RS67539B1 - Pločasti panel i površinska obloga koja je konstruisana većim brojem susednih pločastih panela - Google Patents

Description

[0001] Predmetni pronalazak odnosi se na pločasti panel. Pronalazak se dalje odnosi na površinsku oblogu, posebno za podno, plafonsko ili zidno oblaganje površina, koja je izgrađena od većeg broja susednih, poželjno međusobno povezanih, pločastih panela.

[0003] Kao alternativa tradicionalnom postupku pokrivanja površine pločicama nanošenjem sloja cementa na površinu na koju se pločice postavljaju i fiksiraju, u tehnici je predloženo da se jedna ili više pločica zalepi na gornju stranu noseće ploče i da se veći broj takvih pločastih panela zalepi na površinu tako da se pokrivanje susednim pločastim panelima može postići na drugačiji i praktičan način.

[0005] Nakon što je takva površinska obloga konstruisana od većeg broja susednih pločastih panela, uobičajeno je da se praznine između susednih pločastih panela popune fugom, tako da se postiže utisak tradicionalne obloge napravljene od pločica.

[0007] Pločasti panel se sastoji od noseće ploče koja je u suštini ravna i ima gornju stranu na koju su adhezivom zalepljene jedna ili više pločica. Noseća ploča je napravljena od drugačijeg materijala u odnosu na jednu ili više pločica, tako da su i noseća ploča i pločice dobro prilagođene da ispune različite zahteve koji se primenjuju na oba dela pločastog panela.

[0009] [0005] US2019/0368204 opisuje kompozitnu ploču i postupak za njenu proizvodnju, pri čemu kompozitna ploča uključuje sloj osnovnog materijala, koji čini deo za negu kompozitne ploče; i sloj protiv habanja, koji pokriva i pričvršćuje se na sloj osnovnog materijala, a koji uključuje pričvršćivače na svojim stranama, a kada su najmanje dve kompozitne ploče spojene zajedno, pričvršćivači se mogu spojiti jedni sa drugima da bi se kompozitne ploče relativno fiksirale. US2006/0154015 opisuje modularni sklop pločastog panela, koji ima u suštini krutu podlogu, najmanje jedan sloj zaptivača i najmanje jednu kamenu, keramičku ili porcelansku pločicu. Donja površina prvog sloja zaptivača je zalepljena za gornju površinu podloge, a gornja površina drugog sloja zaptivača je zalepljena za donju površinu podloge. Pločica je zalepljena za najmanje deo gornje površine prvog sloja zaptivača. US2015/0360443 opisuje podnu ploču koja se sastoji od penaste cementne ploče, koja sadrži najmanje penasti cementni sloj, gornju ploču pričvršćenu za gornju površinu penaste cementne ploče i donju ploču pričvršćenu za donju površinu penaste cementne ploče, a penasti cementni sloj je konfigurisan tako da sloj obuhvata poroznu očvrsnutu cementnu fazu i vlakna dispergovana u fazi, i da sloj ima debljinu u rasponu od 12 do 30 mm i specifičnu težinu u rasponu od 0,8 do 1,5. US2020/0011071 opisuje podni element za formiranje podne obloge, pri čemu podni element obuhvata dekorativni sloj napravljen od keramičkog materijala i noseći sloj postavljen ispod ovog dekorativnog sloja, pri čemu noseći sloj obuhvata ivice opremljene spojnim elementima konfigurisanim da omoguće mehaničko spajanje sa spojnim elementima susednog podnog elementa i pri čemu podni element obuhvata međusloj, koji ima smolni materijal koji prožima donju površinu dekorativnog sloja.

[0011] Problem koji se javlja pri korišćenju pločastih panela u praksi jeste taj što sama noseća ploča ima specifičnu dimenzionalnu stabilnost u datom rasponu temperature i vlažnosti, a ta svojstva se mogu značajno razlikovati od odgovarajućih svojstava plociča, koje prianjaju na noseću ploču. Očigledno je da takve razlike proizilaze iz činjenice da je noseća ploča napravljena od materijala koji se razlikuje od same pločice.

[0013] Shodno tome, adheziv koji lepi pločicu na noseću ploču je pod značajnim naprezanjem kada je pločasti panel izložena ciklusima variranja temperature i vlažnosti, kao što se, na primer, dešava kada se koristi u kupatilima, kuhinjama, na terasama ili u (zimskim) baštama. Kao rezultat ovog ponavljajućeg naprezanja adheziva, lepljiva veza između pločice i noseće ploče može se oštetiti i na kraju otkazati, tako da se pločica odvoji od noseće ploče.

[0014] Cilj predmetnog pronalaska je da se smanji ili eliminiše rizik od odvajanja pločice od noseće ploče kada je izložena ciklusima variranja temperature i vlažnosti.

[0016] [0008] Pronalazak, prema prvom aspektu, postiže gore navedeni cilj obezbeđivanjem pločastog panela, posebno dekorativnog pločastog panela, koji obuhvata noseću ploču, koja je u suštini ravna i ima gornju stranu na koju su jedna ili više pločica, posebno jedna ili više dekorativnih pločica, zalepljene adhezivom, pri čemu je noseća ploča napravljena od materijala koji je drugačiji od materijala od koga su napravljene jedna ili više pločica, i pri čemu adheziv prodire u gornju stranu (gornju površinu) noseće ploče, i pri čemu gornja strana noseće ploče obuhvata udubljenu strukturu, poželjno poroznu strukturu, u kojoj je adheziv prisutan. Poželjno je da se adheziv nanosi kao kontinuirani sloj. Poželjno je da adheziv pokriva najmanje 75%, a još poželjnije praktično celu, kontaktnu površinu između noseće ploče i najmanje jedne pločice postavljene na vrhu date noseće ploče.

[0018] Udubljena struktura omogućava povećanje efektivne površine gornje strane noseće ploče na koju se adheziv lepi. Štaviše, prianjanje je efikasno u različitim pravcima nego sa samo ravnim slojem adheziva između pločice i noseće ploče. Na ovaj način, udubljena struktura osigurava da je adheziv dobro usidren na noseću ploču, što smanjuje rizik od odvajanja adheziva od noseće ploče, posebno kada je adheziv izložen naprezanju tokom ciklusa variranja temperature i vlažnosti.

[0020] Štaviše, gornja strana ploče sadrži pore, pri čemu adheziv prodire kroz te pore barem delimično.

[0022] Pore mogu biti prisutne tako što je gornja strana noseće ploče napravljena od poroznog materijala, kao što je pena, posebno pena otvorenih ćelija, ili se pore mogu formirati daljom (mehaničkom i/ili hemijskom) obradom gornje strane noseće ploče. Pore će omogućiti adhezivu da prodre u barem gornji sloj ispod gornje površine (gornje strane), tako da je adheziv dobro usidren unutar gornjeg sloja noseće ploče. Obično, barem deo pora noseće ploče, koji se povezuje sa gornjom stranom noseće ploče, su pore u obliku kanala, u kojima adheziv može da teče i da se stvrdne kako bi se ostvarila (vrsta) spojne strukture s pipcima.

