RS53389B - Farmaceutska jedinjenja - Google Patents

Abstract

Jedinjenje formule (1a):ili njegova so, solvat, N-oksid ili tautomer;pri čemu ili R1 je R1a i R2 je R2a; ili R1 je R1b i R2 je R2b; uz uslov da je uvek bar jedan od R1 i R2 različit od vodonika;R1a i R2a su isti ili različiti i svaki je izabran između vodonika, C1-4 alkila, C2-4 alkenila i C2-4 alkinila, pri čemu je C1-4alkil supstituisan sa C1-2 alkoksi;R1b i R2b su isti ili razliciti i izabrani su između vodonika, C(O)NR4R5, C(O)R6 i C(O)OR6, pn čemu R6 je C1-4 alkil, R4 i R5 su oba C1-4 alkil, ili NR4R5 formira 4- do 7-člani zasićeni heterociklični prsten, koji opciono sadrži i drugi heteroatom u prstenu izabran između O, N ili S i oksidiranih oblika N i S, pri čemu je heterociklični prsten opciono supstituisan sa jednom ili dve C1-4 alkil grupe i/ili jednom ili dve okso grupe; iR3 je grupa D:pri čemu zvezdica označava tačku vezivanja za izoindolinski prsten; ali isključujući jedinjenje 5-acetoksi-4-izopropil-2-[5-(4-metil-piperazin-1 -ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estar sirćetne kiseline.Prijava sadrži još 14 patentnih zahteva.

Description

Opis pronalaska

Oblast tehnike

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na prolekove jedinjenja koja inhibiraju ili modulišu dejstvo proteina toplotnog šoka Hsp90, na primenu ovih prolekova jedinjenja u lečenju ili profilaksi bolesti, stanja ili poremećaja posredovanih sa Hsp90, i na nove prolekove koji se razlažu in vivo da bi dali jedinjenja koja imaju inhibitorno ili modulišuće dejstvo na Hsp90. Takođe su realizovane farmaceutske kompozicije koje sadrže ove prolekove.

Stanje tehnike

[0002] Kao reakcija na ćelijske stresove, u koje spadaju toplota, toksini, zračenje, infekcija, zapaljenje i oksidansi, sve ćelije stvaraju jedan zajednički skup proteina toplotnog šoka (engl. heat shock proteins, skr. Hsps) (Macario & de Macario 2000). Većina proteina toplotnog šoka deluju kao molekuli pratioci (šaperoni). Šaperoni vezuju i stabilizuju proteine u intermedijernim, odnosno prelaznim stanjima pri savijanju i omogućavaju proteinima da se saviju u svoja funkcionalna stanja. Hsp90 predstavlja najrasprostranjeniji citozolni Hsp pod normalnim uslovima Postoje dve humane izoforme Hsp90, i to su osnovna forma Hsp90a i druga forma Hsp90p, kao i dva druga veoma srodna šaperona koji su ograničeni na svoju intracelularnu lokaciju (endoplazmatični retikulum GP96/GRP94; mitohondrijski TRAP1). Kada se ovde upotrebljava izraz HSP90, onda on obuhvata sve ove analoge, osim ako nije drugačije navedeno. Hsp90 vezuje proteine u kasnom stadijumu savijanja i razlikuje se od drugih Hsp-ova po tome što je najveći deo njegovih proteinskih supstrata uključen i transdukciju, odnosno prenos signala. Hsp90 ima karakteristično mesto vezivanja ATP, koje uključuje Bergeratov nabor karakterističan za bakterijsku girazu, topoizomerazu i histidin kinaze. Dokazano je da je ATP koji se vezuje na N-terminalnom džepu Hsp90 hidrolizovan. Ova aktivnost ATPaze rezultuje pramenom konformacije Hsp90, koja je neophodna za omogućavanje promene konformacije kod klijent proteina

[0003] Dimerizacioni domen i drugo mesto vezivanja ATP, koji mogu regulisati aktivnost ATPaze, otkriveni su u blizini c-terminusa Hsp90 Izgleda da je dimerizacija HSP90 kritična za hidrolizu ATP. Aktivacija Hsp90 je dalje regulisana putem interakcija sa mnoštvom drugih proteina pratilaca i može biti izolovana u kompleksu sa drugim šaperonima uključujući tu Hsp70, Hip, Hop, p23, i p50cdc37. Za mnoge druge proteine ko-šaperone je takođe dokazano da vezuju HSP90. Pojavio se pojednostavljeni model u kome vezivanje ATP za amino terminalni džep menja konformaciju Hsp90 da bi dozvolilo asocijaciju sa multišaperonskim kompleksom Prvo se klijent protein vezuje za Hsp70/Hsp40 kompleks. Ovaj kompleks se onda vezuje za Hsp90 preko Hop. Kada ADP bude zamenjen sa ATP, onda se menja konformacija Hsp90, a Hop i Hsp70 se oslobađaju, pa se uključuje drugačiji skup ko-pratilaca uključujući tu p50cdc37 i p23. Hidroliza ATP rezultuje oslobađanjem ovih ko-pratilaca i klijent proteina iz zrelog kompleksa. Ansamicinski antibiotici herbimicin, geldanamicin (GA) i 17-alilamino-17-demetoksigeldanamicin (17-AAG) su inhibitori mesta vezivanja ATP koji blokiraju vezivanje ATP i sprečavaju konverziju u zreli kompleks (Grenert et. al, 1997. J Biol Chem., 272:23834-23850)

[0004] Uprkos tome što je Hsp90 sveprisutno izražen, GA ima veći afinitet vezivanja za Hsp90 koji potiče iz tumorskih u odnosu na normalne ćelijske linije (Kamal et. al., Nature, 2003; 425: 407-410). GA takođe ispoljava potentniju citotoksičnu aktivnost u tumorskim ćelijama i izolovan je u većim koncentracijama iz tumora u ksenograftnim mišjim modelima (Brazidec J. Med. Chem. 2004, 47, 3865-3873). Dalje, ATP-azna aktivnost Hsp90 je povećana u ćelijama kancera i predstavlja indikaciju povećanog nivoa stresa u ovim ćelijama. Takođe je opisano da se amplifikacija Hsp90 gena dešava u kasnijim stadijumima kancera (Jolly i Morimoto JNCI tom 92, br 19, 1564-1572, 2000).

[0005] Povećana genetska nestabilnost povezana sa fenotipom kancera dovodi do povećanja produkcije ne-normalnih ili mutantnih proteina. Ubikvitinski proces takođe služi za zaštitu ćelije od ne-normalnih ili pogrešno savijenih proteina, time što usmerava ove proteine ka proteazomalnoj degradaciji Mutantni proteini po svojoj prirodi nisu normalni i zbog toga imaju potencijal da ispolje strukturnu nestabilnost i povećavaju zahteve koji se postavljaju pred sistem šaperona (Giannini et al., Mol Cell Biol 2004; 24(13):5667-76).

[0006] Postoje određeni dokazi da se Hsp90 primarno nalazi u okviru "aktiviranih" multišaperonskih kompleksa u tumorskim ćelijama, nasuprot "latentnim" kompleksima u normalnim ćelijama. Jedna komponenta multišaperonskog kompleksa je cdc37 ko-šaperon. Cdc37 vezuje Hsp90 na bazu mesta vezivanja ATP i mogao bi uticati na brzinu vezivanja inhibitora za Hsp90 u "aktiviranom" stanju (Roe et. al., Cell 116, (2004), str. 87-98). Smatra se da je klijent protein vezan za Hsp90-Hsp70 oblik šaperonskog kompleksa koji je podložniji ubikvinaciji i usmeravanju proteazoma za degradaciju. E3 ubikvitin ligaze su identifikovane šablonom interakcije sa šaperonima i za jednu od njih (CHIP) se pokazalo da promoviše ubikvinaciju i degradaciju Hsp90 klijent proteina (Connellef al..2001. Xuet al.,2002).

Hsp90 klijent proteini

[0007] Broj Hsp90 klijent proteina o kojima postoje izveštaji sada prelazi 100. Pošto su mnogi njegovi klijent proteini uključeni u ćelijsku signalizaciju proliferacije i preživljavanja, Hsp90 je dobio veliki značaj kao onkološka meta. Dve grupe klijent proteina, protein kinaze signalizacije ćelija i faktori transkripcije naročito sugerišu da regulacija Hsp90 može biti potencijalno korisna kao antikancerska terapija

[0008] Protein kinaze kao Hsp90 klijent proteini koji su uključeni u proliferaciju i preživljavanje ćelija obuhvataju sledeće:

c- Src

[0009] Ćelijski Src (c-Src) je receptor tirozin kinaze, koji je neophodan za mitogenezu iniciranu receptorima višestrukog faktora rasta, uključujući tu i receptore epidermalnog faktora rasta (engl. epidermal grovvth factor receptor, skr. EGFR), receptor faktora rasta poreklom iz krvnih pločica (engl. platelet-derived growth factor receptor, skr. PDGFR), faktor-1 stimulacije kolonija (engl colonv stimulating factor-1, skr. CSF-1R) i osnovni faktor rasta fibroblasta (engl. basic fibroblast grovvth factor, skr. bFGFR). C-Src je veoma prekomerno izražen i aktiviran kod mnogih istih humanih karcinoma kod kojih su prekomerno izraženi EGFR i ErbB2 Src je takođe neophodan za održavanje normalne homeostaze kostiju regulacijom njihove osteoklastične funkcije.

p185erbB2

[0010] ErbB2 (Her2/neu) je receptor tirozin kinaze koji se prekomerno izražava u mnoštvu maligniteta uključujući tu i kancere dojke, jajnika, prostate i želuca ErbB2 je originalno identifikovan kao onkogen i inhibicija Hsp90 rezultuje poliubikvinacijom i degradacijom erbB2.

Polo mitotička kinaza

[0011] Kinaze nalik polu (engl. polo-like kinases, skr. Plks) su važni regulatori progresije ćelijskog ciklusa tokom M-faze. Plks su uključeni u formiranje aparata mitotičkog vretena i aktivaciju kompleksa CDK/ciklin. Pik 1 reguliše tirozinsku defosforilaciju CDK-ova fosforilacijom i aktivacijom Cdc25C Aktivacija CDK1 dalje dovodi do formiranja vretena i ulaska u M fazu

Akt ( PKB)

[0012] Akt je uključen u procese koji regulišu rast ćelija stimulisanjem proliferacije ćelija i supresijom apoptoze. Inhibicija Hsp90 sa ansamicinima rezultuje redukcijom poluživota Akt usled ubikvmacije i proteazomalne degradacije. Vezivanje cdc37 za Hsp90 je takođe neophodno za negativnu regulaciju Akt. Posle tretmana ansamicinom ćelije kancera se blokiraju u G2/M fazi ćelijskog ciklusa 24 sata posle tretmana i započinju apoptozu 24-48 sati kasnije. Normalne ćelije se takođe blokiraju 24 sata posle tretmana ansamicinom, ali ne započinju sa apoptozom

c- Raf. B- RAF. Mek

[0013] Ćelijske reakcije na signale rasta su posredovane kaskadom RAS-RAF-MEK-ERK-MAP. RAS mutira u onkogenu formu kod približno 15% humanih kancera. Tri RAF gena su serin/treonin kinaze koje su regulisane vezivanjem RAS.

EGFR

[0014] Receptor epidermalnog faktora rasta (EGFR) je uključen u rast, diferencijaciju, proliferaciju, preživljavanje, apoptozu i migraciju ćelija. Prekomerna ekspresija EGFR je otkrivena kod mnogih različitih kancera i izgleda da su aktivirajuće mutacije njegovog domena kinaze patogene kod jednog podskupa adenokarcinoma pluća.

Flt3

[0015] FMS-slična tirozin kinaza 3 (engl FMS-like tirozin kinase 3, skr FLT3) je receptor tirozina koji je uključen u proliferaciju, diferencijaciju i apoptozu ćelija. Aktivacija Flt3 takođe dovodi do aktivacije fosfatidilinozitol 3-kinaze (PI3K) i do kaskada transdukcije RAS signala

c- Met

[0016] c-met je receptor tirozin kinaze koji vezuje faktor rasta hepatocita (engl. hepatocvte grovvth factor, skr. HGF) i reguliše motilitet ćelija i rast ćelija, c-met je prekomerno izražen kod tumora, uključujući tu kancer štitne žlezde, želuca, pankreasa i debelog creva. HGF je takođe detektovan u okolini tumora, uključujući metastaze na jetri. Ovo sugeriše da c-met i HGF igraju važnu ulogu u invaziji i metastazi.

Cdk1, Cdk2, Cdk4, Cdk6

[0017] Cdk1, Cdk2, Cdk4, i Cdk6 su pokretači ćelijskog ciklusa. Aktivnost CDK-ova je regulisana njihovim vezivanjem za specifične podjedinice kao što su ciklini, inhibitorni i aktivirajući faktori. Specifičnost za supstrat i tajming aktivnosti CDK je diktiran njihovom interakcijom sa specifičnim ciklinima. Cdk4/ciklin D i Cdk6/ciklin D su aktivni u G1 fazi, Cdk2/ciklin E i Cdk2/ciklin A u S fazi, i Cdc2/ciklin A i Cdc2/ciklin B u G2/M fazi.

[0018] Ciklin-zavisna kinaza tipa 4 (engl. cvclin-dependent kinase type 4. skr CDK4) igra ključnu ulogu u dozvoljavanju ćelijama da pređu iz G1 u S-fazu tranzicije ćelijskog ciklusa i konstitutivno je aktivna kod mnogih humanih kancera. Aktivator CDK4, ciklin D1, prekomerno je izražen, dok je inhibitor CDK4, p16, eliminisan kod mnoštva humanih tumora.

[0019] Razvijeni su inhibitori Cdk1/Cdk2 koji reverzno blokiraju normalne ćelije, bilo u G1/S-fazi, ili na G2/M granici. Ćelije generalno lošije tolerišu blokiranje G2/M, i shodno tome, podložne su apoptičkoj ćelijskoj smrti. Postoje za Hsp90 takođe poznato da utiče na procese preživljavanja ćelija, ovaj efekat može biti još više amplifikovan sa inhibitorom Hsp90.

Wee- 1

[0020] Wee-1 protein kinaza vrši inhibitornu fosforilaciju CDC2 na tirozinu 15 (Tyr15). Ovo je neophodno za aktivaciju kontrolne tačke G2-faze kao reakcija na oštećenje DNK

[0021] Faktori transkripcije Hsp90 koji učestvuju u proliferaciji i preživljavanju ćelija obuhvataju sledeće:

Mutantni p53

[0022] P53 je protein za supresiju tumora koji izaziva blokiranje ćelijskog ciklusa i indukuje apoptozu P53 je mutiran približno kod polovine svih kancera. Mutantni p53 je u vezi sa Hsp90 i negativno je regulisan kod kancerskih linija tretiranih sa inhibitorima Hsp90, dok na nivoe normalnog tipa p53 nema uticaja.

Estrogenski receptor/ androg eni receptor

[0023] Približno 70% žena u post-menopauzi kod kojih se razvije kancer dojke imaju tumore koji izražavaju estrogenski receptor. Prva linija lečenja ovih pacijentkinja je usmerena na sprečavanje signalizacije putem ove kaskade, a time i inhibiranje rasta tumora. Ovo se može izvršiti ablacijom jajnika, lečenjem sa agonistima oslobađanja hormona gonadotropma, inhibicijom aromataze ili lečenjem sa specifičnim agonistima koji se vezuju za estrogenski receptor, ali sprečavaju dalju signalizaciju. Konačno se kod pacijentkinja razvija rezistencija na ove intervencije, a često kao posledica unakrsnog dejstva između estrogenskog receptora i receptora faktora rasta lociranih na ćelijskoj membrani. U neligatiranom stanju estrogenski receptori su kompleksirani sa Hsp90. što olakšava vezivanje hormona. Posle vezivanja za zreli receptor Hsp90 kompleks, ligatirani receptor se može vezivati za elemente koji reaguju na hormone (engl. hormone-response elements, skr. HREs) u okviru regulatornih regiona ciljnih gena koji su uključeni u održavanje proliferacije ćelija. Inhibicija Hsp90 inicira proteozomsku degradaciju estrogenskog receptora, čime sprečava dalju signalizaciju rasta preko ove kaskade. Kanceri prostate su hormonski zavisni maligniteti koji reaguju na terapeutske intervencije koje smanjuju nivoe cirkulišućeg testosterona ili sprečavaju vezivanje testosterona za androgeni receptor Mada pacijenti inicijalno reaguju na ova lečenja, najčešće oni razvijaju rezistenciju putem ponovnog uspostavljanja signalizacije preko androgenog receptora. Pre vezivanja liganda androgeni receptor postoji u kompleksu sa Hsp90 i drugim ko-šaperonima, uključujući p23 i imunofiline Ova interakcija održava androgeni receptor u visokoafinitetnoj konformaciji za vezivanje liganda Inhibicija Hsp90 dovodi do proteozomske degradacije androgenog receptora i drugih ko-šaperona koji mogu senzitivizovati tumor prema drugim hormonskim terapijama.

[0024] Mutirani receptori steroidnih hormona koji se pojavljuju na primer, tokom antihormonske terapije i koji bi mogli biti rezistentni na takve terapije verovatno u većoj meri zavise od HSP90 u pogledu svoje stabilnosti i funkcije vezivanja hormona.

Hif- 1a

[0025] Hipoksijom indukovani faktor 1a (engl. hypoxia inducible factoMa, skr. HIF-1a) je faktor transkripcije koji kontroliše ekspresiju gena koji igraju ulogu u angiogenezi. HlF-1a je izražen kod većine metastaza i poznato je daje u vezi sa Hsp90. Kod ćelijskih linija karcinoma bubrega tretiranje ansamicinom dovodi do ubikvinacije i proteazomalne degradacije HIF-1a.

[0026] Inhibitori Hsp90 imaju sposobnost da utiču na veliki broj ciljeva koji su značajni za transdukciju signala pri proliferaciji tumorskih ćelija. Inhibitori transdukcije signala koji regulišu aktivnosti samo jednog cilja ne moraju biti efikasni zbog redunancije kaskade signalizacije i zbog brzog razvoja rezistencije.

[0027] Regulacijom višestrukih ciljeva koji su uključeni u ćelijsku signalizaciju i proliferaciju ćelija, inhibitori Hsp90 se mogu pokazati kao korisni u lečenju širokog spektra proliferativnih poremećaja.

ZAP70

[0028] ZAP-70, član familije Syk-ZAP-70 protein tirozin kinaza, normalno se izražava u T ćelijama i ćelijama prirodnim ubicama, a ima kritičnu ulogu u iniciranju signalizacije T-ćelija Međutim, on se takođe nenormalno izražava u približno 50% slučajeva CLL, a obično u onim slučajevima sa nemutiranim genima B-ćelijskih receptora Mutacioni status imunoglobulinskog varijabilnog regiona teškog lanca( lgVH)gena u leukemijskim ćelijama kod hronične limfocitne leukemije (CLL) je važan prognostički faktor. Ekspresija ZAP-70 u CLL ćelijama je u korelaciji salgVHmutacionim statusom, progresijom bolesti i preživljavanjem. ZAP-70 pozitivna CLL je agresivnija od ZAP-70 negativne CLL, što ukazuje da ZAP-70 može biti ključni pokretač maligniteta kod ove bolesti. ZAP-70 je fizički povezan sa HSP90 u B-CLL limfoblastima, zbog čega inhibicija Hsp90 može senzibilizovati ove ćelije na postojeću hemoterapiju ili terapiju monoklonskim antitelima.

HSP90 inhibitori kao antimikotički, anti- protozoalni i anti- parazitni agensi

[0029] Gljivične infekcije su postale glavni uzrok zabrinutosti tokom prethodnih godina, zbog široke primene imunosupresivnih terapija i povećanja učestanosti pojave vrsta koje su rezistentne na uobičajene antimikotičke agense kao što su azoli. Rastuća populacija imunokompromitovanih pacijenata (npr. pacijenata kao što su pacijenti sa transplantiranim organima, pacijenti sa kancerom koji su podvrgnuti hemoterapiji, pacijenti sa opekotinama, pacijenti sa AIDS-om, ili pacijenti sa dijabetičarskom ketoacidozom) je prouzrokovala povećanje učestanosti pojave oportunističkih gljivičnih infekcija sa gljivičnim agensima kao što su Candida, Crvptoccocus i Aspergillus vrste, a povremeno i Fusarium, Trichosporon i Dreschlera vrste.

[0030] Shodno tome postoji potreba za novim antimikotičkim agensima koji se mogu primeniti za lečenje rastućeg broja pacijenata sa gljivičnim infekcijama, a naročito sa infekcijama sa gljivicama koje su postale rezistentne na postojeće antimikotičke lekove.

[0031] HSP90 koji se očuvao tokom evolucije nađen je u bakterijama (npr HTPG u E.coli) i kvascu (npr HSC82 i HSP82). Mada klijenti nisu formalno identifikovani u pogledu oblika E.coli, kod kvasaca i svih viših organizama se pokazalo da HSP90 familija funkcioniše kao šaperom mnogih esencijalnih proteina kao što je gore opisano.

[0032] Infekcija sa nizom patogena je povezana sa reakcijom antitela na HSP90. Na primer, kod pacijenata inficiranih sa Candidom albicans, 47kDa C-terminalni fragment HSP90 je imunodominantni epitop. Dalje, ova reakcija antitela je povezana sa dobrom prognozom, što sugeriše zaštitni efekat protiv infekcije. Rekombinantna antitela za epitop u ovom polipeptidu su takođe zaštita protiv infekcije u mišjim modelima invazivne kandidijaze (vidi Mathevvs et al Antimicrobial Agents and Chemotherapv 2003 vol 47, 2208 - 2216 i reference u njemu) Isto tako, površinski izraženi HSP90 služi kao antigen kod Šagaove bolesti, askarioze, lajšmanijaze, toksoplazmoze i infekcija sa Schistosoma mansoni, a utvrđeno je da antitela za HSP90 prenose zaštitu protiv infekcija plamodijumom i malarije.

[0033] Mvcograb (NeuTec Pharma/Novartis) je humano rekombinantno monoklonsko antitelo protiv proteina toplotnog šoka 90 koje je razvijeno za lečenje kandide i pokazalo je značajne reakcije kod ranih testova. Dalje, prirodni proizvodi koji su HSP90 inhibitori - geldanamicin, herbimicin i radicikol - su originalno identifikovani na osnovu svoje antimikotičke aktivnosti Ključni esencijalni proteini su identifikovani kao HSP90 klijenti kod nekoliko humanih patogena (vidi Cowen and Lindquist, Science. 30. sep. 2005.;309(5744):2175-6.) Zato HSP90 može igrati važnu ulogu u rastu patogena kao što su Candida vrste, a HSP90 inhibitori mogu biti korisni u lečenju niza infektivnih bolesti uključujući kandidijazu.

[0034] Takođe je otkriveno da Hsp90 povećava kapacitet, odnosno sposobnost gljivica da razviju rezistenciju na antimikotičke lekove (vidi Cowen LE, Lmdquist S. "Hsp90 potentiates the rapid evolution of new traits: drug resistance in diverse fungi". Science. 30. sep. 2005.;309 (5744):2185-9) Zbog toga, ko-administracija Hsp90 inhibitora sa antimikotičkim lekom može povećati efikasnost antimikotičkog leka i smanjiti rezistenciju sprečavanjem pojave rezistentnih fenotipova

HSP90 inhibitori u lećenju bola, neuropatskih stanja i moždanog udara

[0035] Cdk5 je član Cdk familije serin/treonin kinaza, od kojih su većina ključni regulatori ćelijskog ciklusa. Cdk5 aktivnost je regulisana asocijacijom sa njegovim neuronski-specifičnim aktivatorima, p35 i p39. Skorašnji dokazi sugenšu da CDK5 može fosforilovati tau protein i više drugih neuronskih proteina, kao što su NUDE-1, sinapsinl, DARPP32 i Munc18/Syntaxin1 A kompleks. Dokazi takođe sugerišu da nenormalna Cdk5 aktivnost, koja je indukovana konverzijom p35 u p25, igra ulogu u patogenezi neurodegenerativnih bolesti, kao što su Alchajmerova bolest (AD), amiotrofna lateralna skleroza (ALS) i Niman Pikov tip-C bolesti (NPD). Abnormalna hiperfosforilacija tau posle tretiranja ApV« destabilizuje mikrotubule, što doprinosi degeneraciji neurita i obrazovanju uparenih zavojnih filamenata (PHFs) koji sadrže neurofibrilarna klupka (NFTs), jednu od glavnih lezija kod AD. Dalje je otkriveno daje cdk5 neophodan za pravilan razvoj neurona

[0036] p35 protein, koji deluje kao regulator CDK5 aktivnosti, nedavno je identifikovan kao klijent protein za HSP90 i zato aktivnost CDK5 može biti regulisana promenama u nivou i aktivnosti HSP90. Ovo inhibiranje HSP90 može dovesti do gubitka p35, inhibicije CDK5, redukcije fosfonlovanog tau proteina kod pojedinaca koji su podložni i može biti korisno za obolele od Alchajmerove bolesti.

[0037] Osim inhibicije HSP90, pokazalo se da korišćenje poznatih agenasa smanjuje akumulaciju agregata tau proteina kod ćelijskih sistema in vitro (Dickey etal Curr Alzheimer Res. 2005 Apr;2(2):231-8).

[0038] Takođe je pokazano da Cdk5 igra ulogu u posredovanju signalizacije bola. Pokazalo se da su i Cdk5, i p35 izraženi u nociceptivnim neuronima. Kod miševa sa konstitutivno inaktiviranim p35, kod kojih se ispoljava suštinski smanjena Cdk5 aktivnost, reakcija na bolni termički stimulans je odložena (Pareek, T.K., et al., Proceedings of the National Academy of Sciences., 103:791-796 (2006)). Pokazano se da dodatna primena inhibitora ciklin-zavisne kinaze 5 (Cdk5) roskovitina slabi nociceptivne reakcije kod pacova indukovane sa formalmom (VVang, Cheng-haung, et al., Acta Pharmacologica Sinica., 26:46-50 (2005). Aktivacija kalpaina je zavisna od kalcijuma i poznato da na nju utiče aktivacija NMDA receptora kalcijumovih kanala (Amadoro, G; Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, 103, 2892-2897 (2006)). Poznato je da su antagonisti NMDA receptora klinički delotvorni protiv stanja neuropatskog bola (Chnstoph, T; et al., Neuropharmacology, 51,12-17

(2006)) Ova efikasnost može se povezati sa efektom NMDA receptora, povezanim sa prilivom kalcijuma, na aktivnost kalpaina i njegovim sledstvenim efektom na aktivnost Cdk5. Očekuje se da jedinjenja koja modulišu Cdk5 aktivnost kao takva budu korisna za lečenje ili prevenciju bola, a ova modulacija CDK5 regulatora p35 sa inhibicijom HSP90 bi mogla dovesti do inhibicije CDK5

[0039] Poželjno je imati agens za palijativno lečenje bola, tj. direktno ublažavanje bola, pored ublažavanja bola kao rezultata ispoljene bolesti ili medicinskog stanja, koje je uzrok bola.

[0040] Pokazano je da su različiti Cdk-ovi (a naročito Cdks-ovi 4, 5 & 6) su uključeni ili da posreduju kod neuronske smrti koja nastupa posle hemoragijskog ili ishemijskog moždanog udara (Rashidan, J.; et al.; Proceedings of the National Academy of Sciences., 102:14080-14085 (2005). Dalje, pokazano je da Cdk inhibitor flavopiridol značajno smanjuje neuronsku smrt kod pacovskog modela fokalne cerebralne ishemije (Osuga, H.; et al.; Proceedings of the National Academy of Sciences., 97:10254-10259 (2000). Pokazano je da Cdk5 inhibitori imaju zaštitne efekte i kod nekrotičnih, i kod apoptotičkih paradigmi neuronske ćelijske smrti (VVeishaupt, J ; et al., Molecular i Cellular Neuroscience., 24:489-502 (2003).

[0041] Moždani udar je cerebrovaskularna pojava, do koje dolazi kada je prekinuta normalna cirkulacija krvi do mozga, a mozak dobija previše ili premalo krvi. Moždani udar je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu i takođe je jedan od najčešćih uzroka neurološke nesposobnosti

[0042] Ishemijski moždani udar, koji je najčešći tip moždanog udara, nastupa usled od nedovoljne cerebralne cirkulacije krvi izazvane opstrukcijom dotoka arterijske krvi Normalno, adekvatno cerebralno snabdevanje krvlju je obezbeđeno sistemom arterija unutar mozga Međutim, različiti poremećaji, uključujući tu zapaljenje i aterosklerozu, mogu izazvati pojavu tromba. tj. krvnog ugruška koji se formira u krvnom sudu. Tromb može prekinuti dotok arterijske krvi, izazivajući ishemiju mozga i prateće neurološke simptome. Ishemijski moždani udar može takođe biti izazvan zadržavanjem embolusa (mehurića vazduha) iz srca u intrakranijalnom krvnom sudu, izazivajući smanjeni perfuzioni pritisak ili povećanu viskoznost krvi sa neadekvatnim cerebralnim dotokom krvi. Embolus može biti izazvan različitim poremećajima, uključujući atrijalnu fibrilaciju i aterosklerozu.

[0043] Kod drugog tipa moždanog udara, hemoragijskog moždanog udara, uključena je hemoragija ili ruptura arterije koja vodi do mozga. Hemoragijski moždani udar rezultuje krvarenjem u moždanom tkivu, uključujući epiduralni, subduralni, ili subarahnoidni prostor mozga. Hemoragijski moždani udar obično nastaje usled rupture arteriosklerotičnog suda koji je izložen arterijskoj hipertenziji ili trombozi

[0044] Jedna mogućnost za intervenciju kod moždanog udara je prevencija ili smanjenje rizika od moždanog udara kod pacijenata koji su pod rizikom od moždanog udara. Postoji mnogo poznatih faktora rizika za moždani udar, uključujući vaskularno zapaljenje, aterosklerozu, arterijsku hipertenziju, dijabetes, hiperlipidemiju i atrijalnu fibrilaciju. U slučaju postojanja rizika pacijenti se leće sa agensima za kontrolu krvnog pritiska ili podešavanje nivoa lipida u krvi, a leće se i sa agensima protiv krvnih pločica (kao što je klopidrogel) i antikoagulantima. Druga mogućnost je lečenje akutnog moždanog udara. Međutim, aktuelne farmakološke terapije za lečenje akutnog moždanog udara su ograničene na ponovno uspostavljanje cirkulacije krvi u okviru kratkog terapeutskog vremenskog perioda od manje od tri sata posle moždanog udara. Postoji potreba za agensima koji bi bili delotvorni u okviru dužeg vremenskog perioda. Druga mogućnost je oporavak ili restauracija posle perioda akutnog moždanog udara, tj. smanjenje ili prevencija sekundarnog oštećenja ćelija u penumbri. Postoji potreba za agensima koji bi bili delotvorni u smanjenju ili sprečavanju sekundarnog oštećenja ćelija posle moždanog udara.

[0045] Bilo bi poželjno da se realizuje pojedinačni farmaceutski agens koji bi se mogao primeniti za više od jedne od gore navedenih mogućnosti za lečenje moždanog udara. Takav agens bi se mogao davati pacijentima pod rizikom od moždanog udara, a takođe bi se mogao davati pacijentima koji boluju od akutnog moždanog udara, ili pacijentima koji su podvrgnuti lečenju radi oporavka ili restauracije posle perioda akutnog moždanog udara Takav agens može ciljati takođe na više od jednog karakterističnog mehanizma u biohemijskoj kaskadi moždanog udara

HSP90 inhibitori i lečenje hepatitisa C i drugih virusnih bolesti

[0046] Infekcija ćelije domaćina sa virusnom RNK/DNK rezultuje suštinskim preusmeravanjem ćelijske sinteze proteina prema virusnim proteinima koji su kodirani sa virusnom nukleinskom kiselinom Povećano opterećenje sintezom proteina napreže ćeliju, što kao posledicu ima povećanu potrebu za energijom i sintetičkim prekursorima. Prekomerna regulacija proteina toplotnog šoka je često posledica virusnih infekcija, a bar delimično zbog ovog stresa. Jedna funkcija indukcije HSP može biti asistencija pri stabilizaciji i postizanju viših nivoa 'stranog' proteina generisanog pri pripremi za replikaciju virusa. U jednom skorašnjem radu je posebno sugerisano da je HSP90 neophodan za stabilnu proizvodnju funkcionalne NS2/3 proteaze u ćelijama inficiranim sa hepatitis C (HCV) replikonom. Takođe je pokazano da su HSP90 inhibitori blokirali replikaciju virusa u in vitro sistemima (Nagkagavva, S, Umehara T, Matsuda C, et al Biochem. Biophvs Res Commun. 353 (2007) 882-888; Waxman L, Witney, M et al PNAS 98 (2001) 13931 - 13935).

Proteini toplotnog šoka i rezistencija na antitumorske lekove

[0047] Već dugo je poznato da je prirodna tercijarna konformacija bilo kog datog polipeptida određena njegovom primarnom (amino kiselinskom) sekvencom. Međutim, kao što je gore objašnjeno, sada je jasno da odgovarajuće savijanje mnogih proteinain vivozahteva pomoć proteina toplotnog šoka (Hsps) koji deluju kao molekulski šaperoni. Mada je ova šaperonska funkcija važna za normalnu ćelijsku funkciju pod svim uslovima, ona postaje krucijalna u ćelijama koje su pod stresom (na primer, usled toplote, hipoksije ili acidoze).

[0048] Takva stanja obično preovlađuju u tumorskim ćelijama, koje postoje u neprijateljskom okruženju domaćina. Prekomerna regulacija Hsps, koja se često uočava kod takvih ćelija, verovatno predstavlja mehanizam kojim maligne ćelije održavaju integritet svojih proteoma pod uslovima koji kompromituju savijanje proteina. Tako, modulatori ili inhibitori proteina stresa generalno (a naročito Hsp90) predstavljaju klasu hemoterapeutika sa jedinstvenom sposobnosti da istovremeno inhibiraju nenormalne kaskade signalizacije Zato oni mogu ispoljavati antitumorske efekte, pri čemu elimmišu (ili smanjuju učestanost pojave) rezistencije u odnosu na druge paradigme lečenja

[0049] Pored toga, terapeutske antikancerske intervencije svih tipova nužno povećavaju stresove koji deluju na ciljne tumorske ćelije Pri ublažavanju štetnih efekata takvih stresova, Hsps su direktno uključeni u suprotstavljanje efektima lekova za kancer i režimima lečenja. Tako, modulatori ili inhibitori funkcije proteina stresa generalno (a naročito Hsp90) predstavljaju klasu hemoterapeutika sa potencijalom za: (i) senzibilizaciju malignih ćelija na antikancerske lekove i/ili tretmane; (ii) ublažavanje ili smanjenje učestanosti pojave rezistencije na antikancerske lekove i/ili tretmane; (iii) preokretanje rezistencije na antikancerske lekove i/ili tretmane; (iv) potenciranje aktivnosti antikancerskih lekova i/ili tretmana; (v) odlaganje ili sprečavanje nastanka rezistencije na antikancerske lekove i/ili tretmane.

Prolekovi

[0050] Prolekovima se generalno smatraju hemijska jedinjenja koja sama imaju malu farmakološku aktivnost ili je čak nemaju, ali koja se podvrgavaju biotransformaciji u terapeutski aktivni metabolitin vivo(vidi, na primer, Bernard Testa, Biochemical Pharmacology, 68 (2004), 2097-2106, i "Design of Prodrugs" (Bundgaard H. ed.) 1985 Elsevier Science Publishers B V. (Biomedical Division) i Rautio et al., Nature Revievvs (Drug Discovery), Volume 7, mart 2008, 255 do 270.

[0051] Prolekovi se upotrebljavaju iz mnoštva razloga Na primer, oni se mogu primenjivati, između ostalog, zbog:

■ obezbeđivanja rastvorljivosti inače nerastvorljivog ili slabo rastvorljivog leka

poboljšanja hemijske stabilnosti

poboljšanja organoleptičkih svojstava leka

■ promene farmakokinetike leka

'smanjenja pre-sistemskog (prvi prolazak) metabolizma

■ smanjenja stepena konjugacije leka

■ poboljšanja oralne apsorpcije

■ obezbeđivanja selektivnog ciljanja leka

■ obezbeđivanjain situaktivacije citotoksičnog agensa

[0052] Mada je širom sveta odobreno 5-7% lekova koji se mogu klasifikovati kao prolekovi (Rautio

(2008)), razvoj prolekova za lekove koji sadrže fenolne hidroksilne grupe se pokazao kao unekoliko problematičan.

[0053] Predloženi i/ili ispitivani su različiti derivati hidroksilnih grupa (vidi Rautioidem),ali sa različitim rezultatima.

[0054] U slučaju proleka terbutalina (bambuterol), dve fenolne hidroksi grupe terbutalina su derivatizovane da bi se dobile dimetilkarbamoiloksi grupe koje se lagano konvertuju nazad u hidroksilne grupein vivoda bi se regenerisao terbutalin.

[0055] Međutim, na drugim mestima u literaturi je opisano da su mnogi jednostavni dialkilkarbamatni derivati hidroksilnih jedinjenja previše stabilni i previše otporni na hidrolizu da bi funkcionisali kao prolekovi (Igarashi et al., Chem. Pharm. Buli., 55(2), 328-333 (2007) - vidi naročito stranu 329, kolona 2).

[0056] Jednostavni dialkilkarbamatni prolekovi su takođe povezani sa toksičnim neželjenim efektima (Thorberg etal, J. Med. Chem.. 1987, 30. br 11, 2008-2012 - vidi naročito 2010, kolona 2) Thorberget alsu otkrili da arilkarbamatni derivati ne izazivaju iste toksične efekte.

