SI7711979A8 - Analogni pretvornik frekvence - Google Patents

Description

Nastavak na strani 8

Pronalazak se odnesi na analogni pretvarač učestanosti.

Poznati su analogni pretvarači učestar.osti u raznevrsnim naoinima izvodjenja. Pri velikim zahtevima za tečnost, npr. za primene u statičkim električnim trojilima, danas u odnosu na druge postupke ima preimučstvo postupak kompenzacije količine punjenja i postupak izmene električnog naboja.

Kod postupka kompenzacije količine naboja (npr. poznatog iz saopštenja 19 (19”2) 1 S.l? Landis & Gyr, integriše se merna struja u integratoru i pri dostizanju odredjenog napona, integratoru se oduzima konstantni kompenzacioni naboj. Izmedju dovedenog i oavedenog naboja uspostavlja se ravnoteža, pri. čemu je broj naboja kompenzacije u jedinici vremena proporcionalen merr.oj struji. Sadržaj punjenja pojedinačnih kompenzacionih impulsa predstavlja mernu konstantu i može jednostavnim sredstvima da se održava konstantnem sa velikem tačnošcu. Suprotno torne, potrebne su naročite mere da bi se sprečio prazan hod analegnog pretvarača učestanosti. Kod postupka izmene električnog naboja (npr. poznatog iz DT-OS 1 946 245) , merna struja se takodje integriše u integratoru; pri dostizanju gornje vrednosti praga napona integratora, menja se polaritet merne struje i na taj način se preokreče smer integracije. Broj izmena naboja u jedinici vremena proporcionalen je merrioj struji, Kapacitet kondenzatora, kao i razlika izmedju gornje i donje vrednosti praga, predstavljaju kod postupka električnog naboja merne konstante, koje vrlo teško mogu da se održavaju konstantnim sa potrebnom digitalnom stabilnošču. Suprotno torne, automatski se sprečava prazni hod analogneg pretvarsča učestanosti. Kod primene ovakvog analegnog pretvarača učestanosti u statičkom električnom brejilu, periodičnim prekopčavanjem polariteta mogu delimično da se kompenzuju struje kvara koje ne zavise od preključivanja polariteta i da se na taj način proširi područje merenja. Osnovni zadatak pronalaska je da spoji preimucstva postupka kompenzacije punjenja i postupka izmene električnog naboja i da na taj način stvori analogni pretvarač učestanosti čija je merna konstanta data sadržajem punjenja kompenzacionih impulsa i koji može da se kompenzuje pri strujama greške kao i da se automatski spreči prazan hod.

Pronalazak se sestoji u odlikama naznačenim u karakteriSučem delu patentnog zahteva 1.

U nastavku če se na osnovu erteža objasniti primeri načina izvodjenja pronalaska. Slike prikazuju;

Sl. 1 šemu veza statičkog meraoa snage sa analognim pretvaračem učestanosti,

Sl. 2 dijagram impulsa analognog pretvarača učestanosti prema sl.

1,

Sl. ? varijantu spoja za upravljanje, Sl. 4 dijagram impulsa analegnog pretvarača učestanosti prema sl. 1, sa spojem za upravljanje prema sl. ? i

Sl. 5 šemu veza dodatnog uredjaja.

Na sl. 1 eznačava 1 multiplikator koji na ulaz analogneg pretvarača 2 učestanosti daje mernu struju 1^. Merna struja I proporcionalna je proizvodu napona’ U i. struje I. Multiplikator 1 ima upravljački ulaz ? na koji se dovodi signal P polariteta. Sa cvim signalom polariteta može da se priključi predznak množenja, a na taj način polaritet merne struje 1^. Prekijučivanje polariteta može da se izvrši na poznati način npr. menjanjem polariteta napona U iii struje I, iii digitalnom inverzijom signala u multiplikatoru 1.

Analogni pretvarač 2 učestanosti sastoji se u sustini od integratora 4, spoji) 5 za upravljanje i davača 6 kompenzacionog punjenja. U prikazanom primeru integrator 4 je obrazcvan od pojačavaoa 7 i kondenzatora 8 uključencg u njegovo kolo povratne sprege.

