao što su, na primer, hologrami. Optički efekti koji su posebno impresivni, zbog čega će ih samim tim čak i nestručne osobe lako zapamtiti, naročito pripadaju grupi prikaza koji se posmatraču čine trodimenzionalni i koji se, na primer, stvaraju u vidu transmisionih holograma. Međutim, takvi hologrami imaju nedostatak koji se ogleda u tome što prostorni prikaz objekta koji se stvara ima veliku zavisnost od uslova osvetljenja i kao rezultat toga, posebno u uslovima koji nisu savršeni, poput uslova u kojima preovlađuje dnevna svetlost, često imaju slab sjaj. Takvi hologrami, na primer, moraju da budu osvetljeni monohromatskim tačkastim izvorom svetlosti, poput laserskog pokazivača, kako bi se dobio oštar trodimenzionalni prikaz objekta. Osim toga, takvi hologrami zahtevaju relativno velike izdatke u pogledu troškova za opremu za izradu matrica potrebnih za replikaciju u odgovarajućim slojevima. Takođe, uopšteno gledano, ne postoji mogućnost povećanja atraktivnosti odgovarajućeg optički promenljivog elementa tako što će se dodatno primeniti određeni efekti u pogledu boje ili u pogledu percepcije boje.

Patent WO 2011/044704 A1 opisuje postupak za izradu sigurnosnih dokumenata. WO 2004/049250 A1 opisuje raspored slojeva, posebno za transfer folije ili folije za laminaciju.

Pronalazak se zato zasniva na cilju da se obezbedi postupak za izradu optički promenljivog sigurnosnog elementa i sam taj optički promenljivi sigurnosni element, tako da se od tako izrađenog optički promenljivog sigurnosnog elementa dobije poboljšani, trodimenzionalni optički izgled.

Prema pronalasku, ovaj cilj se postiže postupkom koji se izvodi u skladu sa zahtevom 1 i sigurnosnim elementom u skladu sa zahtevom 4.

Cilj pronalaska se dalje postiže pomoću sigurnosnog dokumenta, posebno novčanice, ličnog dokumenta, vize, hartije od vrednosti ili kreditne kartice, koja sadrži najmanje jedan sigurnosni element izveden u skladu sa nekim od patentnih zahteva od 4 do 9. U skladu s pronalaskom, ovaj cilj se takođe postiže transfer folijom koja sadrži najmanje jedan sigurnosni element izveden u skladu sa nekim od patentnih zahteva od 4 do 9, pri čemu je najmanje jedan sigurnosni element postavljen na noseću foliju transfer folije tako da bude odvojiv. Dalje, ovaj cilj u skladu sa pronalaskom takođe se postiže folijom za laminaciju koja sadrži najmanje jedan sigurnosni element izveden u skladu sa nekim od patentnih zahteva od 4 do 9, pri čemu je u foliju za laminaciju ugrađen najmanje jedan sigurnosni element.

Ovde je pokazano da su sigurnosni elementi izrađeni pomoću ove metode posebno jeftini i da mogu da se proizvode u velikim industrijskim procesima. Takođe je pokazano da takvi sigurnosni elementi mogu da se koriste za stvaranje optički promenljivog efekta koji će se u slučaju ljudskog posmatrača razlikovati od optički promenljivih efekata koji mogu da se postignu pomoću postupaka koji su navedeni u prethodnom delu teksta, a u skladu su sa postojećim stanjem tehnike. Optički promenljivi efekat proizveden je pomoću takvih sigurnosnih elemenata i na takav način da se površinski profil opisan funkcijom F (x, y) posmatraču čini kao trodimenzionalan. Konkretno, površinski profil koji je opisan funkcijom F (x, y) u poređenju sa referentnom dvodimenzionalnom površinom izgleda kao da se profil površine uzdiže i/ili se uvlači u površinu, kao da je, na primer, prisutna prava zakrivljena površina. Rezultat prve mikrostrukture je da površinski profil koji je opisan funkcijom F (x, y) posmatrač može da vidi kao ispupčenu i/ili udubljenu površinu. Na taj način je moguće predstaviti portrete, određene predmete, motive ili neke druge trodimenzionalne objekte. Tako se mogu postići i naročito upečatljivi optički efekti koji uveliko povećavaju vrednost u pogledu prepoznavanja i sigurnosti u zaštiti takvih elemenata od falsifikovanja. Dalje, promenjivi optički efekti koji su proizvedeni pomoću takvih sigurnosnih elemenata izgledaju sjajniji – jasniji u odnosu na efekte koje proizvode holografske strukture, s obzirom na to da takve mikrostrukture mogu da se proizvedu s velikom preciznošću. Takođe je pokazano da postupak koji se izvodi u skladu s pronalaskom naročito može da se iskoristiti za izradu ravnih sigurnosnih elemenata koji kod posmatrača proizvode trodimenzionalni optički utisak, odnosno optički utisak zakrivljenosti i, naročito, optički utisak neravnina. Takvi sigurnosni elementi imaju dodatnu prednost koja se ogleda u tome što se kod posmatrača postiže vizuelno kombinovan optički utisak prostorne, trodimenzionalne percepcije prvog objekta sa istovremenim prikazom prvog objekta u više boja. Na taj način se povećava prepoznatljivost, brzina prepoznavanja i zaštita od falsifikovanja, posebno u slučaju nestručnih osoba, s obzirom na to da mogu da se postignu optički efekti koje će bit posebno lako zapamtiti odnsono prepoznati i, naročito, optički efekti koji će imati prirodan izgled.

Dok posmatrač opaža profil površine trodimenzionalnog objekta koji je opisan funkcijom F (x, y), tokom njegove percepcije tog površinskog profila trodimenzionalnog objekta opisanog funkcijom F (x, y) činiće mu se da u odnosu na dvodimenzionalnu referentnu površinu taj profil površine izgleda kao da je ispupčen i/ili udubljen, odnosno kao da je prisutna trodimenzionalno zakrivljena površina. Na taj način prva mikrostruktura postiže da profil površine trodimenzionalnog objekta opisane funkcijom F (x, y) posmatrač može da opaža kao ispupčenu i/ili udubljenu površinu. Na taj način prva mikrostruktura koja je efikasna u smislu stvaranja difrakcionih optičkih efekata, može da proizvede efekat uvećanja, efekat smanjenja i/ili efekat izobličenja, na primer, pomoću odgovarajuće konfiguracije koja će nalikovati sočivu. Slično tome, u trenutku kada prostorno opaža prvi objekat i površinu tog prvog objekta, posmatrač će dobiti efekat kao da postoji odgovarajuća zakrivljena površina.

Rastojanje između profila površine trodimenzionalnog objekta opisanog funkcijom F (x, y) i dvodimenzionalne referentne površine određene koordinatnim osama x i y u koordinatnim tačkama x i y, opisuje udaljenost duž linije upravne na koordinatne ose x i y koja postoji između dvodimenzionalne referentne površine određene koordinatnim osama x i y i profila površine trodimenzionalnog objekta opisanog funkcijom F (x, y) u koordinatnim tačkama x i y. Rastojanje se tako određuje duž ose z, koja odgovara normali na referentnu površinu koja je određena koordinatnim osama x i y.

Pod dvodimenzionalnom referentnom površinom ovde se podrazumeva ravna i/ili zakrivljena referentna površina. Tako je moguće da dvodimenzionalna referentna površina bude ravna, odnosno formirana tako da bude zaravnjena. Takođe je moguće da dvodimenzionalna referentna površina bude zakrivljena, na primer u obliku kružnog luka. Dalje, takođe je moguće da određene oblasti dvodimenzionalne referentne površine budu ravne, a određene oblasti zakrivljene. Predkompenzacija kojom se uzima u obzir zakrivljena površina na kojoj će se sigurnosni element primeniti, omogućava primenu sigurnosnog elementa na zakrivljenoj površini, posebno na zakrivljenoj podlozi, pri čemu će prva optička percepcija i/ili druga optička percepcija optički biti nedeformisana na sličan način na koji je nedeformisana na odgovarajućem sigurnosnom elementu koji je postavljen na ravnoj površini, posebno na ravnoj podlozi.

U zavisnosti od konfiguracije druge mikrostrukture, moguće je da posmatrač istovremeno sa prvom optičkom percepcijom prvog objekta opazi i drugu optičku percepciju prvog objekta, u zavisnosti od uslova u kojima se posmatranje obavlja. Ako je druga optička mikrostruktura, na primer, hologram u pravim bojama, percepcija posmatrača koji je opaža zavisiće od uslova posmatranja.

Pod pojmom uslovi posmatranja ovde se podrazumeva i ugao posmatranja pod kojim posmatrač opaža sigurnosni element i ugao pod kojim je sigurnosni element osvetljen uređajem za osvetljavanje. Pod pojmom uslovi posmatranja takođe se podrazumevaju i uslovi osvetljenja, kao što je difuzna dnevna svetlost ili tačkasti izvor svetlosti. Pojam ugao posmatranja odnosi se na ugao između normale na površinu ravni koja se pruža uz donju stranu sigurnosnog elementa i pravca pogleda posmatrača. Slično tome, pod pojmom ugao gledanja podrazumeva se ugao između normale na površinu ravni koja se pruža uz donju stranu sigurnosnog elementa i smera osvetljenja uređaja za osvetljavanje. Na primer, u trenutku kada posmatrač gleda vertikalno na površinu sigurnosnog elementa on to čini pod uglom gledanja od 0°, dok se pod uglom gledanja od 70° podrazumeva situacija u kojoj posmatrač gleda u bezbednosni element pod oštrim uglom. Ako se pravac gledanja posmatrača i/ili pravac osvetljenja od uređaja za osvetljavanje i/ili uslovi osvetljenja promene, kao posledica toga promeniće se i uslovi posmatranja.

Dalja povoljna izvođenja pronalaska navedena su u zavisnim zahtevima.

Povoljno je da udeo jedne ili više prvih zona u ukupnoj površini koja se sastoji od jedne ili više prvih zona i jedne ili više drugih zona bude između 10% i 90%, još povoljnije između 30% i 70% i dalje najpovoljnije između 45% % i 55%. Na taj način posmatraču se omogućava da odmeri i prvu optičku percepciju i drugu optičku percepciju. Pokazalo se da deo jedne ili više prvih zona ukupne površine koja se sastoji od jedne ili više prvih zona i jedne ili više drugih zona, pri čemu na svaku otpada po 50%, ima posebno uočljiv kombinovani efekat prve optičke percepcije i druge optičke percepcije na percepciju posmatrača, koji se lako pamti od strane posmatrača.

