RS1350U - Baktericidni sorbent materijal i metod za njegovu proizvodnju - Google Patents

Abstract

Medicinski sorbent za terapeutske i/ili higijenske proizvode, uključujući za previjanje rana, koji sadrže najmanje jedan sloj baktericidnog sorbent materijala sačinjenog od netkanog polimernog vlaknastog materijala sa česticama alumijinijum hidroksida zakačenim za njegova vlakna i neorganski baktericidni agens adsorbovan na pomenitim česticama aluminijum hidroksida, i u kome pomenute čestice aluminijum hidroksida imaju suštinski oblik nalik pločicama sa velicinom strane od 100 do 200 nm i debljinom od 5 do 8 nm i bar deo čestica alumina hidrata je grupisan u aglomerate.Prijava sadrži još 2 patentna zahteva.

Description

SUŠTINA PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi na razvoj baktericidnog sorbent materijala za prečišćavanje tecnosti i gasova, uključujući i medicinsku upotrebu, od fino disperzovam'h čestica i mikrobioloških zagađivača. Sorbenti imaju poboljšana baktericidna svojstva, uz svojstva sorpcije materijala koji se štiti. Baktericidni sorbent materijal uključuje bar jedan sloj osnovnog materijala izrađen od netkanog vlaknastog pollmernog materijala sa česticama aluminijum hidroksida pričvršćenim za njegova vlakna, i neorganski baktericidni agens koji je adsorbovan na jako poroznim česticama aluminijum hidroksida. Takođe je zahtevan metod za za proizvodnju materijala i metod za filtriranje tečnih i gasovitih medijuma, kao i medicinski sorbent za terapeutske i/Ili higijenske proizvode, uključujući obloge za rane.

OBLAST TEHNIKE

Ovaj pronalazak se odnosi na oblast baktericidnih sorbent materijala razvijenih za prečišćavanje tečnosti i gasova, uključujući i one za medicinsku upotrebu, od fino dispergovanih čestica i mikrobioloških zagađivača. Preciznije, ovaj pronalazak se odnosi na modifikaciju sorbent materijala, kao i metode za proizvodnju i način primene baktericidnog sorbent materijala.

Trenutno, postoji rastuća potreba za visoko detotvornm sorbentima, koji imaju visoku selektivnost, kapacitet i potpunost ekstrakcije supstanci iz različitih medijuma i koji istovremeno mogu da obezbede bakericidnf tetman, npr. za prečišćavanje pijace vode ili vazduha ili za upotrebu kao medicinski sorbenti. Većina trenutno dostupnih baktericidnih sorbent materijala su proizvedeni uglavnom modifikacijom organskih ili neorganskih sorbenta sa srebrom, jodom ili drugim jedinjenjima. Pri filtriranju

različitih medijuma mikrobiološki zagađivači su obično absorbovani pomoću materijala sa granularnom i vlaknastom strukturom, u kojima mikroorganizmi ne samo da zadržavaju sposobnost da prežive već se razvijaju i razmnožavaju. Kao rezultat toga, sorbenti postaju zasićeni i mikroorganizmi ulaze u filtrat. Sprečavanje pojave zasićenja sorbenta ostaje akutni problem koji treba rešiti razvojem novih sorbenata.

U prethodnom dostignuću je poznata upotreba praha aktivnog uglja veličine čestica od 0.1 do 2000 pm. U kompleksnoj metodi finog prečišćavanja i kondicioniranja vode [WO 96/20139 A1, 1996], tretirana voda je podvrgnuta predfiltriranju, sorpciji i završnom mikrofiltriranju u filterskim elementima sa veličinom pore od 0.5-10 um. U procesu čišćenja korišćeni su brojni sorbenti, uključujući baktericidni sorbent kao što je srebrom impregnisam* aktivni ugalj.

Takođe poznat matrijal je filterski troslojni vlaknasti absorpcioni materijal za prečišćavanje gasova [RU 2188695 C2, 2002]. Srednji sloj materijala je izrađen od ultra-tankfh vlakana perhlorovinila koja sadrže čestice aktivnog uglja tretirane srebro nitratom, ili aktivirana ugljenična vlakna tretirana srebro nitratom.

U proizvodnji gore pomenutih materijala osnovni materijal je tretiran metalnim solima, na primer, rastvorom soli srebra. Baktericidni agens se taloži na površinu ovih materijala ili u obliku izolovanih jona ili u obliku kompleksnih jedinjenja. Ovi materijali, ne obezbeđju potrebni nivo efikasnosti uklanjanja koloidnih čestica i virusa, čija veličina je u opsegu do 30 nm. Drugi nedostatak je to što su baktericidna svojstva korlšćenih materijala uslovljena jonlma baktericidnih komponenata, koji ulaze u sredinu koja se prečlšćava i kontaminiraju je. Osim toga, za obezbeđenje dugoročnih baktericidnih efekata ovih materijala osnovni, materijal mora biti impregnfsan koncentrovanim rastvorima metalnih soli, dok je poznato da su pri određenim visokim koncentracijama baktericidni metalni joni toksični. Voda koja sadrži jone srebra, ima toksične efekte na ljudsko telo, pošto po se stepenu štetnog uticaja na više organizme srebro smatra visoko opasnom supstancom prema GOST 12.1.007-76. Prema sanitarnim normama maksimalna dozvoljena koncentracija srebra upljaćoj vodi je 0.05 mg/l. Osim toga, sve poznate metode modifikovanja sorbenta

zahtevaju dugotrajne hemijske tretmane osnovne površine baktericidnim agensima.

Prema tome, ti baktericidni materijali ne mogu biti korišćeni za prečišćavanje ultračistih

tečnosti 1 prečišćavanje farmaceutskih preparata, pljaće vode i drugih tečnosti za ljudsku

upotrebu.

U materijalu za filtriranje [US 2008026041 A1, 2008], u cilju postizanja antlmikrobnog

efekta, nano-vlakna aluminijum oksida su impregnisana jonima srebra. Nedostaci

korišćenja jona srebra su već navedeni.