Izlaz integratora 4 priključen je na prekidač 9 prage, koji ε jedne strane služi na poznati načir, za isključivanje impulsa kompenzacije punjenja, a s druge je sestavni deo spoja 5 za upravljanje koji stvara signal P polariteta. U primeru na sl.

piekiclač 9 praga je koroparator napcna sa jedr.cir. jedinom vrednošču ϋθ praga.

Spoj 5 zs upravljanja ima dalje relaksacioni stepen 10 sa dva ulaza 11, 12 i jedrim izlazom 1.?. Za ovaj relaksacioni stepen, koji može da bude sastavljen cd PS-okidača i dva

uzajamno spregnuta ulazna gejta važi tabela
	K	Z	P
	0	0	X
	0	3	3
	0	3	3
	3	C	C
	3	1	X
pri čemu	K znači	signal na ulazu 31, Z
signal	na	ulazu 32, P signal
polariteta na	izlazu 1? i X predjašnje
stanje.	Ulaz	33	rejsksacionog stepena
spojen	je sa	izlazom prekidača 9
praga, a	ulaz	3 2	sa. izlazom stepena 14

reduktora. Odnos h delite]ja stepena 34 reduktora paran je brci i jednak je iii veči cd dva.

Dva I-gejta 35, 36 obrazuju od signala K, Z i P dva signala L i M. Pored toga, oba ulaza 3 3 , 3 2 i izlaz 1? relaksacicncg stepena p priključena su na tri ulaza I-gejta 15 kao i na tri invertujuča ulaza 1-gejta 16. I-gejt spojen je na isključncm ulazu 17 za pozitivne impulse punjenja, a I-gejt na isključri ulaz 18 za negativne impulse punjenja kompenzacionog davača 6 punjenja.

Isključni ulazi 37, 38 davača 6 kompenzacionog punjenja vode po jednom D-ulazu D-okidača 39, i 20, čiji taktni ulazi su spojeni sa kvarcr.im štabi lizujuč im oscilatorom 21 vremenske baze. Na izlazu₊okidača 19 odn. 20 nastaje signal I cdn. I , koji preko prekidača 22 cdn. 2? spaja izvor 24 konstantne struje 24. Izvor 24 konstantne struje £aje pozitivnu referent.nu st ruju I , a izvor 25 konstantne struje negativnu referentnu struju I na ulaz integratora 4. Izlazi okid.ača 19, 20 dalje su spojeni sa ILI-gejtom 26. ILI-gejt 27 je na ulaznci strani spojen sa izlazima 23 oscilatora vremenske baze i ILI-gejta 26. ILI -gejt Σ'¹ daje izlazni Signal F ne izlaz 28 analognog pretvarača 2 učestanosti.

Kao što je naznačeno na sl. 3, izlaz 28 koji vodi. signal F, može da bude spojen sa stepenoir. 14 reduktora, Dalje stepen 3 4 reduktora može da se upravlja referentnim signalom P osoilatora 23 vremenske baze, iii nekom drugom konstantnom učestanošču. Konačno. stepen 14 reduktora može da se izostavi i da se signal Z napaja na upravljački spoj 5 pogodno izabranom konstantnom učestanošč u spolj a.

U nastavku če se na osnovu sl. 2 objasniti način rada opisanog analognog pretvarača učestanosti za slučaj da se signal F napaja u stepen 34 reduktora, a da je N=4. Sl. 2 pokazuje vremensko trajanje izlaznog n.apona U^ integratora 4 kao ₊i digitalne signale R, K, Z, L, M, I , I i F pri konstantnoj merno j struji

V

Ciklus prekopčavenja je dat penodom signala P polariteta, koji počinje u trenutku t i završava se u trenutku t,„. U prvom poluperiodu t do t_ merna struja I je negativna, a u drugom poluperiodu t^ dc t je pozitivna. Fosle premene polariteta, koju u trenutku t prouzrokuje signal