Prema pronalasku, prva mikrostruktura u jednom sloju sigurnosnog elementa formirana je na takav način da je visina strukture te prve mikrostrukture za unapred određenu vrednost manja od maksimalnog rastojanja između profila površine trodimenzionalnog objekta opisanog funkcijom F (x, y) i dvodimenzionalne referentne površine koja je određena koordinatnim osama x i y, pri čemu funkcija F (x, y) opisuje rastojanje između profila površine i dvodimenzionalne referentne površine u koordinatnim tačkama x i y, i pri čemu prva optička percepcija posmatrača koja se postiže pomoću prve mikrostrukture odgovara profilu površine trodimenzionalnog objekta koja je opisana funkcijom F (x, y).

Povoljno je da profil površine opisan funkcijom F (x, y) sadrži jedan ili više alfanumeričkih znakova, geometrijske figure, portrete i/ili druge objekte ili motive.

Povljno je da prva mikrostruktura bude oblikovana na takav način da prva mikrostruktura izaziva skretanje upadne svetlosti u istim pravcima u kojima profil površine opisan funkcijom F (x, y) odbija upadnu svetlost. Time se postiže prva optička percepcija posmatrača koja odgovara ili makar približno odgovara profilu površine trodimenzionalnog objekta opisanom funkcijom F (x, y). Percepcija posmatrača na taj način može da se približi prirodnom utisku koji ostavlja trodimenzionalni objekat.

Takođe je moguće da funkcija F (x, y) bude funkcija koja je u određenim područjima kontinualna, a u određenim područjima diferencijabilna.

U potupku za izradu sigurnosnog elementa pokazalo se korisnim ako korak a) skeniranja trodimenzionalnog objekta podrazumeva stvaranje virtuelnog trodimenzionalnog objekta i/ili skeniranje stvarnog trodimenzionalnog objekta pomoću uređaja za skeniranje, naročito pomoću kontaktnog profilometra i/ili laserskog skenera. Skeniranje trodimenzionalnog objekta na taj način uključuje i stvaranje i besplatan dizajn virtuelnog trodimenzionalnog objekta, bez potrebe da se pravi novi, originalni model ili, na primer, proces može da bude zasnovan na predlošku u vidu fotografija trodimenzionalnog objekta, kao i skeniranju pravog trodimenzionalnog objekta pomoću uređaja za skeniranje. Poželjno je da se kao šablon za stvaranje virtuelnog trodimenzionalnog objekta koriste jedna ili više fotografija trodimenzionalnog objekta. U vezi s tim je poželjno i da se jedna ili više fotografija snime iz različitih perspektiva kako bi se kasnije mogla da stvori što preciznija replika trodimenzionalnog objekta pomoću virtuelnog trodimenzionalnog objekta. Međutim, moguće je i da se virtuelni trodimenzionalni objekat stvori na osnovu samo jedne fotografije. Takve virtuelne trodimenzionalne objekte može da stvori, na primer, računarska grafika zasnovana na modelima od poligonskih mreža, žičanih mreža (eng. wireframe) ili voksela. Odgovarajući softver za stvaranje virtuelnog trodimenzionalnog objekta je, na primer, softver „ZBrush“ ili „Sculptris“ iz firme „Pixologic“, iz Kalifornije, SAD. Takođe je moguće da se stvarni trodimenzionalni objekti skeniraju pomoću uređaja za skeniranje, naročito pomoću kontaktnog profilometra i/ili laserskog skenera. Tako, na primer, novčić može da se zabeleži kao pravi trodimenzionalni objekat pomoću uređaja za skeniranje. Kontaktni profilometar, na primer, skenira površinu trodimenzionalnog objekta pomoću svog osetljivog vrha. Od mernih podataka dobijenih na taj način nastaje virtuelni trodimenzionalni objekat. Laserski skener takođe stvara virtuelni trodimenzionalni objekat tako što skenira površinu trodimenzionalnog objekta tačku po tačku laserskim zrakom čiji se fokus menja u svakoj skeniranoj tački. Za razliku od kontaktnog profilometra, laserski skener je beskontaktni optički uređaj za skeniranje. Za skeniranje trodimenzionalnog objekta takođe je moguće koristiti i dodatne beskontaktne optičke uređaje za skeniranje, koji se zasnivaju, na primer, na konfokalnoj tehnologiji ili na interferometriji koja koristi belu svetlost.

Takođe je moguće i da se skeniraju pravi trodimenzionalni objekti, kao što su poznate zgrade ili uočljive - upečatljive trodimenzionalne slike, poput bista poznatih ljudi, koje imaju visoku vrednost u pogledu prepoznavanja za posmatrača. Takođe je moguće stvoriti i virtuelne trodimenzionalne objekte koji neće biti stvarni trodimenzionalni objekti. Na primer, virtuelno se mogu stvoriti trodimenzionalne, nemoguće figure, poput nemogućeg stepeništa.

Poželjno je da prostorna rezolucija uređaja za skeniranje odgovara najmanje 1,5 puta, povoljno da iznosi 2 puta, prvenstveno 2,5 puta najmanjoj strukturi koja se predstavlja profilom površine trodimenzionalnog objekta koji je opisan funkcijom F (x, y). Na taj način obezbeđuje se da se svi detalji trodimenzionalnog objekta reprodukuju na odgovarajući način u prvoj mikrostrukturi i da posmatrač može da vidi sve detalje trodimenzionalnog objekta u prvoj optičkoj percepciji, što odgovara opažanju profila površine trodimenzionalnog objekta pri čemu je objekat opisan funkcijom F (x, y).

U koraku c), povoljno je da se kao prva mikrostruktura odredi mikrostruktura sa binarnim reljefom površine, višeslojnim reljefom površine i/ili kontinualnim reljefom površine.

Takođe je povoljno da prva mikrostruktura ima binarni površinski reljef, višeslojni površinski reljef ili kontinualni površinski reljef. Kao kontinualni površinski reljef, na primer, mogu da se koriste sinusoidne rešetkaste strukture. Takođe je moguće da prva mikrostruktura bude pravilna ili da se jedan ili više strukturnih parametara statistički menjaju, naročito nasumično i/ili pseudoslučajno. Takođe je moguće da prva mikrostruktura bude kombinacija jedne od gore navedenih mikrostruktura sa izotropnom ili anizotropnom mat strukturom. Takva kombinacija može da bude, na primer, aditivna ili subtraktivna obloga prve mikrostrukture sa izotropnom ili anizotropnom mat strukturom.

Poželjno je da visina strukture prve mikrostrukture bude odabrana tako da u suštini bude konstantna na celoj površini prve mikrostrukture kako bi se formirao binarni površinski reljef, a uz to i da se širina izbočina na mreži i/ili udubljenja na mreži rešetke binarne površine reljefa prve mikrostrukture odabere tako da se postigne prva optička percepcija posmatrača. Binarni površinski reljef ima suštinski pravougaone izbočine rešetke i udubljenja na mreži rešetke, tako da se difrakcija svetlosti u različitim pravcima postiže tako što se širina izbočina rešetke i/ili udubljenja na mreži rešetke reljefa binarne površine menja u skladu sa željenom difrakcijom. Ovakvi binarni površinski reljefi se mogu napraviti korišćenjem odgovarajućih maski, što s jedne strane za rezultat ima veoma visoku preciznost stvorenih prvih mikrostruktura sa binarnim reljefom površine, a sa druge strane relativno niske troškove proizvodnje. Kao rezultat visoke tačnosti prvih mikrostruktura koje su proizvedene na ovaj način, postiže se dobar sjaj optički promenljivog efekta koji stvara prva mikrostruktura.

Takođe je moguće da je prva mikrostruktura dizajnirana tako da formira kontinualni površinski reljef na takav način da se odgovarajuće strane izbočina rešetke kontinuiranog površinskog reljefa prve mikrostrukture pružaju paralelno jedna u odnosu na drugu i suštinski gledano paralelno sa vertikalom na dvodimenzionalnu referentnu površinu, kao i da se druge strane izbočina rešetke makar delimično pružaju paralelno sa profilom površine trodimenzionalnog objekta koji je opisan funkcijom F (x, y) i/ili da je prva mikrostruktura dizajnirana na takav način da prva mikrostruktura formira kontinualni reljef površine prve mikrostrukture, tako da je prva mikrostruktura rezultat unapred određene vrednosti visine strukture prve mikrostrukture dobijene pomoću matematičke operacije kongruencije po modulu koja se primenjuje na površinski profil opisan funkcijom F (x, y). Kontinualni površinski reljef se zbog toga shvata kao reljef površine koji je kontinualan makar u određenim delovima. Prema tome, kontinualni površinski reljef između odgovarajućih strana izbočina rešetke koje se pružaju paralelno jedna u odnosu na drugu i suštinski gledano paralelno sa vertikalom na dvodimenzionalnu referentnu površinu, ima kontinualni tok. Povoljno je da se ovakvi površinski reljefi izrađuju pomoću takozvanog "direktnog pisanja" koje se izvodi pomoću laserskih mašina za litografiju ili mašina za litografiju s elektronskim snopom. Ovaj proces se takođe naziva litografija sivih tonova. Takve mašine ili procesi omogućavaju stvaranje vrlo specifičnog površinskog reljefa, čime se postiže željeni optički efekat za posmatrača u vidu prve optičke percepcije, koja odgovara profilu površine trodimenzionalnog objekta koji je opisan funkcijom F (x, y). Takvi površinski reljefi takođe mogu da se proizvode i pomoću holografskih procesa ili pomoću specijalizovanih procesa sa maskom sivih tonova.