U poslednje vreme, možemo videti povećano interesovanje za specifična stanja

materijala, takozvanih metalnih nanoagregata. Ovi agregati su kotoidne čestice metala

nanoveličine koje pokazuju pokazuju jedinstvenaineočekivana svojstva različita od

svojstava pojedinačnih atoma metala i metala u rasutom stanju. Povećana reaktivnost je u

vezi sa razvijenijom i aktivnijom površinom nanostrukturnih čestica. Stabilne

nanostrukturne čestice kao što su čestice srebra imaju visoku baktericidnu aktivnosti

interesantne su kao baza za razvoj efikasnih baktericidnih filterskih elemenata za

prečišćavanje raznih medijuma koja će obezbediti efektivno uklanjanje, raznih nečistoćai

patogena.

U medicinskoj i veterinarskoj praksi je poznato antimikrobno delovanje metala kao što su

Ag, Au, Pt, Pd, Cu i Zn [N.E, Morton. Pseudomonas in Disinfection, Sterilisatlon and

Preservation, ed. SS Block, Lea and Feblder 1977 and N. Grier Silver and Its Compounds in

Disinfection, Sterilisation and Preservation, ed. SS Block, Lea and Febiger, 1977]. lako su

ova jedlnjenja efikasna u obliku rastvornih soli, ona ne obezbeđuju trajnu zaštitu, zbog

njihovog gubitka usled Ispiranja 111 komplekslranja slobodnih jona srebra. Da bi se

prevazišao ovaj problem, ova jedlnjenja moraju biti periodično obnavljana. Ponovna

primena nije uvek moguća, naročito u slučajevima stacionarnih ili ugrađenih medicinskih

uređaja.

U komplet-oblozi [RU 71 068 U1, 2008], sloj koji naleže na kožu, ima dodatni sloj koji

sadrži metalne nano-čestlce: srebra od 80 do 99.7%, gvoždja od 0.1 do 20%, aluminijuma

od 0,1 do 20% i bakra od 0.1 do 20%. Obloge za prekrivanje rana [RU 2314834 Cl, 2008] na

bazi tkanog i netkanog materijala prirodnog ili sintetičkog porekla, sadrže metalne čestice

koje Inhlbfraju rast patogenih bakterija; to su nano čestice srebra od 80 do 99.7%, gvožđa od 0.1 do 20%, alumlnljuma 0.1 do 20%1bakra od 0.1 do 20%. Nano čestice metala su nanete u vakuum komori postupkom metalizacije magnetronom. Komplet-obloga je skupa i njena tehnologija proizvodnje je kompleksna.

Materijal za filtriranje gasovitih medijuma u [WO 2009031944 A2, 2009] je najbliži predloženom materijalu u predmetu pronalaska, po postignutim rezultatima, metodi

proizvodnje 1 metodi filtriranja. Osnova materijala je formirana od najmanje jednog sloja netkanog pollmernog vlaknastog materijala, sa česticama aluminijum hidroksida pričvršćenim za njegova vlakna. Materijal sadrži 1 antimlkrobne agense poput srebro nitrata. Jadan od glavnih nedostataka ovog materijala može biti pripisan upotrebi jona srebra u njegovoj proizvodnji, ali je poznato da je srebro u jonskom obliku u poređenju sa srebrom u obliku koloidnog srebra manje aktivno kao baktericidni agens. Drugi metod za proizvodnju materijala za prečišćavanje gasovitih medijuma sastoji se u sledećem: čestice na bazi alumlnujuma u obliku vodene 111 suspenzije voda-alkohol su deponovane, a onda su čestice na bazi aluminijuma hidrolizovane. Dodatno su uneti antimikrobnl agensi u vodenu ili vodeno-alkoholnu suspenziju pre njene depozicije na osnovu. Glavni nedostatak proizvodnje materijala prema prototipu je to što veličina upotrebljenih jona srebro nitrata

ne dozvoljava da budu absorbovane i zadržane na česticama aluminijum hidroksida. Prema

tome za vreme filtraclje Jont ulaze u medljum koji se filtriraikontaminiraju ga. Postojii

metod koji zahteva da materijal filtera bude u kontaktu sa gasovitlm medijumom, ali je materijal upotrebljenog filtera bio namenjen samo za filtraelju gasovitih medijuma i nije pogodan za filtraelju tečnih medijuma, što mu je nedostatak.

U primeni [US 2008026041 A1, 2008] smo izabrali medicinsku strukturu kao najbližu analogiju za baktericidni sorbent materijal kao medicinski sorbent. Medicinska struktura uključuje, uz aluminijum oksidna nano-vlakna i druga vlakna, pomešana sa aluminjum oksidnim nanovlaknima 1 česticama raspoređenim na aluminljumoksidnim nanovlaknima. Gore pomenute čestice mogu biti baktericidni agensi poput jona srebra.

Pošto je ova medicinska struktura napravljena prema tehnologiji papira, t.j. prostor između vlakana nije veliki, pa ona nema dovoljan kapacitet upijanja i zadržavanja eksudata rane, što je najvažnije svojstvo obloga za rane.

Stoga je, jasno da postoji zahtev za apsolutno novim materijalima za bolje kvalitativno prečišćavanje tečnih 1 gasovitih medijuma od najsitnijih čestica, uključujući patogene.

OPIS PRONALASKA

Tehnički problem koji je trebalo resiti ovim pronalaskom je bilo stvaranje novih sorbent materijala sa poboljšanim baktericidnlm svojstvima, uz zadržavanje svojstava sorpcije. Materijal mora biti odgovarajući za sterilizaciju tečnih i gasovitih medijuma, i za absorpciju fino dispergovanih čestica, on mora imati dugačak vek upotrebe bez pojave zasićenja da se spreči sekundarna bakterijska kontaminacija filtrata kao i njegovo zagađenje teškim metalima.

Još jedan tehnički izazov je razvijanje novog, kraćeg, manje zahtevnog metoda

modifikovanja sorbent materijala.

Još jedan tehnički problem pronalaska je bilo razvijanje metoda filtracije, koji bi omogućio kontakt tečnog i gasovitog medijuma sa baktericidnim sorbent materijalom.

Još jedan cilj ovog pronalaska je da se proširi dijapazon netkanih materijala za medicinsku primenu koji imaju visoka svojstva upijanja, kao i antibakterijsku i antiviralnu aktivnost i prema tome aktivnost u zarastanju rana.

Cilj koji se odnosi na baktericidni sorbent materijal je postignut time što pomenuti

baktericidni sorbent materijal sadrži najmanje jedan sloj osnove izrađen od netkanog

polimernog vlaknastog materijala sa česticama aluminijum hidroksida pričvršćenim na njegovim vlaknima i neorganskih baktericidnih agensa.