P polariteta, ras^e izlazni napen U usled negativne merne struja I prvo kratkotrajno, tako da signali K i L imaju logičnu vrednost 1, dok u trenutku t sledeči bok porasta referentnog signala R ne izvrne okidač

39, prekidač 22 se zatvori i uključen je pozitivni izvor 24 konstantne struje. Od ovog trenutka t , opada izlazni napon U usled toga št<£ pozitivna referentna struja I dominira u odnosu na mernu struju I:

M pri opadanju ispod vrednosti o praga, prelaze signali K i L na logično O, što se najpre ne ispoljava. u trenutku t„ izvrce se okidač 39 drugim rastučim bokom referentnog signala F u položaj mirovanja i usled tega se izvor 24 konstantne struje ponovo iskopčava. Uključivar.je i isk3 jučivanje izvora 24 (signal I ) konstantne struje ponavlja se još jednem u trenutku t_? i t^.

Ze vreme do sada opisanog toka rada uvek su u toku vremena preklapar.ja impulsa signala Ril davana dva izlazna impulsa (signal F) na izlazu 28, kao i na stepenu 34 reduktora. Pri nestajanju drugog izlaznog impulsa, prelazi signal Z na izlazu stepena 14 reduktcra na logično 0. Ovo prouzrokuje da kod sledečeg prekoračenja napona U praga u trenutku t prekidač fo izvrtanja odmah izvrže, signal P polariteta prelazi na logično 0, a merna struja I usled toga menja pclaritet, tj. postaje pozitivna. Za vreme drugog poluperioca signala P polariteta, ponavlja se opisani tok ss pozitivnem mernom strujom 1_M i negativnom mernom strujom I . Na dijagramu na sl. 2 lake se viai da signal polarizacije P, koji upravlja pelaritetom merne ^truje 1^, kao i referentne struje I_r odn. I davača 6 kompenzacionog punjenja uvek menja svoju logičnu vrednost pri jednakom nivcu U izlaznog napona i na taj način tačno pedešava bilans punjenja koje dotiče sa mernom strujom 1^ i otiče sa referentnom strujom I posle svakog poluperieda signala F polarizacije. Na taj način se osigurava da usled periedičnog preključivanja polariteta ne može da nastane nikakva greška merenja usled gubi taka punjenja.

Preključivanje polariteta prouzrokuje automatsko prigusivanje praznog hoda. Kada naime merna struja I opadne ispod vrednosti struje ‘ greške, nezavisne cd polariteta, koja teče prema integratoru, integrator 4 se najkasnije posle sledečeg priključivarje polariteta dovodi u zasičeno stanje.

Periodičnim priključivanjem polariteta kempenzuje se u največoj meri usticaj struje greske, koja se superponira mernej struji I . na izlaznu * M učestanost analegneg pretvareča 2 učestanesti. Nedjutim pri preključivanju polariteta upravljanom izlaznom učestanošču, svakakc ne nastaje potpuna kompenzacija, jer poluperiodi signala P polariteta postaju nejednaki usled struje greške.

Pri tora relativna oreška F , iznosi rel rel pri čemu 1^ označava struju greške. Potpuna kompenzacija uticaja struje greške, nezavisne od polariteta, na izlaznu učestanost može da se postigne, ako je preključivanje polariteta doduše izvedeno od konstantne učestanosti, ali se sinhronizuje sa izlaznom učestanošču analognog pretvarača učestanosti. Pri torne učestanost prekljivanja polariteta mora da bude manja od najmanje izlazne učestanosti koja nastaje. Usled sinhronizovanja podležu poluperiodi preključenja polariteta statičkom rasipanju jednakom trajanju perioda izlazne učestanosti. Posle dovoljno dugog perioda biče medjut im srednja vrednost dva poluperioda preključivanja polariteta jednaka i na taj način če se utj caj struje greške potpuno kompenzovati.

