ME01103B - Monohidrohloridna so 1-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]piperidina - Google Patents

Description

Sadašnji pronalazak se odnosi na novo jedinjenje, na postupak za njegovo dobijanje, na farmaceutske kompozicije koje ga sadrže i na njegovu upotrebu u lečenju medicinskih poremećaja.

STANJE TEHNIKE

U EP-982300 opisani su farmaceutski proizvodi sa osobinama Uganda histaminskog H3 receptora kao i njegovim farmaceutskim dejstvima. Među opisanim, naročito je važan proizvod l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin. Ovo jedinjenje je opisano kao slobodna baza i kao oksalatna so.

Upotreba l-[3-[3(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidina kao slobodne baze je ograničena zbog njegove uljaste prirode. Nauprot tome, l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin oksalat je kristalna supstanca, ali je niske rastvorljivosti u vodi (0.25 g/ml na 23°C) što takođe ograničava njenu upotrebu kao farmaceutskog sastojka.

Sledeći patenti, EP-1100503 i EP-1428820, spominju neke soli l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidina. Međutim, jedina posebno opisana so je oksalatna so. Kristalna monohidrohloridna so nije opisana.

SUŠTINA PRONALASKA

Neočekivano, sada smo otkrili novu so l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidina koja može biti korišćena kao alternativa za do sada opisanu slobodnu bazu i oksalat.

Jedan aspekt pronalaska opisuje kristalni l-[3-[3(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid formule (I)

i njegove farmaceutski prihvatljive solvate, uključujući hidrate.

Jedinjenje (I) ima maksimalni sadržaj vode od 6±0.5% i pokazuje karakteristične IR signale na 1112, 1101,2936,2868, 1455, 2647, 2551, 1492 i 802±5 cm1.

Kristalni l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid, za koji je ovde tražena zaštita, ima difrakciju X zraka na prahu sa sledećim karakterističnim signalima (29): 11.2°, 19.9°, 20.7° i 34.1° (±0.2°) kao što je prikazano u eksperimentalnim podacima obuhvaćenim Primerom 3.

Rastvorljivost kristalnog l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida u vodi (4 g/ml na 23°C) je neočekivano mnogo viša nego rastvorljivost oksalatne soli u vodi. Pored toga, monohidrohloridna so prikazuje bolji profil stabilnosti u oksidacionim uslovima nego druge soli, kao što je prikazano eksperimentalnim podacima obuhvaćenim Primerom 4. Prema tome, dokazano je da je kristalni l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid pogodniji za upotrebu kao farmaceutski sastojak.

Kristalni l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid može imati promenjivi sadržaj vode. Međutim, difrakcija X-zraka na prahu dobijena iz različitih uzoraka ukazuje da svi uzorci odgovaraju istoj kritalnoj strukturi, osim malih varijacija koje su vezi sa različitim sadržajima vode, kao što je prikazano u Primeru 3, Tabela 2.

Prema eksperimentalnim ispitivanjima, sadržaj vode u kristalima l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksijpropilj-piperidin mohidrohlorida je u opsegu od 6±0.5%.

U još jednom aspektu sadašnjeg pronalaska obezbeđen je postupak za dobijanje kristala l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida reagovanjem proizvoda slobodne baze sa reaktantom izabranim od hlorovodonika i hlorovodonične kiseline u pogodnom rastvaraču i izolovanjem staloženog krajnjeg proizvoda. Reakcija se odvija prilično dobro na sobnoj temepraturi. Poželjno, je da je reaktant hlorovodonik. Poželjnije, hlorovodonik je dodat kao gasoviti hlorovodonik.

Pogodan rastvarač je izabran iz grupe koju čine aceton, metanol, etanol, propanol, voda, etil acetat, i-propanol, butanol, i-butanol, s-butanol, t-butanol, heksan, toluen, t-butil-metil etar, trihloroetan i slično i njihove smeše. Poželjno, rastvarač je etil acetat.

Taloženje krajnjeg proizvoda može biti izvedeno hlađenjem mase reakcije. Pogodna temepratura za ovu operaciju je od 0 do -15°C.

Staloženi krajnji proizvod može biti izolovan nekom od raznih uobičajenih tehnika korišćenih u organskoj herniji. Najpogodnije je ceđenje.

Izolovani krajnji proizvod može biti prečišćen nekom od raznih uobičajenih tehnika organske hernije. Najpogodnija je kristalizacija.

Pogodan rastvarao koji je korišćen u stupnju kristalizacije je izabran iz grupe koju čine aceton, metanol, etanol, propanol, voda, etil acetat, z-propanol, butanol, z'-butanol, s-butanol, t-butanol, heksan, toluen, t-butil-metil etar, trihloroetan i slično i njihove smeše. Poželjno, pogodni rastvarač koji se koristi u stupnju kristalizacije je smeša etil acetata i i-propanola.

Prema još jednom aspektu, pronalazak obezbeđuje postupak za lečenje ljudi koji pate od poremećaja centralnog nervnog sistema, kao što je epilepsija, Alchajmerova bolest i poremećaji pažnje, nesanice i memorisanja, kognitivnog deficita pri psihijatrijskim patološkim poremećajima kod starijih osoba, depresivnih i asteničnih stanja i vrtoglavica i mučnine u putu, a pomenuti postupak obuhvata davanje pacijentu terapeutski efikasne količine l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida formule (I) zajedno sa farmaceutski prihvatljivim razblaživačima ili nosačima. Ovaj aspekt pronalaska može alternativno biti formulisan kao upotreba kristalnog l-[3-[3(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida za proizvodnju leka za lečenje gore pomenutih bolesti.

U još jednom aspektu pronalazak obezbeđuje postupak za lečenje gojaznosti, a postupak se sastoji od davanja pacijentu terapeutski efikasne količine kristala l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida formule (I) zajedno sa farmaceutski prihvatljivim razblaživačima ili nosačima. Ovaj aspekt pronalaska može alterantivno biti formulisan kao upotreba l-[3-[3(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida za proizvodnju leka za lečenje gojaznosti.

U još jednom aspektu, pronalazak obezbeđuje postupak za lečenje psihosomatskih poremećaja, respiratornih, alergijskih stanja, zapaljenja, srčanih stanja, gastrointestinalnih stanja, stanja urogenitalnog sistema i stanja kožnog sistema, kao što su poremećaji spavanja, apnea u snu, apnea izazvana snom, svakodnevna pospanost, stres, migrena, glavobolja, bol, psihotropni poremećaji, astma, bronhitis, rinitis, traheitis, gastrični čirevi, čir na dvanaestopalačnog creva, ulcerozni kolitis, Kronova bolest, sindrom nervoznih creva, cistitis, metritis, urinama i fekalna inkontinencija, urtikarija, svrab, artritis, konjuktivitis, predmenstrualni sindrom, zapaljenja prostate, genitalni poremećaji, reumatična i okulama stanja, sialoreja, konvulzije, depresija, poremećaji hipotalamohipofizalnog lučenja, cerebralne cirkulacije i imunog sistema, pomenuti postupak se sastoji od davanja pacijentu l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida forumle (I) zajedno sa farmaceutski prihvatljivim razblaživačima ili nosačima. Ovaj aspekt pronalaska može biti alterantivno formulisan kao upotreba kristalnog l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida u proizvodnju leka za lečenje gore pomenutih bolesti.

Prema sadašnjem pronalasku, izraz ’lečenje’ obuhvata i lečenje i profilaksu poremećaja ili patoloških stanja.