Različito je to što su neorganske baktericidne komponente adsorbovane na česticama aluminijum hidroksida.

Visoko porozne čestice aluminijum hidroksida uglavnom imaju pločasti oblik sa stranicom od 100 do 200 nm i debljinom od 5 do 8 nm.

Deo čestica aluminijum hidroksida je grupisan u aglomerate veličine od 0,2 do 5,0 pm, sa specifičnom površinom od 100 do 350 mVg, poroznošću od 50 do95%.

Količina čestica aluminijum hidroksida u baktericidnom sorbent materijalu je od 15 do 45 mas.%.

Osnova netkanog polimernog vlaknastog materijala je izrađena od vlakana celuloznog acetata, polisulfona, ili drugih bioinertnih polimera, koji imaju prečnik od 0.1 do 10 pm, po mogućnosti 1 do 3 pm.

Gornji materijal je dobfjen, na primer, elektrospining ilime/t btowinsmetodom, koje omogućuju proizvodnju netkanog materijala sa navedenim prečnikom vlakna.

Preporučljivo je da sadržaj neorganskih agensa u baktericidnom materijalu bude u rasponu od 0.05 do 2.5 mg/g materijala.

Takođe je preporučljivo da, kao neorganski baktericidni agens budu uzete čestice koloidnog srebra ili kompleksi joda sa polMnilpirolidonom ili polivinil alkoholom.

Čestice koloidnog srebra su uglavnom sfernog ili približno sfernog oblika, veličine od 5 do 50 nm, po mogućnosti od 20 do 30 nm.

Ostvarenje cilja pronalaska je postignuto i time što metod proizvodnje baktericidnog sorbent materijala uključuje primenu čestica aluminujuma u vodenoj ili suspenziji vode i alkohola u vidu sloja na netkanom polimernom vlaknastom materijalu kao osnovi, sa kasnijom hidrolizom čestica na bazi aluminijuma.

Ono što je novo je da je osnova, izrađena od netkanog vlaknastog polimernog materijala sa česticama aluminum hidroksida pričvršćenim na njegova vlakna, dodatno tretirana neorganskim baktericidnlm agensom kako bi bio adsorbovan na česticama aluminijum hidroksida.

Osim toga, tretman je Izveden Impregnlsanjem materijala rastvorom neorganskih baktericidnih agensa ili njegovim nanošenjem u obliku spreja.

Osim toga fmpregnfsanje rastvorom neorganskih baktericldnim agensima je Izvođeno od 10 minuta do 24 časa, po mogućnosti 30 do 60 min. na sobnoj temperaturi.

Takođe, vreme obrade nanošenjem rastvora neorganskih baktericidnih agenasa u vidu spreja na materijal zavisi od načina aplikacije rastvora, na primer, ručno ili automatski.

Preporučljivo je da proces traje dok sadržaj neorganskih baktericidnih agensa u materijalu ne dostigne vrednost od 0.05 do 2.5 mg/g materijala.

Kao neorganski baktericidni agens su izabrane čestice koloidnog srebra Hl kompleksi joda sa polivinilpiroUdonom Ili polivinil alkoholom.

Osim toga, čestice koloidnog srebra su uglavnom sfernog ili skoro sfernog oblika veličine od 5 do 50 nm, po mogućnosti 20 do 30 nm.

Poželjno je da tretirani baktericidni sorbent materijal bude sušen na temperaturi od 80 do 100<*>C u trajanju od 2 do 4 časa.

Pored toga, čestice aluminijum hidroksida uglavnom imaju pločast oblik sa stranicom od 100 do 200 nm i debljinom od 5 do 8 nm, i da bar deo čestica aluminijum hidroksida bude aglomerisan u grupe veličine od 0,2 do 5,0 pm, sa specifičnom površinom od 150 do 350 m<2>/g, poroznošću od 50 do 95%, dok je broj čestica aluminijum hidroksida u netkanom polimernom vlaknastom materijalu od 15 do 45 mas.%.

Osnova netkanog polimernog vlaknastog materijala je proizvedena od vlakana celuloznog acetata, polisulfona, ili drugih bfoinertnih polimera, prečnika od 0.1 do 10 pm, po mogućnosti 1 do 3 pm.

Gornji materijal je dobijen, na primer, elektrospining, elektroforming ili melt-blovving metodama, koje omogućavaju dobijanje netkanih materijala navedenog prečnika vlakna.

Preporučljivo je da se kao materijalnabazi aluminljuma upotrebi materijal veličine

čestica ispod 1 pm.

Poželjno je da, materijal na bazi aluminljuma bude aluminijumski prah specifične površine

od 7 do 28 m<2>/g dobijen električnom eksplozijom žice ilt drugom metodom koja omogućava

da se dobiju aluminijumski prahovi ove krupnoće.

Takođe je preporučljivo da materijal na bazi aluminijumskog praha bude prah alumfnijum-

alumlnijum nftriduprocentnom odnosu Al/AIN od 95:5 do 5:95, po mogućnosti sa AIN

sadržajem u rasponu od 30 do 70%isa specifičnom površinom od najmanje 7 rr<r>Vg, po

mogućnosti 11 do 27 mVg koji je dobijen električnom eksplozijom žice ili drugom

metodom koja omogućava dobijanje prahova aluminljuma navedene veličineisastava.

Cilj je postignutitako što metod filtractje tečnih ili gasovitih medijuma uključuje

prolaženje tečnih ili gasovitih medijuma kroz baktericidni sorbent materijal iz zahteva 1

do 9 proizveden metodom prema bilo kojem od zahteva 10 do 23.

On je postignutitako što baktericidni sorbent materijal čini deo filtera.

Baktericidni sorbent materijal zadržava elektronegativne čestice poput bakterija, virusa,

finih i koloidnih čestica, huminskih supstanci, bakterijskih endotokstna, nukleinskih

kiselina, proteina, enzima, itd.

Preporučljivo je da se za filtraelju tečnog medijuma koristi 8 do 14 slojeva baktericidnog materijala da se zadrže elektronegativne čestice kao što su bakterije, virusi, bakterijski endotoksini, nukleinske kiseline, proteini, enzfml, itd.

Preporučljivo je da se za filtraelju tečnog medijuma koristi 2 do 4 sloja baktericidnog sorbent materijala za zadržavanje finih i koloidnih Čestica i huminskih supstanci.

Navedeni tečni medijum je voda, vodeni rastvor ili biološki fluid.

