RS63702B1 - Kombinacija koja sadrži inhibitor mek i inhibitor b-raf - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na kombinaciju, kako je definisano u patentnim zahtevima, za upotrebu u metodi lečenja kancera pluća kod sisara. Konkretno, pronalazak se odnosi na novu kombinaciju koja sadrži inhibitor MEK N-{3-[3-ciklopropil-5-(2-fluor-4-jodfenilamino)6,8-dimetil-2,4,7-triokso-3,4,6,7-tetrahidro-2H-pirido[4,3-d]pirimidin-1-il]fenil}acetamid ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat, uz B-Raf inhibitor, naročito N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, farmaceutske kompozicije koje sadrže iste koje su za primenu u lečenju stanja kod koga je inhibicija MEK i/ili B-Raf korisna, tj. kancera pluća.

POZADINA PRONALASKA

[0002] Delotvorno lečenje hiperproliferativnih poremećaja, uključujući kancer, predstavlja trajni cilj u oblasti onkologije. Uopšteno, kancer je posledica deregulacije normalnih procesa koji kontrolišu ćelijsku deobu, diferencijaciju i apoptotičnu ćelijsku smrt, i karakteriše ga proliferacija malignih ćelija koje imaju potencijal za neograničen rast, lokalnu ekspanziju i sistemske metastaze. Deregulacija normalnih procesa obuhvata abnormalnosti u putevima za transdukciju signala i odgovor na faktore koji se razlikuju od onih koji se mogu naći u normalnim ćelijama.

[0003] Velika značajna familija enzima je familija enzima protein kinaza. Trenutno, postoji oko 500 različitih poznatih protein kinaza. Proteinske kinaze imaju ulogu katalizatora u fosforilaciji bočnog lanca aminokiselina kod različitih proteina putem transfera γ-fosfata kompleksa ATP-Mg<2+>do pomenutog bočnog lanca aminokiseline. Ovi enzimi kontrolišu većinu signalnih procesa unutar ćelija, te tako upravljaju radom ćelije, rastom, diferencijacijom i uništenjem (apoptozom) putem reverzibilne fosforilacije hidroksilnih grupa ostataka serina, treonina i tirozina u proteinima. Studije su pokazale da su proteinske kinaze ključni regulatori mnogih ćelijskih funkcija, uključujući transdukciju signala, regulaciju transkripcije, motilitet ćelija i ćelijsku deobu. Pokazalo se i da nekoliko onkogena kodira proteinske kinaze, što sugeriše da kinaze imaju ulogu u onkogenezi. Ovi procesi su strogo regulisani, često kompleksnim zamršenim putevima, gde će svaka kinaza biti regulisana putem jedne ili više kinaza. Usled toga, neuobičajena ili neprikladna aktivnost proteinske kinaze može doprineti pojavi oboljenja povezanih sa takvom neuobičajenom aktivnošću kinaze, uključujući benigne i maligne proliferativne poremećaje, kao i bolesti koje su rezultat neprikladne aktivacije imunskog i nervnog sistema. Zbog njihovog fiziološkog značaja, raznovrsnosti i sveprisutnosti, proteinske kinaze su postale jedna od najznačajnijih i najproučavanijih familija enzima u biohemijskim i medicinskim istraživanjima.

[0004] Familija enzima protein kinaza se obično klasifikuje na dve glavne potfamilije:

Tirozinske proteinske kinaze i serin/treonin proteinske kinaze, na osnovu aminokiselinskih ostataka koje fosforiluju. Serin/treonin proteinske kinaze (PSTK) obuhvataju cAMP- i cGMP-zavisne proteinske kinaze, kalcijum- i fosfolipid- zavisne proteinske kinaze, kalcijumi kalmodulin-zavisne proteinske kinaze, kazein kinaze, proteinske kinaze ciklusa ćelijske deobe i druge. Te kinaze su obično citoplazmatske ili povezane sa pojedinim delovima ćelija, moguće pomoću vezujućih proteina. Nenormalna aktivnost serin/treonin proteinske kinaze je umešana, ili se na nju sumnja, kod brojnih patoloških stanja, poput reumatoidnog artritisa, psorijaze, septičkog šoka, gubitka koštane mase, mnogih kancera i drugih proliferativnih bolesti. Prema tome, serin/treonin kinaze i putevi transdukcije signala kojima one pripadaju su značajne mete pri osmišljavanju lekova. Tirozin kinaze fosforiluju tirozinske ostatke. Tirozin kinaze imaju podjednako značajnu ulogu u ćelijskoj regulaciji. Te kinaze obuhvataju nekoliko receptora molekula poput faktora rasta i hormona, uključujući receptor epidermalnog faktora rasta, insulinski receptor, receptor faktora rasta izveden iz trombocita i druge. Studije su pokazale da su mnoge tirozin kinaze transmembranski proteini čiji se domeni receptora nalaze sa spoljašnje strane ćelije, a domeni kinaze sa unutrašnje strane. Takođe, mnogo truda se ulaže da se identifikuju modulatori tirozin kinaza.

[0005] Receptorske tirozin kinaze (RTK) katalizuju fosforilaciju nekih aminokiselinskih ostataka tirozila u različitim proteinima, uključujući i njih same, koji upravljaju rastom, proliferacijom i diferencijacijom.

[0006] Nishodno od nekih RTK nalazi se nekoliko signalnih puteva, među njima i put Ras-Raf-MEK-ERK kinaze. Trenutno se smatra da aktivacija proteina Ras GTPaze kao odgovor na faktore rasta, hormone, citokine, itd. stimuliše fosforilaciju i aktivaciju Raf kinaza. Te kinaze zatim fosforiluju i aktiviraju intracelularne proteinske kinaze MEK1 i MEK2, koje zauzvrat fosforiluju i aktiviraju druge proteinske kinaze, ERK1 i 2. Ovaj signalni put, poznat i kao put mitogenom aktivirane proteinske kinaze (MAPK) ili citoplazmatska kaskada, posreduje u ćelijskim odgovorima na signale rasta. Krajnja funkcija ovoga je povezivanje receptorske aktivnosti na ćelijskoj membrani sa izmenama meta u citoplazmi ili jedru koje upravljaju proliferacijom, diferencijacijom i preživljavanjem ćelije.

[0007] Konstitutivna aktivacija ovog puta je dovoljna za indukovanje ćelijske transformacije. Poremećena regulacija aktivacije puta MAP kinaze usled nenormalne aktivacije receptorske tirozinske kinaze, Ras mutacije ili Raf mutacije je često otkrivana kod ljudskih kancera i predstavlja glavni faktor koji utiče na abnormalnu kontrolu rasta. Kod ljudskih maligniteta, Ras mutacije su uobičajene, pošto su identifikovane kod oko 30% kancera. Ras familija proteina GTPaza (proteini koji prevode guanozin trifosfat u guanozin difosfat) prenosi signale od aktiviranih receptora faktora rasta do nishodnih intracelularnih partnera. Istaknuta među metama regrutovanim od strane aktivnog Ras vezanog za membranu je Raf familija serin/treonin proteinskih kinaza. Raf familija je sastavljena od tri povezane kinaze (A-, B- i C-Raf) koje deluju kao nishodni efektori Ras. Ras-posredovana aktivacija Raf zauzvrat pokreće aktivaciju MEK1 i MEK2 (MAP/ERK kinaze 1 i 2) koje zatim fosforiluju ERK1 i ERK2 (ekstracelularnim signalima regulisane kinaze 1 i 2) na tirozinu-185 i treoninu-183. Aktivirani ERK1 i ERK2 se translociraju i akumuliraju u jedru, gde mogu da fosforiluju razne supstrate, uključujući faktore transkripcije koji kontrolišu rast i preživljavanje ćelije. Uzimajući u obzir značaj Ras/Raf/MEK/ERK puta u razvoju ljudskih kancera, komponente kinaze signalne kaskade se pojavljuju kao potencijalno značajne mete za modulaciju progresije bolesti kod kancera i drugih proliferativnih bolesti.

[0008] MEK1 i MEK2 su članovi veće familije dvojno-specifičnih kinaza (MEK1-7) koje fosforiluju treoninske i tirozinske ostatke različitih MAP kinaza. MEK1 i MEK2 kodiraju različiti geni, ali im je zajednička visoka homologija (80%) i u okviru C-terminalnih domena katalitičke kinaze i većeg dela N-terminalne regulatorne regije. Onkogeni oblici MEK1 i MEK2 nisu otkriveni u ljudskim kancerima, ali pokazano je da konstitutivna aktivacija MEK dovodi do ćelijske transformacije. Pored Raf, MEK se može takođe aktivirati drugim onkogenezama. Zasad, jedini poznati supstrati MEK1 i MEK2 su ERK1 i ERK2. Ova neuobičajena specifičnost prema supstratu zajedno sa jedinstvenom sposobnošću fosforilacije i tirozinskih i treoninskih ostataka daje MEK1 i MEK2 ključnu ulogu u kaskadi transdukcionog signala koja dopušta da integriše mnoge ekstracelularne signale u MAPK put.

[0009] U skladu sa tim, prepoznato je da inhibitor proteina puta MAPK kinaze (npr. MEK) treba da bude koristan i kao anti-proliferativni, pro-apoptotski i anti-invazivni agens za upotrebu u obuzdavanju i/ili lečenju proliferativne ili invazivne bolesti.

[0010] Štaviše, takođe se zna da jedinjenje koje ima MEK inhibitorsku aktivnost efektivno indukuje inhibiciju aktivnosti ERK1/2 i supresiju ćelijske proliferacije (The Journal of Biological Chemistry, vol.276, br.4 str.2686-2692, 2001), i očekuje se da jedinjenje ima efekat na bolesti izazvane neželjenom proliferacijom ćelija, poput geneze tumora i/ili kancera.

[0011] Identifikovane su mutacije u različitim Ras GTPazama i B-Raf kinazama koje mogu dovesti do neprekidne i konstitutivne aktivacije MAPK puta, što će naposletku dovesti do povećane deobe ćelija i preživljavanja. Kao posledica ovoga, te mutacije su snažno povezane sa uspostavljanjem, razvojem i progresijom širokog opsega ljudskih kancera. Biološka uloga Raf kinaza, a specifično uloga B-Raf, u transdukciji signala opisana je u Davies, H., i sar, Nature (2002) 9:1-6; Garnett, M.J. i Marais, R., Cancer Cell (2004) 6:313-319; Zebisch, A. i Troppmair, J., Cell. Mol. Life Sci. (2006) 63:1314-1330; Midgley, R.S. i Kerr, D.J., Crit. Rev. Onc/Hematol. (2002) 44:109-120; Smith, R.A., i sar, Curr. Top. Med. Chem. (2006) 6:1071-1089; i Downward, J., Nat. Rev. Cancer (2003) 3:11-22.

[0012] Mutacije B-Raf kinaze koje se prirodno javljaju i aktiviraju signalizaciju MAPK puta otkrivene su u velikom procentu ljudskih melanoma (Davies (2002) supra) i tiroidnih kancera (Cohen i sar, J. Nat. Cancer Inst. (2003) 95(8) 625-627 i Kimura i sar, Cancer Res. (2003) 63(7) 1454-1457), kao i sa nižom, ali i dalje značajnom, učestalošću kod sledećeg:

Baretovog adenokarcinoma (Garnett i sar, Cancer Cell (2004) 6313-319 i Sommerer i sar, Oncogene (2004) 23(2) 554-558), tumora bilijarnog trakta (Zebisch i sar, Cell. Mol. Life Sci. (2006) 631314-1330), raka dojke (Davies (2002) supra), raka grlića materice (MorenoBueno i sar, Clin. Cancer Res. (2006) 12(12) 3865-3866), holangiokarcinoma (Tannapfel i sar, Gut (2003) 52(5) 706-712), tumora centralnog nervnog sistema, uključujući primarne tumore CNS poput glioblastoma, astrocitoma i ependimoma (Knobbe i sar, Acta Neuropathol. (Berl.) (2004) 108(6) 467-470, Davies (2002) supra, i Garnett i sar, Cancer Cell (2004) supra) i sekundarne tumore CNS (tj. metastaze u centralnom nervnom sistemu tumora koji su nastali izvan centralnog nervnog sistema), kolorektalnog karcinoma, uključujući rak debelog creva (Yuen i sar, Cancer Res. (2002) 62(22) 6451-6455, Davies (2002) supra i Zebisch i sar, Cell. Mol. Life Sci. (2006), kancera želuca (Lee i sar, Oncogene (2003) 22(44) 6942-6945), karcinoma glave i vrata, uključujući karcinome skvamoznih ćelija glave i vrata (Cohen i sar, J. Nat. Cancer Inst. (2003) 95(8) 625-627 i Weber i sar, Oncogene (2003) 22(30) 4757-4759), hematoloških kancera, uključujući leukemije (Garnett i sar, Cancer Cell (2004) supra, posebno akutnu limfoblastnu leukemiju (Garnett i sar, Cancer Cell (2004) supra i Gustafsson i sar, Leukemia (2005) 19(2) 310-312), akutnu mijelogenu leukemiju (AML) (Lee i sar, Leukemia (2004) 18(1) 170-172, i Christiansen i sar, Leukemia (2005) 19(12) 2232-2240), mijelodisplastične sindrome (Christiansen i sar, Leukemia (2005) supra) i hronične mijelogene leukemije (Mizuchi i sar, Biochem. Biophys. Res. Commun. (2005) 326(3) 645-651); Hodžkinovog limfoma (Figl i sar, Arch. Dermatol. (2007) 143(4) 495-499), ne-Hodžkinovog limfoma (Lee i sar, Br. J. Cancer (2003) 89(10) 1958-1960), megakarioblastne leukemije (Eychene i sar, Oncogene (1995) 10(6) 1159-1165) i multiplog mijeloma (Ng i sar, Br. J. Haematol. (2003) 123(4) 637-645), hepatocelularnog karcinoma (Garnett i sar, Cancer Cell (2004), raka pluća (Brose i sar, Cancer Res. (2002) 62(23) 6997-7000, Cohen i sar, J. Nat. Cancer Inst. (2003) supra i Davies (2002) supra), uključujući mikrocelularni karcinom pluća (Pardo i sar, EMBO J. (2006) 25(13) 3078-3088) i nemikrocelularni karcinom pluća (Davies (2002) supra), raka jajnika (Russell i McCluggage J. Pathol. (2004) 203(2) 617-619 i Davies (2002) supr), karcinoma endometrijuma (Garnett i sar, Cancer Cell (2004) supra, i Moreno-Bueno i sar, Clin. Cancer Res. (2006) supra), raka pankreasa (Ishimura i sar, Cancer Lett. (2003) 199(2) 169-173), adenoma hipofize (De Martino i sar, J. Endocrinol. Invest. (2007) 30(1) RC1-3), raka prostate (Cho i sar, Int. J. Cancer (2006) 119(8) 1858-1862), raka bubrega (Nagy i sar, Int. J. Cancer (2003) 106(6) 980-981), sarkoma (Davies (2002) supra), i raka kože (Rodriguez-Viciana i sar, Science (2006) 311(5765) 1287-1290 i Davies (2002) supra). Prekomerna ekspresija c-Raf je povezana sa AML (Zebisch i sar, Cancer Res. (2006) 66(7) 3401-3408, i Zebisch (Cell. Mol. Life Sci. (2006)) i eritroleukemijom (Zebisch i sar, Cell. Mol. Life Sci. (2006).

[0013] Zahvaljujući ulozi koju familija Raf kinaza ima kod ovih kancera i eksplorativnim studijama sa spektrom pretkliničkih i terapeutskih agenasa, uključujući jedan selektivno ciljan za inhibiciju aktivnosti B-Raf kinaze (King A.J., i sar, (2006) Cancer Res.66:11100-11105), opšte je prihvaćeno da će inhibitori jedne ili više familija Raf kinaza biti korisni za lečenje takvih kancera ili drugih stanja povezanih sa Raf kinazom.

[0014] Mutacija B-Raf je takođe bila umešana kod drugih stanja, uključujući kardiofacijalni kožni sindrom (Rodriguez-Viciana i sar. Science (2006) 311(5765) 1287-1290) i policističnu bolest bubrega (Nagao i sar. Kidney Int. (2003) 63(2) 427-437). WO 2008/120004 A1 otkriva kombinacije B-Raf inhibitora i MEK inhibitora za upotrebu u lečenju kancera.

[0015] Iako je bilo mnogo skorašnjih napredaka u lečenju kancera sa jedinjenjima kao što su inhibitori MEK i B-Raf, i dalje postoji potreba za delotvornijim i/ili pojačanim lečenjem pojedinca koji pati od efekata kancera.