Prema još jednom aspektu, pronalazak obezbeđuje postupak sprečavanja neželjenih sporednih efekata u vezi sa antipsihotičkim ili antidepresivnim sredstvima. Antipsihotično sredstvo je aripiprazol, klozapin, olanzapin, risperidon, kuetiapin i sertindol i slično; antidepresiv je mirtazapin, amitriptilin i paroksetin i slično. Neželjeni sporedni efekti u vezi sa antipsihotičnim ili antidepresivnim sredstvima obuhvataju dobitak u težini, pospanost i kognitivno umanjenje.

Kompozicije prema ovom pronalasku su uglavnom prilagođene za oralno davanje, ali takođe u okviru ovog pronalaska su formulacije koje se rastvaraju za parenteralno davanje.

Kompozicija je uglanom predstavljena kao kompozicija jedinične doze koja sadrži od 1 do 200 mg aktivnog sastojka, češće 5 do 100 mg, na primer 10 do 50 mg kao što je 10, 12.5, 15, 20, 25, 30 ili 40 mg za humanog pacijenta. Najpoželjnije jedinične doze sadrže 20 ili 40 mg aktivnog sastojka. Takve kompozicije se normalno uzimaju od 1 do 6 puta dnevno, na primer 2, 3 ili 4 puta dnevno tako da ukupna količina datog aktivnog sredstva je u opsegu od 5 do 400 mg aktivnog sastojka. Prema tome pogodna dnevna doza je od 0.05 do 6 mg/kg, poželjnije od 0.14 do 0.86 mg/kg.

Poželjno jedinični dozni oblici uključuju tablete, obložene tablete, kapsule i oralne rastvore. Poželjniji oblici su obložene tablete.

U još jednom aspektu pronalazak obezbeđuje kompozicije koje sadrže l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid kao aktivni sastojak.

U još jednom aspektu pronalazak obuhvata kompozicije koje još sadrže antipsihotična ili antidepresivna sredstva. Reperezentativna antipsihotična sredstva su izabrana iz grupe koje čine aripiprazol, klozapin, olanzapin, risperidon, kuetiapin i sertindol; i reprezentativna antidepresivna sredstva su izabrana iz grupe koju čine mirtazapin, amitriptilin i paroksetin.

U kompozicijama koje sadrže antipsihotično ili antidepresivno sredstvo i jedinjenje prema prikazanom pronalasku, količina antipsihotičkog ili antidepresivnog sredstva je u okviru uobičajenih terapeutskih doza, a l-[3-[3-(4-hIorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid je u dovoljnom doznom opsegu da reaguje protiv bar jednog od tri neželjna sporedna efekta psihotropski lekova, naime, dobitka u težini, pospanosti i pogoršanja pamćenja. Primeri preparata uključuju jedinjenja prema sadašnjem pronalasku u opsegu doza od oko 5 do oko 80 mg, i a) olanzapin od oko 3 do oko 20 mg, b) risperidon od oko 0.5 do oko 10 mg, c) aripiprazol od oko 10 do oko 30 mg ili d) mirtazapin od oko 15 do oko 45 mg.

Kompozicije prema ovom pronalasku mogu biti formulisane konvencionalnim postupcima kao što je mlevenje, punjenje, komprimovanje i oblaganje.

Pogodni nosači koji se koriste u ovom pronalasku uključuju razblaživač, sredstvo za vezivanje, sredstvo za dezintegraciju, lubrikant i sredstvo za klizanje. Dalje kompozicija sadrži polimemi film za oblaganje.

Razblaživač je izabran iz grupe koja se sastoji od kalcijum fosfata, dikalcijum fosfata, trikalcijum fosfata, kalcijum sulfata, anhidrovane laktoze, laktoze sušene raspršivanjem, hidratisane laktoze, celuloze, mikrokristalne celuloze sušene raspršivanjem, kombinacije koja sadrži mikrokristalnu celulozu i laktoze sušene raspršivanjem, silicifikovanu mikrokristalnu celulozu, kaloin, bentonit, manitol, škrob, magnezijum karbonat, sorbitol, saharozu, inozitol, kompresibilni šećer, trehalozu i ksilitol i njihove smeše. Ukupna težina razblaživača je u opsegu od 20 do 90%.

Sredstvo za vezivanje je izabrano iz grupe koju čine akacija, mikrokristalna celuloza, celulozni rastvori kao što su hidroksipropilmetilceluloza, 10-20% rastvori želatina, 20-50% rastvori šećera, polivinilpirolidon, 10-20% škrobna pasta, sorbitol, tragantna guma, polietilenglikol, maltodekstrin, polimetakrilati i povidon i njihove smeše. Sredstvo za vezivanje je u maksimalnoj ukupnoj težini od oko 20%.

Sredstvo za raspadanje je izabrano iz grupe koju čine kukuruzni škrob, škrob krompira, metilceluloza, celuloza, karboksimetilceluloza ili njihove soli, kao što je kalcijumova so karboksimetil celuloze, prah mineralne gline, bentonit/veegum, sredstva za kvašenje kao što su natrijum lauril sulfat, superdezintegranti (nazvani tako zbog niske potrebne koncentracije, tj. 2-4%), kroskarameloza, krospovidon i natrijum škrob glikolat i njihove smeše. Ukupna težina dezintegranta je u opsegu od 2 do 5%.

Lubrikant je izabran je grupe koju čine polietilenglikol, poloksamer, magnezijum stearat u koncentraciji ispod 1%, kalcijum stearat, stearinska kiselina, hidrogenizovana biljna ulja, talk i gliceril behenat i njihove smeše. Ukupna maksimalna težina lubrikanta je oko 5%.

Sredstvo za klizanje je izabrano iz grupe koja sadrži koloidni silicijum dioksid, talk i kukuruzni škrob i njihove smeše. Ukupna težina sredstva za klizanje je u opsegu od 0.1 do 1%.

Polimer film za oblaganje je izabran iz grupe koja obuhata polimer akrilne kiseline, poželjno bazni butilovani metakrilatni kopolimer, celulozne derivate kao što su hidroksipropilceluloza, hidroksipropilmetilceluloza, metilceluloza, hidroksietilceluloza i slično, polivinil alkohol i njihove smeše sa polisaharidima i njihove smeše.

Primeri suspenzija polimera za oblaganje obuhvataju butilovani metakrilatni polimer, natrijum lauril sulfat, stearinsku kiselinu i prečišćenu vodu.

Polimerni film za oblaganje kada je to neophodno takođe sadrži plastifikatore, lubrikanse i pigmente.

Primeri suspenzija pigmenta obuhvataju talk, titanijum dioksid, magnezijum stearat i prečišćenu vodu.

Kroz opis i zahteve reč ’sadrži’ i njene varijacije, kao što su ’sastoji se’ nemaju nameru da isključe druge tehničke karakteristike, aditive, komponentne ili faze.

Dodatni predmeti, prednosti i karakteristike pronalaska će biti očigledne ljudima iz štuke na osnovu opisa ili se mogu saznati iz praktičnog dela pronalaska. Primeri koji slede su obezbeđeni kao ilustracija.

KRATAK OPIS SLIKA NACRTA

Slika 1 prikazuje drifrakciju X-zraka na kristalu l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida.