[0057] Monoalkilkarbamatni derivati fenolnih hidroksilnih jedinjenja takođe su ispitivani kao potencijalni prolekovi. Igarashiet al., ( idem)su otkrili da monoetilkarbamoilni derivat fenolnog kapilarisinskog analoga daje dobre nivoe roditeljskog fenolnog jedinjenja u plazmi, ali da se drugi monosupstituisani karbamati suviše lako hidrolizuju ili metabolišu da bi bili podesni kao prolekovi Dalje, slično dialkilkarbamatima, i monoalkilkarbamati su takođe povezani sa toksičnim neželjenim efektima (Thorbergetal., idemstrana 2010, kolona 2).

[0058] Estarski i etarski derivati fenolnog dopaminskog autoreceptorskog agonista (-)-3-(hidroksifenil)-/V-propilpiperidina su takođe ispitivani od strane Thorberget alkao potencijalni prolekovi, ali je otkriveno da (vidi stranu 2010, kolona 1) etarski i acil estarski derivati nisu generisali roditeljsko jedinjenje u plazmi, možda zbog nedostatka stabilnosti i tendencije da se hidrolizuju u digestivnom traktu.

[0059] Zato je, kao što je gore ukazano, razvoj proleka za fenolna jedinjenja još uvek daleko od adekvatnog, a derivati funkcionalnih grupa koji bi mogli obezbediti korisna svojstva proleka u jednoj klasi jedinjenja mogu biti neefikasni ili čak mogu prouzrokovati probleme sa toksičnosti kod drugih klasa jedinjenja.

[0060] U WO 99/29705 (Glvcomed et al ) je opisana klasa glikomimetičkih jedinjenja koja imaju više mogućih primena uključujući lečenje kancera. Jedno jedinjenje koje je specifično opisano u WO 99/29705 je jedinjenje 2-(2-hidroksi-benzoil)-1,2,3,4-tetrahidro-izohmolin-3-karboksilna kiselina

[0061] U WO 2006/117669 (Pfizer) je opisana klasa amidnih resorcinola kao Hsp90 inhibitora

[0062] U međunarodnoj prijavi WO 2006/109085 (Astex Therapeutics) su opisani amidi hidroksibenzojeve kiseline kao Hsp90 inhibitori

[0063] U WO 2008/044027 (Astex Therapeutics) su opisani prolekovi jedinjenja iz WO 2006/109085.

Suština pronalaska

[0064] Predmetnim pronalaskom je realizovana nova grupa prolekova jedinjenja koji sadrže funkcionalne grupe koje se modifikuju ili odstranjujuin vivoda bi se dobila jedinjenja koja imaju inhibirajuću ili modulišuću aktivnost na Hsp90. Očekuje se da prolekovi jedinjenja budu korisni u prevenciji ili lečenju bolesti, stanja ili poremećaja posredovanih sa Hsp90

[0065] Zato je, na primer, predočeno da su jedinjenja prema pronalasku korisna za ublažavanje ili smanjenje učestanosti pojave kancera

[0066] Shodno tome, prema prvom aspektu (aspekt I), pronalaskom je realizovano jedinjenje formule (1

a):

ili njegova so, solvat, N-oksid ili tautomer,

pri čemu ili R<1>je R<1a>i R<?>je R<2a>; ili R<1>je R,b i R<2>je R<Zb>; uz uslov da je uvek najmanje jedan od R<1>i R<2>različiti od vodonika;

R1a i R<2a>su isti ili različiti i svaki od njih je izabran između vodonika, d.4 alkila,

C2 4alkenila i C2_4 alkinila, pri čemu je C^alkil supstituisan sa C, :>alkoksi;

R<lb>i R<?b>su isti ili različiti i izabrani su između vodonika, C(0)NR</>|<Rb>. C(0)Ry i C(0)OR6 pri čemu R<6>je C-,.4 alkil, R<4>iR<b>su oba C1.4alkil, ili NR^R''' formira od 4 do 7-člani zasićeni heterociklični prsten, koji opciono sadrži drugi heteroatom u prstenu koji je izabran između O, N ili S i oksidiranih oblika N i S, pri čemu je heterociklični prsten opciono supstituisan sa jednom ili dve d.4 alkil grupe i/ili jednom ili dve okso grupe; i

R3 je grupa D:

pri čemu zvezdica označava mesto vezivanja za izoindolinski prsten; ali isključujući jedinjenje 5-acetoksi-4-izopropil-2-[5-(4-metil-piperazin-1-il)-1.3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estar sirćetne kiseline.

U formuli (1a), ili R<1>je R<1a>iR2je R<2a>; ili R<1>je R<lb>i R<?>je R<2b>; uz uslov da je uvek najmanje jedan od R<1>i R<2>različit od vodonika.

[0067] U jednom opštem primeru izvođenja (primer izvođenja AA) R<1>je R<1a>iR2je R<2a>

[0068] U okviru primera izvođenja AA. u jednoj grupi jedinjenja (grupa AAA), R<la>i R<2a>mogu biti isti ili različiti, a svaki može biti izabran između vodonika, C^alkila (npr. metil), C2.3 alkenila (npr. alil) i C2.3alkinila (npr. propargil), pri čemu je Ci.2 alkil supstituisan sa metoksi.

[0069] Na primer, u grupi AAAA jedinjenja u okviru grupe AAA, svaki od R 3 i R2amože biti izabran između vodonika, metila, metoksimetila i alila.

[0070] U sledećoj posebnoj podgrupi (AAAAB) jedinjenja u okviru grupe AAAA, svaki od R<1a>i R<2a>je izabran između vodonika i metoksimetila

[0071] U sledećoj posebnoj podgrupi (AAAAC) jedinjenja u okviru grupe AAAA, svaki od R<la>iR2a je izabran između vodonika i alila.

[0072] U sledećem opštem primeru izvođenja (primer izvođenja AB), R<1>je R<1b>i R2 je R<2b>.

[0073] U okviru primera izvođenja AB, u jednoj podgrupi jedinjenja (grupa ABA), R<1b>i R<?b>su isti ili različiti i izabrani su između vodonika, C(0)NR<4>R<5>, C(0)RB i C(0)OR<6>, pri čemu R<6>je C,.„ alkil, R41 R<5>su oba C14 alkil.

[0074] U okviru grupe ABA, u jednoj podgrupi jedinjenja (grupa ABAA), R1" i R<2b>su isti ili različiti i izabrani su između vodonika i C(0)NR<4>R<5>. U okviru grupe ABAA, još poželjnije, R<4>1R<b>mogu oba biti d-3 alkil. Na primer, R4 i R<5>mogu oba biti izabrani između metila i etila. U jednom primeru izvođenja, R1a je vodonik i R<1b>je C(0)NR<4>R<5>. U sledećem primeru izvođenja, R<lb>je vodonik i R1a je C(0)NR<4>R<s>.

[0075] U sledećoj podgrupi jedinjenja (grupa ABAB) u okviru grupe ABA, R<1b>i R<2b>su isti ili različiti i izabrani su između vodonika i C(Q)Rb U okviru grupe ABAB, R<b>može biti metil, etil, propil, izopropil, butil, 1-metilpropil, 2-metilpropil ili terc.-butil. U jednom poželjnom primeru izvođenja (grupa ABABA), R<6>je C2.4 alkil (još poželjnije C3.4 alkil, kao što je terc.-butil ili izopropil)

[0076] U sledećoj podgrupi jedinjenja (grupa ABAC) u okviru grupe ABA, R1b i R<2b>su isti ili različiti i izabrani su između vodonika i C(0)OR<b.>U okviru grupe ABAC, Rb može biti metil, etil, propil, izopropil, butil, 1-metilpropil, 2-metilpropil ili ferc-butil. U jednom poželjnom primeru izvođenja (grupa ABACA), R<6>je C2.4alkil (još poželjnije C3.4alkil, kao što je terc.-butil ili izopropil).

[0077] U sledećoj podgrupi jedinjenja (grupa ABAD), jedan od R1biR2b je C(0)NR<4>R<5>, pri čemu su R<4>i R<5>oba d.4 alkil, a drugi od R,b i R2b je izabran između C(0)R<6>i C(0)OR<6>, pri čemu je R<6>onakav kao što je definisano u bilo kojoj od grupa ABAB, ABABA, ABAC i ABACA.

[0078] U sledećoj podgrupi jedinjenja (grupa ABB) u okviru primera izvođenja AB,R1bi R<2b>su isti ili različiti i svaki je vodonik ili grupa C(0)NR<4>R<5>, pri čemu NR4R6 formira od 4- do 7-člani zasićeni heterociklični prsten, koji opciono sadrži drugi heteroatom u prstenu izabran između O, N ili S i oksidiranih oblika N i S, pri čemu je heterociklični prsten opciono supstituisan sa jednom ili dve d.4alkil grupe (npr. metil grupe) i/ili jednom ili dve okso grupe.

[0079] Na primer, u okviru grupe ABB, u jednom podskupu jedinjenja (grupa ABBA), zasićeni heterociklični prstenje izabran između azetidina, pirolidma, pirolidona, pipendina, piperidona, azepina, piperazina, 4-metilpiperazina, morfolina i tiomorfolina

[0080] U sledećem podskupu jedinjenja (grupa ABBB) u okviru grupe ABB, NR<4>R<b>formira 5- ili 6-čiani zasićeni heterociklični prsten, koji opciono sadrži drugi heteroatom u prstenu izabran između O, N ili S i oksidiranih oblika N i S, pri čemu je heterociklični prsten opciono supstituisan sa jednom ili dve d.4 alkil grupe (npr. metil grupe) i/ili jednom ili dve okso grupe U okviru grupe ABBB, poželjni podskup (grupa ABBBA) zasićenih heterocikličnih prstenova se sastoji od pirolidina. piperidina, piperazina, 4-metilpiperazina i morfolina. U jednom poželjnom primeru izvođenja u okviru grupe ABBBA, zasićeni heterociklični prsten je pirolidin. U sledećem poželjnom primeru izvođenja u okviru grupe ABBBA, zasićeni heterociklični prsten je morfolin.

[0081] U aspektu I i opštim primerima izvođenja AA i AB i njihovim podgrupama i podskupovima koji su definisani gore, najmanje jedan od R<1>i R<2>mora biti različit od vodonika.

[0082] U jednoj podgrupi jedinjenja u okviru svakog aspekta I i opštim primerima izvođenja AA i AB i njihovim podgrupama i podskupovima koji su definisani gore, jedan od R<1>i R<7>je različit od vodonika, a drugi je vodonik. U jednom opštem primeru izvođenja. R<?>je različit od vodonika.

[0083] U sledećoj podgrupi jedinjenja u okviru svakog aspekta I, i opštim primerima izvođenja AA i AB i njihovim podgrupama i podskupovima koji su definisani gore, R<1>i R<2>su različiti od vodonika.

[0084] U sledećim aspektima pronalaska (aspektima (II) i (III) koji su ovde definisani, realizovana su jedinjenja formula (1 a), (1 b) i (1 c) koja su definisana u ovde priloženim patentnim zahtevima.

[0085] U svakom od aspekta (II) i aspekta (III) koji su definisani gore, n je prvenstveno 1 ili 2 U jednom opštem primeru izvođenja (primer izvođenja BA) u okviru svakog aspekta (II) i aspekta (III), n je 1.

[0086] U svakom od aspekata (II) i (III), primeru izvođenja BA i grupama BAA, BAB i BAC, R<1>i R<2>mogu biti definisani kao u bilo kom od primera izvođenja AA i AB, a grupe AAA, AAAA, AAAAB. AAAAC, ABA, ABAA, ABAB, ABABA, ABAC, ABACA, ABB, ABBA, ABBB, ABBBA i ABAD su onakve kao što je gore definisano i imaju prednost u okviru svake od pomenutih grupa.

[0087] U aspektu (V) i primeru izvođenja BA i njihovim grupama BAA, BAB i BAC, R<1a>i R<lb>mogu biti definisani kao u bilo kom od primera izvođenja AA i AB, a grupe AAA, AAAA, AAAAB, AAAAC, ABA, ABAA, ABAB, ABABA, ABAC, ABACA, ABB, ABBA, ABBB, ABBBA i ABAD su onakve kao što je gore definisano i imaju prednost u okviru svake od pomenutih grupa; i zasićeni heterociklični prsten radikala R<1c>može biti definisan kao u bilo kojoj od grupa ABBA, ABBB i ABBBA i imaju prednost u okviru svake od pomenutih grupa.

[0088] Specifična jedinjenja prema pronalasku su sledeća: (2-aliloksi-4-hidroksi-5-izopropil-fenil)-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izomdol-2-il]-metanon;

(4-aliloksi-2-hidroksi-5-izopropil-fenil)-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon;

(2,4-bis-aliloksi-5-izopropil-fenil)-[5-(4-metil-piperazm-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon;

[4-hidroksi-5-izopropil-2-(metoksimetiloksi)-fenil]-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon;

[2-hidroksi-5Hzopropil-4-(metoksimetiloksi)-fenil]-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon;

[5-izopropil-2,4-bis-(metoksimetiloksi)-fenil]-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon;

5-dietilkarbamoiloksi-2-izopropil-4-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estar dietil-karbaminske kiseline;

5-dimetilkarbamoiloksi-2-izopropil-4-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonilj-fenil estar dimetil-karbaminske kiseline;

2-[2,4-bis-(pirolidin-1-ilkarboniloksi)-5-izopropil-benzoil]-5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol,

2-[2,4-bis-(morfolin-4-ilkarboniloksi)-5-izopropil-benzoil]-5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol;

5-hidroksi-4-izopropil-2-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetilil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estar dietil-karbaminske kiseline;

5-hidroksi-2-izopropil-4-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estar dietil-karbaminske kiseline;

5-hidroksi-4-izopropil-2-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estar dimetil-karbaminske kiseline;

5-hidroksi-2-izopropil-4-[5-(4-metil-piperazm-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estar dimetil-karbaminske kiseline;

2-[2-(pirolidin-1-ilkarboniloksi)-4-hidroksi-5-izopropil-benzoil]-5-(4-metil-pi perazin-1-ilmetil)-1,3-dihidroizoindol;

2-[4-(pirolidin-1-ilkarboniloksi)-2-hidroksi-5-izopropil-benzoil]-5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidroizoindol;

2-[2-(morfolin-4-ilkarboniloksi)-4-hidroksi-5-izopropil-benzoil]-5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidroizoindol;

2-[4-(morfolin-4-ilkarboniloksi)-2-hidroksi-5-izopropil-benzoil]-5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidroizoindol;

terc.-butil estar 5-dimetilkarbamoiloksi-4-!zopropil-2-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro izoindol-2-karbonil]-fenil estra karbonske kiseline;

terc.-butil estar 5-terc -butoksikarboniloksi-4-izopropil-2-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estra karbonske kiseline;

5-(2,2-dimetil-propioniloksi)-2-izopropil-4-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estar 2,2-dimetil-propionske kiseline;

5-izobutiriloksi-2-izopropil-4-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estar izobuterne kiseline;

i njihove soli, solvati, tautomeri i N-oksidi

[0089] Jedna grupa poželjnih jedinjenja prema pronalasku se sastoji od

5-hidroksi-4-izopropil-2-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estra dimetil-karbaminske kiseline; i

5-hidroksi-2-izopropil-4-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estra dimetil-karbaminske kiseline;

i njihovih soli, solvata, tautomera i N-oksida.

[0090] U okviru gore navedenih grupa poželjnih jedinjenja prema pronalasku, jedno poželjno jedinjenje je: 5-hidroksi-2-izopropil-4-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estar dimetil-karbaminske kiseline;

i njegove soli, solvati, tautomeri i N-oksidi.

[0091] Jedinjenja formula (1 a), (1 b) i (1 c) i njihove podgrupe koje su ovde definisane su prolekovi jedinjenja opisanih u našoj ranijoj prijavi PCT/GB2006/001382. Zato se predočava da se jedinjenja formula (1 a), (1 b) i (1 c) konvertujuin vivoda bi se dobila odgovarajuća jedinjenja, pri čemu su R<1>i R<2>oba OH.

[0092] Prema sledećim aspektima, pronalaskom su realizovani: Jedinjenje formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo koji njegovi primeri izvođenja, podgrupe, podskupovi,

poželjni primeri ili primeri koji su ovde definisani za primenu u profilaksi ili lečenju bolesti, stanja ili poremećaja posredovanih sa Hsp90

Jedinjenje formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo koji njegovi primeri izvođenja, podgrupe, podskupovi,

poželjni primeri ili primeri koji su ovde definisani za dobijanje leka za profilaksu ili lečenje bolesti, stanja ili poremećaja posredovanih sa Hsp90

Jedinjenje formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo koji njegovi primeri izvođenja, podgrupe, podskupovi,

poželjni primeri ili primeri koji su ovde definisani za primenu u ublažavanju ili smanjenju učestanosti pojave bolesti, stanja ili poremećaja posredovanih sa Hsp90.

Primena jedinjenja formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo kojih njegovih primera izvođenja, podgrupa,

podskupova, poželjnih primera ili primera koji su ovde definisani

Jedinjenje formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo koji njegovi primeri izvođenja, podgrupe, podskupovi,

poželjni primeri ili primeri koji su ovde definisani za primenu u lečenju bolesti ili stanja koje sadrži ili potiče od abnormalnog rasta ćelija kod sisara.

Primena jedinjenja formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo kojih njegovih primera izvođenja, podgrupa,

podskupova, poželjnih primera ili primera koji su ovde definisani za dobijanje leka za lečenje bolesti ili stanja koje sadrži ili potiče od abnormalnog rasta ćelija kod sisara.

Jedinjenje formule (1a), (1 b) ili (1 c) ili bilo koji njegovi primeri izvođenja, podgrupe, podskupovi,

poželjni primeri ili primeri koji su ovde definisani za primenu u ublažavanju ili smanjenju učestanosti pojave bolesti ili stanja koje sadrži ili potiče od abnormalnog rasta ćelija kod sisara.

Primena jedinjenja formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo kojih njegovih primera izvođenja, podgrupa,

podskupova, poželjnih primera ili primera koji su ovde definisani za dobijanje leka za ublažavanje ili smanjenje učestanosti pojave bolesti ili stanja koje sadrži ili potiče od abnormalnog rasta ćelija kod sisara.

Jedinjenje formule (1 a). (1 b) ili (1c) ili bilo koji njegovi primeri izvođenja, podgrupe, podskupovi,

poželjni primeri ili primeri koji su ovde definisani za primenu kao inhibitor Hsp90.

Jedinjenje formule (1 a), (1 b) ili (1c) ili bilo koji njegovi primeri izvođenja, podgrupe, podskupovi,

poželjni primeri ili primeri koji su ovde definisani za primenu u modulaciji ćelijskih procesa (na primer, deobe ćelija) inhibiranjem aktivnosti Hsp90.

Jedinjenje formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo koji njegovi primeri izvođenja, podgrupe, podskupovi,

poželjni primeri ili primeri koji su ovde definisani za primenu u profilaksi ili lečenju bolesti ili stanja koji su ovde opisani

Primena jedinjenja formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo kojih njegovih primera izvođenja, podgrupa,

podskupova, poželjnih primera ili primera koji su ovde definisani za dobijanje leka, pri čemu je lek za jednu ili više primena koje su ovde definisane.

Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo koje njegove primere izvođenja, podgrupe, podskupove, poželjne primere ili primere koji su ovde definisani i farmaceutski prihvatljivi nosač.

Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo koje njegove primere izvođenja, podgrupe, podskupove, poželjne primere ili primere koji su ovde definisani i farmaceutski prihvatljivi nosač u obliku podesnom za oralnu primenu

Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo koje njegove primere izvođenja, podgrupe, podskupove, poželjne primere ili primere koji su ovde definisani i farmaceutski prihvatljivi nosač u obliku podesnom za parenteralnu primenu, na primer, intravensku (i.v.) primenu.

Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo koje njegove primere izvođenja, podgrupe, podskupove, poželjne primere ili primere koji su ovde definisani i farmaceutski prihvatljivi nosač u obliku podesnom za intravensku (i.v.) primenu injekcijom ili infuzijom.

Jedinjenje formule (1 a), (1b) ili (1c) ili bilo koje njegove primere izvođenja, podgrupe, podskupove,

poželjne primere ili primere koji su ovde definisani za primenu u medicini,

Jedinjenje koje je ovde definisano za bilo koju od primena i metoda koje su gore navedene i kao što

su ovde opisane na drugim mestima

Primena jedinjenja formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo kojih njegovih primera izvođenja, podgrupa,

podskupova, poželjnih primera ili primera koji su ovde definisani za primenu u lečenju ili profilaksi bolesti, stanja ili poremećaja kod pacijenta koji je bio testiran i utvrđeno je da boluje ili je pod rizikom da oboli od bolesti ili stanja koje bi reagovalo na lečenje sa jedinjenjem koje ima aktivnost protiv Hsp90.

Primena jedinjenja formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo kojih njegovih primera izvođenja, podgrupa,

podskupova, poželjnih primera ili primera koji su ovde definisani za dobijanje leka za lečenje il profilaksu bolestih stanja ili poremećaja kod pacijenta koji je bio testiran i utvrđeno je da boluje ili je pod rizikom da oboli od bolesti ili stanja koje bi reagovalo na lečenje sa jedinjenjem koje ima aktivnost protiv Hsp90

Opšta poželina izvođenja i definicije

[0093] Jedinjenja prema pronalasku su prolekovi amida hidroksibenzojeve kiseline - Hsp90 inhibitora koji su opisani u našoj ranijoj međunarodnoj prijavi PCT/GB2006/001382. Radi jednostavnosti, jedinjenja iz PCT/GB2006/001382 se u ovoj prijavi mogu nazivati različito kao "roditeljska jedinjenja" ili "fenolna jedinjenja"- Pozivanje na prolekove koji su "dobijeni" od "roditeljskih jedinjenja" ili "fenolnih jedinjenja" samo treba da ukaže na strukturnu srodnost i nije namenjeno za ukazivanje na bilo koji poseban metod dobijanja prolekova. Tako se prolekovi mogu dobijati od jedinjenja iz PCT/GB2006/001382 kao što je dole opisano ili se mogu dobijati metodima koji ne uključuju posredstvo fenolnog jedinjenja iz PCT/GB2006/001382.

[0094] Pozivanje na jedinjenja formule (1 a), (1 b) ili (1c) i njihove primere izvođenja, podgrupe obuhvata njihove jonske oblike, soli solvate, izomere, tautomere i izotope, kao što je opisano u nastavku.

[0095] Jedinjenja formule (1 a), (1 b) ili (1c) i njihovi primeri izvođenja, podgrupe obuhvataju njihove jonske oblike, soli solvate, izomere, tautomere i izotope, koja su ovde definisana mogu se radi jednostavnosti nazivati i "jedinjenja prema pronalasku" ili u jednini "jedinjenje prema pronalasku".

[0096] Kada se ovde koristi, izraz "lečenje" i srodni izrazi "lečiti" i "leči" se odnosi i na profilaktičko ili preventivno lečenje, kao i na kurativno ili palijativno lečenje bola. Tako, ovaj izraz obuhvata situacije gde je subjekat ili pacijent već osetio bol, kao i situacije gde on još uvek nije osetio bol, ali se očekuje njegova pojava. Izrazi "lečenje", "lečiti", "leči" i srodni izrazi takođe obuhvataju i kompletno, i delimično smanjenje ili prevenciju bola. Tako, na primer, jedinjenja prema pronalasku mogu sprečiti da se postojeći bol pogorša, ili ona smanjuju ili čak eliminišu bol Kada se primenjuju u profilaktičkom smislu, onda jedinjenja mogu sprečiti razvoj bilo kakvog bola ili mogu smanjiti jačinu do koje se bol može razviti.

[0097] Kada se ovde upotrebljava, izraz "modulacija" koji se odnosi na aktivnost proteina toplotnog šoka Hsp90, onda on treba da definiše promenu u nivou biološke aktivnosti proteina toplotnog šoka. Tako, modulacija obuhvata fiziološke promene sa efektom na povećanje ili smanjenje odgovarajuće aktivnosti proteina toplotnog šoka. U poslednjem slučaju, modulacija se može opisati kao "inhibicija". Modulacija se može odvijati direktno ili indirektno, i može biti posredovana bilo kojim mehanizmom i na bilo kom fiziološkom nivou uključujući, na primer, nivo ekspresije gena (uključujući, na primer, transkripciju, translaciju i/ili post-translacionu modifikaciju), na kom nivou ekspresije geni kodiraju regulatorne elemente koji deluju direktno ili indirektno na nivoe aktivnosti proteina toplotnog šoka. Tako, modulacija može podrazumevati potisnutu ekspresiju ili prekomernu ili smanjenu ekspresiju proteina toplotnog šoka, uključujući amplifikaciju gena (tj. višestruke kopije gena) i/ili povećanu ili smanjenu ekspresiju usled transkripcionog efekta, kao i hiper- (ili hipo-) aktivnost i (de)aktivaciju proteina toplotnog šoka (uključujući (de)aktivaciju) mutacijom, odnosno mutacijama Izraze "modulisani", "modulišući" i "moduliše" treba interpretirati shodno navedenom

[0098] Kada se ovde upotrebljava, izraz "posredovan" koji se koristi npr. u vezi sa proteinom toplotnog šoka koji je ovde opisan i upotrebljava se, na primer, za različite fiziološke procese, bolesti, stanja, poremećaje, terapije, lečenja ili intervencije, onda je on namenjen za ograničenu primenu, tako da su različiti procesi, bolesti, stanja, poremećaji, lečenja i intervencije na koje se ovaj izraz primenjuje oni kod kojih protein toplotnog šoka Hsp90 igra biološku ulogu. U slučajevima gde se ovaj izraz primenjuje na bolest, stanje ili poremećaj, biološka uloga koju igra protein toplotnog šoka Hsp90 može biti direktna ili indirektna i može biti neophodna i/ili dovoljna za manifestaciju simptoma bolesti, stanja ili poremećaja (ili njihovu etiologiju ili progresiju). Tako, aktivnost proteina toplotnog šoka Hsp90 (a naročito aberantnih nivoa aktivnosti proteina toplotnog šoka Hsp90, npr. Hsp90 prekomerne ekspresije) ne mora da bude nužno proksimalni uzrok bolesti, stanja ili poremećaja, već se pre smatra da bolesti, stanja ili poremećaji posredovani proteinom toplotnog šoka Hsp90 obuhvataju one koji imaju multifaktorske etiologije i kompleksne progresije u koje je Hsp90 samo delimično uključen. U slučajevima gde se ovaj izraz upotrebljava za lečenje, profilaksu ili intervenciju (npr. u "sa Hsp90 posredovana lečenja" i "sa Hsp90 posredovana profilaksa" prema pronalasku), uloga koju igra Hsp90 može biti direktna ili indirektna i može biti neophodna i/ili dovoljna za obavljanje lečenja, profilakse ili ishoda intervencije. Tako bolest, stanje ili poremećaj posredovani sa Hsp90 obuhvataju razvoj rezistencije na bilo koji posebni lek ili lečenje kancera (uključujući naročito rezistenciju na jedan ili više inhibitora signalizacije koji su ovde opisani).

[0099] Izraz "intervencija" je izraz iz odgovarajuće oblasti tehnike koji se upotrebljava za definisanje bilo kog agensa koji utiče na fiziološku pramenu na bilo kom nivou. Tako, intervencija može obuhvatati indukciju ili represiju, odn. potiskivanje bilo kog fiziološkog procesa, događaja, biohemijskog procesa ili ćelijskog/biohemijskog događaja. Intervencije prema pronalasku obično utiču na (ili doprinose) terapiji, lečenju ili profilaksi bolesti ili stanja.

[0100] Kada se ovde upotrebljava, izraz "kombinacija" koji se odnosi na dva ili više jedinjenja i/ili agenasa (koji se ovde takođe nazivajukomponente),onda on treba da definiše materijal u kome su povezana dva ili više jedinjenja/agenasa Shodno tome, u ovom kontekstu treba interpretirati i izraze "kombinovani", i "kombinovati"

[0101] Povezanost dva ili više jedinjenja/agenasa u kombinaciji može biti fizička ili ne-fizička. Primeri fizički povezanih kombinovanih jedinjenja/agenasa obuhvataju: • kompozicije (npr. jedinstvene formulacije) koje sadrže dva ili više jedinjenja/agenasa u smeši (na primer, u okviru istog farmaceutskog oblika); • kompozicije koje sadrže materijal u kome su dva ili više jedinjenja/agenasa hemijski/fizikohemijski povezani (na primer, umrežavanjem, molekulskom aglomeracijom ili vezivanjem za radikal zajedničkog nosača); • kompozicije koje sadrže materijal u kome su dva ili više jedinjenja/agenasa hemijski/fizikohemijski zajedno zapakovani (na primer, stavljeni na ili unutar lipidnih nosača, čestica (npr. mikro- ili nanočestica) ili kapljica emulzije);• farmaceutske kitove, farmaceutska pakovanja ili pakovanja za pacijenta u kojima su dva ili više jedinjenja/agenasa zajedno zapakovani ili prisutni zajedno (npr. kao deo skupa farmaceutskih oblika);

[0102] Primeri ne-fizički povezanih kombinovanih jedinjenja/agenasa obuhvataju: • materijal (npr. ne-jedinstvenu formulaciju) koja sadrži najmanje jedno od dva ili više jedinjenja/agenasa zajedno sa uputstvom za ekstratemporalno povezivanje najmanje jednog jedinjenja, tako da se formira fizička veza dva ili više jedinjenja/agenasa; • materijal (npr. ne-jedinstvena formulacija) koja sadrži najmanje jedno od dva ili više jedinjenja/agenasa zajedno sa uputstvom za kombinovanu terapiju sa dva ili više jedinjenja/agenasa; • materijal koja sadrži najmanje jedno od dva ili više jedinjenja/agenasa zajedno sa uputstvom za davanje populaciji pacijenata kojoj je davano (ili se daje) drugo od dva ili više jedinjenja/agenasa; • materijal koja sadrži najmanje jedno od dva ili više jedinjenja/agenasa u količini ili u obliku koji je specifično prilagođen za primenu u kombinaciji sa drugim od dva ili više jedinjenja/agenasa.

[0103] Kada se ovde koristi, izraz "u kombinaciji" se može odnositi na jedinjenja/agense koji se daju kao deo istog celovitog režima lečenja. Kao takva, pozologija svakog dva ili više jedinjenja/agenasa se može razlikovati: svako se može davati u isto vreme ili u različito vreme. Zbog toga se smatra da se jedinjenja/agensi u kombinaciji mogu davati sekvencijalno (npr. pre ili posle) ili istovremeno, bilo u istoj farmaceutskoj formulaciji (tj. zajedno), ili u različitim farmaceutskim formulacijama (tj odvojeno). Istovremeno u istoj formulaciji je jedinstvena formulacija, dok je istovremeno kod različitih farmaceutskih formulacija nejedinstvena Pozologije svakog od dva ili više jedinjenja/agenasa u kombinovanoj terapiji mogu se takođe razlikovati u pogledu načina primene

[0104] Kada se ovde koristi, izraz "farmaceutski kit" definiše raspored jedne ili više pojedinačnih doza farmaceutske kompozicije zajedno sa sredstvima za doziranje (npr. napravom za odmeravanje/merenje) i/ili sredstvom za izdavanje (npr. inhalatorom ili špricem/injekcijom), opciono sve smeštene u zajedničkom spoljašnjem pakovanju. U farmaceutskim kitovima koji sadrže kombinaciju dva ili više jedinjenja/ agensi, pojedinačna jedinjenja/agensi mogu biti jedinstvene ili ne-jedinstvene formulacije. Pojedinačna doza, odnosno doze mogu biti smeštene u blister pakovanju Farmaceutski kit može opciono dalje sadržati uputstvo za upotrebu

[0105] Kada se ovde koristi, onda izraz "farmaceutsko pakovanje" definiše skup jednog ili više farmaceutskih oblika sa farmaceutskom kompozicijom, opciono smešten unutar zajedničkog spoljašnjeg pakovanja. U farmaceutskim pakovanjima koja sadrže kombinaciju dva ili više jedinjenja/agenasa, pojedinačna jedinjenja/agensi mogu biti jedinstvene ili ne-jedinstvene formulacije. Farmaceutski oblik, odnosno oblici mogu biti smešteni unutar blister pakovanja Farmaceutsko pakovanje može dalje opciono sadržati uputstvo za upotrebu.

[0106] Kada se ovde koristi, izraz "pakovanje za pacijenta" definiše pakovanje, prepisano pacijentu, koje sadrži farmaceutske kompozicije za ceo tok lečenja. Pakovanje za pacijenta obično sadrži jedno ili više blister pakovanja. Pakovanja za pacijenta imaju prednost u odnosu na tradicionalno prepisivanje izdavanja lekova, kada farmaceut izdvaja prepisanu količinu za pacijenta iz većeg (bolničkog) pakovanja, zbog toga što pacijent uvek ima pristup uputstvu za pacijenta koje se nalazi u pakovanju za pacijenta, a koje normalno nedostaje kod lekova izdatih tradicionalnim prepisivanjem Pokazalo se da uključivanje uputstva za pacijenta poboljšava praćenje instrukcija lekara od strane pacijenta.

[0107] Sledeći opšti poželjni primeri izvođenja i definicije se primenjuju i na supstituente R<1>, R<2>1R<J>, osim ukoliko kontekst ne ukazuje drugačije

[0108] Kada se ovde koristi izraz "alkil", onda se on upotrebljava u svom uobičajenom značenju za označavanje grupe empirijske formule C,,H2ril1, gde je n ceo broj (npr. od 1 do 6). Izraz "alkil" pokriva i grupe sa linearnim lancem, i grupe sa razgranatim lancem. Primeri alkil grupa obuhvataju metil, etil, propil, izopropil, n-butil, izobutil, terc.-butil, n-pentil, 2-pentil, 3-pentil, 2-metil butil, 3-metil butil, i n-heksil i njegove izomere. U okviru podskupa alkil grupa koje imaju od 1 do 6 atoma ugljenika, posebni primeri su C1.4 alkil grupe (npr. C13alkil grupe ili C,.2 alkil grupe ili C2-3alkil grupe ili C2.4 alkil grupe).

[0109] Kada se ovde koristi izraz "cikloalkil", onda se on upotrebljava u svom uobičajenom značenju za označavanje ciklične alkil grupe empirijske formule CpH?,,.,, gde je n ceo broj. Primeri takvih cikloalkil grupa obuhvataju ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil i cikloheksil

[0110] Kada se ovde koristi izraz "alkenil", onda se on upotrebljava u svom uobičajenom značenju za označavanje aciklične ugljovodonične grupe koja sadrži jednu ili više dvostrukih veza ugljenik-ugljenik, a još poželjnije samo jednu dvostruku vezu ugljenik-ugljenik Primeri alkenil grupa obuhvataju etenil (vinil), 1-propenil, 2-propenil (alil), izopropcnil, butenil i buta-1,4-dienil.

[0111] Kada se ovde koristi izraz "alkinil", onda se on upotrebljava u svom uobičajenom značenju za označavanje ugljovodonične grupe koja sadrži trostruku vezu ugljenik-ugljenik Poželjna alkinil grupa je propargil grupa.

[0112] Kada se ovde koristi prefiks "Cxy" (gde su x i y celi brojevi), onda se on odnosi na broj atoma ugljenika u datoj grupi. Tako C14 alkil grupa sadrži od 1 do 4 atoma ugljenika, C3.B cikloalkil grupa sadrži od 3 do 6 atoma ugljenika, C-iAalkoksi grupa sadrži od 1 do 4 atoma ugljenika i tako dalje

[0113] Kada se ovde koristi izraz "alkoksi", onda se on upotrebljava u svom uobičajenom značenju za označavanje grupe empirijske formule OCnH2nn, gde je n ceo broj (npr. od 1 do 6) Primeri alkoksi grupa su metoksi, etoksi, propoksi, izopropoksi, butoksi, 1-metilpropoksi. 2-metilpropoksi i terc.-butoksi.

[0114] Kada se ovde koristi izraz "zasićeni heterociklični prsten", onda on označava cikličnu grupu koja ne sadrži višestruke veze (npr. dvostruke veze) između susednih članova prstena i koja sadrži jedan ili više heteroatoma u prstenu, dok su preostali članovi prstena atomi ugljenika. Osim ukoliko nije navedeno drugačije, onda zasićeni heterociklični prsten sadrži jedan ili dva heteroatoma u prstenu izabrana između O, N i S i oksidiranih oblika N i S. Poželjne zasićene heterociklične grupe su one koje imaju 5 ili šest članova prstena. Primeri zasićenih heterociklićnih grupa obuhvataju azetidin, pirolidin, piperidin, azepin, morfolin, tiomorfolin, tiomorfolin S-oksid i S,S-dioksid, piperazin, i N-metil piperazin. Poželjne zasićene heterociklične grupe su pirolidin. piperidin, morfolin, piperazin i N-metil piperazin.

[0115] Kada se ovde upotrebljava izraz "aril", onda se on koristi u uobičajenom značenju za označavanje aromatične grupe, pri čemu su svi članovi prstena atomi ugljenika Aril grupa može biti monociklična ili biciklična i zato može biti fenil grupa ili naftil grupa Aril grupa može biti nesupstituisana ili supstituisana sa do 4 supstituenta, poželjnije sa do 3 supstituenta, a prvenstveno sa do 2 supstituenta. Ovde je u kontekstu supstituentne grupe R<12>aril grupa prvenstveno monociklična i ona je opciono supstituisana fenil grupa, pri čemu su opcioni supstituenti za fenil grupu izabrani između C1-4alkila (npr. metil), halogena (npr. hlor. fluor ili brom), cijano, trifluorometila, trifluorometoksi, difluorometoksi, C-|.4 alkoksi (npr. metoksi), metilendioksi. U jednom opštem primeru izvođenja, aril grupa koja formira deo supstituentne grupe R<12>može biti nesupstituisani fenil ili fenil supstituisan sa jednim ili dva supstituenta izabrana između metila, metoksi, fluora ili hlora.