[0024] Adheziv (takođe) prodire u donju stranu najmanje jedne pločice. U tom cilju, najmanje jedna pločica obuhvata udubljenu strukturu barem delimično definisanu porama prisutnim na donjoj strani date najmanje jedne pločice, pri čemu su date pore barem delimično ispunjene adhezivom.

[0026] [0013] Poroznost gornje strane noseće ploče je najmanje 4 puta, poželjno manje od 12 puta, veća od poroznosti donje strane najmanje jedne pločice. Najmanje jedna pločica, a poželjno svaka pločica, ima poroznost između 0,1% i 10%, poželjno između 2% i 8%, na primer 6%. Gorenavedeni rasponi i vrednosti

[0027] prividne poroznosti obezbeđuju optimalnu ravnotežu između u suštini mehaničkih svojstava dekorativnog sloja i njegove propustljivosti smole, čime se optimizuje otpornost na udar. Poželjno je da poroznost noseće ploče bude između 40 i 60%, poželjno između 45 i 55%. Visok stepen poroznosti olakšava protok (tečnog) adheziva u gornju stranu noseće ploče. Štaviše, ova relativno visoka poroznost obično dovodi do relativno niske gustine, poželjno manje od 900 kg/m<3>. Da bi se nosećoj ploči obezbedila dovoljna čvrstoća, gustina je poželjno između 600 i 900 kg/m<3>.

[0029] Poželjno je da adheziv ima viskoznost na 20°C ispod 950 Pas, poželjnije ispod 750 Pas, najpoželjnije ispod 550 Pas. Ovde se pod viskoznošću podrazumeva viskoznost neočvrslog adheziva, na primer, viskoznost smeše dve komponente pre završetka očvršćavanja. Utvrđeno je da ako je adheziv u početku dovoljno tečan, tokom njegove primene, može efikasno da prodre u pore na gornjoj strani noseće ploče, a poželjno i u pore na donjoj strani najmanje jedne pločice, što značajno poboljšava vezivanje između noseće ploče i pločice(a). Površinska gustina adheziva je najmanje 150 g/m<2>, poželjno najmanje 250 g/m<2>. Takva količina adheziva je obično dovoljna da potpuno prodre u površinske pore gornje strane noseće ploče, a poželjno i u površinske pore donje strane najmanje jedne pločice. Generalno, dimenzionalna stabilnost pločice biće relativno visoka, što znači da se dimenzije pločice neće mnogo menjati tokom ciklusa variranja temperature i vlažnosti, dok dimenzije noseće ploče mogu značajno da variraju. Stoga je posebno efikasno poboljšati sidrenje (prianjanja) adheziva na noseću ploču, kao što je predloženo pronalaskom.

[0031] U primerima, jedna ili više pločica su napravljene od u suštini mineralnog materijala ili mineralnog kompozitnog materijala.

[0033] Ovi materijali su najpogodniji za obezbeđivanje vizuelnog izgleda tradicionalnih pločica i obično se biraju iz grupe koja se sastoji od prirodnog kamena koji se može seći, mermera, betona, krečnjaka, granita, škriljca i stakla.

[0035] Prema pronalasku, jedna ili više pločica su napravljene od keramike.

[0036] Posebno su poželjni keramički materijali tipa izabranog iz grupe koja se sastoji od monocuttura keramike, monoporosa keramike, porcelanske keramike ili višeslojno livene keramike.

[0038] Kod pločica prema predmetnom pronalasku, dalje je poželjno da jedna ili više pločica imaju tvrdoću po Mosovoj skali veću od 3, a poželjno je da imaju modul lomljivosti veći od 10 N/mm<2>, još poželjnije veći od 30 N/mm<2>.

[0040] Kao takva, pločica na pločastim panelima ima slična svojstva tvrdoće kao i tradicionalna pločica.

[0042] Prema predmetnom pronalasku, poroznost udubljene strukture, posebno pene (otvorenih ćelija), ima postepeno povećanje kao što se vidi u pravcu debljine. Poroznost udubljene strukture se povećava u pravcu debljine, pri čemu donji deo udubljene strukture, postavljen na rastojanju od gornje pločice (pločica), poželjno ima relativno nisku poroznost, dok gornji deo, koji formira gornju površinu noseće ploče (okrenut ka pločici (pločicama)), ima relativno visoku poroznost. Takva postepena promena poroznosti, kao što se vidi u pravcu debljine, ima prednost s jedne strane da (tečni) adheziv može relativno lako da teče u (otvorenu) poroznu, udubljenu strukturu, a potom i u razgranate kanale prisutne u donjem delu udubljene strukture, uz istovremeno održavanje dovoljne krutosti u samoj nosećoj ploči.

[0044] Dakle, adheziv će postići adhezivnu interakciju sa nosećom pločom zahvaljujući interakciji i sa makroskopskim udubljenjima (ako ih ima) i mikroskopskim porama. Ova kombinacija ovih različitih vrsta adhezivne interakcije poboljšava prijanjanje između pločice i noseće ploče.

[0046] Štaviše, poželjno je da kod pločica prema pronalasku udubljena struktura obuhvata reljefnu strukturu.

[0048] [0024] Reljefna struktura je uglavnom formirana od udubljenja i/ili izbočina, koje se mogu oblikovati na različite načine. Na primer, udubljenja i/ili izbočine mogu biti linearnog oblika, kao što su žlebovi i/ili nasipi prisutni na gornjoj strani noseće ploče, koji se mogu npr. pružati od jedne strane do suprotne strane noseće ploče, ili koji se mogu npr. pružati samo unutar zone gornje strane noseće ploče, koja će biti pokrivena jednom ili više pločica. Kao varijanta toga, gornja strana noseće ploče može da ima talasastu ili naboranu gornju površinu. Alternativno, udubljenja se mogu formirati na nosećoj ploči raspoređenim obrascem izolovanih struktura, kao što je veći broj udubljenja na gornjoj strani noseće ploče. Takođe, izbočine ili ispupčenja mogu biti prisutne na gornjoj strani noseće ploče, koje formiraju izolovane izbočine.

[0050] Različite pogodne tehnike mogu se koristiti za formiranje reljefne strukture na gornjoj strani noseće ploče prema pronalasku, a te tehnike uključuju ekstruziju, presovanje, (3D) štampanje, nagrizanje, utiskivanje, glodanje i/ili sečenje.

