RS99404A

RS99404A - 1-oksa-dibenzoazuleni kao inhibitori stvaranja faktora tumorske nekroze i međuproizvodi za njihovo pripremanje

Info

Publication number: RS99404A
Application number: YU99404A
Authority: RS
Inventors: Mladen Merčep; Milan Mesic; Dijana Pešić
Original assignee: PLIVA-ISTRAŽIVAČKI INSTITUT d.o.o.
Priority date: 2002-05-21
Filing date: 2003-05-20
Publication date: 2006-10-27
Also published as: US20050148577A1; JP2005532327A; CN1315838C; WO2003097649A2; HK1081950A1; US20050209214A1; CA2485214A1; EP1506204A2; IS7567A; PL374398A1; AR040087A1; WO2003097649A3; HRP20020441A2; CN1665821A; AU2003232371A8; AU2003232371A1

Abstract

Ovaj pronalazak se odnosi na derivate 1-oksa-dibenzoazulena, na njihove farmaceutski prihvatljive soli i rastvore, na procese i intermedijere za njihovu proizvodnju, kao i na njihove antiinflamatorne efekte, posebno na inhibiciju produkcije tumor nekrotičnog faktora - α (TNF-α) i produkciju interleukina-1 (IL-1) kao i na njihovo analgetičko delovanje.

Description

1-OKSA-DIBENZOAZULENI KAO INHIBITORI PRODUKCIJE TUMOR NEKROTIČNOG FAKTORA IINTERMEDIJERI ZA NJIHOVU PROIZVODNJU

Oblast tehnike

Ovaj pronalazak se odnosi na derivate 1-oksa-dibenzoazulena, na njihove farmaceutski prihvatljive soli i rastvore, na procese i intermedijere za njihovu proizvodnju, kao i na njihove antiinflamatorne efekte, posebno na inhibiciju produkcije tumor nekrotičnog faktora - a (TNF-a) i produkciju interleukina-1 ( RA) kao i na njihovo analgetičko delovanje.

Prethodna iskustva u oblasti

Postoje brojni literaturni podaci o različitim dibenzoazulenima klase furana i o njihovoj proizvodnji. Poznato je da neki derivati tetracikličnih tetrahidrofurana pokazuju antipsihotično, kardiovaskularno i gastrokinetičko delovanje (WO 97/38991 i WO 99/19317). Takodje se opisuju proizvodnja derivata 2-oksa dibenzoazulena (US 3,894,032; US 3,974,285 i US 4,044,143) i 2-oksa-8-tia-dibenzoazulena (Tochtermann W.,Chem. Ber., 1968, 101:3122 - 3137; Mc Hugh K.B. i sar.,J. Heterocycl. Chem.,1990,27:1839- 42).

Isto tako, poznato je da derivati 1-tia-dibenzoazulena, sa aminoalkiloksi supstituentima na tiofenskom prstenu, pokazuju antiinflamatorno dejstvo (WO 01/87890).

Prema dostupnim literaturnim podacima, poznato je da derivati 1-oksa-dibenzoazulena imaju fenil, supstituisani fenil (Becker H.D. i sar.,Tetrahedron Lett., 1985, 26:1589-1592) ili naftil (Mori Y. i sar.,/. Chem. Soc, Perkin Trans. 2,1996, 1:113-119) u 2-poziciji, dok derivati 1-oksa-dibenzoazulena ovog pronalaska i posebno oni koji imaju aminoalkiloksi supstituent na furanovom prstenu, do sada nisu ni proizvedeni niti opisani. Nije bilo poznato ni to da takva jedinjenja mogu da pokazuju antiinflamatorno (inhibitori sekrecije TNF-a, inhibitori sekrecije IL-1) ili analgetičko delovanje, što je takodje predmet ovog pronalaska.

Godine 1975 TNF-a je definisan kao serum faktor koji je indukovan endotoksinima i koji prouzrokuje tumornu nekrozuin vitroiin vivo(Carswell E.A. i sar.,Proc. Natl. Acad. Sci. U. SA.,1975,72.3666- 3670). Pored antitumornog delovanja, TNF-a takodje poseduje brojna biološka delovanja, važna u homeostazi organizma i u patofiziološkim stanjima. Glavni izvor TNF-a su monocitni makrofazi, T-limfociti i mastociti.

Otkriće da, anti-TNF-a antitela (cA2) imaju delovanje u lečenju pacijenata sa reumatidnim artritisom, (RA) (ElliottM. i sar.,Lancet,1994,344:1105-1110)dovelo je do povećanog interesa u pronalaženju novih TNF-a inhibitora, kao mogućih jakih lekova za RA. Reumatidni artritis je jedno autoimuno, hronično, inflamatorno oboljenje, koje se karakteriše ireverzibilnim patološkim promenama u zglobovima. Pored delovanja u lečenju RA, TNF-a antagonisti mogu takodje da se koriste u brojnim patološkim stanjima i oboljenjima, kao što su spondilitis, osteoartritis, giht i druga artritična stanja, sepse, septični šok, sindrom toksičnog šoka, atopični dermatitis, kontaktni dermatitis, psorijaza, glomerulonefritis, lupus eritematozus skleroderma, astma, kaheksija, hronično opstruktivno oboljenje pluća, kongetivna kardijalna areza, rezistencija insulina, fibroza pluća, multipla skleroza, Kronova bolest, ulcerativni kolitis, virusne infekcije i AIDS.

Neki od dokaza koji ukazuju na biološki značaj TNF-a su dobijeni uin vivoeksperimentima na miševima, u kojima su inaktivisani mišiji geni za TNF-a ili njegovi receptori. Takve životinje su rezistentne na artritis indukovan kolagenom (Mori L. i sar.,/ ImmunoL, 1996, 157:3178 - 3182) i na šok prouzrokovan endotoksinom (Pfeffer K. i sar.,Cell, 1993, 73:457 - 467). U eksperimentima na životinjama, gde je nivo TNF-a povećan, javljao se hronični inflamatorni poliartritis (Georgopoulos S. iszr. J. Inflamm.,1996,46:86-97; Keffer J. i sar.,EMBO J., 1991, 10:4025- 4031) a njegova patološka slika je bila ublažena pomoću inhibitora produkcije TNF-a. Lečenje ovakvih inflamatornih i patoloških stanja obično uključuje primenu steroidnih antiinflamatornih lekova, a u mnogo ozbiljnijim slučajevima, primenjuju se zlatne soli, D-penicilinamin ili metotreksat. Navedeni lekovi ublažuju simptome ali ne zaustavljaju patološki proces. Novi pristupi u terapiji reumatidnog artritisa su zasnovani na lekovima kao što su tenidap, leflunomid, ciklosporin, FK-506 i na biomolekulima koji neutrališu delovanje TNF-a . Danas postoji komercijalno dostupan etanercept (Enbrel, Imuneks/Vajet), spojeni protein rastvornog TNF-a receptora i infliksimab (Remikad, Centokor), himerično monoklono antitelo ljudi i miševa. Pored upotrebe u RA terapiji, etanercept i infliksimab su takodje registrovani za terapiju Kronove bolesti( Exp. Opin. Invest. £>/t/£s,2000, 2:103).