[0116] Različite funkcionalne grupe i supstituenti koji sačinjavaju jedinjenja formula

(1 a), (1 b), (1 c) i bilo koji njegovi primeri izvođenja, podgrupe, podskupovi, poželjni primeri ili primeri su obično izabrani tako da molekulska težina jedinjenja prema pronalasku ne prelazi 1000 Obično je molekulska težina jedinjenja manja od 750, na primer, manja od 700, ili manja od 650, ili manja od 600, ili manja od 550. Još poželjnije, molekulska težina je manja od 525 i, na primer, je 500 ili manja.

Soli, solvati, tautomeri. izomeri, N- oksidi, estn i izotopi

[0117] Pozivanje na jedinjenje formula (1 a), (1 b), (1 c) i njegove primere izvođenja, podgrupe, podskupove i poželjne primere i primere takođe obuhvata jonske oblike, soli, solvate, izomere, tautomere, N-okside, estre, izotope i njihove zaštićene oblike, kao stoje opisano u nastavku; a prvenstveno, soli ili tautomere ili izomere ili N-okside ili njihove solvate; i najpoželjnije, soli ili tautomere ili N-okside ili njihove solvate.

[0118] Mnoga jedinjenja mogu postojati u obliku soli, na primer, kiselih adicionih soli ili, u izvesnim slučajevima soli organskih i neorganskih baza, kao što su fenolatne, karboksilatne. sulfonatne i fosfatne soli. Sve takve soli se nalaze u okviru ovog pronalaska, a pozivanja na jedinjenja formula (1 a), (1 b), (1 c) i njihove primere izvođenja, podgrupe, podskupove i poželjne primere i primere obuhvataju i oblike soli tih jedinjenja.

[0119] Soli prema predmetnom pronalasku mogu biti sintetizovane od osnovnog, odn. polaznog jedinjenja koje sadrži bazni ili kiseli radikal uobičajenim hemijskim postupcima, kao što su postupci koji su opisani u Pharmaceutical Salts: Properties, Selection, and Use, P. Heinrich Stahl (Editor), Camille G. VVermuth (Editor), ISBN: 3-90639-026-8, tvrdi povez, 388 strana, avgust 2002. Generalno, takve soli se mogu dobiti reakcijom slobodno-kiselmskih ili baznih oblika ovih jedinjenja sa odgovarajućim bazama ili kiselinama u vodi ili u organskom rastvaraču. ili u smeši ova dva, generalno se upotrebljavaju nevodeni medijumi, kao što su etar, etil acetat, etanol, izopropanol, ili acetonitril.

[0120] Kisele adicione soli mogu se formirati sa širokim spektrom kiselina, i neorganskih, i organskih, Primeri kiselih adicionih soli obuhvataju soli formirane sa kiselinom izabranom iz grupe koja se sastoji od sirćetne, 2,2-dihlorosirćetne, adipinske, alginske, askorbinske (npr. L-askorbinske), L-asparaginske, benzensulfonske, benzojeve 4-acetamidobenzojeve, buterne, (+) kamforne, kamfor-sulfonske, (+)-(1S)-kamfor-10-sulfonske, kaprinske, kaproeve, kaprilne, cimetne, limunske, ciklaminske, dodecilsumporne, etan-1,2-disulfonske, etansulfonske, 2-hidroksietansulfonske, mravlje, fumarne, galaktarne, gentizinske, glukoheptonske, D-glukonske, glukuronske (npr. D-glukuronske), glutaminske (npr. L-glutaminske), a-oksoglutanske, glikolne, hipurne, bromovodonične, hlorovodonične, jodovodonične, izetionske, (+)-L-mlečne, (±)-DL-mlečne. laktobionske, malemske, jabučne, (-)-L-jabučne, malonske. (+)-DL-bademove, metansulfonske, naftalen-2-sulfonske, naftalen-1,5-disulfonske, 1-hidroksi-2 naftojeve, nikotinske, azotne, oleinske, orotne, oksalne, palmitinske, pamoeve, fosforne, propionske, L-piroglutaminske, salicilne, 4-amino-salicilne, sebacinske, stearinske, ćilibarne, sumporne, taninske, (+)-l_-vinske, tiocijanske, p-toluensulfonske, undecilenske i valerne kiseline, kao i acilovane amino kiseline i katjonsko izmenjivačke smole

[0121] Ako je jedinjenje anjonsko, ili ima funkcionalnu grupu koja može biti anjonska (npr -COOH može biti -COO ), onda ono može obrazovati so sa podesnim katjonom. Primeri podesnih neorganskih katjona obuhvataju jone alkalnih metala, kao što su Na' i K<+>, katjone zemnoalkalnih metala, kao što su Ca<24>i Mg<2+>, i druge katjone, kao što je Al<3>', ali nisu ograničeni na njih. Primeri podesnih organskih katjona obuhvataju amonijumjon (tj. NH/) i supstituisane amonijum jone (npr NH3R<+>, NH2R?<+>, NHR:!+ NR4<+>), ali nisu ograničeni na njih. Primeri nekih podesnih supstituisanih amonijum jona su oni koji su dobijem od sledećih: etilamin, dietilamin, dicikloheksilamin, trietilamin, butilamm, etilendiamin, etanolamin, dietanolamin, piperazin, benzilamin, fenilbenzilamin, holin, meglumin, i trometamin. kao i amino kiseline, kao što su lizin i arginin. Primer uobičajenog kvaternarnog amonijum jona je N(CH3)4<+.>

[0122] Tamo gde jedinjenja formula (1 a), (1 b), (1 c) i njihovi primeri izvođenja, podgrupe, podskupovi i poželjni primeri i primeri sadrže amino funkciju, ona mogu formirati kvaternarne amonijumske soli, na primer, reakcijom sa agensom za alkilaciju postupcima koji su dobro poznati stručnjaku iz odgovarajuće oblasti tehnike. Takva kvaternarna amonijumska jedinjenja se nalaze u okviru formula (1 a), (1 b), (1 c) i njihovih primera izvođenja, podgrupa, podskupova i poželjnih primera i primera.

[0123] Soli koje obrazuju jedinjenja prema pronalasku su obično farmaceutski prihvatljive soli, a primeri farmaceutski prihvatljivih soli su opisani u Berge et al., 1977, "Pharmaceuticallv Acceptable Salts," J. Pharm. Sci., tom 66, str. 1-19 Međutim, soli koje nisu farmaceutski prihvatljive mogu se takođe dobiti kao intermedijerni oblici, koji se onda mogu prevesti u farmaceutski prihvatljive soli. Takvi farmaceutski neprihvatljivi oblici soli, koji mogu biti korisni, na primer, pri prečišćavanju ili izdvajanju jedinjenja prema pronalasku, takođe predstavljaju deo pronalaska.

[0124] Jedinjenja formula (1 a), (1 b), (1 c) i njihovih primera izvođenja, podgrupa, podskupova i poželjnih primera i primera koja sadrže amino funkciju takođe mogu obrazovati N-okside. Pozivanje na jedinjenje bilo koje od formula (1 a), (1 b), (1 c) i njegove primere izvođenja, podgrupe, podskupove i poželjne primere i primere, a koje sadrži amino funkciju, takođe obuhvata N-oksid.

[0125] Tamo gde jedinjenje sadrži nekoliko amino funkcija, jedan ili više od jednog atoma azota mogu biti oksidirani da bi se obrazovao N-oksid. Poželjni primeri N-oksida su N-oksidi tercijarnog amina ili atom azota u heterociklu koji sadrži azot

[0126] N-oksidi se mogu formirati tretiranjem odgovarajućeg amina sa oksidansom, kao što su vodonik peroksid ili per-kiseline (npr. peroksikarboksilne kiseline), vidi, na primer. Advanced Organic Chemistrv, autor Jerry March, 4. izdanje, Wiley Interscience, strane. Još poželjnije, N-oksidi se mogu dobiti procedurom L. W. Deady (Syn. Comm. 1977, 7, 509-514), u kojoj amino jedinjenje reaguje sam-hloroperoksibenzojevom kiselinom (MCPBA), na primer, u inertnom rastvaraču, kao što je dihlorometan

[0127] Jedinjenja formula (1 a), (1 b), (1 c) i njihovi primeri izvođenja, podgrupe, podskupovi i poželjni primeri i primeri mogu postojati u više različitih geometrijskih izomernih, i tautomernih oblika, a pozivanja na jedinjenja formula (1 a), (1 b), (1 c) i njihove primere izvođenja, podgrupe, podskupove i poželjne primere i primere obuhvataju sve takve oblike. Da bi se izbegla dilema, tamo gde jedinjenje može postojati u jednom od nekoliko geometrijskih izomernih ili tautomernih oblika i samo jedan je specifično opisan ili prikazan, smatra se da su svi drugi ipak obuhvaćeni formulama (1 a), (1 b), (1 c) i njihovim primerima izvođenja, podgrupama, podskupovima i poželjnim primerima i primerima

[0128] Primeri tautomernih oblika obuhvataju, na primer, keto-, enol-, i enolat- oblike, kao, na primer, u sledećim tautomernim parovima: keto/enol (prikazan dole), imin/enamin, amid/imino alkohol, amidin/amidin, nitrozo/oksim, tioketon/enetiol, i nitro/aci-nitro.

[0129] Tamo gde jedinjenja formula (1 a), (1 b), (1 c) i njihovi primeri izvođenja, podgrupe, podskupovi i poželjni primeri i primeri sadrže jedan ili više hiralnih centara i mogu postojati u obliku dva ili više optičkih izomera, pozivanja na jedinjenja formula (1 a), (1 b), (1 c) i njihove primere izvođenja, podgrupe, podskupove i poželjne primere i primere obuhvataju sve njihove optičke izomerne oblike (npr. enantiomere, epimere i dijastereoizomere), bilo kao individualne optičke izomere, ili smeše (npr. racemske smeše) dva ili više optičkih izomera, osim ako kontekst ne zahteva drugačije

[0130] Optički izomeri mogu biti karakterisani i identifikovani na osnovu njihove optičke aktivnosti (tj. kao + i - izomeri, ilidi / izomeri) ili mogu biti karakterisani u smislu njihove apsolutne stereohemije "R i S" nomenklaturom koju su razvili Cahn, Ingold i Prelog, vidi Advanced Organic Chemistry autora Jerry March, 4. izdanje, John Wiley & Sons, New York, 1992, strane 109-114, i vidi takođe Cahn, Ingold & Prelog, Angew. Chem. Int. Ed. Engl., 1966, 5, 385-415

[0131] Optički izomeri mogu se razdvojiti pomoću više tehnika uključujući tu hiralnu hromatografiju (hromatografija na hiralnom nosaču) i takve tehnike su dobro poznate stručnjaku iz odgovarajuće oblasti tehnike.

[0132] Kao alternativa hiralnoj hromatografiji, optički izomeri se mogu razdvojiti formiranjem dijastereoizomernih soli sa hiralnim kiselinama kao što su (+)-vinska kiselina, (-)-piroglutaminska kiselina, (-)-di-toluoil-L-vinska kiselina, (+)-bademova kiselina, (-)-jabučna kiselina, i (-)-kamforsulfonska, razdvajanjem dijastereoizomera preferencijalnom kristalizacijom, a onda disocijacijom soli da bi se dobio pojedinačni enantiomer slobodne baze

[0133] Tamo gde jedinjenja formula (1 a), (1 b), (1 c) i njihovi primeri izvođenja, podgrupe, podskupovi i poželjni primeri i primeri postoje kao dva ili više optičkih izomernih oblika, jedan enantiomer u paru enantiomera može imati prednosti u odnosu na drugi enantiomer, na primer, u pogledu biološke aktivnosti. Tako, pod izvesnim okolnostima, može biti poželjno da se kao terapeutski agens koristi samo jedan od para enantiomera, ili samo jedan od mnoštva dijastereoizomera. Shodno tome, pronalaskom su realizovane kompozicije koje sadrže jedinjenja formula (1 a). (1 b), (1 c) i njihove primere izvođenja, podgrupe, podskupove i poželjne primere i primere koji imaju jedan ili više hiralnih centara, pri čemu je najmanje 55% (npr. najmanje 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90% ili 95%) jedinjenja formula (1 a), (1 b), (1 c) i njihovih primera izvođenja, podgrupa, podskupova i poželjnih primera i primera prisutno u obliku pojedinačnog optičkog izomera (npr enantiomera ili dijastereoizomera). U jednom generalnom primeru izvođenja, 99% ili više (npr. u suštini cela) od celokupne količine jedinjenja formula (1 a), (1 b), (1 c) i njihovih primera izvođenja, podgrupa, podskupova i poželjnih primera i primera može biti prisutno u obliku samo jednog optičkog izomera (npr. enantiomera ili dijastereoizomera).

[0134] Jedinjenja prema pronalasku obuhvataju jedinjenja sa jednom ili više izotopskih supstitucija, i pozivanje na poželjni element obuhvata u svom okviru sve izotope elementa. Na primer, pozivanje na vodonik obuhvata u svom okviru 1H,<2>H (D), i<3>H (T). Slično tome, pozivanja na ugljenik i kiseonik obuhvataju u svom okviru, respektivno, 1ZC,<13>C i 14C1<16>0 i 180.

[0135] Izotopi mogu biti radioaktivni ili ne-radioaktivni. U jednom primeru izvođenja pronalaska, jedinjenja ne sadrže radioaktivne izotope. Takva jedinjenja su poželjna za terapeutsku primenu. Međutim, u drugom primeru izvođenja, jedinjenje može sadržati jedan ili više radioizotopa. Jedinjenja koja sadrže takve radioizotope mogu biti korisna u dijagnostičkom kontekstu.

[0136] Takođe su formulama (1 a), (1 b), (1 c) i njihovim primerima izvođenja, podgrupama, podskupovima i poželjnim primerima i primerima obuhvaćeni svi polimorfni oblici jedinjenja, solvati (npr hidrati) i kompleksi jedinjenja (npr. uključeni su kompleksi ili klatrati sa jedinjenjima kao što su ciklodekstrini. ili kompleksi sa metalima).

[0137] Poželjni solvati su solvati koji su formirani inkorporiranjem u strukturu u čvrstom stanju (npr. kristalnu strukturu) jedinjenja prema pronalasku molekula netoksičnog farmaceutski prihvatljivog nosača (koji se u nastavku naziva rastvaračem za solvaciju). Primeri takvih rastvarača obuhvataju vodu, alkohole (kao što su etanol, izopropanol i butanol) i dimetilsulfoksid. Solvati se mogu dobiti rekristalizacijom jedinjenja prema pronalasku sa rastvaračem ili smešom rastvarača koja sadrži rastvarač za solvaciju. Da li se solvat formirao ili nije, u konkretnom slučaju se može odrediti podvrgavanjem kristala jedinjenja analizi uz korišćenje dobro poznatih i standardnih tehnika, kao što su termogravimetrijska analiza (TGE), diferencijalna skenirajuća kalorimetrija (DSC) i kristalografija korišćenjem rentgenskog zračenja.

[0138] Solvati mogu biti stoihiometrijski ili nestoihiometrijski solvati.

[0139] Posebno poželjni solvati su hidrati, a primeri hidrata obuhvataju hemihidrate, monohidrate i dihidrate.

[0140] Za detaljniju diskusiju o solvatima i metodama koje se pnmenjuju za njihovo dobijanje i karakterizaciju, vidi Bryn et al., Solid-State Chemistry of Drugs, drugo izdanje, izdavač SSCI, Ine of West Lafavette, IN, USA, 1999, ISBN 0-967-06710-3.

Biološka aktivnost i terapeutske primene

[0141] Jedinjenja formula (1 a), (1 b), (1 c) i njihovi primeri izvođenja, podgrupe, podskupovi i poželjni primeri i primeri se smatraju prolekovima jedinjenja koja su inhibitori Hsp90

[0142] Prolekovi jedinjenja prema pronalasku mogu imati više prednosti u odnosu na njihova roditeljska/matična jedinjenja. Na primer, oni mogu obezbediti poboljšanu oralnu bioraspoloživost, npr. zahvaljujući poboljšanoj intestinalnoj absorpciji Pored toga, formiranjem proleka se mogu značajno smanjiti konjugacija i/ili metabolizam roditeljskog jedinjenja.

[0143] Za prolekove jedinjenja prema pronalasku sc očekuje da budu korisna za lečenje širokog spektra proliferativnih poremećaja. Primeri takvih proliferativnih poremećaja obuhvataju karcinom, na primer,

karcinom bešike, dojke, debelog creva (npr. kolorektalne karcinome, kao što su adenokarcinom debelog creva i adenom debelog creva), bubrega, epiderma. jetre, pluća, kao što su, na primer, adenokarcinom, kancer malih ćelija pluća i karcinomi ne-malih ćelija pluća: jednjaka, žučne kese, jajnika, pankreasa, kao stoje npr. egzokrini pankreasni karcinom, želuca, grlića materice, štitne žlezde, prostate, gastrointestinalnog sistema, kao što su npr. gastrointestinalni stromalni tumori, ili kože, kao što je, na primer, karcinom skvamoznih ćelija, hematopoezni tumor limfoidne loze, kao što su, na primer leukemija, akutna limfocitna leukemija, hronična limfocitna leukemija, limfom B-ćelija (kao stoje difuzni B limfom velikih ćelija), limfom T-ćelija, Hodžkinov limfom, ne-Hodžkmov limfom, limfom vlasastih ćelija, ili Burkitov limfom; hematopoezni tumor mijeloidne loze, uključujući akutnu hroničnu mijelogenu leukemiju, imatinib senzibilnu i refraktornu hroničnu mijelogenu leukemiju, mijelodisplastični sindrom, bortezomib senzibilni i refraktorni multipli mijelom, mijeloproliferativnu bolest ili promijelocitičnu leukemiju; tiroidni folikularni kancer; tumor mezenhimalnog porekla, kao što su, na primer, fibrosarkom ili rabdomiosarkom; tumor centralnog ili perifernog nervnog sistema, kao što su, na primer astrocitom, neuroblastom, gliom (gliom visokog stepena) ili švanom; melanom (npr maligni ili metastatički melanom); seminom; teratokarcinom; osteosarkom; keratoakantom; tiroidni folikularni kancer; ili Kapošijev sarkom. Sledeći primer tumora mezenhimalnog porekla je Juingov sarkom.

[0144] Jedna podgrupa kancera obuhvata karcinom, na primer, karcinom bešike, dojke, debelog creva (npr. kolorektalne karcinome kao što adenokarcinom debelog creva i adenom debelog creva), bubrega, epiderma, jetre, pluća, kao što su, na primer, adenokarcinom, kancer malih ćelija pluća i karcinomi ne-malih ćelija pluća; žučne kese, jajnika, pankreasa, kao što je npr. egzokrini pankreasni karcinom, želuca, tiroidne žlezde, prostate, gastrointestinalnog sistema, kao što su, npr. gastrointestinalni stromalni tumori, ili kože, kao što je, na primer, karcinom skvamoznih ćelija; hematopoezni tumor limfoidne loze, kao što su, na primer, leukemija, akutna limfocitna leukemija, hronična limfocitna leukemija, limfom B-ćelija (kao što je difuzni B limfom ćelija), limfom T-ćelija, Hodžkinov limfom. ne-Hodžkinov limfom. limfom trepljastih ćelija, ili Burkitov limfom; hematopoezni tumor mijeloidne loze, uključujući akutnu mijeloidnu leukemiju, hronične mijeloidne leukemije, mijelogene leukemije, i imatinib senzibilne i refraktorne hronične mijelogene leukemije, mijelodisplastični sindrom, bortezomib senzibilni i refraktorni multipli mijelom, mijeloproliferativnu bolest ili promijelocističnu leukemiju, tiroidni folikularni kancer; tumor mezenhimalnog porekla, kao što su, na primer, fibrosarkom ili rabdomiosarkom; tumor centralnog ili perifernog nervnog sistema, kao što su, na primer, astrocitom, gliom (gliom visokog stepena); melanom (npr. maligni ili metastatički melanom); osteosarkom; ili tiroidni folikularni kancer. Sledeći primer tumora mezenhimalnog porekla je Juingov sarkom.

[0145] Jedna poželjna grupa kancera sastoji se od čvrstih tumora izabranih između metastatičkog kancera dojke koji je HER2 pozitivan; adenokarcinoma prostate; metastatičkog melanoma; karcinoma ne-malih ćelija pluća (NSCLC); karcinoma malih ćelija pluća (SCLC): glioma visokog stepena: gastrointestinalnih stromalnih tumora (GIST); kolorektalnog kancera; glioblastoma; melanoma, metastatičkog tiroidnog kancera; kancera prostate; i rektalnog kancera.

[0146] U okviru ove grupe kancera, posebna podgrupa se sastoji od kolorektalnog kancera; glioblastoma; melanoma; metastatičkog tiroidnog kancera; kancera prostate; i rektalnog kancera

[0147] Kanceri mogu biti kanceri koji su osetljivi na inhibiciju Hsp90, a takvi kanceri se mogu odrediti metodom koji je opisan u delu pod naslovom "Dijagnostički postupci"

[0148] Jedna grupa kancera obuhvata humane kancere dojke (npr. primarne tumore dojke, kancer dojke sa negativnim nalazom u limfnim čvorovima, invazivne kanalne adenokarcinome dojke, ne-endometrioidne kancere dojke); i mantle ćelijske limfome. Pored toga, drugi kanceri su kolorektalni i endometrijumski kanceri.

[0149] Sledeći podskup kancera obuhvata hematopoezne tumore i limfoidne i mijeloidne loze, na primer, akutnu limfoblastičnu leukemiju, hroničnu limfocitnu leukemiju (i T, i B ćelija), akutnu mijeloidnu leukemiju, hroničnu mijeloidnu leukemiju, mantle ćelijski limfom i limfom B-ćelija (kao što je difuzni B limfom velikih ćelija), a opciono dalje obuhvata hroničnu mijelogenu leukemiju i multipli mijelom.

[0150] Poželjni podskup kancera se sastoji od ErbB2-pozitivnog kancera dojke, prostate, pluća, i želuca; hronične mijeloidne leukemije; kancera prostate zavisnog od androgenog receptora; Flt3-zavisne akutne mijeloidne leukemije; melanoma povezanog sa Braf mutacijom; multiplog mijeloma; velcade refraktornog multiplog mijeloma; i gastrointestinalnih stromalnih tumora (GIST).

[0151] Od ovih, posebno poželjni kanceri su multipli mijelomi i velcade refraktorni tipovi tumora koji su ovde definisani.

[0152] Sledeći poželjni podskup kancera se sastoji od hormonski refraktornog kancera prostate, metastatičkog melanoma, HER2 pozitivnog kancera dojke, mutantnog EGFR pozitivnog karcinoma ne-malih ćelija pluća i glivek rezistentnih gastrointestinalnih stromalnih tumora.

[0153] Sledeći poželjni podskup kancera se sastoji od hormonski refraktornog kancera prostate, metastatičkog melanoma, HER2 pozitivnog kancera dojke, mutantnog EGFR pozitivnog karcinoma ne-malih ćelija pluća, karcinoma malih ćelija pluća i gastrointestinalnih stromalnih tumora.

[0154] Hsp90 inhibitori bi se takođe mogli primeniti za lečenje drugih stanja kao što su virusne infekcije, parazitske bolesti, autoimune bolesti (npr. multipla skleroza i lupus eritematozus), neuro-degenerativni poremećaji (npr. Alchajmerova bolest), zapaljenja, dijabetes tipa I i II, ateroskleroza, srčane bolesti i kseroderma pigmentozum (kao nasledni multisistemski poremećaj reparacije DNK koji nije kancer, ali koji ima predispoziciju prema sa UV-indukovanom kanceru kože).

[0155] Hsp90 inhibitori bi takođe mogli biti klinički korisni kod transplantacija i imunosupresije

[0156] Hsp90 inhibitori bi takođe mogli biti klinički korisni kod prethodno opisanih bolesti kada se primenjuju u kombinaciji sa postojećim ili novim terapeutskim agensima.

[0157] Bazirano na aktivnostima Hsp90 klijent proteina i eksperimentalnim dokazima, sledeći poremećaji bi mogli biti posebno osetljivi na lečenje sa Hsp90 inhibitorima.

ErbB2- pozitivni kancer dojke, prostate, pluća i želuca

[0158] Prekomerna ekspresija ErbB2 (HER-2) se pojavljuje približno kod 30 % kancera dojke i povezana je sa lošom prognozom i rezistencijom na lekove (Tsugawa et. al., 1993. Oncologv 1993; 50: 418).

Mutantni EGFR kod kancera pluća

[0159] Somatske mutacije u domenu kinaze receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR), uključujući L858R i delecije egzona 19, predstavljaju osnovu reaktivnosti na gefitinib i erlotinib kod kancera ne-malih ćelija pluća (engl. non-small cell lung cancer, skr. NSCLC). Stečena rezistencija na ove inhibitore tirozin kinaze je u nekim slučajevima posredovana drugom mutacijom, T790M Ansamicinski antibiotici, kao što je geldanamicin, potentno inhibiraju protein toplotnog šoka 90 (Hsp90), promovišući ubikvitinom posredovanu degradaciju onkogenih kinaza koje zahtevaju šaperone za pravilno konformaciono savijanje. Izlaganje EGFR-mutantnih ćelijskih linija geldanamicmu indukovalo je značajnu depleciju fosfo-Akt i ciklin D 1, kao i apoptozu. Ovi podaci sugerišu da je mutaciona aktivacija EGFR u vezi sa stabilnosti Hsp90 i da inhibicija Hsp90 može predstavljati novu strategiju za lečenje EGFR-mutantnog

NSCLC.

Hronična mijeloidna leukemiia

[0160] Nenormalni BCR-Abl protein se stvara usled hromozomske translokacije i rezultuje konstitutivno aktivnim domenom Abl kinaze. Ova pojava translokacije se pokazala kao uzrok za CML. P210BcrAbl je poznati Hsp90 klijent protein. Tretiranje BCR-Abl pozitivne ćelijske linije K562 sa inhibitorom Hsp90 indukovalo je apoptozu. Inhibitor Bcr-Abl Gleevec<®>takođe indukuje apoptozu u K562 ćelijama, međutim, K562 ćelije koje su rezistentne na Gleevec"" još uvek zadržavaju senzibilnost prema inhibitonma Hsp90 (Gorreet. al. 2002, Blood 100: 3041-3044).

Kancer prostate zavisan od androgenog receptora

[0161] Androgeni receptor kinaze je Hsp90 klijent protein. Testosteron ostaje primerna terapija za nelokalizovanu bolest, mada je neizbežan razvoj rezistencije. U nekim slučajevima rezistencija se razvija kao posledica mutacije koja se pojavljuje u androgenom receptoru prenoseći signalizaciju nezavisnu od liganda. Pod ovim okolnostima potiskivanje regulacije ekspresije androgenog receptora, koje sledi posle inhibicije Hsp90, predstavlja potencijalni terapeutski pristup.

[0162] Paralelni sistem postoji kod kancera dojke zavisnih od estrogena

Akutna mijeloidna leukemiia zavisna od Flt3

[0163] Interna duplikacija receptora tirozin kinaze Flt3 dovodi do njegove konstitutivne aktivacije i onkogeneze. Ove interne duplikacije su uočene kod 20% od svih analiziranih slučajeva AML i predstavljaju indikaciju loše prognoze. Pokazalo se da inhibicija Tlt3 signalizacije dovodi do prolaznih reakcija. Predviđa se da će inhibitori Hsp90 biti klinički korisni za ove pacijente, pošto je Flt3 Hsp90 klijent protein (Bali et. al., 2004 Kancer Res. 64(10):3645-52).

Melanom povezan sa Braf mutacijom

[0164] Braf kodira serin/treonin kinazu koja je mutirana kod 70% svih melanoma. 80% njih predstavlja pojedinačnu V599E tačku mutacije koja prenosi povećanu aktivnost kinaze na BRAF Ova mutacija se takođe transformiše u NIH3T3 ćelijama (Bignell et. al., 2002 Nature, 417(6892) 949-54).

Multipli mijelom

[0165] Inhibitor Hsp90 17-AAG potentno inhibira proliferaciju ćelijskih linija bortezomib refraktornog multiplog mijeloma. Nivoi na ćelijskim površinama IGF-1R i IL-6R su takođe smanjeni kod MM-1 ćelija tretiranih sa 17-AAG (Mitsiades et. al., Blood 107:1092-1100, 2006). Autoknna stimulacija ćelija multiplog mijeloma, kao i parakrina stimulacija stromalnih ćelija koštane srži sa IL-6 takođe su smanjene negativnom regulacijom Hsp90 klijenta IKK.

Velcade refraktorni multipli mijelom

[0166] Jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu se koristiti u lečenju velcade refraktornih tipova tumora uključujući lečenje pacijenata sa multiplim mijelomom, mantle ćelijskim limfomom, indolentnim ne-Hodžkinovim limfomom, stadijumom IIIB i IV bronhioloalveolarnog karcinoma, uznapredovalim kancerom ne-malih ćelija pluća, dojke, prostate, jajnika i ne-Hodžkinovog limfoma.

Gastrointestinalni stromalni tumori ( GIST)

[0167] GIST tumori su bolest koja je posebno zavisna od aktivacije ili prekomerne ekspresije faktora rasta (npr. c-kit)

B- CLL

[0168] ZAP-70 je Hsp90 klijent protein u cirkulišućim limfocitima pacijenata sa CLL, ali ne u odgovarajućim T ćelijama gde je ova kinaza normalno izražena Zbog toga je ZAP-70 jedinstven među identifikovanim Hsp90 klijentima, pošto je njegova šaperonska zavisnostuslovljenatipom ćelije u kojoj je izražen.

[0169] Druga stanja ili poremećaji za koje inhibitor Hsp90 može biti klinički koristan obuhvataju sledeće, ali nisu ograničena na njih:

Neurodegenerativni poremećaji

[0170] Hantingtonova bolest (HD) je progresivni neurodegenerativni poremećaj za koji ne postoji delotvomo lečenje. GA inhibicija Hsp90 i rezultujuća pozitivna regulacija Hsp-ova su delotvorne za sprečavanje Hantingtonove agregacije proteina u nervnim ćelijama (Sittleret. al., 2001, Human Molecular Genetics, tom 10, br 12 1307-1315). Pozitivna regulacija HSP takođe može biti klinički korisna kod drugih bolesti sa pogrešnim savijanjem proteina, npr. kod CJD i Alchajmera

Zapaljenske bolesti, uključujući reumatoidni artritis, astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća i

zapaljenske bolesti creva

[0171] Pokazalo se da GA razdvaja HSF-1 od Hsp90, što dovodi do aktivacije i nuklearne translokacije HSF-1. HSF-1 potom deluje kao faktor transkripcije za uvođenje Hsp90 i Hsp70. Indukcija Hsp70 je uključena u rešavanje zapaljenja kod indukovanog mišjeg modela edema (lanaro et al., 2004 Human Molecular Genetics, 2001, tom 10, br. 12 1307-1315). GA tretman je dodatno inhibirao aktivaciju IkappaB kinaze (IKK) sa TNF- ili PMA. IKK je regulator Nf-kB i Ap-1 (Broemer et. al. 2004) Ap-1 i Nf-kB je glavni faktor transkripcije koji dovodi do proizvodnje proinflamatornih citokina (Yeo et. al, 2004 Biochem Biophvs Res Commun. 30; 320(3):816-24). Stabilnost transknpata proinflamatornih citokina je takođe regulisana inhibicijom p38 MapK (Wax et al., 2003. Rheumatism tom 48, br 2. str 541-550).

Ateroskleroza

[0172] Poznato je da zapaljenje i imune ćelije igraju centralnu ulogu u inicijaciji i progresiji humane ateroskleroze (Rigano etal., Ann. N. Y. Acad. Sci, 2007, 1107:1-10) i predloženo je da Hsp90 reaguje kao autoantigen kod karotidne ateroskleroze. Riganoet al.su našli specifična antitela i ćelije protiv Hsp90 u serumima 60% testiranih pacijenata koji su bolovali od karotidnih aterosklerotičnih plakova, ali ne i specifična antitela ili T ćelije usmerene na Hsp90 u serumima zdravih pacijenata. Zbog toga inhibitori Hsp90 mogu biti korisni za lečenje ili prevenciju ateroskleroze

Bolesti povezane sa angiogenezom, uključujući tu: tumorsku angiogenezu, psorijazu, reumatoidni artritis

i dijabetičarsku retinopatim

[0173] Indukcija angiogeneze je regulisana sa Hsp90 klijent proteinima eNOS i Akt u endotelijalnim ćelijama (Sun i Liao, 2004 Arterioscler Thromb Vase Biol. 24(12):2238-44). Supresija hipoksijom indukovanog faktora (engl. hypoxia-inducible factor, skr. HIF)-1a takođe može smanjiti rast, angiogenezu i sazrevanje krvnih sudova kod tumora želuca u mišjem modelu (Stoeltzing et al., 2004 J Natl Kancer Inst; 96:946-956 )

Tip I i tip II dijabetesa

[0174] Inhibicija Hsp90 ima značajan efekat na Akt signalizaciju kao i na e-nos. Ovo su dva ključna regulatora kod visokog nivoa glukoze indukovanog apoptozom endotelijalnih ćelija kod tipa I dijabetesa (Lin et. al., 2005 J Cell Biochem. 1; 94(1):194-201) i razvoja hipertenzije kod tipa II dijabetesa (Kobavashi et al., 2004 Hypertension. 44(6):956-62.)

Imunosupresija i transplantacija

[01175] Pokazalo se da inhibicija Hsp90 negativno reguliše Lck, tirozin kinazu specifičnu za T-ćelije koja je neophodna za aktivaciju T-ćelija (Yorgin et. al., 2000 J Immunol 15; 164(6) 2915-23.)

Srčane bolesti

[0176] Srčana ishemijaje najčešći uzrok smrti u zapadnom svetu. Hsp-ovi, a naročito Hsp70 (indukovan radiološkim lečenjem) su ispoljili kardioprotektivno dejstvo kod pacovskih kardiomiocita (Griffin et. al., 2004). Inhibicija Hsp90 je rezultovala oslobađanjem HSF-1 iz šaperonskog kompleksa i njegovom posledičnom aktivacijom Hsp gena. Inhibicija Hsp90 takođe dovodi do negativne regulacije HIF-1, za koji se pokazalo da ima ulogu u patogenezi ishemijskih srčanih bolesti i infarktu.

Infektivne bolesti

[0177] Hepatitis C virusna NS2/3 proteaza je Hsp90 klijent protein i dejstvo Hsp90 je neophodno za procesiranje i replikaciju virusa (Whitney et. al., 2001. Proc Natl Acad Sci USA 20;98(24):13931-5).

Parazitske bolesti

[0178] Utvrđeno je da geldanamicin (GA) ima antimalančno dejstvo na Hsp90 ortolog nađen kod Plasmodium falciparum-a Rast Plasmodiuma je inhibiran sa GA sa ICb0sličnim kao što je onaj koji je uočen kod hlorkvina. GA je takođe delotvoran protiv sojeva Plasmodium falciparum rezistentnih na hlorkvin (Kumar et. al., 2003 Malar J.15; 2(1):30)

Inhibicija, prevencija ili preokret razvoja rezistencije na lekove

[0179] Kao što je gore objašnjeno, modulatori ili inhibitori funkcije proteina stresa generalno (a naročito Hsp90) predstavljaju klasu hemoterapeutika sa potencijalom za: (i) senzibilizaciju malignih ćelija na antikancerske lekove i/ili tretmane; (ii) ublažavanje ili smanjenje učestanosti pojave rezistencije na antikancerske lekove i/ili tretmane; (iii) preokretanje rezistencije na antikancerske lekove i/ili tretmane; (iv) potenciranje aktivnosti antikancerskih lekova i/ili tretmana; (v) odlaganje ili sprečavanje pojave rezistencije na antikancerske lekove i/ili tretmane.

[0180] Shodno tome, pronalaskom su dalje realizovani: • Jedinjenje formule (1 a), (1b) ili (1c) ili bilo koji od njegovih primera izvođenja, podgrupa, podskupova, poželjnih izvođenja ili primera koji su ovde definisani za primenu u metodu za profilaksu ili lečenje (ili ublažavanje ili smanjenje učestalosti pojave) bolesti, stanja ili poremećaja posredovanih sa Hsp90, koji metod sadrži davanje jedinjenja subjektu kome je to potrebno, pri čemu ta bolest, stanje ili poremećaj posredovano sa Hsp90 razvoj je rezistencije na lek za kancer • Jedinjenje formule (1 a), (1 b) ili (1c) ili bilo koji od njegovih primera izvođenja, podgrupa, podskupova, poželjnih izvođenja ili primera koji su ovde definisani za primenu u metodu za: (i) senzibilizaciju malignih ćelija na antikancerski lek; (u) ublažavanje ili smanjenje učestanosti pojave rezistencije na antikancerske lekove i/ili tretmane; (in) preokretanje rezistencije na antikancerske lekove i/ili tretmane; (iv) potenciranje aktivnosti antikancerskog leka; (v) odlaganje ili sprečavanje pojave rezistencije na antikancerski lek, koji metod sadrži davanje jedinjenja subjektu kome je to potrebno • Jedinjenje formule (1a), (1b) ili (1c) ili bilo koji od njegovih primera izvođenja, podgrupa, podskupova, poželjnih izvođenja ili primera koji su ovde definisani za primenu u metodu za lečenje kancera, koji metod sadrži davanje jedinjenja subjektu kome je to potrebno, pri čemu je taj metod karakterisan odsustvom rezistencije na lek • Jedinjenje formule (1a), (1b) ili (1c) ili bilo koji od njegovih primera izvođenja, podgrupa, podskupova, poželjnih izvođenja ili primera koji su ovde definisani za primenu u metodu za profilaksu ili lečenje (ili ublažavanje ili smanjenje učestanosti pojave) bolesti, stanja ili poremećaja posredovanih sa Hsp90 kod subjekta koji je podvrgnut lečenju sa terapeutskim agensom (kao što je anti-kancerski agens), koji metod sadrži davanje jedinjenja subjektu, pri čemu bolest, stanje ili uslov posredovano sa Hsp90 je razvoj rezistencije na pomenuti terapeutski agens. • Jedinjenje formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo koji od njegovih primera izvođenja, podgrupa, podskupova, poželjnih izvođenja ili primera koji su ovde definisani za primenu u metodu za: (i) senzibilizaciju malignih ćelija na antikancerski agens; (ii) ublažavanje ili smanjenje učestanosti pojave rezistencije na antikancerski agens; (iii) preokretanje rezistencije na antikancerski agens; (iv) potenciranje aktivnosti antikancerskog agensa; (v) odlaganje ili sprečavanje pojave rezistencije na antikancerski agens, koji metod sadrži davanje jedinjenja subjektu koji je podvrgnut lečenju sa pomenutim anti-kancerskim agensom. • Jedinjenje formule (1a), (1b) ili (1c) ili bilo koji od njegovih primera izvođenja, podgrupa, podskupova, poželjnih izvođenja ili primera koji su ovde definisani za primenu u metodu za lečenje kancera kod subjekta koji je podvrgnut lečenju sa anti-kancerskim agensom, koji metod sadrži davanje jedinjenja subjektu kome je to potrebno, pri čemu je taj metod karakterisan odsustvom rezistencije na lek koji je anti-kancerski agens.