Takođe je moguće da odgovarajuće druge strane izbočina rešetke koje se makar u određenim delovima pružaju paralelno sa profilom površine trodimenzionalnog objekta koji je opisan funkcijom F (x, y) budu aproksimirane na takav stepenast način da visina te stepenaste aproksimacije između unapred određenih koordinatnih tačaka x i y dvodimenzionalne referentne površine bude konstantna i da odgovara vrednosti prve mikrostrukture sa kontinualnim reljefom površine u odgovarajućim koordinatnim tačkama x i y. Na taj način se stvara višeslojni površinski reljef, koji kod posmatrača stvara prvu optičku percepciju. Poželjno je da se strane izbočina s takvom stepenastom aproksimacijom suštinski gledano pružaju paralelno sa vertikalom na dvodimenzionalnu referentnu površinu. Poželjno je da unapred određene koordinatne tačke x i y formiraju dvodimenzionalnu mrežu, pri čemu se stepenasta aproksimacija izvodi u svim pojedinačnim oblastima dvodimenzionalne mreže. Što su manje površine dvodimenzionalne mreže, odnosno, što je veća rezolucija dvodimenzionalne mreže, to će prva mikrostruktura sa kontinualnim reljefom površine biti bolje stepenasto aproksimirana.

Prednost takođe predstavlja i to ako se u koraku d) prva mikrostruktura unese u sloj sigurnosnog elementa pomoću litografije s elektronskim snopom i/ili fotolitografije. Na taj način omogućava se stvaranje prvih mikrostruktura sa površinskim reljefima, posebno sa binarnim površinskim reljefima, višeslojnim površinskim reljefima i/ili kontinualnim površinskim reljefima, čime se kod posmatrača postiže željena prva optička percepcija koja odgovara profilu površine trodimenzionalnog objekta koji je opisan funkcijom F (x, y).

Takođe je moguće da postupci za izradu sigurnosnog elementa obuhvataju i sledeće dalje korake:

- Određivanje najmanje dve odvojene separatne boje prvog objekta, posebno trodimenzionalnog objekta i/ili površinskog profila trodimenzionalnog objekta koji je opisan funkcijom F (x, y) i/ili dvodimenzionalnog prikaza trodimenzionalnog objekta, pri čemu svaka od najmanje dve odvojene separatne boje prvog objekta, posebno trodimenzionalnog objekta i/ili površinskog profila trodimenzionalnog objekta koji je opisan funkcijom F (x, y ) i/ili dvodimenzionalnog prikaza trodimenzionalnog objekta, odgovara drugoj osnovnoj boji iz palete boja, posebno iz RGB palete boja;

- Stvaranje najmanje dve odvojene rasterske maske za najmanje dve odvojene separatne boje na takav način da se najmanje dve odvojene rasterske maske razlikuju po parametrima rastera (pravougaone mreže), posebno po širini rastera i/ili uglu rastera, pri čemu parametri rastera , posebno širina rastera i/ili ugao rastera, imaju drugačiju osnovnu boju iz palete boja, posebno iz RGB palete boja;

-Osvetljavanje fotorezist-ploče (fotorezist ploče – ploče sa hemijskim slojem osetljivim na svetlost) na takav način da se fotorezist-ploča podudarno (eng. register-true) osvetli pomoću najmanje dve odvojene rasterske maske;

- Razvijanje fotorezist-ploče.

Takođe je moguće da se fotorezist-ploča osvetli pomoću ekspozicije rešetkom ili ekspozicije prorezom i korišćenjem jednog ili više posrednih mastera. Na taj način omogućava se smanjenje zavisnosti višebojnog prikaza prvog objekta od promena ugla gledanja i/ili osvetljenja. Međutim, to smanjenje zavisnosti višebojnog prikaza prvog objekta od promena ugla gledanja i/ili osvetljenja dovodi do blagih gubitaka u osvetljenosti prvog objekta.

Takođe je moguće da postupak za proizvodnju sigurnosnog elementa obuhvata i sledeće korake:

- Stvaranje matrice za utiskivanje pomoću razvijene fotorezist-ploče.

Prednost takođe predstavlja i to da postupak za izradu sigurnosnog elementa obuhvata sledeće korake:

- Uvođenje druge mikrostrukture u sloj sigurnosnog elementa, posebno u jednu ili više drugih zona sigurnosnog elementa, tako da se drugom mikrostrukturom postiže druga optička percepcija posmatrača, koja predstavlja višebojni prikaz prvog objekta, posebno trodimenzionalnog objekta i/ili profila površine trodimenzionalnog objekta koji je opisan funkcijom F (x, y) i/ili dvodimenzionalni prikaz trodimenzionalnog objekta.

Drugu mikrostrukturu je moguće uvesti u sloj sigurnosnog elementa i pomoću takozvanog postupka „direktnog pisanja“ koje se izvodi pomoću mašina za lasersku litografiju ili litografiju s elektronskim snopom. Na taj način se omogućava proizvodnja mikrostrukture najvišeg kvaliteta i sa najfinijim rezolucijama koje mogu da budu i nanometarskog opsega. U skladu sa daljim povoljnom izvođenjem pronalaska, višebojni prikaz prvog objekta obuhvata najmanje dve različite osnovne boje iz palete boja, posebno iz RGB palete boja. Na taj način se za posmatrača mogu stvoriti zanimljivi i samim tim nezaboravni optički efekti, pri čemu se koriste najmanje dve različite osnovne boje iz palete boja kako bi se pomoću najmanje dve različite osnovne boje iz palete boja za posmatrača proizveo efekat mešanja boja.

Takođe predstavlja prednost i to, da se različite osnovne boje nalaze u opsegu talasnih dužina svetlosti vidljivih ljudskom oku, posebno u opsegu talasnih dužina od 380 nm do 780 nm. Takođe je moguće i da druga mikrostruktura bude hologram pravih boja i/ili Kinegram®. Takođe je korisno ako sloj sigurnosnog elementa koji sadrži prvu mikrostrukturu sadrži i reflektivan sloj, posebno metalni sloj i/ili HRI ili LRI sloj (eng. HRI – visoki indeks prelamanja; LRI – nizak indeks prelamanja), a poželjno je da je to višeslojni sistem sa nekoliko reflektivnih slojeva koji su raspoređeni jedni pored drugih i/ili jedni iznad drugih, na primer metalni slojevi i/ili HRI slojevi ili naizmenično raspoređeni HRI i LRI slojevi.

Tako je moguće i da se reflektivni sloj formira kao metalni sloj od hroma, aluminijuma, zlata, bakra, srebra ili legure takvih metala. Poželjno je da se metalni sloj stvara taloženjem pare sa isparljivim metalom u vakuumu i da debljina sloja iznosi od 10 nm do 150 nm.

Osim toga, takođe je moguće da reflektivni sloj bude formiran od providnog reflektivnog sloja, poželjno od tankog metalnog sloja ili metalnog sloja fine strukture ili dielektričnog HRI ili LRI sloja. Takav dielektrični reflektivni sloj, na primer, predstavlja sloj koji je nastao taloženjem pare sa isparljivim metalom koji može da bude metal oksid, metal sulfid, npr. titanijum oksid ili cink sulfid, itd. debljine od 10 nm do 150 nm.

Takođe je moguće i da se reflektivni sloj stvori delimično, samo u određenim oblastima. Time se, na primer, postiže da dodatne sigurnosne odlike koje se nalaze ispod reflektivnog sloja i dalje budu vidljive posmatraču. Takođe je moguće da se reflektivni sloj dizajnira u obliku šare, posebno u obliku šare koja će prikazivati određenu informaciju. Ta šara može da bude, na primer, grafički dizajnirana kontura, prikaz neke figure, mreža, slika, motiv, simbol, logo, portret, alfanumerički znak, tekst i slično. To omogućava dodatno povećanje sigurnosti od falsifikovanja.

U skladu sa daljim povoljnim primerom izvođenja pronalaska, jedna ili više prvih zona i jedna ili više drugih zona su raspoređene u skladu sa mrežom (rasterom).

Takođe je moguće i da širina mreže (rastera) bude manja od granične rezolucije koja se golim ljudskim okom može da registruje, posebno da širina mreže bude manja od 300 μm, poželjno manje od 200 μm.

Povoljno je da mreža (raster) bude jednodimenzionalna mreža određena osama x ili y, posebno linijska mreža.

Takođe je moguće da jednodimenzionalna mreža (raster) bude dizajnira u obliku krivudave ili talasaste linije.

Takođe predstavlja prednost i to ako je mreža (raster) dvodimenzionalna mreža koja je određena osama x i y, posebno matrična mreža tačaka.

Poželjno je da mreža (raster) bude periodična mreža.

Poželjno je da jedna ili više prvih zona i jedna ili više drugih zona budu međusobno povezane. Takođe je poželjno ako su jedna prva zona ili više prvih zona raspoređene pored jedne druge zone ili više drugih zona, kao i da jedna ili više prvih zona budu raspoređene naizmenično sa jednom ili više drugih zona.

Na taj način je moguće postići da raspored jedne ili više prvih zona i jedne ili više drugih zona bude u skladu sa mrežom pomoću postupka koji je poznat pod nazivom „preplitanje“ (eng. Interlacing), tako da jedna ili više prvih zona i jedna ili više drugih zona budu isprepletene jedne s drugima, tj. da postoje prva zona i druga zona koje se nalaze jedna uz drugu, i da u svakom slučaju budu naizmenično raspoređene. Na taj način je moguće da se pomoću preplitanja dve prve i druge zone visoke rezolucije, čije su širine rastera posebno određene tako da budu manje od rezolucije koju posmatrač može da registruje golim okom, postigne da se optički efekti i prve i druge zone percipiraju istovremeno i u kombinaciji. Ako prva mikrostruktura u jednoj ili više prvih zona predstavlja, na primer, objekat ili motiv trodimenzionalnog izgleda, a druga mikrostruktura u jednoj ili više drugih zona predstavlja prikaz stvarnih boja istog objekta ili motiva koji prikazuje prva mikrostruktura u prvim zonama, npr. kao hologram u pravoj boji, u takvoj kombinaciji se može postići prostorni ili trodimenzionalni utisak u stvarnim bojama, i to na posebno povoljan način. Takva kombinacija je toliko približna prirodnom utisku koji bi stvarala plastična reprodukcija predmeta ili motiva da posmatrač može da percipira stvoreni optički efekat kao vrlo realističan.