[0052] Dalje je poželjno kod pločastog panela prema pronalasku da gornja strana noseće ploče, a poželjno i noseća ploča u celini, bude napravljena od ekstrudiranog materijala.

[0054] Osim što je korisna tehnika za formiranje u suštini ravne noseće ploče, noseće ploče napravljene ekstruzijom dodatno pokazuju odgovarajući stepen izotropnog ponašanja, što je korisno s obzirom na predviđenu funkcionalnost noseće ploče.

[0056] Possebno je poželjno kod pločastog panela prema pronalasku da najmanje gornja strana noseće ploče, a poželjno i noseća ploča u celini, bude napravljena od vodoodbojnog materijala.

[0058] Kao takva, noseća ploča u celini ima relativno nisku higroskopsku vrednost, što poboljšava dimenzionalnu stabilnost noseće ploče kada je izložena ciklusima variranja temperature i vlažnosti. Posledično, smanjuje se količina naprezanja na adhezivnom sloju pločice tokom ciklusa variranja temperature i vlažnosti.

[0060] U uporednim primerima, barem gornja strana noseće ploče, a poželjno noseća ploča u celini, sadrži kompozitni materijal od drvenih vlakana i smole, posebno MDF ili HDF kompozitni materijal.

[0061] Ovaj materijal se pokazao kao veoma pogodan u odnosu na potrebna svojstva za noseću ploču.

[0063] Pogodna smola je, na primer, fenol-formaldehidna smola koja ima odnos formaldehida i fenola koji je najmanje 1. Obično, barem deo drvenih vlakana ima prosečnu dužinu manju od 5 mm, poželjno manju od 2,5 mm, a još poželjnije manju od 1 mm.

[0065] U primerima, najmanje gornja strana noseće ploče, a poželjno noseća ploča u celini, sadrži najmanje 50 tež. % kompozitnog materijala.

[0067] Kompozitni materijal može dodatno da sadrži drvena vlakna, koja su obložena vodoodbojnim premazom. Vodoodbojni premaz dodatno smanjuje higroskopnost drvenih vlakana, a samim tim i noseće ploče.

[0069] Kod pločicastog panela prema pronalasku, najmanje gornja strana noseće ploče, a poželjno i noseća ploča u celini, sadrži u suštini mineralni materijal ili mineralni kompozitni materijal, kao što je magnezijum oksidni materijal ili kalcijum karbonat.

[0071] Ovaj materijal se pokazao kao veoma pogodan u odnosu na potrebna svojstva za noseću ploču.

[0073] Kako je ovde poželjno, najmanje gornja strana noseće ploče, a poželjno noseća ploča u celini, sadrži najmanje 50 tež. % u suštini mineralnog materijala ili mineralnog kompozitnog materijala.

[0075] Međutim, drugi materijali, poput termoplastičnih materijala, kao što je PVC, koji opciono može biti penast, mogu se koristiti za barem delimično sastavljanje noseće ploče. Noseća ploča može se sastojati od jednog sloja ili od više slojeva. Noseća ploča može da obuhvata najmanje jedan sloj za ojačanje, kao što je sloj staklenih vlakana.

[0077] [0039] U poželjnoj realizaciji pločastog panela prema pronalasku, bočne ivice noseće ploče su opremljene spojnim profilima, koji su napravljeni od elastičnog materijala koji je poželjno vodoodbojan i koji su projektovani da međusobno povežu dve susedne pločice.

[0079] Zahvaljujući spojnim profilima, veći broj pločastih panela može se postaviti i efikasno instalirati kako bi se stvorila površinska obloga, koja je pravilno postavljena i formira stabilnu konstrukciju u celini.

[0081] U tom pogledu je dodatno poželjno kada noseća ploča ima linearne bočne ivice, a suprotne bočne ivice noseće ploče su opremljene prvim i drugim spojnim profilom, koji su projektovani da međusobno povežu dva susedna pločasta panela.

[0083] Spojni profili su projektovani da međusobno povežu dva susedna pločasta panela, spajanjem bočnih ivica dva susedna panela jedne sa drugom. Na primer, prvi i drugi spojni profil su odgovarajući profil sa jezičkom i žlebom, što omogućava međusobno povezivanje dva panela horizontalnim pomeranjem jednog u drugog profila sa jezičkom i žlebom.

[0085] Poželjno je da prvi spojni profil obuhvata:

[0087] jezičak okrenut nagore;

[0088] barem jednu bočnu stranu okrenutu nagore, koja je na rastojanju od jezička okrenutog nagore,

[0089] žleb okrenut nagore formiran između jezička okrenutog nagore i bočne strane okrenute nagore, pri čemu je žleb prilagođen da prihvati barem deo jezička okrenutog nadole drugog spojnog profila susednog panela, i

[0090] najmanje jedan prvi element za zaključavanje, poželjno postavljen na udaljenoj strani jezička okrenutog nagore, koji je okrenut od bočne strane okrenute nagore, i pri čemu drugi spojni profil poželjno obuhvata:

[0091] prvi jezičak okrenut nadole,

[0092] barem jednu prvu bočnu stranu okrenutu nadole, koja je na rastojanju od jezička okrenutog nadole,

[0093] žleb okrenut nadole formiran između jezička okrenutog nadole i bočne strane okrenute nadole, pri čemu je žleb prilagođen da prihvati barem deo jezička okrenutog nagore prvog spojnog profila susednog panela, i

[0094] najmanje jedan drugi element za zaključavanje prilagođen za sadejstvo sa prvim elementom za zaključavanje susednog panela, pri čemu je dati drugi element za zaključavanje poželjno postavljen na bočnoj strani okrenutoj nadole.

[0095] Poželjno je da prvi element za zaključavanje obuhvata ispupčenje i/ili udubljenje, a pri čemu drugi element za zaključavanje obuhvata ispupčenje i/ili udubljenje. Ispupčenje je obično prilagođeno da ga barem delimično prihvati udubljenje susednog spojenog panela radi ostvarivanja zaključanog spoja, poželjno vertikalno zaključanog spoja. Takođe je zamislivo da prvi element za zaključavanje i drugi element za zaključavanje nisu formirani kombinacijom ispupčenja i udubljenja, već drugom kombinacijom profilisanih površina koje deluju zajedno i/ili kontaktnih površina sa visokim trenjem. U ovoj poslednjoj realizaciji, najmanje jedan element za zaključavanje prvog elementa za zaključavanje i drugog elementa za zaključavanje može se formirati od (ravne ili drugačije oblikovane) kontaktne površine sastavljene od, opciono odvojenog, plastičnog materijala konfigurisanog da generiše trenje sa drugim elementom za zaključavanje drugog panela u zakačenom (spojenom) stanju. Primeri plastike pogodne za generisanje trenja uključuju:

[0097] Acetal (POM), krut i jak sa dobrom otpornošću na istezanje. Ima nizak koeficijent trenja, ostaje stabilan na visokim temperaturama i nudi dobru otpornost na toplu vodu;

[0098] Najlon (PA), koji apsorbuje više vlage od većine polimera, pri čemu se čvrstoća na udar i opšta svojstva apsorpcije energije zapravo poboljšavaju kako apsorbuje vlagu. Najloni, takođe, imaju nizak koeficijent trenja, dobra električna svojstva i dobru hemijsku otpornost;

[0099] Poliftalamid (PPA). Ovaj visokokvalitetni najlon ima poboljšanu otpornost na temperature i manju apsorpciju vlage. Takođe ima dobru hemijsku otpornost;

[0100] Polietereterketon (PEEK), termoplastika za visoke temperature sa dobrom hemijskom otpornošću i otpornošću na plamen u kombinaciji sa visokom čvrstoćom. PEEK je omiljen u vazduhoplovnoj industriji;

[0101] Polifenilen sulfid (PPS), koji nudi balans svojstava, uključujući hemijsku i otpornost na visoke temperature, otpornost na plamen, sposobnost tečenja, dimenzionalnu stabilnost i dobra električna svojstva;

[0102] Polibutilen tereftalat (PBT), koji je dimenzionalno stabilan i ima visoku otpornost na toplotu i hemikalije, sa dobrim električnim svojstvima;

[0105] 1

[0106] Termoplastični poliimid (TPI) je po svojoj prirodi otporan na plamen sa dobrim fizičkim, hemijskim i otpornim svojstvima na habanje.

[0107] Polikarbonat (PC), koji ima dobru čvrstoću na udar, visoku otpornost na toplotu i dobru dimenzionalnu stabilnost. PC, takođe, ima dobra električna svojstva i stabilan je u vodi i mineralnim ili organskim kiselinama; i

[0108] Polieterimid (PEI), koji održava čvrstoću i krutost na povišenim temperaturama. Takođe, ima dobru dugoročnu otpornost na toplotu, dimenzionalnu stabilnost, inherentnu otpornost na plamen i otpornost na ugljovodonike, alkohole i halogenovane rastvarače.

[0109] Može se zamisliti da su prvi spojni profil i drugi spojni profil konfigurisani tako da u spojenom stanju postoji prednaprezanje, koje pritiska spojene panele na odgovarajućim ivicama jednog prema drugom, pri čemu se ovo poželjno vrši primenom preklapajućih kontura prvog spojnog profila i drugog spojnog profila, posebno preklapajućih kontura jezička okrenutog nadole i žleba okrenutog nagore i/ili preklapajućih kontura jezička okrenutog nagore i žleba okrenutog nadole, i pri čemu su prvi spojni profil i drugi spojni profil konfigurisani tako da se dva takva panela mogu spojiti jedan sa drugim pomoću pokreta preklapanja i/ili vertikalnog kretanja, tako da, u spojenom stanju, pri čemu je, u spojenom stanju, barem deo jezička okrenutog nadole drugog spojnog profila umetnut u žleb okrenut nagore prvog spojnog profila, tako da je jezičak okrenut nadole stegnut prvim spojnim profilom i/ili jezičak okrenut nagore stegnut drugim spojnim profilom.

[0111] Poželjno je da panel sadrži najmanje jedan treći spojni profil i najmanje jedan četvrti spojni profil koji se nalaze redom na trećoj ivici panela i četvrtoj ivici panela, pri čemu treći spojni profil obuhvata:

[0113] bočni jezičak koji se pruža u pravcu u suštini paralelnom gornjoj strani jezgra, barem jednu drugu bočnu stranu okrenutu nadole, koja je na rastojanju od bočnog jezička, i

[0114] drugi žleb okrenut nadole formiran između bočnog jezička i druge bočne strane okrenute nadole,

[0115] pri čemu četvrti spojni profil poželjno obuhvata:

[0116] treći žleb konfigurisan za smeštaj barem dela bočnog jezička trećeg spojnog profila susednog panela, pri čemu je dati treći žleb definisan gornjom i donjom usnom, pri čemu je data donja usna opremljena elementom za zaključavanje okrenutim nagore,

[0117] pri čemu su treći spojni profil i četvrti spojni profil konfigurisani tako da se dva takva panela mogu spojiti jedan sa drugim pomoću pokreta okretanja, pri čemu je, u spojenom stanju: barem deo bočnog jezička prvog panela umetnut u treći žleb susednog, drugog panela, i pri čemu je barem deo elementa za zaključavanje nagore datog drugog panela umetnut u drugi žleb datog prvog panela okrenut nadole na dole.

[0118] Takođe su predviđeni alternativni, složeniji spojni profili, kao što su profili za spajanje koji se međusobno povezuju pokretom pod uglom dve bočne ivice susednih panela, ili čak vertikalnim ’padajućim’ pokretom jedne bočne ivice panela prema drugoj bočnoj ivici susednog panela. Ove vrste spojnog profila imaju dodatnu prednost što se bočne ivice, kada se jednom spoje, međusobno spajaju u horizontalnom pravcu. Poželjno je da barem deo barem jednog spojnog profila, poželjno svakog spojnog profila, bude integralno napravljen od materijala noseće ploče.

[0120] Pločasti panel, poželjno pločica i/ili noseća ploča i/ili adheziv, snabdeven je trajnom ugrađenom biocidnom zaštitom, koja je poželjno estetski i optički neutralna. U poželjnoj realizaciji pločastog panela prema predmetnom pronalasku, najmanje jedna antimikrobna kompozicija je dispergovana (pomešana) u pločici(cama) zalepljenoj za noseću ploču. Poželjno je da data antimikrobna kompozicija sadrži najmanje jedan metal ili jedinjenje koje sadrži metal izabrano iz grupe koja se sastoji od Cu<2>O, Cu(OH)<2>, Cu, CuO<3>, Cu<2>O<3>i njihove kombinacije, i najmanje jedan metal koji nije bakar ili jedinjenje metala koje ne sadrži bakar. Poželjno je da je jedinjenje koje sadrži metal koji nije bakar izabrano iz grupe koja se sastoji od jedinjenja koje sadrži srebro, jedinjenja koje sadrži barijum, jedinjenja koje sadrži bizmut, jedinjenja koje sadrži kalaj, jedinjenja koje sadrži titanijum (npr. TiO<2>), jedinjenja koje sadrži cink i njihove kombinacije. Ovde je dato jedinjenje koje sadrži srebro poželjno izabrano iz grupe koja se sastoji od AgO, Ag<2>O, Ag<2>CO<3>, AgNO<3>i njihove kombinacije. Jedinjenje koje sadrži barijum može biti na primer Ba, BaCO<3>ili njihova kombinacija. Jedinjenje koje sadrži bizmut može biti na primer Bi, Bi<2>O<3>ili njihova kombinacija. Jedinjenje koje sadrži kalaj može biti na primer SnO<2>.