Poželjno je da se za filtradju gasovitih medijuma koristi 2 do 8 slojeva baktericidnog sorbent materijala, za zadržavanje finih mehaničkih nečistoća, bakterija i virusa.

Cilj je takođe postignut tako što medicinski sorbent ima najmanje jedan sloj baktericidnog sorbent materijala iz Zahteva 1 do 9, proizvedenog metodom iz bilo kojeg od Zahteva 10-23, za terapeutske i/ili higjenske proizvode, uključujući obloge za rane.

Pronalazak je ilustrovan na slikama 1 -4.

Slika 1 prikazuje jako porozne čestice aluminijum hidroksida u obliku zaobljenih pločica nepravilnog geometrijskog oblika (slika dobijena skenirajućom elektronskom mikroskopijom).

Slika 2 prikazuje aglomerate čestica aluminijum hidroksida, sa adsorbovanim kololdnlm srebrom, koje je vidljivo na periferiji aglomerata u obliku gustih zaobljenih inkluzija (slika dobijena transmisionom elektronskom mikroskopijom).

Slika 3 prikazuje aglomerate Čestica aluminijum hidroksida, pričvršćenih na vlakna netkanog polimernog vlaknastog materijala (slika dobijena skenirajućom elektronskom mikroskopijom).

Slika 4 prikazuje haotično raspoređena vlakna polimernog vlaknastog materijala spojena jako poroznim česticama aluminijum hidroksida prikačenim na njih (slika dobijena skenirajućom elektronskom mikroskopijom).

POŽELJNA PRIMENA PRONALASKA

Sorbent materijal je netkani polimerni vlaknasti materijal, modifikovan česticama aluminijum hidroksida, koje imaju visoku efikasnost zadržavanja mikroorganizama i u isto vreme, nisku hidrodinamičku otpornost, imaju razvijenu specifičnu površinu, jako pozitivno naelektrisanje na površini čestica i veliku poroznost da se obezbeđi neophodni kapacitet flltraclje. Aluminijum hidroksid dobijen hidrolizom nano-prahova aluminijuma Ima razvijenu specifičnu površinu i jako elektropozitlvno naelektrisanje. Prednost materijala od pollmernih vlakana je njihova hemljska i biološka inertnost, sposobnost da zadrže mehaničku čvrstoću čak i nakon dugotrajnog boravka u vodi kao i da mogu absorbovati 1 zadržati veliku količinu tečnosti u porama između vlakana. Ovi materijali nisu izloženi mikrobiološkoj degradaciji, koja je vrlo važna u proizvodnji filtera. Netkani polimerni materijal je izrađen od vlakana poput celuloznog acetata Ili polisulfona i ima dovoljnu poroznost 1 prečnik vlakana od 0.1 do 10 pm, po mogućnosti 1-3 pm. Korišćenje materijala sa vlaknima manjeg prečnika povećava hldrodinamičku otpornost materijala dok materijal sa većim prečnikom vlakna zadržava manje čestica aluminijum hidrata, što snižava efikasnost prečlšavanja tečnosti 1 gasova od mikroorganizama i koloidnih čestica. Takvi materijali sa odgovarajućim prečnikom vlakana su proizvedeni različitim metodama, na primer, elektrospining,melt- blowingmetodom, itd. Jako porozne čestice aluminijum hidroksida fiksirane za osnovu, su uglavnom pločastog oblika sa stranicom od 100 do 200 nm i debljinom od 5 do 8 nm. Termin "pločasti oblik" čestica aluminijum hidroksida, je izabran zato što najčešće predstavljaju zaobljene pločice nepravilnog geometrijskog oblika. Neke od čestica aluminijum hidroksida su grupisane u aglomerate veličine od 0,2 do 5,0 pm, specifične površine od 100 do 350 m<z>/g i poroznosti od 50 do 95%. Minimalna veličina aglomerata je uslovljena veličinom jedne pločice aluminijum hidroksida, dok je maksimalna veličina uslovljena početnom koncentracijom suspenzije čestica materijala na bazi aluminijuma i njihove raspodele po dužini vlakna netkanog polimernog vlaknastog materijala tokom impregnacije i kasnije hidrolize aluminijuma. Količina čestica aluminijum hidroksida u materijalu je 15 do 45 mas.%. Pri nižem sadržaju čestica aluminijum hidroksida u materijalu nije obezbeđena potrebna efikasnost upijanja, pa je gornji limit za sadržaj čestica aluminijum hidroksida određen kapacitetom upijanja netkanog polimernog vlaknastog materijala kao osnove.

Gore opisani materijal može biti modifikovan baktericidnim agensom da se materijalu daju antibakterijska svojstva. Kao baktericidni agens mogu biti upotrebljene, na primer, čestice koloidnog srebra ili kompleksi joda sa polivlnllplrolidonom ili polivinil alkoholom ili drugi medicinski agensi. U ovom pronalasku, prednost je data česticama koloidnog srebra. Sadržaj baktericidnog agensa u materijalu je od 0.05 do 2.5 mg/g netkanog vlaknastog materijala. Ovakav sadržaj koloidnog srebra Ili joda proizvodi baktericidni efekat, i u isto vreme, sadržaj srebra Ili joda u filtratu ne prelazi maksimalni dozvoljeni nivo, i nema sekundarne kontaminacije filtrata sa srebrom, čestice koloidnog srebra su uglavnom sfernog ili približno sfernog oblika veličine od 5 do 50 nm, uglavnom 20 do 30 nm. Čestice ove veličine se dobro adsorbuju i zadržavaju na česticama aluminijum hidroksida.