Biološka aktivnost

[0181] Biološka aktivnost (npr. kao inhibitora Hsp90) fenolnih jedinjenja koja potiču od prolekova

jedinjenja prema pronalasku, može se izmeriti korišćenjem testova kao što je opisano u primerima dole, na primer, eksperimentima sa izotermalnom titracionom kalonmetrijom (ITC) koji su opisani u primeru 46 i testovima antiproliferativne aktivnosti koji su opisani u primeru 47 Nivo aktivnosti koji su pokazala data jedinjenja u ITC testu može biti definisan kao K(ivrednost, a poželjna jedinjenja prema predmetnom pronalasku su jedinjenja koja imaju Kdvrednost manju od 1 mikromola, i poželjnije manju od 0,1

mikromola. U testovima antiproliferativne aktivnosti, nivo aktivnosti koji je ispoljilo dato jedinjenje u testu može se definisati kao IC50vrednost, a poželjna jedinjenja prema predmetnom pronalasku su jedinjenja koja imaju IC50vrednost manju od 1 mikromola, a poželjnije manju od 0,1 mikromola.

hERG

[0182] U kasnim 1990-tim više lekova, odobrenih od strane US FDA, moralo je da bude povučeno iz prodaje u US kada je utvrđeno da su ona bila uključena u smrti izazvane srčanom disfunkcijom. Kao

posledica toga je otkriveno da se kao neželjeno dejstvo ovih lekova razvila aritmija izazvana blokiranjem hERG kanala u srčanim ćelijama. hERG kanal je jedan iz familije kanala za kalijumove jone, čiji prvi član je identifikovan u kasnim 1980-tim kod mutantne Drosophila melanogaster voćne mušice (vidi Jan, L Y i Jan, Y.N. (1990). A Superfamilv of Ion Channels. Nature, 345(6277):672). Biofizička svojstva hERG

kanala za kalijumove jone su opisana kod Sanguinetti, M.C., Jiang, C , Curran, M.F , i Keating, M T.

(1995). A Mechanistic Link Betvveen an Inherited i an Acquired Cardiac Arrhvthmia: HERG encodes the Ikr potassium channel. Cell, 81:299-307, i Trudeau, M.C., Warmke, J.VV., Ganetzkv, B., i Robertson, GA. (1995). HERG, a Human Invvard Rectifier in the Voltage-Gated Potassium Channel Familv. Science, 269:92-95.

[0183] Eliminacija hERG blokirajuće aktivnosti ostaje važna za razmatranje pri razvoju bilo kog novog leka.

[0184] Takođe je otkriveno da mnoga fenolna jedinjenja od kojih se dobija prolek jedinjenja prema pronalasku imaju nisku hERG aktivnost i dobru selektivnost između Hsp90 inhibitorne aktivnosti, i hERG aktivnosti.

[0185] Poželjni prolekovi jedinjenja su prolekovi jedinjenja fenolnih jedinjenja koji imaju srednje IC50vrednosti u odnosu na hERG koje su veće od 30 puta, ili veće od 40 puta, ili veće od 50 puta od IC50vrednosti jedinjenja u testovima ćelijske proliferacije. Poželjni prolekovi su prolekovi fenolnih jedinjenja koji imaju srednje IC!)0vrednosti u odnosu na hERG koje su veće od 5 pM, poželjnije veće od 10 pM, i najpoželjnije veće od 15 pM. Neka fenolna jedinjenja prema pronalasku imaju srednje IC50 vrednosti u odnosu na hERG koje su veće od 50 pM.

[0186] Jedinjenja prema pronalasku imaju poželjna ADME svojstva, a naročito bolju oralnu bioraspoloživost od roditeljskih fenolnih jedinjenja.

Lećenie bola, neuropati| a, moždanog udara i srodnih stania

[0187] Jedinjenja prema pronalasku imaju Hsp90 inhibirajuću ili modulišuću aktivnost i zbog toga mogu biti korisna za primenu u lečenju, ublažavanju ili prevenciji izvesnih bolesti i stanja posredovanih sa cdk5.

[0188] Shodno tome, pronalaskom je realizovana primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za lečenje bola.

[0189] Prema sledećem aspektu, pronalaskom je realizovana primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za profilaksu ili lečenje moždanog udara.

[0190] Prema sledećem aspektu, pronalaskom je realizovana primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za primenu kao neuroprotektivnog agensa.

[0191] Prema drugim aspektima, pronalaskom su realizovani:

■ Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za primenu u lečenju bola.

■ Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za primenu u smanjenju ili eliminaciji bola kod pacijenta (npr. sisara kao što je čovek) koji pati od bola. ■ Primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za primenu u smanjenju ili eliminaciji bola kod pacijenta (npr. sisara kao što je čovek) koji pati od bola. ■ Primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za lečenje jednog ili više od sledećih: nocicepcije, somatskog bola, visceralnog bola, akutnog bola, hroničnog bola, hiperalgezije, alodinije, postoperativnog bola, bola usled hipersenzibilnosti, glavobolje, zapaljenskog bola (reumatskog, zubnog, dismenoreje ili infekcije), neurološkog bola, muskuloskeletnog bola, bola u vezi sa kancerom ili vaskularnog bola. ■ Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za primenu u lečenju jednog ili više od sledećih: nocicepcije, somatskog bola, visceralnog bola, akutnog bola, hroničnog bola, hiperalgezije, alodinije, postoperativnog bola, bola usled hipersenzibilnosti, glavobolje, zapaljenskog bola (reumatskog, zubnog, dismenoreje ili infekcije), neurološkog bola, muskuloskeletnog bola, bola u vezi sa kancerom ili vaskularnog bola. ■ Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za primenu u profilaksi ili lečenju moždanog udara. ■ Jedinjenje formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo koji od njihovih primera izvođenja, podgrupa, podskupova, poželjnih izvođenja ili primera koji su ovde definisani za primenu u metodu za profilaksu ili lečenje moždanog udara kod pacijenta kao što je sisar (npr. čovek), koji metod sadrži davanje pacijentu terapeutski delotvorne količine jedinjenja. ■ Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za primenu kao neuroprotektivni agens. ■ Jedinjenje formule (1 a), (1 b) ili (1 c) ili bilo koji od njihovih primera izvođenja, podgrupa, podskupova, poželjnih izvođenja ili primera koji su ovde definisani za primenu u metodu sprečavanja ili smanjenja oštećenja neurona kod pacijenta koji boluje od moždanog udara, koji metod sadrži davanje pacijentu delotvorne neuroprotektivne količine jedinjenja « Primena jedinjenja prema pronalasku koe je ovde definisano za dobijanje leka za prevenciju ili smanjenje rizika od moždanog udara kod pacijenata sa rizikom od moždanog udara, na primer, kod pacijenta koji ima jedan ili više faktora rizika izabranih između vaskularnog zapaljenja, ateroskleroze, arterijske hipertenzije, dijabetesa, hiperlipidemije i atnjalne fibrilacije. ■ Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za prevenciju ili smanjenje rizika od moždanog udara kod pacijenata sa rizikom od moždanog udara, na primer, kod pacijenta koji ima jedan ili više faktora rizika izabranih između vaskularnog zapaljenja, ateroskleroze, arterijske hipertenzije, dijabetesa, hiperlipidemije i atrijalne fibrilacije. ■ Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za primenu u profilaksi ili lečenju bolesti, stanja ili poremećaja posredovanih sa kinazom 5 zavisnom od ciklina. ■ Primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za profilaksu ili lečenje bolesti, stanja ili poremećaja posredovanih sa kinazom 5 zavisnom od ciklina. ■ Primena jedinjenja prema pronalasku koji su ovde definisana za dobijanje leka za profilaksu ili lečenje bolesti, stanja ili poremećaja posredovanih sa cdk5 ili p35. ■ Primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za profilaksu ili lečenje bolesti, stanja ili poremećaja posredovanih sa cdk5 ili p35, pri čemu je pomenuta bolest, stanje ili poremećaj različita od Alchajmerove bolesti, Hantingtonove bolesti ili Krojcfeld-Jakobove bolesti. ■ Primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za profilaksu ili lečenje bolesti, stanja ili poremećaja posredovanih sa cdk5 ili p35, pri čemu pomenuta bolest, stanje ili poremećaj nije neurodegenerativna bolest. « Primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za profilaksu ili lečenje bolesti ili stanja karakterisanih sa povišenim nivoima cdk5 ili p35 ■ Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za primenu u profilaksi ili lečenju bolesti, stanja ili poremećaja posredovanih sa cdk5 ili p35, pri čemu je pomenuta bolest, stanje ili poremećaj različita od Alchajmerove bolesti, Hantingtonove bolesti ili Krojcfeld-Jakobove bolesti ■ Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za primenu u profilaksi ili lečenju bolesti ili stanja karakterisanih povišenim nivoima cdk5 ili p35, pri čemu pomenuta bolest, stanje ili poremećaj nije neurodegenerativna bolest. ■ Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za primenu u profilaksi ili lečenju bolesti ili stanja karakterisanih povišenim nivoima cdk5 ili p35. ■ Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za primenu u profilaksi ili lečenju neuropatije, kao što je periferna neuropatija, različite od Alchajmerove bolesti, Hantingtonove bolesti ili Krojcfeld-Jakobove bolesti ■ Primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za profilaksu ili lečenje neuropatije, kao što je periferna neuropatija, različite od Alchajmerove bolesti, Hantingtonove bolesti ili Krojcfeld-Jakobove bolesti.

Antimikotićka, anti- protozoalna, anti- virusna i anti- parazitska aktivnost

[0192] Jedinjenja prema predmetnom pronalasku i njihove kisele adicione soli i kristalni oblici mogu imati antimikotičku aktivnost, anti-protozoalnu aktivnost i anti-parazitsku aktivnost.

[0193] Jedinjenja prema pronalasku mogu biti naročito korisna za lečenje infekcija patogenim gljivicama, protozoama i parazitima, pri čemu je infekcija patogenom normalno povezana sa reakcijom antitela na HSP90.

[0194] U jednom primeru, pronalaskom su realizovana jedinjenja prema pronalasku koja su ovde definisana za primenu kao antimikotički agensi

[0195] Primeri gljivica obuhvataju one koje su patogene kod ljudi i drugih životinja, na primer: ■ Candida vrste, kao što suCandida albicans i Candida tropicalis;

■ Crvptococcus vrste, kao što suCryptococcus neoformans i Cryptococcal meningitis:

■ Aspergillus vrste, kao što suAspergillus fumigatus. Aspergillus flavusiAspergillus niger.

'Microsporum vrste, kao što suMicrosporum canisiMicrosporum gypseum:

■ Epidermophvton vrste; ■ Trichophvton vrste, kao što suTrichophyton equinum, Tnchophyton mentagrophytesiTrichophyton rubrum; ■ Epidermophyton floccosum; • Exophiala werneckn;• Fusarium vrste, kao što suFusanum solani; • Sporothrix schencku;• Penicillium vrste, kao što suPenicillium rubrum;

■ Altermaria vrste;

• Ceratocvstis pilifera,

Chrysosporium pruinosum;

• Helminthsporium vrste; ■ Paecilomyces variotti; ■ kvasci, na primer,Saccharomyces cerevisiaei Pitvrosporum vrste, kao što suPityrosporum orbiculareiPityrosporum ovale;• Histoplasma vrste, kao što suHistoplasma capsulatum;

'Coccidiodes vrste;

'Paracoccidioides vrste; i

■ Blastomvces vrste.

[0196] U sledećem primeru izvođenja, pronalaskom su realizovana jedinjenja prema pronalasku koja su ovde definisana za primenu kao antiprotozoalni agensi.

[0197] Primeri protozoa obuhvataju:■ Trypanosoma cruzi;

Leishmaniavrste;na primer,L. donovanikompleks (Ldonovani, L. infantum.iL. chagasi), L.

mexicanakompleks (3 main vrste -L mexicana. L amazonensis.iL. venezuelensis) ; L. tropica: L. major, L. aethiopica;i podrod Viannia sa četiri glavne vrste( L. ( V.) braziliensis. L ( V.)

guyanensis, L ( V.) panamensis,iL. ( V.) peruviana).

• Toxoplasma gondii: i

Trichomonas vaginalis.

[0198] U sledećem primeru izvođenja, pronalaskom su realizovana jedinjenja prema pronalasku koja su ovde definisana za primenu kao antiparazitski agensi

[0199] Primeri parazita obuhvataju parazitske crve kao što su: ■ parazitski valjkasti crvi kao što jeAscaris lumbricoides;

'parazitski pljosnati crvi kao što su parazitski trematoda crvi, npr Schistosoma mansoni

[0200] Pronalaskom su takođe realizovaniinter alia:Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za primenu u profilaksi ili lečenju gljivične,

protozoalne ili parazitske bolesti, stanja ili poremećaja (različitih od bolesti, stanja ili poremećaja izazvanim Plasmodium falciparum-om), na primer, bolesti, stanja ili poremećaja karakterisanih reakcijom antitela na Hsp90.

Primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za profilaksu ili lečenje gljivične, protozoalne ili parazitske bolesti, stanja ili poremećaja (različitih od bolesti, stanja ili poremećaja izazvanih Plasmodium falciparum-om). na primer, bolesti, stanja ih poremećaja karakterisanih reakcijom antitela na Hsp90.

Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za primenu u profilaksi ili lečenju gljivične

bolesti ili stanja, na primer, bolesti, stanja ili poremećaja karakterisanih reakcijom antitela na Hsp90.

Primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za profilaksu ili lečenje gljivične bolesti, stanja ili poremećaja, na primer, bolesti, stanja ili poremećaja karakterisanih reakcijom antitela na Hsp90

Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za primenu u prevenciji, zaustavljanju ili

preokretanju infekcija kod životinje (kao što je sisar, npr. čovek) sa patogenim gljivicama.

Primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za prevenciju,

zaustavljanje ili preokretanje infekcija kod životinje (kao što je sisar, npr. čovek) sa patogenim gljivicama.

Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za bilo koju od primena i metoda koji su gore

navedeni i koji su ovde opisani na drugim mestima.

Primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za profilaksu ili

lečenje bilo koje bolesti, stanja ili poremećaja koji su ovde opisani.

Kombinacija jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano sa pomoćnim jedinjenjem koje je

antimikotički agens (npr azolni antimikotički agens)

Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano sa

pomoćnim jedinjenjem koje je antimikotički agens (npr. azolni antimikotički agens).

Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za primenu u prevenciji, smanjenju ili preokretanju rezistencije na antimikotički agens, anti-protozoalni agens ili anti-parazitski agens (prvenstveno antimikotički agens) koji se daje sa njim

Primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za koadministraciju sa antimikotičkim agensom, anti-protozoalnim agensom ili anti-parazitskim agensom (prbndzbrno antimikotičkim agensom) za sprečavanje, smanjenje ili preokretanje razvoja rezistencije na antimikotički agens, anti-protozoalni agens ili anti-parazitski agens.

Jedinjenje formule (1a), (1 b) ili (1 c) ili bilo koji od njegovih primera izvođenja, podgrupa,

podskupova, poželjnih izvođenja ili primera koji su ovde definisani za primenu u metodu za: (i) senzitivizaciju gljivičnih, protozoalnih ili parazitnih ćelija na antimikotički. anti-protozoalni ili anti-parazitski lek; (ii) ublažavanje ili smanjenje učestanosti pojave rezistencije na antimikotički, antiprotozoalni ili anti-parazitski lek , (ni) preokretanje rezistencije na antimikotički, anti-protozoalni ili anti-parazitski lek; (iv) potenciranje aktivnosti antimikotičkog, anti-protozoalnog ili anti-parazitskog leka; (v) odlaganje ili sprečavanje pojave rezistencije na antimikotički, anti-protozoalni ili anti-parazitski lek, pri čemu taj metod sadrži davanje subjektu kome je to potrebno kombinacije jedinjenja sa pomenutim antimikotičkim, anti-protozoalnim ili anti-parazitskim lekom.

[0201] Kao što je opisano gore u uvodnom delu, utvrđeno je da jedinjenja koja imaju Hsp90 inhibitornu aktivnost pokazuju potentnu antimikotičku aktivnost i sprečavaju razvoj antimikotičke, a naročito od Hsp90 zavisne rezistencije na anti-mikotike Pored toga, utvrđeno je da inhibicija Hsp90 aktivnosti može da smanji razvoj rezistencije na uobičajeno primenjivane antimikotičke lekove kao što su azoli. Zbog toga se predočava da će jedinjenja prema pronalasku biti korisna u profilaksi ili lečenju niza gljivičnih bolesti i stanja i da će takođe biti korisna, kada se ko-administriraju sa drugim antimikotičkim lekovima kao što su azoli, za pojačanje aktivnosti antimikotičkih lekova

[0202] Antimikotička aktivnost jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu se proceniti određivanjem minimalne fungistatičke (inhibicione) koncentracije (m re ). Ovaj test se obično vrši pripremanjem niza ploča ili epruveta koje sadrže hranljivi medijum, pri čemu svaka ploča ili epruveta takođe sadrži i različitu koncentraciju testiranog jedinjenja, a onda inokulacijom medijuma sa vrstama gljivica. Posle perioda inkubacije ploče se ispituju vizuelno u pogledu prisustva ili odsustva rasta gljivica, m.i.c. je minimalna koncentracija koja je potrebna za sprečavanje rasta gljivica.

[0203] Jedinjenja se mogu primeniti u animalnoj medicini (na primer, u lečenju sisara kao što su ljudi).

[0204] Gljivične infekcije kod životinja protiv kojih se može primeniti jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano obuhvataju:

• kožne mikoze - tj. gljivične infekcije ograničene na spoljašnje slojeve kože i kose,

• kutane mikoze - tj. gljivične infekcije koje prodiru dublje u epiderm, ali su obično ograničene na keratinizovane slojeve kože, kose i noktiju; ■ subkutane mikoze - tj. gljivične infekcije koje obuhvataju dermis, subkutana tkiva, mišiće i fasciju; ■ sistemske mikoze zbog primarnih patogena (ovi obično primarno potiču iz plućima i mogu se proširiti na druge sisteme organa); i ■ sistemske mikoze zbog oportunističkih patogena (infekcije pacijenata sa imunim deficijencijama koji inače ne bi bili inficirani).

[0205] Posebni primeri gljivičnih bolesti za koja se jedinjenja prema pronalasku koja su ovde definisana mogu primeniti obuhvataju: ■ dermatofitne infekcije kao što su tinea versicolour (superficijalne, odn. površinske gljivične infekcije kože), tinea pedis (atletsko stopalo), tinea capitis (superficijalne gljivične infekcije na glavi), tinea barbae (gljivične infekcije kosmatih oblasti), tinea corpons (gljivična infekcija bezdlakih oblasti kože).

■ mukozne kandidijaze, kao što su oralna kandidijaza, ezofagitis i vaginalna kandidijaza.

■ invazivne kandidijaze ili kandidijaze unutrašnjih organa (kao što su npr. fungemija, endokarditis, i endoftalmitis).

■ kriptokokne infekcije, kao što je kriptokokni meningitis.

■ histoplazmozu

■ blastomikozu, gljivičnu infekciju pluća i povremeno kože.

■ invazivne gljivične infekcije (na primer, invazivna kandidijaza i invazivna aspergiloza) kod pacijenata sa oslabljenim imunim sistemom, kao što su pacijenti sa AIDS-om (npr. pacijenti pod tretmanom sa anti-AlDS lekovima), ili pod tretmanom sa drugim anti-kancerskim agensima,

'aspergiloze, kao što je alergijska bronhopulmonarna aspergiloza-,

■ aspergilomu.

■ intertrigo infekcije (gljivične infekcije koje se pojavljuju u prevojima kože npr. između prstiju na nogama ili rukama, u pazušnoj oblasti ili u oblasti prepona).

"madura mikozu (gljivična invazija tkiva stopala poznata takođe kao madura stopalo).

■ kokcidioidomikozu.

■ mukormikozu

■ blastomikozu.

■ geotrihozu.

■ hromoblastomikozu.

konidiosporozu.

■ histoplazmozu.

■ rinosporidozu.

■ nokaidioze.

■ para-aktinomikozu

■ peniciliozu.

■ monoliazu.

'sporotrihozu.

[0206] Gljivične infekcije od posebnog interesa su kandidijaza i aspergiloza.

[0207] Jedinjenja prema pronalasku takođe imaju anti-protozoalnu aktivnost i anti-parazitsku aktivnost. Antiprotozoalna aktivnost jedinjenja prema predmetnom pronalasku može se oceniti uobičajenim metodama, na primer, određivanjem minimalne inhibicione koncentracije (m.i.c.) ili 50% nivoa inhibicije (ICso).

[0208] Primeri protozoalnih i parazitskih bolesti, stanja ili poremećaja za koja se jedinjenja prema pronalasku mogu pokazati korisnim obuhvataju sledeće:

■ Šagaova bolest (tnpanozomijaza) - infekcija izazvana parazitomTrypanosoma cruzi.

• askarijaza - humana bolest izazvana parazitskim valjkastim crvomAscaris lumbricoides.

• lajšmanijaza - bolest izazvana parazitima roda Leishmania.

■ toksoplazmoza - parazitska bolest izazvana protozoomToxoplasma gondii.

■ šistozomijaza (Bilharzia) - bolest izazvana parazitom Schistoma mansonr

■ trihomonijaza - seksualno prenosiva bolest izazvano parazitskom protozoomTrichomonas

vaginalis.

Anti- virusna aktivnost

[0209] Kao što je objašnjeno gore u uvodnim delovima ove prijave, infekcija ćelije domaćina sa virusnom RNK/DNK rezultuje suštinskim preusmeravanjem ćelijske sinteze proteina prema ključnim virusnim proteinima kodiranim sa virusnom nukleinskom kiselinom, što često prouzrokuje prekomernu regulaciju proteina toplotnog šoka. Veruje se da jedna funkcija HSP indukcije može pomoći pri stabilizaciji i savijanju visokih nivoa 'stranog' proteina pri pripremi radi replikacije virusa i pokazano je ( Naakagavva er al.) da HSP 90 inhibitori mogu blokirati replikaciju virusa. Shodno tome, jedinjenja prema pronalasku mogu biti korisna za borbu protiv virusnih infekcija, na primer, blokiranjem ili inhibiranjem replikacije virusa.

[0210] Zbog toga je prema sledećem aspektu pronalaskom realizovano jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za primenu u profilaksi ili lečenju virusne infekcije (ili virusne bolesti)

[0211] Prema sledećim aspektima pronalaskom su realizovani: Primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za profilaksu ili lečenje virusne infekcije (ili virusne bolesti).

Jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano za primenu u blokiranju ili inhibiranju replikacije

virusa u organizmu domaćinu (npr. životinji, kao što je sisar (npr. čovek)).

Primena jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano za dobijanje leka za primenu u blokiranju ili inhibiranju replikacije virusa u organizmu domaćinu (npr. životinji, kao što je sisar (npr. čovek))

[0212] Primeri virusnih infekcija koje se mogu lečiti sa jedinjenjima prema pronalasku obuhvataju infekcije sa jednim ili više od sledećih virusa.

o pikorna virusi, kao što su rino virusi (virus obične kijavice), koksaki virus (npr. koksaki B virus); i

virus slinavke i šapa,

o hepatitis virusi, kao što su hepatitis A virus (HAV), hepatitis B virus (HBV), hepatitis C virus

(HCV), hepatitis D virus (HDV) i hepatitis E virus (HEV),

o korona virusi (npr. virus obične kijavice i teški akutni respiratorni sindrom (SARS) virus)

o adenovirusi, kao što su humani adenovirusi (izazivaju respiratorne i konkjuktivalne infekcije),

o astrovirusi (izazivaju simptome slične gripu);

o flavivirusi, kao što je virus žute groznice;

o ortomiksovirusi, kao što su influenca virusi (npr. influenca A, B i C virusi);

o parainfluenca virusi;

o respiratorni sincicijalni virus;

o enterovirusi, kao što je poliovirus (poliomijelitis virus);

o paramiksovirusi, kao što su virus crvenke (rubeole), virus zaušaka, respiratorni sincicijalni virus

(RSV) i virus pseće kataralne bolesti (CDV);

o togavirusi, kao što je virus rubeole (crvenca) i sindbis virus;

o herpes virusi, kao što su:

• herpes simpleks virus (HSV), na primer, HSV-1 koji izaziva male plikove pune tečnosti (groznice), gmgivostomatitis, herpes keratitis, ekcema herpetikum i HSV encefalitis); i HSV-2 koji izaziva genitalne lezije, neonatalne infekcije, HSV meningitis, HSV proktitis; • varičela zoster virus (VZV), koji izaziva ovčije boginje, kongenitalni varičela sindrom i specifičnu kožnu ospu; • Epštajn-Barov virus (EBV), koji izaziva infektivnu mononukleozu, Burkitov limfom i nazofaringealni kancer; • citomegalovirus (CMV), npr. humani citomegalovirus (HCMV);

• humani herpes virus 6 (HHV-6), koji izaziva exanthum subitum ili roseola infantum

• humani herpes virus 8 (HHV-8) ili herpes virus povezan sa Kapošijevim sarkomom (KSHV), koji je nađen u pljuvački mnogih pacijenata od AIDS-a i povezan je sa Kapošijevim sarkomom;

o Papovaviridae, kao što su polioma virus i humani papiloma virus (HPV);

o parvovirusi;

o virusi boginja, kao što je variola virus (humani virus velikih boginja);

o rabdovirusi, kao što je virus besnila i virus vezikularnog stomatitisa (VSV); i o retrovirusi, kao što su virus humane imunodeficijencije virus (HIV) koji je odgovoran za sindrom stečene imune deficijencije (AIDS); i humani T-limfotrofni virus (HTLV).

[0213] Posebne virusne infekcije protiv kojih se jedinjenja prema pronalasku mogu primeniti obuhvataju herpes virus, virus boginja, Epštajn-Barov virus, sindbis virus, adenovirus, HIV (za prevenciju razvoja AIDS-a kod pojedinaca inficiranih sa HlV-om), HPV, HCV i HCMV viruse.

[0214] Virusna infekcija može biti različita od infekcije sa hepatitis C virusom (HCV).

[0215] Aktivnost jedinjenja prema pronalasku kao agenasa za blokiranje ili sprečavanje replikacije virusa u organizmima domaćinima ili ćelijama domaćinima može biti određena standardnim procedurama koje su dobro poznate stručnjaku iz odgovarajuće oblasti tehnike.

[0216] Jedinjenja prema pronalasku mogu se primeniti kao jedini antivirusni agens ili se ona mogu primeniti zajedno sa drugim anti-virusnim agensima kao što su aciklovir, ganciklovir, oseltamavir (Tamiflu®) i zanamavir (Relenza®), amantidin, rimantadin, adefovir dipivoksil, interferoni (npr. interferon alfa-2b i pegilovani interferon alfa-2a), lamivudin, entekavir, ribavirin. famciklovir, valciklovir, valaciklovir, azidotimidin (AZT - Retrovir®), atazanavir, fosamprenavir. lamivudin, lamivudin + abakavir. tenofovir dizoproksil fumarat, tenofovir dizoproksil fumarat + emtricitabin, tipranavir. nelfinavir, indinavir, raltegravir, ritonavir, lopinavir + ritonavir, darunavir, amprenavir, enfuvirtid, sakvinavir, hidroksiurea, VGV-1 i anti-virusne vakcine.

[0217] Shodno tome, pronalaskom su dalje realizovani: Kombinacija jedinjenja prema pronalasku koje je ovde definisano sa pomoćnim jedinjenjem koje je

antivirusni agens.

Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje prema pronalasku koje je ovde definisano sa

pomoćnim jedinjenjem koje je antivirusni agens.

Postupci dobijanja jedinjenja formula ( 1a), ( 1b) i ( 1c) i nji hovih podgrupa

[0218] U ovom delu, kao u svim drugim delovima ove prijave, osim ako kontekst ne ukazuje drugačije, poziv na formule (1 a), (1 b) i (1 c) takođe obuhvata sve njihove primere izvođenja, podgrupe, podskupove, osim ako kontekst ne zahteva drugačije

[0219] Jedinjenja formula (1 a), (1 b) i (1c) mogu se dobiti reakcijom jedinjenja formule (10): ili njegovog reaktivnog derivata (kao što je kiseli hlorid), sa jedinjenjem formule (11):

pod uslovima za formiranje amida.

[0220] Na primer, jedinjenje formule (10) može reagovati sa jedinjenjem formule (11) u prisustvu reagenasa za kuplovanje amida tipa koji se obično upotrebljava pri formiranju amidnih ili peptidnih veza. Primeri takvih reagenasa obuhvataju 1,1'-karbonildiimidazol (CDI), 1,3-dicikloheksilkarbodiimid (DCC)

(Sheehan etal, J. Amer. Chem Soc. 1955, 77, 1067), 1-etil-3-(3'-dimetilaminopropil)-karbodiimid (ovde se označava kao EDC ili EDAC, ali je u stanju tehnike takođe poznat kao EDCI i VVSCDI) (Sheehan et al, J. Org. Chem., 1961, 26, 2525), agense za kuplovanje bazirane na uronijumu, kao što je 0-(7-azabenzotriazol-1-il)-A/,A/./V',/\/'-tetrametiluronijum heksafluorofosfat (HATU) i agense za kuplovanje bazirane na fosfonijumu, kao što je 1-benzo-triazoliloksitris-(pirolidino)fosfonijum heksafluorofosfat (PyBOP) (Castro et al, Tetrahedron Letters, 1990, 31. 205). Agensi za kuplovanje bazirani na karbodiimidu mogu se prvenstveno upotrebiti u kombinaciji sa 1-hidroksi-7-azabenzotriazolom (HOAt)

(L. A. Carpino, J. Amer. Chem. Soc, 1993, 115, 4397) ili 1- hidroksibenzotriazolom (HOBt) (Konig et al, Chem. Ber., 103, 708, 2024-2034). Poželjni reagensi za kuplovanje obuhvataju EDC (EDAC) i DCC u kombinaciji sa HOAt ili HOBt

[0221] Jedan poželjan reagens sadrži EDC u kombinaciji sa HOBt.

[0222] Reakcija kuplovanja obično se izvodi u nevodenom, neprotonskom rastvaraču kao što je acetonitril, dioksan, dimetilsulfoksid, dihlorometan, dimetilformamid ili N-metilpirolidin, ili u vodenom rastvaraču, opciono zajedno sa jednim ili više mešljivih ko-rastvarača. Reakcija se može izvesti na sobnoj temperaturi ili, kada su reaktanti manje reaktivni, na odgovarajuće povišenoj temperaturi, na primer, na temperaturi do 100 "C, još poželjnije do oko 80 "C. Reakcija se može izvršiti u prisustvu nereagujuće baze, na primer, tercijarnog amina, kao što su trietilamin ili A/,A/-diizopropiletilamin.

[0223] Alternativno tome, karboksilna kiselina (10) se može prvo konvertovati u reaktivni derivat kao što je kiseli hlorid, a onda reagovati sa izoindolinskim jedinjenjem formule (11). Kiseli hlorid može se dobiti tretiranjem karboksilne kiseline sa tionil hloridom, ili reakcijom sa oksalil hloridom u prisustvu katalitičke količine dimetil formamida, ili reakcijom kisele kalijumove soli sa oksalil hloridom. Kiseli hlorid onda može reagovati sa jedinjenjem formule (11) u prisustvu nereagujuće baze, kao stoje trietilamin. Reakcija se može izvršiti približno na sobnoj temperaturi, u polarnom rastvaraču, kao što je dioksan.

[0224] Jedinjenja formule (11) mogu se dobiti metodama koje su opisane u WO 2006/109085 ili metodama koje su analogne sa njima.

[0225] Jedinjenja formule (10) mogu se dobiti hidrolizom estra jedinjenja formule (12):

gde je ALK metil ili etil grupa, a prvenstveno je metil grupa. Hidroliza estra (12) može se izvršiti korišćenjem hidroksida alkalnog metala, kao što je kalijum hidroksid ili natnjum hidroksid, u vodenom rastvoru ili vodenom alkoholnom (npr metanolskom) rastvoru. Hidroliza se obično izvodi uz zagrevanje, na primer, na temperaturi refluksa vodenog rastvora

[0226] Jedinjenja formule (12) mogu se dobiti od derivata resorcinola formule (13):

različitim reakcijama alkilacije i acilacije, kao što je opisano u primerima u eksperimentalnom delu ove prijave.

[0227] Na primer, da bi se dobila jedinjenja formule (12) u kojoj je R<1>vodonik, 4-hidroksilna grupa u jedinjenju formule (13) može biti selektivno zaštićena reakcijom sa jedinjenjem formule PG<2->L<1>u kojoj je PG<2>odvojiva zaštitna grupa i L<1>je odvajajuća grupa, kao što je halogen, u prisustvu baze da bi se dobio međuproizvod (14):

[0228] Poželjna zaštitna grupa PG<2>je benzil. Zaštita 4-hidroksilne grupe kao što je benziloksi grupa može se ostvariti reakcijom jedinjenja formule (13) sa nešto više od jednog ekvivalenta benzil bromida u prisustvu baznog karbonata alkalnog metala, kao što je kalijum karbonat, u polarnom aprotonskom rastvaraču, kao što je acetonitril. Reakcija se može izvesti na sobnoj temperaturi Alternativno benzil zaštitnoj grupi, 4-hidroksi grupa može biti zaštićena kao metoksimetoksi grupa reakcijom jedinjenja formule (13) sa približno jednim ekvivalentom metoksimetil hlorida u acetonitrilu, u prisustvu kalijum karbonata

[0229] Jedinjenje formule (14) onda može reagovati sa jedinjenjem formule R<2->L<2>u kojoj je L<2>odlazeća grupa, kao što je halogen, ili može reagovati sa agensom za alkilaciju da bi se dobilo jedinjenje formule (15):

[0230] Reakcija jedinjenja formule (14) može reagovati sa jedinjenjem formule R<1->L<2>ili agensom za alkilaciju, u prisustvu baze, kao što je kalijum karbonat, u polarnom aprotonskom rastvaraču, kao što je acetonitril.

[0231] Onda zaštitna grupa PG<2>može biti odstranjena (npr. u slučaju benzil grupe hidrogenacijom preko paladijuma na uglju) da bi se dobilo jedinjenje formule (12) u kojoj je R2 vodonik.

[0232] Kada je PG<2>metoksimetil grupa, ona može biti ostavljena na mestu (čime se dobija kao međuproizvod jedinjenje (12) kod koga su R<1>i R<2>različiti), ili može biti odstranjena reakcijom sa kiselinom, kao što je hlorovodonična kiselina, u vodenom alkoholnom rastvaraču, kao što je metanol.

[0233] U cilju da se dobiju jedinjenja formule (12) kod kojih je R<1>vodonik, jedinjenje formule (13) može reagovati sa približno jednim ekvivalentom jedinjenja formule R<2->L<2>kod koga je L<2>odvajajuća grupa, kao što je halogen, ili može reagovati sa približno jednim ekvivalentom agensa za alkilaciju. Reakcija se može izvršiti pod uslovima analognim onima koji se upotrebljavaju, a opisani su gore u vezi sa dobijanjem jedinjenja formule (14).

[0234] U cilju da se dobiju jedinjenja formule (12) kod kojih je R<1>= R2 i oba su različita od vodonika, jedinjenje formule (13) može reagovati sa približno dva ekvivalenta jedinjenja formule R-L<2>kod kojih je R = R<1>= R2 i L2 je odvajajuća grupa, kao što je halogen ili može reagovati sa približno jednim ekvivalentom agensa za alkilaciju.

[0235] Jedinjenja formule (13) mogu se dobiti hidrogenacijom jedinjenja formule (16):

preko paladijuma na uglju u alkoholnom rastvaraču kao što je etanol, metanol ili njihove smeše. Jedinjenja formule (16) mogu se dobiti po metodu koji je opisan u WO 2006/109085, vidi naročito dobijanje B5 na strani 84 u VVO 2006/109085

[0236] Napred navedene metode su posebno podesne za jedinjenja kod kojih su R<1>i/i!i R2 opciono supstituisane alkil ili alkenil grupe.

[0237] Jedinjenja formula (1 a), (1 b) i (1 c) mogu se takođe dobiti reakcijom jedinjenja formule (17):

sa reagensom ili reagensima podesnim za uvođenje grupe R<1>i/ili R<2.>

[0238] Na primer, da bi se dobila jedinjenja formula (1 a), (1 b) i (1 c) kod kojih R<1>i/ih R<2>su C(0)NR<4>R<5>kod kojih su i R<4>i R<b>oba d.4 alkil, ili NR<4>R<;>' obrazuje od 4- do 7-člani zasićeni heterociklični prsten, jedinjenje formule (17) može reagovati sa jedinjenjem formule CI-C(0)NR4Rb, u polarnom aprotonskom rastvaraču, kao što je tetrahidrofuran (THF), u prisustvu nereagujuće baze, kao što su trietilamin ili N,N-4-dimetilamino-piridin. Reakcija se može izvesti uz umereno zagrevanje (npr. na temperaturi između 50 °C i 100 !>C). Ako se upotrebljavaju dva ili više ekvivalenata jedinjenja formule Cl-C(0)NR<4>R<;>>, onda se obrazuje jedinjenje formule (1 a), (1 b) ili (1 c) kod koga su i R<1>i R<2>oba C(0)NR<4>R<[>>.