Poželjno je da najmanje jedan od parametara azimutnog ugla, perioda rešetke ili dubine rešetke prve mikrostrukture bude pseudo-slučajno promenljiv unutar unapred definisanog opsega varijacije. Na taj način je moguće da vrednost te pseudo-slučajne varijacije parametara bude izabrana iz unapred definisane grupe vrednosti varijacije parametara za pseudo-slučajnu varijaciju jednog ili više parametara prve mikrostrukture koji obuhvata azimut ugla, period rešetke ili dubinu rešetke i da se nalazi unutar unapred definisani opsega varijacija. Poželjno je da prethodno definisana grupa sadrži između 3 i 30, povoljnije između 3 i 10 vrednosti varijacije parametara. Pseudo-slučajna varijacija se zbog toga ne odvija u smislu čisto slučajnog procesa na osnovu kojeg parametri mogu da poprime sve moguće vrednosti unutar opsega varijacije, već postoji samo ograničen broj mogućnosti.

Takođe predstavlja prednost ako parametar azimutnog ugla prve mikrostrukture pseudoslučajno varira u opsegu varijacije od -180 ° do 180 °.

Povoljno je da razlika između maksimalne dubine mreže prve mikrostrukture i minimalne dubine mreže prve mikrostrukture, u okviru koje dubina mreže može da pseudo-slučajno varira, bude između 0,1 μm i 10 μm, još povoljnije između 0,25 μm i 2,5 μm.

Takođe je moguće da širina mreže jednodimenzionalnih mreža varira duž pravca x-ose ili yose, a posebno da te varijacije budu unutar unapred definisanog opsega varijacije.

Takođe je moguće i to da mreža bude neperiodična mreža, a posebno da se u tom slučaju širina mreže menja u okviru unapred definisanog opsega varijacije.

Povoljno je da širina mreže u pravcu koordinatne ose x i/ili u pravcu koordinatne ose y varira u opsegu između 50% i 150%, a posebno povoljno u opsegu između 80% i 120% srednje širine mreže u pravcu koordinatne ose x i/ili u pravcu koordinatne ose y.

Takođe je moguće i to, da širina mreže u pravcu koordinatne ose x i/ili u pravcu koordinatne ose y varira za najmanje 1%, posebno povoljno za najmanje 10% između dve uzastopne tačke mreže.

Dalje se može predvideti da jedna ili više trećih zona sloja sigurnosnog elementa imaju treću mikrostrukturu, posebno difrakcionu reljefnu strukturu izabranu iz grupe Kinegrama® ili holograma, difrakcionu strukturu nultog reda, blaze (ešelet) rešetku, posebno asimetričnu nazubljenu reljefnu strukturu, difrakcionu strukturu, posebno linearnu sinusoidnu difrakcionu rešetku ili ukrštenu sinusoidnu difrakcionu rešetku ili linearnu jednoslojnu ili višeslojnu pravougaonu mrežu ili ukrštenu jednoslojnu ili višeslojnu pravougaonu mrežu, difrakcionu i/ili refraktivnu i/ili fokusirajuću mikro- ili nanostrukturu, binarna ili kontinualna Fresnelova sočiva, binarnu ili kontinualnu Fresnelovu površinu slobodnog oblika, difrakcionu ili refraktivnu makrostrukturu, posebno strukturu sa sočivima ili strukturu sa mikroprizmama, ogledalske površine, mat strukturu, posebno anizotropnu ili izotropnu mat strukturu ili kombinacije ovih struktura.

Sigurnosni dokument može da bude, na primer, novčanica, hartija od vrednosti, potvrda o posedovanju akcija, kreditna kartica, bankovna kartica, debitna kartica, kartica lojalnosti, putna ili vozna karta ili lični dokument kao što je lična karta, viza, vozačka dozvola, posebno kartica sa čipom ili pasoš.

U nastavku su primeri izvođenja pronalaska objašnjeni uz pomoć priloženih slika, koje nisu predstavljene u tačnoj razmeri.

Slika 1a predstavlja šematski prikaz pogleda odozgo na sigurnosni dokument sa sigurnosnim elementom;

Slika 1b predstavlja šematski prikaz pogleda odozgo na sigurnosni element sa slike 1a;

Slike od 2a do 2f predstavljaju šematski prikaz koraka postupka za proizvodnju sigurnosnog elementa;

Slike od 3a do 3c predstavljaju šematski prikazane preseke;

Slike od 4a do 4c predstavljaju šematski prikaz koraka postupka za proizvodnju sigurnosnog elementa;

Slike od 5a do 5c predstavljaju šematski prikaz koraka postupka za proizvodnju sigurnosnog elementa;

Slike od 6a do 6c prikazuju uvećane preseke sa slike 5c;

Slike od 7a do 7c predstavlja šematski prikaz pogleda odozgo na sigurnosni element;

Slike od 8a do 8c predstavlja šematski prikaz pogleda odozgo na sigurnosni element;

Slika 9 predstavlja šematski prikazan presek transfer folije.

Na slici 1a prikazan je sigurnosni element 1 na sigurnosnom dokumentu 2. Poželjno je da sigurnosni dokument 2 bude novčanica, identifikacioni dokument, viza, hartija od vrednosti ili kreditna kartica. Sigurnosni dokument 2 može da ima i dodatne sigurnosne elemente, kao što su, na primer, zaštitni konac 4 ili zaštitna duboka štmpa i ofset štampa (ovde nisu posebno prikazani), zaštitni element koji se primenjuje kao element baziran na foliji (transfer folija ili

1

folija za lamininaciju). Sigurnosni element 1 može da se preklapa sa ostalim sigurnosnim elementima i/ili da bude postavljen pored njih.

Sigurnosni element 1 može da se, na primer, postavi na sigurnosni dokument pomoću sloja lepka. Sigurnosni element 1 može da se postavi na sigurnosni dokument 2 i kao sloj transfer folije, posebno pomoću toplog ili hladnog utiskivanja. Kao alternativa ovim postupcima, sigurnosni element 1 takođe može da se postavi i kao nalepnica.

Kao što je prikazano na Sl. 1a, sigurnosni element 1 ima geometrijsku figuru 3 koja se posmatraču čini trodimenzionalna. Međutim, takođe je moguće da sigurnosni element 1 ima alfanumeričke simbole, portrete i/ili druge objekte koji će se posmatraču takođe činiti kao prostorni, ili kao objekti zakrivljeni nagore ili nadole.

Kao što je prikazano na Sl. 1b, definisana je dvodimenzionalna referentna površina 5 koja je određena koordinatnom x-osom 6 i koordinatnom y-osom 7, kao i z-osa 8 koja je normalna na tu dvodimenzionalnu referentnu površinu 5. U tom smislu je na slici 1b ilustrovan primer trodimenzionalnog koordinatnog sistema određenog koordinatnim osama x, y i z, koji definiše prostorne pravce 6, 7 i 8.

Sigurnosni element 1 ima sloj koji se sastoji od mikrostrukture. Taj sloj je povoljno da bude sloj sa lakom čija je debljina između 1 mm i 100 mm.

Mikrostruktura je oblikovana tako da kod posmatrača postiže prostornu optičku percepciju geometrijske figure 3.

Na slikama od 2a do 2f šematski su prikazani koraci postupka za proizvodnju sigurnosnog elementa 1.

Na slikama od 2a do 2c prikazani su koraci postupka za proizvodnju sigurnosnog elementa 1 na osnovu dvodimenzionalne slike 20, koja je šematski prikazana na slici 2a. Slika 20 prikazuje ilustraciju objekta koji izgleda trodimenzionalno. Ova umetnička ilustracija ili skica je sama po sebi dvodimenzionalna i samo svojim umetničkim dizajnom ili izvođenjem stvara trodimenzionalni vizuelni utisak.

U prvom koraku od dvodimenzionalne slike 20 nastaje virtuelni trodimenzionalni objekat 21, kao što je prikazano na slici 2b. Takvi virtuelni trodimenzionalni objekti 21 se stvaraju, na primer, korišćenjem računarske grafike koja se zasniva na poligonskim mrežama, modelima od žičane mreže (eng. wireframe) ili voksela. Pogodan softver za stvaranje virtuelnog trodimenzionalnog objekta 21 je, na primer, softver „ZBrush“ ili „Sculptris“ kompanije „Pixologic“ iz Kalifornije, SAD. Takođe je moguće stvoriti i virtuelne trodimenzionalne objekte koji se ne pojavljuju kao stvarni trodimenzionalni objekti. Takođe je, na primer, moguće virtuelno stvoriti i trodimenzionalne figure koje su u stvarnosti nemoguće, kao što je nemoguće stepenište. Za takve virtuelne trodimenzionalne objekte, dakle, nije potrebna nikakva dvodimenzionalna slika kao šablon, tako da se takvi virtuelni trodimenzionalni objekti stvaraju isključivo pomoću računarske grafike.

Takođe je moguće da se stvarni trodimenzionalni objekti skeniraju pomoću nekog uređaja za skeniranje, posebno pomoću kontaktnog profilometra i/ili laserskog skenera. Tako se, na primer, pomoću uređaja za skeniranje može skenirati novčić kao pravi trodimenzionalni objekat. Kontaktni profilometar, na primer, skenira površinu trodimenzionalnog objekta pomoću svog osetljivog vrha. Od mernih podataka koji su dobijeni na taj način stvara se virtuelni trodimenzionalni objekat. Laserski skener takođe stvara virtuelni trodimenzionalni objekat skeniranjem površine trodimenzionalnog objekta tačku po tačku pomoću laserskog snopa čiji je fokus promenljiv u svakoj skeniranoj tački. Za razliku od kontaktnog profilometra, laserski skener je beskontaktni optički uređaj za skeniranje. Za skeniranje trodimenzionalnog objekta takođe je moguće koristiti i dodatne beskontaktne optičke uređaje za skeniranje, koji se zasnivaju, na primer, na konfokalnoj tehnologiji ili na interferometriji koja koristi belu svetlost. Štaviše, moguće je da se pravi trodimenzionalni objekti skeniraju metodom projekcije bele svetlosti (eng. fringe projekcija) ili metodom triangulacije (tačkasta projekcija). Sa takvim uređajima za skeniranje moguće je skenirati i veoma velike objekte, posebno zgrade, automobile ili topografske oblike kao što su planine. Poželjno je da prostorna rezolucija uređaja za skeniranje bude detaljnija najmanje 1,5 puta, povoljnije 2 puta, a najpovoljnije da bude 2,5 puta, od najmanje strukture stvarnog trodimenzionalnog objekta koji će biti predstavljen. Na taj način postaje moguće i da se skeniraju pravi trodimenzionalni objekti, kao što su poznate zgrade ili biste poznatih ljudi, koji imaju uočljiv prepoznatljiv izgled odnosno visoku vrednost prepoznavanja za posmatrača.