SAŽETAK PRONALASKA

[0016] Predmetni pronalazači su identifikovali kombinaciju hemoterapijskih agenasa koja pruža pojačanu aktivnost u odnosu na monoterapiju. Posebno, kombinacija za lek koja sadrži inhibitor MEK N-{3-[3-ciklopropil-5-(2-fluor-4-jod-fenilamino)6,8-dimetil-2,4,7-triokso-3,4,6,7-tetrahidro-2H-pirido[4,3-d]pirimidin-1-il]fenil}acetamid ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat, u kombinaciji sa inhibitorom B-Raf N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamidom ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju je opisana.

[0017] Inhibitor MEK koji se koristi u pronalasku predstavljen je strukturom formule (I):

,

ili je njena farmaceutski prihvatljiva so ili solvat (zbirno se ovde naziva "jedinjenje A").

[0018] Inhibitor B-Raf koji se koristi u pronalasku predstavljen je strukturom formule (II):

ili je njena farmaceutski prihvatljiva so (zbirno se ovde naziva "jedinjenje B").

[0019] U prvom aspektu predmetnog pronalaska, obezbeđena je kombinacija koja sadrži:

1. (i) jedinjenje formule (I):

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat; i

2. (ii) jedinjenje formule (II)

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za upotrebu u lečenju kancera pluća.

[0020] U drugom aspektu pronalaska, obezbeđena je kombinacija koja sadrži N-{3-[3-ciklopropil-5-(2-fluor-4-jod-fenilamino)6,8-dimetil-2,4,7-triokso-3,4,6,7-tetrahidro-2H-pirido[4,3-d]pirimidin-1-il]fenil}acetamid dimetil sulfoksid (solvat) i N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid metansulfonat za upotrebu u lečenju kancera pluća (uključujući mikrocelularni karcinom pluća i nemikrocelularni karcinom pluća).

[0021] U drugom aspektu predmetnog pronalaska, obezbeđena je kombinacija koja sadrži:

1.

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat, i

2. (ii) jedinjenje formule (II):

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za upotrebu u lečenju nemikrocelularnog karcinoma pluća ili za upotrebu u lečenju mikrocelularnog karcinoma pluća.

[0022] U drugom aspektu predmetnog pronalaska, obezbeđen je komplet sa kombinacijom koji sadrži:

1. (i) jedinjenje formule (I):

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat, i

2. (ii) jedinjenje formule (II):

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za upotrebu u lečenju kancera pluća (uključujući mikrocelularni karcinom pluća i nemikrocelularni karcinom pluća).

[0023] U drugom aspektu predmetnog pronalaska, obezbeđena je farmaceutska kompozicija koja sadrži:

1. (i) jedinjenje formule (I):

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat, i

2. (ii) jedinjenje formule (II):

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so zajedno sa farmaceutski prihvatljivim razblaživačem ili nosačem, za upotrebu u lečenju kancera pluća (uključujući mikrocelularni karcinom pluća i nemikrocelularni karcinom pluća).

[0024] U drugom aspektu se predviđa upotreba kombinacije koja sadrži

(i) jedinjenje formule (I)

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat, i

(ii) jedinjenje formule (II):

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so u proizvodnji leka za lečenje kancera pluća (uključujući mikrocelularni karcinom pluća i nemikrocelularni karcinom pluća).

[0025] U drugom aspektu obezbeđena je kombinacija kao što je opisano u patentnim zahtevima za upotrebu u postupku lečenja karcinoma pluća kod sisara, koji obuhvata davanje navedenom sisaru:

1. (i) terapeutski delotvorne količine jedinjenja formule (I)

ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili solvata; i

2. (ii) jedinjenje formule (II):

ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0026] U drugom aspektu obezbeđena je kombinacija ili komplet sa kombinacijom ili farmaceutska kompozicija, kao što je opisano u patentnim zahtevima, koja se koristi kod metode lečenja kancera pluća (uključujući mikrocelularni karcinom pluća i nemikrocelularni karcinom pluća) kod čoveka kome je to potrebno koja obuhvata davanje terapeutski delotvorne količine kombinacije N-{3-[3-ciklopropil-5-(2-fluor-4-jod-fenilamino)6,8-dimetil-2,4,7-triokso-3,4,6,7-tetrahidro-2H-pirido[4,3-d]pirimidin-1-il]fenil}acetamida ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili solvata, i N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamida ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0027] U drugom aspektu obezbeđena je kombinacija ili komplet sa kombinacijom ili farmaceutska kompozicija, kao što je opisano u patentnim zahtevima, za upotrebu u metodi lečenja kancera pluća (uključujući mikrocelularni karcinom pluća i nemikrocelularni karcinom pluća) kod čoveka kome je to potrebno koja obuhvata davanje terapeutski delotvorne količine kombinacije N-{3-[3-ciklopropil-5-(2-fluor-4-jod-fenilamino)6,8-dimetil-2,4,7-triokso-3,4,6,7-tetrahidro-2H-pirido[4,3-d]pirimidin-1-il]fenil}acetamida dimetil sulfoksid solvata i N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamida metansulfonata.

[0028] U daljem aspektu obezbeđena je kombinacija ili komplet sa kombinacijom ili farmaceutska kompozicija, kao što je opisano u patentnim zahtevima, za upotrebu u metodi lečenja kancera pluća (uključujući mikrocelularni karcinom pluća i nemikrocelularni karcinom pluća) koja se koristi kod metode lečenja kancera kod sisara kome je to potrebno koja obuhvata davanje terapeutski delotvorne količine kombinacije iz pronalaska, pri čemu se kombinacija daje u okviru specifičnog vremenskog perioda i trajanja.

KRATAK OPIS SLIKA

[0029]

SLIKA 1 je grafikon koji prikazuje inhibiciju rasta tumora usled davanja inhibitora MEK iz Jedinjenja A, inhibitora B-Raf iz Jedinjenja B i njihove kombinacije.

SLIKA 2 je grafikon koji prikazuje inhibiciju rasta tumora usled davanja inhibitora MEK iz Jedinjenja A, inhibitora B-Raf iz Jedinjenja B i njihove kombinacije.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0030] Kako se ovde koristi, MEK inhibitor N-{3-[3-ciklopropil-5-(2-fluor-4-jodfenilamino)6,8-dimetil-2,4,7-triokso-3,4,6,7-tetrahidro-2H-pirido[4,3-d]pirimidin-1-il]fenil}acetamid ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili solvat, predstavljen je formulom (I):

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili solvat. Zarad pogodnosti, grupa mogućih jedinjenja i soli ili solvata se zbirno naziva Jedinjenje A, što znači da se pominjanje Jedinjenja A odnosi na bilo koje jedinjenje ili, alternativno, na njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat.

[0031] Zavisno od načina imenovanja, jedinjenje formule (I) može se takođe ispravno nazivati N-{3-[3-ciklopropil-5-[(2-fluor-4-jodfenil)amino]-6,8-dimetil-2,4,7-triokso-3,4,6,7-tetrahidropirido[4,3-d]pirimidin-1(2H)-il]fenil}acetamid.

[0032] Kako se ovde koristi, BRaf inhibitor N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, predstavljen je jedinjenjem formule (II):

ili je njegova farmaceutski prihvatljiva so. Zarad pogodnosti, grupa mogućih jedinjenja i soli se zbirno naziva Jedinjenje B, što znači da se pominjanje Jedinjenja B odnosi na bilo koje jedinjenje ili, alternativno, na njegovu farmaceutski prihvatljivu so.

[0033] Kako se ovde koristi izraz "kombinacija iz pronalaska" odnosi se na kombinaciju koja sadrži Jedinjenje A i Jedinjenje B.

[0034] Kako se ovde koristi izraz "neoplazma" odnosi se na abnormalni rast ćelija ili tkiva i podrazumeva se da obuhvata benigni, tj. nekancerozni rast, i maligni, tj. kancerozni rast. Izraz "neoplastični" označava poticanje od neoplazme ili vezu sa njom.

[0035] Kako se ovde koristi izraz "agens" označava supstancu koja proizvodi željeno dejstvo u tkivu, sistemu, životinji, sisaru, čoveku ili drugom ispitaniku. U skladu sa tim, izraz "antineoplastični agens" označava supstancu koja proizvodi antineoplastični efekat u tkivu, sistemu, životinji, sisaru, čoveku ili drugom ispitaniku. Takođe se podrazumeva da "agens" može biti jedno jedinjenje ili kombinacija ili kompozicija dva ili više jedinjenja.

[0036] Pod izrazom "lečenje" i iz njega izvedenim izrazima koji se ovde koriste, podrazumeva se terapeutska terapija. Kada se odnosi na konkretno stanje, lečenje znači: (1) poboljšavanje stanja ili jedne ili više bioloških manifestacija stanja, (2) ometanje (a) jedne ili više tačaka u biološkoj kaskadi koje dovode do stanja ili su za njega odgovorne (b) jedne ili više bioloških manifestacija stanja (3) ublažavanje jednog ili više simptoma, efekata ili sporednih efekata povezanih sa stanjem ili jednog ili više simptoma, efekata ili sporednih efekata povezanih sa stanjem ili njegovim lečenjem, ili (4) usporavanje progresije stanja ili jedne ili više bioloških manifestacija stanja.

[0037] Kako se ovde koristi, podrazumeva se da se "prevencija" odnosi na profilaktičko davanje leka radi znatnog smanjivanja verovatnoće ili ozbiljnosti stanja ili njegove biološke manifestacije, ili odlaganja pojave takvog stanja ili njegove biološke manifestacije.

Stručnjaku će biti jasno da "prevencija" nije isključivi izraz. Profilaktička terapija je prikladna, na primer, kada se smatra da kod ispitanika postoji veliki rizik od pojave kancera, recimo kada u porodici ispitanika postoji značajna istorija kancera ili kada je ispitanik bio izložen karcinogenu.

[0038] Kako se ovde koristi, izraz "delotvorna količina" označava onu količinu leka ili farmaceutskog agensa koja će izazvati biološki ili medicinski odgovor tkiva, sistema, životinje ili čoveka koji se traži, na primer, od strane istraživača ili kliničkog lekara. Štaviše, izraz "terapeutski delotvorna količina" označava svaku količinu koja, u poređenju sa odgovarajućim ispitanikom koji nije dobio takvu količinu, dovodi do poboljšanog lečenja, isceljenja, prevencije ili poboljšanja bolesti, poremećaja ili neželjenog dejstva ili do smanjenja stope napredovanja bolesti ili poremećaja. Izraz takođe u svom opsegu obuhvata količine delotvorne za poboljšanje normalne fiziološke funkcije.

[0039] Jedinjenja A i/ili B mogu sadržati jedan ili više hiralnih atoma, ili mogu na drugi način biti sposobna da postoje kao enantiomeri. U skladu sa time, jedinjenja iz predmetnog pronalaska uključuju smeše enantiomera, kao i prečišćene enantiomere ili enantiomerima obogaćene smeše. Takođe, podrazumeva se da su svi tautomeri i smeše tautomera uključeni u opseg Jedinjenja A i Jedinjenja B.

[0040] Takođe, podrazumeva se da jedinjenja A i B mogu biti predstavljena, pojedinačno ili zajedno, kao solvati. Kako se ovde koristi, izraz "solvat" odnosi se na kompleks varijabilne stehiometrije koji formira supstanca koja se rastvara (u ovom pronalasku, jedinjenja formule (I) ili (II) ili njihova so) i rastvarač. Takvi rastvarači za svrhu ovog pronalaska ne smeju ometati biološku aktivnost supstance koja se rastvara. Primeri pogodnih rastvarača uključuju, ali nisu ograničeni na, vodu, metanol, dimetilsulfoksid, etanol i sirćetnu kiselinu. U jednom otelotvorenju, korišćeni rastvarač je farmaceutski prihvatljivi rastvarač. Primeri za pogodne farmaceutski prihvatljive rastvarače uključuju, ali nisu ograničeni na, vodu, etanol i sirćetnu kiselinu. U drugom otelotvorenju, korišćeni rastvarač je voda.

[0041] Jedinjenja A i B mogu imati sposobnost da postoje u više od jednog kristalnog oblika, karakteristika poznata kao polimorfizam, i podrazumeva se da su takvi polimorfni oblici ("polimorfi") u opsegu Jedinjenja A i B. Polimorfizam se uobičajeno može javiti kao odgovor na promene temperature ili pritiska ili oba, i može takođe biti posledica varijacija procesa kristalizacije. Polimorfi se mogu razlikovati na osnovu raznih fizičkih karakteristika poznatih u struci, poput rendgenske difrakcione slike, rastvorljivosti i tačke topljenja.

[0042] Jedinjenje A je otkriveno i patentirano, zajedno sa njegovim farmaceutski prihvatljivim solima i, takođe, njegovim solvatima, kao korisni inhibitor MEK aktivnosti, posebno u lečenju kancera, u WO 2005/121142. Jedinjenje A je jedinjenje iz Primera 4-1. Jedinjenje A se može pripremiti kako je opisano u WO 2005/121142.

[0043] Pogodno, Jedinjenje A je u obliku solvata dimetil sulfoksida. Pogodno, Jedinjenje A je u obliku soli natrijuma. Pogodno, Jedinjenje A je u obliku solvata izabranog od: hidrata, sirćetne kiseline, etanola, nitrometana, hlorbenzena, 1-pentankola, izopropil alkohola, etilen glikola i 3-metil-1-butanola. Ove oblike solvata i soli može pripremiti stručnjak za ovu oblast na osnovu opisa datog u WO 2005/121142.

[0044] Jedinjenje B je otkriveno i patentirano, zajedno sa njegovim farmaceutski prihvatljivim solima, kao korisni inhibitor BRaf aktivnosti, posebno u lečenju kancera, u PCT patentnoj prijavi PCT/US09/42682. Jedinjenje B je otelotvoreno u Primerima 58a do 58e prijave. PCT prijava je objavljena 12. novembra 2009. godine kao publikacija WO2009/137391.

[0045] Konkretnije, Jedinjenje B se može pripremiti prema metodama datim u nastavku:

Metoda 1: Jedinjenje B (prvi kristalni oblik) - N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid

[0046] Suspenzija N-{3-[5-(2-hlor-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamida (196 mg, 0,364 mmol) i 7 M amonijaka u metanolu (8 ml, 56,0 mmol) zagrejana je u zaptivenoj epruveti na 90°C tokom 24 h. Reakcija je razblažena DCM-om, dodat je silika gel i koncentrovana je. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa 100% DCM do 1:1 [DCM:(9:1 EtOAc:MeOH)]. Čiste frakcije su koncentrovane, dajući sirovi proizvod. Sirovi proizvod je ponovo prečišćen pomoću reversno fazne HPLC (gradijent acetonitril:voda sa 0,1%TFA u oba). Kombinovane čiste frakcije su koncentrovane, a zatim razdeljene između DCM i zasićenog NaHCO3. Sloj DCM je razdvojen i osušen iznad Na2SO4. Dobijeno je naslovno jedinjenje, N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid (94 mg, prinos 47%).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 10,83 (s, 1 H), 7,93 (d, J=5,2 Hz, 1 H), 7,55 - 7,70 (m, 1 H), 7,35 - 7,43 (m, 1 H), 7,31 (t, J=6,3 Hz, 1 H), 7,14 - 7,27 (m, 3 H), 6,70 (s, 2 H), 5,79 (d, J=5,13 Hz, 1 H), 1,35 (s, 9 H). MS (ESI): 519,9 [M+H]<+>.

[0047] Metoda 2: Jedinjenje B (alternativni kristalni oblik) - N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid 19,6 mg N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamida (može se pripremiti prema primeru 58a) je spojeno sa 500 l etil acetata u bočici od 2 ml na sobnoj temperaturi. Suspenziji je ciklično menjana temperatura između 0-40°C tokom 48 h. Pušteno je da se dobijena suspenzija ohladi na sobnu temperaturu, i čvrste supstance su prikupljene vakuum filtracijom. Čvrste supstance su analizirane pomoću Raman, PXRD, DSC/TGA analiza, koje su ukazale na kristalni oblik drugačiji od kristalnog oblika prethodno dobijenog iz Primera 58a.