[0121] Jedinjenje koje sadrži cink je poželjno Zn, ZnO ili njihova kombinacija. Poželjno je da jedinjenje metala koje ne sadrži bakar bude prisutno u bazi za glazuru i/ili keramičkoj bazi u rasponu od najmanje 0,1 tež. %, poželjnije u rasponu od 1 do 10 tež. %. Poželjno je da je metalni bakar ili jedinjenje metala koje sadrži bakar bude prisutno u bazi za glazuru ili keramičkoj bazi u rasponu od 1 tež. % do 10 tež. %. Baza za glazuru i/ili keramička baza je kompozicija baze pripremljena pre pečenja. Prisustvo jednog ili više ovih antimikrobnih kompozicija u glazuri i/ili keramičkom materijalu obično dovodi do površina koje su znatno manje zelene ili svetlije zelene boje u poređenju sa situacijom u kojoj bi se u antimikrobnoj kompoziciji koristio samo bakar. U nekim realizacijama, upotreba druge antimikrobne supstance, kao što je cink oksid, skoro ili u potpunosti eliminiše zelenkasti odsjaj koji dodatak bakra obično unosi u pečeni sloj. Nakon pečenja, pečeni sloj i dalje poseduje postojano biocidno svojstvo, kao što je sposobnost da brzo ubije bakterije i druge mikrobe. Mešanje antimikrobne kompozicije u glazuru i/ili keramički materijal se obično vrši pre pečenja, topljenjem antimikrobne kompozicije(a) ili sastojka (sastojaka) u staklu (što čini kompoziciju baze za glazuru i/ili keramički materijal), kaljenjem stakla da bi se zamrznulo amorfno stanje, a zatim mlevenjem do željene veličine čestica.

[0122] Fritovana antimikrobna kompozicija je homogenija kompozicija.

[0124] U poželjnoj realizaciji, primenjena antimikrobna kompozicija sadrži prvo antimikrobno sredstvo koje se sastoji od Ag<2>CO<3>i drugo antimikrobno sredstvo koje je izabrano iz grupe koja se sastoji od: Bi2O3, CuO, SnO2, TiO2 i ZnO.

[0126] Gorenavedene antimikrobne kompozicije su prvenstveno konfigurisane da se mešaju sa materijalom pločica, materijalom noseće ploče i/ili adhezivom.

[0127] Međutim, takođe je, opciono dodatno, zamislivo da se jedna ili više gorenavedenih antimikrobnih kompozicija nanese kao premaz na jedan ili više slojeva panela, poželjno na gornju površinu pločice(a), kako bi se panelu obezbedila antimikrobna svojstva. Stoga, u ovoj realizaciji, antimikrobna kompozicija je uključena u poseban (premazni) sloj. Premaz se obično nanosi nakon pečenja glazure i/ili keramičkog materijala. Korak premazivanja se obično smatra naknadnom obradom, koja se obično realizuje pre upotrebe i pre pakovanja panela.

[0129] U slučaju da se antimikrobna kompozicija nanosi kao premaz i/ili ne mora biti podvrgnuta procesu pečenja, npr. u slučaju alternativne dekorativne gornje strukture, kao što je dekorativna gornja struktura na bazi polimera, mogu se koristiti alternativne antimikrobne kompozicije. Na primer, zamislivo je da najmanje jedan

[0132] 1

[0133] sloj panela, posebno najmanje jedan osnovni sloj i/ili dekorativna gornja struktura, sadrži i/ili je obložen najmanje jednim antimikrobnim sredstvom, poželjno izabranim iz (i) organskih ili organometalnih antimikrobnih supstanci kao što su halogenovani fenil etri, halogenovani salicilanilidi, seskviterpenski alkoholi, halogenovani karbanilidi, bisfenolna jedinjenja, opšti fenoli, formaldehid, kvaternarna jedinjenja amonijuma, derivati piridina i heksahlorofen, i/ili iz (ii) neorganskih antimikrobnih supstanci, uključujući srebro, cink ili bakar u staklenim ili keramičkim matricama, pri čemu antimikrobno sredstvo poželjno sadrži 2,4,4’-trihlor-2’-hidroksidifenil etar. Dato antimikrobno sredstvo može da, takođe, bude hemikalija izabrana iz grupe koja se sastoji od triklozana, orto fenil fenola, dijodmetil p-tolilsulfona, cink piritiona, natrijum piritiona, azola, kao što su propikonazoli, poli(heksametilen bigvanid) hidrohlorid, 3,4,4’-trihlorkarbanilid, barijum monohidrat i srebra, bakra ili cinka u zeolitu ili amorfnom staklenom prahu.

[0135] Poželjno je da nivo primene antimikrobne kompozicije na površini panela bude u rasponu od 0,5 g/m<2>do 5,0 g/m<2>, još poželjnije u rasponu od 1,0 g/m<2>do 3,0 g/m<2>.

[0137] Obično je prednost pomešati barem jednu antimikrobnu kompoziciju sa adhezivom, što omogućava antimikrobnoj kompoziciji da prodre u noseću ploču, a poželjno i u pločicu(e), što sprečava rast mikroba unutar noseće ploče i/ili unutar pločice(a).

[0139] Obično, noseća ploča ima pravougaoni ili šestougaoni oblik.

[0141] Poželjno je kod pločastog panela prema predmetnom pronalasku da jedna ili više pločica budu postavljene unutar površine gornje strane noseće ploče, koja je definisana graničnom linijom koja ide paralelno sa bočnim ivicama noseće ploče. Poželjno je da svaka pločica bude postavljena na marginalnom rastojanju od bočnih ivica. Na ovaj način se može formirati linija fuge.

[0143] Marginalno rastojanje je ovde definisano kao (najkraće) rastojanje između bočne ivice pločice i granične linije noseće ploče, normalno na graničnu liniju i paralelno sa ravni koju definiše noseća ploča.

[0144] Shodno tome, jedna ili više pločica se nalaze na nosećoj ploči na rastojanju od bočne ivice noseće ploče, što ostavlja razmak između međusobno povezanih bočnih ivica susednih panela. Na primer, marginalno rastojanje je 1,5 mm, tako da se posledično stvara razmak širine 3,0 mm između pločica susednih panela, koji se može popuniti fugom. Takav razmak širine 3,0 mm je uobičajena dimenzija za pločice sa međuprostornim spojevima sa fugom.