[0239] Ako je poželjno, jedna od dve grupe C(0)NR<4>R<5>može biti odstranjena zagrevanjem sa hidroksidom alkalnog metala, kao stoje vodeni metanolski natrijum hidroksid, da bi se dobila smeša mono-hidroksi regioizomera koja se može razdvojiti preparativnom HPLC. Rezultujuća mono-hidroksi jedinjenja se mogu onda tretirati sa reagensom ili reagensima podesnim za uvođenje različite grupe R1 ili R<2>. Na primer, jedinjenje kod koga jedan od R<1>i R<2>je grupa C(0)NR<4>R<:>>i drugi je vodonik može reagovati sa dialkil karbonatom formule R<G>OC(0)OR<b>(kao što je di-terc -butil-karbonat) da bi se dobilo jedinjenje formule (1a), (1b) ili (1c) u kojoj jedan od R<1>i R<2>je C(0)NR<4>R<5>i drugi je C(0)OR<5>, pri čemu R<6>je d.4 alkil (npr. ferc.-butil). Reakcija sa dialkil karbonatom se obično izvodi u polarnom aprotonskom rastvaraču, kao što je THF, u prisustvu nereagujuće baze, kao što je N,N-4-dimetilaminopiridin, obično uz zagrevanje, na primer, na temperaturu između 50 "C i 100 °C.

[0240] Jedinjenja kod kojih su i R<1>i R2 oba C(0)OR<6>mogu se dobiti od jedinjenja formule (17) reakcijom sa najmanje dva ekvivalenta R<6>OC(0)OR<6>pod uslovima koji su slični ili analogni onima koji su gore opisani.

[0241] Jedinjenja kod kojih su i R<1>i R<2>oba C(0)R6 mogu se dobiti od jedinjenja formule (17) reakcijom sa najmanje dva ekvivalenta Cl-C(0)R<6>u polarnom aprotonskom rastvaraču, kao što je THF, u prisustvu nereagujuće baze, kao što su trietilamin i/ili N,N-4-dimetilaminopiridin. Reakcija se obično izvodi na sobnoj temperaturi

[0242] Jedinjenja formule (17) mogu se dobiti metodama koje su opisane u WO 2006/109085 (PCT/GB2006/001382), vidi naročito primer 36 na strani 123, primer 42 na strani 125, primer 50 na strani 128, primer 55 na strani 137, primer 61 na strani 143, primer 63 na strani 143 i primer 68 na strani 145.

[0243] Mnoge od gore opisanih procedura su poznate stručnjacima iz odgovarajuće oblasti tehnike, a primeri alkilacija, acilacija, međukonverzija funkcionalnih grupa i reagensi i uslovi za izvođenje takvih konverzija mogu se naći, na primer, u Advanced Organic Chemistrv, autora Jerry March, 4. izdanje, 119, Wiley Interscience, New York; Fiesers' Reagents for Organic Synthesis, Volumes 1-17. John Wiley, urednik Mary Fieser (ISBN 0-471-58283-2); i Organic Syntheses, Volumes 1-8, John Wiley, urednik Jeremiah P. Freeman (ISBN: 0-471-31192-8)

[0244] U nekim od gore opisanih reakcija može biti neophodno da se zaštiti jedna ili više grupa da bi se sprečilo da se reakcija odvija na neželjenoj lokaciji na molekulu Primeri zaštitnih grupa i metodi za zaštitu i deprotekciju funkcionalnih grupa mogu se naći u Protective Groups in Organic Synthesis (T.

Green i P. VVuts; 3. izdanje; John Wiley i Sons, 1999)

Novi međuproizvodi

[0245] Mnogi od procesnih međuproizvoda (10), (12), (14) i (15) su novi.

[0246] Shodno tome pronalaskom su takođe realizovani novi procesni međuproizvodi, koji predstavljaju jedinjenja formule (10) ili formule (12) ili formule (14) ili formule (15) koje su ovde opisane, ali isključujući jedinjenja metil estar 2,4-dimetoksi-5-izopropilbenzojeve kiseline i 2,4-dimetoksi-5-izopropilbenzojevu kiselinu.

[0247] Posebna nova procesna intermedijerna jedinjenja su navedena u nastavku:

Postupci prečišćavanja

[0248] Jedinjenja mogu biti izolovana i prečišćena različitim postupcima koji su dobro poznati stručnjacima iz odgovarajuće oblasti, a primeri takvih postupaka obuhvataju hromatografske tehnike, kao što je kolonska hromatografija (npr. fleš hromatografija) i HPLC Preparativna LC-MS je standardni i efikasni postupak koji se koristi za prečišćavanje malih organskih molekula, kao što su ovde opisana jedinjenja. Postupci za tečnu hromatografiju (LC) i masenu spektrometriju (MS) mogu varirati da bi se obezbedilo bolje izdvajanje sirovih materijala i poboljšala detekcija uzoraka sa MS. Optimizacija preparativnog gradijenta za LC postupak obuhvata variranje kolona, isparljivih eluenata i modifikatora, kao i gradijenata. U stanju tehnike su dobro poznati postupci za optimizaciju preparativnih LC-MS postupaka, pa onda za njihovo korišćenje za prečišćavanje jedinjenja Takvi postupci su opisani u Rosentreter U, Huber U.; Optimal fraction collecting in preparative LC/MS; J Comb Chem ; 2004; 6(2), 159-64 i LeisterVV, Strauss K, VVisnoski D, ZhaoZLindslev C, Development of custom high-throughput preparative liquid hromatography/mass spectrometer platform for preparative purification and analytical analysis of compound libraries; J Comb Chem.; 2003; 5(3); 322-9.

[0249] Alternativno tome, umesto reverzno-faznih postupaka mogli bi se koristiti postupci bazirani na normalno-faznoj preparativnoj LC. Većina preparativnih LC-MS sistema koristi reverzno-faznu LC i isparljive kisele modifikatore. pošto je ovaj pristup veoma efikasan za prečišćavanje malih molekula i zato što su eluenti kompatibilni sa pozitivno-jonskom elektrosprej masenom spektrometrijom Korišćenje drugih hromatografskih rešenja npr. normalno-fazne LC, alternativno puferovane mobilne faze, baznih modifikatora itd., kao što je opisano gore u analitičkim postupcima, moglo bi se alternativno upotrebiti za prečišćavanje jedinjenja.

Farmaceutske formulaciie

[0250] Mada je moguće da se prolek jedinjenja primenjuje sam, ipak je poželjno da on bude prisutan u vidu farmaceutske kompozicije (npr. formulacije) koja sadrži najmanje jedno aktivno jedinjenje prema pronalasku zajedno sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa (na primer, nosača, adjuvanasa, ekscipijenasa, punilaca, pufera, stabilizatora, konzervanasa, lubrikanasa ili drugih materijala koji su dobro poznati stručnjacima iz odgovarajuće oblasti tehnike) i, opciono, druge terapeutske ili profilaktičke agense, na primer, agense koji redukuju ili ublažavaju neka od neželjenih dejstava koja su povezana sa hemoterapijom. Poželjni primeri takvih agenasa obuhvataju antiemetičke agense i agense koji sprečavaju ili smanjuju trajanje neutropenije povezane sa hemoterapijom i sprečavaju komplikacije koje se pojavljuju zbog smanjenog nivoa crvenih krvnih zrnaca ili belih krvnih zrnaca, na primer, u vezi entropoetina (EPO), faktora stimulacije kolonija granulocitnih makrofaga (engl. granulocyte macrophage-colony stimulating factor, skr. GM-CST), i faktora stimulacije kolonija granulocita (engl. granulocyte-colony stimulating factor, skr. G-CSF) i agense koji minimiziraju gastrointestinalnu toksičnost.

[0251] Tako su predmetnim pronalaskom dalje realizovane farmaceutske kompozicije, kao što je gore definisano, i postupci za dobijanje farmaceutske kompozicije koji sadrže dovođenje u vezu (npr. mešanje) najmanje jednog aktivnog jedinjenja, kao što je gore definisano, zajedno sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa, kao što su nosači, puferi, adjuvansi, stabilizatori ili drugi materijali, kao što je ovde opisano.

[0252] Kada se ovde koristi izraz "ekscipijens", on se odnosi na bilo koju komponentu farmaceutske kompozicije koja nije aktivno jedinjenje (tj. u aktuelnom slučaju to je prolek jedinjenja).

[0253] Kada se ovde koristi, izraz "farmaceutski prihvatljiv" se odnosi na jedinjenja, materijale, kompozicije, i/ili farmaceutske oblike koji su, u okviru normalnog medicinskog rasuđivanja, podesni za primenu u kontaktu sa tkivima subjekta (npr. humanog) bez prekomerne toksičnosti, iritacije, alergijske reakcije ili drugog problema ili komplikacije, sa srazmerno prihvatljivim odnosom korist/rizik. Svaki ekscipijens (npr. nosač, itd.) mora takođe biti "prihvatljiv" u smislu da je kompatibilan sa drugim sastojcima formulacije.

[0254] Shodno tome, prema sledećem aspektu, pronalaskom su realizovana jedinjenja prema pronalasku i njihove podgrupe kao što je ovde definisano u obliku farmaceutskih kompozicija.

[0255] Farmaceutske kompozicije mogu imati bilo koji oblik podesan za oralnu, parenteralnu, topičku, intranazalnu, oftalmičku, otičku, rektalnu, intra-vaginalnu, ili transdermalnu primenu. Tamo gde su kompozicije namenjene za parenteralnu primenu, one mogu biti formulisane za intravensku, intramuskularnu, intraperitonealnu, subkutanu primenu ili za direktno davanje u ciljni organ ili tkivo injekcijom, infuzijom ili drugim načinima primene. Primena može biti bolus injekcijom, kratkotrajnom infuzijom ili dugotrajnom infuzijom i može biti izvedena pasivnom primenom ili putem korišćenja podesne infuzione pumpe.

[0256] Farmaceutske formulacije prilagođene za parenteralnu primenu obuhvataju vodene i nevodene sterilne rastvore za injekcije, koji mogu sadržati antioksidanse, pufere, bakteriostate i solute za podešavanje izotoničnosti formulacije prema krvi ciljnog primaoca; i vodene ili nevodene sterilne suspenzije koje mogu sadržati agense za suspendovanje i zgušnjavače. Primeri navedenih su opisani u R. G. Stricklv, Solubilizing Excipients in oral and injectable formulations, Pharmaceutical Research, tom 21(2) 2004, str. 201-230. Pored toga, one mogu sadržati ko-rastvarače, smeše organskih rastvarača, ciklodekstrinske kompleksirajuće agense, emulgatore (za formiranje i stabilizovanje formulacija za emulzije), lipozomske komponente za obrazovanje lipozoma, gelirajuće polimere za obrazovanje polimernih gelova, protektante za liofilizaciju ili kombinacije agenasa. između ostalog, za stabilizovanje aktivnog sastojka u rastvorljivom obliku i podešavanje izotoničnosti formulacije prema krvi ciljnog primaoca. Formulacije mogu biti prisutne u kontejnerima za pojedinačne doze ili za više doza, na primer, u hermetički zatvorenim ampulama ili bočicama, i mogu biti čuvane u zamrzavanjem osušenom (liofilizovanom) stanju, tako da zahtevaju samo dodavanje sterilnog tečnog nosača, na primer, vode za injekcije, neposredno pre upotrebe.

[0257] Molekul leka koji se može jonizovati može se rastvoriti u željenoj koncentraciji uz podešavanje pH akopKaleka dovoljno odstupa od pH vrednosti formulacije. Prihvatljivi raspon je pH od 2-12 za intravensku i intramuskularnu primenu, ali je za subkutanu raspon pH od 2,7-9,0. pH rastvora se kontroliše bilo oblikom soli leka, jakim kiselinama/bazama, kao što su hlorovodonična kiselina ili natrijum hidroksid, ili rastvorima pufera koji sadrže puferske rastvore formirane od glicina, citrata, acetata, maleata, sukcinata, histidina, fosfata, tris(hidroksimetil)-aminometana (TRIS), ili karbonata, ali nisu ograničeni na njih

[0258] Kombinacija vodenog rastvora i vodorastvornog organskog rastvarača/surfaktanta (tj. korastvarača) se često upotrebljava u injektabilnim formulacijama. Vodorastvorni organski rastvarači i surfaktanti koji se upotrebljavaju u injektabilnim formulacijama obuhvataju propilen glikol, etanol, polietilen glikol 300, polietilen glikol 400, glicerin, dimetilacetamid (DMA), N-metil-2-pirolidon (NMP; Pharmasolve), dimetilsulfoksid (DMSO), solutol HS 15, kremofor EL, kremofor RH 60, i polisorbat 80, ali nisu ograničeni na njih Takve formulacije obično se mogu razrediti pre davanja injekcije, ali ne uvek.

[0259] Propilen glikol, PEG 300, etanol, kremofor EL, kremofor RH 60, i polisorbat 80 su u potpunosti organski, vodomešljivi rastvarači i surfaktanti koji se koriste u komercijalno raspoloživim injektabilnim formulacijama i mogu se koristiti u kombinacijama jedan sa drugim. Rezultujuće organske formulacije obično se razređuju najmanje dvostruko pre IV bolusa ili IV infuzije.

[0260] Alternativno tome, povećana rastvorljivost u vodi se može ostvariti putem molekulskog kompleksiranja sa ciklodekstrinima.

[0261] Lipozomi su zatvoreni sferni mehurići koji se sastoje od spoljnih lipidnih dvoslojnih membrana i unutrašnjeg vodenog jezgra i imaju ukupan prečnik <100 um. U zavisnosti od nivoa hidrofobnosti, umereno hidrofobni lekovi se mogu rastvoriti lipozomima, ako se lek kapsulira ili umetne unutar lipozoma. Hidrofobni lekovi mogu se takođe rastvoriti lipozomima ako molekul leka postane integralni deo lipidne dvoslojne membrane, i u ovom slučaju, hidrofobni lek se rastvara u lipidnom delu lipidnog dvostrukog sloja. Uobičajena lipozomna formulacija sadrži vodu sa fosfolipidom u količini od 5-20 mg/ml, agens za podešavanje izotoničnosti, pH 5-8 pufer, i opciono holesterol.

[0262] Formulacije se mogu nalaziti u kontejnerima za farmaceutske oblike sa jednom dozom ili više doza, na primer, u hermetički zatvorenim ampulama ili bočicama, i mogu biti čuvane u suvo-zamrzavajućim (liofiliziranim) uslovima koji zahtevaju samo dodavanje sterilnog tečnog nosača, na primer, vode za injekcije, neposredno pre upotrebe.

[0263] Farmaceutska formulacija se može dobiti liofilizacijom jedinjenja formule (I) ili dodavanjem njegove kisele adicione soli. Liofilizacija se odnosi na proceduru suvog zamrzavanja kompozicije. Suvo zamrzavanje i liofilizacija se zato ovde upotrebljavaju kao sinonimi Uobičajeni proces rastvaranja

jedinjenja i rezultujuće formulacije obuhvata izbistravanje, sterilisanje filtriranjem i aseptično prenošenje u kontejnere koji su podesni za liofilizaciju (npr. bočice). U slučaju bočica, one se delimično zapušavaju sa lio-zapušačima. Formulacija se može ohladiti do zamrzavanja i podvrgnuti liofilizaciji pod standardnim uslovima, a onda hermetički zatvoriti tako da se obrazuje stabilna, suva liofilna formulacija. Kompozicija obično ima nizak sadržaj rezidualne vode, npr. manji od 5 tež. %, npr. manje od 1 tež. %bazirano na težini liofilizata.

[0264] Formulacija za liofilizaciju može sadržati druge ekscipijense, na primer, zgušnjavače,

disperganse, pufere, antioksidanse, konzervanse i agense za podešavanje toničnosti. Uobičajeni puferi obuhvataju fosfat, acetat, citrat i glicin. Primeri antioksidanasa obuhvataju askorbinsku kiselinu, natrijum bisulfit, natrijum metabisulfit, monotioglicerol, tioureu, butilovani hidroksitoluen, butilovani hidroksil anizol i soli etilendiaminotetrasirćetne kiseline. Konzervansi mogu obuhvatati benzojevu kiselinu i njene soli, sorbinsku kiselinu i njene soli, alkil estre paro-hidroksibenzojeve kiseline, fenol, hlorobutanol, benzil alkohol, timerozal, benzalkonijum hlond i cetilpiridinijum hlorid. Puferi koji su već ranije pomenuti, kao i dekstroza i natrijum hlorid, mogu se koristiti za podešavanje toničnosti, ako je to neophodno.

[0265] Punioci se generalno koriste u tehnologiji liofilizacije za olakšavanje procesa i/ili obezbeđivanje zapreminskog i/ili mehaničkog integriteta liofiliziranog kolača Punilac predstavlja razređivač u obliku čvrstih čestica slobodno rastvorljivih u vodi. koji kada se ko-liofilizira sa jedinjenjem ili njegovom soli. daje fizički stabilan liofilizirani kolač, i obezbeđuje optimalniji proces suvog zamrzavanja i brzu i kompletnu rekonstituciju. Punilac se može takođe koristiti za podešavanje izotoničnosti rastvora.

[0266] Vodorastvorni punilac može biti bilo koji od farmaceutski prihvatljivih inertnih čvrstih materijala koji se obično koriste za liofilizaciju Takvi punioci obuhvataju, na primer, šećere, kao što su glukoza, maltoza, saharoza i laktoza; polialkohole, kao što su sorbitol ili manitol, amino kiseline, kao što je glicin; polimere, kao što je polivinilpirolidin; i polisaharide, kao što je đekstran. takve standardne sastojke, kao što su veziva i agensi za granulaciju, kao što je polivinilpiroiidon, dezintegranse (npr. bubreće unakrsno umrežene polimere, kao što je unakrsno umrežena karboksimetilceluloza), lubrikanse (npr. stearate), konzervanse (npr. parabene), antioksidanse (npr. BHT), pufere (na primer, fosfatne ili citratne pufere), i agense za ispuštanje mehurića, kao što su smeše citrata/bikarbonata. Takvi ekscipijensi su dobro poznati i nije potrebno da se ovde detaljnije opisuju.

[0276] Formulacije za kapsule mogu biti tipa za kapsule od tvrdog želatina ili od mekog želatina i mogu sadržati aktivnu komponentu u čvrstom, polučvrstom ili tečnom obliku. Želatinske kapsule mogu biti napravljene od životinjskog želatina ili njegovih ekvivalenata sintetičkog ili biljnog porekla.

[0277] Farmaceutske kompozicije (npr. tablete ili kapsule) mogu biti izvedene tako da oslobode lek bilo posle kontakta sa želudačnim sokovima (kompozicije za neposredno oslobađanje) ili za oslobađanje na kontrolisani način (kompozicije sa kontrolisanim oslobađanjem) tokom dužeg vremenskog perioda ili sa specifičnim regionom Gl trakta.

[0278] Čvrsti farmaceutski oblici (npr. tablete, kapsule itd.) mogu bili obložene ili neobložene, ali obično imaju oblogu, na primer, zaštitni film kao oblogu (npr.polimer, vosak ili lak) ili oblogu za kontrolisano oslobađanje. Obloga (npr eudragit™ tip polimera) može biti predviđena za oslobađanje aktivne komponente na željenoj lokaciji unutar gastro-intestinalnog trakta. Obloga može biti izabrana tako da se degradira pod izvesnim pH uslovima unutar gastrointestinalnog trakta, čime se jedinjenje selektivno oslobađa u želucu ili u ileumu, duodenumu ili kolonu Alternativno ili dodatno tome. obloga se može upotrebiti kao agens za maskiranje ukusa radi maskiranja nepoželjnih ukusa kao što je gorki ukus lekova. Obloga može sadržati šećer ili druge agense koji pomažu u maskiranju nepoželjnih ukusa

[0279] Umesto obloge, ili kao njen dodatak, lek se može nalaziti u čvrstoj matrici koja sadrži agens za kontrolisano oslobađanje, na primer, agens za odloženo oslobađanje koji može biti prilagođen za selektivno oslobađanje jedinjenja pod uslovima promenljive kiselosti ili alkalnosti u gastrointestinalnom traktu. Alternativno tome, materijal matrice ili obloga za kontrolisano oslobađanje mogu imati oblik erodirajućeg polimera (npr. polimer anhidrida maleinske kiseline) koji se u suštini kontinualno erodira dok farmaceutski oblik prolazi kroz gastrointestinalni trakt. Kao sledeća alternativa, aktivno jedinjenje može biti formulisano u sistem za primenu kojim je obezbeđena osmotska kontrola oslobađanja jedinjenja. Osmotsko oslobađanje i druga odložena oslobađanja ili usporena oslobađanja formulacije mogu se realizovati metodama koje su dobro poznate stručnjaku iz odgovarajuće oblasti tehnike.

[0280] Farmaceutske kompozicije sadrže od približno 1% do približno 95%, a prvenstveno od približno 20% do približno 90% aktivnih sastojaka. Farmaceutske kompozicije prema pronalasku mogu biti, na primer, u obliku farmaceutskih oblika sa pojedinačnom dozom, kao što su u obliku ampula, bočica, supozitorija, dražeja, tableta ili kapsula, a naročito u obliku tableta i kapsula.

[0281] Stručnjak iz odgovarajuće oblasti tehnike će izvršiti ekspertizu da bi odredio odgovarajuće količine sastojaka za primenu u formulacijama. Na primer, tablete i kapsule obično sadrže 0-20% dezintegranata, 0-5% lubrikanasa, 0-5% agenasa za poboljšanje tečljivosti i/ili 0-100% punila i/ili punilaca (u zavisnosti od doze leka). Oni takođe mogu sadržati 0-10% polimernih veziva, 0-5% antioksidanasa, 0-5% pigmenata Tablete za sporo oslobađanje bi pored toga trebale da sadrže 0-100% polimera (u zavisnosti od doze). Film obloge tablete ili kapsule obično sadrže 0-10% polimera, 0-3% pigmenata, i/ili 0-2% plastifikatora.

[0282] Parenteralne formulacije obično sadrže 0-20% pufera, 0-50% ko-rastvarača, i/ili 0-100% vode za injekcije (VVFI) (u zavisnosti od doze i da li je liofilizovana) Formulacije za intramuskularne depoe mogu takođe sadržati 0-100% ulja.

[0283] Farmaceutske kompozicije za oralnu primenu mogu se dobiti sjedinjavanjem aktivnog sastojka sa čvrstim nosačima, ako je potrebno, granulisanjem rezultujuće smeše, i preradom smeše, ako je potrebno ili neophodno, posle dodavanja podesnih ekscipijenasa, u tablete, jezgra dražeja ili kapsule. Takođe je moguće da one budu inkorporirane u plastične nosače koji dozvoljavaju da se aktivni sastojci difunduju ili oslobode u odmerenim količinama.

[0284] Farmaceutske formulacije mogu biti prezentovane pacijentu u "pakovanjima za pacijenta", odnosno originalnim pakovanjima koja sadrže terapiju za ceo tok lečenja u pojedinačnom pakovanju. obično u vidu blistera. Pakovanja za pacijenta imaju prednosti u odnosu na tradicionalno prepisivanje izdavanja lekova, kada farmaceut izdaje pacijentu prepisanu količinu iz većeg pakovanja, odnosno bolničkog pakovanja, zbog toga što pacijent uvek ima pristup uputstvu za pacijenta koje se nalazi u pakovanju za pacijenta, a koji normalno nedostaje kod lekova izdatih tradicionalnim prepisivanjem. Pokazalo se da uključivanje uputstva za pacijenta poboljšava praćenje instrukcija lekara od strane pacijenta.

[0285] Kompozicije za topičku primenu obuhvataju masti, kreme, sprejove, flastere, gelove, tečne kapi i inserte (na primer, intraokularne inserte). Takve kompozicije se mogu formulisati dobro poznatim metodama.

[0286] Kompozicije za parenteralnu primenu imaju oblik sterilnih vodenih ili uljanih rastvora ili finih suspenzija ili mogu biti pripremljene u obliku fino raspodeljenih sterilnih praškova za pripremu sa sterilnom vodom za injekcije.

[0287] Primeri formulacija za rektalnu ili intra-vaginalnu primenu obuhvataju pesare i supozitorije koje mogu biti, na primer, napravljene od oblikovanog materijala koji se može izlivati ili je voskast, a koji sadrži aktivno jedinjenje. Tako se supozitorije ili pesan sa pojedinačnom dozom mogu pripremati mešanjem aktivnog sastojka sa jednim ili više uobičajenih čvrstih nosača, na primer, kakao puterom, i oblikovanjem rezultujuće smeše. Sledeći primeri voskastih materijala koji se mogu izlivati obuhvataju polimere kao što su polialkilen glikoli visoke molekulske težine, npr. polietilen glikoli visoke molekulske težine.

[0288] Alternativno tome, u slučaju vaginalne pnmene. formulacija može biti prisutna u obliku tampona impregniranog sa aktivnim sastojcima i opciono jednim ili više ekscipijenasa ili razređivača. Druge formulacije koje su podesne za rektalnu i vaginalnu primenu obuhvataju kremove, gelove, pene, paste i sprejove.

[0289] Naredni primeri topičkih kompozicija obuhvataju zavojni materijal kao što su zavoji i adhezivni flasteri impregnirani sa aktivnim sastojcima i opciono jednim ili više ekscipijenasa ili razređivača. Nosači koji se mogu upotrebiti obuhvataju npr. polihidroksilne alkohole kao što su polietilen glikoli, propilen glikol ili glicerol. Podesni ekscipijensi su oni za koje je u odgovarajućoj oblasti tehnike poznato da su podesni.

[0290] Kompozicije za primenu inhalacijom mogu imati oblik kompozicije praška za inhalaciju ili tečnosti ili praškova za raspršivanje i mogu se primenjivati u standardnom obliku korišćenjem naprava za inhalaciju praška ili naprava za izdavanje aerosola. Takve naprave su dobro poznate. Za primenu inhalacijom, formulacije za prašak obično sadrže aktivno jedinjenje zajedno sa inertnim čvrstim praškastim razređivačem, kao što je laktoza.

[0291] Jedinjenja prema pronalasku se generalno nalaze u pojedinačnom farmaceutskom obliku koji, kao takav, obično sadrži dovoljno jedinjenja za obezbeđivanje željenog nivoa biološke aktivnosti. Na primer, formulacija može sadržati od 1 nanogram do 2 grama aktivnog sastojka npr. od 1 nanogram do 2 grama aktivnog sastojka. Unutar ovih granica, posebni podopsezi količine jedinjenja iznose od 1 mikrograma do 2 grama ili od 1 mikrograma do 1 grama ili od 0,1 rmligrama do 2 grama aktivnog sastojka (još poželjnije od 10 miligrama do 1 gram, npr. od 50 miligrama do 500 miligrama). ili od 1 mikrogram do 20 miligrama (na primer, od 1 mikrogram do 10 miligrama. npr. od 0,1 miligrama do 2 miligrama aktivnog sastojka).

[0292] Za oralne kompozicije, pojedinačni farmaceutski oblik može sadržati od 1 miligram do 2 grama, a prvenstveno od 10 miligrama do 1 gram, na primer, od 50 miligrama do 1 gram, npr od 100 miligrama do 1 gram aktivnog jedinjenja.

[0293] Aktivno jedinjenje se daje pacijentu kome je to potrebno (na primer, pacijentu koji je čovek ili životinja) u količini koja je dovoljna za ostvarivanje željenog terapeutskog efekta.

Metodi lećenia

[0294] Utvrđeno je da su jedinjenja prema pronalasku i njihove podgrupe kao što su ovde definisane korisna u profilaksi ili lečenju niza bolesti ili stanja posredovanih sa Hsp90 klijent proteinima. Primeri takvih bolesti i stanja su već navedeni gore.

[0295] Prednost prolekova jedinjenja prema predmetnom pronalasku je ta što se ona mogu primenjivati oralno. Poželjni prolekovi jedinjenja prema predmetnom pronalasku omogućavaju povećanu bioraspoloživost (u poređenju sa roditeljskim aktivnim jedinjenjem) kada se daju oralnim putem.

[0296] Ova jedinjenja se generalno primenjuju na subjektu kome je potrebna takva primena, na primer, pacijentu koji je čovek ili životinja, a prvenstveno je čovek.

[0297] Jedinjenja se obično daju u količinama koje su terapeutski ili profilaktički korisne i koje generalno nisu toksične. Međutim, u izvesnim situacijama (na primer, u slučaju bolesti koje ugrožavaju život), koristi od davanja jedinjenja prema pronalasku mogu prevagnuti nad nedostacima zbog toksičnih dejstava ili neželjenih dejstava, u kom slučaju se može smatrati da je poželjno davanje jedinjenja u količinama koje su povezane sa određenim stepenom toksičnosti.

[0298] Jedinjenja se mogu davati tokom produženog perioda da bi se održali korisni terapeutski efekti ili se mogu davati samo tokom kratkog perioda Alternativno tome. ona se mogu davati kontinualno ili na takav način da se obezbedi diskontinualno doziranje (npr. na impulsm način)

[0299] Uobičajena dnevna doza jedinjenja formule (I) može biti u opsegu od 100 pikograma do 100 miligrama po kilogramu telesne težine, a prvenstveno od 5 nanograma do 25 miligrama po kilogramu telesne težine, poželjno od 10 nanograma do 15 miligrama po kilogramu (npr 10 nanograma do 10 miligrama, a prvenstveno od 1 mikrogram po kilogramu do 20 miligrama po kilogramu, na primer, od 1 mikrogram do 10 miligrama po kilogramu) po kilogramu telesne težine, mada se mogu davati i veće ili manje doze, ako je potrebno. Jedinjenje se može davati na dnevnoj bazi ili na ponovljenoj bazi. na primer, na svakih 2, ili 3, ili 4, ili 5. ili 6, ili 7. ili 10 ili 14, ili 21, ili 28 dana

[0300] Prema jednom poželjnom rasporedu doziranja, pacijentu se daje infuzija jedinjenja tokom perioda od jednog sata do 4 sata dnevno u trajanju do deset dana, a naročito do dva dana tokom jedne nedelje, svake dve nedelje od tri, a tretman se ponavlja u željenom intervalu, kao što su od tri do šest nedelja, a naročito svake tri nedelje.

[0301] Još poželjnije, pacijentu se može davati infuzija jedinjenja tokom perioda od jednog sata dnevno dva puta nedeljno tokom dve nedelje od tri, a tretman se može ponavljati svake tri nedelje.

[0302] Alternativno tome, pacijentu se može davati infuzija jedinjenja tokom perioda od jednog sata dnevno dva puta nedeljno u tri nedelje od četiri, a tretman se može ponavljati svake četiri nedelje.

[0303] Prema jednom poželjnom rasporedu doziranja, pacijentu se daje infuzija jedinjenja tokom perioda od jednog sata dnevno u trajanju do deset dana. a naročito do pet dana tokom jedne nedelje, i tretman se ponavlja u željenom intervalu, kao što su dve ili četiri nedelje, a naročito svake tri nedelje.

[0304] Još poželjnije, pacijentu se može davati infuzija jedinjenja tokom perioda od jednog sata dnevno od 5 dana, a tretman se može ponavljati svake tri nedelje.

[0305] Prema sledećem poželjnom rasporedu doziranja, pacijentu se daje infuzija tokom od 30 minuta do 1 sata, što je praćeno održavanjem infuzija promenljivog trajanja, na primer od 1 do 5 sati, npr 3 sata

[0306] Prema narednom poželjnom rasporedu doziranja, pacijentu se daje kontinualna infuzija tokom perioda od 12 sati do 5 dana, a poželjno kontinualna infuzija od 24 sata do 72 sata.

[0307] Međutim, najpoželjniju količinu jedinjenja za davanje i tip kompozicije koji se koristi će diskreciono odrediti lekar na osnovu prirode bolesti ili fiziološkog stanja koje se tretira.

[0308] Ovde definisana jedinjenja se mogu davati kao jedini terapeutski agens ili se mogu davati u kombinovanoj terapiji sa jednim ili više drugih jedinjenja za lečenje konkretnog stanja, na primer, neoplastične bolesti, kao što je kancer koji je gore definisan.

[0309] Primeri drugih terapeutskih agenasa ili tretmana koji se mogu davati zajedno (bilo istovremeno ili u različitim vremenskim intervalima) sa jedinjenjima prema pronalasku obuhvataju sledeće, ali nisu ograničeni na njih.

• inhibitori topoizomeraze I

• antimetaboliti

• agensi usmereni na tubulin

• povezači DNK i inhibitori topoizomeraze II

• agensi za alkilaciju

• monoklonalna antitela

• anti-hormoni

• inhibitori transdukcije signala

• inhibitori proteazoma

• DNK metil transferaze

• citokini i retinoidi

• terapije usmerene na hromatin, npr. HDAC ili HAT modulatori

• rađioterapija i

drugi terapeutski ili profilaktički agensi; na primer, agensi koji smanjuju ili ublažavaju neke od neželjenih dejstava koja su povezana sa hemoterapijom Posebno primeri takvih agenasa obuhvataju antiemetike, agense koji sprečavaju ili smanjuju trajanje sa hemoterapijom povezane neutropenije i sprečavaju komplikacije koje se pojavljuju usled smanjenih nivoa crvenih krvnih ćelija ili belih krvnih ćelija, na primer, entropoetma (EPO), faktora stimulacije kolonija granulocitnih makrofaga (engl. granulocvte macrophage-colonv stimulating factor, skr. GM-CSF), i faktora stimulacije kolonija granulocita (engl. granulocyte-colony stimulating factor, skr. G-CSF) i agense koji smanjuju prateću gastrointestinalnu toksičnost. Takođe su uključeni agensi koji inhibiraju resorpciju kostiju, kao što su bisfosfonatni agensi npr. zoledronat, pamidronat i ibandronat, agensi koji potiskuju zapaljenske reakcije (kao što su deksametazon, prednizon, i prednizolon) i agensi koji se upotrebljavaju za smanjenje nivoa u krvi hormona rasta i IGF-I kod pacijenata od akromegalije, kao što su sintetički oblici moždanog hormona somatostatina, koji obuhvataju oktreotid acetat koji je dugotrajno dejstvujući oktapeptid sa farmakološkim svojstvima koja prikrivaju ona od prirodnog hormona somatostatina Dalje su obuhvaćeni agensi kao što je leukovorin, koji se upotrebljava kao antidot za lekove koji smanjuju nivoe folne kiseline ili sama folna kiselina i agensi, kao što je megestrol acetat.

[0310] Drugi terapeutski agensi koji se mogu primenjivati u kombinaciji sa prolekovima jedinjenja prema predmetnom pronalasku obuhvataju terapeutske agense koji su opisani u PCT/GB2007/003864 (broj objave VVO72008/044029), čija sadržina je ovde uključena kao referenca.

[0311] Prvenstveno su drugi terapeutski agensi za primenu u kombinacijama prema pronalasku izabrani između sledećih klasa: 1 hormoni, hormonski agonisti, hormonski antagonisti i hormonski modulišući agensi (uključujući kortikosteroide, antiandrogene, antiestrogene i GNRAs): 2. citokini i agensi za aktivaciju citokina;

3. retinoidi i reksinoidi

4. monoklonska antitela (uključujući monoklonska antitela za antigen, odnosno antigene na ćelijskoj površini); 5. kamptotecinska jedinjenja i drugi inhibitori topoizomeraze I; 6. antimetaboliti;

7. vinka alkaloidi i drugi agensi usmereni na tubulm:

8. taksani;

9. epotiloni,

10. jedinjenja platine; 11. DNK vezivači i inhibitori Topo II (uključujući antraciklinske derivate); 12. alkilujući agensi (uključujući aziridin. azotnu slačicu/mustard i nitrozourea alkilujuće agense); 13 CDK inhibitori; 14 COX-2 inhibitori; 15. HDAC inhibitori; 16. selektivni modulatori imune reakcije; 17. inhibitori DNK metil transferaze; 18. inhibitori proteazoma;19. Aurora inhibitori;20. Hsp90 inhibitori (uključujući pomoćne Hsp90 inhibitore); 21. agensi usmereni na kontrolne tačke;

22. inhibitori reparacije DNK

23. inhibitori receptora kuplovanih sa G-proteinom

24. inhibitori signalizacije

25. drugi terapeutski ili profilaktički agensi; na pnmer. agensi koji smanjuju ili ublažavaju neke od neželjenih dejstava koja su povezana sa hemoterapijom Posebno primeri takvih agenasa obuhvataju antiemetike, agense koji sprečavaju ili smanjuju trajanje sa hemoterapijom povezane neutropenije i sprečavaju komplikacije koje se pojavljuju usled smanjenih nivoa crvenih krvnih ćelija ili belih krvnih ćelija, na primer. entropoetina (EPO). faktora stimulacije kolonija granulocitnih makrofaga (engl. granulocyte macrophage-co!ony stimulating factor. skr GM-CSF). i faktora stimulacije kolonija granulocita (engl. granulocyte-colony stimulating factor, skr, G-CSF). Takođe su uključeni agensi koji inhibiraju resorpciju kostiju, kao što su bisfosfonatni agensi npr. zoledronat, pamidronat i ibandronat, agensi koji potiskuju zapaljenske reakcije (kao što su deksametazon, prednizon, i prednizolon) i agensi koji se upotrebljavaju za smanjenje nivoa u krvi hormona rasta i IGF-I kod pacijenata od akromegalije. kao što su sintetički oblici moždanog hormona somatostatina, koji obuhvataju oktreotid acetat koji je dugotrajno dejstvujući oktapeptid sa farmakološkim svojstvima koja prikrivaju ona od prirodnog hormona somatostatina Dalje su obuhvaćeni agensi kao što je leukovorin, koji se upotrebljava kao antidot za lekove koji smanjuju nivoe folne kiseline ili sama folna kiselina i agensi kao što je megestrol acetat.