[0048] Metoda 3: Jedinjenje B (alternativni kristalni oblik, velika šarža) - N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid

Korak A: metil 3-{[(2,6-difluorfenil)sulfonil]amino}-2-fluorbenzoat

[0049]

[0050] Metil 3-amino-2-fluorbenzoat (50 g, 1 ekv.) je ubačen u reaktor, pa je dodat dihlormetan (250 ml, 5 zapr.). Sadržaj je mešan i ohlađen do ∼15°C i dodat je piridin (26,2 ml, 1,1 ekv.). Nakon dodavanja piridina, sadržaj reaktora je podešen na ∼15°C i dodavanje 2,6-diflurorbenzensulfonil hlorida (39,7 ml, 1,0 ekv.) je započeto pomoću levka za dodavanje. Temperatura je prilikom dodavanja držana na <25°C. Po završetku dodavanja, sadržaj reaktora je zagrejan do 20-25°C i ostavljen preko noći. Dodat je etil acetat (150 ml), i dihlormetan je uklonjen destilacijom. Kada je destilacija završena, reakciona smeša je još jednom razblažena etil acetatom (5 zapr.) i koncentrovana. Reakciona smeša je razblažena etil acetatom (10 zapr.) i vodom (4 zapr.), i sadržaj je zagrejan do 50-55°C uz mešanje dok se sve čvrste supstance ne rastvore. Slojevi su se odvojili i onda su razdvojeni. Organski sloj je razblažen vodom (4 zapr.) i sadržaj je zagrejan do 50-55° tokom 20-30 min. Slojevi su se odvojili, a zatim su razdvojeni, i sloj etil acetata je uparen pod sniženim pritiskom do ∼3 zapremine. Etil acetat (5 zapr.) je dodat i ponovo uparen pod sniženim pritiskom do ∼3 zapremine. Cikloheksan (9 zapr.) je zatim dodat u reaktor, i sadržaj je zagrevan do refluksa tokom 30 minuta, a zatim ohlađen na 0°C. Čvrste supstance su filtrirane i isprane cikloheksanom (2 x 100 ml). Čvrste supstance su osušene preko noći dajući metil 3-{[(2,6-difluorfenil)sulfonil]amino}-2-fluorbenzoat (94,1 g, 91%).

Korak B: N-{3-[(2-hlor-4-pirimidinil)acetil]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid

[0051]

[0052] Metil 3-{[(2,6-difluorfenil)sulfonil]amino}-2-fluorbenzoat (490 g, 1 ekv.), generalno pripremljen prema Koraku A iznad, rastvoren je u THF-u (2,45 l, 5 zapr.) i mešan i ohlađen na 0-3°C. Rastvor 1 M litijum bis(trimetilsilil)amida u THF-u (5,25 l, 3,7 ekv.) je ubačen u reakcionu smešu, nakon čega je usledilo dodavanje 2-hlor-4-metilpirimidina (238 g, 1,3 ekv.) u THF-u (2,45 l, 5 zapr.). Reakcija je zatim mešana 1 sat. Reakcija je ugašena dodatkom 4,5 M HCl (3,92 l, 8 zapr.). Vodeni sloj (donji sloj) je uklonjen i odbačen. Organski sloj je koncentrovan pod sniženim pritiskom do ∼2 l. IPAC (izopropil acetat) (2,45 l) je dodat u reakcionu smešu koja je zatim koncentrovana do ∼2 l. IPAC (0,5 l) i MTBE (2,45 l) su dodati i mešani preko noći pod atmosferom N2. Čvrste supstance su filtrirane. Čvrste supstance i matični filtrat su zajedno dodati nazad i mešani nekoliko sati. Čvrste supstance su filtrirane i isprane pomoću MTBE (∼5 zapr.). Čvrste supstance su stavljene u vakuum sušnicu na 50°C preko noći. Čvrste supstance su osušene pod vakuumom na 30°C preko vikenda, dajući N-{3-[(2-hlor-4-pirimidinil)acetil]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid (479 g, 72%).

Korak C: N-{3-[5-(2-hlor-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid

[0053]

[0054] U reaktorski sud je ubačen N-{3-[(2-hlor-4-pirimidinil)acetil]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid (30 g, 1 ekv.), a zatim dihlormetan (300 ml). Reakciona suspenzija je ohlađena na ∼10°C, i N-bromsukcinimid ("NBS") (12,09 g, 1 ekv.) je dodat u 3 približno jednake porcije, uz mešanje 10-15 minuta između dodavanja svake porcije. Nakon poslednjeg dodavanja NBS, reakciona smeša je zagrejana do ∼20°C i mešana tokom 45 min. Zatim je voda (5 zapr.) dodata u reakcioni sud i smeša je mešana, pa su slojevi razdvojeni. Voda (5 zapr.) je ponovo dodata u dihlormetanski sloj i smeša je mešana, i slojevi razdvojeni.

Dihlormetanski slojevi su koncentrovani do ∼120 ml. Etil acetat (7 zapr.) je dodat u reakcionu smešu i koncentrovan do ∼120 ml. Dimetilacetamid (270 ml) je zatim dodat u reakcionu smešu i ohlađen na ∼10°C.2,2-dimetilpropantioamid (1,3 g, 0,5 ekv.) je dodat u 2 jednake porcije u sadržaj reaktora uz mešanje ∼5 minuta između dodavanja. Reakcija je zagrejana do 20-25°C. Nakon 45 min, sadržaj suda je zagrejan na 75°C i ostavljen 1,75 sati. Reakciona smeša je zatim ohlađena na 5°C i polako je dodavana voda (270 ml) kako bi temperatura ostala ispod 30°C. Zatim je dodat etil acetat (4 zapr.), i smeša je mešana i slojevi razdvojeni. Etil acetat (7 zapr.) je ponovo dodat u vodeni sloj, i sadržaj je mešan i razdvojen. Etil acetat (7 zapr.) je ponovo dodat u vodeni sloj, i sadržaj je mešan i razdvojen. Organski slojevi su spojeni i isprani vodom (4 zapr.) 4 puta i mešani preko noći na 20-25°C. Organski slojevi su zatim koncentrovani uz zagrevanje i vakuum do 120 ml. Sadržaj posude je zatim zagrejan na 50°C i polako je dodavana smeša heptana (120 ml). Nakon dodavanja heptana, sadržaj suda je zagrevan do refluksa, a zatim ohlađen do 0°C i ostavljen ∼2 h. Čvrste supstance su filtrirane i isprane heptanom (2 x 2 zapr.). Čvrsti proizvod je zatim osušen pod vakuumom na 30°C, dajući N-{3-[5-(2-hlor-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid (28,8 g, 80%).

Korak D: N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid

[0055] U reaktor pod pritiskom zapremine 1 galon, smeša N-{3-[5-(2-hlor-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamida (120 g) pripremljenog prema Koraku C iznad, i amonijum hidroksida (28-30%, 2,4 l, 20 zapr.) zagrevana je u zaptivenom reaktoru pod pritiskom do 98-103°C i mešana na toj temperaturi 2 sata. Reakcija je polako ohlađena do sobne temperature (20°C) i mešana preko noći. Čvrste supstance su filtrirane i isprane minimalnom količinom matičnog luga i osušene pod vakuumom. Čvrste supstance su dodate u smešu EtOAc (15 zapr.)/ vode (2 zapr.) i zagrejane do potpunog rastvaranja na 60-70°C, i vodeni sloj je uklonjen i odbačen. U EtOAC sloj je dodata voda (1 zapr.) i neutralisan je vod. rastvorom HCl do ∼ pH 5,4-5,5, i dodata je voda (1 zapr.). Vodeni sloj je uklonjen i odbačen na 60-70°C. Organski sloj je ispran vodom (1 zapr.) na 60-70°C, i vodeni sloj je uklonjen i odbačen. Organski sloj je filtriran na 60°C i koncentrovan do 3 zapremine. EtOAc (6 zapr.) je ubačen u smešu i zagrevan i mešan na 72°C tokom 10 min, zatim ohlađen na 20°C i mešan preko noći. EtOAc je uklonjen pomoću vakuum destilacije da bi se reakciona smeša koncentrovala do ∼3 zapremine. Reakciona smeša je održavana na ∼ 65-70°C tokom ∼30 minuta. Pošto kristali proizvoda imaju isti kristalni oblik kao oni pripremljeni u Primeru 58b iznad (i koji se mogu pripremiti postupkom iz Primera 58b), suspenzija je dodata u heptan. Heptan (9 zapr.) je polako dodavan na 65-70°C. Suspenzija je mešana na 65-70°C tokom 2-3 sata, a zatim polako ohlađena do 0-5°C. Proizvod je filtriran, ispran sa EtOAc/heptanom (3/1 v/v, 4 zapr.) i osušen na 45°C pod vakuumom, dajući N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid (102,3 g, 88%).

[0056] Metoda 4: Jedinjenje B (so mezilat) - N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid metansulfonat

[0057] U rastvor N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamida (204 mg, 0,393 mmol) u izopropanolu (2 ml), dodata je metansulfonska kiselina (0,131 ml, 0,393 mmol), i rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 3 sata. Nastao je beli talog, i suspenzija je filtrirana i isprana dietil etrom dajući naslovni proizvod kao belu kristalnu čvrstu supstancu (210 mg, prinos 83%).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 10,85 (s, 1 H) 7,92 - 8,05 (m, 1 H) 7,56 - 7,72 (m, 1 H) 6,91 - 7,50 (m, 7 H) 5,83 - 5,98 (m, 1 H) 2,18 - 2,32 (m, 3 H) 1,36 (s, 9 H). MS (ESI): 520,0 [M+H]<+>.

[0058] Metoda 5: Jedinjenje B (alternativno otelotvorenje mezilatu) - N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid metansulfonat

[0059] N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid (kao što može biti pripremljen prema primeru 58a) (2,37g, 4,56 mmol) spojen je sa prethodno filtriranim acetonitrilom (5,25 zapr, 12,4 ml). Prethodno filtrirani rastvor metansulfonske kiseline (1,1 ekv, 5,02 mmol, 0,48 g) u H2O (0,75 ekv, 1,78 ml) dodat je na 20°C. Temperatura dobijene smeše je podignuta na 50-60°C pri čemu je održavana mala brzina mešanja. Kada je temperatura smeše dostigla 50-60°C, za zasejavanje je dodata suspenzija N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid metansulfonata (1,0% m/m suspendovano u 0,2 zapremine prethodno filtriranog acetonitrila) i smeša je mešana na brzini dovoljnoj da spreči taloženje čvrste supstance na 50-60°C tokom 2 h. Smeša je zatim ohlađena do 0-5°C brzinom od 0,25°C/min i ostavljena na 0-5°C tokom 6 h. Smeša je filtrirana, i vlažna pogača je dvaput isprana prethodno filtriranim acetonitrilom. Prvo ispiranje se sastojalo od 14,2 ml (6 zapr.) prethodno filtriranog acetonitrila, a drugo ispiranje se sastojalo od 9,5 ml (4 zapr.) prethodno filtriranog acetonitrila. Vlažna čvrsta supstanca je osušena na 50°C pod vakuumom, dajući prinos od 2,39 g proizvoda (prinos 85,1%).

[0060] Tipično, soli jedinjenja korišćenih u predmetnom pronalasku su farmaceutski prihvatljive soli. Soli obuhvaćene izrazom "farmaceutski prihvatljive soli" odnose se na netoksične soli jedinjenja korišćenih u ovom pronalasku. Soli jedinjenja korišćenih u predmetnom pronalasku mogu obuhvatati kisele adicione soli dobijene iz azota na supstituentu jedinjenja korišćenih u predmetnom pronalasku. Reprezentativne soli uključuju sledeće soli: acetat, benzensulfonat, benzoat, bikarbonat, bisulfat, bitartarat, borat, bromid, kalcijum edetat, kamsilat, karbonat, hlorid, klavulanat, citrat, dihidrohlorid, edetat, edisilat, estolat, esilat, fumarat, gluceptat, glukonat, glutamat, glikolilarsanilat, heksilrezorcinat, hidrabamin, hidrobromid, hidrohlorid, hidroksinaftoat, jodid, izetionat, laktat, laktobionat, laurat, malat, maleat, mandelat, mezilat, metilbromid, metilnitrat, metilsulfat, monokalijum maleat, mukat, napsilat, nitrat, N-metilglukamin, oksalat, pamoat (embonat), palmitat, pantotenat, fosfat/difosfat, poligalakturonat, kalijum, salicilat, natrijum, stearat, subacetat, sukcinat, tanat, tartarat, teoklat, tozilat, trietijodid, trimetilamonijum i valerat. Druge soli, koje nisu farmaceutski prihvatljive, mogu biti korisne u pripremi jedinjenja korišćenih u ovom pronalasku. Soli mogu biti lako pripremljene od strane stručnjaka za ovu oblast.

[0061] Iako je moguće da, za upotrebu u terapiji, jedinjenja A i B, mogu da se daju kao sirove hemikalije, moguće je prezentovati aktivni sastojak kao farmaceutsku kompoziciju. U skladu sa tim, pronalazak dalje obezbeđuje farmaceutske kompozicije, koje obuhvataju jedinjenje A i jedinjenje B, i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, razblaživača ili ekscipijenasa za primenu u lečenju raka pluća. Jedinjenja A i B su kao što je gore opisano. Nosač(i), razblaživač(i) i ekscipijens(i) moraju biti prihvatljivi u smislu da su kompatibilni sa drugim sastojcima formulacije, sposobni za farmaceutsku formulaciju i nisu štetni po njihovog primaoca. Postupak pripreme farmaceutske kompozicije, uključujući mešanje Jedinjenja A i/ili Jedinjenja B sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, razblaživača ili ekscipijenasa je takođe otkriven. Takvi elementi farmaceutske kompozicije koji se koriste mogu biti dati u odvojenim farmaceutskim kombinacijama ili formulisani zajedno u jednoj farmaceutskoj kompoziciji. U skladu sa tim, otkriće dalje obezbeđuje kombinaciju farmaceutskih kompozicija od kojih jedna sadrži Jedinjenje A i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, razblaživača ili ekscipijenasa, i farmaceutsku kompoziciju koja sadrži Jedinjenje B i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, razblaživača ili ekscipijenasa.

[0062] Jedinjenje A i Jedinjenje B su kao što je gore opisano, i mogu biti korišćena u bilo kojoj od gornjih kompozicija.

[0063] Farmaceutske kompozicije mogu biti date u jediničnim doznim oblicima koji sadrže prethodno utvrđenu količinu aktivnog sastojka po jediničnoj dozi. Kao što je poznato stručnjacima, količina aktivnog sastojka po dozi zavisiće od stanja koje se leči, načina primene i starosti, težine i stanja pacijenta. Poželjne jedinične dozne kompozicije su one koje sadrže dnevnu dozu ili subdozu, ili njenu odgovarajuću frakciju, aktivnog sastojka. Nadalje, takva farmaceutska kompozicija može biti pripremljena bilo kojom metodom poznatom u farmaceutskoj struci.

[0064] Jedinjenja A i B mogu biti davana bilo kojim prigodnim načinom aplikacije. Prigodni načini uključuju oralni, rektalni, nazalni, topikalni (uključujući bukalni i sublingvalni), vaginalni i parenteralni (uključujući supkutani, intramuskularni, intravenski, intradermalni, intratekalni i epiduralni). Treba imati u vidu da se poželjni način može menjati u zavisnosti od, na primer, stanja primaoca kombinacije i kancera koji se leči. Takođe, treba imati u vidu da svaki agens koji se daje može biti davan na isti ili različiti način, i da Jedinjenja A i B mogu biti sjedinjena zajedno u farmaceutskoj kompoziciji.

[0065] Farmaceutska kompozicija prilagođena za oralnu primenu može biti data u vidu diskretnih jedinica kao što su kapsule ili tablete, praškova ili granula, rastvora ili suspenzija u vodenim ili nevodenim tečnostima, jestive pene ili krema, ili kao emulzije tečnosti ulje u vodi ili emulzije tečnosti voda u ulju.

[0066] Na primer, za oralnu primenu u vidu tablete ili kapsule, aktivna komponenta leka može biti kombinovana sa oralnim netoksičnim farmaceutski prihvatljivim inertnim nosačem kao što je etanol, glicerol, voda i slično. Praškovi se pripremaju usitnjavanjem jedinjenja do prikladne veličine i mešanjem sa slično usitnjenim farmaceutskim nosačem kao što je jestivi ugljeni hidrat, kao na primer, skrob ili manitol. Mogu takođe biti prisutni i agensi za aromu, konzerviranje, disperziju ili bojenje.

[0067] Kapsule se prave pripremanjem smeše praška kako je gore opisano, i punjenjem oblikovanih želatinskih obloga. Glidansi i lubrikansi, kao što su koloidni silicijum dioksid, talk, magnezijum stearat, kalcijum stearat ili čvrsti polietilen glikol, mogu se dodati u smešu praška pre operacije punjenja. Agensi za dezintegrisanje ili rastvaranje kao što su agar-agar, kalcijum karbonat ili natrijum karbonat mogu takođe da se dodaju kako bi se poboljšala raspoloživost leka po uzimanju kapsule.