U jednoj optimalnoj terapiji RA, pored inhibicije sekrecije TNF-a, veoma je važna i inhibicija sekrecije IL-1 zato što je IL-1 jedan važan citokin u ćelijskoj regulaciji i imunoregulaciji kao i u patološkim stanjima kao što su upale (Dinarello CA. i sar.,Rev. Infect. Disease,1984,6:51). Dobro poznate biološke aktivnosti IL-1 su: aktivacija T-ćelija, indukcija povišene temperature, stimulacija sekrecije prostaglandina ili kolagenaze, hemotaksa neutrofila i smanjenje nivoa gvoždja u plazmi (DinarelloCA.,/. Clinicallmmunology,1985,5:287).Dva receptora, za koje se IL-1 može vezati, su dobro poznata: IL-1 RI i IL-1 RII. IL-1 RI prenosi signal intracelularno, dok IL-1 RII, iako postavljen na površinu ćelije, ne prenosi signal unutar ćelije. Pošto IL-1 RII, kao i IL-1 RI, vezuje IL-1, on može delovati kao negativni regulator delovanja IL-1. Pored ovog mehanizma, regulacije prenosa signala, još jedan prirodni antagonist ILI receptora, ILI ra, je prisutan u ćelijama. Ovaj protein se vezuje za IL-1 RI, ali ne ostvaruje njegovu stimulaciju. Potentnost ILI ra u zaustavljanju prenosa signala nije visoka i njegova koncentracija mora biti 500 puta veća od koncentracije IL-1 da bi se postigao prekid u prenosu signala. Rekombinantni humani IL-1 ra (Amgen) je klinički testiran (Bresnihan B. i sar.,Arthrit. Rheum.,1996,39:73) i dobijeni rezultati su ukazali na popravljanje kliničke slike kod pacijenata sa RA, u poredjenju sa placebo grupom. Ovi rezultati ukazuju na važnost inhibicije delovanja IL-1 u tretmanu oboljenja kao što je RA, gde je produkcija IL-1 poremećena. Pošto postoji sinergističko delovanje TNF-a i IL-1, dualni inhibitori TNF-a i IL-1, mogu se koristiti u tretmanu stanja i oboljenja koja su povezana sa pojačanom sekrecijom TNF-a i ILI.

Rešenje tehničkog problema

Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja 1-oksa-dibenzoazulena, formule I

gde,

X može biti CH2ili heteroatom kao što su 0, S, S(=0), S(=0)2, ili NR<a>, gde je

Ravodonik ili protekciona grupa;

Y i Z, nezavisno jedan od drugog, označavaju jedan ili više identičnih ili različitih supstituenata vezanih za bilo koji dostupan ugljenikov atom i mogu biti halogen,CrC4alkil, C2-C4alkenil, C2-C4alkinil, halo-C1-C4alkil, hidroksi, Cr C4alkoksi, trifluormetoksi, CrC4alkanoil, amino, amino-CrC4 alkil, CrC4alkilamino, ^(Ci-C^alkil)amino, A^A£di(Ci-C4-alkil) amino, tiol, C1-C4alkiltio, sulfonil, CrC4alkilsulfonil, sulfinil,C1- C4alkilsulfinil, karboksi,C1- C4alkoksikarbonil, cijano, nitro;

R<1>može biti vodonik, halogen, jedan opciono supstituisan Ci- C7 alkil ili C2-C7

alkenil, C2-C7alkinil, jedan opciono supstituisan heteroaril ili heterocikl, hidroksi, hidroksi-C2-C7alkenil, hidroksi-C2-C7alkinil, C1-C7alkoksi, tiol, tio-C2-C7alkenil, tio-C2-C7 alkinil, CrC7 alkiltio, amino,N-( CvCjalkil)amino,A^Af-di-(C1-C7alkil) amino, CrC7 alkilamino, amino-C2-C7alkenil, amino-C2-C7alkinil, amino-C1-C7alkoksi, C\- C7 alkanoil, aroil, okso-CrC7alkil, CrC7 alkanoiloksi, karboksi, jedan opciono supstituisan Ci-C7alkiloksikarbonil ili ariloksikarbonil, karbamoil,Ai(C1-C7alkil)karbamoil, A/,AIdi(C1-C7alkil) karbamoil, cijano, cijano-CrC7alkil, sulfonil, CrC7 alkilsulfonil, sulnnil, Ci- C- j alkilsulfinil, nitro,

ili supstituent formule II

gde

R<2>i R<3>, istovremeno ili nezavisno jedan od drugog, mogu biti vodonik,

CrC4 alkil, aril ili zajedno sa N imaju značenje da su opciono supstituisani

heterocikl ili heteroaril;

m i n predstavljaju jedan ceo broj od 0 do 3;

Qi i Q2predstavljaju, nezavisno jedan od drugog, kiseonik, sumpor ili grupe:

gde supstituenti

Yii y2, nezavisno jedan od drugog, mogu biti vodonik, halogen, jedan opciono supstituisan Cr-C4alkil ili aril, hidroksi, CrC4alkoksi, C1-C4alkanoil, tiol, Cr C4alkiltio, sulfonil, CrC4alkilsulfonil, sulfinil, Ci-C4alkilsulfinil, cijano, nitro ili zajedno formiraju karbonilnu ili imino grupu;

kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Termini "halo", "hal" ili "halogen" se odnose na atom halogena koji može biti fluor, hlor, brom ili jod.

Termin "alkil" se odnosi na alkil grupe sa značenjem alkana od kojih potiču radikali, gde radikali mogu biti ravni, razgranati ili ciklični ili kombinacija ravnih i cikličnih i razgranatih i cikličnih. Poželjni ravni ili razgranati alkili su, na primer, metil, etil, propil, izopropil, butil, seMiutil i ferc-butil. Poželjni ciklični alkili su na primer, ciklopentil ili cikloheksil.

Termin "haloalkil" se odnosi na alkilne grupe koje moraju biti supstituisane sa najmanje jednim atomom halogena. Najčešći haloalkili su, na primer, hlormetil, dihlormetil, trifluormetil ili 1,2-dihlorpropil.

Termin "alkenil" se odnosi na alkenilne grupe koje imaju značenje da su ugljovodonični radikali, koji mogu biti ravni, razgranati ili ciklični ili kombinacija ravnih i cikličnih ili razgranatih i cikličnih, ali imaju najmanje jednu dvostruku vezu ugljenik-ugljenik. Najčešći alkenili su etenil, propenil, butenil ili cikloheksenil.

Termin "alkinil" se odnosi na alkinilne grupe koje imaju značenje da su ugljovodonični radikali, koji su ravni ili razgranati i sadrže najmanje jednu i najviše dve trostruke veze ugljenik-ugljenik. Najčešći alkinili su, na primer etinil, propinil ili butinil.

Termin "alkoksi" se odnosi na ravne ili razgranate lance alkoksi grupa. Primeri takvih grupa su metoksi, propoksi, prop-2-oksi, butoksi, but-2-oksi ili metilprop-2-oksi.

Termin "aril" se odnosi na grupe koje imaju značenje da su aromatični prstenovi, na primer fenil, kao i spojeni aromatični prstenovi. Aril sadrži jedan prsten sa najmanje 6 ugljenikovih atoma ili dva prstena sa ukupno 10 ugljenikovih atoma i sa naizmeničnim dvostrukim (rezonantnim) vezama izmedju ugljenikovih atoma. Najčešće korišćeni arili su na primer, fenil ili naftil. Uopšteno, aril grupe mogu biti vezane za ostatak molekula pomoću bilo kog dostupnog atoma ugljenika preko C1-C4alkilen grupa kao što su metilen ili etilen.

Termin "heteroaril" se odnosi na grupe koje imaju značenje da su aromati i pre svega aromatične grupe monocikličnih ili bicikličnih prstenova sa 4 do 12 atoma, gde je najmanje jedan od njih hetero atom kao što su 0, S ili N, i gde je dostupan atom azota ili atom ugljenika vezujuće mesto grupe za ostatak molekula, bilo preko direktne veze bilo preko CyC^ alkilen grupe, ranije definisane. Primeri ovog tipa su tiofenil, pirolil, imidazolil, piridinil, oksazolil, tiazolil, pirazolil, tetrazolil, pirimidinil, pirazinil, kinolinil ili triazinil.

Termin "heterocikl" se odnosi na petočlane ili šestočlane, potpuno zasićene ili delimično nezasićene heterociklične grupe koje sadrže najmanje jedan heteroatom kao što je 0, S ili N, i dostupan atom azota ili atom ugljenika je vezujuće mesto grupe za ostatak molekula, bilo preko direktne veze ili preko Cr-C4alkilen grupe, ranije definisane. Najčešći primeri su morfolinil, piperidil, piperazinil, pirolidinil, pirazinil ili imidazolil.