[0146] Kada je takvo marginalno rastojanje prisutno kod pločastog panela prema predmetnom pronalasku, dodatno je poželjno da pločasti panel obuhvata više pločica zalepljenih na gornju stranu noseće ploče, a da su te pločice razmaknute linearnim međuprostornim razmacima, koji imaju konstantnu širinu razmaka koja je dvostruko veća od rastojanja od margine između pločice i najbliže bočne ivice noseće ploče.

[0148] Na taj način se stvara ujednačena veličina međuprostornih razmaka za fugu i na pojedinačnoj pločici (unutrašnja linija(e) fuge) i između susednih pločica (spoljašnja linija(e) fuge).

[0150] Dalje poželjne dimenzije pločastog panela prema pronalasku uključuju:

[0152] jedna ili više pločica imaju debljinu od 2 - 12 mm, poželjno 4 - 8 mm, još poželjnije 4 - 6 mm ;

[0153] noseća ploča ima debljinu od 2 - 10 mm, poželjno od 2 - 6 mm.

[0154] Prema drugom aspektu pronalaska, obezbeđena je površinska obloga, posebno za podnu, plafonsku ili zidnu površinu, koja je izgrađena od većeg broja susednih pločica prema prvom aspektu pronalaska. Pronalazak će biti dalje objašnjen kroz nekoliko primera i uz upućivanje na priložene slike, pri čemu:

[0156] Slika 1 je pogled odozgo na pločasti panel prema jednom primeru;

[0157] Slika 2 je poprečni presek pločastog panela sa Sl.1 ;

[0158] Slika 3 je pogled odozgo na noseću ploču pločastog panela sa Sl.1 ;

[0159] Slika 4 je pogled odozgo na pločasti panel prema drugom primeru;

[0160] Slika 5 je poprečni presek detalja bočnih ivica dva susedna panela, koji su međusobno povezani preferiranim tipom spojnih profila;

[0163] 1

[0164] Slika 6 je poprečni presek dva susedna panela, koji su međusobno povezani drugim preferiranim tipom spojnih profila;

[0165] Slika 7 je (delimični) poprečni presek još jedne poželjne realizacije pločastog panela prema pronalasku; i

[0166] Slika 8 prikazuje u većoj razmeri pogled na oblast F3 prikazanu na Sl.7.

[0167] Slika 1 prikazuje pločasti panel 1 koji obuhvata noseću ploču 5, koja je u suštini ravna i ima gornju stranu na koju je adhezivom zalepljena jedna pločica 3 zalepljena slojem adheziva (nije vidljiv). Noseća ploča 5 je napravljena od kompozitnog materijala od drvenih vlakana i smole, i ima gornju stranu koja je opremljena porama 6 koje su označene tačkicama. Pločica 3 je napravljena od keramičkog materijala. Jedna bočna ivica 10 noseće ploče je opremljena jezičkom 7 kao spojnim profilom. Dimenzija pločice 3 je takva da je njen spoljašnji obim na marginalnom rastojanju d od bočnih ivica noseće ploče 5.

[0169] Isprekidana linija A-A’ označava poprečni presek panela koji je prikazan na Sl. 2 .

[0171] Slika 2 prikazuje poprečni presek istog pločastog panela 1 kao na Sl.1, duž linije A-A’ na Sl.1. Identični delovi na obe slike imaju iste pozivne oznake kao na Sl. 1 . Nasuprot bočnoj ivici 10 sa jezičkom 7, nalazi se bočna ivica 12, koja je opremljena žlebom 28 kao spojnim profilom, tako da se bočne ivice 10 i 12 susednih panela mogu međusobno spojiti umetanjem profila jezička u profil žleba.

[0173] Pločica 3 je zalepljena na gornju stranu noseće ploče 5, slojem 20 adheziva, koji je prisutan kao tanki međusloj između pločice 3 i gornje strane noseće ploče 5. Gornja strana noseće ploče 5 je opremljena udubljenom strukturom 22, koja je formirana paralelnim žlebovima u nosećoj ploči 5. Sloj 20 adheziva se proteže u žlebove 22, tako da je adheziv prisutan u udubljenoj strukturi 22. Sloj adheziva se, takođe, proteže u pore 6, koje se nalaze na gornjoj strani noseće ploče, koje se mogu smatrati delom udubljene strukture 22. Adheziv prodire u udubljenu strukturu 22, posebno u pore noseće ploče 5, barem delimično.

[0175] Slika 3 prikazuje pogled odozgo na noseću ploču 5 pločastog panela sa Sl.

[0176] 1, bez sloja adheziva i pločice. Identični delovi na obe slike imaju iste pozivne oznake kao na Sl.1.

[0179] 1

[0180] Noseća ploča 5 je napravljena od kompozitnog materijala od drvenih vlakana i smole, i ima gornju stranu koja je opremljena porama 6 koje su označene tačkicama. Gornja strana noseće ploče 5 ima udubljenu strukturu, koja je formirana paralelnim žlebovima 22.

[0182] Isprekidana linija 30 je granična linija, koja ide paralelno sa bočnim ivicama noseće ploče 5, na marginalnom rastojanju d od bočnih ivica noseće ploče.

[0183] Granična linija 30 definiše oblast 32 unutar koje se jedna ili više pločica lepe na gornju stranu noseće ploče 5.

[0185] Slika 4 prikazuje pravougaoni pločasti panel od pločica 1, koja ima jednu noseću ploču 5 na koju je osam pločica 3 zalepljeno adhezivom. Konfiguracija pločica 3 je takva da su međusobno razmaknute linearnim međuprostornim razmacima 40, koji imaju konstantnu širinu razmaka od oko 3,0 mm. Na suprotnim bočnim ivicama 42, rastojanje razmaka do odgovarajućih bočnih ivica noseće ploče je, takođe, oko 3,0 mm. Na drugom paru suprotnih bočnih ivica 44, rastojanje razmaka je oko 1,5 mm.

[0187] Slika 5 prikazuje dve bočne ivice dva susedna pločasta panela 1 i 1’, koje su međusobno povezane spojnim profilom 5 i 6, koji sadrže jezičak 51 i žleb 61. Spojni profili 5 i 6 su konfigurisani tako da pokret pod uglom ili okretanjem (prikazan strelicom T) omogućava spajanje dva profila zajedno, što rezultira međusobno zaključanim spajanjem u horizontalnoj ravni.

[0189] Slika 6 prikazuje dve bočne ivice dva susedna pločasta panela 1 i 1’, koji su međusobno povezani spojnim profilom 7 i 8, koji sadrži odgovarajući jezičak 71 i žleb 73, i odgovarajući jezičak 81 i žleb 83. Spojni profili 7 i 8 su konfigurisani tako da spuštanje panela 1’ (prikazano strelicom) omogućava spajanje dva profila zajedno, što rezultira međusobno zaključanim spajanjem u horizontalnoj ravni.