DETALJNI OPIS ODREĐENIH IZVOĐENJA Primer 1: l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin

Prema postupku opisanom u EP-982300, Primer 78, natrijum 3-piperidinopropanolat (2.127 kg; 12.88 mol), 3-(4-hlorofenil)propil mezilat (1.121 kg, 4.51 mol) i 0.322 mol 15-kruna-5 u 4.5 kg suvog toluena su refluktovani u toku 4 sata. Rastvarač je uparen i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni od silika gela (eluent: metilen hlorid/metanol (90/10)). Dobijeno ulje je destilovano u frakcionoj aparaturi pri sniženom pritisku (0.3-0.7 mmHg) (40-93.3 Pa) sa grejnim telom na 207-210°C. Sakupljene su glavne frakcije i frakcija destilovana na 0.001-0.010 mmHg (0.133-1.33 Pa) sa grejnim telom na temperaturi 180-200°C. Dobijeno ulje (1.0 kg, 3.38 mol) odgovara l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidinu. Prinos 75%.

Primer 2: l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid

Dobijanje

Destilovani l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin (1.0 kg) i anhidrovani etil acetat (4.5 kg) su preneti u stakleni sud od 10 1 snabdeven sa kupatilom za hlađenje i uvodnikom za gas. Struja gasovitog hlorovodonika je uvođena u mehurićima u reakcionu smešu na 20-25°C.

pH rastvora je proveravan uzimanjem 0.5 ml uzorka reakcione smeše i razblaživanjem sa 5 ml dejonizovane vode. Krajnja pH mora biti oko 3-4.

Smeša je ohlađena na -10°C (-12°C) i mešana na ovoj temperaturi oko 1 h. Talog je proceđen korišćenjem levka sa sinterovanim staklom i ispran sa 0.5 1 anhidrovanog etil acetata prethodno ohlađenog na 0-5°C. Proizvod je osušen u vakum sušnici na 50°C u trajanju minimalno 12 sati. Dobijeno je 1.10 kg sirovog l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida.

Prečišćavanje

Smeša gore opisanog sirovog proizvoda, 3.98 kg anhidrovanog etil acetata i 0.35 kg z-propanola je zagrevana polako na 55-60°C u staklenom sudu od 10 1 snabdevenim sa sistemom za grejanje i hlađenje. Kada je rastvaranje završeno, rastvor je proceđen kroz toplotno izolovani levak od sinterovanog stakla, održavajući temepraturu na 55-60°C u toku 1 sata. Rastvor je premešten u stakleni sud od 10 1 i masa je polako hlađena do 0-5° u toku 1 sata. Smeša je mešana na ovoj

temperaturi u toku 1 sata i talog je proceđen kroz levak od sinterovanog stakla. Čvrsta supstanca je isprana sa smešom 1.6 kg anhidrovanog etil acetata i 0.14 kg /-propanola ohlađenog na 0-5°C. Čvrsta supstanca je osušena u vakum sušnici na 50°C u minmalnom trajanju od 12 sati. T.t. 117-119°C. Prinos 80%.

IR spektar (KBr): trake na 1112 i 1101 (C-0 etar / St.asim), 2936 i 2868 (alkan CH(CH2) / St.), 1455 (alkan CH(CH2) / deform.), 2647 i 2551 (amino so / St.), 1492 (amin / St.), 802 (aromatična/deformac.) cm'1.

Primer 3: Ispitivanja difrakcije X -zraka

Podaci o kristalu su dobijeni korišćenjem Nonius Kappa Charge Coupled Device sistema na -158°C. Korišćena talasna dužina je bila 0.71073A. Kristalna struktura je rešena direktnom metodom i rafinisana pomoću SHELX97 u uslovima WinGX paketa.

Otkriveno je da kristalni l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid može pokazivati promenjiv sadržaj vode. Međutim, svi analizirani uzorci pokazuju istu kristalnu strukturu, nezavisno od sadržaja vode. Prema eksperimentalnim ispitivanjima sadržaj vode u 1-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid kristalima može biti do 6±0.5%.

Kratak pregled podataka o kristalu i parametra rafinisanja podataka za uzorak čiji je sadržaj vode 2.7% su prikazani u Tabeli 1.

Tabela 1. Podaci o kristalu l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida

U asimetričnoj jedinici su lokalizovana dva mesta delimično zauzeta sa molekulima vode (takođe sadrže dva glavna molekula).

Zapremina dostupna svakom molekulu vode je oko 15 A3, što je manje od uobičajeno pretpostavljene vrednost od 40 A3.

Usled kompetativnih mehanizama (vezivanja vode vodničnom vezom za osnovne molekule naspram male zapremine praznine dostupne za molekule vode), kristalne strukture su delimično pomerene što dovodi do mogućeg obrazloženja da se struktura prilagođava različitim razmerama molekula vode bez promene strukture. Kristalno pakovanje je stabilizovano vezama Nl-H...C12...H-0w...01. Uklapanjem jediničnih ćelija uzoraka difrakcije X zraka na prahu uzoraka sa različitim sadržajem vode, primećeno je da parametri ćelije (a, b, c, V) neznatno opadaju sa porastom proporcije vode u strukturi, kao što je prikazano u tabeli 2.

Tabela 2. Uporedni parametri kristala l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida sa različtim sadržajem vode

Ukratko, uzorak difrakcije X-zraka dobijen iz različitih uzoraka ukazuje da svi uzorci odgovaraju istoj kristalnoj strukturi, sa malim varijacijama u vezi sa različitim sadržajem vode.

Koordinate atoma kristalne strukture su prikazane u Tabeli 3. Dužine veza i uglovi su prikazani u Tabeli 4. Uglovi torzije su prikazani u Tabeli 5.

Tabela 3. Koordinate atoma (xl04) i ekvivalentni parametri izotropskog pomeranja (Å2xl03) kristala l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida. U(eq) je definisana kao jedna trećina traga ortogonalizovanog Uij tenzora.

Uzorak difrakcije X-zraka je prikazan na slici 1 Karakteristični signali (2θ) kristalnog l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida su 11.2°, 19.9 °, 20.7 ° i 34.1° (±0.2 °); dodatni karakteristični signali su 11.2 °, 15.4 °, 16.3 °, 16.9 °, 17.8 °, 19.9 20.7 21.0 °, 21.8

°, 22.6 °, 24.5 °, 24.6 °, 25.0 °, 25.5 °, 26.3 °, 28.3 °, 30.3 °, 34.1 °, 35.8 °, 40.0 °, 46.0 0 (±0.2°).

Primer 4: Određivanje rastvorljivosti i stabilnosti u oksidacionim uslovima kristalnog l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida, hidrogen oksalata, hidrogen sukcinata i hidrogen maleatne soli.

Rastvorljivost l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida, hidrogen oksalata, hidrogen sukcinata i hidrogen maleatne soli je izvedena pod različitim uslovima: u vodi na sobnoj temepraturi, na pH 4.5 i na pH 7.4, što teži da simulira želudačnu sredinu i sredinu u crevima, respektivno. Rezultati su prikazani u Tabeli 6.

Tabela 6. Podaci o rastvorljivosti

Rezultati pokazuju da rastvorljivost soli mohidrohlorida i hidrogen sukcinata je mnogo veća od soli hidrogen oksalata i hidrogen maleata.

Tačke topljenja pomenutih soli su takođe određene pod azotom i u atmosferi kiseonika, u cilju da se potvrdi njihova stabilnost u oksidacionim uslovima.

Nezavisno od oksidacionih uslova, tačke topljenja sve četiri soli su u suštini održane nepromenjenim, prema tome sve su jednako stabilne.

Međutim, niska tačka topljenja soli hidrogen sukcinata i hidrogen maleata čini ih manje pogodnim za industrijske primene u odnosu na monohidrohloridnu so, jer niska tačka topljenja otežava operacije sušenja, takođe i na umerenim temperaturama. Rezultati su prikazani u Tabeli 7.