Termin "alkanoil" grupa se odnosi na ravan lanac acilnih grupa kao što su formil, acetil ili propanoil.

Termin "aroil" grupa se odnosi na aromatične acil grupe kao što je benzoil.

Termin "opciono supstituisani alkil" se odnosi na alkilne grupe koje mogu biti opciono dodatno supstituisane sa jednim, dva, tri ili više supstituenata. Takvi

supstituenti mogu biti atom halogena (poželjno fluor ili hlor), hidroksi, CrC4alkoksi (poželjno metoksi ili etoksi), tiol, CrC4 alkiltio (poželjno metiltio ili etiltio), amino,N-(CrC4) alkilamino (poželjno jV-metilamino ili iV-etilamino), A^A<£>di(CrC4-allđr)-amino (poželjno dimetilamino ili dietilamino), sulfonil, CrC4 alkilsulfonil (poželjno

metilsulfonil ili etilsulfonil), sulfinil, CrC4 alkilsulfinil (poželjno metilsulfinil).

Termin "opciono supstituisani alkenil" se odnosi na alkenilne grupe opciono dodatno supstituisane sa jednim, dva ili tri atoma halogena. Takvi supstituenti mogu biti na primer 2-hloretenil, 1,2-dihloretenil ili 2-brom-propen-l-il.

Termin "opciono supstituisan aril, heteroaril ili heterocikl" se odnosi na aril, heteroaril ili heterociklične grupe koje mogu biti opciono dodatno supstituisane sa jednim ili dva supstituenta. Supstituenti mogu biti halogen (poželjno hlor ili fluor), C1-C4alkil (poželjno metil, etil ili izopropil), cijano, nitro, hidroksi, C1-C4alkoksi

(poželjno metoksi ili etoksi), tiol, CrC4 alkiltio (poželjno metiltio ili etiltio), amino,N-(Cr-C4) alkilamino (poželjno A^metilamino ili jV-etilamino), A^A^di^rC^alkiO-amino (poželjno A^dimetilamino ili A^TVdieitlamino), sulfonil, CrC4alkilsulfonil (poželjno metilsulfonil ili etilsulfonil), sulfinil, Cr-C4alkilsulfinil (poželjno metilsulfinil).

Kada X ima značenje da je NR<a>i R<a>ima značenje da je protektivna grupa, tada se R<a>odnosi na grupe kao što su alkil (poželjno metil ili etil), alkanoil (poželjno acetil), alkoksikarbonil (poželjno metoksikarbonil ili če/r-butoksikarbonil), arilmetoksikarbonil (poželjno benziloksikarbonil), aroil (poželjno benzoil), arilalkil (poželjno benzil), alkilsilil (poželjno trimetilsilil) ili alkilsililalkoksialkil (poželjno trimetilsililetoksimetil).

Kada R<2>i R<3>, zajedno sa N imaju značenje da su heteroarili ili heterocikli, to znači da takvi heteroarili ili heterocikli imaju najmanje jedan ugljenikov atom zamenjen atomom azota preko koga su grupe vezane za ostatak molekula. Primeri takvih grupa su morfolin-4-il, piperidin-l-il, pirolidin-l-il, imidazol-l-il ili piperazin-l-il.

Termin "farmaceutski pogodne soli" se odnose na jedinjenja formule I i uključuju, na primer, soli sa CrC4alkilhalidima (poželjno metilbromid, metilhlorid) (kvaternarne amonijumove soli), sa neorganskim kiselinama (hlorovodonična, bromovodonična, fosforna, metafosforna, azotna ili sumporna kiselina) ili sa organskim kiselinama (tartarna, sirćetna, limunska, maleinska, mlečna, fumarna, benzoeva, sukcinilna, metansulfonska ili/>toluensulfonska kiselina).

Neka jedinjenja formule I mogu stvarati soli sa organskim ili neorganskim kiselinama ili bazama i ona su takodje uključena u ovaj pronalazak.

Solvati (najčešće hidrati), koji se mogu stvoriti pomoću jedinjenja formule I, ili njihove soli, su takodje predmet ovog pronalaska.

U zavisnosti od prirode odredjenih supstituenata, jedinjenja formule I mogu imati geometrijske izomere i jedan ili više hiralnih centara, tako da mogu postojati enantiomeri ili dijastereoizomeri. Ovaj pronalazak se takodje odnosi na takve izomere i njihove smeše, uključujući racemate.

Ovaj pronalazak se takodje odnosi na sve moguće tautomerne oblike odredjenih jedinjenja formule I.

Dalji predmet ovog pronalaska se odnosi na proizvodnju jedinjenja formule I, prema postupcima koji obuhvataju:

a) ciklizaciju jedinjenja formule III:

b) za jedinjenja formule I, gde Qi ima značenje daje -0-,

reakciju alkohola formule IV:

sa jedinjenjima formule V: gde L<1>ima značenje da je odlazeća grupa; c) za jedinjenja formule I, gde Qiima značenje daje -0-, -NH-, -S ili -OC-, reakciju jedinjenja formule IVa:

gde L ima značenje daje odlazeća grupa;

sa jedinjenjima formule Va:

d) za jedinjenja formule I, gde Qiima značenje daje -0-, -NH- ili -S-, reakcija jedinjenja formule IVb:

sa jedinjenjima formule V, gde L<1>ima značenje daje odlazeća grupa;

e) za jedinjenja formule I, gde Qiima značenje daje -C=C-,

reakcija jedinjenja formule IVb, gde QLima značenje daje karbonil, sa fosfornim

ilidima.

Metode proizvodnje:

a) Ciklizacija jedinjenja formuleIIIje izvedena u toluenu ili benzenu, na temperaturi ključanja, u toku 1 do 5 sati u prisustvu katalitičke količine p-toluensulfonske

kiseline.

Početni reagensi za proizvodnju jedinjenja formuleIII,su jedinjenja formulelila:

i jedinjenja formuleIllb:

gde L<2>ima značenje da je odlazeća grupa, koja može biti atom halogena (najčešće brom, jod ili hlor). Reagensi lila i Illb su već poznati ili su proizvedeni prema metodama opisanim za proizvodnju analognih jedinjenja.

Jedinjenja formuleIIImogu se proizvesti u prisustvu jakih baza, kao što su alkalni hidridi (natriujum hidrid) ili alkalni amidi (natrijum amid), u rastvaračima kao što su dimetilformamid, dimetilsulfoksid ili tetrahidrofuran, na sobnoj temperaturi, u toku od 2 do 5 sati. Proizvodi se mogu izolovati i prečistiti pomoću hromatografije na koloni ili se mogu, pomoću ciklizacije, prevesti u odgovarajuće derivate furana bez izolovanja. Sličan hemijski niz je već opisan ranije [Iver R.N. i sar.,Indian J. Chem.,1973, 77:1260-1262].

b) Jedinjenja formule I, prema ovim postupcima, mogu se proizvesti reakcijom alkohola formule IV i jedinjenja formule V, gde L<1>ima značenje da je odlazeća

grupa, koja može biti atom halogena (najčešće brom, jod ili hlor) ili sulfoniloksi

grupa (najčešće, trifluormetilsulfoniloksi ili />toluensulfoniloksi). Reakcija kondenzacije se može izvesti prema metodama opisanim za proizvodnju analognih jedinjenja [Menozzi G.,JHeterocyclic Chem., 1997, 34:963 - 968 ili WO 01187890]. Reakcija je izvedena na temperaturi od 20 °C do 100 °C u toku od 1 do 24 sata u dvofaznom sistemu (poželjno sa 50% NaOH/toluen) u prisustvu fazno prenosnog (poželjno benzil trietil amonijum hlorid, benzil trietil amonijum bromid, cetil trimetil bromid). Nakon tretiranja reakcione smeše, nastali proizvod je izolovan pomoću rekristalizacije ili pomoću hromatografije na koloni sa silikagelom.