[0068] Štaviše, kada je to poželjno ili neophodno, pogodni vezivači, lubrikansi, agensi za dezintegrisanje i bojenje takođe mogu da se dodaju u granuliranje, smeša praška može se ubaciti u mašinu za tablete i rezultat je nepravilno oblikovano grumenje koje se razbija na granule. Granule mogu biti lubrikovane da bi se pripojile smeši. Pogodni vezivači uključuju skrob, želatin, prirodne šećere poput glukoze ili beta-laktoze, kukuruzne zaslađivače, prirodne i sintetičke gume poput akacije, tragakanta ili natrijum alginata, karboksimetilcelulozu, polietilen glikol, voskove i slično. Lubrikansi korišćeni u ovim doznim oblicima uključuju natrijum oleat, natrijum stearat, magnezijum stearat, natrijum benzoat, natrijum acetat, natrijum hlorid i slično. Dezintegratori uključuju, bez ograničenja, skrob, metil celulozu, agar, bentonit, ksantan gumu i slično. Tablete su formulisane, na primer, pripremanjem smeše praška, granulacijom ili suvom granulacijom, dodavanjem lubrikansa i dezintegransa i presovanjem tableta. Smeša praška se priprema mešanjem jedinjenja, prigodno usitnjenog, sa razblaživačem ili bazom kao što je gore opisano, i opciono sa vezivačem kao što je karboksimetilceluloza, aliginat, želatin ili polivinil pirolidon, usporivačem rastvora kao što je parafin, akceleratorom resorpcije kao što je kvaternerna so i/ili apsorbujućim agensom kao što je bentonit, kaolin ili dikalcijum fosfat. Smeša praška može biti granulisana kvašenjem sa vezivačem kao što je sirup, skrobna pasta, biljna sluz akadije ili rastvori celuloznih ili polimernih supstanci, i protiskivanjem kroz sito. Alternativu koja sprečava da se tablete lepe za kalup predstavlja dodavanje stearinske kiseline, soli stearata, talka ili mineralnog ulja. Tako lubrifikovana smeša se zatim komprimuje u tablete. Jedinjenja korišćena u predmetnom pronalasku takođe mogu da se kombinuju sa sipkim inertnim nosačem i direktno komprimuju u tablete, bez koraka granulacije ili suve granulacije. Može se obezbediti providna ili mutna obloga koja se sastoji od zaptivajućeg premaza od šelaka, premaza od šećera ili polimernih supstanci i sjajnog voštanog premaza. U te premaze se mogu dodati boje, kako bi se razlikovale različite jedinične doze.

[0069] Oralne tečnosti, kao što su rastvori, sirupi i eliksiri mogu biti pripremljene u jediničnom doznom obliku tako da data količina sadrži unapred utvrđenu količinu jedinjenja. Sirupi se mogu pripremiti rastvaranjem jedinjenja u vodenom rastvoru sa odgovarajućim ukusom, dok se eliksiri pripremaju upotrebom netoksičnog alkoholnog vehikuluma.

Suspenzije se mogu formulisati dispergovanjem jedinjenja u netoksičnom vehikulumu.

Takođe se mogu dodati solubilizatori i emulgatori, kao što su etoksilovani izostearil alkoholi i polioksi etilen sorbitol etri, konzervansi, arome, kao što je pepermint ulje, ili prirodni zaslađivači, ili saharin ili drugi veštački zaslađivači, i slično.

[0070] Gde je pogodno, kompozicije za oralnu primenu mogu da se mikroenkapsuliraju. Može se takođe pripremiti kompozicija za produženo ili odloženo otpuštanje, na primer, oblaganjem ili ugrađivanjem čestica supstance u polimere, vosak, i slično.

[0071] Agensi za primenu prema predmetnom pronalasku mogu se takođe davati u obliku lipozomskih sistema za isporuku, kao što su male unilamelarne vezikule, velike unilamelarne vezikule i multilamelarne vezikule. Lipozomi mogu da se formiraju od raznih fosfolipida, kao što je holesterol, stearilamin ili fosfatidilholini.

[0072] Agensi za primenu prema predmetnom pronalasku mogu se takođe isporučivati upotrebom monoklonskih antitela kao pojedinačnih nosača za koje se vezuju molekuli jedinjenja. Jedinjenja takođe mogu biti vezana za rastvorne polimere kao nosače lekova koji mogu biti meta. Takvi polimeri mogu da uključuju polivinilpirolidon, kopolimer pirana, polihidroksipropilmetakrilamid-fenol, polihidroksietilaspartamidfenol, ili polietilenoksidpolilizin supstituisan palmitoil ostacima. Nadalje, jedinjenja mogu biti povezana sa klasom biodegradabilnih polimera korisnih za postizanje kontrolisanog otpuštanja leka, na primer, polimlečna kiselina, polepsilon kaprolakton, polihidroksi buterna kiselina, poliortoestri, poliacetali, polidihidropirani, policijanoakrilati i umreženi ili amfipatski blok kopolimeri hidrogelova.

[0073] Farmaceutske kompozicije prilagođene za transdermalnu primenu mogu biti predstavljene kao odvojeni flasteri namenjeni da ostanu u bliskom kontaktu sa epidermom primaoca u produženom periodu. Na primer, aktivni sastojak može biti isporučen iz flastera putem jontoforeze, kako generalno opisuje Pharmaceutical Research, 3(6), 318 (1986).

[0074] Farmaceutske kompozicije prilagođene za topikalnu primenu mogu biti formulisane kao masti, kremovi, suspenzije, losioni, praškovi, rastvori, paste, gelovi, sprejevi, aerosoli ili ulja.

[0075] Za lečenje oka ili ostalih spoljašnjih tkiva, na primer usta ili kože, kompozicije se poželjno nanose kao topikalna mast ili krem. Kada je formulisan u masti, aktivni sastojak može biti upotrebljen sa parafinskom bazom masti ili sa bazom masti koja se meša sa vodom.

Alternativno, aktivni sastojak može biti formulisan u kremu sa bazom krema ulje u vodi ili sa bazom krema voda u ulju.

[0076] Farmaceutske kompozicije prilagođene za topikalnu primenu na oku uključuju kapi za oči, pri čemu je aktivni sastojak rastvoren ili suspendovan u pogodnom nosaču, a posebno vodenom rastvaraču.

[0077] Farmaceutske kompozicije prilagođene za topikalnu primenu u ustima uključuju lozenge, pastile i tečnosti za ispiranje usta.

[0078] Farmaceutske kompozicije prilagođene za rektalnu primenu mogu biti prezentovane kao supozitorije ili klistiri.

[0079] Farmaceutske kompozicije prilagođene za nazalnu primenu, pri čemu je nosač čvrsta supstanca, uključuju krupni prah veličine čestica, na primer, u obimu od 20 do 500 mikrona, koji se primenjuje ušmrkivanjem, tj. brzim udisanjem na nos iz posude sa prahom koja se drži ispred nosa. Pogodne kompozicije, pri čemu je nosač tečnost, za primenu kao sprej za nos ili kapi za nos, uključuju vodene ili uljane rastvore aktivne supstance.

[0080] Farmaceutske kompozicije prilagođene za primenu inhalacijom uključuju prašinu ili izmaglicu finih čestica, koje mogu nastati pomoću različitih vrsta aerosola pod pritiskom sa fiksnim dozama, nebulizera ili insuflatora.

[0081] Farmaceutske kompozicije prilagođene za vaginalnu primenu mogu biti prezentovane kao pesari, tamponi, kreme, gelovi, paste, pene ili sprejevi.

[0082] Farmaceutske kompozicije prilagođene za parenteralnu primenu uključuju vodene i nevodene sterilne rastvore za injekcije koji mogu da sadrže antioksidanse, pufere, bakteriostate i rastvorke koji čine formulaciju izotoničnom sa krvlju nameravanog primaoca; i vodene i nevodene sterilne suspenzije koje mogu da uključe agense za suspendovanje i sredstva za zgušnjavanje. Kompozicije mogu biti prezentovane u ambalaži za jednu ili više doza, na primer, u zatopljenim ampulama i bočicama, i mogu se čuvati u liofilizovanom stanju, tako da je potrebno samo dodati sterilnu tečnost koja je nosač, na primer, vodu za injekcije, neposredno pre upotrebe. Nepripremljeni rastvori i suspenzije za injekcije mogu se pripremiti od sterilnih praškova, granula i tableta.

[0083] Treba shvatiti da, pored sastojaka koji su prethodno konkretno pomenuti, kompozicije mogu da uključe druge agense uobičajene u struci imajući u vidu vrstu formulacije o kojoj se radi, na primer, one pogodne za oralnu primenu mogu sadržati arome.

[0084] Ako nije drugačije definisano, u svim ovde opisanim doznim protokolima, režim jedinjenja koja se daju ne mora započeti sa početkom lečenja i završiti se sa krajem lečenja, potrebno je samo da se broj uzastopnih dana u kojima se oba jedinjenja daju i opcioni broj uzastopnih dana u kojima se daje samo jedna komponenta jedinjenja, ili naznačeni dozni protokol, uključujući količinu primenjenog jedinjenja, dese u nekom trenutku tokom trajanja lečenja.

[0085] Jedinjenja A i B mogu se koristiti u kombinaciji prema pronalasku tako što će se istovremeno davati kao jedna farmaceutska kompozicija koja obuhvata oba jedinjenja.

Alternativno, kombinacija može biti davana odvojeno u odvojenim farmaceutskim kompozicijama, gde svaka sadrži jedno od jedinjenja A i B, na sekvencijalan način, na primer, Jedinjenje A ili Jedinjenje B se daje prvo, a preostalo se daje drugo. Takvo sekvencijalno davanje može biti vremenski blisko (npr. simultano) ili daleko. Nadalje, nije važno da li se jedinjenja daju u istom doznom obliku, npr. jedno jedinjenje može se davati topikalno, dok se drugo jedinjenje može davati oralno. Pogodno, oba jedinjenja se daju oralno.

[0086] Tako, u jednom otelotvorenju, jedna ili više doza Jedinjenja A se daje istovremeno ili odvojeno sa jednom ili više doza Jedinjenja B.

[0087] Ako nije drugačije definisano, u svim ovde opisanim doznim protokolima, režim jedinjenja koja se daju ne mora započeti sa početkom lečenja i završiti se sa krajem lečenja, potrebno je samo da se broj uzastopnih dana u kojima se oba jedinjenja daju i opcioni broj uzastopnih dana u kojima se daje samo jedna komponenta jedinjenja, ili naznačeni dozni protokol, uključujući količinu primenjenog jedinjenja, dese u nekom trenutku tokom trajanja lečenja.

[0088] U jednom otelotvorenju, više doza Jedinjenja A se daje istovremeno ili odvojeno sa više doza Jedinjenja B.

[0089] U jednom otelotvorenju, više doza Jedinjenja A se daje istovremeno ili odvojeno sa jednom dozom Jedinjenja B.

[0090] U jednom otelotvorenju, jedna doza Jedinjenja A se daje istovremeno ili odvojeno sa više doza Jedinjenja B.

[0091] U jednom otelotvorenju, jedna doza Jedinjenja A se daje istovremeno ili odvojeno sa jednom dozom Jedinjenja B.

[0092] U svim prethodnim otelotvorenjima, Jedinjenje A se može davati prvo ili se Jedinjenje B može davati prvo.

[0093] Kombinacija može biti prezentovana kao komplet sa kombinacijom. Pod izrazom "komplet sa kombinacijom" ili "komplet sa delovima" kako se ovde koristi podrazumeva se farmaceutska kompozicija ili kompozicije koje se koriste za davanje Jedinjenja A i Jedinjenja B prema pronalasku. Kada se oba jedinjenja daju istovremeno, komplet sa kombinacijom može da sadrži Jedinjenje A i Jedinjenje B kao jednu farmaceutsku kompoziciju, poput tablete, ili kao odvojene farmaceutske kompozicije. Kada se Jedinjenja A i B ne daju istovremeno, komplet sa kombinacijom će sadržati Jedinjenje A i Jedinjenje B u odvojenim farmaceutskim kompozicijama ili u istom pakovanju ili Jedinjenje A i Jedinjenje B u odvojenim farmaceutskim kompozicijama u odvojenim pakovanjima.

[0094] U jednom aspektu, obezbeđen je komplet sa delovima koji sadrži komponente:

Jedinjenje A povezano sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensima, razblaživačima ili nosačem, i

Jedinjenje B povezano sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensima, razblaživačima ili nosačem.

[0095] U jednom otelotvorenju pronalaska komplet sa delovima sadrži sledeće komponente:

Jedinjenje A povezano sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensima, razblaživačima ili nosačem, i

Jedinjenje B povezano sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensima, razblaživačima ili nosačem,

pri čemu su komponente obezbeđene u obliku koji je pogodan za sekvencijalno, odvojeno i/ili istovremeno davanje.

[0096] U jednom otelotvorenju, komplet sa delovima sadrži:

prvu ambalažu koja sadrži Jedinjenje A povezano sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom, razblaživačem ili nosačem, i

drugu ambalažu koja sadrži Jedinjenje B povezano sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom, razblaživačem ili nosačem, i ambalažu namenjenu za čuvanje pomenute prve i druge ambalaže.

[0097] Komplet sa kombinacijom može takođe obezbediti uputstvo, kao što su uputstvo za doziranje i način primene. Takvo uputstvo za doziranje i način primene može biti takvo koje se daje lekaru, na primer sa etikete za proizvod leka, ili može biti takvo koje daje lekar, kao što je uputstvo za pacijenta.

[0098] Izraz "početna doza" kako se ovde koristi označava jednu dozu ili režim kratkog trajanja Jedinjenja A ili Jedinjenja B sa većom dozom od doze za održavanje koja se daje ispitaniku, na primer, radi brzog povećanja nivoa koncentracije leka u krvi. Pogodno, režim kratkog trajanja koji se ovde koristi biće od: 1 do 14 dana, pogodno od 1 do 7 dana, pogodno od 1 do 3 dana, pogodno tri dana, pogodno dva dana, pogodno jedan dan. U nekim otelotvorenjima, "početna doza" može povećati koncentraciju leka u krvi na terapeutski delotvoran nivo. U nekim otelotvorenjima, "početna doza" može povećati koncentraciju leka u krvi na terapeutski delotvoran nivo u spoju sa dozom za održavanje leka. "Početna doza" se može davati jednom dnevno, ili češće nego jednom dnevno (npr. do 4 puta dnevno).

Pogodno, "početna doza" će se davati jednom dnevno. Pogodno, početna doza će iznositi od 2 do 100 puta više od doze za održavanje, pogodno od 2 do 10 puta, pogodno od 2 do 5 puta, pogodno 2 puta, pogodno 3 puta, pogodno 4 puta, pogodno 5 puta. Pogodno, početna doza će se davati od 1 do 7 dana, pogodno od 1 do 5 dana, pogodno od 1 do 3 dana, pogodno 1 dan, pogodno 2 dana, pogodno 3 dana, nakon čega sledi protokol doziranja za održavanje.

[0099] Termin "doza za održavanje" kako se ovde koristi označava dozu koja se serijski daje (na primer, najmanje dvaput), a namenjena je ili da polako podigne nivo koncentracije jedinjenja u krvi na terapeutski delotvoran nivo, ili da održi takav terapeutski delotvoran nivo. Doza za održavanje se generalno daje jednom dnevno, i dnevna doza doze za održavanje je niža od ukupne dnevne doze početne doze.

[0100] Pogodno, kombinacije korišćene u ovom pronalasku se daju tokom "naznačenog perioda".

[0101] Pod izrazom "naznačeni period" i iz njega izvedenim izrazima, kako se ovde koriste, podrazumeva se vremenski interval između davanja jednog od Jedinjenja A i Jedinjenja B i drugog od Jedinjenja A i Jedinjenja B. Osim ako nije drugačije definisano, naznačeni period može da obuhvati istovremeno davanje. Kada se oba jedinjenja kombinacije daju jednom dnevno, naznačeni period se odnosi na davanje Jedinjenja A i Jedinjenja B tokom jednog dana. Kada se jedno ili oba jedinjenja kombinacije daju češće od jednom dnevno, naznačeni period se izračunava na osnovu prvog davanja oba jedinjenja određenog dana. Sva davanja jedinjenja kombinacije koja slede nakon prvog tokom određenog dana ne uzimaju se u razmatranje prilikom izračunavanja naznačenog perioda.