Tabela 7. Tačke topljenja

Zaključeno je da monohidrohloridna so pokazuje ne samo bolji profil rastvorljivosti u odnosu na ostale soli (hidrogen oksalat i hidrogen maleat), nego takođe pokazuje bolju stabilnost u oksidacionim uslovima u odnosu na hidrogen sukcinat i hidrogen maleat. Prema tome, kombinacija svih ovih osobina čini, nepredvidljivo, mohohidrohloridnu so najpželjnijom soli za upotrebu kao farmaceutskog sastojka.

Primer 5: Primamo farmakološko dejstvo na histaminske H3receptore

l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida je visoko selektivan i jak inverzni agonist humanog H3 receptora (H3R) (antagonist). Njegov profil je ispitivan korišćenjem različitih in vitro testova da bi se ustanovile njegove odgovarajuće osobine inverznog agonista H3 receptora.

H3R (G-protein-kuplovani receptor) ima konstitutivnu aktivnost, to je spontana aktivnost kada nema agonista, i u prirodnom i u rekombinantnim sistemima testiranja receptora [Rouleau et al., Brit. J. Pharmacol. 2002, 135: 382-392]. Kada nije prisutan endogeni ligand ili agonist, odnos populacije receptora podleže spontanoj alosteričkoj tranziciji, što vodi do konformacije koja može vezati G-protein. H3R konstitutivna aktivnost kontrolište histaminergičnu neuronsku aktivnost smanjivanjem oslobađanja histamina. Korišćenjem funkcionalnih testova, pokazano je da prototipski antagonisti kao što su tioperamid i ciproksifan su u stvari delovali kao inverzni agonisti. Inverzni agonisti postižu svoje efekte stabilizacijom neaktivnog stanja receptora na račun aktiviranog stanja. Prema tome, oni snižavaju nivo konstitutivne receptorske aktivnosti, dovodeći do aktivacije histaminergičnih neurona. Nasuprot rome, neutralni antagonisti se spajaju jednako sa obe komformacije receptora i ne utiču na osnovnu aktivnost.

Vezivanje za histaminski H3 receptor

Određivanje konstanti afiniteta l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida za H3R je izvedeno na membranama korteksa mišijeg mozga i na

rekombinantnim humanim H3 receptorima eksprimovanim u različitim ćelijama sisara. Tabela 8 sažeto prikazuje primećene Ki vrednosti za različite sisteme.

Tabela 8. Afiniteti vezivanja l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida za H3 histaminski receptor

[3H](R)a-MeHA: [3H](R)α-metilhistamin. NO: nije određeno.* ekspresija u C6 ćelijama glioma pacova.

Iz ovih rezultata, l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid je oko 6 puta jači na humanim H3R u poređenju sa mišijim H3R u istom sistemu testiranja.

Selektivnost l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida na histaminskim receptorima

Razlika od tri reda veličine je prikazana između afiniteta za H3R i za ostale histaminske receptore (Tabela 9)

Tabela 9. Afiniteti vezivanja l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida za druge histaminske receptore

[35S]GTPγS: histaminom izazvani porast u vezivanju [35S]GTPγS. [3H]mepir.: specifično vezivanje [3H]mepiramina za rekombinantne humane Hl receptore eksprimovane u HEK293 ćelijama. Test vezivanja [125I]jodoamino-potentidina za H2 receptor zamorca.

Odgovor posredovan histaminskim H3 receptorom

Oslobađanje [3H] arahidonske kiseline izazvano A23187 jonofomom:

Ispitivan je maksimalani efekat l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida na jonofomo A23187 izazvano oslobađanje [3H] arahidonske kiseline (AA) iz

CHO ćelija koje eksprimuju humani H3R ili pacova u količini od 300-400 fmol/mg proteina prema Morisse et al. [Nature, 2000, 408, 860-864].

U rekombinantnim sistemima pacova, l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin

monohidrohlorid (lpM) smanjuje 40% pad (slično onom koji je izazvan sa 1 pM koncentracije ciproksifana) oslobađanja [3H] (AA) izazvan A23187.

U humanom rekombinantnom sistemu, l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin

monohidrohlorid (lpM) smanjuje za 20% oslobađanje [3H] (AA) izazvano A23187 (tj. u istoj meri koliko i smanjene koje pokazuje lμM koncentracija ciproksifana).

Jak efekat l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida u oba eksperimenta pokazuje njegovu jaku inverznu agonističu aktivnost.

Specifično vezivanje [35S]GTPγS za humani H3 receptor:

Takođeje ispitivan efekat l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida na specifično vezivanje [35S]GTPγS za preparate membrana iz CHO ćelija koja eksprimuju humani H3R u različitim nivoima. Pri količini od 410 fmol/mg proteina l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid smanjuje na koncentraciono zavisan način specifično vezivanje [35S]GTPγS sa EC50 vrednošću od 1.5±0.1 nM i maksimalnim smanjenjem od 25%. l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid izazvao je mnogo jaču maksimalnu inhibiciju u odnosu na onu izazvanu ciproksifanom, inverznim agonističkim analogom (1 yM, 17% pad).

Pri višim ekspresionim nivoima (1000-1100 fmol/mg proteina), l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid je pokazao slične efekte. l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid (10 nM) je izazvao smanjenje od 22% u specifičnom vezivanju [35S]GTPγS, efekat jasno veći nego 16% smanjenje izazvano sa 1 pM ciproksifana. Ovo ukazuje da se l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid ponaša kao jaki inverzni agonist sa visokom suštinskom aktivnošću.

Pored toga l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid pomera H3 agonist imetitno izazvani porast specifičnog vezivanja [35S]GTPyS za membrane HEK293 koje stabilno eksprimuju humani H3R (#1000 fmol/mg proteina). Prema tome l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid pokazuje osobine kompetitivnog H3 antagonista velike jačine (Kb vrednsot 0.31 nM).

Prema tome l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid se javlja kao veoma jak inverzni agonist/antagonist za humane H3R u odnosu na obe vrednosti EC50, Emax i Kb vrednosti.

Primer 6: Farmakološko procenjivanje antiepileptičke aktivnosi.

Potencijalana korist od l-[3-[3-(4-hlorofenil)-propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida u epilepsiji je procenjiavana na različitim modelima napada kod pacova i miševa. Određivana je učestalost i trajanje napada kao i njihovo pojavljivanje na snimcima elektroencefalograma (EEG).

Postupci: Korićena su tri različita životinjska modela epilepsije (generalna nekonvulzivna, generalna tonično-klonična i napadi temporalnog loba) kako stoje dole opisano:

1. Apsans epilepsija kod GAERSpacova [Danober et al., Prog. Neurobio., 1998,55,27-57]

Rod Winstar pavova sa spontano nastalim nekonvulzivnim napadima (izostanak napada) je bio razvijen u Strazburu (Genetic Absance Epilepsy Rats of Strasbourg ili GAERS). Napadi su karakterisani sa bilateralnim i sinhronim šiljak-talas pražnjenjima (7-9 Hz) na EEG, sa pratećim bihejviroralnim zastojima. Ova pražnjenja generalno traju oko 20 sekundi i javljaju se spontano svakog minuta kada su životinje u stanju mirne budnosti. Farmakološka reakcija na ovom modelu je slična humanoj apsans epilepsiji (na pr. valproat i etosukcimid su zaštitna sredstva). Posle peroda oporavka, sa implantiranim pacovima (kortikalne i hipokampalne EEG elektrode) snimljeno je preko 20 minuta refemtnog perioda. Zatim im je dat l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid (5 mg ili 20 mg/kg, i.p) ili rastvor soli (n=8 po grupi) i nastavljeno je EEG snimanje u toku 60 min. Posle jedne nedelje, pacovi su primili alterantivan tretman. Kumulativno trajanje izostanka napada je mereno u intervalima od 20 min u toku dve sesije. Brzom analizom EEG snimanja sa Fourijeovom transformacijom omogućena je detekcija bilo koje promene ritma u toku oba perioda, iktalnog i inter-iktalnog (aktivnost u pozadini).