Početna jedinjenja, alkoholi formule IV, mogu se proizvesti iz jedinjenja formule I, gde R1 ima značenje daje pogodna funkcionalna grupa. Tako, na primer, alkoholi formule IV, mogu se dobiti redukcijom jedne aldehidne, karboksilne ili alkiloksikarbonilne grupe (na primer, metiloksikarbonil ili etiloksikarbonil), korišćenjem metalnih hidrida kao što su litijum aluminijum hidrid ili natrijum borhidrid. Dalje, alkoholi formule IV mogu se proizvesti hidrolizom odgovarajućih estara (u baznim ili kiselim medijumima).

Početna jedinjenja formule V su već poznata ili su proizvedena prema metodama opisanim za proizvodnju analognih jedinjenja.

c) Jedinjenja formule I, prema ovom postupku, mogu se proizvesti reakcijom

jedinjenja formule JVa, gde L ima značenje daje odlazeća grupa, ranije definisana za

L<1>, i jedinjenja formule Va, gde Qiima značenje daje kiseonik, azot, sumpor ili -C=C-. Najpogodnija reakcija kondenzacije je reakcija nukleofilne supstitucije na zasićenom ugljenikovom atomu, kako je opisano u literaturi.

Početna jedinjenja formuleIVa(najčešće halidi) mogu se dobiti pomoću halogenacije (na primer brominacije ili hlorinacije) jedinjenja formule IV sa uobičajenim agensima halogenacije (bromovodonična kiselina, PBr3, SOCI2ili PC15) postupcima opisanim u literaturi. Dobijena jedinjenja se mogu izolovati ili se mogu koristiti bez izolovanja, kao pogodni intermedijeri za proizvodnju jedinjenja formule I.

Početna jedinjenja formule Va su već poznata ili su proizvedena prema metodama opisanim za proizvodnju analognih jedinjenja.

d) Jedinjenja formule I, gde Qxima značenje daje hetero atom -0-, -NH- ili -S-, mogu se proizvesti pomoću kondenzacije jedinjenja formule IVb i jedinjenja V, gde L<1>ima

značenje daje odlazeća grupa, kako je ranije definisano. Reakcija se može izvesti u reakcionim uslovima opisanim u metodi b) ili u uslovima reakcija nukleofilne supstitucije, opisanim u literaturi. Početni alkoholi, amini i tioli se mogu dobiti reakcijom vode, amonijaka ili vodonik sulfida sa jedinjenjima TVa, prema postupcima opisanim u literaturi.

e) Alkoholi struktureIV,mogu biti oksidovani do odgovarajućih jedinjenja formuleIVb,gde Qiima značenje daje karbonil, koji mogu dalje, pomoću reakcije sa

odgovarajućim ilidnim agensom, rezultirati u produženju lanca i u formiranju jednog alkenil supstituenta sa karbonilnim ili estarskim grupama, kako je opisano u HR patentnoj prijavi No. 20000310.

Pored gore pomenutih reakcija, jedinjanja formule I mogu se proizvesti transformacijom drugih jedinjenja formule I i podrazumeva se da ovaj pronalazak takodje obuhvata takva jedinjenja i postupke. Specijalan primer promene funkcionalne grupe je reakcija aldehidne grupe sa odabranim fosfornim ilidima što rezultuje u produženju lanca i formiranju alkenil supstituenta sa karbonilnim ili estarskim grupama, kako je opisano u HR patentnoj prijavi No. 20000310. Ove reakcije su izvedene u rastvaračima kao što su benzen, toluen ili heksan, na povišenoj temperaturi (najčešće temperaturi ključanja).

Pomoću reakcije jedinjenja formule IVa sa 1-alkin, u baznom medijumu (kao što je natrijum amid u amonijaku), dobijena su jedinjenja formule I, gde je Qi -C=C-. Reakcioni uslovi ovog postupka su opisani u literaturi. Pri sličnim reakcionim uslovima (nukleofilne supstitucije), različiti etri, uoetar ili derivati amina, mogu se proizvesti.

Formilacija jedinjenja formule I, pomoću postupaka kao što su, na primer, Vilsmajerova acilacija ili reakcija n-BuLi i dimetilformamida, je sledeći uopšteni primer transformacije. Reakcioni uslovi ovih postupaka su dobro poznati u literaturi.

Pomoću hidrolize jedinjenja formule I, koja imaju nitril, amid ili estarske grupe, mogu se proizvesti jedinjenja sa karboksilnom grupom, koja su pogodni intermedijeri za proizvodnju drugih jedinjenja sa novim funkcionalnim grupama, kao što su ne primer, estri, amidi, halidi, anhidridi, alkoholi ili amini.

Reakcije oksidacije ili redukcije su dalja mogućnosti za izmenu supstituenata u jedinjenjima formule I. Najčešće korišćeni agensi za oksidaciju su peroksidni (vodonik peroksid,/7>hlorperbenzoeva kiselina ili benzoil peroksid) ili permanganatni, hromatni ili perhloratni joni. Tako na primer, oksidacijom alkoholne grupe sa piridinil dihromatom ili piridinil hlorhromatom, formira se jedna aldehidna grupa koja se može prevesti u karboksilnu grupu daljom oksidacijom. Pomoću oksidacije jedinjenja formule I, gde R<1>ima značenje daje alkil, sa olovo tetraacetatom u sirćetnoj kiselini ili sa A^bromsukcinimidom, korišćenjem katalitičke količine benzoil peroksida, dobijen je odgovarajući karbonil derivat

Pomoću selektivne oksidacije alkiltio grupe, mogu se poizvesti, alkilsulfinil ili alkilsulfonil grupe.

Pomoću redukcije jedinjenja sa nitro grupom, moguće je proizvesti amino jedinjenja. Reakcija je izvedena pod uobičajenim uslovima za katalitičku hidrogenizaciju ili elektrohemijski. Pomoću katalitičke hidrogenizacije, korišćenjem paladijuma na ugljeniku, alkenil supstituenti se mogu prevesti do alkil ili se nitrilne grupe mogu prevesti do aminoalkil.

Različiti supstituenti aromatične strukture, u jedinjenjima formule I, mogu se uvesti standardnim reakcijama supstitucije ili pomoću običnih izmena individualnih funkcionalnih grupa. Primeri takvih reakcija su aromatične supstitucije, alkilacije, halogenacije, hidroksilacije, kao i oksidacije ili redukcije supstituenata. Reagensi i reakcioni uslovi su poznati iz literature. Tako na primer, pomoću aromatične supstitucije, uvodi se nitro grupa, u prisustvu koncentrovane nitritne kiseline i sumporne kiseline. Korišćenjem acil halida ili alkil halida, moguće je uvodjenje acilne grupe ili alkilne grupe. Reakcija je izvedena u prisustvu Luisovih kiselina kao što su aluminijum - ili gvoždje-trihlorid u uslovima Fridel-Krafcove reakcije. Pomoću redukcije nitro grupe, dobijena je amino grupa, koja je pomoću reakcije diazotovanja, prevedena u pogodnu početnu grupu, koja može biti zamenjena sa jednom od sledećih grupa: H, CN, OH, Hal.