[0102] Pogodno, ako se jedinjenja daju tokom "naznačenog perioda" i ne daju se istovremeno, oba se daju u roku od oko 24 sata jedno od drugog - u ovom slučaju, naznačeni period će biti oko 24 sata; pogodno, oba će biti data u roku od oko 12 sati jedno od drugog - u ovom slučaju, naznačeni period će biti oko 12 sati; pogodno, oba će biti data u roku od oko 11 sati jedno od drugog - u ovom slučaju, naznačeni period će biti oko 11 sati; pogodno, oba će biti data u roku od oko 10 sati jedno od drugog - u ovom slučaju, naznačeni period će biti oko 10 sati; pogodno, oba će biti data u roku od oko 9 sati jedno od drugog - u ovom slučaju, naznačeni period će biti oko 9 sati; pogodno, oba će biti data u roku od oko 8 sati jedno od drugog - u ovom slučaju, naznačeni period će biti oko 8 sati; pogodno, oba će biti data u roku od oko 7 sati jedno od drugog - u ovom slučaju, naznačeni period će biti oko 7 sati; pogodno, oba će biti data u roku od oko 6 sati jedno od drugog - u ovom slučaju, naznačeni period će biti oko 6 sati; pogodno, oba će biti data u roku od oko 5 sati jedno od drugog - u ovom slučaju, naznačeni period će biti oko 5 sati; pogodno, oba će biti data u roku od oko 4 sata jedno od drugog - u ovom slučaju, naznačeni period će biti oko 4 sata; pogodno, oba će biti data u roku od oko 3 sata jedno od drugog - u ovom slučaju, naznačeni period će biti oko 3 sata; pogodno, oba će biti data u roku od oko 2 sata jedno od drugog - u ovom slučaju, naznačeni period će biti oko 2 sata; pogodno, oba će biti data u roku od oko 1 sat jedno od drugog - u ovom slučaju, naznačeni period će biti oko 1 sat. Kako se ovde koristi, davanje Jedinjenja A i Jedinjenja B sa razmakom manjim od 45 minuta smatra se istovremenim davanjem.

[0103] Pogodno, kada se kombinacija korišćena u pronalasku daje u "naznačenom periodu", jedinjenja će se zajedno davati "određeno vreme".

[0104] Pod izrazom "određeno vreme" i iz njega izvedenim izrazima, kako se ovde koriste, podrazumeva se da se oba jedinjenja korišćena u pronalasku daju u naznačenom broju uzastopnih dana.

[0105] U pogledu davanja u "naznačenom periodu":

Pogodno, oba jedinjenja će se davati u naznačenom periodu najmanje jedan dan - u ovom slučaju, određeno vreme će biti najmanje jedan dan; pogodno, tokom trajanja lečenja, oba jedinjenja će se davati u naznačenom periodu najmanje 3 uzastopna dana - u ovom slučaju, određeno vreme će biti najmanje 3 dana; pogodno, tokom trajanja lečenja, oba jedinjenja će se davati u naznačenom periodu najmanje 5 uzastopnih dana - u ovom slučaju, određeno vreme će biti najmanje 5 dana; pogodno, tokom trajanja lečenja, oba jedinjenja će se davati u naznačenom periodu najmanje 7 uzastopnih dana - u ovom slučaju, određeno vreme će biti najmanje 7 dana; pogodno, tokom trajanja lečenja, oba jedinjenja će se davati u naznačenom periodu najmanje 14 uzastopnih dana - u ovom slučaju, određeno vreme će biti najmanje 14 dana; pogodno, tokom trajanja lečenja, oba jedinjenja će se davati u naznačenom periodu najmanje 30 uzastopnih dana - u ovom slučaju, određeno vreme će biti najmanje 30 dana.

[0106] Dalje u pogledu davanja u "naznačenom periodu":

Pogodno, tokom trajanja lečenja, Jedinjenje A i Jedinjenje B će se davati u naznačenom periodu od 1 do 4 dana tokom 7-dnevnog perioda, dok će se ostalim danima 7-dnevnog perioda davati samo Jedinjenje A.

[0107] Pogodno, ovaj 7-dnevni protokol se ponavlja tokom 2 ciklusa, odnosno 14 dana, pogodno tokom 4 ciklusa, odnosno 28 dana, pogodno kao neprekidna primena.

[0108] Pogodno, tokom trajanja lečenja, Jedinjenje A i Jedinjenje B će se davati u naznačenom periodu od 1 do 4 dana tokom 7-dnevnog perioda, dok će se ostalim danima 7-dnevnog perioda davati samo Jedinjenje B. Pogodno, ovaj 7-dnevni protokol se ponavlja tokom 2 ciklusa, odnosno 14 dana, pogodno tokom 4 ciklusa, odnosno 28 dana, pogodno kao neprekidna primena. Pogodno, Jedinjenje B se daje u uzastopnim danima tokom 7-dnevnog perioda. Pogodno, Jedinjenje B se daje po šablonu svakog drugog dana tokom 7-dnevnog perioda.

[0109] Pogodno, tokom trajanja lečenja, Jedinjenje A i Jedinjenje B će se davati u naznačenom periodu 3 dana tokom 7-dnevnog perioda, dok će se ostalim danima 7-dnevnog perioda davati samo Jedinjenje B. Pogodno, ovaj 7-dnevni protokol se ponavlja tokom 2 ciklusa, odnosno 14 dana, pogodno tokom 4 ciklusa, odnosno 28 dana, pogodno kao neprekidna primena. Pogodno, Jedinjenje A će se davati 3 uzastopna dana tokom 7-dnevnog perioda.

[0110] Pogodno, tokom trajanja lečenja, Jedinjenje A i Jedinjenje B će se davati u naznačenom periodu 2 dana tokom 7-dnevnog perioda, dok će se ostalim danima 7-dnevnog perioda davati samo Jedinjenje B. Pogodno, ovaj 7-dnevni protokol se ponavlja tokom 2 ciklusa, odnosno 14 dana, pogodno tokom 4 ciklusa, odnosno 28 dana, pogodno kao neprekidna primena. Pogodno, Jedinjenje A će se davati 2 uzastopna dana tokom 7-dnevnog perioda.

[0111] Pogodno, tokom trajanja lečenja, Jedinjenje A i Jedinjenje B će se davati u naznačenom periodu 1 dan tokom 7-dnevnog perioda, dok će se ostalim danima 7-dnevnog perioda davati samo Jedinjenje B. Pogodno, ovaj 7-dnevni protokol se ponavlja tokom 2 ciklusa, odnosno 14 dana, pogodno tokom 4 ciklusa, odnosno 28 dana, pogodno kao neprekidna primena.

[0112] Pogodno, ako se jedinjenja ne daju u "naznačenom periodu" ona se daju sekvencijalno. Pod izrazom "sekvencijalno davanje" i iz njega izvedenim izrazima, kako se ovde koriste, podrazumeva se da se jedno od Jedinjenja A i Jedinjenja B daje tokom dva ili više uzastopnih dana, a da se drugo od Jedinjenja A i Jedinjenja B daje nakon toga tokom dva ili više uzastopnih dana. Takođe, ovde se razmatra i pauza od leka koja se primenjuje između sekvencijalnog davanja jednog od Jedinjenja A i Jedinjenja B i drugog od Jedinjenja A i Jedinjenja B. Kako se ovde koristi, pauza od leka je period u danima nakon sekvencijalnog davanja jednog od Jedinjenja A i Jedinjenja B i pre davanja drugog od Jedinjenja A i Jedinjenja B kada se ne daju ni Jedinjenje A ni Jedinjenje B. Pogodno, pauza od leka će biti period u danima odabran od: 1 dana, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 7 dana, 8 dana, 9 dana, 10 dana, 11 dana, 12 dana, 13 dana i 14 dana.

[0113] U pogledu sekvencijalnog davanja:

Pogodno, jedno od Jedinjenja A i Jedinjenja B se daje tokom 1 do 30 uzastopnih dana, nakon čega sledi opciona pauza od leka, nakon čega sledi davanje drugog od Jedinjenja A i Jedinjenja B tokom 1 do 30 uzastopnih dana.

[0114] Pogodno, jedno od Jedinjenja A i Jedinjenja B se daje tokom 2 do 21 uzastopnih dana, nakon čega sledi opciona pauza od leka, nakon čega sledi davanje drugog od Jedinjenja A i Jedinjenja B tokom 2 do 21 uzastopnih dana.

[0115] Pogodno, jedno od Jedinjenja A i Jedinjenja B se daje tokom 2 do 14 uzastopnih dana, nakon čega sledi opciona pauza od leka u trajanju od 1 do 14 dana, nakon čega sledi davanje drugog od Jedinjenja A i Jedinjenja B tokom 2 do 14 uzastopnih dana. Pogodno, jedno od Jedinjenja A i Jedinjenja B se daje tokom 3 do 7 uzastopnih dana, nakon čega sledi opciona pauza od leka u trajanju od 3 do 10 dana, nakon čega sledi davanje drugog od Jedinjenja A i Jedinjenja B tokom 3 do 7 uzastopnih dana.

[0116] Pogodno, Jedinjenje B će se davati prvo u sekvenci, nakon čega sledi opciona pauza od leka, nakon čega sledi davanje Jedinjenja A. Pogodno, Jedinjenje B se daje tokom 1 do 21 uzastopnih dana, nakon čega sledi opciona pauza od leka, nakon čega sledi davanje Jedinjenja A tokom 1 do 21 uzastopnih dana. Pogodno, Jedinjenje B se daje tokom 3 do 21 uzastopnih dana, nakon čega sledi opciona pauza od leka u trajanju od 1 do 14 dana, nakon čega sledi davanje Jedinjenja A tokom 3 do 21 uzastopnih dana. Pogodno, Jedinjenje B se daje tokom 3 do 21 uzastopnih dana, nakon čega sledi opciona pauza od leka u trajanju od 3 do 14 dana, nakon čega sledi davanje Jedinjenja A tokom 3 do 21 uzastopnih dana. Pogodno, Jedinjenje B se daje tokom 21 uzastopnog dana, nakon čega sledi opciona pauza od leka, nakon čega sledi davanje Jedinjenja A tokom 14 uzastopnih dana. Pogodno, Jedinjenje B se daje tokom 14 uzastopnih dana, nakon čega sledi opciona pauza od leka u trajanju od 1 do 14 dana, nakon čega sledi davanje Jedinjenja A tokom 14 uzastopnih dana. Pogodno, Jedinjenje B se daje tokom 7 uzastopnih dana, nakon čega sledi opciona pauza od leka u trajanju od 3 do 10 dana, nakon čega sledi davanje Jedinjenja A tokom 7 uzastopnih dana. Pogodno, Jedinjenje B se daje tokom 3 uzastopna dana, nakon čega sledi pauza od leka u trajanju od 3 do 14 dana, nakon čega sledi davanje Jedinjenja A tokom 7 uzastopnih dana. Pogodno, Jedinjenje B se daje tokom 3 uzastopna dana, nakon čega sledi pauza od leka u trajanju od 3 do 10 dana, nakon čega sledi davanje Jedinjenja A tokom 3 uzastopna dana.

[0117] Pogodno, Jedinjenje A će se davati prvo u sekvenci, nakon čega sledi opciona pauza od leka, nakon čega sledi davanje Jedinjenja B. Pogodno, Jedinjenje A se daje tokom 1 do 21 uzastopnog dana, nakon čega sledi opciona pauza od leka, nakon čega sledi davanje Jedinjenja B tokom 1 do 21 uzastopnog dana. Pogodno, Jedinjenje A se daje tokom 3 do 21 uzastopnih dana, nakon čega sledi pauza od leka u trajanju od 1 do 14 dana, nakon čega sledi davanje Jedinjenja B tokom 3 do 21 uzastopnih dana. Pogodno, Jedinjenje A se daje tokom 3 do 21 uzastopnih dana, nakon čega sledi pauza od leka u trajanju od 3 do 14 dana, nakon čega sledi davanje Jedinjenja B tokom 3 do 21 uzastopnih dana. Pogodno, Jedinjenje A se daje tokom 21 uzastopnog dana, nakon čega sledi opciona pauza od leka, nakon čega sledi davanje Jedinjenja B tokom 14 uzastopnih dana. Pogodno, Jedinjenje A se daje tokom 14 uzastopnih dana, nakon čega sledi pauza od leka u trajanju od 1 do 14 dana, nakon čega sledi davanje Jedinjenja B tokom 14 uzastopnih dana. Pogodno, Jedinjenje A se daje tokom 7 uzastopnih dana, nakon čega sledi pauza od leka u trajanju od 3 do 10 dana, nakon čega sledi davanje Jedinjenja B tokom 7 uzastopnih dana. Pogodno, Jedinjenje A se daje tokom 3 uzastopna dana, nakon čega sledi pauza od leka u trajanju od 3 do 14 dana, nakon čega sledi davanje Jedinjenja B tokom 7 uzastopnih dana. Pogodno, Jedinjenje A se daje tokom 3 uzastopna dana, nakon čega sledi pauza od leka u trajanju od 3 do 10 dana, nakon čega sledi davanje Jedinjenja B tokom 3 uzastopna dana.

[0118] Jasno je da nakon davanja u "naznačenom periodu" i "sekvencijalnog" davanja može da sledi ponovljeno doziranje ili alternativni protokol doziranja, a pauza od leka može da prethodi ponovljenom doziranju ili alternativnom protokolu doziranja.

[0119] Pogodno, količina Jedinjenja A (na osnovu težine obesoljene/nesolvatizovane količine) data kao deo kombinacije biće količina odabrana od oko 0,125 mg do oko 10 mg; pogodno, količina će biti odabrana od oko 0,25 mg do oko 9 mg; pogodno, količina će biti odabrana od oko 0,25 mg do oko 8 mg; pogodno, količina će biti odabrana od oko 0,5 mg do oko 8 mg; pogodno, količina će biti odabrana od oko 0,5 mg do oko 7 mg; pogodno, količina će biti odabrana od oko 1 mg do oko 7 mg; pogodno, količina će biti oko 5 mg. U skladu sa tim, količina Jedinjenja A data kao deo kombinacije biće količina odabrana od oko 0,125 mg do oko 10 mg. Na primer, količina Jedinjenja A data kao deo kombinacije može biti 0,125 mg, 0,25 mg, 0,5 mg, 0,75 mg, 1 mg, 1,5 mg, 2 mg, 2,5 mg, 3 mg, 3,5 mg, 4 mg, 4,5 mg, 5 mg, 5,5 mg, 6 mg, 6,5 mg, 7 mg, 7,5 mg, 8 mg, 8,5 mg, 9 mg, 9,5 mg, 10 mg.

[0120] Pogodno, količina Jedinjenja B (na osnovu težine obesoljene/nesolvatizovane količine) data kao deo kombinacije biće količina odabrana od oko 10 mg do oko 600 mg. Pogodno, količina će biti odabrana od oko 30 mg do oko 300 mg; pogodno, količina će biti odabrana od oko 30 mg do oko 280 mg; pogodno, količina će biti odabrana od oko 40 mg do oko 260 mg; pogodno, količina će biti odabrana od oko 60 mg do oko 240 mg; pogodno, količina će biti odabrana od oko 80 mg do oko 220 mg; pogodno, količina će biti odabrana od oko 90 mg do oko 210 mg; pogodno, količina će biti odabrana od oko 100 mg do oko 200 mg, pogodno, količina će biti odabrana od oko 110 mg do oko 190 mg, pogodno, količina će biti odabrana od oko 120 mg do oko 180 mg, pogodno, količina će biti odabrana od oko 130 mg do oko 170 mg, pogodno, količina će biti odabrana od oko 140 mg do oko 160 mg, pogodno, količina će biti 150 mg. U skladu sa tim, količina Jedinjenja B data kao deo kombinacije biće količina odabrana od oko 10 mg do oko 300 mg. Na primer, količina Jedinjenja B data kao deo kombinacije je pogodno odabrana od 10 mg, 20 mg, 30 mg, 40 mg, 50 mg, 60 mg, 70 mg, 80 mg, 85 mg, 90 mg, 95 mg, 100 mg, 105 mg, 110 mg, 115 mg, 120 mg, 125 mg, 130 mg, 135 mg, 140 mg, 145 mg, 150 mg, 155 mg, 160 mg, 165 mg, 170 mg, 175 mg, 180 mg, 185 mg, 190 mg, 195 mg, 200 mg, 205 mg, 210 mg, 215 mg, 220 mg, 225 mg, 230 mg, 235 mg, 240 mg, 245 mg, 250 mg, 255 mg, 260 mg, 265 mg, 270 mg, 275 mg, 280 mg, 285 mg, 290 mg, 295 mg i 300 mg. Pogodno, odabrana količina Jedinjenja B se daje od 1 do 4 puta dnevno. Pogodno, odabrana količina Jedinjenja B se daje dvaput dnevno. Pogodno, Jedinjenje B se daje u količini od 150 mg dvaput dnevno. Pogodno, odabrana količina Jedinjenja B se daje jednom dnevno.