2. Elektrošok kod miševa [Swinyard et al., J.Pharmaco. Exp. Ther., 1952, 106, 319-330]

Tonično klonični napadi su izazvani kod glodara kratkim elektro šokovima (50 Hz, 80 mA intezitea, trajanja 0.2 sekunde) na ušima. Miševi pokazuju toničnu ekstenziju i/ili toničnu fleksiju udova i tela praćenu sa klonovima u trajanju od 15-20 sek. Prateća aktivnost niske amplitude i visoke frekfence je primećena na kortikalnim EEG u toku tonične faze, praćena sa mnoštvom šiljastih i polušiljstih pražnjenja u toku klonične faze. Napadi izazvani elektro šokom imaju istu reaktivnost kao i tonično-klonični napadi kod pacijenta i suzbijeni su sa antiepileptičkim lekovima (AEDs) kao što su fenitoin, fenobrabital, karbamazepin, benzodiazepine i valproat. Miševi (n=8 po grupi) su primili l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid (100 mg/kg, p.o.) ili rastvor soli. Testiranje sa elektrošokom je primenjivano 60 min posle injekcije i određivana je dužina svakog napada.

3. Kainatno izazvani napadi temporalnog loba kod miševa [Riban et al., J. Pharamcol. Exp. Ther., 2002, 112, 101-111]

Unilateralna injekcija kainske kiseline (1 nmol u 50 ml) u dorzalni hipotalamus miševa izazvala je ne-konvulzivo stanje koje dovodi do spontanih rekurentnih fokalnih napada posle 2-3 nedelje.

Napadi (5 do 20 puta po satu kod mirnih miševa) su karakterisani sa bihejvioralnim zastojom i/ili sterotipima, prateći sa šiljastim i polu-šiljastim pražnjenjima snimljenim u injektovanom hipokampusu. Svi testirani AEDs na ovom modelu (valproat, karbamazepin, fenitoin, levetiracetam) su bez značajnih efekata, osim benzodiazepina koji proalzno suzbijaju napade. Ovaj model reprodukuje bihejvioralne, EEG, farmakološke i histopatološke karakteristike epilepsije mezialnog temporalnog loba, oblika epilepsije koji je često otporan na lekove kod ljudi. Posle perioda oporavka, implantiranim miševima (za EEG snimanje) je injektovana kainska kiselina. Sniman je EEG bar 3 nedelje posle injektovanja za odabir životinja sa konzistentnim hipokampalnim napadima. Zatim, posle 20 minuta referentnog perioda snimanja, odabrani miševi su primili ili l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid (10 ili 20 mg/kg, i.p.) ili rastvor soli i snimanje je nastavljeno 60 min. Tretmani su dati suprotno uravnoteženim redom (posle perioda ispiranja od jedne nedelje između dve sesije).

Kratak prikaz l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida na modelima epilepsije:

l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid značajno smanjuje broj i akumulirano trajanje šiljastih i talasnih pražnjenja kod GAERS pacova, 20, 40 i 60 min. posle davanja proizvoda (20 mg/kg, i.p.). Akumulativno trajanje šiljastih i talasa je smanjeno 25 i 77% sa dozama od 5 i 20 mg/kg respektivno, u poređenju sa rastvorom soli (p<0.05, naspram rastvora soli).

Na modelu napada makimalnog elektro šoka, primećena je potpuna zaštita.

Kod kainitno izazvanih hipokampalnih napada kod miševa, l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid (10 mg/kg i.p.) smanjuje akumulativno trajanje i broj hipokampalnih pražnjenja u toku prvih 40 min posle davanja (p<0.05 naspram slanog rastvora). Pri dozama od 20 mg/kg i.p., akumulativno trajanje hipokampalnih pražnjenja je takođe smanjeno (<0.05, na 60 min).

Antiepileptički efekti l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida nije u vezi sa značajnim promenama u EEG aktivnosti u pozadini, kao što je ustanovljeno spektralnim analizama inter iktalnog perioda.

Primer 7: Farmakodinamičke interakcije sa antiepileptičkim lekovima (AEDs)

S obzirom da klinička je indikacija za l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid epilepsija , ispitivane su interakcije sa antiepileptičkim lekovima (AEDs).

AEDs Interakcije na testu miša sa rotirajućom šipkom

Cilj ovog testa je bio da ispita mogućnost farmakodinamičkih interakcija posle zajedničkog davanja l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida i različitih antiepileptičkih i drugih lekova koji deluju na GABA na standardizovanom modelu motorne koordinacije, naime testa miša sa rotirajućom šipkom.

Postupci: l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid (10 mg/kg), karbamazepin (25 mg/kg), natrijum valproat (200 mg/kg), fenitoin (25 mg/kg), diazepam (2 mg/kg) i fenobarbiatal (15 mg/kg ) su intraperitonealno dati u jednoj dozi, sami ili u kombinaciji sa l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohloridom. Zajedničko davanje 1-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida je izvedeno 15 min. pre davanja AEDs. Jednoj grupa životinja, koja je korišćena kao kontrola injektovan je samo nosač.

Rezultati pokazju da nije zabeležno pogoršanje u motornoj koordinaciji tretiranih grupa u poređenju sa kontrolnim životinjama. Povrh toga, pod ovim eksperimentalnim uslovima, l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid ne izaziva bilo koje farmakodinamičke interakcije koja dovode do nekordinacije kada se daju sa gore pomenutim jedinjenjaima.

Zaključak: Može se zaključiti da zajedničko davanje l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida ne izaziva promene na uzorku motornog ponašanja zabeleženog kod antiepileptičnih i lekova koji deluju na GABA.

Primer 8: San/Budnost i uticaji na elektroencefalogram (EEG) i elektromiogram (EMG)

Efekat l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida na kontrolu ciklusa san/budnost je bio ispitivani kod mački i miševa koji se slobodno kreću.

Postupci: Sličan eksperimentalni prilaz je korišćen u oba ispitivanja, i mački i miševa. Životinje su hronično implanitane sa krotikalnim i mišićnim elektrodama da bi se omogućilo praćenje njihovog ciklusa san/budnost. Posle oporavka posle operacije, životinje su smeštene pojedinačno u zvučno izolovani prostor za snimanje, gde je održavana odgovarajuća temepratura okoline sa ciklusom 12 h svetlo/mrak. U toku 4 dana izvođeno je snimanje poligrafom da bi se sakupile referentni kvantitativni i kvalitativni podaci kontrole sna-budnosti svakog pojedinca. Zatim je izvedeno farmakološko procenjivanje u toku sesija od 24h i analizirano u sukcesivnim intervalima od 30 sek. Stanja budnosti i sna su identifikovana kao što je ranije opisano za mačke [Petitjean et al., Brain Res., 1975, 88: 439-53] i miševe [Valatx i Bugat, Brain Res., 1974, 69: 315-30]

1. Ispitivanje ciklusa san-budnost kod mački

Poligrafska snimanja su počela 7 dana posle operacije. Kriterijumi san-budnost uključuju budnost (W), lak spor talas sna (SWS1), duboki SWS (SWS2) i paradoksalan san (PS). Spektralna analiza EEG-a je izvedena brzom Fourijeovom transformacijom na trakama frekfence 0.8-2.5 Hz (8 spori talasi) 8-15 Hz (vreteničasti) i 20-45 Hz (P i y brzi talas). l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohloridno jedinjenje je davano oralno u dozama od 5 ili 10 mg/kg.