U cilju sprečavanja neželjenih interakcija u hemijskim reakcijama, često je potrebno zaštititi neke grupe, kao što su na primer, hidroksi, amino, tio ili karboksi. U te svrhe, veliki broj protektivnih grupa se mogu koristiti [Green T.W., Wuts P.GH., Protective Groups in Organic Svnthesis, John Wiley and Sons, 1999] a njihov izbor, korišćenje i eliminacija su konvencionalne metode u hemijskim sintezama. Pogodna protekcija za amino ili alkilamino grupe su grupe kao što su na primer, alkanoil (acetil), alkoksikarbonil (metoksikarbonil, etoksikarbonil iliterc-butoksikarbonil); arilmetoksikarbonil (benziloksikarbonil), aroil (benzoil) ili alkilsilil (trimetilsilil ili trimetilsililetoksimetil) grupe. Uslovi za uklanjanje protektivnih grupa zavise od izbora i karakteristika te grupe. Tako, na primer, acil grupe, kao što su alkanoil, alkoksikarbonil ili aroil, mogu se eliminisati pomoću hidrolize u prisustvu baze (natrijum hidroksid ili kalijum hidroksid), fercJbutoksikarbonil ili alkilsilil (trimetilsilil) mogu se eliminisati tretiranjem sa pogodnom kiselinom (hlorovodoničnom, sumpornom, fosfornom ili trifluorosirćetnom kiselinom), dok se arilmetoksikarbonil grupa (benziloksikarbonil), može eliminisati pomoću hidrogenizacije, korišćenjem katalizatora kao što je paladijum na ugljeniku.

Soli jedinjenja formule I, se mogu proizvesti opšte poznatim postupcima, kao što su na primer, reakcije jedinjenja formule I sa odgovarajućim bazama ili kiselinama u odgovarajućim rastvaračima ili smešama rastvarača, kao što su etri (dietiletar) ili alkoholi (etanol, propanol ili izopropanol).

Još jedan predmet ovog pronalaska se odnosi na korišćenje ovih jedinjenja u terapiji inflamatornih oboljenja i stanja, posebno svih oboljenja i stanja indukovanih prekomernom sekrecijom TNF-a i IL-1.

Inhibitori produkcije citokina ili inflamatornih posrednika, koji su predmet ovog pronalaska, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, mogu se koristiti u proizvodnji lekova za tretman i profilaksu bilo kog patološkog stanja ili oboljenja, indukovanog prekomernom neregulisanom produkcijom citokina ili inflamatornih posrednika, gde lekovi treba da sadrže efikasnu dozu navedenih inhibitora.

Ovaj pronalazak se posebno odnosi na efikasnu dozu inhibitora TNF-a, koja se može odrediti uobičajenim metodama.

Dalje, ovaj pronalazak se odnosi na farmaceutsku formulaciju koja sadrži efikasnu netoksičnu dozu ovog jedinjenja kao i farmaceutski prihvatljive nosače ili rastvore.

Priprema farmaceutskih formulacija može obuhvatati mešanje, granulisanje,

tabletiranje i ratvaranje sastojaka. Hemijski nosači mogu biti čvrsti ili tečni. Čvrsti nosači mogu biti laktoza, saharoza, talk, želatin, agar, pektin, magnezijum stearat, masne kiseline i drugo. Tečni nosači mogu biti sirupi, ulja, kao što je maslinovo ulje, suncokretovo ulje ili sojino ulje, voda i drugo. Slično, nosači mogu takodje da sadrže komponente za kontrolisano otpuštanje aktivne komponente, kao što su glicerol monostearat ili gliceril distearat. Različite forme farmaceutskih formulacija se mogu koristiti. Tako, ako je korišćen čvrst nosač, te forme mogu biti tablete, tvrde želatinozne kapsule, praškovi ili granule, koje se mogu primeniti u kapsulama peroralno (per os). Količina čvrstog nosača može varirati, ali je uglavnom od 25 mg do 1 g. Ako je korišćen tečni nosač, formulacija će biti u formi sirupa, emulzije, mekih želatinoznih kapsula, sterilnih tečnosti u vidu injekcija kao što su ampule ili bezvodene tečne suspenzije.

Jedinjenja prema ovom pronalasku se mogu primeniti per os, parenteralno, lokalno, intranazalno, intrarektalno i intravaginalano. Parenteralna primena ovde označava intravenoznu, intramuskularnu i subkutanu primenu. Pogodne formulacije ovih jedinjenja se mogu koristiti u profilaksi kao i u tretmanu inflamatornih oboljenja i stanja indukovanih prekomernom neregulisanom produkcijom citokina ili inflamatornih posrednika, pre svega TNF-a. Ona obuhvataju na primer, reumatidni artritis, reumatidnu spondilitis, osteoartritis i druga artritična patološka stanja i oboljenja, ekceme, psorijazu i druga inflamatorna stanja kože, inflamatorna oboljenja oka, Kronovu bolest, ulcerativni kolitis i astmu.

Inhibitorno delovanje ovih jedinjenja, na sekreciju TNF-a i IL-1 je odredjeno sledećimin vitroiin vivoeksperimentima: Odredjivanje sekrecije TNF-a iIL-1u humanim mononuklearnim ćelijama periferne krviin vitro

Humane mononuklearne ćelije periferne krvi (PBMC) su pripremljene iz heparinizovane cele krvi, nakon separacije PBMC na Ficoll-Paque™Plus (Amersham-Pharmacia). Za odredjivanje nivoa TNF-a, kultivisano je 3,5-5 x IO<4>

ćelija, u ukupnoj zapremini od 200 ul, u toku 18 do 24 sata, u mikrotitarskim pločama sa ravnim dnom (96 bunarčića, Falcon) u RPMI1640 medijumu, u koji je dodat 10 % FBS (Fetal Bovine Serum, Biowhittaker) prethodno inaktivisan na 56 °C/30 min, 100 jedinica/ml penicilina, 100 mg/ml streptomicina i 20 mM HEPES (GIBCO). Ćelije

su inkubirane na 37 °C u atmosferi sa 5 % CO2i 90 % vlažnosti. U negativnoj kontroli, ćelije su kultivisane samo u medijumu (NC), dok je u pozitivnoj kontroli, sekrecija TNF-a inicirana dodatkom 1 ng/ml lipopolisaharida (LPS,E. co/Zserotip0111: B4, SIGMA) (PC). Efekat testiranih supstanci na sekreciju TNF-a je ispitivan nakon njihovog dodavanja u kulturu ćelija, stimulisanih sa LPS (TS). Nivo TNF-a u ćelijskom supernatantu je odredjivan pomoću ELISA procedure, prema uputstvu proizvodjača (R&D Svstems). Osetljivost testa je bila < 3 pg/ml TNF-a . Nivo IL-1 je odredjivan analizom pod istim uslovima i sa istim brojem ćelija i pri istoj koncentraciji stimulanta, pomoću ELISA procedure (R&D Svstems). Procenat inhibicije produkcije TNF-a ili IL-1 je obračunat pomoću jednačine:

% inhibicije = [1 - (TS - NC)/(PC - NC)]<*>100.

Vrednost IC50 je definisana kao koncentracija supstance pri kojoj je inhibirano 50% produkcije TNF-a.

Jedinjenja koja su pokazivala IC5opri 20 ^iM ili nižoj koncentraciji, su smatrana aktivnim.