[0121] Kako se ovde koristi, sve količine Jedinjenja A i Jedinjenja B su naznačene kao količina slobodnog ili obesoljenog jedinjenja.

Kombinacije za upotrebu u metodi lečenja

[0122] Veruje se da su kombinacije kao što su opisane u patentnim zahtevima korisne kod poremećaja kod kojih je inhibicija MEK i/ili B-Raf korisna.

[0123] Predmetno otkriće takođe obezbeđuje kombinaciju kao što je opisano u patentnim zahtevima za korišćenje u terapiji, posebno u lečenju poremećaja kod kojih je inhibicija MEK i/ili B-Raf aktivnosti korisna, posebno kod kancera.

[0124] Tipično, poremećaj je kancer takav da inhibicija MEK i/ili B-Raf ima povoljan efekat. Primeri karcinoma koji su pogodni za lečenje ovde opisanim kombinacijama uključuju i primarne i metastatske oblike raka pluća. Pogodno, kancer je kancer pluća.

[0125] Pored toga, primeri karcinoma koji se leči uključuju mikrocelularni karcinom pluća i ne-mikrocelularni karcinom pluća.

[0126] Pogodno, predmetno otkriće se odnosi na metodu za lečenje ili ublažavanje ozbiljnosti kancera pluća.

[0127] Kombinacija kao što je definisano u patentnim zahtevima može se koristiti sama ili u kombinaciji sa jednim ili više drugih terapeutskih agenasa. Otkriće tako obezbeđuje u daljem aspektu dalju kombinaciju koja obuhvata takvu kombinaciju sa daljim terapeutskim agensom ili agensima, kompozicije i lekove koji obuhvataju kombinaciju i upotrebu dalje kombinacije, kompozicija i lekova u terapiji, posebno u lečenju bolesti podložnih inhibiciji MEK i/ili B kinaze.

[0128] Kombinacija kao što je opisano u patentnim zahtevima može se koristiti sa drugim terapeutskim metodama lečenja kancera. Konkretno, osim onih ovde pomenutih, razmatra se u antineoplastičnoj terapiji, kombinovanoj terapiji sa drugim hemoterapeutskim agensima, hormonskim agensima, agensima antitela, kao i sa operacijom i/ili radioterapijom.

Kombinovane terapije prema predmetnom otkriću tako uključuju davanje Jedinjenja A i Jedinjenja B, kao i opcionu upotrebu drugih terapeutskih agenasa, uključujući antineoplastične agense. Takva kombinacija agenasa može se davati zajedno ili odvojeno, a kada se daje odvojeno to se može odigrati istovremeno ili sekvencijalno bilo kojim redom, i vremenski blisko i daleko. U jednom otelotvorenju, farmaceutska kombinacija uključuje Jedinjenje A i Jedinjenje B i opciono najmanje jedan dodatni antineoplastični agens.

[0129] Kako je naznačeno, terapeutski delotvorne količine Jedinjenja A i Jedinjenja B su prethodno razmotrene. Terapeutski delotvorna količina daljeg terapeutskog agensa će zavisiti od niza faktora, uključujući, na primer, starost i težinu sisara, precizno stanje koje zahteva lečenje, ozbiljnost stanja, prirodu formulacije i način primene. U krajnjoj liniji, terapeutski delotvorna količina će zavisiti od procene nadležnog lekara ili veterinara. Relativni vremenski raspored davanja biće odabran kako bi se postiglo željeno kombinovano terapeutsko dejstvo.

[0130] U jednom otelotvorenju, dalja antikancerogena terapija je operacija i/ili radioterapija.

[0131] U jednom otelotvorenju, dalja antikancerogena terapija je najmanje jedan dodatni antineoplastični agens.

[0132] Svaki antineoplastični agens koji ima dejstvo protiv podložnog tumora koji se leči može se koristiti u kombinaciji. Tipični korisni antineoplastični agensi uključuju, ali nisu ograničeni na, antimikrotubularne agense, poput diterpenoida i vinka alkaloida; koordinacione komplekse platine; alkilujuće agense, poput azotnih iperita, oksazafosforina, alkilsulfonata, nitrozoureja i triazena; antibiotičke agense, poput antraciklina, aktinomicina i bleomicina; inhibitore topoizomeraze II poput epipodofilotoksina; antimetabolite, poput analoga purina i pirimidina i jedinjenja antifolata; inhibitore topoizomeraze I, poput kamptotecina; hormone i hormonske analoge; inhibitore puteva transdukcije signala; inhibitore angiogeneze nereceptorske tirozin kinaze; imunoterapijske agense; proapoptotičke agense i inhibitore signala ćelijskog ciklusa.

[0133] Antimikrotubularni ili antimitotički agensi: Antimikrotubularni ili antimitotički agensi su fazno specifični agensi koji deluju protiv mikrotubula tumorskih ćelija tokom M faze ili faze mitoze ćelijskog ciklusa. Primeri za antimikrotubularne agense uključuju, ali nisu ograničeni na, diterpenoide i vinka alkaloide.

[0134] Diterpenoidi, koji se izvode iz prirodnih izvora, su fazno specifični antikancerogeni agensi koji deluju u fazama G2/M ćelijskog ciklusa. Veruje se da diterpenoidi stabilizuju βtubulinsku podjedinicu mikrotubula, putem vezivanja sa ovim proteinom. Čini se da je razlaganje proteina onda inhibirano uz obustavljanje mitoze, i sledi ćelijska smrt. Primeri za diterpenoide uključuju, ali nisu ograničeni na, paklitaksel i njegov analog docetaksel.

[0135] Paklitaksel, 5β,20-epoksi-1,2α,4,7β,10β,13α-heksa-hidroksitaks-11-en-9-on 4,10-diacetat 2-benzoat 13-estar sa (2R,3S)-N-benzoil-3-fenilizoserinom je prirodni diterpenski proizvod izolovan iz pacifičke tise Taxus brevifolia, i komercijalno je dostupan kao injektabilni rastvor TAXOL®. Član je taksanske familije terpena. Paklitaksel je odobren za kliničku upotrebu u lečenju refraktornog raka jajnika u Sjedinjenim Državama (Markman i sar, Yale Journal of Biology and Medicine, 64:583, 1991; McGuire i sar, Ann. Intem, Med., 111:273,1989) i za lečenje raka dojke (Holmes i sar, J. Nat. Cancer Inst., 83:1797,1991.) Potencijalni je kandidat za lečenje neoplazme kože (Einzig i sar, Proc. Am. Soc. Clin. Oncol., 20:46) i karcinoma glave i vrata (Forastire i sar, Sem. Oncol., 20:56, 1990). Jedinjenje takođe pokazuje potencijal za lečenje policistične bolesti bubrega (Woo i sar, Nature, 368:750.

1994), raka pluća i malarije. Lečenje pacijenata paklitakselom dovodi do supresije koštane srži (višestruke ćelijske linije, Ignoff, R.J. i sar, Cancer Chemotherapy Pocket Guide, 1998) povezane sa trajanjem doziranja iznad granične koncentracije (50 nM) (Kearns, C.M. i sar, Seminars in Oncology, 3(6) str.16-23, 1995).

[0136] Docetaksel, (2R,3S)-N-karboksi-3-fenilizoserin,N-terc-butil estar, 13-estar sa 5β-20-epoksi-1,2α,4,7β,10β,13α-heksahidroksitaks-11-en-9-on 4-acetat 2-benzoatom, trihidratom; komercijalno je dostupan kao injektabilni rastvor kao TAXOTERE®. Docetaksel je indikovan za lečenje raka dojke. Docetaksel je polusintetski derivat paklitaksela q.v., pripremljen upotrebom prirodnog prekursora, 10-deacetil-bakatina III, ekstrahovanog iz iglice evropske tise.

[0137] Vinka alkaloidi su fazno specifični antineoplastični agensi dobijeni iz zimzelena. Vinka alkaloidi deluju u M fazi (mitozi) ćelijskog ciklusa tako što se specifično vezuju za tubulin. Usled toga, vezani molekul tubulina ne može da polimerizuje u mikrotubule. Veruje se da se mitoza obustavlja u metafazi i sledi ćelijska smrt. Primeri za vinka alkaloide uključuju, ali nisu ograničeni na, vinblastin, vinkristin i vinorelbin.

[0138] Vinblastin, vinkaleukoblastin sulfat, komercijalno je dostupan kao VELBAN® kao injektabilni rastvor. Iako ima moguće indikacije kao terapija druge linije za različite solidne tumore, primarno je indikovan za lečenje raka testisa i različitih limfoma, uključujući Hodžkinovu bolest i limfocitne i histiocitne limfome. Mijelosupresija je neželjeno dejstvo koje ograničava dozu vinblastina.

[0139] Vinkristin, vinkaleukoblastin, 22-okso-, sulfat, je komercijalno dostupan kao ONCOVIN® kao injektabilni rastvor. Vinkristin je indikovan za lečenje akutnih leukemija, a takođe mu je nađena primena u režimima lečenja Hodžkinovih i ne-Hodžkinovih malignih limfoma. Alopecija i neurološki efekti su najčešća neželjena dejstva vinkristina, a u manjoj meri dolazi do efekata mijelosupresije i gastrointestinalnog mukozitisa.

[0140] Vinorelbin, 3',4'-didehidro-4'-deoksi-C'-norvinkaleukoblastin [R-(R*,R*)-2,3-dihidroksibutandioat (1:2)(so)], komercijalno dostupan kao injektabilni rastvor vinorelbin tartarata (NAVELBINE®), je polusintetski vinka alkaloid. Vinorelbin je indikovan kao pojedinačni agens ili u kombinaciji sa drugim hemoterapijskim agensima, poput cisplatina, za lečenje različitih solidnih tumora, posebno nemikrocelularnog karcinoma pluća, uznapredovalog raka dojke i hormonski refraktornog raka prostate. Mijelosupresija je najčešće neželjeno dejstvo vinorelbina.

[0141] Koordinacioni kompleksi platine: Koordinacioni kompleksi platine su antikancerogeni agensi koji nisu fazno specifični, i interaktivni su sa DNK. Kompleksi platine ulaze u tumorske ćelije, podležu hidrataciji i formiraju intra- i interlančane veze sa DNK, izazivajući štetne biološke efekte na tumoru. Primeri za koordinacione komplekse platine uključuju, ali nisu ograničeni na, oksaliplatin, cisplatin i karboplatin.

[0142] Cisplatin, cis-diamindihlorplatina, je komercijalno dostupan kao PLATINOL® kao injektabilni rastvor. Cisplatin je primarno indikovan za lečenje metastatskog raka testisa i jajnika i uznapredovalog raka bešike.

[0143] Karboplatin, platina, diamin [1,1-ciklobutan-dikarboksilat(2-)-O,O'], je komercijalno dostupan kao PARAPLATIN® kao injektabilni rastvor. Karboplatin je primarno indikovan za prvu i drugu liniju lečenje uznapredovalog raka jajnika.

[0144] Alkilujući agensi: Alkilujući agensi su antikancerogeni agensi koji nisu fazno specifični, i snažni su elektrofili. Tipično, alkilujući agensi stvaraju kovalentne veze, alkilovanjem, sa DNK, putem nukleofilnih ostataka DNK molekula kao što je fosfatna, amino, sulfhidrilna, hidroksilna, karboksilna i imidazolska grupe. Takvo alkilovanje ometa funkcionisanje nukleinske kiseline, što dovodi do ćelijske smrti. Primeri za alkilujuće agense uključuju, ali nisu ograničeni na, azotne iperite, poput ciklofosfamida, melfalana i hlorambucila; alkilsulfonate, poput busulfana; nitrozoureje, poput karmustina; i triazene poput dakarbazina.

[0145] Ciklofosfamid, 2-[bis(2-hloretil)amino]tetrahidro-2H-1,3,2-oksazafosforin 2-oksid monohidrat, je komercijalno dostupan kao injektabilni rastvor ili tablete kao CYTOXAN®. Ciklofosfamid je indikovan kao pojedinačni agens ili u kombinaciji sa drugim hemoterapijskim agensima, za lečenje malignih limfoma, multiplog mijeloma i leukemija.

[0146] Melfalan, 4-[bis(2-hloretil)amino]-L-fenilalanin, komercijalno je dostupan kao injektabilni rastvor ili tablete kao ALKERAN®. Melfalan je indikovan za palijativno lečenje multiplog mijeloma i neresektabilnog epitelijalnog karcinoma jajnika. Supresija koštane srži je najčešće neželjeno dejstvo melfalana koje ograničava dozu.

[0147] Hlorambucil, 4-[bis(2-hloretil)amino]benzenbuterna kiselina, je komercijalno dostupan kao tablete LEUKERAN®. Hlorambucil je indikovan za palijativno lečenje hroničnih limfatičnih leukemija i malignih limfoma, poput limfosarkoma, gigantskog folikularnog limfoma i Hodžkinove bolesti.

[0148] Busulfan, 1,4-butandiol dimetansulfonat, je komercijalno dostupan kao MYLERAN® TABLETE. Busulfan je indikovan za palijativno lečenje hronične mijelogene leukemije.

[0149] Karmustin, 1,3-[bis(2-hloretil)-1-nitrozoureja, je komercijalno dostupan kao pojedinačne bočice liofilizovane supstance kao BiCNU®. Karmustin je indikovan za palijativno lečenje kao pojedinačni agens ili u kombinaciji sa drugim agensima za tumore mozga, multipli mijelom, Hodžkinovu bolest i ne-Hodžkinove limfome.

[0150] Dakarbazin, 5-(3,3-dimetil-1-triazeno)-imidazol-4-karboksamid, je komercijalno dostupan kao pojedinačne bočice supstance kao DTIC-Dome®. Dakarbazin je indikovan za lečenje metastatskih malignih melanoma i u kombinaciji sa drugim agensima kao lečenje druge linije za Hodžkinovu bolest.

[0151] Antibiotski antineoplastici: Antibiotski antineoplastici su agensi koji nisu fazno specifični, koji se vezuju za DNK ili se umeću u nju. Tipično, takve aktivnosti dovode do stabilnih kompleksa DNK ili pucanja lanca, što ometa normalan rad nukleinske kiseline i dovodi do ćelijske smrti. Primeri za antibiotske antineoplastične agense uključuju, ali nisu ograničeni na, aktinomicine poput daktinomicina, antrocikline poput daunorubicina i doksorubicina, i bleomicine.

[0152] Daktinomicin, poznat i kao Aktinomicin D, je komercijalno dostupan u injektabilnom obliku kao COSMEGEN®. Daktinomicin je indikovan za lečenje Vilmovog tumora i rabdomiosarkoma.

[0153] Daunorubicin, (8S-cis-)-8-acetil-10-[(3-amino-2,3,6-trideoksi-α-L-liksoheksopiranozil)oksi]-7,8,9,10-tetrahidro-6,8,11-trihidroksi-1-metoksi-5,12 naftacendion hidrohlorid, je komercijalno dostupan u lipozomskom injektabilnom obliku kao DAUNOXOME® ili u injektabilnom obliku kao CERUBIDINE®. Daunorubicin je indikovan za indukovanje remisije u lečenju akutne nelimfocitne leukemije i uznapredovalog Kapošijevog sarkoma povezanog sa HIV-om.

[0154] Doksorubicin, (8S, 10S)-10-[(3-amino-2,3,6-trideoksi-α-L-likso-heksopiranozil)oksi]-8-glikoloil, 7,8,9,10-tetrahidro-6,8,11-trihidroksi-1-metoksi-5,12 naftacendion hidrohlorid, komercijalno je dostupan u injektabilnom obliku kao RUBEX® ili ADRIAMYCIN RDF®. Doksorubicin je primarno indikovan za lečenje akutne limfoblastne leukemije i akutne mijeloblastne leukemije, ali je takođe korisna komponenta u lečenju nekih solidnih tumora i limfoma.

[0155] Bleomicin, smeša citotoksičnih glikopeptidnih antibiotika izolovanih iz soja Streptomyces verticillus, komercijalno je dostupan kao BLENOXANE®. Bleomicin je indikovan za palijativno lečenje, kao pojedinačni agens ili u kombinaciji sa drugim agensima, karcinoma skvamoznih ćelija, limfoma i raka testisa.