U daljem koraku, određuje se profil površine trodimenzionalnog objekta 21 koji je opisan funkcijom F (x, y), pri čemu funkcija F (x, y) opisuje rastojanje u koordinatnim tačkama x i y između profila površine i dvodimenzionalne referentne površine koja je određena koordinatnim osama x i y. U tu svrhu se, na primer, profil površine trodimenzionalnog objekta projektuje tačku po tačku na dvodimenzionalnu referentnu površinu i geometrijski se izračunava odgovarajuće relativno rastojanje svake tačke referentne površine u odnosu na izabranu referentnu površinu. Na taj način se stvara profil površine koji je opisan funkcijom F (x, y), na primer u obliku oblaka-mase tačaka, u kojem su šifrirane informacije o visini trodimenzionalnog objekta. Poželjno je da u oblaku bude veliki broj tačaka, posebno između 10 i 100 miliona tačaka, pošto će samim tim i skenirana slika površine trodimenzionalnog objekta biti detaljna i tačna. Poželjno je da se projekcija izvede pomoću odgovarajućih algoritama za projekciju. Osim toga, dvodimenzionalna referentna površina može da bude ravna i/ili zakrivljena.

U daljem koraku određuje se mikrostruktura tako da su vrednosti koje može da poprimi visina strukture mikrostrukture ograničene na unapred određene vrednosti koje su manje od maksimalnog rastojanja između profila površine i dvodimenzionalne referentne površine, kao i da se pomoću mikrostrukture postiže prva optička percepcija 23 posmatrača 22 koja odgovara profilu površine trodimenzionalnog objekta 21 koji je opisan funkcijom F (x, y). Na taj način, polazeći od profila površine trodimenzionalnog objekta 21 koji je opisan funkcijom F (x, y), proračunava se mikrostruktura, na primer, pomoću matematičke operacije kongruencije po modulu, pri čemu je visina strukture mikrostrukture unapred ograničena maksimalnom dozvoljenom vrednošću. Mikrostruktura je tada jednaka rezultatu kongruencije po modulu unapred određene vrednosti visine mikrostrukture površinskog profila opisanog funkcijom F (x, y). Maksimalna dozvoljena vrednost visine strukture, odnosno visina same strukture, u ovom slučaju se poželjno određuje na osnovu graničnih uslova kao što su, na primer, maksimalna moguća visina strukture ili maksimalno moguće uvećanje efikasnosti difrakcije za određenu talasnu dužinu.

U poslednjem koraku, mikrostruktura se unosi u sloj sigurnosnog elementa 1, posebno pomoću litografskih procesa, na takav način koji će obezbediti da mikrostruktura kod posmatrača 22 postigne optičku percepciju 23 koja će odgovarati onoj koju ima površinski profil trodimenzionalnog objekta 21 opisan funkcijom F (x, y), kao što je prikazano na slici 2c. Na slici 2c prikazana je, veoma pojednostavljena i na šematski način, moguća optička percepcija 23 koja je stvorena pomoću mikrostrukture koja se nalazi u sloju 1 sigurnosnog elementa. Međutim, mikrostruktura se takođe može iskoristiti i za postizanje znatno realističnijeg trodimenzionalnog efekta nego što bi to bilo moguće sa umetničkom ilustracijom na Sl.2a. Kada je u pitanju osnovni optički utisak, mikrostruktura sa slike 2c koja stvara optičku percepciju 23 takođe može da se iskoristiti i za stvaranje trodimenzionalnog objekta ili motiva koji će biti sličan onom koji je prikazan na slici 2a, pri čemu su u ta dva slučaja samo motivi slični, mada je trodimenzionalni optički efekat u drugom slučaju pojačan i realističnije reprodukovan. Mikrostruktura se, na primer, može uneti u sloj sigurnosnog elementa 1 pomoću konvencionalnih litografskih metoda kao što su litografija s elektronskim snopom, litografija laserskim zrakom, Kinemaks, holografija i/ili metoda ekspozicijeosvetljavanja pomoću maske.

Na slikama od 2d do 2f prikazani su koraci postupka za proizvodnju sigurnosnog elementa 1 na osnovu dvodimenzionalne slike 20, koja je prikazana na Sl. 2d i predstavlja portret u vidu fotografije. Na slici 2e prikazana su tri pogleda u perspektivi na virtuelni trodimenzionalni objekat 21 koji je stvoren pomoću kompjuterskog grafičkog softvera. Na slici 2f prikazana je optička percepcija 23 sigurnosnog elementa 1 koja je postignuta kod posmatrača. U pogledu koraka postupka za izradu sigurnosnog elementa 1 na Sl. 2d do 2f, upućuje se na ono što je opisano u prethodnom delu teksta.

Na slikama od 3a do 3c prikazani su šematski preseci. Tako je na slici 3a prikazana ilustracija preseka jednostavnog sfernog profila 30. Taj sferni profil 30 je izabran kako bi u nastavku teksta mogli da se objasne odnosi pomoću posebno jednostavnog primera. Naravno, u slučaju površina znatno složenijih profila, na primer portreta, simbola ili umetnički dizajniranog reljefa kakav je, na primer, grb, tada će takođe mikrostrukture koje će ih predstavljati imati i odgovarajuću veću složenost kako bi mogle da stvore željeni optički efekat. Sferni profil 30 sa slike 3a predstavlja površinski profil 37 trodimenzionalnog objekta koji je opisan funkcijom F (x, y), na primer presek trodimenzionalnog objekta 21 sa slike 2b. Ose x, y i z su ovde prikazane bez dimenzionih jedinica, pošto tačna veličina nije važna. Na primer, ose x i y mogu da budu navedene u milimetarskim jedinicama, a osa z u mernim jedinicama radijanima. Tako prečnik sfernog profila 30, na primer, može da bude između 0,15 mm i 300 mm. Taj sferni profil 30 dalje može da ima maksimalnu visinu 31 strukture koja je paralelna sa koordinatnom osom z. Visina 31 strukture sfernog profila 30 na slici 3a iznosi 50, pri čemu ta vrednost predstavlja faznu razliku u radijanima. Ako je poznata talasna dužina upadne svetlosti 35, geometrijska visina se može izračunati iz fazne razlike (takođe uzimajući u obzir i indekse prelamanja slojeva 33, 34 materijala). Koordinatna osa z je normala na referentnu površinu 32 koja je određena koordinatnim osama x i y. Na taj način maksimalna visina strukture 31 odgovara maksimalnoj udaljenosti između površinskog profila 37 trodimenzionalnog objekta opisanog funkcijom F (x, y) i referentne površine 32. Sferni profil 30 sada odbija upadnu svetlost 35 u pravcima 36 u skladu sa njegovom geometrijskom konfiguracijom. Skretanje upadne svetlosti 35 dodatno zavisi od indeksa prelamanja slojeva 33, 34 materijala od kojih je sačinjen trodimenzionalni objekat i od talasne dužine upadne svetlosti 35. Profil 37 površine koji je opisan funkcijom F (x, y) na taj način formira optičku graničnu površinu između slojeva 33, 34 materijala trodimenzionalnog objekta. Jedan od slojeva 33, 34 materijala trodimenzionalnog objekta može da bude formiran od vazduha. Na slici 3b prikazana je mikrostruktura sa kontinualnim površinskim reljefom 40. Mikrostruktura sa kontinualnim površinskim reljefom 40 je u ovom slučaju formirana na takav način da odbija upadnu svetlost 35 u istim pravcima 36 u kojima to radi i profil površine opisan funkcijom F (x, y) sa slike 3a. U ovom slučaju su osim profila 37 površine opisanog funkcijom F (x, y) uzeti u obzir i slojevi 33, 34 materijala trodimenzionalnog objekta, kao i talasna dužina upadne svetlosti 35, tako da se skretanje upadne svetlosti u suštini odvija u istim pravcima 36 kao i na slici 3a. Kao što je prikazano na slici 3b, visina 43 strukture mikrostrukture sa neprekidnim površinskim reljefom 40 je manja od maksimalne visine 31 strukture sfernog profila 30 sa slike 3a. Visina 43 strukture na slici 3a iznosi 6 i predstavlja faznu razliku izraženu u radijanima. Poželjno je da visina 43 strukture bude najmanje 10 puta manja od maksimalne visine 31 strukture sfernog profila 30. Strane 41 koje predstavljaju izbočine rešetke kontinualnog površinskog reljefa mikrostrukture 44 pružaju se paralelno jedni u odnosu na druge, a prevashodno se pružaju i paralelno sa normalom na dvodimenzionalnu referentnu površinu 32. Druge strane 42 ove izbočine rešetke, makar u nekim oblastima, pružaju se paralelno sa profilom 37 površine koji je opisan funkcijom F (x,

1

y). Poželjno je da mikrostruktura 44 bude određena rezultatom operacije kongruencije po modulu unapred određene vrednosti visine 43 strukture mikrostrukture 44 profila 37 površine koja je opisana funkcijom F (x, y). Na osnovu matematičke operacije kongruencije po modulu, strane 41 stvaraju izbočine rešetke kontinualnog površinskog reljefa 40 mikrostrukture 44. Strane 42 imaju kontinualan trend pružanja.