2. Ispitivanje ciklusa san-budnost kod miševa

Poligrafska snimanja su počela 15 dana posle operacije (5 dana oporavak plus 10 dana prilagođavanja na žice za snimanje). Kriterijumi san-budnost uključuju budnost (W), spor talas sna (SWS), i paradoksalan san (PS). Spektralna analiza EEG-a je izvedena brzom Furijeovom transformacijom na trakama frekfence 0.8-2.5 Hz, 8-15 Hz i 20-45 Hz. Jedinjenje l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid je davano oralno u dozama od 2.5, 5, 10 ili 20 mg/kg.

Rezultati

Kod mačaka , oralno davani l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid izazvao je dozno zavisni porast budnosti na račun SWS, naročito SW2 i PS. Pri 10 mg/kg, efekat budnosti se javljao rano prvog sata posle tretiranja, životinje su bile permanentno budne u toku 6-12 h. Jačina efekta proizvoda na budnosti je bila potvrđena spektralnom analizom neokrotikalnog EEG-a. Zaista primećen je pad/suzbijanje sporih talasa (δ, 0.8-2.5 Hz) i 8-15 Hz. Posle tretmana nisu primećene veće promene u ponašanju životinja.

Kod miševa, oralno davanje l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propiI]-piperidin monohidrohlorida je izazvalo sličan dozno-zavisni poras budnosti (W). Ovaj efekat se javio umesto SWS i PS. Ovaj efekat je potvrđen padom/suzbijanjem sporih δ talasa i 8-15 Hz vreteničastih i jakog porasta brzih ritmova (β ili γ frekfencija) EEG spektralnih analiza. Nisu primećene promene u ponašanju tretiranih miševa.

Značajni porast u trajanju W je primećen kod obe vrste životinja tretirane sa l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohloridom. Kod mačaka, 10 mg/kg proizvoda je izazvalo 79% porast u trajanju budnosti W u toku perioda snimanja 6h (p<0.01). Slični rezultati su primećeni kod miševa tretiranih sa 10 i 20 mg/kg proizvoda (29 i 69% porasta, respektivno,

p<0.01).

Zaključak: Ovi rezultati pokazuju da l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid značajno povećava trajanje budnosti kod ove dve životinjske vrste. Povrh toga, EEG rezultati sugerišu da bi ovo jedinjenje moglo poboljšati kvalitet budnosti, na pr. pojačavanjem nivoa budnosti i pažnje, uz nepostojanje ni jedne značajne promene u ponašanju.

Primer 9: Efekti na učenje

Pro-kognitivni efekat l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida je ispitivan na miševima u dva testu prepoznavanja predmeta. Ovaj primer saznanja i memorije je zasnovan na spontanoj eksplorativnoj aktinosti glodara i pokazano je da je osetljiv na efekat starenja i holinergične disfunkcije [Scali et al., Neurosci Lett., 1994, 170, 117-120; Bartolini et al. Biochem. Nehav., 1996, 53, 277-283],

1. Efekat l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida na skopolamin izazvani saznajni deficit

Miševima je omogućeno da istražuju kutiju u toku 30 min u prisutvu 2 predmeta. Dan posle, miševi su dva puta testirani u intervalima od 60 min. U toku prvog testa (TI), miševi su smešteni u kutiju koja sadrži dva identična predmeta i određeno je potrebno vreme od 20 sek. za svaku životinju i da ispita predmet. Ispitivanjem predmeta je smatrano usmeravanje nosa na rastojanju od 2 cm od predmeta i/ili dodirivanje predmeta. U drugog testa (T2), jedan od predmeta prikazan u prvom ispitivanju je zamenjen sa nepoznatim novim predmetom. Miševi su smešteni u kutiju u toku 5 min. i određivan je zajedno ispitivanje svakog predmeta i njihova motorna aktivnost. Mereni su sledeći parametri.

Vreme potrebno da se postigne 20 s ispitivanja predmeta u TI,

Vreme provedeno u aktivnom ispitivanju poznatog predmeta u T2,

Vreme provedeno u aktivnom ispitivanju novog predmeta u T2,

Motorna aktvnost tokom T2.

Ispitivana je sposobnost l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida (5 i 15 mg/kg i.p-, 40 min pre izazivanja) da preokrene eksperimentalnu amneziju izazvanu sa skopolaminom (0.3 mg/kg i.p., 30 min pre izazivanja).

Rezultati: Amnezija izazvana sa skopolaminom je značano (p=0.0056) preokrenuta sa l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohloridom sa dozom od 15 mg. Pri nižim dozama (5 mg/kg) javio se reverzalni trend ali nije značajan. Pored toga, porast u motornoj aktivnosti primećen kod miševa koji su tretirani skopolaminom nije značajno modifikovan sa proizvodom. Doza od 5 mg/kg nije modifikovala vreme miševa da dosegnu saznajni kriterijum u prvom ispitivanju dok ovaj put značajno je povećan pri većim dozama.

2. Efekat l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida na 'prirodno' zaboravljanje

Postupci: Miševi su podvrgnuti prvom testu (TI), smešteni u kutiju koja sadrži dva identična predmeta i određeno je vreme od 8 sek. potrebno za svaku životinju da završi ispitivanje pedmeta. Ispitivanjem se smatralo usmeravanje nosa pri udaljenosti od 2 cm od opredmeta i/ili dodirivanje predmeta. Neposredno posle prvog ispitvanja miševi su tretirani sa nosačem ili takrinom (0.25 mg/g, i.p.). Tri sata kasnije, izveden je drugi test (T2) unoseći miša u kutiju sa jednim predmetom iz prvog testa zamenjenim sa jednim nepoznatim novim predmetom. Miševi su smešteni u kutiju u toku 5 min i određivano je zajedno ispitivanje svakog predmeta i motorna aktivnost. Mereni su sledeći parametri:

Vreme potrebno da se postigne 8 s ispitivanja predmeta u TI,

Vreme provedeno u aktivnom ispitivanju poznatog predmeta u T2,

Vreme provedeno u aktivnom ispitivanju novog predmeta u T2,

Motorna aktvnost tokom T2.

Ispitivana je sposobnost l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida (15 mg/kg, i.p., 30 min pre T1) da modulira prirodno zaboravljanje u prisustvu ili odsustvu tretiranaja sa takrinom.

Rezultati: Trajanje akvizicione faze (T1) je smanjeno na 8 sek. ispitivanja predmeta u poređenju sa trajanjem ove faze (20 sec) korišćene u modelu skopolamin-izazvane amnezije. U ovim uslovima, trajanje T1 kod tretiranih mišev je začajno povećano u poređenju sa kontrolnim miševima. Uprkos kraćoj akvizicionoj fazi, prirodno 'zaboravljanje'je značajno smanjeno sa 1-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohloridom u dozi od 15 mg/kg i sa takrinom bez promene u efektu takrina kada je inhibitor acetilholinesteraze vezan zajedno sa antagonistom H3 receptora/ inverznim agonistom. Pored toga, primećen je blagi porast motme aktivnosti kod tretiranih miševa.

Ove obzervacije preokreta prirodnog zaboravljanja i saznajnog deficita izazvanog skopolaminom izazvane sa l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohloridom su konzistentne sa velikom raznovrsnošću obzervacija sakupljenih sa drugim antaginistima H3 receptora/inverznih agonista, uključujući prototipične lekove i tioperamide.