[0191] Slika 7 prikazuje poprečni presek pločastog panela 101, koji ima pravougaoni izduženi oblik. Poželjno je da podni element 101 obuhvata površinu manju od 1,6 m<2>, poželjno manju od 1,2 m<2>, a još poželjnije manju od 0,6 m<2>.

[0192] Pločasti panel 101 obuhvata pločicu 102 zalepljenu odozgo na noseću ploču 103

[0195] 1

[0196] pomoću adheziva 113. Pločica 102 je poželjno barem delimično napravljena od kompozicije 107 izabrane iz grupe koja se sastoji od: keramike, gline i magnezijum oksida, cementa i betona. Pločica 102 ima gornju stranu 104 sa dekorativnim izgledom 5, koji može barem delimično da bude oblikovan dekorativnim otiskom (štampom) 106. Dekorativni štampani otisak 106 može biti opremljen različitim teksturama, dizajnom i bojama i može npr. simulirati drveni uzorak koji sadrži drvene žile i ljuspice. Štampani otisak 106 može se realizovati digitalnom štampom, kao što je inkdžet štampa, mada sito štampa, rotogravura, fleksografija ili ofset štampa nisu isključene. Opciono, beli, pozadinski premaz 108 nalazi se obično između pločice 102 i štampanog otiska 106. Poželjno je da se providni ili poluprovidni zaštitni premaz 109 nanese da bi se štampani otisak 106 barem delimično, a poželjno u potpunosti, pokrio. Na ovoj slici je, takođe, prikazano da pločica 102 ima debljinu T1, koja je poželjno između 4 i 15 mm, na primer 6 mm, poželjno iznad 7 mm, na primer 8 ili 10 mm. Noseća ploča 103 poželjno ima debljinu T2 između 2 i 8 mm, poželjno ispod 6 mm, još poželjnije oko 4 mm ili manje. Otisak gornje strane noseće ploče 103 je veći od otiska pločice 102 kako bi se ostvarila obodna linija fuge. Konkretnije, noseća ploča 103 se proteže izvan uzdužnih ivica 105 pločice 102. U primeru, noseći sloj 103 obuhvata gornje uzdužne ivice 115, koje se pružaju izvan uzdužne ivice 105 pločice 102 na rastojanju D1. Dato rastojanje D1 je jednako na obe suprotne uzdužne ivice 105 pločice 102. Takođe je prikazano da noseća ploča 103 obuhvata uzdužne ivice 10, koje su opremljene prvim spojnim profilima 111, 112 konfigurisanim da ostvare mehaničko spajanje sa spojnim profilima 111, 112 susednog pločastog panela 101. U prikazanim primerima, spojni elementi 111,112 obuhvataju muški i ženski deo postavljen na suprotnim uzdužnim ivicama 110.

[0198] Prvi spojni profili 111,112 uzdužnih ivica 110 su konfigurisani za međusobno spajanje pomoću ugaonog pokreta oko horizontalne ose paralelne sa uzdužnim ivicama 110. Muški i ženski deo su redom oblikovani u obliku jezička 111 i žleba 112, pri čemu jezičak 111 štrči ka spolja izvan svoje odgovarajuće uzdužne ivice 110 u horizontalnom pravcu X, a žleb 112 štrči ka unutra u odnosu na odgovarajuću uzdužnu ivicu 110 u datom horizontalnom pravcu.

[0200] Adheziv 113 koji se koristi poželjno sadrži smolasti materijal, posebno termoreaktivnu smolu ili termoplastičnu smolu. Primeri termoreaktivne smole su

[0203] 1

[0204] epoksidna, poliuretanska, cijanoakrilatna ili akrilna smola. Primeri termoplastične smole su toplo rastopljena smola, poliesterska termoplastika, vinil, itd. Poželjno je da smola bude kruta smola. Adheziv se poželjno nanosi na donju stranu pločice 102 u količini većoj od 175 g/m<2>. Opciono, i kao što je prikazano na Sl.7, noseća ploča 103 može da obuhvata žlebove 116 ili oluke prilagođene za sakupljanje dela adheziva 113 u slučaju prelivanja preko ivica 105 pločice 102, kako bi se sprečilo da se dati adheziv prelije na spojne profile 111,112. U ovoj realizaciji, dati žlebovi 116 su predviđeni u delu noseće ploče 103, koji se pruža izvan ivica 105 pločice 102. Štaviše, dati žlebovi 116 se protežu paralelno i kontinuirano sa ivicama 105 pločice 102. Radi jednostavnosti, žlebovi 116 nisu prikazani na drugim slikama ove prijave, ali žlebovi mogu biti prisutni u bilo kojoj od ovde opisanih realizacija.

[0206] Slika 8 prikazuje detaljan prikaz područja F3 identifikovanog na Sl.7. Kao što je prikazano na Sl.8, gornja strana noseće ploče 103 ima pore u koje adheziv 113 prodire, i donja strana pločice 102, takođe, ima pore u koje adheziv 113 prodire. Prodiranje adheziva dovodi do stvaranja veze 114 u obliku pipaka između noseće ploče 103 i pločice 102, što povećava površinu kontakta adheziva 113, a samim tim i čvrstoću vezivanja između noseće ploče 103 i pločice 102. U praksi, poroznost gornje strane noseće ploče 103 je veća od poroznosti donje strane pločice 102, zbog čega količina adheziva koja prodire u noseću ploču 103 obično premašuje količinu adheziva koja prodire u pločicu 102. Ovaj odnos apsorpcije adheziva i zapremine može biti najmanje 4. Da bi se omogućilo da (prvobitno tečni) adheziv pravilno teče u pore, što se može postići vršenjem spoljašnjeg pritiska i/ili kapilarnim dejstvom, adheziv poželjno ima viskoznost na 20°C ispod 950 Pas, poželjno ispod 750 Pas, još poželjnije ispod 550 Pas.

[0208] Očigledno je da pronalazak nije ograničen na ovde prikazane i opisane primere rada, već da su moguće brojne varijante u okviru priloženih patentnih zahteva koje će biti jasne stručnjaku u tehnici.