Baktericidni sorbent materijal je proizveden na sledeći način. Prvo, sloj netkanog polimernog vlaknastog materijala kao osnova je impregnisan suspenzijom čestica materijala na bazi aluminljuma u vodi ili mešavint vode 1 alkohola sa kasnijom hidrolizom materijala na bazi aluminljuma kako bi čestice aluminijum hidroksida bile pričvršćene za vlakna osnove. Kao materijal na bazi aluminijuma korišćen je aluminijumski prah sa specifičnom površinom od 7 do 28 mVg, dobijen električnom eksplozijom žice ili drugom metodom koja omogućava da se dobiju aluminijumski prahovi ove veličine. Kao materijal na bazi aluminljuma korišćen je prah alumlnijum-aluminijum nitiid sa procentnim odnosom Al/AIN od 95:5 do 5:95, po mogućnosti 70:30% 1 minimalnom specifičnom površinom od 7 mVg, po mogućnosti 11-27 m<2>/g, koji je dobijen električnom eksplozijom žice ili drugom metodom koja omogućava proizvodnju prahova aluminijuma te veličine i sastava. Hidroliza je izvedena na temperaturi od 30 do 80 X, po mogućnosti na 50 do 60 X u toku 30 do 90 minuta. Reakcija hidrolize aluminijuma ima prilično dug indukcioni period, koji iziskuje dodatni utrošak energije. Hidroliza aluminijum-nitridne kompozicije (Al/AIN) se javlja sa skraćenim indukcionim periodom, dok je stepen hidrolize viši nego u slučaju reakcije hidrolize aluminijuma. Dalje, netkani poUmerni vlaknasti materijal sa česticama aluminijum hidroksida pričvršćenim za njega, je presovan u vakuumu da se ukloni višak vlage i osuši u na temperaturi od 20 do 100 X u toku 2 do 4 časa. Zatim je dobijeni sorbent materijal tretiran neorganskim baktericidnim agensom. Tretman čini impregnisanje materijala rastvorom neorganskih baktericidnih agensa za vreme ne duže od 24 časa na sobnoj temperaturi, po mogućstvu 30 do 60 minuta, ili nanošenje rastvora u vidu spreja na materijal. Vreme nanošenja rastvora neorganskog baktericidnog agensa u vidu spreja na materijal je određeno metodom depozicije

rastvora na materijal, na primer, ručno ili automatski. Tretman je izvođen do postizanja sadržaja neorganskog baktericidnog agensa od 0.05 do 2.5 mg/g netkanog materijala. Kao neorganski baktericidni agens nisu slučajno izabrane, čestice koloidnog srebra kompleksi joda sa polivinilpirolldonom ili polivinil alkoholom. U slučaju upotrebe koloidnih čestica srebra, one su bolje adsorbovane i zadržane od materijala u poređenju sa jonima srebra.

Joni srebra su korišćeni uglavom za inaktivadju mikroorganizama u rastvoru i filterskim uređajima sa kratkim vekom trajanja. Osim toga, srebrne čestice koloidne veličine imaju veću baktericldnu aktivnost u poređenju sa većim česticama srebra i jonima srebra. Čestice koloidnog srebra adsorbovane na jako poroznom aluminijum hidroksidu, uništavaju mikroorganizme, koji su zadržani na sorbent materijalu. Bakteriddno delovanje ovog materijala sa česticama koloidnog srebra je očuvano za duže vreme zbog činjenice da nema ispiranja srebra filtratom.

Metod proizvodnje koloidnog srebra je poznat [Analvtical chemistrv of silver. Pyatnitsky IV, W Sukhan. M: Science. In 1975. S. 60] i zasnovan na redukciji srebro nitrata taninom u alkalnoj sredini.

Koncentracija koloidnog srebra u dobijenom rastvoru određuje veličinu čestica koloidnog srebra, u rasponu od 14 do 140 mg/l. Ovaj opseg koncentracija je izabran da se dobiju čestice koloidnog srebra u rasponu veličina od 5 do 50 nm. Neophodno je tretirati sorbent materijal takvom količinom rastvora koloidnog srebra, da nakon obrade koncentracija adsorbovanih čestica koloidnog srebra na njemu bude 0.05-2.5 mg/g.

Metoda za proizvodnju kompleksa joda sa poUvinilpIrolIdonom 1 polivinil alkoholom je takođe poznata [VO Mokhnachev lodine and Problems of Itfe. L 1974. 254 p].

Nakon što je sorbent materijal tretiran kompleksom joda i polivinllplrolidona koncentradja joda adsorbovana na materijalu je od 0.05 do 2.5 mg/g

Tretirani baktericidni sorbent materijal je sušen na temperaturi od 80 do 100 °C u toku 2-4 časa.

Ovaj pronalazak omogućuje rešavanje niza problema davanjem potrebnih sorbentnih i bakteriddnih svojstava netkanom polimernom materijalu.

Pronalazak je flustrovan sleđećtm primerima i tabelarna.

Primer 1.

Sorbent materijal je proizveden upotrebom Usta netkanog polimernog vlaknastog materijala izrađenog od celuloznog acetata (PA-15-2 po Ruskim oznakama). List netkanog polimernog vlaknastog materijala dimenzija 50 * 50 cm je bio stavljen u vodenu suspenziju čestica aluminijum nitrlda sastava Al/AIN u odnosu 60:40, stajao 20 min, a onda je podvrgnut hidrolizi u sušnici na temperaturi od 60<*>C. Zatim, je dobijeni materijal za filtriranje sušen na 100 X do stalne težine i izmeren je sadržaj aluminijum hidroksida, gravimetrijskom metodom. Sadržaj aluminijum hidroksida u sorbent materijalu je bio 35%.

Baktericidni sorbent materijal je proizveden impregnisanjem uzorka sorbent materijala rastvorom koloidnog srebra. Rastvor koloidnog srebra je bio pripremljen prema sledećoj proceduri: u 940 ml destilovane vode je dodato 30 ml rastvora pufera (pH 9.6), 20 ml rastvora tanina koncentracije 0,1% i 10 ml 0.025 M rastvora srebro nitrata. U dobijehom rastvoru je sadržaj koloidnog srebra bio 27 mg/l. Rastvor pufera je pripremljen dodavanjem 0.05 M rastvora natrijum tetraborata u 26.8 ml 0.1 M rastvora natrijum hidroksida do zapremine od 100 ml.

U dobijeni rastvor je stavljen uzorak sorbent materijala, držan 30 min na sobnoj temperaturi, Isceđen i sušen na 100<*>C tokom 4 časa. U proizvedenom baktericidnom sorbent materijalu sadržaj koloidnog srebra je bio 0.3 mg/g

Primer 2.

Sorbent materijal je proizveden korišćenjem lista netkanog polimernog vlaknastog materijala izrađenog od polisulfona sa prosečnim prečnikom vlakana od 2 pm. List netkanog polimernog vlaknastog materijala dimenzija 50 x 50 cm je stavljen u vodenu suspenziju čestica aluminijum nitrida sastava Al/AIN u odnosu 70:30, držan 20 min, a onda je izvedena hidroliza u sušnici na temperaturi od 60<*>C. Zatim je dobijeni materijal za filtriranje osušen na 100<*>C do stalne težine i izmeren sadržaj aluminijum hidroksida, gravimetrijskom metodom. Sadržaj aluminijum hidroksida u sorbent materijalu je bio 31%.