Takođe je moguće da strane 42 budu stepenasto aproksimirane tako da visina stepenastih aproksimacija između unapred određenih koordinatnih tačaka x i y na dvodimenzionalnoj referentnoj površini 32 bude konstantna i da odgovaraju vrednostima u odgovarajućim koordinatnim tačkama x i y koje ima mikrostruktura sa kontinualnim površinskim reljefom 40. Na taj način formira se mikrostruktura sa višeslojnim površinskim reljefom. Poželjno je da se stepenasto aproksimirane strane suštinski gledano pružaju paralelno sa normalom na dvodimenzionalnu referentnu površinu 32. Poželjno je i da unapred određene koordinatne tačke x i y formiraju dvodimenzionalnu mrežu, pri čemu se stepenasta aproksimacija izvodi u jednom delu površine ove dvodimenzionalne mreže. Što su manje površine rastera u toj dvodimenzionalnoj mreži, odnosno što je veća rezolucija mreže, to će i mikrostruktura sa kontinualnim površinskim reljefom 40 koja je aproksimirana na stepenast način biti bolja. Poželjno je da mikrostruktura 44 bude ugrađena u jedan od slojeva 45, 46. Povoljno je da slojevi 45, 46 budu slojevi sa lakom. Posebno je poželjno da slojevi 45, 46 budu formirani od termoplastičnog laka (npr. od PVC-a, poliestera ili termoplastičnih akrilata) ili od laka očvrsnutog ultraljubičastim zračenjem (npr. od akrilata koji je isprepleten sa izocijanatom (NCO)). Povoljno je da sloj 46 laka okrenut prema posmatraču bude providan ili delimično providan. Slojevi 45, 46 takođe mogu da budu identično ili različito obojeni. Na primer, moguće je da sloj 45 bude obojen zeleno, a sloj 46 crveno. Takođe je moguće i da jedan od slojeva 45, 46 bude dizajniran kao lepljivi sloj. Takođe je korisno i ako se indeks prelamanja slojeva 45, 46 razlikuje za najmanje 0,2 kako bi se formirao optički granični sloj koji će na taj način učiniti da mikrostruktura 44 bude vidljiva, i/ili ako je između slojeva 45, 46 direktno na mikrostrukturi 44 postavljen premaz za povećanje refleksije, pri čemu je posebno povoljno da taj premaz bude napravljen od metala i/ili materijala koji imaju visok indeks prelamanja svetlosti (tzv. HRI materijala).

Povoljno je da se mikrostruktura 44 sa kontinualnim površinskim reljefom 40 proizvodi pomoću takozvanog „direktnog upisivanja“, odnosno postupkom u kome se ili materijal uklanja u skladu sa željenim reljefom pomoću lasera, ili se fotografija ili rezisti za elektronski snop (eng. E-beam resist) eksponiraju u skladu sa željenim reljefom pomoću lasera ili mašina za litografiju s elektronskim snopom, nakon čega se razvijanjem fotorezista dobija željeni reljef ili negativ željenog reljefa. Na taj način pomoću metoda „direktnog upisivanja“ posebno je omogućena izrada kontinualnih površinskih reljefa mikrostrukture 44 prema slici 3b.

Takođe je korisno ako sloj koji sadrži mikrostrukturu 44 sadrži i reflektivni sloj, posebno metalni sloj i/ili HRI ili LRI sloj (HRI sloj – sloj sa visokim indeksom prelamanja, LRI sloj – sloj sa niskim indeksom prelamanja).

Tako je moguće da reflektivni sloj bude napravljen u vidu metalnog sloja od hroma, aluminijuma, zlata, bakra, srebra ili legure takvih metala. Povoljno je kada se taj metalni sloj dobija taloženjem pare sa isparljivim metalom u vakuumu i da pri tome debljina sloja iznosi od 10 nm do 150 nm.

Osim toga, takođe je moguće da reflektivni sloj bude napravljen u vidu providnog reflektivnog sloja, poželjno tankog ili fino strukturisanog metalnog sloja ili dielektričnog sloja sa visokim indeksom prelamanja (HRI sloja) ili dielektričnog sloja sa niskim indeksom prelamanja (LRI). Takav dielektrični reflektivni sloj se sastoji od, na primer, pomoću pare odnosno isparavanjem, deponovanog sloja metalnog oksida, metal sulfida, npr. titanijum oksida, ili cink sulfid, itd. debljine od 10 nm do 150 nm, ili nanopigmenata sa visokim indeksom prelamanja.

Takođe je moguće da se reflektivni sloj oblikuje samo u određenim oblastima. Takođe je moguće da reflektivni sloj bude dizajniran u obliku šare, posebno kako bi prikazivao određenu informaciju. Pomenuta šara može da bude, na primer, grafički dizajnirana kontura, figurativni prikaz, slika, motiv, simbol, logo, portret, alfanumerički simbol, tekst i slično. Na slici 3c prikazana je mikrostruktura sa binarnim površinskim reljefom 50. Mikrostruktura sa binarnim površinskim reljefom 50 je formirana na takav način da odbija upadnu svetlost 35 u suštini u istim pravcima 36 kao i profil 37 površine koji je opisan funkcijom F (x, y) sa slike 3a. Kao što je prikazano na slici 3c, visina 53 mikrostrukture sa binarnim površinskim reljefom 50 je manja od maksimalne visine 31 strukture sfernog profila 30 sa slike 3a. Dalje, visina 53 mikrostrukture sa binarnim površinskim reljefom 50 manja je od visine 43 mikrostrukture sa kontinualnim površinskim reljefom 40. Visina 53 strukture na slici 3c je 3, a ta vrednost kao i na slikama 3a i 3b predstavljaju faznu razliku izraženu u radijanima. Poželjno je da visina 53 strukture bude najmanje 20 puta manja od maksimalne visine 31 strukture sfernog profila 30. Poželjno je da visina 53 mikrostrukture sa binarnim površinskim reljefom 50, suštinski gledano, bude konstantna širom cele površine mikrostrukture 44. Izbočine 51 rešetke i/ili udubljenja 52 na rešetki binarnog površinskog reljefa mikrostrukture 44 izabrani su na takav način da se upadna svetlost 35 odbija u istim pravcima 36 kao i svetlost koja pada na profil 37 površine koji je opisan funkcijom F (x, y) sa slike 3a. Binarni površinski reljef 50 ima u suštini pravougaone izbočine 51 rešetke i udubljenja 52 na rešetki, tako da se difrakcija svetlosti u različitim pravcima postiže tako što širina izbočina 51 rešetke i/ili udubljenja 52 na rešetki binarnog površinskog reljefa varira u skladu sa tim, ili se menja usmerenost difrakcione rešetke.

Mikrostrukture 44 sa slike 3c kao i višeslojni reljef površine koji se, kao što je već navedeno, stvaraju stepenastom aproksimacijom kontinualnog površinskog reljefa, mogu da budu stvoreni pomoću korišćenja odgovarajućih maski. Takođe je moguće da se stvore takve mikrostrukture pomoću takozvane i već objašnjene metode „direktnog upisivanja“.

Što se tiče konfiguracije slojeva 45, 46, trebalo bi pogledati izvođenja koja su navedena u prethodnom delu teksta.

Na slikama od 4a do 4c na šematski način prikazani su koraci postupka za proizvodnju sigurnosnog elementa. Na slici 4a prikazan je figurativni prikaz 60 u više boja. Na osnovu tog figurativnog prikaza 60 u više boja, stvorena su tri separata 61, 62 i 63 boja figurativnog prikaza 60 u više boja, kao što je prikazano na slici 4b. Svaki od separata 61, 62 i 63 boja odgovara osnovnoj boji iz palete boja, kakva je, recimo, RGB paleta boja (R = crvena; G = zelena; B = plava) ili CMYK paleti boja (C = cijan; M = magenta; Y = žuta; K = crna). U RGB paleti boja crvena, zelena i plava predstavljaju osnovne boje. Za stvaranje separata 61, 62 i 63 boja, moguće je, na primer, iskoristiti figurativni prikaz 60 koji će biti predstavljen u jednoj osnovnoj boji tako što će se maskirati druge dve osnovne boje. Ako su, na primer, maskirane osnovne boje crvena i zelena pomoću odgovarajućeg softvera, onda će figurativni prikaz 60 u više boja ostati prikazan samo u osnovnoj plavoj boji. Ton boje i osvetljenost separata 61, 62 i 63 boja se izračunavaju u pojedinačnim oblastima separata 61, 62 i 63 boja pomoću tehnika dodavanja polutonskih nijansi sive (eng. halftone screening) kao što su mreže tačaka, linijske mreže ili difuziono kolebanje (eng. Diffusion dithering). Pomoću takvih separata 61, 62 i 63 boja prave se rasterske maske 64, 65 i 66, kao što je prikazano na slici 4c. Rasterske maske 64, 65 i 66 u ovom slučaju imaju parametre rastera, posebno uglove rastera i/ili širinu rastera, koji su različiti za različte rasterske maske 64, 65 i 66 i svaka odgovara jednoj boji iz RBG palete boja. Fotorezist-ploča se potom eksponira pomoću napravljenih i poravnatih rasterskih maski 64, 65 i 66. Poželjno je da se ekspozicija sa pojedinačnim

1

rasterskim maskama 64, 65, 66 izvodi jedna za drugom. Tačan raspored rasterskih maski 64, 65, 66 je odlučujući za savršenu superpoziciju tri osnovne boje u sigurnosnom elementu koji se izrađuje. Izložena fotorezist-ploča se zatim razvija kako bi se dobio željeni reljef površine. Takođe je moguće da se fotorezist-ploča osvetli pomoću ekspozicije rešetkom ili ekspozicijom pomoću proreza i korišćenjem jednog ili više posrednih mastera.

Poželjno je da se matrica za utiskivanje proizvodi pomoću razvijene fotorezist-ploče, a da se sigurnosni element proizvodi pomoću te matrice za utiskivanje. U tu svrhu, mikrostruktura se utiskuje u sloj sigurnosnog elementa, poželjno u sloj sa lakom kao što je sloj laka za replikaciju.

Sloj sa lakom za replikaciju se sastoji, na primer, od termoplastičnog laka u kome se oblikuje površinski reljef pomoću toplote i pritiska alata za utiskivanje. Osim toga, moguće je da se sloj laka za replikaciju formira od UV laka, kao i da se površinski reljef oblikuje u sloju laka za replikaciju pomoću UV replikacije. Istovremeno se površinski reljef oblikuje pomoću delovanja alata za utiskivanje na sloj laka za replikaciju koji još uvek nije očvrsnuo, pri čemu taj sloj laka za replikaciju očvršćava neposredno tokom postupka oblikovanja ili posle oblikovanja zračenjem ultraljubičastom svetlošću. Moguće je iskoristiti i tzv. hibridne sisteme laka, koji predstavljaju kombinaciju termoplastičnog laka i UV laka.