[0156] Inhibitori topoizomeraze II: Inhibitori topoizomeraze II uključuju, ali nisu ograničeni na, epipodofilotoksine.

[0157] Epipodofilotoksini su fazno specifični antineoplastični agensi dobijeni iz mandragore. Epipodofilotoksini tipično utiču na ćelije u S i G2fazi ćelijskog ciklusa tako što formiraju trojni kompleks sa topoizomerazom II i DNK, što dovodi do pucanja DNK lanaca. Pucanje lanaca se akumulira i sledi ćelijska smrt. Primeri epipodofilotoksina uključuju, ali nisu ograničeni na, etopozid i tenipozid.

[0158] Etopozid, 4'-demetil-epipodofilotoksin 9[4,6-0-(R)-etiliden-β-D-glukopiranozid], komercijalno je dostupan kao injektabilni rastvor ili kapsule kao VePESID®, i poznatiji je kao VP-16. Etopozid je indikovan kao pojedinačni agens ili u kombinaciji sa drugim hemoterapijskim agensima za lečenje raka testisa i nemikrocelularnog karcinoma pluća.

[0159] Tenipozid, 4'-demetil-epipodofilotoksin 9[4,6-0-(R)-teniliden-β-D-glukopiranozid], je komercijalno dostupan kao injektabilni rastvor kao VUMON®, i poznatiji je kao VM-26. Tenipozid je indikovan kao pojedinačni agens ili u kombinaciji sa drugim hemoterapijskim agensima za lečenje akutne leukemije kod dece.

[0160] Antimetabolitski neoplastični agensi: Antimetabolitski neoplastični agensi su fazno specifični antineoplastični agensikoji deluju u S fazi (sinteza DNK) ćelijskog ciklusa tako što inhibiraju sintezu DNK ili inhibiraju sintezu purinske ili pirimidinske baze, i tako ograničavaju sintezu DNK. Posledično, S faza se ne nastavlja i sledi ćelijska smrt. Primeri za antimetabolitske antineoplastične agense uključuju, ali nisu ograničeni na, fluorouracil, metotreksat, citarabin, mekaptopurin, tioguanin i gemcitabin.

[0161] 5-fluorouracil, 5-fluor-2,4- (1H,3H) pirimidindion, komercijalno je dostupan kao fluorouracil. Davanje 5-fluorouracila dovodi do inhibicije sinteze timidilata, i uključuje se i u RNK i u DNK. Rezultat je uobičajeno ćelijska smrt. 5-fluorouracil je indikovan kao pojedinačni agens ili u kombinaciji sa drugim hemoterapijskim agensima za lečenje raka dojke, debelog creva, rektuma, želuca i pankreasa. Drugi analozi fluorpirimidina uključuju 5-fluor deoksiuridin (floksuridin) i 5-fluordeoksiuridin monofosfat.

[0162] Citarabin, 4-amino-1-β-D-arabinofuranozil-2 (1H)-pirimidinon, je komercijalno dostupan kao CYTOSAR-U®, i poznatiji je kao Ara-C. Smatra se da citarabin ispoljava specifičnost na ćelijsku fazu u S fazi inhibiranjem izduženja lanca DNK putem terminalne inkorporacije citarabina u rastući lanac DNK. Citarabin je indikovan kao pojedinačni agens ili u kombinaciji sa drugim hemoterapijskim agensima za lečenje akutne leukemije. Drugi analozi citidina uključuju 5-azacitidin i 2',2'-difluordeoksicitidin (gemcitabin).

[0163] Merkaptopurin, 1,7-dihidro-6H-purin-6-tion monohidrat, je komercijalno dostupan kao PURINETHOL®. Merkaptopurin ispoljava specifičnost na ćelijsku fazu u S fazi inhibiranjem sinteze DNK putem još neutvrđenog mehanizma. Merkaptopurin je indikovan kao pojedinačni agens ili u kombinaciji sa drugim hemoterapijskim agensima za lečenje akutne leukemije. Koristan analog merkaptopurina je azatioprin.

[0164] Tioguanin, 2-amino-1,7-dihidro-6H-purin-6-tion, je komercijalno dostupan kao TABLOID®. Tioguanin ispoljava specifičnost na ćelijsku fazu u S fazi inhibiranjem sinteze DNK putem još neutvrđenog mehanizma. Tioguanin je indikovan kao pojedinačni agens ili u kombinaciji sa drugim hemoterapijskim agensima za lečenje akutne leukemije. Drugi analozi purina uključuju pentostatin, eritrohidroksinoniladenin, fludarabin fosfat i kladribin.

[0165] Gemcitabin, 2'-deoksi-2', 2'-difluorcitidin monohidrohlorid (β-izomer), je komercijalno dostupan kao GEMZAR®. Gemcitabin ispoljava specifičnost na ćelijsku fazu u S fazi blokiranjem progresije ćelija preko granice G1/S. Gemcitabin je indikovan u kombinaciji sa cisplatinom za lečenje lokalno uznapredovalog nemikrocelularnog karcinoma pluća i samostalno za lečenje lokalno uznapredovalog raka pankreasa.

[0166] Metotreksat, N-[4[(2,4-diamino-6-pteridinil) metil]metilamino]benzoil]-L-glutaminska kiselina, komercijalno je dostupan kao metotreksat natrijum. Metotreksat ispoljava specifičnost na ćelijsku fazu u S fazi inhibiranjem sinteze, popravke i/ili replikacije DNK putem inhibiranja reduktaze dihidrofolne kiseline koja je potrebna za sintezu nukleotida purina i timidilata. Metotreksat je indikovan kao jedini agens ili u kombinaciji sa drugim hemoterapijskim agensima za lečenje horiokarcinoma, meningealne leukemije, ne-Hodžkinovog limfoma i karcinoma dojke, glave, vrata, jajnika i bešike.

[0167] Inhibitori topoizomeraze I: Kamptotecini, uključujući kamptotecin i derivate kamptotecina, dostupni su ili se razvijaju kao inhibitori topoizomeraze I. Veruje se da je citotoksična aktivnost kamptotecina povezana sa inhibitorskom aktivnošću topoizomeraze I. Primeri za kamptotecine uključuju, ali nisu ograničeni na irinotekan, topotekan, i različite optičke oblike 7-(4-metilpiperazino-metilen)-10,11-etilendioksi-20-kamptotecina opisane u nastavku.

[0168] Irinotekan HCl, (4S)-4,11-dietil-4-hidroksi-9-[(4-piperidinopiperidino) karboniloksi]-1H-pirano[3',4',6,7]indolizino[1,2-b]hinolin-3,14(4H,12H)-dion hidrohlorid, komercijalno je dostupan kao injektabilni rastvor CAMPTOSAR®. Irinotekan je derivat kamptotecina koji se vezuje, zajedno sa svojim aktivnim metabolitom SN-38, za kompleks topoizomeraza I -DNK. Smatra se da se citotoksičnost javlja kao rezultat nepopravljivog pucanja dvostrukog lanca koje izaziva interakcija topoizomeraza I: DNK : irinotekan ili SN-38 trojni kompleks sa enzimima replikacije. Irinotekan je indikovan za lečenje metastatskih kancera debelog creva ili rektuma.

[0169] Topotekan HCl, (S)-10-[(dimetilamino)metil]-4-etil-4,9-dihidroksi-1H-pirano[3',4',6,7]indolizino[1,2-b]hinolin-3,14-(4H,12H)-dion monohidrohlorid, komercijalno je dostupan kao injektabilni rastvor HYCAMTIN®. Topotekan je derivat kamptotecina koji se vezuje za kompleks topoizomeraza I - DNK i sprečava ponovno povezivanje raskinutih pojedinačnih lanaca izazvano topoizomerazom I kao odgovor na torziono istezanje DNK molekula. Topotekan je naznačen kao druga linija lečenja metastatskih karcinoma jajnika i mikrocelularnog kancera pluća.

[0170] Hormoni i hormonski analozi: Hormoni i hormonski analozi su korisna jedinjenja za lečenje kancera kod kojih postoji veza između hormona i rasta i/ili izostanka rasta kancera. Primeri za hormone i hormonske analoge korisne u lečenju kancera uključuju, ali nisu ograničeni na, adrenokortikosteroide, poput prednizona i prednizolona koji su korisni u lečenju malignih limfoma i akutne leukemije kod dece; aminoglutetimid i druge inhibitore aromataze, poput anastrozola, letrazola, vorazola i eksemestana korisne u lečenju adrenokortikalnog karcinoma i hormonski zavisnog raka dojke sa receptorima estrogena; progestrine, poput megestrol acetata, korisne u lečenju hormonski zavisnog raka dojke i karcinoma endometrijuma; estrogene, androgene i antiandrogene, poput flutamida, nilutamida, bikalutamida, ciproteron acetata i 5α reduktaza, poput finasterida i dutasterida, korisne u lečenju karcinoma prostate i benigne hipertrofije prostate; antiestrogene, poput tamoksifena, toremifena, raloksifena, droloksifena, jodoksifena, kao i selektivne modulatore estrogenskih receptora (SERMS), poput onih opisanih u U.S. Patentima br.5,681,835, 5,877,219, i 6,207,716, korisne u lečenju hormonski zavisnog raka dojke i drugih podložnih kancera; i gonadotropin-oslobađajući hormon (GnRH) i njegove analoge koji stimulišu oslobađanje luteinizirajućeg hormona (LH) i/ili folikulostimulišućeg hormona (FSH) u lečenju karcinoma prostate, na primer, LHRH agonisti i antagagonisti, poput goserelin acetata i luprolida.

[0171] Inhibitori puta transdukcije signala: Inhibitori puta transdukcije signala su oni inhibitori koji blokiraju ili inhibiraju hemijski proces koji izaziva intracelularnu promenu. Kako se ovde koristi, ta promena je ćelijska proliferacija ili diferencijacija. Inhibitori transdukcije signala korisni za predmetno otkriće uključuju inhibitore receptorskih tirozinskih kinaza, nereceptorskih tirozinskih kinaza, blokatora SH2/SH3 domena, serin/treonin kinaza, fosfotidilinozitol-3 kinaza, mio-inozitol signalizacije i Ras onkogena.

[0172] Nekoliko proteinskih tirozinskih kinaza katalizuje fosforilaciju specifičnih tirozilskih ostataka u različitim proteinima uključenih u regulaciju ćelijskog rasta. Takve proteinske tirozinske kinaze mogu se uopšteno klasifikovati kao receptorske ili nereceptorske kinaze.

[0173] Receptorske tirozinske kinaze su transmembranski proteini koji imaju ekstracelularni ligand-vezujući domen, transmembranski domen i domen tirozinske kinaze. Receptorske tirozinske kinaze učestvuju u regulisanju ćelijskog rasta, i uopšteno se nazivaju receptori faktora rasta. Neprikladna ili nekontrolisana aktivacija mnogih od ovih kinaza, tj. nenormalna aktivnost receptora faktora rasta kinaze, na primer, prekomerna ekspresija ili mutacija, dovodi do nekontrolisanog ćelijskog rasta. U skladu sa tim, nenormalna aktivnost takvih kinaza je povezana sa malignim rastom tkiva. Posledično, inhibitori takvih kinaza mogli bi da obezbede metode lečenja raka. Receptori faktora rasta uključuju, na primer, receptor epidermalnog faktora rasta (EGFr), receptor faktora rasta izvedenih iz trombocita (PDGFr), erbB2, erbB4, ret, receptor za vaskularni endotelni faktor rasta (VEGFr), tirozinsku kinazu sa homologim domenima sličnim imunoglobulinu i domenima epidermalnog faktora rasta (TIE-2), receptor insulinu sličnog faktora rasta I (IGFI), faktor stimulacije kolonije makrofaga (cfms), BTK, ckit, cmet, receptore fibroblastnih faktora rasta (FGF), Trk receptore (TrkA, TrkB i TrkC), efrinske (eph) receptore i RET proto-onkogen. Nekoliko inhibitora receptora rasta je u razvoju, i uključuje antagoniste liganda, antitela, inhibitore tirozinske kinaze i antisens oligonukleotide. Receptori faktora rasta i agensi koji inhibiraju rad receptora faktora rasta opisani su, na primer, u Kath, John C., Exp. Opin. Ther. Patents (2000) 10(6):803-818; Shawver i sar. DDT Vol 2, br.2 February 1997; i Lofts, F. J. i sar, "Growth factor receptors as targets", New Molecular Targets for Cancer Chemotherapy, izd. Workman, Paul and Kerr, David, CRC press 1994, London.

[0174] Tirozinske kinaze, koje nisu receptorske kinaze faktora rasta nazvane su nereceptorske tirozinske kinaze. Nereceptorske tirozinske kinaze korisne za predmetno otkriće, koje su mete ili potencijalne mete antikancerogenih lekova uključuju cSrc, Lck, Fyn, Yes, Jak, cAbl, FAK (fokalna adheziona kinaza), Brutonovu tirozin kinazu i Bcr-Abl. Takve nereceptorske kinaze i agensi koji inhibiraju rad nereceptorskih tirozinskih kinaza opisane su u Sinh, S. i Corey, S.J., (1999) Journal of Hematotherapy and Stem Cell Research 8 (5): 465 - 80; i Bolen, J.B., Brugge, J.S., (1997) Annual review of Immunology. 15: 371-404.

[0175] Blokatori SH2/SH3 domena su agensi koji ometaju vezivanje SH2 ili SH3 domena u različitim enzimima ili adaptorskim proteinima, uključujući, PI3-K p85 podjedinicu, kinaze Src familije, adaptorske molekule (Shc, Crk, Nck, Grb2) i Ras-GAP. SH2/SH3 domeni kao mete antikancerogenih lekova su razmatrani u Smithgall, T.E. (1995), Journal of Pharmacological and Toxicological Methods.34(3) 125-32.

[0176] Inhibitori serin/treonin kinaza, uključujući blokatore kaskade MAP kinaze koji uključuju blokatore Raf kinaza (rafk), kinaze regulisane mitogenom ili ekstracelularnim signalom (MEK) i ekstracelularnim signalom regulisane kinaze (ERK); i blokatore članova familije C proteinske kinaze uključujući blokatore PKC (alfa, beta, gama, epsilon, mu, lambda, jota, zeta). Familija IkB kinaze (IKKa, IKKb), familija PKB kinaza, članovi familije akt kinaze i TGF beta receptorske kinaze. Takve serin/treonin kinaze i njihove inhibitore opisali su Yamamoto, T., Taya, S., Kaibuchi, K., (1999), Journal of Biochemistry. 126 (5) 799-803; Brodt, P, Samani, A., i Navab, R. (2000), Biochemical Pharmacology, 60.1101-1107; Massague, J., Weis-Garcia, F. (1996) Cancer Surveys. 27:41-64; Philip, P.A., i Harris, A.L. (1995), Cancer Treatment and Research.78: 3-27, Lackey, K. i sar Bioorganic and Medicinal Chemistry Letters, (10), 2000, 223-226; U.S. Patent Br.6,268,391; i Martinez-Iacaci, L., i sar, Int. J. Cancer (2000), 88(1), 44-52.

[0177] Inhibitori članova familije fosfotidil inozitol-3 kinaze, uključujući blokatore PI3-kinaze, ATM, DNK-PK i Ku su takođe korisni u predmetnom otkriću. Takve kinaze su razmotrene u Abraham, R.T. (1996), Current Opinion in Immunology. 8 (3) 412-8; Canman, C.E., Lim, D.S. (1998), Oncogene 17 (25) 3301-3308; Jackson, S.P. (1997), International Journal of Biochemistry and Cell Biology.29 (7):935-8; i Zhong, H. i sar, Cancer res, (2000) 60(6), 1541-1545.

[0178] Takođe korisni su inhibitori mioinozitolske signalizacije, poput blokatora fosfolipaze C i analoga mioinozitola. Takvi inhibitori signala su opisani u Powis, G., i Kozikowski A., (1994) New Molecular Targets for Cancer Chemotherapy izd., Paul Workman i David Kerr, CRC press 1994, London.

[0179] Druga grupa inhibitora puta transdukcije signala su inhibitori Ras onkogena. Takvi inhibitori uključuju inhibitore farneziltransferaze, geranil-geranil transferaze i CAAX proteaza, kao i antisens oligonukleotide, ribozime i imunoterapiju. Pokazano je da takvi inhibitori blokiraju aktivaciju ras u ćelijama koje sadrže divlji ras mutantnog tipa, te tako deluju kao antiproliferativni agensi. Inhibicija Ras onkogena razmatraju Scharovsky, O.G., Rozados, V.R., Gervasoni, S.I. Matar, P. (2000), Journal of Biomedical Science.7(4) 292-8; Ashby, M.N. (1998), Current Opinion in Lipidology.9 (2) 99 -102; i BioChim. Biophys. Acta, (19899) 1423(3):19-30.