Baktericidni sorbent materijal je proizveden impregnisanjem uzorka sorbent materijala rastvorom koloidnog srebra. Rastvor koloidnog srebra je bio pripremljen prema sledećoj proceduri: U 940 ml destilovane vode je dodato 30 ml rastvora pufera

(pH 9.6), 20 ml rastvora tanina koncentracije 0.1% tanina i 15 ml rastvora srebro nitrata 0.025 M. U dobijenom rastvoru sadržaj koloidnog srebra je 40 mg/l. Rastvor pufera je pripremljen dodavanjem 0.05 M rastvora natrijum tetraborata u 26.8 ml 0.1 M natrijum hidroksida do zapremine od 100 ml.

U dobijeni rastvor je stavljen uzorak sorbent materijala držan 60 min na sobnoj temperaturi, isceđen i sušen na 100 °C tokom 4 časa. U proizvedenom baktericidnom materijalu sadržaj koloidnog srebra je bio 0.9 mg/g

Primer 3.

Za proizvodnju baktericidnog sorbent materijala uzorak sorbent materijala kao u Primerima 1 ili 2 je impregnlsan rastvorom kompleksa joda sa polivinilpirolidonom (kompleks joda sa polivinil alkoholom). Rastvor kompleksa joda sa polivinilpirolidonom je bio pripremljen prema sledećoj proceduri: 140 g polivinilpirolidona je rastvoreno u 0.8 litara destilovane vode, zatim je dodato 150 ml rastvora sa sadržajem 10 g kristalnog joda i 10 g kalijum jodida, a onda je zapremina dodpunjena do zapremine od 1 litar. Analiza dobijenog vodenog rastvora joda, kalijum jodida i polivinilpirolidona je pokazala da odgovara zahtevima farmakopeje VFS temporary 42-181 1 - 88 "lodovidone solution". 200 ml dobijenog rastvora je bilo Istaloženo na uzorak sorbent materijala dimenzija 50 x 50 cm i osušeno na sobnoj temperaturi do stalne težine. Sadržaj joda u proizvedenom baktericidnom sorbent materijalu je bio 0.1 mg /g.

Rastvor kompleksa joda sa polivinil alkoholom je pripremljen prema sledećoj proceduri: u posudu od stakla, nerđajućeg čelika ili u emajliranu posudu, zapremine 1 litar, stavljeno je 9 g polivinil alkohola i 700 do 800 ml vode i ostavljeno da stoji 0.5 do 3 časa da se omogući bubrenje polimera u cilju porasta njegove rastvorljivosti. Zatim je posuda zagrevana od 0.5 do 1, 5 časa na 90 do 100 °C da se dobije bistar rastvor, a onda je ohlađena do sobne temperature. U dobijeni rastvor je dodato 100 do 150 ml vodenog rastvora sa 3 g kristalnog joda i 3 g kalijum jodida, nakon čega je zapremina dopunjena vodom do 1 litra. Rastvor se u ovom slučaju obojio u tamno plavo. Uzorak sorbent materijala veličine 50 x 50 cm je stavljen u dobijeni rastvor da stoji 60 minuta, isceđen je i sušen na sobnoj temperaturi do stalne težine. U dobijenom baktericidnom materijalu sadržaj joda je bio 0.05 do 0.08 mg/g.

Adsorpcija bakterije E.coli:

Primeri 4-9.

Za testiranje disk prečnika 47 mm, koji se sastojao od 14 slojeva baktericidnog sorbent materijala dobijenog kao u Primerima 1 ili 2, je isečen i stavljen u test ćeliju Sortorius. Testovi su izvedeni u sistemu za filtradju pod pritiskom NE-100 kompanije Vladisart. Prilikom testiranja, 15 litara uzorka rastvora E.coli u vodi iz česme sa koncentracijom od 10<*>- 10<*>cfu/ml je prošlo kroz ćeliju pri brzini filtradje 0,22-0,64 cm/s. Filtrat je bio pokupljen i zasejan u Petrijeve šolje sa hranljivim medijumom i inkubiran na 37<*>C tokom 24 časa, a onda je izbrojan broj formiranih kolonija (cfu). Efikasnost tretmana vode u svim slučajevima je bila 100%, što je potvrđeno podacima navedenim u Tabeli 1.

Adsorpcija bakteriofaga MS2:

Primeri 10-14.

Kroz ćeliju sa 14 slojeva bakteriddnog sorbent materijala dobijenog kao u Primerima 1 ili 2, u obliku diska prečnika 47 mm je prosio 15 litara uzorka rastvora virusa MS2 u vodi iz česme sa koncentracijom od 10<*>do 10<4>pfu/ml u rasponu brzina filtradje od 0.04 - 0.45

cm/s. Ftttrat je sakupljen i zasejan u Petrijeve šolje sa ekstraktom goveđeg agara koji sadrži suspenziju E.coli. Inkublran je na 37<*>C tokom 24 časa a onda je utvrđeno prisustvo ili odsustvo kolifaga pomoću pojave iliOdsustva zona lize. Rezultati su prikazani u Tabeli 2.

Adsorpcija bakterijskog endotokslna:

Primeri 15-18.

Smrt bakterija može dovesti do stvaranja bakterijskog endotoksina koji u kontaktu sa vodom može izazvati alergijske reakcije. Kroz ćeliju sa 14 -to slojnim baktericidnim sorbent materijalom dobijenim kao u Primerima 1 ili 2, u obliku diska prečnika 47 mm je propušten modelnl rastvor destilovane vode, koji je davao pozitivnu reakciju na bakterijski endotoksin. Koncentracije bakterijkog endotoksina u filtra ti ma su utvrđenein vitropomoću LAL testa. Rezultati su prikazani u Tabeli 3.

Sprečavanje zasićenja:

Primer 19.

Uložak filtera sa 14 slojeva, visine 10 inča je izrađen od lista baktericidnog sorbent materijala dobijenog kao u Primerima 1 i 2, sa sadržajem 39% aluminijum

hidroksidai0.27 mg/cm<2>koloidnog srebra. Uložak je stavljen u držač filtera1voda iz

slavine kontaminirana bakterijom E.coli propuštana je kroz uložak filtera 60 dana. Koncentracija E.coli za celo vreme trajanja testa nije bila manja od 10<J>cfu/100 ml rastvora. Efikasnost mikrobiološke filtracije tokom perioda testiranja je bila 100%.