Ovakav rad če se postiči ako se konstanta učestanosti referentnog oscilatora uvodi u stepen 14 reduktora. Pripadajuči dijagram impulsa ove alternative razlikuje se cd dijagrama impulsa na sl. 2 samo po torne, što je signal Z u potpunosti nezavisan od signala F, a broj izlaznih impulsa po poluperiodu signala P polarizacije ne mora da bude jednake veličine.

Umesto signala F, kao izlazni signal analognog pretvarača učestanosti može da se primeni i signal P polarizacije. Suprotno učestanosti signala F, učestanost signala P polarizacije ne podleže kratkotrajnim kolebanjima usled sinhronizovanja sa referentnim signalom R, ali uprkos torne ima čvrsti odnos prema rasiproj učestanosti signala F.

Na sl. 3 prikazan je upravljački spoj 5', koji može da se primeni umesto upravljačkcg spoja 5 u uredjaju prema sl. 1. Kao prekidač 9' prega predvidjen je Šmitov okidač sa goinjom i donjom vrednošču praga. Kolo 5' za upravljanje sadrži dalje stepen 29 reduktora, čiji je odnos delioca označen sa N', D-okidač 30 i dva i-gejta 31 i 32. Izlaz prekidača 9' spojen je sa ulazom stepena 29 reduktora i sa taktnim ulazom D-okidača 30, čiji je D-ulaz priključen i na izlaz stepena 29 reduktora. Signal na izlazu prekidača 9' praga označen je opet sa S. Na izlazu stepena 29 reduktora nastaje signal A, a na izlazu D-okidača 30 signal polarizacije P, stepen 29 reduktora reaguje na opadajuče tokove signala S, a D-okidač 30 na rastuče tokove signala S.

Izlaz prekidača 9' praga spojen je i sa ulazom I-gejta 31 i invertujučim uležem I-gejta 32. Dalje je izlaz stepena 29 reduktora priključen na još jedan ulaz I-gejta 3], a izlaz D-ckidača ?C na jot jedan invertujuči ulaz. I-gejta 32. Na izlazima oba I-gejta 31, 32, koji se spajaju sa isključniir. ulazima 1”, 18 daveča 6 kompenzacionog punjenja (sl. 1.) nastaju signali L i M.

Na sl. 4 prikazan je pripadajuči dijagram impulsa za slučaj N'=4. Histerezis, tj. razlika izmedju gornje vrednosti L¹ praga i dcnje vrednosti U praga prekidača 9' praga označena je sa delta u. Preključivanje polariteta nastaje uvek tačno tada, kada izlazni napon integratora 7 dostigne gornju vrednost U praga. Pri dostizanju vrednosti praga U idn. U , uključuje se dalje izvor 2 2 odn. $5 konstantne struje i time se održava izlazni napon integratora 4 unutar histerezisa delta u. UkljuČivanje i isključivanje izvora 24, 25 konstantne struje sinhronizovano je sa referentnim signalom R o zato je na sredini usporen za trajanje poluperioda referentnog signala, usled čega učestanost referentnog signala tr^ba da bude dovoljno velika u odnosu na učestanost signala P polariteta. U dijagramu impulsa naznačeni su referentni signal R i izlazni signal F poljima sa uporednim črticama, da bi se na taj način izrazila velika učestanost referentnog signala.

U po jedir.cstima se debija sledeči vremenski tok za vreme jednog perioda signala F polariteta: Od trenutka t , kada je polaritet bas preključen i sa zanemarljivim kašnj^njem je isključen negativni izvor 25 konstantne struje i uključen pozitivni izvor 24 konstantne struje, puni se integrator 4 referenstnom strujom I koja sada preovladjuje. Izlazni napor. U epada, dok u trenutku t prekidač 9' 'praga ne dostigne donju vrednost U praga i ponovo se ne isključi izvor 24 konstantne struje. U intervalu vremena t_Q do t predaje se na integratoru 4 paket ^J konstantnih kompenzacionih punjenja bez praznina i jednak broj izlaznih impulsa (signal F) na izlazu 28 analognog pretvareča 2 učestanosti. Od trenutka t ponovo raste izlazni napon U , jer sada teče samo negativna merna struja I prema integratoru 4. U trenutku ponovo se uključuje pozitivni izvor 24 konstante struje, a u trenutku se ponovo isključuje. Stepen 29 reduktora izvrče u trenutku t^, usled čega je D-okidač 30 pripremljen za izvrtanje. Cimizlazni napen U dostigne u trenutku t gornju vrednost U praga prekidača 9 , cdir.ah se izvrče Č-okidač 30, menja se signal P polariteta i menja se polaritet