[0211] 1

Claims (14)

1. Patentni zahtevi

1. Pločasti panel (1; 101), posebno dekorativni pločasti panel, koji obuhvata noseću ploču (5; 103) koja je u suštini ravna i ima gornju stranu na koju su jedna ili više keramičkih pločica (3; 102), posebno jedna ili više dekorativnih pločica, zalepljene adhezivom,

pri čemu je noseća ploča (5; 103) napravljena od materijala koji je drugačiji od materijala od koga su napravljene jedna ili više keramičkih pločica (3; 102), pri čemu barem gornja strana noseće ploče (5; 103) sadrži u suštini mineralni materijal ili mineralni kompozitni materijal, kao što je magnezijum oksidni materijal ili kalcijum karbonat,

pri čemu je adheziv obezbeđen u obliku kontinuiranog sloja adheziva, koji pokriva praktično celu kontaktnu površinu između noseće ploče (5; 103) i jedne ili više keramičkih pločica (3; 102) postavljenih odozgo na date noseće ploče (5; 103),

pri čemu adheziv prodire u donju stranu jedne ili više keramičkih pločica (3; 102), pri čemu jedna ili više keramičkih pločica (3; 102) obuhvata udubljenu strukturu delimično definisanu porama prisutnim na donjoj strani date jedne ili više keramičkih pločica (3; 102), pri čemu su date pore barem delimično ispunjene adhezivom;

i naznačen time, što

adheziv prodire u gornju stranu noseće ploče (5; 103), pri čemu noseća ploča (5; 103) obuhvata udubljenu strukturu barem delimično definisanu porama prisutnim na gornjoj strani noseće ploče (5; 103), pri čemu su date pore barem delimično ispunjene adhezivom,

i pri čemu poroznost gornje strane noseće ploče (5; 103) je najmanje 4 puta, poželjno manje od 12 puta, veća od poroznosti donje strane jedne ili više keramičkih pločica (3; 102);

2

pri čemu gornja strana noseće ploče (5; 103) obuhvata pore sa prosečnom veličinom pora koja se postepeno smanjuje u smeru od gornje strane noseće ploče (5; 103) prema suprotnoj donjoj strani noseće ploče (5; 103).

2. Pločasti panel (1; 101) prema zahtevu 1, pri čemu

adheziv ima viskoznost na 20°C ispod 950 Pas.

3. Pločasti panel (1; 101) prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu je površinska gustina adheziva najmanje 150 g/m<2>.

4. Pločasti panel (1; 101) prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu je barem gornja strana noseće ploče (5; 103), a poželjno i noseća ploča (5; 103) u celini, napravljena od vodoodbojnog materijala.

5. Pločasti panel (1; 101) prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu su najmanje dve naspramne bočne ivice noseće ploče (5; 103) opremljene komplementarnim spojnim profilima, koji su poželjno napravljeni od elastičnog materijala, poželjno vodoodbojnog, i koji su projektovani da međusobno povežu dva susedna pločasta panela.

6. Pločasti panel (1; 101) prema zahtevu 5, pri čemu noseća ploča (5; 103) ima linearne bočne ivice, a prvi par naspramnih bočnih ivica noseće ploče (5; 103) ima prvi i drugi spojni profil, redom, koji su projektovani da međusobno povežu dva susedna pločasta profila.

7. Pločasti panel (1; 101) prema zahtevu 6, pri čemu prvi spojni profil obuhvata:

• jezičak okrenut nagore;

• barem jednu bočnu stranu okrenutu nagore, koja je na rastojanju od jezička okrenutog nagore,

• žleb okrenut nagore formiran između jezička okrenutog nagore i bočne strane okrenute nagore, pri čemu je žleb prilagođen da prihvati barem deo jezička okrenutog nadole drugog spojnog profila susednog panela, i

• najmanje jedan prvi element za zaključavanje, poželjno postavljen na udaljenoj strani jezička okrenutog nagore, koji je okrenut od bočne strane okrenute nagore,

i pri čemu drugi spojni profil obuhvata:

• prvi jezičak okrenut nadole,

• barem jednu prvu bočnu stranu okrenutu nadole, koja je na rastojanju od jezička okrenutog nadole,

• žleb okrenut nadole formiran između jezička okrenutog nadole i bočne strane okrenute nadole, pri čemu je žleb prilagođen da prihvati barem deo jezička okrenutog nagore prvog spojnog profila susednog panela, i

• najmanje jedan drugi element za zaključavanje prilagođen za sadejstvo sa prvim elementom za zaključavanje susednog panela, pri čemu je dati drugi element za zaključavanje poželjno postavljen na bočnoj strani okrenutoj nadole.

8. Pločasti panel (1; 101) prema jednom od zahteva 5-7, pri čemu drugi par naspramnih bočnih ivica noseće ploče (5; 103) ima treći i četvrti spojni profil, redom, koji su projektovani da međusobno povežu dva susedna pločasta profila.

9. Pločasti panel (1; 101) prema zahtevu 8, pri čemu treći spojni profil obuhvata:

• bočni jezičak koji se pruža u pravcu u suštini paralelnom gornjoj strani jezgra,

• barem jednu drugu bočnu stranu okrenutu nadole, koja je na rastojanju od bočnog jezička, i

• drugi žleb okrenut nadole formiran između bočnog jezička i druge bočne strane okrenute nadole,

pri čemu četvrti spojni profil obuhvata:

• treći žleb konfigurisan za smeštaj barem dela bočnog jezička trećeg spojnog profila susednog panela, pri čemu je dati treći žleb definisan gornjom i donjom

usnom, pri čemu je data donja usna opremljena elementom za zaključavanje okrenutim nagore,

pri čemu su treći spojni profil i četvrti spojni profil konfigurisani tako da se dva takva panela mogu spojiti jedan sa drugim pomoću okretanja, pri čemu je, u spojenom stanju: barem deo bočnog jezička prvog panela umetnut u treći žleb susednog, drugog panela, i pri čemu je barem deo elementa za zaključavanje nagore datog drugog panela umetnut u drugi žleb datog prvog panela okrenut nadole na dole.

10. Pločasti panel (1; 101) prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu su jedna ili više keramičkih pločica (3; 102) postavljene unutar površine gornje strane noseće ploče (5; 103) koja je definisana graničnom linijom, koja ide paralelno sa bočnim ivicama noseće ploče (5; 103), i pri čemu su jedna ili više keramičkih pločica (3; 102) postavljene na marginalnom rastojanju od bočnih ivica.

11. Pločasti panel (1; 101) prema zahtevu 10, koji obuhvata više pločica zalepljenih na gornju stranu noseće ploče (5; 103), a te su pločice razmaknute, poželjno linearnim, međuprostornim razmacima koji imaju u suštini konstantnu širinu razmaka koja je u suštini dvostruko veća od marginalnog rastojanja između pločice i najbliže bočne ivice.

12. Pločasti panel (1; 101) prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu jedna ili više pločica imaju debljinu od 2 - 12 mm, poželjno 4 - 8 mm, još poželjnije 4 - 6 mm.

13. Pločasti panel (1; 101) prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu noseća ploča (5; 103) ima debljinu od 2 - 6 mm.

14. Površinska obloga, posebno za podno, plafonsko ili zidno oblaganje površina, koja je izgrađena od većeg broja susednih, poželjno međusobno povezanih, pločastih panela (1; 101) prema jednom od prethodnih zahteva.

2