[0312] U ovoj prijavi, "drugi terapeutski agensi" od (1) do (24) koji se mogu koristiti u kombinaciji sa prolekovima jedinjenja prema pronalasku mogu se radi jednostavnosti nazivati "pomoćna jedinjenja"

[0313] Definicije, biološke aktivnosti, prvenstveni primeri izvođenja, specifični primeri izvođenja i pozologije za svaki od tipova terapeutskih agenasa (pomoćna jedinjenja) od (1) do (24) gore su onakvi kao što je definisano u našoj ranijoj međunarodnoj prijavi patenta PCT/GB2007/003864 (broj objave VVO/2008/044029).

[0314] U primerima izvođenja prema pronalasku gde kombinacija sadrži jedno ili više drugih pomoćnih jedinjenja, pomenuta pomoćna jedinjenja su prvenstveno nezavisno izabrana između klasa (1) (a naročito kortikosteroida), (4), (6), (7), (8), (10), (11), (12), (16), (17), (18), (22) i (23). Prvenstveno su pomoćno jedinjenje, odnosno jedinjenja nezavisno izabrani između klasa od (1) do (24) (na primer, klasa od (1) do (23)) koje su gore navedene. Najpoželjnije, jedno ili više drugih pomoćnih jedinjenja su nezavisno izabrani između klasa (1), a naročito kortikosteroida, (4), (6), (8), (10), (11), (12). (17), (18). i (23).

[0315] U primerima izvođenja prema pronalasku gde kombinacija sadrži dva ili više pomoćnih jedinjenja, tada su dva ili više pomoćnih jedinjenja prvenstveno nezavisno izabrana između klasa od (1) do (24) (na primer, klasa od (1) do (23)) koje su gore navedene.

[0316] Sledeći primeri izvođenja prema pronalasku gde kombinacija sadrži dva ili više pomoćnih jedinjenja (pored prolekova jedinjenja prema pronalasku) obuhvataju sledeće:'kombinacija lenolidamida i talidomida;

kombinacija dve ili više od gore navedenih klasa nezavisno izabranih između (1). a prvenstveno

kortikosteroida, (12) i (16), te prvenstveno lenolidamida ili talidomida,

kombinacija dve ili više od gore navedenih klasa nezavisno izabranih između (1), a prvenstveno

kortikosteroida, (7) i (11),

kombinacija dve od gore navedenih klasa (1), a prvenstveno kortikosteroida i (18):

kombinacija dve od gore navedenih klasa (17) i (22):

kombinacija dve od gore navedenih klasa (10) i (22);

kombinacija dve ili više od gore navedenih klasa nezavisno izabranih između (1). a prvenstveno kortikosteroida, (4), (6), (7), (8), (10), (11). (12), (16). (17), (18) (22) i/ili (23);

'kombinacija dve ili više od gore navedenih klasa nezavisno izabranih između (1), a prvenstveno

kortikosteroida, (4), (6), (8), (10), (11), (12), (17), (18) i/ili (23); i

kombinacija dve ili više od gore navedenih klasa nezavisno izabranih između (1). a prvenstveno

kortikosteroida, (11), (12), (16) i/ili (18),

[0317] Kombinacije proleka jedinjenja prema pronalasku sa agensima platine, taksolom, taksoterom, gemcitabinom, pemetreksedom, mitomicinom, ifosfamidom, vinorelbinom, erlotinibom i bevacizumabom ili kombinacije jedinjenja formule (I) sa karboplatinom i taksolom ili cisplatinom i gemcitabinom su posebno podesne za lečenje kancera ne-malih ćelija pluća.

[0318] Kombinacije proleka jedinjenja prema pronalasku sa 5-FU, leukovonnom i CPT 11 ili kombinacija jedinjenja formule (I) sa 5-FU, leukovorinom i oksaliplatinom, uvek sa bevacizumabom su posebno podesne za lečenje kancera debelog creva.

[0319] Posebno podesne za lečenje kancera dojke su kombinacije proleka jedinjenja prema pronalasku sa (a) monoklonskim antitelima (npr. trastuzumabom i bevicizamabom): (b) monoklonskim antitelima (npr. trastuzumabom i bevicizamabom) i taksanima; i (c) antimetabolitima (npr kapecitabinom) i inhibitorima signalizacije (npr. lapatinibom).

[0320] Sledeće kombinacije koje su podesne za lečenje kancera dojke su kombinacije proleka jedinjenja prema pronalasku sa 5-FU, doksorubicinom i ciklofosfamidom ili, naročito, kombinacije proleka prema pronalasku sa doksorubicinom i ciklofosfamidom.

[0321] Posebne kombinacije za primenu u lečenju HER2 kancera dojke sadrže prolek jedinjenja prema pronalasku i lapatinib.

[0322] Kombinacije proleka jedinjenja prema pronalasku sa ciklofosfamidom, doksorubicinom (hidroksidaunorubicinom), vinkristinom, rituksimabom i prednizonom su posebno podesne za lečenje ne-Hodžkinovog limfoma (a naročito ne-Hodžkinovog limfoma visokog stepena).

[0323] Kombinacije proleka jedinjenja prema pronalasku sa ciklofosfamidom, vinkristinom, rituksimabom i prednizonom su posebno podesne za lečenje ne-Hodžkinovog limfoma (a naročito ne-Hodžkinovog limfoma nižeg stepena).

[0324] Posebno podesne za lečenje multiplog mijeloma su kombinacije proleka jedinjenja prema pronalasku sa (a) monoklonskim antitelima (npr onima koji su usmereni protiv interleukina 6); (b) inhibitorima proteazoma (npr. bortezomib); (c) inhibitorima proteazoma i kortikosteroidima (npr. velcade i deksametazon), i (d) kortikosteroidima, alkilujućim agensima i lenolidamidom/talidomidom (npr. prednizolonom, melfalanom i talidomidom).

[0325] Specifične kombinacije koje su podesne za lečenje multiplog mijeloma su kombinacije proleka jedinjenja prema pronalasku sa vinkristinom. doksorubicinom, talidomidom i deksametazonom

[0326] Kombinacije proleka jedinjenja prema pronalasku sa fludarabinom i ntuksamabom su posebno podesne za lečenje hronične limfocitične leukemije.

[0327] Posebno podesne za lečenje melanoma su kombinacije proleka jedinjenja prema pronalasku sa (a) inibitorima DNK metilaze/hipometilujućim agensima (npr. temozolamidom); (b) alkilujućim agensima (npr. dakarbazinom ili fotemustinom); i (c) inhibitorima DNK metilaze/hipometilujućim agensima (npr. temozolamidom) i inhibitorima reparacije DNK/ PARP inhibitorima

[0328] Posebno podesne za lečenje gastrointestinalnih stromalnih tumora (GIST) su kombinacije proleka jedinjenja prema pronalasku sa pomoćnim agensom izabranim između imatiniba, nilotiniba, dasatiniba i sunitiniba.

[0329] Posebno podesne za lečenje kancera prostate su kombinacije proleka jedinjenja prema pronalasku sa hormonima i inhibitorima receptora kuplovanog sa G-proteinom.

[0330] Posebno podesne za lečenje kancera ne-malih ćelija pluća (NSCLC) su kombinacije proleka jedinjenja prema pronalasku sa (a) jedinjenjima platine i taksanima; (b) jedinjenja platine i antimetabolitima; (c) gefitinibom i/ili cetuksimabom.

[0331] Jedna posebna kombinacija za primenu u lečenju NSCLC sadrži prolek prema pronalasku i gefitinib i/ili cetuksimab.

[0332] Za lečenje kancera (a naročito akutne mijeloidne leukemije) mogu se primeniti dva ili više anti-kancerskih agenasa nezavisno izabranih između dva ili više od sledećih; antraciklin, Ara C (a.k.a. citarabin), 6-merkaptopurin, tiopunn, metotreksat, mitoksantron, daunorubicin. idarubicin, gemtuzumab, ozogamicin i faktora stimulacije kolonija granulocita u kombinaciji sa prolekom jedinjenja prema pronalasku. Alternativno tome, dva ili više anti-kancerskih agenasa mogu biti nezavisno izabrani između dva ili više od sledećih: antraciklin, Ara C (a.k.a. citarabin), daunorubicin, idarubicin, gemtuzumab, ozogamicin i faktor stimulacije kolonija granulocita.

[0333] Za lečenje kancera (a naročito kancera dojke) dva ili više anti-kancerskih agenasa nezavisno izabranih između bevacizumaba, taksana, metotreksata, paklitaksela, docetaksela, gemcitabina, anastrozola, eksemestana. letrozola, tamoksifena. doksorubicina, herceptma, 5-fluorouracila, ciklofosfamida, epirubicina i kapecitabina, a naročito 5-FU, metotreksat i ciklofosfamid, 5FU, doksorubicin i ciklofosfamid; ili doksorubicin i ciklofosfamid se mogu primeniti u kombinaciji sa prolekom jedinjenja prema pronalasku. Prvenstveno za lečenje kancera (a naročito kancera dojke), dva ili više anti-kancerskih agenasa mogu takođe biti nezavisno izabrani između taksana, metotreksata, paklitaksela, docetaksela, gemcitabina, anastrozola, eksemestana, letrozola, tamoksifena, doksorubicina, herceptina, 5-fluorouracila, ciklofosfamida, epirubicina i kapecitabina, a naročito 5-FU, metotreksata i ciklofosfamida; 5FU, doksorubicina i ciklofosfamida; ili doksorubicina i ciklofosfamida

[0334] Za lečenje kancera (a naročito hronične limfocitne leukemije (CLL)), dva ili više anti-kancerskih agenasa nezavisno izabranih između alemtuzumaba, hlorambucila, ciklofosfamida, almentuzumaba

vinkristina, predinizolona, fludarabina, mitoksantrona i rituksimaba/ntuksamaba, a naročito fludarabina i rituksamaba se mogu primeniti u kombinaciji sa prolekom jedinjenja prema pronalasku. Prvenstveno su za lečenje kancera (a naročito hronične limfocitne leukemije (CLL)), dva ili više anti-kancerskih agenasa nezavisno izabranih između hlorambucila, ciklofosfamida, vinkristina, predinizolona, fludarabina, mitoksantrona i rituksimaba/ntuksamaba, a naročito fludarabina i rituksamaba

[0335] Za lečenje kancera (a naročito hronične mijeloidne leukemije (CML)), dva ili više anti-kancerskih agenasa nezavisno izabranih između hidroksiurea, citarabina, desatiniba, nilotiniba i imatiniba se mogu primeniti u kombinaciji sa prolekom jedinjenja prema pronalasku

[0336] Za lečenje kancera (a naročito za lečenje kancera debelog creva), dva ili više anti-kancerskih agenasa nezavisno izabranih između cetuksimaba, 5-fluorouracila, pantumaba, leukovorina, irinotekana, oksaliplatina, raltirekseda, kapecitabina, bevacizumaba, oksaliplatma, CPT 11, a naročito 5-fluorouracila, leukovorina i CPT 11 ili fluorouracila. leukovorina i oksaliplatina se mogu primeniti u kombinaciji sa prolekom jedinjenja prema pronalasku.

[0337] Alternativno tome, za lečenje kancera (a naročito za lečenje kancera debelog creva), dva ili više anti-kancerskih agenasa nezavisno izabranih između 5-fluorouracila, leukovorina, irinotekana, oksaliplatina, raltirekseda, kapecitabina, bevacizumaba, oksaliplatina. CPT 11, a naročito 5-fluorouracila, leukovorina i CPT 11 ili fluorouracila, leukovorina i oksaliplatina se mogu primeniti u kombinaciji sa prolekom jedinjenja prema pronalasku

[0338] Za lečenje kancera (a naročito za lečenje multiplog mijeloma), dva ili više anti-kancerskih agenasa nezavisno izabranih između vinkristina, doksorubicina. đeksametazona, melfalana, prednizona, ciklofosfamida, etopozida, pamidronata, talidomida, zoledronata i bortezomiba. a naročito vinkristina, doksorubicina i đeksametazona se mogu primeniti u kombinaciji sa prolekom jedinjenja prema pronalasku.

[0339] Za lečenje kancera (a naročito za lečenje ne-Hodžkinovog limfoma), dva ili više anti-kancerskih agenasa nezavisno izabranih između ciklofosfamida, doksorubicina/hidroksidaunorubicina, vinkristina/Onco-TCS (V/O), prednizolona, metotreksata, citarabina, bleomicina, etopozida, rituksimaba/ntuksamaba, fludarabina, cisplatina, i ifosfamida, a naročito ciklofosfamida, doksorubicina (hidroksidaunorubicina), vinkristina i prednizona za NHL visokog stepena ili ciklofosfamida. vinkristina i prednizona NHL niskog stepena se mogu primeniti u kombinaciji sa prolekom jedinjenja prema pronalasku.

[0340] Za lečenje kancera (a naročito kancera ne-malih ćelija pluća (NSCLC)), dva ili više anti-kancerskih agenasa se mogu nezavisno izabrati između bevacizumaba, gefitiniba, erlotiniba, cisplatina, karboplatina, mitomicina. vinblastina, paklitaksela. docetaksela, gemcitabina i vinorelbina. a naročito se taksol i karboplatin ili gemcitabin i cisplatia mogu primeniti u kombinaciji sa prolekom jedinjenja prema pronalasku.

[0341] Za lečenje kancera (a naročito kancera jajnika), dva ili više anti-kancerskih agenasa nezavisno izabranih između jedinjenja platine (na primer, cisplatm, karboplatin), doksorubicina, lipozomalnog doksorubicina. paklitaksela, docetaksela, gemcitabina, melfalana i mitoksantrona se mogu primeniti u kombinaciji sa prolekom jedinjenja prema pronalasku.

[0342] Za lečenje kancera (a naročito kancera prostate), dva ili više anti-kancerskih agenasa nezavisno izabranih između mitoksantrona, prednizona, buserelina, goserelina, bikalutamida, nilutamida, flutamida, ciproteron acetata, megestrola/ megestrela, dietilstilboestroia, docetaksela, paklitaksela, zoledronske kiseline, prednizolona i taksotera se mogu primeniti u kombinaciji sa prolekom jedinjenja prema pronalasku.

[0343] U posebno poželjnom primeru izvođenja prolek jedinjenja prema pronalasku je primenjuje u kombinaciji sa jednim ili više pomoćnih agenasa izabranih između cisplatina, bortezomiba, erlotiniba, paklitaksela, trastuzumaba i citarabina.

[0344] Za slučaj Hsp90 inhibitora kombinovanih sa drugim terapijama, dva ili više tretmana se mogu davati u rasporedima koji individualno variraju i različitim načinima primene.

[0345] Kada se jedinjenje primenjuje u kombinovnoj terapiji sa jednim, dva. tri, četiri ili više drugih terapeutskih agenasa (a naročito sa jednim ili dva, još poželjnije sa jednim), jedinjenja se mogu primenjivati istovremeno ili sekvencijalno. Kada se daju sekvencijalno, onda se mogu primenjivati u intervalima koji su vremenski kratko razdvojeni (na primer, u toku perioda od 5-10 minuta) ili u intervalima koji su vremenski duže razdvojeni (na primer, 1, 2, 3, 4 ili više sati, ili čak i u dužim periodima ako je potrebno), precizni režim doziranja je usklađen sa svojstvima terapeutskog agensa, odnosno agenasa).

[0346] Jedinjenja prema pronalasku mogu se takođe davati zajedno sa ne-hemoterapijskim terapijama kao što su radioterapija, fotodinamička terapija, genska terapija; hirurgija i kontrolisana ishrana.

[0347] Za primenu u kombinovanoj terapiji sa drugim hemoterapeutskim agensom, jedinjenje ijedan, dva, tri, četiri ili više drugih terapeutskih agenasa mogu biti. na primer. formulisani zajedno u jednom farmaceutskom obliku koji sadrži dva, tri, četiri ili više terapeutskih agenasa Kao alternativa tome. pojedinačni terapeutski agensi mogu biti formulisani odvojeno i biti prisutni zajedno u obliku kita, opciono sa uputstvom za njihovu upotrebu

[0348] Stručnjak iz odgovarajuće oblasti bi trebao na osnovu svog opšteg znanja da odredi koje režime doziranja i kombinovane terapije treba da pnmeni

[0349] Prema sledećim aspektima pronalaska reahzovani su: kombinacija (na primer, za primenu u lečenju kancera ne-malih ćelija pluća) koja sadrži (2,4-dihidroksi-5-izopropilfenil)-[5-(4-metil-piperazm-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so (npr. L-laktat) i gefitinib i/ili cetuksimab;

■ kombinacija (na primer, za primenu u lečenju gastrointestinalnih stromalnih tumora (GIST)) koja sadrži (2,4-dihidroksi-5-izopropil-fenil)-[5-(4-metil-pipera7in-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so (npr. L-laktat) i pomoćni agens izabran između imatiniba, nilotiniba, dasatiniba i sunitiniba;

kombinacija (na primer, za primenu u lečenju HER2 kancera dojke) koja sadrži (2,4-dihidroksi-5-izopropil-fenil)-[5-(4-metil-piperazm-1-ilmetil)-1 3-dihidroizoindol-2-il]-metanon ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so (npr. L-laktat) i lapatinib; i

* kombinacija (na primer, za primenu u lečenju akutne mijeloidne leukemije) koja sadrži (2,4-dihidroksi-5-izopropilfenil)-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so (npr. L-laktat) i pomoćni agens izabran između daunorubicina i idarubicina. ;[0350] Režimi doziranja, formulacije i protokoli administracije za gore navedene kombinacije koje sadrže (2,4-dihidroksi-5-izopropil-fenil)-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1.3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so (npr. L-laktat) mogu se prilagoditi u odnosu na režime doziranja, formulacije i protokole administracije za prolek jedinjenja ili kao što je izneto u VVO2008/044027. ;[0351] Jedinjenje (2,4-dihidroksi-5-izopropil-fenil)-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon može se dobiti kao što je opisano u VVO2006/109085, a L-laktat i druge soli mogu se dobiti kao što je opisano u VVO2008/044034. ;Dijagnostički postupci ;[0352] Pre davanja jedinjenja, pacijent može biti ispitan da bi se odredilo da li bolest ili stanje od koga pacijent boluje ili može bolovati predstavlja ono koje bi reagovalo na tretman jedinjenjem koje deluje na Hsp90 ;[0353] Na primer, može biti analiziran biološki uzorak uzet od pacijenta da bi se odredilo da li je stanje ili bolest, kao što je kancer, od koga pacijent boluje ili može bolovati, ono koje je karakterisano sa genetskom abnormalnosti ili abnormalnom ekspresijom proteina koji dovode do mutacije ili prekomerne aktivacije Hsp90 klijent proteina. Primeri takvih abnormalnosti koji rezultuju aktivacijom Hsp90 klijent proteina obuhvataju: Bcr-ABL translokaciju, Flt-3 internu duplikaciju, i mutaciju Braf, ili prekomernu ekspresiju ErbB2 ;[0354] Shodno tome, pacijent može biti podvrgnut dijagnostičkom testu za detektovanje markerskih karakteristika pozitivne regulacije. Izraz dijagnoza obuhvata sknning. odnosno ispitivanje. Pod izrazom marker su obuhvaćeni genetski markeri uključujući tu, na primer, određivanje kompozicije DNK radi identifikacije mutacija Braf, BCR-abl, i Flt3 ili drugih izmenjenih klijent proteina. Izraz marker takođe obuhvata proteine kao što je ErbB2, uključujući tu i nivoe ili koncentracije proteina ili nekih fragmenata ili proizvoda degradacije, a za enzime i enzimske aktivnosti. Protein (npr fosforilovan ili ne) i nivoi iRNK napred navedenih proteina mogli bi takođe biti određeni karaktenzacijom promene aktivnosti. Na primer, nivo fosforilovanog AKT može biti indikator senzibilnosti na inhibitore Hsp90. Dijagnostički testovi se obično izvode na biološkom uzorku koji je izabran, na primer, između uzoraka biopsije tumora, uzoraka krvi (izolacija i obogaćivanje uzetih tumorskih ćelija), biopsija stolice, sputuma, hromozomske analize, pleuralnog fluida, peritonealnog fluida, bukalnih brisova ili biopsije ili iz urina. ;[0355] Proces ispitivanja obično uključuje sekvenciranje, oligonukleotidnu ili proteinsku mikročip analizu, proteomnu analizu masenom spektrometnjom, imunohistohemijske tehnike ili detekciju korišćenjem specifičnog antitela. ;[0356] Postupci identifikacije i analize mutacija i pozitivne regulacije proteina su dobro poznati stručnjaku iz odgovarajuće oblasti tehnike Postupci ispitivanja mogu uključivati standardne postupke, kao što je reverzna transkriptaza uz lančanu reakciju polimeraze (RT-PCR), hibridizacija in-situ ili imunobloting, ali nisu ograničeni na njih. ;[0357] Pri ispitivanju sa RT-PCR, nivo iRNK u tumoru se određuje kreiranjem kDNK kopije iRNK, praćenom amplifikacijom kDNK sa PCR. Postupci PCR amplifikacije, selekcije prajmera, i uslovi za amplifikaciju su poznati stručnjaku iz odgovarajuće oblasti tehnike. Manipulacije nukleinskim kiselinama i PCR se izvode standardnim postupcima, kao što je opisano, na primer. u Ausubel F M et al., eds. Current Protocols in Molecular Biologv, 2004, John Wiley & Sons Inc., ili Innis, M A et-al., eds. PCR Protocols. guide to methods and applications, 1990, Academic Press, San Dijego. Tehnike reakcija i manipulacija u koje su uključene nukleinske kiseline takođe su opisane u Sambrook et al., 2001. 3. izdanje, Molecular Cloning: A Laboratory Manual, Cold Spring Harbor Laboratory Press. Alternativno tome, može se upotrebiti komercijalno raspoloživi kit za RT-PCR (na primer, Roche Molecular Biochemicals) ili metodologija koja je opisana u američkim patentima 4,666,828, 4,683,202; 4,801,531; 5,192,659, 5,272,057, 5,882,864, i 6,218,529 i koji su ovde uključeni kao reference. ;[0358] Primer tehnike hibridizacije in-situ za određivanje ekspresije iRNK bi bila fluorescentna hibridizacija in-situ (engl. fluorescence in-situ hybridisation, skr. FISH) (vidi Angerer, 1987 Meth. Enzymol , 152: 649). ;[0359] Generalno, hibridizacija in situ obuhvata sledeće glavne korake: (1) fiksiranje tkiva koje treba da bude analizirano; (2) prehibridizacioni tretman uzorka da bi se povećala mogućnost pristupa ciljnoj nukleinskoj kiselini, i da bi se smanjilo ne-specifično vezivanje; (3) hibridizacija smeša nukleinske kiseline sa nukleinskom kiselinom u biološkoj strukturi ili tkivu; (4) post-hibridizaciona ispiranja da bi se odstranili fragmenti nukleinske kiseline koji nisu vezani pri hibridizaciji, i (5) detekcija fragmenata hibridizovane nukleinske kiseline. Probe koje se koriste u takvim aplikacijama su obično obeležene, na primer, sa radioizotopima ili fluorescentnim reporterima. Poželjne probe su dovoljno duge, na primer. od oko 50, 100, ili 200 nukleotida do oko 1000 ili više nukleotida, da bi se omogućila specifična hibridizacija sa ciljnom, odnosno ciljnim nukleinskim kiselinama pod striktnim uslovima. Takođe postoje komercijalno raspoložive FISH probe za citogenetsku detekciju hromozomskog pregrupisavanja, koje se mogu upotrebiti za detektovanje Bcr-Abl proizvoda fuzije u okviru populacija ćelija leukemije. Standardni postupci za izvođenje FISH su opisani u Ausubel, F M. et al., eds. Current Protocols in Molecular Biologv, 2004, John Wiley & Sons Ine i Fluorescence In Situ Hybridization: Technical Overvievv autora John M. S. Bartlett in Molecular Diagnosis of Cancer, Methods and Protocols, 2 izdanje; ISBN: 1-59259-760-2; mart 2004, str. 077-088; Senja: Methods in Molecular Medicine. ;[0360] Metodi za profilisanje ekspresije gena su već oipisani (DePrimo et al., BMC Cancer 2003, 3 3). Ukratko, ovaj protokol izgleda kao što sledi: dvolančana kDNK se sintetiše od kompletne RNK korišćenjem (dT)24 oligomera prajmiranjem sinteze prvog lanca kDNK, praćenim sintezom drugog lanca kDNK sa slučajnim heksamernim prajmerima. Dvolančana kDNK se koristi kao šablon za in vitro transkripciju kRNK upotrebom biotinilovanih ribonukleotida. kRNK se hemijski fragmentiše prema protokolima koje je opisao Affymetrix (Santa Clara. CA, USA), a onda se hibridizuje tokom noći na Human Genome Arrays. ;[0361] Alternativno tome, proteinski proizvodi koji su izraženi od iRNK mogu se odrediti imunohistohemijski iz uzoraka tumora, čvrste faze imunotestova sa mikrotitarskim pločama. Vestern blotingom, 2-dimenzionalnom elektroforezom na SDS-poliakrilamidnom gelu, sa ELISA, protočnom citometrijom i drugim postupcima poznatim iz stanja tehnike za detekciju specifičnih proteina. Postupci detekcije obuhvataju korišćenje mesta specifičnih antitela. Stručnjak iz odgovarajuće oblasti tehnike će shvatiti da su sve dobro poznate tehnike za detekciju "filadelfija hromozoma" indikativne za bcr-ABL translokaciju. ;[0362] Zbog toga se sve ove tehnike takođe mogu koristiti za identifikovanje tumora koji su posebno podesni za tretiranje jedinjenjima prema pronalasku. ;PRIMERI ;[0363] Sada će pronalazak biti ilustrovan sa pozivom na specifične primere izvođenja koji su opisani u sledećim primerima, ali nije ograničen samo na njih. ;[0364] U primerima se mogu upotrebljavati sledeće skraćenice. ;AcOH sirćetna kiselina ;BOC rerc.-butiloksikarbonil ;Bn benzil ;CDI 1,1-karbonildiimidazol ;DMAVV90 smeša rastvarača: DCM: MeOH, AcOH, H20 (90:18:3:2) DMAVV120 smeša rastvarača: DCM: MeOH, AcOH, H20 (120:18:3:2) DMAVV240 smeša rastvarača: DCM MeOH, AcOH, H20 (240:20:3:2) DCM dihlorometan ;DMF dimetilformamid ;DMSO dimetil sulfoksid ;EDC 1-etil-3-(3'-dimetilaminopropil)-karbodiimid ;Et3N trietilamin ;EtOAc etil acetat ;Et20 dietil etar ;h sat(i) ;HOAt 1-hidroksiazabenzotriazol ;HOBt 1-hidroksibenzotriazo! ;MeCN acetonitril ;MeOH metanol ;min. minuti ;P.E. petrol etar ;r t. sobna temperatura ;Si02silika ;TBTU N,N,N\N'-tetrametil-0-(benzotriazol-1-il)uronijum tetrafluoroborat THF tetrahidrofuran ;[0365] Protonsko magnetni rezonantni ('h NMR) spektri su snimljeni na Bruker AV400 instrumentu koji je radio na 400,13 MHz, u DMSO-d6ili MeOH-d,, (kao što je naznačeno), na 27 °C, osim ukoliko drugačije nije navedeno, i prezentovani su kao u nastavku: hemijski pomak č/ppm (broj protona, multipletnost, gde je s=smglet. d^dublet, t=triplet, q=kvartet, m=multiplet, br^širina). Kao interna referenca je upotrebljen rezidualni protonski rastvarać ;[0366] Jedinjenja dobijena u primerima su karaktensana tečnom hromatografijom i masenom spektroskopijom korišćenjem Agilent LC-MS preparativnog sistema i radnih uslova koji su navedeni u nastavku. Tamo gde su bili prisutni atomi sa različitim izotopima i gde je navedena pojedinačna masa, masa koja je navedena za jedinjenje je monoizotopna masa (tj.<3;>'CI: , dBr itd.) ;Agilent 1100 LC- MS preparativni sistem: ;Hardver: ;[0367] ;autosampler: 1100 serija "prepALS" ;pumpa: 1100 serija "PrepPump" za gradijent preparativnog protoka i 1100 serija "OuatPump" za pumpanje modifikatora u prep protok ;UV detektor: 1100 serija "MWD" Multi VVavelength Detector MS detektor: 1100 serija "LC-MSD VL" ;sakupljač frakcija. 2 x "Prep-FC" ;dopunska pumpa: "VVaters RMA" ;Agilent Active Splitter ;Softver. ;[0368] ;Chemstation Chem32 ;Agilent MS radni uslovi: ;[0369] ;Kiseli metod: ;[0370] Phenomenex Synergy MAX-RP, 10m, 100 x 21,2mm rastvarao A: H20 + 0,1 % trifluorosirćetna kiselina, ;rastvarač B: CH3CN + 0,1% trifluorosirćetna kiselina ;Bazni metod: ;[0371] ;VVaters XBridge C18 5m 100 x 19 mm ;rastvarać A: H?0 + 10 mM NH„HCO:i+ NH.OH, pH=9.2 ;rastvarač B: CH3CN ;dopunski rastvarač. ;MeOH + 0,2% mravlja kiselina (za oba tipa hromatografije) ;Metodi: ;[0372] Da bi se odredili optimalni uslovi za preparativnu HPLC, inicijalno je izvedena analitička LC-MS korišćenjem onog tipa hromatografije (sa niskom li visokom pH) koji je bio najpodesniji za strukturu konkretnog jedinjenja. Kada je jednom identifikovan skup uslova koji je dao hromatografiju, onda je izabran podesni preparativni metod istog tipa. Uobičajeni radni uslovi za hromatografske metode sa niskim ili visokim pH: ;Protok: 24 ml/mm ;Gradijent: Generalno su svi gradijenti imali inicijalni 0,4 min korak sa 95% A + 5% B. Onda je na osnovu analitičkog traga izabran gradijent od 3,6 min da bi se ostvarilo dobro izdvajanje (npr. od 5% do 50% B za rano zadržavanje jedinjenja: od 35% do 80% B za srednje zadržavanje jedinjenja i tako dalje) ;Ispiranje: korak ispiranja od 1,2 minuta je izvršen na kraju gradijenta ;Re- ekvilibracija: korak re-ekvilibracije u trajanju od 2,1 minuta je izvršen da bi se sistem pripremio za sledeći ciklus ;Dopunski protok: 1 ml/min ;Rastvarač: ;[0373] Sva jedinjenja su bila obično rastvorena u 100% MeOH ili 100% DMSO- ;[0374] Na osnovu navedenih informacija stručnjak iz odgovarajuće oblasti bi mogao da prečisti ovde opisana jedinjenja pomoću preparativne LC-MS ;DOBIJANJE MEĐUPROIZVODA ;DOBIJANJE A1 ;5-( 4- metilpiperazin- 1- ilmetil)- 2, 3- dihidro- 1/-/- izoindol trihidrohlond ;Korak 1: benzil estar di- prop- 2- inil- karbaminske kiseline ;[0375] ;[0376] Ohlađenom (0"C) rastvoru dipropargilamina (46.7 g, 502 mmol) u EtOAc (200 ml_) i 10% vodenog K2C03(700 mL, 507 mmol) je polako dodavan rastvor N-(benzlloksikarboniloksi)sukcinimida (125 g, 502 mmol) u EtOAc (500 mL) tokom 20 min. Rastvor je mešan na 0 °C tokom 2 h. a onda na RT 16h. Faze su razdvojene, te je organska faza isprana sa 10% vodenog K2CO:) (700 mL. 507 mmol), pa onda sa zasićenim slanim rastvorom (500 mL) i zatim je razređena do 1000 mL sa EtOAc da bi se dobilo 0,5M rastvora ;Korak 2: benzil estar 5- hidroksimetil- 1, 3- dihidro- izoindol- 2- karboksilne kiseline ;[0377] ;[0378] Rastvor propargil alkohola (26.4 mL, 424 mmol) u toluenu (120 mL) je degaziran Gornje navedeni 0,5M-dienski rastvor (440 mL, 220 mmol) je uparen, a ostatak rastvoren u toluenu (80 mL). Ovaj zaštićeni dienski rastvori Vilkinsonov katalizator (2,26 g, 2,44 mmol, 1,11%) su dodavani u 14 jednakih delova tokom perioda od 2 h uz konstantno praćenje interne temperature, tako da je temperatura ostala na 50-100°C. Ostavljeno je da se rastvor hladi na 50 "C tokom 30 min, kada je rastvor uparen (da bi se odstranio višak propargil alkohola). Ostatak je zagrevan sa toluenom (500 mL) i ugljem (Darco 4-12 meša, 20 g) na 100 'C tokom 30 min. a onda je isfiltriran na vruće kroz sloj celita, te je zatim smeđi rastvor uparen. Ostatak je rastvoren u EtOAc (400 mL) na 80 X kada mu je dodat silika gel (hromatografski stepen 65 g), te je zagrevanje nastavljeno još 20 min. Rastvor je isfiltriran dok je bio vreo, pa je uparen (uz zasejavanje) da bi se dobila bledo smeđa čvrsta materija. Dodato je 10 % EtOAc/heptana (v/v, 100 mL), pa je čvrsta materija isfiltrirana. Čvrsta materija na sinter levku je isprana sa heptanom (100 mL), te je osušena (50 "C. uljna pumpa, 16 h) da bi se dobilo jedinjenje iz naslova 59,0 g (95%). 1 H NMR (400 MHz, Me-d3-OD): 7,51-7.16 (m, 8H), 5,21 (s. 2H), 4,74 (s. 2H), 4.70 (s, 2H), 4,61 (s, 2H) ;Korak 3: benzil estar 5- metansulfoniloksimetil- 1. 3- dihidro- izoindol- 2- karboks ilne kiseline ;[0379] ;[0380] Rastvoru benzil estra 5-hidroksimetil-1,3-dihidro-izoindol-2-karboksilne kiseline (65,75 g, 0,232 mol) u THF (470 mL) i EtOAc (770 mL) je dodat Et3N (39 mL, 0,28 mol). Rastvor je ohlađen u ledenom kupatilu, te mu je dodat rastvor metansulfonil hlonda (19 mL,0.245 mol) rastvoren u EtOAc (50 mL) (tako daje interna temp <12 °C). Posle mešanja od 2h u ledenom kupatilu izvršeno je dodavanje metansulfonil hlorida (1,9 mL i 0,95 mL) i Et3N (3,9 mL) (tako da je sa tlc utvrđeno da više nije bilo ostataka polaznog materijala posle još 1 h mešanja). Dodat je NaHC03(550 mL), te je rastvor mešan 20 min, a onda je dodat zasićeni slani rastvor (200 mL) i faze su razdvojene. Organska faza je osušena (MgSO„), pa je uparena uz zasejavanje da bi se dobila vlažna čvrsta materija, koja je upotrebljena u sledećem koraku bez daljeg sušenja. ;Korak 4: dihidrohlori dna so benzil estra 5-( 4- metil- piperazin- 1 - ilmetil)- 1 3- dihidro- izoindol- 2- karboksilne ;k iseline ;[0381] ;[0382] Čvrsta materija iz koraka 3 (pretpostavljeno 0,232 mol) je rastvorena u acetonu (700 mL), a ovaj rastvor je dodavan tokom 45 min ohlađenoj (interna temp 15-17 "C) suspenziji K2C03(48 g) i N-metilpiperazina (50 mL, 0.45 mol) u acetonu (330 mL). Suspenzija je mešana na 15 "C tokom 3h (kompletno odstranjivanje polaznog materijala sa tlc), kada je rastvor uparen, te je ostatak raspodeljen između EtOAc (1000 mL) i smeše vode (500 mL) i zasićenog slanog rastvora (50 mL). Organska faza je isprana sa smešom vode (500 mL) i zasićenog slanog rastvora (150 mL) i konačno je isprana sa zasićenim slanim rastvorom (300 mL). Rastvor je osušen (MgSO,,), pa je isfiltriran, a onda je ovom rastvoru dodat 1 M-HCI u MeOH (430 mL, 0,43 mol). Suspenzija je ohlađena (0"C za 30 min), pa je isfiltrirana čvrsta materija, koja je isprana sa EtOAc, a onda sa heptanom na sinter levku, te je čvrsta materija osušena (uljna pumpa, RT 72 h) da bi se dobio prinos 1 jedinjenja iz naslova od 66,34 g (65%) u obliku bezbojne čvrste materije. 1 H NMR (400 MHz. Me-d3-OD) 7,64-7,51 (m, 2H). 7,51-7,29 (m, 6H), 5,23 (s, 2H), 4,79 (dd, J = 16,2, 6,1 Hz, 4H), 4,49 (s. 2H), 3.66 (s, 8H), 3,03 (s, 3H). ;Alternativni korak 4A: benzil estar dihidrohlorid 5-( 4- metil- piperazin- 1- ilmetil)- 1, 3- dihidro- izomdol- 2- ;karboksilne kiseline ;[0383] ;[0384] Korak 4A se može koristiti kao alternativni put za zamenu gore navedenih koraka 3 i 4. ;[0385] Suspenziji mangan dioksida (15.5 g. 178 mmol) u DCM (100 mL) je dodat benzil estar 5-hidroksimetil-1,3-dihidro-izoindol-2-karboksilne kiseline (3.35g, 11.8 mmol), a posle 6 h mešanja na RT ponovo je izvršeno dodavanje mangan dioksida (5g, 57 mmol). Posle još 1 h mešanja na RT dodat je celit (7g), pa je rastvor isfiltriran kroz sloj od Celite™ čime je dobijen bistri bledo žuti rastvor. Celite™ je ispran sa DCM, pa je zapremina sjedinjenog organskog rastvora podešena na 100 mL uparavanjem. Dodati su N-metilpiperazin (1,31 mL, 11,8 mmol) i sirćetna kiselina (0,68 mL), što je bilo praćeno sa natrijum triacetoksiborohidridom (4,98 g. 23.5 mmol). Žuti rastvor je mešan 16 h, tako da je dobijen bezbojni rastvor. Rastvoru je dodato 2M-HCI (10 mL, 20 mmol), što je uzrokovalo penušanje. Posle 30 min su dodati voda (10 mL) i K2C03(5,5 g, 39,8 mmol), a organska faza je osušena (Na2S04). Posle filtriranja je dodato 4M-HCI u dioksanu (6 mL) uz mešanje, te je suspenzija uparena do suvog Ostatak je rastvoren u MeOH uz zagrevanje, a posle uparavanja čvrsta materija na sinter levku je isprana sa EtOAc, pa sa petrolom (bp 40-60"C), što je bilo praćeno sušenjemin vacuona 50°C da bi se dobilo 3,61 g jedinjenja iz naslova (70%). 1 H NMR (400 MHz, Me-d3-OD): 7.65-7.51 (2H, m), 7,51-7,27 (6H, m), 5,23 (2H, s), 4,83-4,69 (4H, m), 4,49 (2H, s), 3,66 (8H. d), 3,03 (3H, s). ;Korak 5: 5-( 4- metilpiperazin- 1- ilmetil)- 2, 3- dihidro-1/-/-izoindol tnhidrohlorid ;[0386] ;[0387] 10% paladijum na uglju (300mg) je dodat suspenziji benzil 5-(4-metilpiperazin-1-ilmetil)-1.3-dihidro-izoindol-2-karboksilata (3.65 g, 10,0 mmol) u metanolu (50 ml), te je smeša mešana na sobnoj temperaturi pod atmosferom vodonika 5 sati Katalizator je isfiltriran, pa je ispran sa metanolom (2X5 ml), a sjedinjeni filtrati su tretirani sa zasićenim rastvorom gasovitog hlorovodonika u etil acetatu (20 ml) Smeša je mešana na sobnoj temperaturi 30 minuta, pa su isparljivi materijal i rastvarač odstranjeniin vacuoda bi se dobio 5-(4-metilpiperazin-1-ilmetil)-2,3-dihidro-1//-izoindol tnhidrohlorid (3 39 g, 99%) u obliku beličaste čvrste materije. 1H NMR (MeOH-d,,) 7.73 (1H, s), 7 68 (1H, d), 7,57 (1H. d), 4,72 (2H, s). ;4,70 (2H, s), 4,52 (2H, s), 3,70 (8H. br s). 3,02 (3H, s). MS: [M + H]" 232 ;DOBIJANJE A2 ;Metil 2, 4- dihidroksi- 5- izopropilbenzoat ;[0388] ;[0389] 10% paladijum na uglju (350 mg) je dodat suspenziji metil 2,4-bis-benziloksi-5-izopropenilbenzoata [dobijen kao u WO 2006/109085 A1] (3,88 g, 10.Q mmol) u etanolu (30 ml), pa je smeša mešana na sobnoj temperaturi pod atmosferom vodonika 1 sat. Dodat je metanol (20 ml) radi potsticanja rastvaranja, te je smeša mešana na sobnoj temperaturi pod atmosferom vodonika 16 sati. Smeša je isfiltrirana, a katalizator je ispran sa metanolom (3 X 20 ml), te su sjedinjeni filtrati upareniin vacuoda bi se dobio metil 2,4-dihidroksi-5-izopropilbenzoat (2.10 g, 100%) u obliku bezbojne čvrste materije.<1>H NMR (DMSO-d6) 10,54 (1 H, s), 10,44 (1 H, br s), 7,52 (1 H, s), 6,37 (1 H, s), 3,85 (3H, s), 3,08 (1 H, m), 1,13 (6H, d). MS: ;[M+Hf 211. ;DOBIJANJE A3 ;4- hidroksi- 5- izopropil- 2- met oksibenzoieva kiselina ;[0390] ;[0391] Smeša metil 2,4-dihidroksi-5-izopropilbenzoata (1,05 g, 5,0 mmol) i anhidrovanog kalijum karbonata (828 mg, 6,0 mmol) u acetonitrilu (25 ml) je tretirana sa benzil bromidom (0,655 ml, 5,5 mmol) i smeša je onda mešana na sobnoj temperaturi 24 sata. Rastvarač je odstranjenin vacuo,a ostatak je tretiran sa vodom (50 ml). Čvrsti materijal je isfiltriran vakuumski, pa je ispran sa vodom (2 X 50 ml) i onda je isfiltriran pod vakuumom da bi se dobio metil4-benziloksi-2-hidroksi-5-izopropilbenzoat (1,25 g, 83%) u obliku bezbojnih iglica.<1>H NMR (DMSO-d6) 10.68 (1 H. br s), 7,57 (1 H, s), 7,48-7,40 (4H, m), 7,34 (1 H, m), 6,64 (1 H, s), 5,20 (2H, s), 3,87 (3H, s),3,18 (1H, m), 1.17 (6H, d). MS: [M+H]+ 301. ;[0392] Anhidrovani kalijum karbonat (450 mg, 3,26 mmol) i dimetil sulfat (0.25 ml. 2.64 mmol) su dodati suspenziji metil 4-benziloksi-2-hidroksi-5-izopropilbenzoata (650 mg, 2,17 mmol) u acetonitrilu (20 ml), te je smeša mešana i držana je tako da refluksuje 16 sati. Posle hlađenja na sobnu temperaturu, rastvarač je odstranjenin vacuo,a ostatak je zakišeljen dodavanjem 2M hlorovodonične kiseline (20 ml). Organski materijal je ekstrahovan sa etil acetatom (2 X 30 ml), a sjedinjeni organski ekstrakti su upareniin vacuoda bi se dobio metil 4-benziloksi-5-izopropil-2-metoksibenzoat (644 mg, 95%) u obliku bledo žute čvrste materije. 'H NMR (DMSO-d6) 7,56 (1H, s), 7,50 (2H, d), 7,43 (2H, t), 7,37 (1 H, t), 6,80 (1 H, s), 5,26 (2H, s), 3,83 (3H, s), 3,75 (3H. s). 3 19(1 H, m). 1,17 (6H, d). MS: [M + H]+ 315. ;[0393] 10% paladijum na uglju (80 mg) je dodat suspenziji metil 4-benziloksi-5-izopropil-2-metoksibenzoata (624 mg, 1,99 mmol) u metanolu (16 ml) i smeša je mešana na sobnoj temperaturi pod atmosferom vodonika 3 sata. Smeša je isfiltrirana, a katalizator je ispran sa metanolom (3X5 ml) i onda su filtrati sjedinjeniin vacuoda bi se dobio metil 4-hidroksi-5-izopropil-2-metoksibenzoat (432 mg, 97%) u obliku beličaste čvrste materije. 1H NMR (DMSO-d6) 10,18 (1 H, br s), 7,52 (1 H, s), 6,52 (1H, s), 3,73 (3H, s), 3,71 (3H, s), 3,11 (1 H, m), 1,14 (6H, d) MS: [M+Na]<+>247. ;[0394] Vodeni kalijum hidroksid (50% w/v, 0 5 ml) je dodat suspenziji metil 2-hidroksi-5-izopropil-4-metoksibenzoata (418 mg, 1,87 mmol) u metanolu (4 ml) i vodi (2 ml), pa je smeša mešana i držana je tako da refluksuje 4 sata. Posle hlađenja na sobnu temperaturu organski rastvarač je odstranjenin vacuo,a ostatak je zakišeljen dodavanjem 2M hlorovodonične kiseline (10 ml). Čvrsta materija je isfiltrirana vakuumski, pa je isprana sa vodom (2 X 10 ml) i onda je isfiltrirana pod vakuumom da bi se dobila 4-hidroksi-5-izopropil-2-metoksibenzojeva kiselina (332 mg, 85%) u obliku beličaste čvrste materije. 1H NMR (DMSO-d6) 11,88 (1 H, br s), 10,11 (1 H, s), 7,54 (1 H. s), 6,51 (1 H, s), 3 75 (3H, s), 3,11 (1H, m), 1,13 (6H, d). MS: [M+Naf 233. ;DOBIJANJE A4 ;2- hidroksi- 5- izopro pil- 4- metoksibenzoieva kiselina ;[0395] ;[0396] Smeša metil 2,4-dihidroksi-5-izopropilbenzoata (420 mg, 2 0 mmol) i anhidrovanog kalijum karbonata (331 mg, 2,4 mmol) u acetonitrilu (10 mi) je tretirana sa dimetil sulfatom (0,2 ml, 2,1 mmol), pa je smeša mešana na sobnoj temperaturi 16 sati. Rastvarač je odstranjenin vacuo,a ostatak je zakišeljen dodavanjem 2M hlorovodonične kiseline (10 ml) Čvrsta materija je isfiltrirana vakuumski, pa je isprana sa vodom (2 X 10 ml) i onda je isfiltrirana pod vakuumom da bi se dobio metil 2-hidroksi-5-izopropil-4-metoksibenzoat (440 mg, 98%) u obliku bezbojne čvrste materije.<1>H NMR (DMSO-d6) 10,70 (1 H, brs), 7,54 (1 H, s), 6,53 (1 H, s), 3,87 (3H, s), 3,84 (3H, s), 3,12 (1 H. m), 1,13 (6H, d). MS: [M+H]<+>225. ;[0397] Vodeni kalijum hidroksid (50% w/v. 0,2 ml) je dodat suspenziji metil 2-hidroksi-5-izopropil-4-metoksibenzoata (420 mg, 1,88 mmol) u metanolu (5 ml) i vodi (2 ml), te je smeša mešana i držana tako da refluksuje 3 sata. Posle hlađenja na sobnu temperaturu organski rastvarač je odstranjenin vacuo.a ostatak je zakišeljen dodavanjem 2M hlorovodonične kiseline (10 ml). Čvrsta materija je isfiltrirana vakuumski, pa je isprana sa vodom (2 X 10 ml) i onda je isfiltrirana pod vakuumom da bi se dobila 2-hidroksi-5-izopropil-4-metoksibenzojeva kiselina (275 mg, 70%) u obliku bezbojne čvrste materije.<1>H NMR (DMSO-d6) 13,50 (1 H, br s), 11,40 (1 H, brs), 7,53 (1 H, s), 6.51 (1 II. s), 3,83 (3H, s), 3,12 (1 H, m), 1,13 (6H, d). MS: [M+H]' 211. ;DOBIJANJE A5 ;5- izopropil- 2, 4- dimetoksibenzoieva kiselina ;[0398] ;[0399] Smeša metil 2,4-dihidroksi-5-izopropilbenzoata (420 mg, 2,0 mmol) i anhidrovanog kalijum karbonata (662 mg, 4,8 mmol) u acetonitrilu (10 ml) je tretirana sa dimetil sulfatom (0,4 ml, 4,2 mmol), pa je zatim ta smeša mešana na sobnoj temperaturi 16 sati, a onda je držana tako da refluksuje 6 sati Posle hlađenja na sobnu temperaturu rastvarač je odstranjenin vacuo.a ostatak je zakišeljen dodavanjem 2M hlorovodonične kiseline (10 ml). Čvrsta materija je isfiltrirana vakuumski, pa je isprana sa vodom (2X10 ml) i onda je isfiltrirana pod vakuumom da bi se dobio metil 5-izopropil-2,4-dimetoksibenzoat (350 mg, 74%) u obliku bezbojne čvrste materije. 1H NMR (DMSO-d6) 7,53 (1 H, s), 6,67 (1 H, s), 3,92 (3H, s). 3,86 (3H, s), 3,75 (3H, s), 3,13 (1 H, m), 1,14 (6H, d). MS. [M+Na]' 261. ;[0400] Vodeni kalijum hidroksid (50% w/v, 0,2 ml) je dodat suspenziji metil 5-izopropil-2 4-dimetoksibenzoata (330 mg, 1,39 mmol) u metanolu (5 ml) t vodi (2 ml), pa je smeša mešana i držana je tako da refluksuje 3 sata. Posle hlađenja na sobnu temperaturu organski rastvarač je odstranjenin vacuo,a ostatak je zakišeljen dodavanjem 2M hlorovodonične kiseline (10 ml). Organski materijal je ekstrahovan sa etil acetatom (2 X 30 ml), a sjedinjeni organski ekstrakti su upareniin vacuoda bi se dobila 5-izopropil-2,4-dimetoksibenzojeva kiselina (305 mg, 98%) u obliku beličaste čvrste materije. 1H NMR (DMSO-d6) 12,07 (1 H, br s), 7,57 (1 H, s), 6,64 (1 H, s), 3,90 (3H, s), 3,85 (3H, s), 3,13 (1H, m), 1,14 (6H, d). MS: [M + H]' 225. ;DOBIJANJE A6 ;2- aliloksi- 4- hidroksi- 5- izopro pilbenzoieva kiselina ;[0401] ;[0402] Smeša metil 2,4-dihidroksi-5-izopropilbenzoata (1,05 g, 5,0 mmol) i anhidrovanog kalijum karbonata (828 mg, 6,0 mmol) u acetonitrilu (25 ml) je tretirana sa hlorometil metil etrom (0.4 ml, 5,27 mmol), pa je smeša mešana na sobnoj temperaturi 3 sata. Rastvarač je odstranjenin vacuo,a ostatak je tretiran sa vodom (30 ml). Čvrsta materija je isfiltrirana vakuumski, pa je isprana sa vodom (2 X 20 ml) i onda je isfiltrirana pod vakuumom da bi se dobio metil 2-hidroksi-5-izopropil-4-(metoksimetiloksi)benzoat (1,02 g, 80%) u obliku bezbojne čvrste materije. 'H NMR (DMSO-d6) 10,61 (1 H, brs), 7,58 (1 H, s), 6,62 (1 H. s), 5,30 (2H, s), 3,88 (3H, s). 3,42 (3H, s), 3,17 (1H, m), 1,17 (6H, d). MS: [M+H]' 255 ;[0403] Smeša metil 2-hidroksi-5-izopropil-4-(metoksimetiloksi)benzoata (995 mg, 3,92 mmol) i anhidrovanog kalijum karbonata (650 mg, 4,71 mmol) u acetonitrilu (25 ml) je tretirana sa alil bromidom (0,356 ml, 4,11 mmol), pa je zatim ta smeša mešana i držana je tako da refluksuje 16 sati. Posle hlađenja na sobnu temperaturu, rastvarač je odstranjenin vacuo,dodata je voda (30 ml), a organski materijal je ekstrahovan sa dihlorometanom (2 X 30 ml). Sjedinjeni organski ekstrakti su upareni do suvogin vacuoda bi se dobio metil 2-aliloksi-5-izopropil-4-(metoksimetiloksi) benzoat (1125 mg, 97%) u obliku bledo žutog ulja.<*>H NMR (DMSO-d6) 7,58 (1H, s), 6,78 (1H, s). 6.03 (1H, m), 5,52 (1 H, dm), 5,33 (2H, s), 5,28 (1 H, dm), 4.61 (2H, m), 3,78 (3H, s), 3,42 (3H, s), 3,19 (1 H, m), 1,18 (6H, d). MS: [M+Na]' 317.