M' merne struje I . Kernom strujom I koja je sada pozitivna, upravlja se integrator 4 prema denjoj vrednosti 0 praga prekidača 9'

U vremenskim intervalima t.

do % ' uključen je negativni t_n do izvor čega

2?

se konstantne struje, izlazni napon usled

U P^ren!a 9°^rnj°j vrednosti υθ praga. U tački t ponovo se menja signal P polariteta, tako da počinje novi period.

Odnos redukovanja N' stepena 29 reduktora mora takodje da bude paran broj i da bude jedna iii veči od dva. Izborom ovog odnosa redukovanja utvrdjuje se broj paketa kompenzacionih punjenja po periodu prekopčavanja signala P polariteta. Ne postoji tečna zavisnost učestanosti signala P polariteta i izlazneg signala F.

Opisani analogni učestanosti prema sl. 1 sl. 1 i 3, mogu jednostavr.im dodatnim sreestvima da se modifikuju tako, da mogu da preradjuju kako pozitivne, take i negativne merne struje I (tj. u prikazanem primeru pozitivne i negativne vrednosti proizvoda U.l). Sl. 5 prikazuje primer dodatneg uredjaja pogodnog za ovo. Dva prekidača praga u obliku Šmitovcg okidača 33, 34 priključeni su ulaznim stranama na integrator 4 (sl. 1), a učestanosti pretvarači kao i prema izlaznim stranama preko ILI-gejta 35 na relaksacioni stepen 36. Vrednosti praga Šmitovog okidača 33 leže iznad, a vrednosti praga Šmitovog okidača 34 ispod vrednosti praga prekidača 9 odn. 9'. praga. Izlaz Šmitovog okidača 33 odn. 34 spojen je sa jedrim ulazom ILI-gejta 37 odn. 38, uključenim u provodnik koji vodi signal I odn. I za upravljanje prekidača 22 odn. 23. Izlaz relaksacionog stepena 36 priključen je na EKSKLUZIVM-lLI-gejt 39, uključen u upravljački ulaz 3 multiplikatore.1.

Kod premene merne struje I keja nije M prouzrckcvans signalom F polariteta, izlazni napon U raste iii epada dotle, dek ne reaguje jedan od Šmitovih okidača 3? iii 34. Na taj način se uključuje pridodati izvor 24, cdr,. 25 konstantne struje, delimično se prazni kondenzator 8 integratera 4, a izlazni napen U se vrača na visinu ncrir.alncg radnog područja. Kod vračanja odgovarajuceg Šmitovog okidača 33 odn. 34 izvrče se relaksacioni stepen 36 i signal P' polariteta na upravijačkom ulazu 3, a time se dopunski menja i polaritet merne struje I . Signal E na izlazu relaksacionog stepena 36 pokazuje smer merne struje I nezavisan od preključenja polariteta.

Opisani analogni pretvarač učestanosti ima preimučstvo u odnosu na poznata rešenja, koja prema uobičajenom postupku kompenzacije punjenja rade bez preključenja polariteta, što se kompenzuju struje greške nezavisne od polariteta i. na taj r.ačin se postiže veča tačrost merenja i veča dinamika. Fored tega, autematski se sprečava prazan hod. Kod poslednje opisane varijarte, pogodne za pozitivne i negativne merne struje, postiže se savršena simetrija za oba smera struje i tada, kača I i I dve izvora 24, 25 konstantne stxu}e nisu jednake veličine, npr. zbeg pojave starenja.