Maksimalni kapacitet adsorpclje filterajebio 1,53 x 10<5>cfu/cm<2>. U procesu filtracije nije

primećen rast bakterija u baktericidnom sorbent materijalu 1 njihovo ispiranje

u filtrat, što je potvrđeno podacima prikazanim u Tabeli4.

Adsorpcija koloidnoggvožđa:

Primeri 20-23.

Uzorak rastvora koloidnog gvožđa je propušten kroz ćeliju u obliku diska prečnika 47 mm sa 4 sloja baktericidnog sorbent materijala dobijenog kao u Primerima 1 ili 2. Sadržaj gvožđa u filtratu je bio utvrđen fotokolortmetrljskom metodom {GOST 1-72 401 Voda za piće. Metode za merenje masene koncentracije ukupnog gvožđa). Primeri 20-23 potvrđuju da porast koncentracije koloidnog gvožđa u vodi ne dovodi do smanjenja fUtracione efikasnosti, nego do smanjenja performansi i veka trajnja filtera zbog

zasićenja baktericidnog sorbent materijala koloidnlm česticama, kako je prikazano u Tabeli 5.

ispiranje aluminijuma i srebra iz baktericidnog sorbent materijala:

Primeri 24-28.

Uzorci sorbent materijala sa različitim sadržajem čestica aluminijum hidroksida1srebra

proizvedenog kao u Primerima 1 1 2, su bili ispitani na ispiranje Čestica srebra i alumlnljumovih jona. Kroz baktericidni sorbent materijal u obliku diska prečnika 47 mm sa

14 slojeva, propušteno je 500 ml destilovane vode. U filtratu je utvrđen sadržaj srebra

(GOST R 52180-2003 Voda za piće. Određivanje elemenata pomoću striping voltametrlje) i

aluminljuma fotokolorimetrijskom metodom sa aluminon indikatorom (GOST 18165-89 Voda za piće. Metode za određivanje masene koncentracije aluminljuma). Ovi primeri pokazuju

da nema sekundarnog zagađenja filtrata komponentama baktericidnog sorbent materijala

(Tabela 6).

Riteri za vazduh. Filtracija mikroorganizama:

Primeri 29-36

Ukupna bakterijska kontaminacija vazduha ili broj mikroba (cfu/m<1>) je utvrđen

uzorkovanjem vazduhaistavljanjem u Petrijeve solje sa hranljivim medijumom pomoću

Krotov aparata. Za tu svrhu Petrijeva solja sa tankim slojem hranljivog medijuma je

stavljena na rotacioni sto Krotov aparata. Poklopac sa otvorom klinastog oblika za usisavanje vazduha je postavljen na vrh i hermetički zatvoren. Iznad poklopca je

postavljen disk baktericidnog sorbenta prečnika 100 mm dobijen kao u primerima 1i2.

Vazduh sa mikroorganizmima usisan u uređaj, je prvo prošao kroz slojeve baktericidnog

sorbent materijala, zatim kroz otvor na poklopcu uređaja1došao u dodir sa površinom

hranljivog medijuma u Petrijevoj šolji. Mikroorganizmi su prionuli za hranljivi medijum.

Nakon prolaska 1 m<5>vazduha Petrijeva šblja je sklonjenaistavljena u termostat na 37* C.

Nakon 24 časa izbrojane su kolonije. Rezultati su prikazani u Tabeli 7.

Aerosol koji sadrži mikroorganizme je propušten kroz Krotov aparat napunjen baktericidnim sorbent materijalom. Rezultati su prikazani u Tabeli 8.

Upotreba baktericidnog sorbent materijala kao medicinskog adsorbenta:

U primerima 37-39 su upotrebljeni uzorci baktericidnog sorbent materijala sa različitim sadržajem Čestica aluminijum hidroksida i srebra, dobijenog kao u Primerima 1 ili 2.

Testovi delovanja baktericidnog sorbent materijala na zarastanje rana su izvedeni u Državnoj Obrazovnoj ustanovi za visoku profesionalnu edukaciju Sibirskog Državnog Medicinskog Univerziteta (Tomsk), Sa životinjama je postupano u skladu sa pravilima Evropske Konvencije za zaštitu vertebrata korišćenih za eksperimentalne i druge naučne Svrhe (Strasbourg, 1986).

Primer 37.

Zarastanje neinficfranfh rana.

U eksperimentima na životinjama, korišcene su obloge, koje se sastoje od 14 slojeva baktericidnog sorbent materijala, koji je lociran na strani koja naleže na ranu i gaze od poliesterskog pletenog vlaknastog materijala na suprotnoj strain, u atraumatskom omotaču od polipropilenskog netkanog vlaknastog materijala. Eksperimenti su izvedeni nanonlinearbelim miševima teškim 19-21 g.

Testovi su izvedeni na tri grupe životinja:

1. Grupa sa eksperimentalnom netretiranom ranom (kontrolna grupa 1) - 20 miševa; 2. Grupa sa eksperimentalnom ranom prekrivenom gazom (kontrolna grupa 2) - 20 miševa; 3. Grupa sa eksperimentalnom ranom prekrivenom baktericidnim sorbent materijalom - 20 miševa.

Efekat baktericidnog sorbent materijala na zarastanje rana je proučavan na modelu seciranih režnjeva kože. Na obrijanom delu leđa miša, pod etarskom anestezijom, seciran je režanj kože veličine 10x10 mm. Primena baktericidnog sorbent materijala pospešila je smanjenje rane za 79% četrnaestog dana posmatranja u poređenju sa kontrolnom grupom 2, kod koje je rana bila prekrivena gazom. Zarastanje rana pod dejstvom baktericidnog sorbent materijala je bilo 11% brže u poređenju sa obe kontrolne grupe 1 i 2. Četrnaestog dana potpuno zarastanje rana je uočeno kod 73.3% životinja eksperimentalne grupe 3, dok je u kontrolnoj grupi 1 broj životinja sa

potpuno zaraslim ranama bio 1,6 puta manji, a u kontrolnoj grupi 2 potpuno zarastanje do tog dana je bilo uočeno kod samo 53.8%.