[0404] Koncentrovana hlorovodonična kiselina (0,4 ml) je dodata rastvoru metil 2-aliloksi-5-izopropil-4-(metoksimetiloksi) benzoata (1049 mg, 3,57 mmol) u metanolu (25 ml), pa je smeša mešana i držana je tako da refluksuje 3 sata. Posle hlađenja na sobnu temperaturu isparljivi materijal i rastvarač su odstranjeniin vacuoda bi se dobio metil 2-aliloksi-4-hidroksi-5-izopropilbenzoat (880 mg, 98%) u obliku bledo zelenog ulja.<1>H NMR (DMSO-d6) 10.18 (1H, s), 7,54 (1H, s), 6,51 (1H, s), 6,03 (1H, m), 5,51 (1H, dm), 5,27 (1H, dm), 4,52 (2H, m), 3,73 (3H, s), 3,10 (1H, m), 1,15 (6H, d). MS. [M+Na]" 273.

[0405] Vodeni kalijum hidroksid (50% w/v, 2 ml) je dodat smeši metil 2-aliloksi-4-hidroksi-5-izopropilbenzoata (860 mg, 3,44 mmol) u metanolu (12 ml) i vodi (4 ml), pa je smeša mešana i držana je tako da refluksuje 5 sati Posle hlađenja na sobnu temperaturu organski rastvarač je odstranjenin vacuo,a ostatak je zakišeljen dodavanjem 2M hlorovodonične kiseline (30 ml). Čvrsta materija je isfiltrirana vakuumski, pa je isprana sa vodom (2 X 20 ml) i onda je isfiltrirana pod vakuumom da bi se dobila 2-aliloksi-4-hidroksi-5-izopropilbenzojeva kiselina (715 mg, 88%) u obliku bledo zelene čvrste materije. 1H NMR (DMSO-d6) 11,92 (1 H, brs), 10.08 (1 H, s), 7,56 (1 H, s), 6,48 (1 H. s), 6,03 (1 H, m), 5,50(1 H, dm), 5,27 (1 H, dm), 4,53 (2H. m), 3,11 (1 H, m), 1,13 (6H, d). MS: [M+Na]+ 259.

DOBIJANJE A7

4- aliloksi- 2- hidroksi- 5- izopropilbe nzoieva kiselina

[0406]

Smeša metil 2,4-dihidroksi-5-izopropilbenzoata (420 mg, 2.0 mmol) i anhidrovanog kalijum karbonata

(662 mg, 4,8 mmol) u acetonitrilu (10 ml) je tretirana sa alil bromidom (0,35 ml, 4,0 mmol), pa je zatim ta smeša mešana na sobnoj temperaturi 24 sata. Rastvarač je odstranjenin vacuo.a ostatak je zakišeljen dodavanjem 2M hlorovodonične kiseline (10 ml). Organski materijal je ekstrahovan sa dihlorometanom (2 X 20 ml), a sjedinjeni organski ekstrakti su upareniin vacuo.te je ostatak podvrgnut kolonskoj

hromatografiji na siliki. Eluiranjem sa 2-10% etil acetata u petrolu dobijen je metil 4-aliloksi-2-hidroksi-5-izopropilbenzoat (330 mg, 60%) u obliku bezbojne čvrste materije.<!>H NMR (DMSO-d6) 10.68 (1 H, s). 7,55 (1 H, s), 6,54 (1 H, s), 6,06 (1 H, m), 5,42 (1 H, dm), 5.29 (1 H, dm). 4,65 (2H, m). 3,88 (3H, s), 3,16(1 H, m), 1,16 (6H, d).

[0407] Vodeni kalijum hidroksid (50% w/v, 0,2 ml) je dodat suspenziji metil 4-aliloksi-2-hidroksi-5-izopropilbenzoata (313 mg, 1,25 mmol) u metanolu (6 ml) i vodi (2 ml), pa je smeša mešana i držana je tako da refluksuje 4 sati. Posle hlađenja na sobnu temperaturu organski rastvarač je odstranjenin vacuo,a ostatak je zakišeljen dodavanjem 2M hlorovodonične kiseline (10 ml). Čvrsta materija je isfiltrirana vakuumski, pa je isprana sa vodom (2 X 10 ml) i onda je isfiltrirana pod vakuumom da bi se dobila 4-aliloksi-2-hidroksi-5-izopropilbenzojeva kiselina (285 mg, 96%) u obliku bezbojne čvrste materije. 1H NMR (DMSO-d6) 13,50 (1 H, brs), 11,40 (1 H, s), 7,55 (1 H, s), 6,51 (1 H, s), 6,06 (1 H, m), 5,42 (1 H, dm), 5,28 (1 H, dm), 4,64 (2H, m), 3,17 (1 H, m), 1,17 (6H, d). MS: [M+H]" 237.

DOBIJANJE A8

2, 4- bis- aliloksi- 5- izopropilbenzojeva kiselina

[0408]

[0409] Smeša metil 2,4-dihidroksi-5-izopropilbenzoata (420 mg, 2,0 mmol) i anhidrovanog kalijum karbonata (662 mg, 4,8 mmol) u acetonitrilu (10 ml) je tretirana sa alil bromidom (0,364 ml, 4,2 mmol) i smeša je onda mešana na sobnoj temperaturi 16 sati. Dodat je sledeći deo alil bromida (0,364 ml, 4,2 mmol), pa je smeša mešana i držana je tako da refluksuje još 16 sati. Posle hlađenja na sobnu temperaturu rastvarač je odstranjenin vacuo.a ostatak je zakišeljen dodavanjem 2M hlorovodonične kiseline (20 ml). Organski materija! je ekstrahovan sa etil acetatom (2 X 20 ml), a sjedinjeni organski ekstrakti su upareniin vacuoda bi se dobio metil 2,4-bis-aliloksi-5-izopropilbenzoat (480 mg, 83%) u obliku bledo žutog ulja. 1H NMR (DMSO-d6) 7,56 (1 H, s), 6,68 (1 H, s), 6,07 (2H, m), 5,51 (1 H, dm), 5,44 (1 H, dm), 5,28 (2H, m), 4,68 (2H. m), 4,64 (2H, m), 3,75 (3H, s), 3,18 (1H, m), 1,16 (6H, d). MS:

[M+Na] 313.

[0410] Vodeni kalijum hidroksid (50% w/v, 0,5 ml) je dodat smeši metil 2,4-bis-aliloksi-5-izopropilbenzoata (450 mg, 1,55 mmol) u metanolu (6 ml) i vodi (2 ml), pa je smeša mešana i držana je tako da refluksuje 3 sata. Posle hlađenja na sobnu temperaturu organski rastvarač je odstranjeninvacuo,a ostatak je zakišeljen dodavanjem 2M hlorovodonične kiseline (10 ml). Čvrsta materija je isfiltrirana vakuumski, pa je isprana sa vodom (2 X 10 ml) i onda je isfiltrirana pod vakuumom da bi se dobila 2,4-bis-aliloksi-5-izopropilbenzojeva kiselina (418mg, 98%) u obliku beličaste čvrste materije.<1>H NMR (DMSO-d6) 12,16 (1 H, br s), 7,58 (1 H, s), 6,66 (1 H, s), 6,07 (2H, m), 5,51 (1 H, dm), 5,44 (1H, dm), 5,28 (2H, m), 4,68 (2H, m), 4,64 (2H, m), 3,17 (1 H, m),1,15 (6H, d). MS: [M+Na]' 299.

DOBIJANJE A9

4- hidroksi- 5- izopropil- 2-( metoksimetiloksi) benzoieva kiselina

[0411]

[0412] Smeša metil 4-benziloksi-2-hidroksi-5-izopropilbenzoata (900 mg, 3,0 mmol) i anhidrovanog kalijum karbonata (994 mg, 7,2 mmol) u acetonitrilu (20 ml) je tretirana sa hlorometil metil etrom (0,24 ml, 6,6 mmol), pa je onda ta smeša mešana i držana je tako da refluksuje na 50"C tokom 24 sata, sve dok joj nije dodato još anhidrovanog kalijum karbonata (994 mg, 7,2 mmol) i hlorometil metil etra (0,96 ml, 26,4 mmol), te je zatim ta smeša mešana i držana je na 50"C još 4 dana. Posle hlađenja na sobnu temperaturu rastvarač je odstranjenin vacuo.a ostatak je tretiran sa vodom (30 ml). Organski materijal je ekstrahovan sa dihlorometanom (2 X 20 ml), a sjedinjeni organski ekstrakti su upareniin vacuoda bi se dobio sirovi metil 4-benziloksi-5-izopropil-2-(metoksimetiloksi)benzoat u obliku bledo žutog ulja koje je upotrebljeno u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.<1>H NMR (DMSO-d6) 7,57 (1 H. s), 7,48 (2H, d), 7,44 (2H, t), 7,38 (1 H, t), 6,90 (1 H. s), 5.23 (4H, s), 3,78 (3H, s), 3,39 (3H, s), 3,21 (1 H, m), 1,17 (6H, d). MS: [M+Na]' 367

[0413] Sirovi metil 4-benziloksi-5-izopropil-2-(metoksimetiloksi)benzoat je rastvoren u metanolu (20 ml), te mu je dodat 10% paladijum na uglju (160 mg), pa je smeša mešana na sobnoj temperaturi pod atmosferom vodonika 16 sati. Smeša je isfiltrirana, a katalizator je ispran sa metanolom (3X5 ml) i sjedinjeni filtrati su upareniin vacuoda bi se dobio sirovi metil 4-hidroksi-5-izopropil-2-(metoksimetiloksi)benzoat u obliku bezbojne uljaste čvrste materije koja je upotrebljena u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja. 1H NMR (DMSO-d6) 10,19 (1 H, br s). 7,52 (1 H, s), 6,57 (1 H, s), 5,13 (2H, s), 3,73 (3H, s), 3,40 (3H, s), 3,11 (1 H. m), 1,13 (6H, d). MS: [M-H] 253.

[0414] Sirovi metil 4-hidroksi-5-izopropil-2-(metoksimetiloksi)benzoat je rastvoren u metanolu (20 ml) i

vodi (8 ml), dodat mu je vodeni kalijum hidroksid (50% w/v, 5 ml), pa je smeša mešana i držana je tako da refluksuje 16 sati. Posle hlađenja na sobnu temperaturu organski rastvarač je odstranjenin vacuo,a ostatak je zakišeljen dodavanjem 2M hlorovodonične kiseline (30 ml). Organski materijal je ekstrahovan sa etil acetatom (2 X 20 ml), a sjedinjeni organski ekstrakti su upareniin vacuoda bi se dobilo žuto ulje koje je podvrgnuto kolonskoj hromatografiji na Strata-NH?patroni. Eluiranjem sa 2M amonijaka u metanolu dobijena je sirova 4-hidroksi-5-izopropil-2-(metoksimetiloksi) benzojeva kiselina (180 mg, 25%) u obliku bledo sive čvrste materije koja je upotrebljena bez daljeg prečišćavanja. MS: [M+Naf 263.

DOBIJANJE A10

2- hidroksi- 5- izopropil- 4-( metoksimetiloksi) benzo jeva kiselina

[0415]

[0416] Vodeni kalijum hidroksid (50% w/v, 1 ml) je dodat smeši metil 2-hidroksi-5-izopropil-4-(metoksimetiloksi) benzoata (508 mg, 2,0 mmol) u metanolu (10 ml) i vodi (4 ml), pa je smeša mešana i držana je tako da refluksuje 6 sati. Posle hlađenja na sobnu temperaturu organski rastvarač je odstranjenin vacuo,a ostatak je zakišeljen dodavanjem 2M hlorovodonične kiseline (30 ml). Čvrsta materija je isfiltrirana vakuumski, pa je isprana sa vodom (2 X 20 ml) i onda je isfiltrirana pod vakuumom da bi se dobila 2-hidroksi-5-izopropil-4-(metoksimetiloksi)benzojeva kiselina (400 mg, 83%) u obliku bezbojne čvrste materije. 1H NMR (DMSO-d«) 13,60 (1 H, brs). 11.30 (1 H. br s). 7,58 (1 H, s). 6.58 (1 H, s), 5,30 (2H, s), 3,42 (3H, s), 3,15 (1 H, m), 1,18 (6H, d). MS: [M+H]" 241

DOBIJANJE A11

2, 4- bis-( metoksimetiloksi)- 5- izopropilbenzo jeva kiselina

[0417]

[0418] Smeša metil 2,4-dihidroksi-5-izopropilbenzoata (420 mg, 2,0 mmol) i anhidrovanog kalijum karbonata (332 mg, 2,4 mmol) u acetonitrilu (12 ml) je tretirana sa hlorometil metil etrom (0,16 ml, 2,1 mmol), pa je onda smeša mešana na sobnoj temperaturi 16 sati, posle čega su joj dodati anhidrovani kalijum karbonat (1,38 g, 10,0 mmol) i hlorometil metil etar (0,76 ml, 10,0 mmol), te je ova smeša mešana i držana je na 50"C naredna 4 dana Posle hlađenja na sobnu temperaturu, rastvarač je odstranjenin vacuo,a ostatak je tretiran sa vodom (30 ml) Organski materijal je ekstrahovan sa dihlorometanom (2 X 20 ml), a sjedinjeni organski ekstrakti su upareniin vacuoda bi se dobio metil 2,4-bis-(metoksimetiloksi)-5-izopropilbenzoat (580 mg, 97%) u obliku bledo žutog ulja.<1>H NMR (DMSO-d6) 7,57 (1 H, s), 6,88 (1 H, s), 5,32 (2H, s), 5,20 (2H, s), 3,78 (3H, s), 3,41 (6H, s), 3,21 (1 H, m), 1,17 (6H,

d). MS: [M+Na]+ 321.

[0419] Vodeni kalijum hidroksid (50% w/v, 1,0 ml) je dodat smeši metil 2,4-bis-(metoksimetiloksi)-5-izopropilbenzoata (560 mg. 1,88 mmol) u metanolu (12 ml) i vodi (4 ml), pa je smeša mešana i držana je tako da refluksuje 3 sata Posle hlađenja na sobnu temperaturu organski rastvarač je odstranjenin vacuo,dok je ostatak razređen sa vodom (20 ml) i zakišeljen je dodavanjem 2M hlorovodonične kiseline (10 ml). Organski materijal je ekstrahovan sa dihlorometanom (2 X 20 ml), a sjedinjeni organski ekstrakti su upareniin vacuo.Ostatak je rastrljan sa smešom petrol etra i dietil etra da bi se dobila 2,4-bis-(metoksimetiloksi)-5-izopropilbenzojeva kiselina (392 mg, 73%) u obliku bezbojne čvrste materije.<1>H NMR (DMSO-dfi) 12,38 (1 H. br s), 7,59 (1 H, s). 6,84 (1 H. s), 5.31 (2H, s). 5,20 (2H, s). 3,41 (6H. s), 3,21 (1 H, m). 1,18 (6H, d). MS: [M+Na]' 307.

DOBIJANJE B1

Opšti postupak sinteze sa AZ- benzoilom su pstituisa nih 5-(4- metilpi perazin- 1- ilmetil)- 2, 3- dihidro-1H-izoindola

[0420]

[0421] 5-(4-metilpiperazm-1-ilmetil)-2,3-dihidro-1H-izoinđol tnhidrohlorid (409 mg, 1,2 mmol) je dodat smeši supstituisane benzojeve kiseline (1,0 mmol), 1-(3-dimetilamtnopropil)-3-etilkarbodiimid hidrohlorida (211 mg. 1,1mmol), 1-hidroksibenzotnazola (149 mg, 1,1 mmol) i tnetilamina (606 mg, 6,0 mmol) u A/,A/-dimetilformarnidu (8 ml), pa je smeša mešana na sobnoj temperaturi ili na 50-80°C 16 sati. Rastvarač je odstranjenin vacuo,a ostatak je tretiran sa vodenim natrijum hidrogen karbonatom i metanolom. Organski rastvarač je odstranjenin vacuo,a vodeni sloj je odstranjen odlivanjem. Tamno smeđi uljani ostaci su podvrgnuti kolonskoj hromatografiji na siliki. Eluiranjem sa 5-10% metanola u dihlorometanu dobijen je odgovarajući sa A/-benzoilom supstituisani 5-(4-metilpiperazin-1-ilmetil)-2,3-dihidro-1H-izoindol. Ukoliko je bilo potrebno, jedinjenja su dalje prečišćavana kolonskom hromatografijom na SCX patroni eluiranjem sa 2M amonijaka u metanolu

PRIMERI 1 DO 9

[0422] Prema gore opisanom opštem postupku dobijena su jedinjenja iz primera od 1 do 9 koja su navedena u tabeli u nastavku

PRIMER 10

Pobijanje 5-dietilkarbamoiloksi-2-izopro^ 3-yhid?o-izoindol-2-

karboni!] cikloheksa-1.3-dienil estra dieti'-karbaminske kiseline

[0423]

[0424] Rastvoru i2,4-d:hidroksi-5-izopropil-ferili)-[5-(4 metil-piperazin-1 -ilmeLI) 1,3-dihidro-i7oindol-2-il; metanona (1,0g, 2,44 mmol) u THF (25 mL) koji je sadržao Et(N (0,68 mL, 4,88 mmol) i N.N-4-dimetilaminopiridina (5 mg, 0 41 mmol) je dodat N,N dietilkarbamoi! hlorid (1,5 mL, 11,62 mmol) Rastvor je zagrevan na 60 °C tokom 18 h, kada su mu dodati EtOAc (50 mL) i 10% ac K2C03(50 ml.) Organska faza je isprana sa zasićenim slanim rastvorom (30 ml.). pa je organska faza izolovana i uparena Rastvor ostatka u DCM je stavljen na kolonu koja je sadržala silika gel, te je proizvod eluiran sukcesivno sa DCM, što je bilo praćeno sa 0,2% vođenim rastvorom: amonijaka u 5%MeOH u DCM Frakcije koje su sadržale proizvod su uparene iz DCM, što je bilo praćeno sa dietil etrom da bi se dobilo 1.0/ g jedinjenja iz naslova u obliku pene. 1H NMR (400 MHz, DMSO-d6) 7,44 (1 H, d), 7,37 7.30 (1 H, m), 7,30-7,15 (2H. m), 7,01 (1 11. s), 4,75 (2II. s), 4,61 (2H, d), 3,56-3,40 (4H, m), 3,33 (4H, đ), 3,24 (3H, đ), 3,19-3,09 (2H, m), 3,09-2,95 (2H, m), 2.85 2,56 (4II. rr). 2,42 (3H, s), 1,38-0,76 (18H, m); m/z 608

(MH).

PRIMERI 11 DO 13

[0425] Primeri 11 do 13 su dobijeni na analogni način kao stoje opisano za Primer 10.

PRIMER .14

5-hidroksi-4-izopropil-2-[5-(4-metil-piperazin-14lmet[l)-1,3-dihidro-izoind estar dietil-karbaminske kiseline i

PRIMER 15

5- hidroksi- 2- izoprQPil- 4- f5-( 4- metil- piperaz estar

dietil karbaminsko kiseline

[0426]

[0427] Rastvor proizvoda iz Primera 10 (0,826 g) rastvorenog u MeOH (36 mL) i2M NaOH aq (4 mL) je zagrevan na 60 °C tokom 24 h. Rastvor je ohlađen do RT, pa mu je dodato 5M-HCI (1,6 mL, do pH 6), te je rastvor uparen. Ostatak je raspodcljcn između zasićenog slanog rastvora i EtOAc, te je organski sloj uparen do ulja. Ulje je prečišćeno pomoću preparativne hplc (bazni metod) da bi se dobila dva odvojena izomerna mono-dietilkarbamoil derivata;

5-hidroksi-4-izQpropil-2-[5-(4^ estar dietil-karbaminske kiseline (137 mg)

[0428] 5H NMR (400 MHz. DMSO-d6): 9,86 (1 H, s), 7,35-7.25 (1 H, m), 7,25-7,12 (3H, m), 6,65 (1 H, s), 4,71 (2H, s), 4,57 (2H, d), 3,43 (2H, d), 3,27-3,08 (5H, m). 2,32 (8H, s), 2,14 (3H, d), 1,18 (6H, d), 1,05-0,85 (6H, m), m/z 509 (MH) i

54iidroksi-2-izopropil-4-[5-(4-m estar dietil-karbaminske kiseline (292 mg)

[0429]<1>H NMR (400 MHž, DMSO-d6): 10,01 (1 H, s). 7.37-7,27 (1 H, m), 7,27-7,17 (2H, m), 7,15 (1 H, d), 6,60 (1 H, s), 4,79 (2H, s), 4,63 (2H, d), 3,44 (4H, m), 3,34 (2H, m), 3,01-2,87 (1 H, m), 2,32 (8H, s), 2,14 (3H, d), 1,22 (3H, s), 1,15 (9H, d), m/z 509 (MH).

PRIMERI 16 DO 21

[0430] Primeri 16 do 21 su Pobijeni na način analogan sa onim koji je opisan u Primerima 14 i 15 tretiranjem diacilovanih derivata (Primeri 11, 12 i 13) sa NaOH u MeOH (60 "C h, 3,5h-24h) Smeša proizvoda je razdvojena pomoću preparativne hplc.

PRIMER 22

Terc.-butil estar 5- dimetilkarbamoiloksi- 4- izopropil- 2-[ 5-( 4- metilpiperazin- 1 - ilmetii)- 1, 3- dihidro- izoindol- 2-

karbonin- fenil estra karbonske kiseline

[0431]

[0432] Rastvoru 5-hidroksi-2-izopropil-4-[5-(4-metil-piperazin-1 -ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estra dimetil-karbaminske kiseline (primer 17, 50 mg) u THF (10 mL) su dodati di-t-butil-dikarbonat (54,5 mg) i N,N-4-dimetilaminopiridin (1.25 mg). Rastvor je zagrevan na 60 "C tokom 1 h, pa je ohlađen do RT i uparen je do suvog. Ostatak je prečišćen na silika gelu, te je eluiran sa 0,2% vodenog amonijaka u 5% MeOH u DCM. Frakcije koje su sadržale proizvod su uparene iz DCM i dietil etra da bi se dobilo jedinjenje iz naslova u obliku pene (40 mg).

[0433] 1H NMR (400 MHz, DMSO-d6): 7.51 (1 H, d), 7,36-7,28 (1 H, m), 7,26-7,17 (2H, m). 7,08 (1 H, s), 4,77 (2H, s), 4,62 (2H, d), 3,44 (2H, d), 3,10 (3H, s), 3,05 (1 H, dd), 2,95 (3H, s), 2,32 (8H, d), 2,14 (3H, d), 1,34 (9H, s), 1,21 (6H, dd).

[0434] Stereohemijska kategorizacija je potvrđena opservacijom nuklearnog Overhauzer efekta (nOe)

između butil grupe i izoindolina CH?N.