U odnosu na poznata rešenja koje rade prema postupku zamere električncg naboja, odlikuje se opisani analogni pretvarač učestanosti preimučstvom što je merne konstanta deta sadržajem naboja kompenzacionih impulsa. Ovaj sadržaj naboja može da se održava konstantnim jednostavnim sredstvima sa velikom tačnošču i dugoročnom stabilnošču. Dalje se u odnosu na postupak izmene električnog naboja dobija veča sloboda dimenzionisanja, ako se zahteva visoka izlažna učestanost. Konačno postoji pokazana mogučnest da se potpuno kompenzuje uticaj struje greške nezavisne od polariteta.

Prema našem današnjem znanju, za velike količine je ekonomski nejpovoljniji način primene predmeta ove pat. prijave da se ceo - u patentnej prijavi iserpno cpisani-elektronski sklop izradi kao LSI kolo. Cva integracija velike razmere, (large scale integral ion) mera da buče preuz^tii od Strane nekog iskusnog proizvodjača poluprevodnika. Dolaze u obzir svetski poznate firme, kac npr. Philips, Motorola, RCA, National Semiconductors USA. Svi opisani elementi kola megu se, medjutim, da nabave i pojedinačno, iii kac· integrisani podsklopovi u specijalizcvanim, stručnim trgovinama. Za male serije iii za opitne konstrukcije mogu se stoga lemljenjem tih elemenata na pleču štampanog kola, koja je izradjena na poznat način, da primene ekonomski najpovoljnije propisi. za koriščenje, koje preporučuje proizvodjač, i da se prema opštem inženjerskom znanju tako da prilagede jedni na druge, da se udcvolji specifikacijama proizvediače. Izbor konstruktivnih elemenata vrši stručnjak prema cilju primene analcgno-frekvencijskeg pretvarača i prema zahtevanem standardu kvaliteta, a cdredjivanje radnih pedataka vrši se za kenkretan slučaj primene, na esnevu opštih znanja u štruci.

Claims (10)