Primer 10: Toksikologija životinja i bezbedonosa farmakologija

Akutna toksičnost kod miša i pacova

Akutna toksičnost l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida kod miševa i pacova je procenjivana oralnim i intravenskim putem.

l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid je pokazao dobar bezbedosnosni profil kod glodara. Kod miševa, doza bez efekta je bila >30 mg/kg oralno i >5 mg/kg i.v. sa maksimalnom ne-letalnom dozom od 100 mg/kg. Minimalne letalne doze su bile 150 mg/kg p.o. i 10 mg/kg, i.v.. Kod pacova, doza bez efekta je bila >50 mg/kg, oralno i 12 mg/kg i.v., sa maksimalnom neletalnom dozom od 100 mg/kg (izraženo kao jedna doza).

Ponovljena ispitivanja oralne doze kod pacova i majmuna

Kod pacova, 13-nedeljno ispitivanje ponovljene doze je pokazalo tolerabilnost l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida do 30 mg/kg/dan , doza koja može biti definisana kao NOAL (nisu primećeni neželjeni efekti) kod pacova.

Kod majmuna, 13-nedeljno ispitivanje ponovljene doze nije pokazalo neželjene efekte l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida do 5 mg/kg/dnevno. Ova doza je definisana kao NOAEL za majmune.

Bezbedonosna farmakologija

Odnos između defmisane NOAEL kod pacova i majmuna u ispitivanju ponovljenih doza i farmakološki aktivnih doza sugeriše da l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid može delovati kao lek sa zadovoljavajućom marginom bezbednosti.

Ustanovljeno je da l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid nije genotoksičan in vitro ili in vivo.

Primer 11: Klinička efikasnost kod epilepsije

Fotoosetljivost, definisana kao generalizovana epileptiformna reakcija na prekidnu foto stimulaciju (IPS) koja nadživljava stimulans nađena je kod oko 5% epileptičkih pacijenata [Kasteleijn-Nolst Trenite DGA. Acta Neurol. Scand., 1989; 80:1-149]. Drugačije od većine drugih epilepsija, fotoosetljiva epilepsija je refleksna epilepsija i epileptiformna pražnjena mogu biti izazvana u bilo koje vreme sa IPS u laboratoriji. Određivanjem obe granice, i gornje i donje (frekfence prema zračenju), može biti određen takozvani opseg fotoosetljivosti. Opseg je u vezi sa podložnosti napadima u dnevnom životu pacijenata. Ovaj opseg fotoosteljivosti je relativno stabilan kod pacijenta i može biti smanjen ili poništen antiepileptičkim lekovima. Prema tome dokazano je da je tehnika korišćenja opsega fotoosetljivosti dobar model za ispitivanje epileptičkih osobina pojedinačne doze eksperimentalnih lekova kod ljudi.

Prema tome, cilj pojedinačnog nasumičnog ispitivanja je da proceni anitepileptički efekat l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida (jedinična doza) kod humanog modela kod kog se može predvideti generalizovana apsans epilepsija. Odabran je pojedinačni slepi model u cilju smanjivanja upoređivanja naspram IPS odgovora primećenog posle tretmana davanja l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida 2. dana sa procenivanjem placeba 1. dana.

Uključeno je dvanest pacijenata. Četiri pacijenata je primilo doze od 20 mg. Među njima jedan pacijenat je prikazao potpuno suzbijanje foto paroksimalnog odgovora (PPR) koje je trajale 6 sati. Četiri pacijenta je primilo dozu od 40 mg. Među njima jedan je pokazao delimično suzbijanje PPR i jedno potpuno suzbijanje PPR. Četvoro je primilo doze od 60 mg, i svih četiri pacijenta su imala kliničkim. Pored toga, dva pacijenta pokazuju potpuno suzbijanje PPR. Efekat se javlja 1-2 sata posle davanja i traje više od 8 sati do 36 sat (jedan pacijent, Tabela 10).

Tabela 10. Efekat l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida na PPR kod epileptičnih pacijenata

Primer 12: Interakcije sa olanzapinom: Analiza subjektivne bezbednosti

Pojedinačno centrirana, otvoreno obeležena, placebo kontrolisna faza I ispitivanja je izvedena da bi se procenila subjektivnu bezbednost kod 6 volontera. Prijavljeni volonteri u ovom ispitivanju su podvrgnuti pojedinačnom davanjanju u periodu od pet dana. Oni su primili placebo u periodu 1, 5 mg olanzapina u periodu 2, 60 mg l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida u periodu 3, 5 mg olazapina + 60 mg l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida u periodu 4 i 2.5 mg olazapina + 60 mg l-[3-[3-(4-

hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid u periodu 5.

Značajan efekat tretiranja je izazvanje osećaja gladi, želje za jelom i potencijalno konzumiranje.

U poređenju sa placebom, subjektivna bezbednost je značajno pala posle 5 mg olanzapina. Ovaj efekat može biti u korelaciji sa dobro ustanovljenim dobitkom u težini kod pacijenta lečenih sa olanzapinom. Poređenje subjektivne bezbednosti posle 60 mg l-[3-[3-(4-

hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida, naspram placeba je značano povećano. Stepen bezbedonosnog pada pokazuje odnos doznog odgovora. Prema tome, subjektivna bezbednost je statistički različita između oba tretmana, tj. 5 mg olanzapina i 60 mg l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida. Još važnije, udruživanje olazapina 5 mg + 60 mg l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida pokazuje daje ovo jedinjenje sposobno da deluje protiv efekata olanzapina vodeći do subjektivne bezbednosti pretpostavljene placebu.

Primer 13: Klinički efekati na budnost i opreznost

Pojedinačno centrirano, dvostruko slepo, nasumično, placebo kontrolisano, pojedinačno dozno rastuće, elektroencefalografsko ispitivanje je izvedeno na 36 volontera. Subjekti su uzastopno podeljeni u grupe 1 do 6 (1, 5, 10, 20, 40 ili 60 mg). Svi subjekti svake dozne grupe su nasumično primili ili l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid ili placebo, na takav način daje 5 subjektata primilo proizvod i jedan subjekt je primio placebo.

Iz spektralne analize EEG-a izvedene pre tretiranja, subjekti koji su učestvovali u ispitivanju mogu biti podeljeni kao mikrovlotni (66%) i normo ili grandvoltni (33%). Raspoređenost između ovih subjekata sa 30-40% sporom aktivnošću i 20-25% brzom aktivnošu (mikrovoltni) i onih sa 10% sporom aktivnošću (normovolni) ili 60-80% a-aktivnosti (grandvoltni), objašnjava da su pre davanja leka značajne razlike izazvane za aktivnosti 20-30 Hz i 30 Hz.

Dva sata posle pojedinačnog oralnog davanja 40 mg i 60 mg l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida, izazvan je statistički značajan porast brze aktivnosti (20-30 Hz na anterioru vodi i 16 do 40 Hz na posterioru vodi). Konsekutivno, položaj pomaka srednjeg signala (MMP) na frekfencu ose od 10 do 15-17 Hz i od 11 do 13-15 Hz. Porast brze aktivnosti je bilo na račun a-aktivnosti posteriornog dela. Četiri sata posle davanja, još uvek je bio prisutan porast brze aktivnosti (20-30 Hz), dok se a-aktivnost nije vratila na nivo pre doziranja. Celokupno, ove modifikacije, koje su u skladu sa ranijim nalazima kod životinja, karakterišu profil aktivnosti leka koji povećava budnost i saznajne aktivnosti.