Odredjivanje sekrecije TNF -a iIL-1kod peritonealnih makrofaga miševain vitro

Za dobijanje peritonealnih makrofaga, mužjacima miševa, soja Balb/C, starosti od 8 do 12 nedelja, su date injekcije sa 300 ug zimosana (SIGMA), rastvorenog u fosfatnom puferu (PBS), u ukupnoj zapremini od 0,1 ml/po mišu. Nakon 24 sata, miševi su eutanizovani prema pravilniku o rukovanju laboratorijskim životinjama. Peritonealna šupljina je isprana sa sterilnim fiziološkim rastvorom (5 ml). Dobijeni peritonealni makrofagi su isprani dva puta sa sterilnim fiziološkim rastvorom i, nakon poslednjeg centrifugiranja (350 g/10 min), resuspendovani u RPMI1640, u koji je dodat 10 % FBS. Za odredjivanje sekrecije TNF-a, 5 x IO<4>ćelija/bunarčiću je kultivisano u ukupnoj zapremini od 200 ul, u toku 18 do 24 sata, u mikrotitarskim pločama sa ravnim dnom (96 bunarčića, Falcon) u RPMI 1640 medijumu, u koji je dodato 10 % FBS (Fetal Bovine Serum, Biowhittaker) inaktivisan zagrevanjem, 100 jedinica/ml penicilina, 100 mg/ml streptomicina, 20 mM HEPES i 50^M 2-merkaptoetanola (sve od GIBCO). Ćelije su inkubirane na 37 °C u atmosferi sa 5 % CO2i 90 % vlažnosti. U negativnoj kontroli, ćelije su kultivisane samo u medijumu (NC), dok je u pozitivnoj kontroli, sekrecija TNF-a, inicirana dodatkom 10 ng/ml lipopolisaharida (LPS,K coZfserotip0111: B4, SIGMA) (PC). Efekat supstanci na sekreciju TNF-a je ispitan nakon njihovog dodavanja u kulturu ćelija, stimulisanih sa LPS (TS). Nivo TNF-a i ILI u ćelijskom supernatantu je odredjivan pomoću ELISA procedure, specifične za TNF-a i ILI (R&D Svstems, Biosource). Procenat inhibicije produkcije TNF-a ili IL-1, je obračunat pomoću jednačine:

% inhibicije = [1 - (TS - NC) / (PC - NC)]<*>100.

Vrednost IC5q je definisana kao koncentracija supstance pri kojoj je inhibirano 50 % produkcije TNF-a.

Jedinjenja koja su pokazala IC50pri 10 |^M ili pri nižoj koncentraciji, su smatrana aktivnim.

In vivo modelprekomerne sekrecije TNF-a ili IL-1 indukovane sa LPS kod miševa

Sekrecija TNF-a ili IL-1, kod miševa je indukovana prema već opisanom metodu (Badger A.M. i sar., /Pharmac. Env. Therap., 1996, 279:1453-1461). Mužjaci Balb/C, starosti od 8 do 12 nedelja, u grupama od po 6 do 10 životinja, su korišćeni u testu. Životinje su tretirane p.o., bilo samo sa rastvorom (u negativnim i pozitivnim kontrolama) ili sa rastvorom supstanci, 30 minuta pre i.p. tretmana sa LPS( E. coliserotip 0111: B4, Sigma) u dozama od 1 - 25fig/po životinji. Dva sata kasnije, životinje su eutanizovane pomoću i.p. Roumpun (Bayer) i Ketanest (ParkeDavis) injekcija. Uzorak krvi svake životinje je uzeta u Vakutajner epruvete (Becton Dickinson) i odvojena je plazma, prema uputstvu proizvodjača. Nivo TNF-a u plazmi je odredjivan pomoću ELISA procedure (Biosource, R&D Systems), prema uputstvu proizvodjača. Osetljivost testa je bila < 3 pg/ml TNF-a. Nivo IL-1 je odredjivan pomoću ELISA procedure (R&D Systems). Procenat inhibicije produkcije TNF-a ili IL-1 je obračunat pomoću jednačine:

% inhibicije = [1 - (TS - NC) / (PC - NC)]<*>100.

Aktivnim su smatrana jedinjenja koja su pokazala 30 % ili više, inhibiciju produkcije TNF-a, pri dozama od 10 mg/kg.

Ispitivanja analgetičke aktivnosti praćenjem inhibicije abdominalnih grčeva

U ovom ispitivanju, bol je indukovan injekcijom sa iritantom, najčešće sa sirćetnom kiselinom, u peritonealnu šupljinu miša. Životinje reaguju sa karakterističnim abdominalnim grčevima, što je i dalo ime ispitivanju (VVrithing assay) (Collier H.O.J i sar.,Pharmac. Chemother.,1968,32:295 - 310; Fukawa K. i sar., /.Pharmacol. Međi.,1980,4:251-259; Schweizer A. i sar.,Agents Actions, 1988, 23:29-31). Ispitivanje je pogodno za odredjivanje analgetičke aktivnosti jedinjenja. Procedura: korišćeni su mužjaci Balb/C miševa (Charles River, Italy), starosti od 8 do 12 nedelja. Kontrolna grupa je dobijala metil celulozu p.o. 30 minuta pre i.p. aplikacije sirćetne kiseline u koncentraciji od 0,6 %, dok su testirane grupe dobijale standardnu (acetilsalicilna kiselina) ili test supstance u metil celulozi p.o., 30 minuta pre i.p. aplikacije 0,6 % sirćetne kiseline (zapremina 0,1 ml/10 g). Miševi su postavljeni pojedinačno pod staklena zvona i u toku 20 minuta, registrovan je broj abdominalnih grčeva za svaku životinju. Procenat inhibicije abdominalnih grčeva je obračunat prema jednačini: % inhibicije = (srednja vrednost broja abdominalnih grčeva u kontrolnoj grupi - broj abdominalnih grčeva u testiranoj grupi)/broj abdominalnih grčeva u kontrolnoj grupi<*>100.

Aktivna su jedinjenja koja pokazuju takvu analgetičku aktivnost kao i acetilsalicilna kiselina ili bolju.

In vivomodel LPS indukovanog šoka kod miševa

Mužjaci Balb/C miševa (Charles River, Italy), starosti od 8 do 12 nedelja, su korišćeni. LPS, izolovan izSerratie marcessans(Sigma, L-6136) je rastvoren u sterilnom fiziološkom rastvoru. Prva injekcija sa LPS je primenjena intradermalno, u dozi od 4^g/po mišu. 18 do 24 sata kasnije, LPS je primenjen i.v., u dozama od 90-200 ng/po mišu. Kontrolna grupa je dobila dve LPS injekcije, kako je opisano ranije. Test grupe su dobile supstance p.o., polovinu jedan sat pre svake LPS aplikacije. Posmatrano je preživljavanje nakon 24 sata.

Aktivnim su smatrane supstance kod kojih je preživljavanje, uočeno pri dozama od 30 mg/kg, bilo 40 % ili više.

Jedinjenja iz Primera 4 do 7 su pokazala aktivnost u najmanje dve ispitane analize, mada ti rezultati predstavljaju samo ilustraciju biološke aktivnosti jedinjenja i ne limitiraju pronalazak ni na koji način.

Metode za proizvodnju sa Primerima

Ovaj pronalazak je ilustrovan sledećim Primerima, koji ga ni na koji način ne limitiraju.

Primer 1

2- Metil- l, 8- dioksa- dibenzo[ <č,\\\ azulen (4)

U rastvor jedinjenja I (1,5 mmola) u benzenu (20 ml), dodata je katalitička količinap-toluensulfonske kiseline (p- TsOH) i reakciona smeša je zagrevana na temperaturi ključanja u toku 2 - 3 sata. Zatim je rastvor uparen pod sniženim pritiskom, suvi ostatak je rastvoren u smeši dihlormetana i vode i proizvod je ekstrahovan pomoću dihlormetana. Kombinovani organski ekstrakt je ispran sa zasićenim rastvorom NaHC03i, nakon sušenja preko anhidrovanog Na2S04, rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je prečišćen pomoću hromatografije na koloni sa silikagelom i izolovan je uljasti žuti proizvod.

Prema gore navedenom postupku, polazeći od jedinjenja 2, proizveden jell- hlor- 2-meui- l, 8- dioksa- dibenzo[ e,\ i\ azulen(5).