1. PATENTNI ZAHTEVI

   1. Analogni pretvarač učestanosti za obrezovanje izlazne učestanosti proporcionalne mernej struji i merneme napenu prema postupku kompenzacije količine punjenja, sa integratorom, prekidačem praga spojenim iza njega i se davečem kompenzacionog parjenja koji dovodi konstantni kompenzacioni naboj kondenzatoru integratcra pri likom pobude prekidača praga, n a z n a č e n t i m e, da se analogni pretvarač učestanosti (2) sastoji od pcd-sklopova (6), (5) i (4), a na ulaz analognog pretvarača ucestanosti (2) je priključen preklopnik polariteta (1), da podsklop davač kompenzacionog punjenja (6) sadrži dva izvora konstantne struje, izvor pozitivne konstantne struje (I_R ) (24) i_ izvor negativne konstantne struje (I_R ) (25) koji su vezani na r^d preko prekidača (22) i (2?), a pod-sklop upravljačkcg kola 15:5') priključen je na izlaz prekidača praga (9:9') tako da jedan izlaz signala polariteta (P) upravljačkcg kola (5:5') povezan sa upravijačkim ulazom (?) preklopnika polariteta (1) i da je upravljačko kolo (5:5') priključeno na isključne ulaz<= (3 7:18) davača kompenzacionog pur.jenja (6).
2. 2. Analogni pretvarač učestancsti prema Zahtevu 3,naznačen ti m e, da je prekidač praga (9:9') sastavni deo upravljačkog kola (5:5'), i da je jedan izlaz prekidača praga (9:9') povezan sa jednim ulazom relaksacionog stepena (30:30).
3. 3. Analogni pretvarač ucestanosti prema Zahtevu 2,naznačen ti m e, ca je izlaz (28) analognog pretvarača učestanosti (2) preko stepena reduktora (34) povezan sa drugim ulazom relaksacionog stepena (10) .
4. 4. Analogni pretvarač učestanosti prema Zahtevu 2, naznačer? ti m e, da je referentni oscilator vremenske baze (21) povezan sa drugim ulazom relaksacionog stepena (10).
5. 5. Analogni pretvarač učestanosti prema Zahtevu 2, naznačen ti me, da je prekidač praga (9‘) vezan neposredno sa prvim ulazom relaksacionog stepena (30), i vezan je preko stepena reduktora (29) sa drugim ulazom (D) relaksacionog stepena (30).
6. 6. Analogni pretvarač učestancsti preme Zahtevime 3 j la 4, n a z n a č e n t i m p, da je prvi ulaz (3 3) relaksacionog stepena (10) spojen sa izlazom prekidača praga (9), s drugi ulaz (12) spojen sa referentnim oscilatorom (23) odn. preko stepena reduktora (14) sa izlazom (28) analognog pretvarača učestanosti (2), a prekidač praga (9) je izveden u vidu komparatora napona fiksne vrednosti praga (U ).
7. 7. Anafogni pretvarač učestanosti prema Zahtevu 5,naznačen ti me, da je u pcd-sklopu (5') izlaz prekidača praga (9') spojen sa ulazom stepena reduktora (29) i sa taktnim ulazom D-okidača (303, a izlaz stepena reduktora (29) priključen je na D-ulaz D-okidača (30).
8. 8. Analogni pretvarač učestanosti prema Zahtevu 6, n a z n a č e n ti m e, da su oba ulaza (11:12) i izlaz (1?) relaksacionog stepena (10) priključeni na tri ulaza prvog 1-gejta (15) kao i na tri invertujuča ulaza drugcg I-gejta (16) i sto je prvi I-gejt (15) priključen na isključni izlaz (37) za pozitivne impulse punjenja, a drugi I-gejt (36) na isključni ulaz (18) z e negativne impulse punjenja davača kompenzacionog punjenja (6).
9. 9. Analogni pretvarač učestanosti prema Zahtevu 7, naznačen ti m e, da je izlaz prekidača praga (9') spojen sa ulazom prvog I-gejta (31) i invertujučim ulazom drugog I-gejta (32), da je izlaz stepena reduktora (29) priključen na dalji ulaz prvog I-gejta (31), a izlaz D-okidača (30) na dalji invertujuči izlaz drugog I-gejta (32) i sto je jedan I-gejt (31) spojen sa isključnim ulazom za pozitivne impulse punjenja (17) , a drugi I-gejt (32) na isključni ulaz za negativne impulse punjenja (18) davača kompenzacionog punjenja (6).
10. 10. Analogni pretvarač učestanosti prema Zahtevu 1 iii jedncm od Zahteva 2 do 9, n a z n a č e n t i m e, da je oscilator vremenske baze (21) u pod-sklopu (6) davača kompenzacionog punjenja, čiji je izlaz R, priključen na okidače (19;20) , i da je izlaz (R) oscilatcra (23) priključen na ulaz reduktora (34).

    33. Analogni pretvarač učestanosti prema Zahtevima 3 do 3 0, prema varijanti I, n a zračen time, da je izlaz (U.) integratora (4)

    A priključen na dva dalja prekidača praga (33,34), da ευ izlazi prekid&ča praga (33,34) priključeni preko ILI-gejta (35) na relaksacioni stepen (36), izlaz (E) relaksacioncg stepena (36) je priključen na jedan ulaz EKSKLUZIVNO-ILI gejta (39), a izlaz gejta (39) priključen je na upravljački ulaz (3) multiplikatora (1) ·

    Nastavak sa prve strane signala (P) polariteta. Učestanost signala polariteta (P) odredjena je izlaznom frekvencijom (F) analognog pretvarača učestanosti (2) iii referentnim oscilatorom (21) vremenske baze. Upravljačko kolo (5) se sastoji od relaksacionog stepena (10), 1-kola (15,16)) i redukcionog stepena (34). Davač kompenzacionog pun jer.ja (6) sadrži izvore konstantne_struje (24,25) koji se preko flip-flop kola (39,20) mogu da uključe za vrpme jedne iii više perioda oscilatora vremenske baze (23). Dodatno kolo omogučuje obradu pozitivnih i negativnih mernih struja (I ).