U ovom ispitivanju su takođe izvedeni testovi psihometrije i budnosti da bi se procenila bilo koja moguća umanjenja. U celini, nije bilo statistički začajnog efekta leka na samo percepciju sna (LEEDS), budnost, zadovoljnost i smirenost (bond-Lader VAS) i izabrano reakciono vreme (CRT). Pored toga, ovo istraživanje je prikazalo da ne postoji trend ili statistički značajan efekat leka na ARCI49.

Nasuprot tome, ne postoji statistički značajan efekat leka na treptanje, fuziju i prag (CFF) fuzije-treptanja koji su bili viši posle davanja jednom 60 mg l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida posle davanja placeba. Ovi rezultati ukazuju da jedno oralno davanje 60 mg proizvoda povećava budnost subjekta.

Sveukupno, ovi rezultati su pokazali da u uslovima ispitivanja, pojedinačno oralno davanje 40 mg i 60 mg l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida izaziva porast brze aktivnosti EEG konzistentnosti sa porastom subjektove budnosti kao što je izazvano sa rezultatima Flicker-Fusionog testa.

Primer 14: Obložene tablete od 20 mg

Primer 16: Obložene tablete od 40 mg

Claims (28)

1. Kristalni l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid formule (I) i njegovi farmaceutski prihvatljivi solvati, uključujući hidrate.

2.Kristalni l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid prema zahtevu 1, koji ima difraktogram X-zraka koji sadrži karakteristične signale (20) na 11.2°, 19.9°, 20.7° i 34.1° ±0.2°.

3.Kristalni l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorid prema bilo kom od zahteva 1 do 2, koji ima difraktogram X-zraka koji sadrži karakteristične signale (2θ) na 11.2°, 15.4 °, 16.3 °, 16.9 °, 17.8 °, 19.9 °, 20.7 °, 21.0°, 21.8 °, 22.6 °, 24.5 °, 24.6 °, 25.0 °, 25.5 °, 26.3 °, 28.3 °, 30.3 °, 34.1 °, 35.8 °, 40.0 °, 46.0 0 ±0.2°.

4.Postupak za dobijanje jedinjenja prema bilo kom od zahteva 1 i 3, koji obuhvata a)reagovanje l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidina sa reaktantom izabranim od hlorovodonika ili hlorovodonične kiseline u pogodnom rastvaraču i izolovanje staloženog l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida; i b)kristalizacija staloženog l-[3-[3-(4-hlorofenil)propoksi]propil]-piperidin monohidrohlorida u pogodnom rastvaraču.

5.Postupak prema zahtevu 4, gde je reaktant hlorovodonik.

6.Postupak prema zahtevu 5, gde je hlorovodonik dodat kao gasoviti hlorovodonik.

7.Postupak prema zahtevu 4, gde je pogodni rastvarači iz stupnja a) izabran iz grupe koju čine aceton, metanol, etanol, propanol, vodu, etil acetat, i- propanol, butanol, i-butanol, s- butanol, t-butanol, heksan, toluen, t-buti1-metil etar trihloroetan i njihove smeše.

8.Postupak prema zahtevu 7, gde je pogodni rastvarao etil acetat.

9.Postupak prema zahtevu 4, gde je pogodan rastvarač iz stupnja b) izabran iz grupe koju čine aceton, metanol, etanol, propanol, voda, etil acetat, i- propanol, butanol, z-butanol, s- butanol, t-butanol, heksan, toluen, t-butil-metil etar, trihloroetan i njihove smeše.

10.Postupak prema zahtevu 9, naznačen time, što je pogodni rastvarač smeša etil acetat i - propanola.

11.Upotreba jedinjenja prema bilo kom od zahteva 1 do 3 za dobijanje leka za lečenje poremećaja centralnog nervnog sistema.

12.Upotreba prema zahtevu 11, za dobijanje leka za lečenje epilepsije.

13.Upotreba prema zahtevu 11, gde je poremećaj centralnog nervnog sistema izabran iz grupe koju čine Alchajmerova bolest i poremećaji pažnje, budnosti i pamćenja.

14.Upotreba prema zahtevu 11, gde je poremećaj centralnog nervnog sitema izabran iz grupe koju čine saznajni deficit u psihijatrijskim patologijama.

15.Upotreba prema zahtevu 11, gde je poremećaj centralnog nervnog sitema izabran iz grupe koju čine poremećaji starijih osoba, depresivna i astenična stanja.

16.Upotreba prema zahtevu 11, gde je poremećaj centralnog nervnog sitema izabran iz grupe koja se sastoji od vrtoglavice i putne bolesti.

17.Upotreba jedinjenja prema bilo kom od zaheva 1 do 3, za dobijanje leka za lečenje gojaznosti.

18.Upotreba jedinjenja prema bilo kom od zahteva 1 do 3, za dobijanje leka za lečenje psihosomatskih poremećaja, respiratornih, alergijskih stanja, stanja zapaljenja, srčanih smetnji, gastrointestinalnih stanja, stanja urogenitalnog sistema i stanja kožnog sistema.

19.Upotreba prema zahtevu 18 za dobijanje leka za lečenje poremećaja spavanja, apnee u snu, apnee izazvane snom, svakodnevne pospanosti, stresa, migrene, glavobolje, bola, psihotropnih poremećaja, astme, bronhitisa, rinitisa, traheitisa, gastričnih čireva, čira na dvanaestopalačnom crevu, ulceroznog kolitisa, Kronove bolesti, sindroma nervoznih creva, cistitisa, metritisa, uriname i fekalna inkontinencije, urtikarije, svraba, artritisa, konjuktivitisa, predmenstrualnog sindroma, zapaljenja prostate, genitalnih poremećaja, reumatskih i okulamih stanja, sialoreje, konvulzije, depresije, poremećaja hipotalamohipofizalnog lučenja, cerebralne cirkulacije i imunog sistema.

20.Upotreba jedinjenja prema bilo kom od zahteva 1 do 3, za dobijenja leka za sprečavanje neželjenih sporednih efekata izazvanih sa antipsihotičnim ili antidepresivnim sredstvima.

21.Upotreba prema zahtevu 20, gde je antipsihotično sredstvo izabrano iz grupe koji čine aripiprazol, klozapin, olanzapin, risperidon, kuetiapin i sertindol.

22.Upotreba prema zahtevu 20, gde je antidepresivno sredstvo izabrano iz grupe koje se sastoji do mirtazapina, amitriptilina i paroksetina.

23.Upotreba prema zahtevu 20, gde je bar jedan od neželjenih sporednih efekta izazvan sa antipsihotičnim ili antidepresivnim sredstvima, kao što su dobitak u težini, pospanost i pogoršanje pamćenja.

24.Farmaceutska kompozicija koja sadrži terapeutski efikasnu količinu jedinjenja koje je defmisano prema bilo kom od zahteva 1 do 3, zajedno sa faramceutski prihvatljivim ekscipijentima ili nosačima.

25.Kompozicija prema zahtevu 24, što dalje sadrži antipsihotično sredstvo.

26.Kompozicija prema zahtvu 25, što je antipsihotično sredstvo izabrano iz grupe koja se sastoji od aripiprazola, klozapina, olanzapina, risperidona, kuetiapina i sertindola.

27.Kompozicija prema zahtevu 24, što dalje sadrži antidepresivno sredstvo.

28.Kompozicija prema zahtevu 27, što je antidepresivno sredstvo izabrano iz grupe koja se sastoji od mirtazapina, amitriptilina i paoksetina.