Povoljno je da sloj laka za replikaciju ima debljinu koja se kreće u rasponu od 0,1 mm do 20 mm.

Takođe je moguće i da površinski reljef bude utisnut u samo jednu ili u više zona odgovarajućeg sloja sigurnosnog elementa.

Povoljno je da fotorezist-ploča koja je predviđena za ekspoziciju ima pozitivni fotorezist koji će se posle razvijanja rastvoriti, posebno fotorezist iz serije Shipley Microposit S1800, kao i specijalnu komponentu osetljivu na svetlost. Takođe je moguće da fotorezist-ploča ima negativan fotorezist.

Poželjno je da fotorezist-ploča koja je predviđena za ekspoziciju bude proizvedena tako što se fotorezist nanosi na ploču na temperaturi koja se kreće u rasponu od 15°C do 30°C i pri relativnoj vlažnosti od 50% do 90%. Povoljno je da se fotorezist nanosi na ploču pomoću procesa oblaganja u mašini za centrifugiranje.

Povoljno je da fotorezist-ploča bude izložena svetlosti čija se talasna dužina nalazi u rasponu od 200 nm do 500 nm.

Na slikama od 5a do 5c šematski su prikazani koraci postupka za proizvodnju sigurnosnog elementa. Što se tiče koraka koji se koriste tokom tog postupka, na ovom mestu se upućuje na postupak prikazan na slikama od 4a do 4c. Figurativna predstava 60 sa slike 5a u više boja je dizajnirana kao portret. Portret je prvobitno bila crno-bela fotografija koja je potom obojena u više boja. Pogodan softver za bojenje u više boja je, na primer, „AKVIS Coloriage“ koji proizvodi firma AKVIS iz Perma u Ruskoj Federaciji. Polazeći od figurativnog prikaza 60 u obliku portreta koji je naknadno obojen, stvaraju se separati boja 61, 62, 63 koji su prikazani na slici 5b i rasterske maske 64, 65, 66 koje su prikazane na slici 5c, na isti način koji je već objašnjen u kontekstu slika od 4a do 4c.

Na slikama od 6a do 6c prikazani su uvećani detalji 67 rasterskih maski 64, 65, 66 sa slike 5c. Na slici 6a prikazan je uvećani detalj 67 rasterske maske 64 u zoni oko oka na portretu. Ugao rastera rasterske maske 64 iznosi 66°, kao što je prikazano na slici 6a. Rasterska maska 64 odgovara osnovnoj plavoj boji iz RGB palete boja. Na slici 6b prikazan je uvećani detalj 67 rasterske maske 65 u predelu oko oka na portretu. Ugao rastera rasterske maske 65 je 42°, kao što je prikazano na slici 6b. Rasterska maska 65 odgovara osnovnoj zelenoj boji iz RGB palete boja. Na slici 6c dalje je prikazan uvećani detalj 67 rasterske maske 66 u predelu oko oka na portretu. Ugao rastera rasterske maske 66 je 10°, kao što je prikazano na slici 6c. Rasterska maska 66 odgovara osnovnoj crvenoj boji iz RGB palete boja. Kao što je prikazano

1

na slikama od 6a do 6c, i već objašnjeno u prethodnom delu teksta, pri čemu se mreža 68 tačaka rasterskih maski 64, 65, 66 razlikuju, na primer, u odgovarajućim uglovima rastera. U tom slučaju povoljno je izabrati parametre rastera maski rastera 64, 65, 66, posebno ugao rastera, širinu rastera i/ili rezoluciju, na takav način da se izbegne neželjeni „Moarov efekat“ (eng. Moiré effect – interferencija različitih šara koje se preklapaju).

Na slikama od 7a do 7c su šematski prikazi pogleda odozgo na sigurnosni element 1. Sigurnosni element 1 je proizveden pomoću rasterskih maski 64, 65, 66 i naknadnog utiskivanja pomoću matrice za utiskivanje u sloj sigurnosnog elementa 1, kao što je već objašnjeno u prethodnom delu teksta. Kao što je prikazano na slici 7a, sigurnosni element 1 prikazuje portret u više boja koji sadrži osnovne boje crvenu, zelenu i plavu. Na taj način posmatraču se čini da se sigurnosni element pojavljuje u stvarnim bojama. Na slici 7b prikazano je jedno uvećano područje sigurnosnog elementa 1 sa slike 7a. Kao što se može videti na slici 7b, sigurnosni element 1 ima tačkasti raster koji se dobija superponiranjem tri ekspozicije rasterskih maski 64, 65, 66. Na slici 7c prikazano je dalje uvećanje područja sigurnosnog elementa 1 sa slike 7a. Kao što je već objašnjeno, može se videti holografska superpozicija tri ekspozicije sa odgovarajućim obrascem tačaka 70, 71, 72.

Na slikama od 8a do 8c su šematski prikazi pogleda odozgo na sigurnosni element 1. Sigurnosni element 1 sa slika od 8a do 8b ima prvu mikrostrukturu koja se nalazi u zonama 81, pri čemu je ta prva mikrostruktura formirana tako da postiže prvu optičku percepciju kod posmatrača, pri čemu ta prva optička percepcija odgovara prostornoj, odnosno trodimenzionalnoj percepciji objekta 82. Objekat 82 je u ovom slučaju osmišljen kao portret. Osim toga, sigurnosni element 1 ima i drugu mikrostrukturu u zonama 80, pri čemu je ta druga mikrostruktura formirana tako da postiže kod posmatrača drugu optičku percepciju, pri čemu ta druga optička percepcija odgovara prikazu objekta 82 u više boja, posebno u pravim bojama. Pri tome, posmatrač u isto vreme može da uoči i prvu optičku percepciju i drugu optičku percepciju objekta 82. Na taj način su posmatraču vidljiva dva difrakciona optička efekta, pri čemu se prvi difrakcioni optički efekat postiže pomoću prve mikrostrukture u zonama 81, dok se drugi difrakcioni optički efekat postiže pomoću druge mikrostruktue u zonama 80.

Na slici 8b prikazan je uvećani detalj sa slike 8a, dok je na slici 8c prikazan taj detalj sa slike 8b koji je još više uvećan.

Prva mikrostruktura u zonama 81 sa slike 8c predstavlja mikrostrukturu koja je proizvedena u skladu sa postupkom koji je opisan na slikama od 2a do 2f. Zone 81 koje imaju prvu mikrostrukturu, raspoređene su u skladu sa linijskom mrežom (rasterom), pri čemu su širine linija 40 µm, dok je širina mreže (rastera) 80 µm. Na taj način prva mikrostruktura u zonama 81 kod posmatrača stvara prostorni, odnosno trodimenzionalni utisak objekta 82. Prva mikrostruktura se u zonama 81 utiskuje u sloj sigurnosnog elementa 1, na primer, pomoću metode „direktnog upisivanja“ koja je objašnjena u prethodnom delu teksta.

Druga mikrostruktura u zonama 80 predstavlja mikrostrukturu koja je proizvedena u skladu sa postupkom koji je opisan na slikama od 4 do 7. Zone 80 koje sadrže drugu mikrostrukturu raspoređene su u skladu sa linijskom mrežom (rasterom), pri čemu su širine linija 40 µm, dok je širina mreže (rastera) 80 µm. Na taj način druga mikrostruktura u zonama 80 kod posmatrača stvara prikaz objekta 82 u više boja, posebno u stvarnim bojama. Druga mikrostruktura se u zonama 80 utiskuje u sloj sigurnosnog elementa 1, na primer, pomoću matrice za utiskivanje koja je oblikovana na odgovarajući način.

Zone 80 i 81 se rasterišu jedna u drugu pomoću takozvanog postupka „preplitanja“ – interlejsinga (pri čemu je širina linija 40 mm, a širina rastera 80 mm) – što znači da će zona 80 i zona 81 u svakom slučaju biti raspoređene naizmenično, jedna uz drugu. Zbog preplitanja dve zone visoke rezolucije 80, 81, čija je širina rastera manja od rezolucije koju može da se

1

primeti golim okom, optički efekti koje stvaraju obe zone 80, 81 mogu da se uoče istovremeno i u kombinaciji, tako da u njihovoj kombinaciji može da se postigne prostorni, odnosno trodimenzionalni prikaz prepoznatljivog portreta sa slike 8a u stvarnim bojama. Ta kombinacija je toliko bliska prirodnom utisku koji stvara prava plastična reprodukcija da se kod posmatrača stvara percepcija optičkog efekta koja je veoma realistična.

Površina koju pokrivaju zone 81, koje sadrže prvu mikrostrukturu, u odnosu na ukupnu površinu zona 80 i 81, koje zajedno čine objekat 82, na slikama od 8a do 8c iznosi 50%. Međutim, takođe je moguće da udeo zona 81 u ukupnoj površini koju pokrivaju zone 80 i 81 bude u opsegu od 10% do 90%. Udeo zona 80 u ukupnoj površini koju pokrivaju zone 80 i 81 u tom slučaju iznosi između 90% i 10%.

Takođe je moguće da se menja i širina mreže (rastera), posebno u okviru unapred definisanog opsega varijacija.

Na slici 9 prikazana je transfer folija 90. Pokazalo se korisnim ako se zaštitni element 1 prethodno postavi na transfer foliju 90, tako da se nakon toga nanošenje zaštitnog elementa 1 na sigurnosni dokument 2 može da obavi pomoću utiskivanja. U skladu sa pronalaskom takva transfer folija 90 može na sebi da nosi najmanje jedan zaštitni element 1, pri čemu je najmanje jedan zaštitni element 1 postavljen na nosećoj foliji 91 transfer folije 90 tako da može da se odvoji od nje.

Kada je zaštitni element prikačen na noseću foliju 91 transfer folije 90, u tom slučaju je obično prisutan i sloj 92 za oslobađanje koji omogućava da se zaštitni element 1 nakon utiskivanja odvoji od transfer folije 91. Poželjno je da se na strani sloja 92 za oslobađanje koja je okrenuta na suprotnu stranu od noseće folije 91, nalazi i opcioni providni zaštitni sloj 93 koji je izveden kao zaštitni sloj od laka, kao i da osim tog sloja tu budu postavljeni i ostali slojevi sigurnosnog elementa 1.