PRIMER 23

terc.- butil estar 5- terc.- butoksikarboniloksi- 4- izopropil- 2-[ 5-( 4- metil- piperazin- 1 - ilmetil)- 1, 3- dihidro-

izoindol- 2- karbonil]- fenil estra karbonske kiseline

[0435]

[0436] Rastvoru (2,4-dihidroksi-5-izopropil-fenil)-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanona (1 g, 2,44 mmol) u THF (25 mL) je dodat di-t-butil-dikarbonat (1,17 g, 5,5 mmol) i N.N-4-dimetilaminopiridin (45 mg, 0,37 mmol). Rastvor je zagrevan na 60 "C tokom 3 h, a onda je ohlađen do RT i uparen je do suvog Ostatak je prečišćen na silika gelu eluiranjem sa DCM praćenim sa 0,2% vodenog amonijaka u 5% MeOH u DCM. Frakcije koje su sadržale proizvod su uparene do pene da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (1,52 g)<1>H NMR (400 MHz. DMSO-dG): 7,58 (1 H, d). 7,38-7,28 (1 H, m), 7,28-7,15 (3H. m), 4,77 (2H, s), 4,61 (2H, d), 3,44 (2H, d), 3,09-2,96 (1 H, m), 2,47-2.17 (8H, m), 2,15 (3H, d), 1,52 (9H, s), 1,34 (9H. s), 1,21 (6H, dd); m/z 610 (MH).

PRIMER 24

5-( 2, 2- dimetil- propioniloksi)- 2- izopropil- 4- f5-( 4- metil- pip erazin- 1- ilmetil)- 1, 3- dihidro- izoindol- 2- karbonil1-

fenil estar 2, 2- dimetil-propionske kiselin e dihidrohlond

[0437]

[0438] Rastvoru (2.4-dihidroksi-5-izopropil-fenil)-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanona (0,546 g, 1,33 mmol) u THF (10 mL) su dodati Et3N (0,464 mL), pivaloil hlorid (0,492 mL, 3,99 mmol) i N,N-4-dimetilaminopiridin (15 mg, 0,123 mmol). Rastvor je mešan na RT tokom 5 h, a onda je rastvarač odstranjen uparavanjem. Ostatak je raspodeljen između EtOAc i zasićenog NaHC03, a organska faza je isprana sa zasićenim slanim rastvorom i osušena je (Na?S04). Rastvarač je uparen da bi se dobilo ulje koje je rastvoreno u dietil etru i EtOAc, pa je ovom rastvoru dodato 4M HCI u dioksanu (0,67 mL, 2,68 mmol). Suspenzija je uparena, te je osušena pod vakuumom da bi se dobilo jedinjenje iz naslova u obliku pene (0,835 g).<1>H NMR (400 MHz, DMSO d6): 7,64-7,42 (3H, m), 7,39 (1 H, d), 7,06 (1 H, s), 4,78 (2H, s), 4,61 (2H, s), 3,44 (10H, s), 3,07-2,95 (1 H, m), 2,79 (3H, s), 1,35 (9H, s), 1,20 (6H,

d), 1,18-1,15 (9H, m); m/z 578 (MH)

PRIMER 25

5- izobutiriloksi- 2- izopiro pil- 4- f5-( 4- metil- piperazin-1-il metil)- 1, 3- dihidro- izoindol- 2- karbonil]- fenil estar

izobuterne kiseline

[0439]

[0440] Jedinjenje iz naslova je dobijeno na način analogan onome koji je opisan za primer 24. uz korišćenje izobutiril hlorida.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d5): 7,53 (1 H, d), 7,38-7,28 (1 H, m), 7,28-7,16 (2H, m), 7,07 (1 H, s), 4,75 (2H, s), 4,58 (2H, d), 3,44 (2H, d), 3,07-2.95 (1 H, m), 2,95-2,83 (1 H, m), 2,72-2,64 (1 H, m), 2,48-2,18 (8H, m), 2,15 (3H, d), 1,28 (6H, d), 1,23-1,17 (6H, m), 1,08 (6H, d); m/z 510 (MH).

BIOLOŠKA AKTIVNOST

PRIMER 26

Izotermska titraciona kalorimetrija

[0441] Sposobnost roditeljskih fenolnih jedinjenja od proleka jedinjenja prema pronalasku da vezuju humane Hsp90 proteine može se odrediti korišćenjem izotermske titracione kalorimetrije.

[0442] Eksperimenti sa izotermskom titracionom kalorimetnjom (ITC) su izvedeni sa VP-ITC titracionim kalorimetrom (Microcal Inc., Northampton, MA, USA). Kloniranje, ekspresija i prečišćavanje humanog Hsp90a N-terminalnog domena su izvršeni prema publikovanim metodama (Jez, J.M. et al, Chem Biol. 2003 Apr;10(4):361-8 ) Rastvori humanog Hsp90o N-terminalnog domena i jedinjenja su bili pripremljeni u puferu koji sadrži 25 mM Tris, 100 mM NaCI, 1 mM MgCI2, 1 mM TCEP, 5% DMSO, pH 7.4. Svi rastvori su isfiltrirani i degazirani pre nego što je izvršena titracija. Pramena entalpije koja je rezultovala usled svakog mjektiranja liganda je dobijena integracijom kalorimetnjskog signala. Podaci su analizirani korišćenjem Origin 7.0 (Microcal Software Inc., Northampton, MA). Toplote razrađivanja su određene korišćenjem finalnih injekcija za svaku indivudualnu titraciju i oduzete su pre fitovanja podataka. Upotrebljeni su različiti ITC eksperimentalni formati da bi se dobile konstante disocijacije jedinjenja (Kd's) za široki opseg afiniteta. Za jedinjenja sa slabim vezivanjem pnmenjen je ITC metod sa malom c-vrednosti (Turnbull VV.B. & Daranas A H J. Am. Chem Soc. 2003 Dec 3;125(48):14859-66) u kome je protein bio prisutan sa 10-20 pM u kalorimetrijskoj ćeliji, a koncentracija jedinjenja je bila 1-20 mM u špricu za ubrizgavanje. U ovom tipu eksperimenata stoihiometnjski parametar (N) je bio fiksiran na 1 radi fitovanja podataka. Za Kd's u opsegu od 20-0,004 pM eksperiment je konfigunsan tako da je koncentracija mesta vezivanja podeljena sa Kd (c-vrednost) bila između 5 i 1000. Za većinu ovih eksperimenata koncentracija concentrationa u kalorimetrijskoj ćeliji je bila u opsegu od 4-100 pM, a koncentracija liganda u špricu za ubrizgavanje je bila u opsegu od 50-1500 uM U retkim slučajevima gde je rastvorljivost jedinjenja bila ograničena, rastvor jedinjenja je stavljen u kalorimetrijsku ćeliju, pa je titrovan sa proteinom iz šprica za ubrizgavanje, uz održavanje c-vrednosti između 5 i 1000. Kompetitivni ITC eskperimenti su upotrebljeni za ocenjivanje Kd's<4 nM izvođenjem titrovanja u prisustvu konkurenta sa slabijim vezivanjem prema metodu koji je opisan u Sigurskjold B.W. Anal Biochem. 2000 Jan 15; 277(2).260-6.

PRIMER 27

Anti- prolifera tivna aktivnost

[0443] Anti-proliferativne aktivnosti roditeljskih jedinjenja prolekova prema pronalasku mogu se odrediti merenjem sposobnosti jedinjenja da inhibiraju rast ćelija kod više ćelijskih linija, kao što je humana ćelijska linija kancera debelog creva HCT116. Inhibicija rasta ćelija je merena korišćenjem Alamar Blue testa (Nociari, M. M, Shalev, A., Benias, P., Russo, C. Journal of Immunological Methods 1998, 213, 157-167). Ovaj metod je baziran na sposobnosti vijabilnih ćelija da redukuju resazunn u njegov fluorescentni proizvod resorufin. Za svaki test proliferacije ćelije su zasejane na ploče sa 96 bunarčića, pa su ostavljene da se oporavljaju 16 sati pre dodavanja inhibitornog jedinjenja tokom sledećih 72 sata. Na kraju perioda inkubacije dodato je 10% (v/v) Alamar Blue, pa su inkubirani još 6 sati pre određivanja fluorescentnog proizvoda na 535nM ex / 590nM em. U slučaju testa sa ne-proliferativnim ćelijama, ćelije su održavane radi konfluencije 96 sati pre dodavanja inhibitornog jedinjenja tokom sledeća 72 sata. Broj vijabilnih ćelija je određen pomoću Alamar Blue testa kao i ranije Ćelijske linije se mogu dobiti od ECACC (Evropska kolekcija ćelijskih kultura, engl. European Collection of Cell Cultures).

[0444] Roditeljsko jedinjenje prolekova iz primera od 1 do 25 tj (2,4-dihidroksi-5-izopropil-fenil)-[5-(4-metilpiperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon, u obliku njegove L-laktatne soli je testirano u anti-proliferativnim testovima na stotini ćelijskih linija firme Oncodesign (Dižon, Francuska). IC50vrednosti za svaku ćelijsku liniju su navedene u tabeli u nastavku, a brojne vrednosti u tabeli se odnose na nanomolske koncentracije. Jedinjenja su testirana do koncentracije od 10.000 nanomola.

[0445] Ovi rezultati pokazuju da (2,4-dihidroksi 5 izopropil fenil) [5-(4~metil-piperazin-1 ilmetil) 1.3-dihidro-izointiol-?-il]-rnetanon ima potentnu anti-proliferativnu aktivnost protiv širokog spektra različitih ćelijskih linija.

FARMACEUTSKE FORMUL ACIJE

PRIMER 28

( i) Formulacija za tablete

[0446] Kompozicija za tablete koja sadrži jedinjenje prema pronalasku se priprema mešanjem 50 mg jedinjenja sa 197 mg laktoze (BP) kao razređivačem, i 3 mg magnezijum stearata kao lubrikansom, a zatim se komprimuje na poznat način radi formiranja tableta.

( ii) Formulacija za kapsule

[0447] Formulacija za kapsule se priprema mešanjem 100 mg jedinjenja prema pronalasku sa 100 mg laktoze i punjenjem standardnih neprozirnih tvrdih želatinskih kapsula rezultujućom smešom.

( iii) Irjektabilna formulacija I

[0448] Parenteralna kompozicija za davanje injekcijom može se pripremiti rastvaranjem jedinjenja prema pronalasku (npr. u obliku soli) u vodi koja sadrži 10% propilen glikola da bi se dobila koncentracija aktivnog jedinjenja od 1,5 tež. %, Rastvor se onda sterilizuje filtriranjem, pa se njime napune ampule i zatim se hermetički zatvore

( iv) Injektabilna formulacija II

[0449] Parenteralna kompozicija za davanje injekcijom može se pripremiti rastvaranjem u vodi jedinjenja prema pronalasku (npr. u obliku soli) (2 mg/ml) i manitola (50 mg/ml), a zatim sterilnim filtriranjem rastvora i njegovim sipanjem u bočice od 1 ml ili ampule koje se mogu hermetički zatvoriti.

v) Injektabilna formulacija III

[0450] Formulacija za i.v. davanje injekcijom ili infuzijom može se pripremiti rastvaranjem jedinjenja formule (I) (npr. u obliku soli) u vodi sa 20 mg/ml. Bočica se onda hermetički zatvara i sterilizuje autoklaviranjem.

vi) Injektabilna formulacija IV

[0451] Formulacija za i.v. davanje injekcijom ili infuzijom može se pripremiti rastvaranjem jedinjenja prema pronalasku (npr. u obliku soli) u vodi koja sadrži pufer (npr. 0,2 M acetata pH 4,6) sa 20mg/ml. Onda se bočica hermetički zatvara i sterilizuje autoklaviranjem

( vii) Subkutana injektabilna formulacija

[0452] Kompozicija za subkutanu primenu se priprema mešanjem jedinjenja prema pronalasku sa kukuruznim uljem farmaceutskog kvaliteta da bi se dobila koncentracija od 5 mg/ml. Kompozicija se sterilizuje i sipa u podesni kontejner.

viii) Liofilizovana formulacija

[0453] Alikvoti formulisanog jedinjenja formule (I) se stavljaju u bočice od 50 ml, pa se liofilizuju. Tokom liofilizacije, kompozicije se zamrzavaju uz upotrebu jednokoračnog protokola za zamrzavanje na (-45 °C). Tokom anelacije (žarenja) temperatura se podigne na -10 °C pa se onda spušta do zamrzavanja na -45 "C, što je praćeno primarnim sušenjem na +25 "C tokom približno 3400 minuta, što je onda praćeno sekundarnim sušenjem sa većim koracima ako je temperatura do 50°C. Pritisak tokom primarnog i sekundarnog sušenja se podesi na 80 militora.

( ix) 2% formulaciia za topički gel

[0454]

PRIMER 29

Studije stabilnosti u plazmi

[0455] Lakoća sa kojom se svaki prolek jedinjenja prema pronalasku može konvertovati u aktivni radikal može se odrediti merenjem in vitro stabilnosti jedinjenja u plazmi Ovaj metod je baziran na sposobnosti enzima da metaboliše jedinjenja do aktivnog radikala. Jedinjenja se dodaju plazmi, pa se mkubiraju na 37°C približno 1 sat. Alikvoti plazme se odstranjuju u unapred određenim intervalima, a jedinjenje se ekstrahuje dodavanjem acetonitnla koji sadrži interni standard Svi ekstrakti su onda analizirani u pogledu roditeljskog jedinjenja, aktivnog radikala i internog standarda korišćenjem LCMS-MS testa specifičnog za jedinjenje. Stabilnost je izmerena poređenjem odnosa vršne površine roditeljskog jedinjenja i internog standarda u nultom vremenskom trenutku sa odnosom vršne površine roditeljskog jedinjenja i internog standarda u inkubiranim uzorcima. Takođe je određeno generisanje aktivnog radikala u uzorcima.

PRIMER 30

Ispitivanje cele krvi i sta bilnosti homogena ta jetre.

[0456] Do razlaganja prolekain vivobi moglo doći na jednoj ili više različitih lokacija uključujući, na primer, krv/plazmu, jetru, želudac, ciljno tkivo (npr tumor). Poželjna lokacija za optimalno obrazovanje roditeljskog leka zavisi od dispozicijein vivoproleka i roditeljskog jedinjenja, kao i od određivanja optimalnih koncentracija svakog od njih potrebnih u cirkulaciji da bi se maksimiziralo izlaganje ciljnog tkiva aktivnom radikalu. Potencijal molekula proleka za isporučivanje aktivnog roditeljskog leka može se ocenitiin vitromerenjem razlaganja proleka u prisustvu odgovarajućih telesnih fluida. Za svrhe obezbeđivanja preliminarnog određivanja stabilnosti jedinjenja prema pronalasku prema enzimskoj hidrolizi na dve takve telesne lokacije, proučen je metabolizam jedinjenja posle inkubacije u celoj krvi i homogenatu jetre miševa i ljudi. Dobijeni podaci iz ovih studija obezbeđuju preliminarno određivanje toga koji od prolekova može da isporuči roditeljsko jedinjenje (tj. koji se brže razlaže na roditeljsko jedinjenje) na ove lokacije. Sledeće studije bi mogle da odrede stabilnost na drugim lokacijama (npr. u ciljnim tumorima merenjem stabilnosti lizata tumora).

[0457] Za ove studije je stavljena humana cela krv od 3 muška zdrava dobrovoljca u litijumske heparinom obložene epruvete. Krv je izvađena i čuvana je na sobnoj temperaturi maksimalno 2 sata pre početka inkubacija. Mišja krv od 70 muških miševa soja: Balb/c je stavljena u litijumske heparinom obložene epruvete, pa je sjedinjena.

[0458] Mišje jetre su dobijene od 20 muških miševa, soj: Balb/c od životinja na raspolaganju. Humano tkivo jetre, koje je dobijeno od 3 pojedinca, poticalo je iz UK banke humanog tkiva. Jetre su čuvane zamrznute. Jetre su zatim odmrznute, a onda su homogenizovane da bi se dobio homogenat od približno 30% (w/v) u fosfatnom puferu, 100 mM, pH 7,4 (naziva se 'pufer') Homogenati su čuvani na ledu sve do upotrebe

[0459] Svaka inkubacija se sastojala od zapremine od 1 mL. Dozirani rastvori testiranog jedinjenja su Onda dodati u svaki homogenat do finalne koncentracije jedinjenja od 1 pM. Inkubacije su izvršene u atmosferi u vibracionom vodenom kupatilu na 37"C

[0460] Alikvot inkubacionih uzoraka je prebačen u jednake zapremine ledeno hladnog acetonitrila u različitim vremenskim trenucima. Uzorci (cela krv/homogenat jetre + acetonitril) su centrifugirani. a alikvoti supernatanta su analizirani pomoću UPLC-MS/MS.

[0461] Jedinjenje X (2,4-dih;idroksi-5-izopropil-fenil)-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon) i jedinjenja iz primera od 1 do 24 su inkubirana i u celoj krvi i u homogenatu jetre od strane Ouotient Bioresearch (Rushden, UK). Procenat preostalog roditeljskog jedinjenja posle inkubacije u celoj krvi/homogeratu jetre ćoveka i miša je naveden u tabeli u nastavku.

PRIMER 31

Mišja farmakokinetika

[0462] Balb/c miševima je dat prolek oralnom sondom. Izvršeno je jedno davanje po jednog od 24 primera, a upotrebljena je zapremina doze od 10 mL/kg za PO doze.

[0463] Uzorci krvi su stavljeni u litijumske heparinom obložene epruvete u izabranim vremenskim trenucima. Plazma je izolovana centrifugiranjem i zamrznuta je pre analize.

[0464] Uzorci plazme su pripremljeni ekstrakcijom tečnost-tečnost sa acetonitnlom koji je sadržao interni standard. Kvantifikacija je konstruisana poređenjem sa standardnom kalibracionom linijom za svako jedinjenje i korišćenjem LC-MS/MS metoda specifičnog za svako jedinjenje. Životinje kojima je bio dat jedan od 24 primera su bile analizirane u pogledu proleka i jedinjenja X (2,4-dihidroksi-5-izopropil-fenil)-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon). Farmakokinetički parametri su izračunati korišćenjem softvera VVinNonLin® compartmental analvsis software.

[0465] AUC02s zhrs u plazmi posle PO davanja izabranih primera je navedena u tabeli u nastavku. Na primerima 16, 17 i 11, AUC0 35-2^5 u plazmi je određena posle samo jedne doze od 120<p>mol/kg ili 240 pmol/kg. Shodno tome, jedinjenje iz primera 17 dalo je optimalno izlaganje aktivnom farmaceutskom agensu u odnosu na polaznu dozu.

[0466] U odvojenim studijama je pokazano da se primeri 17 i 11 dobro tolerišu posle davanja četiri uzastopne dnevne doze od 120 mmol/kg ili 240 mmol/kg respektivno

PRIMER 32

Određivanje antimikotič ke aktivnosti

[0467] Antimikotička aktivnost aktivnog roditeljskog jedinjenja proleka jedinjenja prema pronalasku je određena primenom sledećeg protokola

[0468] Jedinjenja su testirana protiv niza gljivica uključujućiCandida parapsilosis, Candida tropicalis, Candida albicans- ATCC36082 iCryptococcus neoformans.Testirani organizmi su održavani na Sabour i Dekstroza agar kosim podlogama na 4 °C. Pojedinačne suspenzije svakog organizma su pripremljene gajenjem kvasca preko noći na 27 "C na obrtnom dobošu u kvasno-azotnom osnovnom bujonu (YNB) sa amino kiselinama (Difco, Detroit, Mich ), pH 7,0 sa 0,05 morfolin propansulfonske kiseline (MOPS). Suspenzija je onda centrifugirana, pa je isprana dva puta sa 0,85% NaCI pre ultrazvučnog tretiranja isprane ćelijske suspenzije tokom 4 sekunde (Branson Sonifier, model 350, Danburv, Conn ). Pojedinačne blastospore su izbrojane u hemocitometru, pa su podešene na željenu koncentraciju u 0,85% NaCI.

[0469] Aktivnost testiranog jedinjenja je određena korišćenjem modifikacije tehnike mikrorazređivanja bujona. Testirana jedinjenja su razređena u DMSO u 1,0 mg/ml odnosu, a onda su razređena sa 64 pg/ml u YNB bujonu, pH 7,0 sa MOPS (kao kontrola je upotrebljen flukonazol) da bi se dobio radni rastvor svakog jedinjenja. Uz korišćenje ploče sa 96 bunarčića, pripremljeni su bunarčići 1 i od 3 do 12 sa YNB bujonom, a desetostruko razređeni rastvori jedinjenja su napravljeni u bunarčićima od 2 do 11 (koncentracije se nalaze u granicama od 64 do 0.125 pg/ml). Bunarčić 1 služi kao kontrola sterilnosti i uzorak za spektrofotometrijske testove. Bunarčić 12 služi kao kontrola rasta. Mikrotitarske ploče su inokulisane sa po 10 ml i to svaki od bunarčića od 2 do 11 (finalna veličina inokulata je 10<4>organizama/ml). Inokulirane ploče su inkubirane tokom 48 sati na 35 °C. MIC vrednosti su određene spektrofotometrijski merenjem apsorbanse na 420 nm (Automatic Microplate Reader, DuPont Instruments, VVilmington, Del.) posle mućkanja ploča tokom 2 minuta sa vrtložnim mikserom (Vorte-Genie 2 Mixer, Scientific Industries, Inc., Bolemia, N.Y ). MIC krajnja tačkaje definisana kao najniža koncentracija koja ispoljava približno 50%-tno (ili više) smanjenje rasta u poređenju sa kontrolnim bunarčićem. Testom zamućenja ona je određena kao najniža koncentracija pri kojoj je zamućenje u bunarčićima iznosilo <50% od kontrole (IC50). Minimalne citolitičke koncentracije (MCC) su određene subkultivacijom svih bunarčića u ploči sa 96 bunarčića na Sabourahd Dextrose Agar (SDA) ploči, inkubiranjem od 1 do 2 dana na 35 °C. a onda proverom vijabilnosti.

PRIMER 33

Metode testiranja smanjenta bola ili aktivnosti prevenciie bola

(I) Zapaljenski test hiperalgezije

[0470] Mehanička hiperalgezija se može ispitati na pacovskom modelu zapaljenskog bola. Pragovi povlačenja šape pri povećanju stimulansa pritiskom su izmereni Randal-Sellito tehnikom korišćenjem analgezimetra (Ugo Basile, Milan), na netretiranim životinjama pre intraplantarne injekcije kompletnog Frojndovog kompletnog adjuvansa (FCA) u levu zadnju šapu. 24 h posle toga su mereni pragovi povlačenja šapa ponovo pre (pre doze), a onda od 10 min do 6 h posle davanja leka ili nosača. Preokret hiperalgezije u ipsilateralnoj šapi je izračunat prema formuli:

(ii) Neuropatski test hiperalgezije

[0471] Mehanička hiperalgezija se može ispitati na pacovskom modelu neuropatskog bola parcijalnom ligacijom levog išijatićnog nerva. Približno 14 dana posle hirurške intervencije izmereni su pragovi mehaničkog povlačenja i na ligatiranoj (ipsilateralnoj) i na neligatiranoj (kontralateralnoj) šapi pre (pre doze), a onda od 10 min do 6 h posle davanja leka ili nosača. Preokret hiperalgezije u svakom vremenskom trenutku je izračunat prema formuli:

[0472] Svi eksperimenti su izvedeni korišćenjem grupe od 6 životinja. Pripremljene koncentracije leka su rastvorene u destilovanoj vodi, pa su napravljena sekvencijalna razređenja u 0,9% slanog rastvora za subkutanu primenu u zapremini od 4 mlkg'<1>. Svi lekovi su napravljeni u plastičnim bočicama i čuvani su u mraku.

[0473] Statističke analize su izvedene na očitavanjima praga povlačenja (g) korišćenjem ANOVA sa ponovljenim merenjima, praćenim sa Tukey!s HSD testom. Efikasnost se odnosi na maksimalni preokret koji je uočen za upotrebljene doze

(iii) Testiranje efekata aktivnog roditeljskog jedinjenja od proleka jedinjenja prema pronalasku u pacovskom modelu bola usled kancera kostiju

[0474] Odraslim ženkama pacova su date intra-tibijalne injekcije MRMZ-1 pacovskih ćelija karcinoma mlečnih žlezda (3pl, 10' ćelija/ml). Životinje su obično postepeno razvijale mehaničku hiperalgeziju,

mehaničku alodiniju (osetljivost kože na neškodljivi stimulans) i poremećaj pokretljivosti uda, počevši od dana 12-14 posle ubrizgavanja ćelija Jedinjenje formule (0) (npr, u dozi od 10 i 30 mg/kg s.c.) je davano 3 puta nedeljno od dana ubrizgavanja ćelija, a stepen inhibicije poremećaja pokretljivosti udaje određen poređenjem sa kontrolama tretiranim sa nosačem.

Claims (15)

1. Jedinjenje formule (1a): ili njegova so, solvat, N-oksid ili tautomer, pri čemu ili R<1>je R1a i R2 je R<2a>; ili R<!>jeR ' bi R<2>jeR2<b>; uz uslov da je uvek bar jedan od R<1>i R2 različit od vodonika; R<1a>i R<2a>su isti ili različiti i svaki je izabran između vodonika, Cv.4alkila, C2-4alkenila i C2.4.alkinila, pri čemu je dialkil supstituisan sa CV2alkoksi; R1<b>i R<2b>su isti ili različiti i izabrani su između vodonika, C(0)NR<4>R<6>, C(0)R<s>i C(0)OR<6>, pri čemu R6 je C, 4 alkil, R41 R<5>su oba CVA alkil, ili NR<4>R<5>formira 4- do 7-člani zasićeni heterociklični prsten, koji opciono sadrži i drugi heteroatom u prstenu izabran između O, N ili S i oksidiranih oblika N i S, pri čemu je heterociklični prsten opciono supstituisan sa jednom ili dve Ci_4alkil grupe i/ili jednom ili dve okso grupe: i R3 je grupa D pri čemu zvezdica označava tačku vezivanja za izoindolinski prsten, ali isključujući jedinjenje 5-acetoksi-4Hzopropil-2-[5-(4-metil-piperazin-1 -ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonilj-fenil estar sirćetne kiseline

2. Jedinjenje prema zahtevu 1 formule (1b): ili njegova so, solvat, N-oksid ili tautomer; pri čemu ili R<1>je R<1a>iR2je R<2a>;ili R' je R,b i R2 jeR<2b>; uz uslov da je uvek bar jedan od R1 i R2 različiti od vodonika; R<1a>i R2a su isti ili različiti i svaki je izabran između vodonika, C12alkila, C2.3alkenita i C2 3alkinila, pri čemu je d2alkil supstituisan sa metoksi; R1bi R<2b>su isti ili različiti i izabrani su između vodonika i C(0)NR<4>R5, pri čemu su R<4>i R<5>oba dialkil; ili NR"R<5>formira od 4- do 7-člani zasićeni heterociklični prsten koji opciono sadrži drugi heteroatom u prstenu izabran između O, N ili S i oksidiranih oblika N i S, pri čemu je heterociklični prsten opciono supstituisan sa jednom ili dve Ci.4 alkil grupe i/ili jednom ili dve okso grupe; ili R<1b>i R<2o>su isti ili različiti i izabrani su između vodonika i C(0)R<ba>, pri čemu Rnaje d-4 alkil; ili R<lb>i R<2b>su isti ili različiti i izabrani su između vodonika i C(0)R<6>, pri čemu je R<s>izabran između metila, etila, propila, izopropila, butila, 1-metilpropila, 2-metilpropila irerc.-butila;ili jedan od R!!> i R<;>'<f>'je C(0)NR<4>a<R:>,agde su R<4a>i R58 oba d.* alkil, a drugi od R,<b>i R:>b je izabran između C(0)Rs i C(0)OR<6>; i R<3>je grupa D: pri čemu zvezdica označava mesto vezivanja za izoindolinski prsten,

3. Jedinjenje prema zahtevu 2 formule (1c): ili njegova so, solvat, N-oksid ili tautomer; pri čemu R<1>je R<1b>i R<2>je R<2b>; uz uslov da je bar jedan od R<1>i R2 različit od vodonika;R1bi R<2b>su isti ili različiti i izabrani su između vodonika i C(0)NR4R5, pri čemu su i R4 i R<5>oba C-malkil; ili NR'^R<5>formiraju od 4- do 7-ćlani zasićeni heterociklični prsten koji opciono sadrži drugi heteroatom u prstenu izabran između 0, N ili S i oksidiranih oblika N i S, pri čemu je heterociklični prsten opciono supstituisan sa jednom ili dve d.4 alkil grupe i/ili jednom ili dve okso grupe; i R3 je grupa D: pri cemu zvezdica označava mesto vezivanja za izoindolinski prsten.

4. Jedinjenje prema zahtevu 1, pri čemu R<1>jeR1a i R<2>je R<2a>i svaki od R<1a>i R<2a>je izabran između vodonika, metila, metoksimetila i alila.

5. Jedinjenje prema zahtevu 1 ili zahtevu 2, pri čemu R<1>je R<lb>i R2 i R2<b>i R<1b>i R<2b>su isti ili različiti i izabrani su između vodonika, C(0)NR<4>R<5>, C(0)R<6>1C(0)OR<6>, pri čemu R<6>je CM alkil. a R<4>i R5 su oba 0,-4 alkil.

6. Jedinjenje prema zahtevu 1, pri čemu R6 je izabran između metila, etila, propila, izopropila, butila, 1-metilpropila, 2-metilpropila i terc.-butila.

7. Jedinjenje prema zahtevu 6, pri čemu R(<>>je C? „ alkil.

8. Jedinjenje prema zahtevu 5, pri čemu: - R,<b>i R<2b>suisti ili različiti i izabrani su između vodonika i C(0)OR<6>: i - R<6>je terc.-butil ili izopropil.

9. Jedinjenje prema zahtevu 3 ili zahtevu 5, pri čemu R<1b>i R<2b>su isti ili različiti i svaki je vodonik ili grupa C(0)NR<4>R<s>, pri čemu NR<4>R<b>formira od 4- do 7-elani zasićeni heterociklični prsten, koji opciono sadrži drugi heteroatom u prstenu izabran između O, N ili S i oksidiranih oblika N i S, pri čemu je heterociklični prsten opciono supstituisan sa jednom ili dve d,4alkil grupe i/ili jednom ili dve okso grupe

10. Jedinjenje prema zahtevu 8, pri čemu je zasićeni heterociklični prsten izabran između pirolidina, piperidina, piperazina, 4-metilpiperazina i morfolina.

11. Jedinjenje prema zahtevu 1 koje je izabrano između sledećih: (2-aliloksi-4-hidroksi-5-izopropil-fenil)-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon; (4-aliloksi-2-hidroksi-5-izopropil-fenil)-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon; (2.4-bis-aliloksi-5-izopropil-fenil)-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihiđro-izoindol-2-il]-metanon;[4-hidroksi-5-izopropil-2-(metoksimetiloksi)-fenil]-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon; [2-hidroksi-5-izopropil-4-(metoksimetiloksi)-fenil]-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon, [5-izopropil-2,4-bis-(metoksimetiloksi)-fenil]-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-metanon; 5-dietilkarbamoiloksi-2-izopropil-4-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1.3-dihidro-izoindo!-2-karbonilj-fenil estar dietil4<arbaminske kiseline; 5-dimetilkarbamoiloksi-2-izopropil-4-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidroizoindol-2-karbonil]-fenil estar dimetil-karbaminske kiseline: 2-[2,4-bis-(pirolidin-1-ilkarboniloksi)-5-izopropil-benzoil]-5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol, 2-[2,4-bis-(morfolin-4-ilkarboniloksi)-5-izopropil-benzoil]-5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidroizoindol; 5-hidroksi-4-izopropil-2-[5-(4-metil-piperazm-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estar dietil-karbaminske kiseline, 5-hidroksi-2-izopropil-4-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izomdol-2-karbonii]-fenil estar dietil-karbaminske kiseline; 5-hidroksi-4-izopropil-2-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estar dimetil-karbaminske kiseline; 5-hidroksi-2-izopropil-4-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karboni!]-fenil estar dimetil-karbaminske kiseline, 2-[2-(pirolidin-1 -ilkarboniloksi)-4-hidroksi-5-izopropil-benzoil]-5-(4-metil-piperazin-1 -ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol; 2-[4-(pirolidin-1-ilkarboniloksi)-2-hidroksi-5-izopropil-benzoil]-5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol; 2-[2-(morfolin-4-ilkarboniloksi)-4-hidroksi-5-izopropil-benzoil]-5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol; 2-[4-(morfolin-4-ilkarboniloksi)-2-hidroksi-5-izopropil-benzoil]-5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol, terc.-butil estar 5-terc.-butoksikarboniloksi-4-izopropil-2-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estra karbonske kiseline, 5-(2,2-dimetil-propioniloksi)-2-izopropil-4-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estar 2,2-dimetil-propionske kiseline, 5-izobutiriloksi-2-izopropil-4-[5-{4-metil-piperaz!n-1 -ilmetil)-1,3-djhidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estar izobuterne kiseline; i njihove soli, solvati, tautomeri i N-oksidi.

12. 5-hidroksi-2-izopropil-4-[5-(4-metil-piperazin-1-ilmetil)-1,3-dihidro-izoindol-2-karbonil]-fenil estar dimetil-karbaminske kiseline.

13. Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 do 12 i farmaceutski prihvatljivi nosač.

14. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 do 10 ili farmaceutska kompozicija prema zahtevu 13 za primenu: (i) kao inhibitor Hsp90; ili (ii) u profilaksi ili lečenju bolesti, stanja ili poremećaja posredovanih sa Hsp90; ili (iii) u lečenju bolesti, stanja ili poremećaja koji sadrže ili su uzrokovani abnormalnim rastom ćelija kod sisara; ili (iv) u lečenju kancera; ili (v) u lečenju karcinoma bešike, dojke, debelog creva (npr kolorektalnih karcinoma, kao što su adenokarcinom debelog creva i adenom debelog creva), bubrega, epiderma, jetre, pluća, kao što su, na primer, adenokarcinom, kancer malih ćelija pluća i karcinom ne-malih ćelija pluća; jednjaka, žučne kese, jajnika, pankreasa, kao što je, npr. egzokrini pankreasni karcinom, želuca, grlića materice, štitne žlezde, prostate, gastrointestinalnog sistema, kao što su, npr. gastrointestinalni stromalni tumori, ili kože, kao stoje, na primer, karcinom skvamoznih ćelija; hematopoeznog tumora limfoidne loze, kao što su, na primer, leukemija, akutne limfocitne leukemije, hronične limfocitne leukemije, limfom B-ćelija (kao što je difuzni B limfom velikih ćelija), limfom T-ćelija, Hodžkinov limfom, ne-Hodžkinov limfom, limfom trepljastih ćelija, ili Burkitov limfom; hematopoeznog tumora mijeloidne loze, uključujući akutnu mijeloidnu leukemiju, hronične mijeloidne leukemije, mijelogene leukemije, i imatinib senzibilne i refraktorne hronične mijelogene leukemije, mijelodisplastični sindrom, bortezomib senzibilni i refraktorni multipli mijelom, mijeloproliferativne bolesti ili promijelocitne leukemije; tiroidnog folikularnog kancera; tumora mezenhimalnog porekla, kao što su, na primer, fibrosarkom ili rabdomiosarkom; tumora centralnog ili perifernog nervnog sistema, kao što su, na primer, astrocitom, neuroblastom, gliom (gliom visokog stepena) ili švanom; melanoma (npr. malignog ili metastatičkog melanoma); seminoma; teratokarcinoma; osteosarkoma; keratoakantoma; tiroidnog folikularnog kancera; ili Kapošijevog sarkoma. Sledeći primer tumora mezenhimalnog porekla je Jumgov sarkom, ili (vi) u lečenju karcinoma bešike, dojke, debelog creva (npr. kolorektalnih karcinoma kao što su adenokarcinom debelog creva i adenom debelog creva), bubrega, epiderma, jetre, pluća, kao što su, na primer, adenokarcinom, kancer malih ćelija pluća i karcinom ne-malih ćelija pluća, žučne kese, jajnika, pankreasa, kao što je, npr. egzokrini pankreasni karcinom, želuca, tiroidne žlezde, prostate, gastrointestinalnog sistema, kao što su, npr. gastrointestinalni stromalni tumori, ili kože, kao stoje, na primer, karcinom skvamoznih ćelija; hematopoeznog tumora limfoidne loze, kao što su. na primer, leukemija, akutne limfocitne leukemije, hronične limfocitne leukemije, limfom B-ćelija (kao što je difuzni B limfom ćelija), limfom T-ćelija, Hodžkinov limfom, ne-Hodžkinov limfom, limfom trepljastih ćelija, ili Burkitov limfom; hematopoeznog tumora mijeloidne loze, uključujući akutnu mijeloidnu leukemiju, hronične mijeloidne leukemije, mijelogene leukemije, i imatinib senzibilne i refraktorne hronične mijelogene leukemije, mijelodisplastični sindrom, bortezomib senzibilni i refraktorni multipli mijelom, mijeloproliferativne bolesti ili promijelocistične leukemije; tiroidnog folikularnog kancera; tumora mezenhimalnog porekla, kao što su, na primer, fibrosarkom ili rabdomiosarkom; tumora centralnog ili perifernog nervnog sistema, kao što su, na primer, astrocitom, gliom (gliom visokog stepena); melanoma (npr. malignog ih metastatičkog melanoma); osteosarkoma; ili tiroidnog folikularnog kancera. Sledeći primer tumora mezenhimalnog porekla je Juingov sarkom; ili (vii) u lečenju kancera izabranog između metastatičkog kancera dojke koji je HER2 pozitivan; adenokarcinoma prostate: metastatičkog melanoma; karcinoma ne-malih ćelija pluća (NSCLC); karcinoma malih ćelija pluća (SCLC); glioma visokog stepena, gastrointestinalnih stromalnih tumora (GIST); kolorektalnog kancera; glioblastoma, melanoma; metastatičkog tiroidnog kancera; kancera prostate; i rektalnog kancera; ili (viii) lečenju kancera izabranog između kolorektalnog kancera; glioblastoma; melanoma; metastatičkog tiroidnog kancera; kancera prostate, i rektalnog kancera; ili (ix) u medicini.

15. Primena jedinjenja definisanog u bilo kom od zahteva 1 do 12 ili farmaceutske kompozicije prema zahtevu 13 za dobijanje leka za bilo koju ili više primena definisanih u zahtevu 14.