Primer 2

a)1, 8- Dioksa- dibenzo [ e, h] azuJen- 2- karbaldehid (6)

U rastvor jedinjenja 4 (0,4 mmola) u tetrahlormetanu (10 ml), dodat je A^rom-sukcinimid (NBS, 0,6 mmola) i katalitička količina benzoil peroksida. Reakciona smeša je mešana uz zagrevanje na temperaturi ključanja, u toku 1 - 3 sata i zatim je ohladjena do sobne temperature, nastali precipitat je filtriran i filtrat je uparen pod sniženim pritiskom. Suvi ostatak je rastvoren u smeši etilacetata i vode a organski proizvod je ekstrahovan pomoću etilacetata. Prečišćavanjem sirovog proizvoda na koloni sa silikagelom, dobijen je uljasti svetio žuti proizvod.

b)11- Hlor- l, 8- dioksa- dibenzo [ e, h] azulen- 2- karbaJdehld (7)

U rastvor jedinjenja 5 (3,9 mmola) u sirćetnoj kiselini (10 ml), dodat je olovo

tetraacetat (14 mmola) i reakciona smeša je zagrevana na temperaturi ključanja u toku 2 - 3 sata. Rastvarač je zatim uparen i suvi ostatak je rastvoren u smeši etilacetata i vode. Organski proizvod je ekstrahovan sa etilacetatom. Nakon sušenja organskog ekstrakta, preko anhidrovanog natrij um sulfata i uparavanjem rastvarača, sirovi proizvod je prečišćen na koloni sa silikagelom i izolovan je uljasti proizvod.

Primer 3

( 1, 8- Dioksa- dibenzo[ e, h] azulen- 2 - il)- metanol(8)

U suspenziju sa LiAlH4(90 mg) u dietiletru (10 ml), dodat je etarski rastvor jedinjenja 6 (0,34 mmola u 10 ml). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi u toku 1-2 sata. Višak je hidrogenovan dodatkom male količine smeše dietiletra i vode i nastali beli precipitat je odfiltriran i ispran sa dietiletrom. Nakon sušenja preko anhidrovanog Na2S04, filtratje uparen i dobijeni uljani proizvod je korišćen u daljim fazama sinteze, bez dodatnog prečišćavanja.

Prema gore navedenom postupku, reagovanjem jedinjenja 7 sa LiAlH4u dietiletru, proizveden jealkohol JJ- hlord, S- dioksa- dibenzo[ e, h] azuIen- 2- iJ)- metanoJ (9).

Primer 4

[ 3-{ l, 8- Dioksa- dibenzo[ e^] azulen- 2- ilmetoksi)- propil]- dimetil-

( I;X= 0, Y=Z = Hr& = ( CH^( CHJ& CHJ

U rastvor sa 3-dimetilaminopropilhlorid-hidrohloridom (1,6 mmola) u 50 % natrijum hidroksidu (5 ml), dodat je benziltrietilamonijum hlorid (katalitička količina) i rastvor alkohola 8 (0,16 mmola) u toluenu (10 ml). Reakciona smeša je zagrevana uz snažno mešanje na temperaturi ključanja u toku 3 - 4 sata. Zatim je ohladjena do sobne temperature, rastvorena sa vodom i ekstrahovana sa dihlormetanom. Organski ekstrakt je ispran sa vodom, osušen preko anhidrovanog Na2S04i uparen pod sniženim pritiskom. Nakon prečišćavanja uparenog ostatka pomoću hromatografije na koloni, izolovan je uljani proizovod;

<*>H NMR (ppm, CDC13): 2,04 (m, 2H); 2,53 (s, 6H); 2,76 (m, 2H); 3,69 (m, 2H); 4,59 (s, 2H); 6,75 (s, IH); 7,19-7,65 (m, 8H);

MS (73/9:350,1 [ MH<\>\

Primer 5

[ 2-( ll- Hlor- l, S- dioksa- dibenzc{ e, h] azulen- 2- ilmetoksi)- eW]- dimetil- a^

( I;X= 0, Y=HrZ = 11- C1, R1 = ( CH3) 2N( CH2) 2OCH2)

U rastvor sa 2-dimetilaminoetilhlorid-hidrohloridom (5,2 mmola) u 50 % natrijum hidroksidu (10 ml), dodat je benziltrietilamonijumhlorid (katalitička količina) i rastvor alkohola 9 (0,52 mmola) u toluenu (10 ml). Reakciona smeša je zagrevana uz snažno mešanje na temperaturi ključanja, u toku 3-4 sata. Zatim je ohladjena do sobne temperature, rastvorena sa vodom i ekstrahovana sa dihlormetanom. Organski ekstrakt je ispran sa vodom, osušen preko anhidrovanog Na2S04i rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom. Nakon prečišćavanja uparenog ostatka, pomoću hromatografije na koloni, izolovan je uljani proizvod;

MS (/77/4:370,4 [ MH<\>\

Primer 6

[ 3-( ll- Hlor- l,& dioksa- dihenzo[ eM] azulen- 2- ilmetoksi)- propilJ- dimeW- awin

(I; X=0,Y=H, Z = 11- ClR<1>= ( CHJzNiCHJsOCHz)

Pomoću reakcije alkohola 9 (0,52 mmola) i 3-dimetilaminopropilhlorid-hidrohlorida (4,7 mmola), prema postupku opisanom u Primeru 5, dobijen je uljani proizovod.

MS (/77/4:384,4 [ MH\\

Primer 7

3-{ ll- Hlor- l, 8- dioksa- dibenzc{ erf] azulen- 2- ilmetoksi)- propilamin

(I; X= 0, Y=H, Z= 11- Cl, R1 = H^( CHJdOCH£

Pomoću reakcije alkohola 9 (0,52 mmola) i 3-aminopropilhlorid-hidrohlorida (6,5 mmola), prema postupku opisanom u Primeru 5, dobijen je uljani proizvod.

MS (777/4:356,3 [ MB<]>\

Proizvodnja polaznih jedinjenja

11-( 2- Okso- propil)- llH - dibenzo[ b, f[ oksepin- 10- on (1)

U rstvor sallH- dibenzo[ b, f] oksepin- 10- on(7,14 mmola) u DMSO (15 ml), dodat je NaH (60 % disperzija u mineralnom ulju, 0,5 g). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi do prestanka izdvajanja vodonika (30 - 60 min), nakon čega je dodat hlor-aceton (25,3 mmola). Nakon mešanja, u toku 3 sata na sobnoj temperaturi, dodata je manja količina vode (u cilju razgradnje viška hidrida) u reakcionu smešu i organski proizvod je ekstrahovan sa dihlormetanom. Nakon sušenja na anhidrovanom natrijum sulfatu, kombinovani organski ekstrakt je uparen pod sniženim pritiskom. Nakon prečišćavanja sirovog proizvoda pomoću hromatografije na koloni sa silikagelom, izolovan je uljani, svetio žuti proizvod.

<*>H NMR (ppm, CDC13): 2,33 (s, 3H); 2,84-2,91 (dd, IH); 3,64-3,80 (m, IH); 4,93 (dd, IH); 7,07-7,99 (m, 8H); MS(777/4:267[ MH<\>\

Prema opisanim postupcima, polazeći od8- hlor- llH- dibenzo[ b, l\ oksepin- 10- on,proizveden je8- hlor- ll-( 2- okso- propil)- llH- dibenzo\ b, f\ oksepin- 10- on(2);

<*>H NMR (ppm, CDCI3): 2,36 (s, 3H); 2,85-2,92 (dd, IH); 3,67-3,81 (m, IH); 4,87-4,92 (m, IH); 7,07-7,93 (m, 7H);

MS (/77/4:301 [M//]+;

i polazeći odHH- dibenzo\ b, 1\ itepin- lO- on, proizveden je ll-( 2- oksopropil)- HH-dibenzo[ b,^ itepin- 10- on(3);

MS (777/4:282,9 [ MH<\>\

Claims

1. Jedinjenje formule I naznačeno time da X može biti CH2ili heteroatom kao što su 0, S, S(=0), S(=0)2, ili NR<a>, gde je Ravodonik ili protekciona grupa; Y i Z, nezavisno jedan od drugog, označavaju jedan ili više identičnih ili različitih supstituenata vezanih za bilo koji dostupan ugljenikov atom i mogu biti vodonik, halogen, CrC4 alkil, C2-C4alkenil, C2-C4alkinil, halo-CrC4alkil, hidroksi, C1-C4alkoksi, trifluormetoksi, CrC4alkanoil, amino, amino-Ci-C4alkil, C1-C4alkilamino, A<i>(C1-C4-alkil)amino, iV,YV-di(Ci-C4-alkil)amino, tiol, CrC4 alkiltio, sulfonil, CrC4 alkilsulfonil, sulfinil, CrC4alkilsulfinil, karboksi, C1-C4alkoksikarbonil, cijano, nitro; R<1>može biti CHO ili jedan opciono supstituisan CrC7alkil; kao i njegova farmaceutski prihvatljiva so i rastvor.

2. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time da X predstavlja 0.

3. Jedinjenje prema zahtevu 2, naznačeno time da Y predstavlja H i Z predstavlja H ili Cl.

4. Jedinjenje prema zahtevu 3, naznačeno time da R<1>predstavlja CH3, CHO, CH2OH.

5. Jedinjenje formule I naznačeno time da X može biti CH2ili hetero atom kao što su 0, S, S(=0), S(=0)2, ili NR<a>, gde je R<a>vodonik ili protekciona grupa; Y i Z, nezavisno jedan od drugog, označavaju jedan ili više identičnih ili različitih supstituenata vezanih za bilo koji dostupan ugljenikov atom i mogu biti vodonik, halogen, CrC4 alkil, C2-C4alkenil, C2-C4alkinil, halo-C!-C4alkil, hidroksi, CrC4 alkoksi, trifluormetoksi, Ci-C4alkanoil, amino, amino-Ci-C4alkil, CrC4 alkilamino, A^CpC^allitl) amino, A^A^diCC^C^aMl) amino, tiol, Cr-C4alkiltio, sulfonil, CrC4 alkilsulfonil, sulfinil, CrC4 alkilsulfinil, karboksi, Cr-C4alkoksikarbonil, cijano, nitro; R<1>predstavlja supstituenta formule II gde R<2>i R<3>, istovremeno ili nezavisno jedan od drugog, mogu biti vodonik, C1-C4alkil, aril ili zajedno sa N imaju značenje da su opciono supstituisani heterocikl ili heteroaril; m i n predstavljaju jedan ceo broj od 0 do 3; Qli Q2predstavljaju, nezavisno jedan od drugog, kiseonik, sumpor ili grupe: gde supstituenti yii y2, nezavisno jedan od drugog, mogu biti vodonik, halogen, jedan opciono supstituisan C1-C4alkil ili aril, hidroksi, C1-C4alkoksi, C1-C4alkanoil, tiol,CyC4alkiltio, sulfonil, C4-C4alkilsulfonil, sulfinil, C1-C4alkilsulfinil, cijano, nitro ili zajedno formiraju karbonilnu ili imino grupu; kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli i rastvori.

6. Jedinjenje prema zahtevu 5, naznačeno time da X predstavlja 0.

7. Jedinjenje prema zahtevu 6, naznačeno time da Y predstavlja H i da Z predstavlja H ili Cl.

8. Jedinjenje i so, prema zahtevu 7, naznačeno time da simbol m ima značenje 1, Qipredstavlja 0, n predstavlja 1 ili 2, Q2predstavlja CH2i R<2>i R<3>predstavljaju H ili CH3.

9. Odabrana jedinjenja prema zahtevu 4:2- metil- l, 8- dioksa- dibenzo[ e, h] azulenll- hlor- 2- metil- l, 8- dioksa- dibenzo[ e ,h] azulen1, 8- dioksa- dibenzo [ e, h] sizulen- 2- karbaldehid11- hlor- 1, 8- dioksa- dibenzo [ e, h] azulen- 2- karbaldehid ( 1, 8- dioksa- dibenzo[ e, h] azulen- 2- il)- metanol ( 11- hlor- l, 8- dloksa- dibenzo[ e, h] azulen- 2- il)- metanol

10. Odabrana jedinjenja i soli prema zahtevu 8:[ 3-{ l, 8- Dioksa- dibenzo[ e, h] azulen- 2- ilmetoksi)- propil]- dimetil- amin[ 2- ( 11- Hlor- l 8- dioksa- dibenzo[ e, h] azulen- 2- ilmetoksi)- etil]- dimetil- amin[ 3-( ll- Hlor- l, 8- dioksa- dibenzo[ e^] azulen- 2- ilmetoksi)- propil]- dimetil- an^ 3-( ll- Hlor- l, 8- dioksa- dibenzo[ e, h] azulen- 2- ilmetoksi)- propilamin

11. Postupak za proizvodnju jedinjenja formule I gde X može biti CH2ili heteroatom kao što su 0, S, S (=0), S (=0)2, ili NR<a>, gde je Ravodonik ili protekciona grupa; Y i Z, nezavisno jedan od drugog, označavaju jedan ili više identičnih ili različitih supstituenata vezanih za bilo koji dostupan ugljenikov atom i mogu biti vodonik, halogen, CrC4 alkil,C^C^alkenil,C^ C^alkinil, halo-CrC4alkil, hidroksi, C1- C4 alkoksi, trifluormetoksi, CrC4 alkanoil, amino, amino-C1-C4alkil, CrC4alkilamino, iV-(CrC4-arkir)amino, A^A^diCCrC^alkil)amino, tiol, Ci-C4alkiltio, sulfonil, Cr-C4alkilsulfonil, sulfinil, C1-C4alkilsulfinil, karboksi, C1-C4alkoksikarbonil, cijano, nitro; R<1>može biti CHO, jedan opciono supstituisan CrC7alkil ili supstituent formule II gde R<2>i R<3>, istovremeno ili nezavisno jedan od drugog, mogu biti vodonik, CrC4 alkil, aril ili zajedno sa N imaju značenje da su opciono supstituisani heterocikl ili heteroaril; m i n predstavljaju jedan ceo broj od 0 do 3; Qli Q2predstavljaju, nezavisno jedan od drugog, kiseonik, sumpor ili grupe: gde supstituenti Yii y2, nezavisno jedan od drugog, mogu biti vodonik, halogen, jedan opciono supstituisan CrC4alkil ili aril, hidroksi, C!-C4alkoksi, CrC4alkanoil, tiol, Cy C4alkiltio, sulfonil, CrC4 alkilsulfonil, sulfinil, CrC4 alkilsulfinil, cijano, nitro ili zajedno formiraju karbonilnu ili imino grupu; kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli i rastvori. naznačeno time da postupci za proizvodnju obuhvataju: a) ciklizaciju jedinjenja formule III: b) za jedinjenja formule I, gde Qi ima značenje da je -0-, reakciju alkohola formule IV: sa jedinjenjima formule V: gde L<1>ima značenje da je odlazeća grupa; c) za jedinjenja formule I, gde Qiima značenje daje -0-, -NH-, -S ili - C=C-, reakciju jedinjenja formule IVa: gde L ima značenje daje odlazeća grupa; sa jedinjenjima formule Va: d) za jedinjenja formule I, gde Qiima značenje daje -0-, -NH- ili -S-, reakcija jedinjenja formule IVb: sa jedinjenjima formule V, gde L<1>ima značenje da je odlazeća grupa; e) za jedinjenja formule I, gde Qiima značenje daje -C=C-, reakcija jedinjenja formule IVb, gde Qiima značenje daje karbonil, sa fosfornim ilidima.

12. Korišćenje jedinjenja formule I, prema zahtevu 7 kao intermedijera za proizvodnju novih jedinjenja klase 1-oksa-dibenzoazulena sa antiinflamatornim delovanjem.

13. Korišćenje jedinjenja formule I, prema zahtevu 5, kao inhibitora produkcije citokina ili inflamatornih posrednika za tretman i profilaksu bilo kog patološkog stanja ili oboljenja indukovanih prekomernom neregulisanom produkcijom citokina ili inflamatornih posrednika pomoću primene netoksičnih doza pogodnih farmaceutskih preparata, peroralno, parenteralno ili lokalno.