Baktericidni sorbent materijal pokazuje pozitivan uticaj na zarastanje seciranih rana. On skraćuje vreme zarastanja rana, povećavajući broj životinja sa potpunom epltelizacijom rane, i čini epitelijalni ćelijski sloj tanjim i ravnijim. Primena baktericidnog sorbent materijala pospešuje granulaciju tkiva.

Primer 38.

Zarastanje inficiranih rana.

Eksperimenti su izvedeni na dve grupe belih polno zrelih ukrstenih mužjaka pacova težine 200-220g,po 5 pacova u svakoj grupi. Ove životinje su izabrane zbog činjenice da je koža pacova morfološki bliska ljudskoj koži po mnogo čemu.

Životinje su bile obrijane u dorzalnoj interskapulamoj regiji pod anestezijom. Na tom mestu im je davan 1 ml rastvoraPseudomonas aeruginosakoncentracije od 10<*>mikrobnih teta i 1 ml rastvoraStafylococcus aureuskoncentracije od 5x10<*>mikrobnih tela. Nakon jednog dana abscesi su drenirani 1 uzorci brisa su uzeti iz inokulisanlh rana. Apscesne šupljine su ispunjene baktericidnim sorbent materijalom (Grupa 1 - životinja) ili lopticama od gaze (grupa 2 - 5 životinja), slične veličine i čvrsto zašivene. Istraživali smo uzorke brisa uzete sa eksperimentalnih rana na koži pacova. Uzorci su inokulisanl na krvnom agaru u Petrijevfm šoljama i stavljeni u termostat na +37°C. Nakon 24 časa izbrojane su kolonije (Tabela 9).

Istraživanja antimikrobnih svojstava baktericidnog sorbent materijala, na osnovu patogena u ranama, koja su bila izvedena na belim ukrštenim zrelim pacovima, su pokazala da primena baktericidnog sorbent materijala omogućuje smanjenje broja bakterija u ranama kontaminiranim Pseudomonasom aeruginosa za 3-4 dana. U ranama inficiranim Stafilokokusom upotreba baktericidnog sorbent materijala pokazuje tendenciju smanjivanja broja bakterija.

Primer 39.

Obloge na bazi baktericidnog sorbent materijala (sa sadržajem čestica koloidnog srebra) su testirane na 9 volontera. Od njih, 3 osobe sa ispucalim žuljevima, 2 osobe sa odranim kolenima, 1 osoba sa gnojnim neurodenmatltlsom na rukama, 1 osoba sa đve posekotine na rukama i 1 osoba sa lacerisanorn septlčnom ranom na nozi.

Rane su bile tretirane primenom uzoraka materijala koji su po veličini i obliku bili nešto veći od rane. Obloga je menjana svakodnevno. Prema subjektivnom osećaju volontera materijal nije izazivao iritaciju i alergijske reakcije.

Baktericidni sorbent materijal efikasno upija i zadržava eksudat i gnoj iz inficirane rane, koji stvara obezbeđuje povoljne uslove za zarastanje rane. Mehanizam ovog efekta je u vezi sa velikim kapacitetom absorpcije vlaknastog materijala, njegovog kapaciteta zadržavanja i baktericidnih svojstava. Upotreba materijala obezbeđuje optimalne uslove vlažnosti u rani. Materijal ubrzava zarastanje rane ispoljavajućl pozitivan uticaj na procese regeneradje tkiva u rani.

Primer 40.

Upotrebljeni su uzord sorbent materijala sa različitim sadržajem čestica aluminijum hidroksida i kompleksa joda dobijenih u Primeru 3.

Obloge na bazi baktericidnog sorbent materijala su testirane na tri volontera sa septičnim ranama na različitim mestima.

Rane su bile tretirane primenom uzoraka materijala koji su po veličini i obliku bili nešto ved od rane, materijal je bio fiksiran samolepivim flasterom ili sterilnim zavojem. Obloga je menjana svakodnevno. Prema subjektivnom osećaju volontera materijal nije izazivao iritadju i alergijske reakcije.

Baktericidni sorbent materijal efikasno absorbuje i zadržava eksudat rane i gnoj iz inficirane rane, što obezbeđuje povoljne uslove za zarastanje rane. Osim toga, rana postepeno oslobađa jod iz kompleksa, obezbeđujuci tako antiseptički efekat. Materijal ubrzava zarastanje rane ispoljavajući pozitivan uticaj na regeneraciju tkiva u rani.

INDUSTRIJSKA PRIMENUIVOST

Predloženi baktericidni sorbent materijal ima i visoka svojstva upijanja sa poboljšanim baktericidnim svojstvima. On ima dugačak vek upotrebe bez pojave zasićenja, sprečavajući sekundarnu bakterijsku infekciju filtrata i njegovu kontaminaciju teškim metalima pa se može efikasno upotrebiti za sterilizaciju tečnih Hi gasovitih medijuma, 1 za adsorpciju finih čestica u raznim industrijskim i medicinskim objektima, gde su neophodni visoki standardi za čistoću vazduha, u kućnim i industrijskim sistemima za prečišćavanje tečnosti, naročito vode, kao i u medicini kao medicinski sorbent za terapeutske i/ili higijenske proizvode, uključujući obloge za rane.

Claims (3)

1. Medicinski sorbent za terapeutske i/ili higijenske proizvode, uključujući za previjanje rana, koji sadrže najmanje jedan sloj baktericidnog sorbent materijala sačinjenog od netkanog polimernog vlaknastog materijala sa česticama alumijinijum hidroksida zakačenim za njegova vlakna i neorganski baktericidni agens adsorbovan na pomenitim česticama aluminijum hidroksida, i u kome pomenute čestice aluminijum hidroksida imaju suštinski oblik nalik pločicama sa veličinom strane od 100 do 200 nm i debljinom od 5 do 8 nm i bar deo čestica alumina hidrata je grupisan u aglomerate.

2. Medicinski sorbent iz zahteva 1, u kome pomenuti neorganski baktericidni agens je predstavljen koloidnim česticama srebra i pomenute čestice su uglavnom sfernog oblika ili skoro sfernog oblika veličine od 5 do 50 nm, radije 20 do 30 nm.

3. Medicinski sorbent iz zahteva 1 i 2 , u kome je baza pomenutog netkanog polimernog vlaknastog materijala proizvedena elektrospiningom ili melt-bloving postupkom od celuloza acetata, polisulfona ili drugog bioinert polimera i vlakana baze koje su prečnika od 0,1 do 10 nm, radije od 1 do 3 nm.