Takođe je moguće da se sigurnosni element 1 nanese i u obliku folije za laminaciju, pri čemu će u tom slučaju noseća folija 91 ostati na sigurnosnom elementu 1, a između noseće folije 91 i sigurnosnog elementa 1 neće biti sloja 92 za oslobađanje.

Sigurnosni element 1 uz to može da ima i sloj 94 lepka, koji će biti formiran od lepka koji otvrdnjava u hladnom ili toplom stanju.

Lista referentnih pozivnih oznaka - pozicija

1 Sigurnosni element

2 Sigurnosni dokument

3 Geometrijska figura

4 Sigurnosna nit

5 Posmatrač

6, 7, 8 Koordinatne ose x, y, z

20 Dvodimenzionalna slika

21 Trodimenzionalni objekat

22 Posmatrač

23 Optička percepcija

30 Sferni profil

31, 43, 53 Visina strukture

32 Referentna površina

35 Upadna svetlost

36 Pravac odbijanja svetlosti

37 Profil površine

34, 35 Slojevi materijala

1

Mikrostruktura sa kontinualnim površinskim reljefom , 42 Strane

Mikrostruktura

, 46 Slojevi

Mikrostruktura sa binarnim površinskim reljefom Izbočine rešetke

Udubljenja rešetke

Figurativni prikaz

, 62, 63 Separati boja

, 65, 66 Rasterska maska

Detalj

Mreža tačaka

, 81 Zone

Objekat

Transfer folija

Noseća folija

Sloj za oslobađanje

Zaštitni sloj

Sloj sa lepkom

1

Claims (12)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Postupak za izradu sigurnosnog elementa (1),

naznačen time,

da postupak uključuje sledeće korake:

a) Skeniranje trodimenzionalnog objekta (21);

b) određivanje profila (37) površine trodimenzionalnog objekta koji je opisan funkcijom F (x, y), pri čemu funkcija F (x, y) opisuje rastojanje u koordinatnim tačkama x i y između profila (37) površine i dvodimenzionalne referentne površine (32) koja je određena koordinatnim osama x i y;

c) Određivanje prve mikrostrukture (44) na takav način da je visina strukture (43, 53) prve mikrostrukture (44) ograničena na unapred određenu vrednost koja je manja od maksimalnog rastojanja (31) između profila (37) površine i dvodimenzionalne referentne površine (32) i na takav način da se pomoću te prve mikrostrukture (44 ) kod posmatrača postiže prva optička percepcija koja odgovara profilu (37) površine trodimenzionalnog objekta koji je opisan funkcijom F (x, y);

d) Utiskivanje prve mikrostrukture (44) u sloj sigurnosnog elementa (1), posebno pomoću litografskih procesa, na takav način da prva mikrostruktura (44) koja se nalazi u sloju sigurnosnog elementa (1) kod posmatrača stvara prvu optičku percepciju.

2. Postupak u sladu sa zahtevom 1,

naznačen time,

da korak a) skeniranja trodimenzionalnog objekta obuhvata stvaranje virtuelnog trodimenzionalnog objekta i/ili skeniranje stvarnog trodimenzionalnog objekta pomoću uređaja za skeniranje, posebno pomoću kontaktnog profilometra i/ili laserskog skenera, pri čemu je povoljno da prostorna rezolucija uređaja za skeniranje bude najmanje 1, 5 puta, poželjno 2 puta, dalje povoljno 2,5 puta veća od najmanje strukture na profilu (37) površine trodimenzionalnog objekta opisanog funkcijom F (x, y) koja će biti predstavljena.

3. Postupak u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva,

naznačen time,

da je u koraku c) kao prva mikrostruktura (44) određena mikrostruktura sa binarnim reljefom (50) površine, mikrostruktura sa stepenastim reljefom površine i/ili kontinualnim reljefom (40) površine i/ili time da je visina (53) strukture prve mikrostrukture (44) odabrana tako da suštinski gledano bude konstantna širom čitave površine prve mikrostrukture (44) kako bi formirala binarni reljef (50) površine, i time da je širina udubljenja (52) rešetke i/ili ispupčenja (51) rešetke binarnog reljefa (50) površine prve mikrostrukture odabrana tako da kod posmatrača može da se postigne prva optička percepcija i/ili time da je prva mikrostruktura napravljena tako da formira kontinualni površinski reljef pomoću toga što su prve odgovarajuće strane (41) žlebova rešetke kontinualnog reljefa (40) površine prve mikrostrukture paralelne jedne u odnosu na druge i suštinski gledano paralelne sa normalom na dvodimenzionalnu referentnu površinu (32), pri čemu se druge odgovarajuće strane (42) žlebova rešetke makar delimično pružaju paralelno sa profilom (37) površine trodimenzionalnog objekta koji je opisan funkcijom F (x, y) i/ili time da je prva

2

mikrostruktura (44), kako bi formirala kontinualni reljef (40) površine prve mikrostrukture, napravljena na takav način da je prva mikrostruktura (44) određena rezultatom operacije kongruencije po modulu unapred određene vrednosti visine (43) strukture mikrostrukture (44) profila (37) površine koji je opisan funkcijom F (x, y), da su sa druge strane (42) žlebova rešetke koje se makar delimično pružaju paralelno sa profilom (37) površine trodimenzionalnog objekta koji je opisan funkcijom F (x, y) stepenasto aproksimirane na takav način da je visina stepenastih aproksimacija na rasponu između unapred određenih koordinatnih tačaka x i y dvodimenzionalne referentne površine (32) konstantna i da ta vrednost odgovara vrednosti u odgovarajućim koordinatnim tačkama x i y koju ima prva mikrostruktura sa kontinualnim reljefom (40) površine.

4. Sigurnosni element (1) za označavanje sigurnosnog dokumenta (2), naročito novčanice, identifikacionog dokumenta, vize, hartije od vrednosti ili kreditne kartice, pri čemu jedan sloj sigurnosnog elementa (1) sadrži prvu mikrostrukturu (44), naznačen time,

da je visina (43, 53) strukture prve mikrostrukture (44) ograničena na unapred određenu vrednost koja je manja od maksimalnog rastojanja (31) između profila (37) površine trodimenzionalnog objekta opisanog funkcijom F (x, y) i dvodimenzionalne referentne površine (32) određene koordinatnim osama x i y, pri čemu funkcija F (x, y) opisuje rastojanje između profila (37) površine i dvodimenzionalne referentne površine (32) u koordinatnim tačkama x i y, i time da prva mikrostruktura (44) postiže to da se kod posmatrača stvori prva optička percepcija koja odgovara profilu (37) površine trodimenzionalnog objekta koji je opisan funkcijom F (x, y).

5. Sigurnosni element (1) u skladu sa zahtevom 4,

naznačen time,

da prva mikrostruktura (44) ima binarni reljef (50) površine, stepenasti reljef površine ili kontinualni reljef (40) površine i/ili time da najmanje jedan od parametara koji obuhvataju vrednost azimuta, perioda rešetke ili dubine rešetke prve mikrostrukture (44) bude pseudo-slučajno promenjiv u okviru unapred definisanog opsega varijacija, pri čemu je povoljno da razlika između maksimalne dubine rešetke prve mikrostrukture (44) i minimalne dubine rešetke prve mikrostrukture (44), u okviru koje dubina rešetke varira na pseudo-slučajan način, bude između 0,1 μm i 10 μm, prvenstveno između 0,25 μm i 2,5 μm.

6. Sigurnosni element (1) u skladu sa nekim od zahteva 4 ili 5,

naznačen time,

da sloj sigurnosnog elementa koji sadrži prvu mikrostrukturu (44) sadrži reflektivni sloj, posebno metalni sloj i/ili sloj visokog indeksa prelamanja-HRI sloj ili sloj niskog indeksa prelamanja-LRI sloj i/ili time da profil (37) površine koji je opisan funkcijom F (x, y) sadrži jedan ili više alfanumeričkih simbola, geometrijskih figura, portreta i/ili drugih objekata ili motiva i/ili time da je funkcija F (x, y) funkcija koja je u nekim oblastima kontinualna, dok je u nekim oblastima diferencijabilna i/ili time da prva mikrostruktura (44) može da prouzrokuje odbijanje upadne svetlosti (35) u istim pravcima u kojima upadnu svetlost (35) odbija i profil (37) površine koji je opisan funkcijom F (x, y).

7. Sigurnosni element (1) u skladu sa nekim od zahteva od 4 do 6,

naznačen time,

da prikaz prvog objekta (82) u više boja sadrži najmanje dve različite osnovne boje iz palete boja, posebno iz RGB palete boja, i/ili time da je druga mikrostruktura izvedena kao pravi hologram u boji i/ili Kinegram®.

8. Sigurnosni element (1) u skladu sa nekim od zahteva od 4 do 7,

naznačen time,

da su jedna ili više prvih zona (81) i jedna ili više drugih zona (80) raspoređene u obliku rastera-mreže.

9. Sigurnosni element (1) u skladu sa nekim od zahteva od 4 do 8,

naznačen time,

da su širine rastera-mreže manje od rezolucije koja može da se detektuje golim okom, a posebno time da su širine mreže manje od 300 μm, povoljno manje od 200 μm, i/ili da je mreža izvedena u vidu jednodimenzionalne mreže koja je određena osom x ili osom y, posebno u vidu linijske mreže, ili mreža predstavlja dvodimenzionalnu mrežu, posebno mrežu tačaka, koja je određena osama x i y.

10. Sigurnosni dokument (2), naročito novčanica, identifikacioni dokument, viza, hartija od vrednosti ili kreditna kartica, koji sadrži najmanje jedan sigurnosni element (1) izveden u skladu sa nekim od zahteva od 4 do 9.

11. Transfer folija (90) sa najmanje jednim sigurnosnim elementom (1) koji je izveden u skladu sa nekim od zahteva od 4 do 9, pri čemu je najmanje jedan zaštitni element (1) postavljen na nosećoj foliji (91) transfer folije (90) tako da može da se odvoji od nje.

12. Folija za laminaciju sa najmanje jednim zaštitnim elementom (1) koji je izveden u skladu sa nekim od zahteva od 4 do 9, pri čemu folija za laminaciju sadrži u sebi najmanje jedan zaštitni element (1).