[0180] Kako je gore pomenuto, antagonisti antitela za vezivanje liganda receptorske kinaze mogu služiti i kao inhibitori transdukcije signala. Ova grupa inhibitora puta transdukcije signala uključuje upotrebu humanizovanih antitela na domenu ekstracelularnog vezivanja liganda receptorskih tirozinskih kinaza. Na primer, Imklon C225 EGFR specifično antitelo (vidi Green, M.C. i sar, Monoclonal Antibody Therapy for Solid Tumors, Cancer Treat. Rev., (2000), 26(4), 269-286); Herceptin ® erbB2 antitelo (vidi Tyrosine Kinase Signalling in Breast cancer:erbB Family Receptor Tyrosine Kinases, Breast cancer Res., 2000, 2(3), 176-183); i 2CB VEGFR2 specifično antitelo (vidi Brekken, R.A. i sar, Selective Inhibition of VEGFR2 Activity by a monoclonal Anti-VEGF antibody blocks tumor growth in mice, Cancer Res. (2000) 60, 5117-5124).

[0181] Antiangiogeni agensi: Antiangiogeni agensi, uključujući inhibitore nereceptorske MEK angiogeneze, takođe mogu biti korisni. Antiangiogeni agensi, poput onih koji inhibiraju dejstva vaskularnog edotelnog faktora rasta, (na primer, antitelo antivaskularnog endotelnog faktora rasta ćelija bevacizumab [Avastin™], i jedinjenja koja deluju drugim mehanizmima (na primer, linomid, inhibitori funkcije integrina αvβ3, endostatin i angiostatin);

Imunoterapijski agensi: Agensi korišćeni u imunoterapijskim režimima mogu takođe biti korisni u kombinaciji sa jedinjenjima formule (I). Imunoterapijski pristupi, uključujući, na primer, ex vivo i in vivo pristupe za povećavanje imunogenosti pacijentovih ćelija tumora, kao što je transfekcija sa citokinima poput interleukina 2, interleukina 4 ili faktora stimulacije kolonije granulocita-makrofaga, pristupe za smanjivanje energije T-ćelija, pristupe koji koriste transficirane imune ćelije poput citokinom transficiranih dendritskih ćelija, pristupe koji koriste citokinom transficirane linije tumorskih ćelija i pristupe koji koriste antiidiotipska antitela.

[0182] Proapoptotski agensi: Agensi koji se koriste u proapoptotskim režimima (npr. bcl-2 antisens oligonukleotidi) mogu se takođe koristiti u kombinaciji sa predmetnim otkrićem.

[0183] Inhibitori signalizacije ćelijskog ciklusa: Inhibitori signalizacije ćelijskog ciklusa inhibiraju molekule uključene u kontrolu ćelijskog ciklusa. Familija proteinskih kinaza koje se nazivaju ciklin-zavisne kinaze (CDK) i njihova interakcija sa familijom proteina koji se nazivaju ciklini kontroliše progresiju kroz eukariotski ćelijski ciklus. Koordinisana aktivacija i inaktivacija različitih kompleksa ciklin/CDK je neophodna za normalnu progresiju kroz ćelijski ciklus. Nekoliko inhibitora signalizacije ćelijskog ciklusa je u razvoju. Na primer, primeri ciklin-zavisnih kinaza, uključujući CDK2, CDK4 i CDK6 i inhibitori istih opisani su u, na primer, Rosania i sar, Exp. Opin. Ther. Patents (2000) 10(2):215-230.

[0184] U jednom otelotvorenju, sisar u metodama i upotrebama predmetnog pronalaska je čovek.

[0185] Pogodno, predmetno otkriće se odnosi na kompoziciju za upotrebu u metodi lečenja ili ublažavanja ozbiljnosti kancera koji je ili divljeg ili mutantnog tipa za svaki od Raf, Ras, MEK, i PI3K/Pten. Ovo uključuje, ali nije ograničeno na, pacijente koji imaju kancere koji su mutantni na RAF, divljeg tipa za RAS, divljeg tipa za MEK i divljeg tipa za PI3K/PTEN; mutantni za RAF, mutantni za RAS, divljeg tipa za MEK i divljeg tipa za PI3K/PTEN; mutantni za RAF, mutantni za RAS, mutantni za MEK i divljeg tipa za PI3K/PTEN; i mutantni za RAF, divljeg tipa za RAS, mutantni za MEK i divljeg tipa za PI3K/PTEN.

[0186] Izraz "divlji tip" kako se koristi u struci odnosi se na sekvencu polipeptida ili polinukleotida koja se javlja u prirodnoj populaciji bez genetske modifikacije. Kako se takođe koristi u struci, izraz "mutantni" obuhvata sekvencu polipeptida ili polinukleotida koja ima najmanje jednu modifikaciju aminokiseline ili nukleinske kiseline u poređenju sa odgovarajućom aminokiselinom ili nukleinskom kiselinom koja se može pronaći u polipeptidu odnosno polinukleotidu divljeg tipa. Uključen u izraz mutantni je jednonukleotidni polimorfizam (SNP) kod kojeg postoji razlika između jednog baznog para u sekvenci lanca nukleinske kiseline u poređenju sa najzastupljenijim lancem nukleinske kiseline (divljeg tipa).

[0187] Kanceri koji su divljeg tipa ili mutantni za Raf, Ras, MEK, ili mutantni za PI3K/Pten identifikuju se poznatim metodama. Na primer, tumorske ćelije divljeg tipa ili mutantne mogu se identifikovati tehnikama amplifikacije i sekvenciranja DNK, tehnikama detekcije DNK i RNK, uključujući, ali se ne ograničavajući na Northern odnosno Southern blot i/ili različite biočipove i tehnologije nizova. Polipeptidi divljeg tipa i mutantni polipeptidi mogu se identifikovati nizom tehnika uključujući, ali se ne ograničavajući na imunodijagnostičke tehnike, poput ELISA, Vestern blota ili imunocitohemije. Pogodno, mogu se koristiti metode pirofosforolizom aktivirane polimerizacije (PAP) i/ili PCR. Liu, Q i sar; Human Mutation 23:426-436 (2004).

PRIMERI

Preporuka Primer 1 - Sastav kapsule

[0188] Oralni dozni oblik za davanje kombinacije kao što je definisano u patentnim zahtevima je proizveden punjenjem standardne dvodelne tvrde želatinske kapsule sastojcima u odnosu prikazanom u Tabeli A, u nastavku.

Tabela A

SASTOJCI KOLIČINE

N-{3-[3-ciklopropil-5-(2-fluor-4-jodfenilamino)6,8-dimetil- 5 mg

2,4,7-triokso-3,4,6,7-tetrahidro-2H-pirido[4,3-d]pirimidin-1-il]fenil}acetamid hidrohlorid (Jedinjenje A)

N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol- 100 mg

4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamid metansulfonat

(metansulfonatna so Jedinjenja B)

Manitol 250 mg

Talk 125 mg

Magnezijum stearat 8 mg

Primer 2

OGLEDI

In vitro kombinovana studija inhibitora BRAF i MEK na ćelijskim linijama kancera višestrukog porekla koje kodiraju različite mutacije

A. Opseg koncentracija A

[0189] Eksperimenti sa kombinacijama leka su obavljani na ploči sa 384 bunarčića. Ćelije su nanete na ploče sa 384 bunarčića, po 500 ćelija/bunarčiću u medijumu za uzgajanje prikladnom za svaki tip ćelija, u koji su dodati 10% FBS i 1% penicilin/streptomicin, i inkubirane su preko noći na 37°C, 5% CO2. Šesnaest koncentracija dvostrukih razblaženja svakog leka je testirano u matrici za inhibiranje rasta ćelije. Koncentracije testirane za jedinjenje A (slobodan oblik) su bile 1µM - 0,03 nM, a za jedinjenje B (DMSO solvat) su bile 10µM - 0,3 nM. Ćelije su tretirane kombinacijom jedinjenja i inkubirane na 37°C tokom 72 sata. Ćelijski rast je meren pomoću reagensa CellTiter-Glo® prema protokolu proizvođača, i signali su očitani na čitaču PerkinElmer EnVision™ za luminescentni režim sa očitavanjem na 0,5 sekundi. Rezultati su izraženi kao procenat inhibicije u poređenju sa ćelijama tretiranim pomoću DMSO, i pozadinska korekcija je načinjena oduzimanjem vrednosti iz bunarčića koji ne sadrže ćelije.

[0190] Odgovor (procenat inhibicije u poređenju sa netretiranim uzorcima i normalizovan samo na medijum) jedinjenja "A" pri koncentraciji "a" (Ra) i jedinjenja "B" pri koncentraciji "b" (Rb) se poredi sa odgovorom na smešu jedinjenja "A" i "B" pri koncentracijama "a" odnosno "b" (Rab). Pomoću ovih vrednosti, izračunat je višak nad najvišim pojedinim agensom (EOHSA) za svaku koncentraciju svake ispitane ćelijske linije:

Rab> 10% od više vrednosti od Ra i Rb = više nego aditivno

Rab<-10% od više vrednosti između Ra i Rb = antagonizam

[0191] Pomoću ove formule, ako je Rab veći za 10% ili više od najviše vrednosti između Ra i Rb, smatra se da je kombinacija leka više nego aditivna. Ako je Rab manji za 10% ili više od najviše vrednosti između Ra i Rb, kombinacija leka je antagonistička.

[0192] Za svaku od ispitanih ćelijskih linija, nabrojan je broj kombinacija u matrici 16 X 16 gde je odgovor više od aditivnog (one gde je Rab više od 10% veći od najviše vrednosti između Ra i Rb). Broj kombinacija koje su više nego aditivne (od 264 ispitane) rezimiran je u Tabeli 1. U ovoj tabeli, smatralo se da su koncentracije kombinacija date ćelijske linije posebno korisne (sivi kvadrat) ako je više od 20% (51 kombinacija od 256 ispitanih) ispitanih kombinacija ispoljilo >10% EOHSA.

Tabela 1: Kombinovano dejstvo inhibitora MEK i BRAF na višestruke ćelijske linije kancera.

[0193] Ovi podaci pokazuju da je kombinacija Jedinjenja A i Jedinjenja B povoljna kod višestrukih ćelijskih linija kancera različitog porekla nezavisno od statusa mutacije ključnih onkogena sa MAPK ili AKT/PI3K/PTEN putevima.

B. Opseg koncentracija B

[0194] Procena slična prethodnom Odeljku A kombinacije Jedinjenja A i Jedinjenja B obavljena je pomoću podataka pribavljenih u Odeljku A, ali samo za koncentracije leka koje su smatrane klinički značajnim (100 nM-3 nM). Te koncentracije su odabrane kao one koje su se pokazale efikasnim ali netoksičnim u pretkliničkim modelima ksenografta miševa. Pomoću tih koncentracija, ocenjeno je ukupno 25 kombinacija leka za svaku ćelijsku liniju, i rezultati su rezimirani u Tabeli 2.

[0195] Broj kombinacija koje imaju Rab> 10% od više vrednosti između Ra i Rb ispitanih 25 klinički značajnih kombinacija je izračunat i izražen kao procenat u Tabeli 2.

Tabela 2: in vitro kombinacija inhibitora MEK i BRAF pomoću klinički značajnih koncentracija leka

[0196] Podaci pokazuju da je kombinacija Jedinjenja A i Jedinjenja B povoljna kod većine ćelijskih linija ispitivanih pri klinički značajnim koncentracijama leka i veoma povoljna kod svih ispitanih BRAF<V600E>i KRAS mutantnih ćelijskih linija, nezavisno od statusa mutacije PI3K/PTEN puta.

In vitro inhibicija ćelijskog rasta u ćelijskim linijama tumora

Metode:

[0197] Ćelijske linije i uslovi rasta - linije humanih tumora debelog creva, Colo-205, DLD-1, HCT-8, HT-29, LS-1034, NCI-H508, RKO, SW1417, SW1463, SW480 i SW837, i linija humanih melanoma A375 bile su iz ATCC. A375PF11 je dobijen iz A375. 12R5-1, 12R5-3, 12R8-1, 12R8-3, 16R5-2, 16R6-3 i 16R6-4 su klonovi pojedinačnih ćelija dobijeni iz mešanih populacija A375PF11 ćelija koje su odabrane za uzgoj u Jedinjenju A do koncentracija od 1200 i 1600 nM, tako prikazujući stečenu otpornost na Jedinjenje B. Sve linije su odgajane u RPMI 1640 medijumu sa 10% fetalnog goveđeg seruma (FBS).

[0198] Test inhibiranja ćelijskog rasta i analiza podataka o kombinaciji - Sve ćelije su uzgajane najmanje 72 sata pre nanošenja ćelija na ploču. Ćelije su ispitane na ploči za tkiva sa 96 bunarčića (NUNC 136102) u RPMI medijumu sa 10% FBS za sve ćelije pri 1000 ćelija po bunarčiću. Oko 24 sata nakon nanošenja na ploče, ćelije su izložene dejstvu deset, trostrukih serijskih razblaženja jedinjenja, ili kombinaciji dva agensa pri konstantnom molskom odnosu od 1:10 Jedinjenja A (DMSO solvat) prema Jedinjenju B (slobodni oblik) u RPMI medijumu sa 10% FBS. Koncentracije ispitane za Jedinjenje A bile su 1 µM - 0,05 nM, a za Jedinjenje B 10 µM - 0,5 nM. Ćelije su inkubirane u prisustvu jedinjenja tokom 3 dana. Nivoi ATP su određeni dodatkom Cell Titer Glo® (Promega) prema protokolu proizvođača. Ukratko, Cell Titer Glo® je dodat na svaku ploču, inkubiran tokom 30 minuta, zatim je očitan luminescentni signal na čitaču ploča SpectraMax L sa vremenom integracije od 0,5 s.

[0199] Inhibicija rasta ćelija je procenjena nakon tretmana jedinjenjem ili kombinacijom jedinjenja tokom tri dana, i poređenjem signala sa ćelijama tretiranim vehikulumom (DMSO). Rast ćelija je izračunat u odnosu na kontrolne bunarčiće tretirane vehikulumom (DMSO). Koncentracija jedinjenja koje inhibira 50% rasta kontrolnih ćelija (IC50) je interpolisana za y=50% kontrole sa vehikulumom, koristeći nelinearnu regresiju sa jednačinom y=(A+(B-A)/(1+(C/x)^D))), gde je A minimalni odgovor (ymin), B je maksimalni odgovor (ymax), C je prevojna tačka krive (EC50) a D je Hilov koeficijent.

[0200] Kombinovani efekti na potenciju su ocenjeni pomoću kombinovanog indeksa (CI) koji je izračunat pomoću vrednosti povratne interpolacije IC50i uzajamno neisključive jednačine koju su dobili Chou i Talalay (1):

gde je IC50(a) IC50Jedinjenja A; IC50(b) je IC50Jedinjenja B; Da je koncentracija Jedinjenja A u kombinaciji sa Jedinjenjem B koja inhibira 50% rasta ćelija; a Db je koncentracija Jedinjenja B u kombinaciji sa Jedinjenjem A koja inhibira 50% rasta ćelija. Generalno, vrednost CI <0,9, između 0,9 i 1,1, ili >1,1 ukazuje na sinergiju, aditivnost, odnosno antagonizam. Generalno, što je manji broj za CI, to je sinergija jača.

[0201] Kombinovani efekti na skali odgovora su kvantifikovani pomoću viška u odnosu na najveću koncentraciju pojedinačnog agensa (EOHSA) na osnovu koncepta nelinearnog mešanja, kako su detaljno opisali Peterson i Novik (2007), i Peterson (2010) [(2;3) [Peterson i Novick, 2007; Peterson, 2010]. Vrednosti EOHSA su definisane kao povećanje poboljšanja (ovde razlika u 'procentnim poenima' (ppt)) dobijenog kombinacijom u odnosu na najbolji pojedinačni agens na doznom nivou njegove komponente za kombinaciju. Za tretman pojedinačnim agensom i kombinacijom, ćelije su izložene jedinjenjima u odnosu fiksnih doza, i krive doznog odgovora su prilagođene eksperimentalnim podacima i analizirane pomoću regresionih modela. U naznačenim nivoima za ukupnu dozu IC50na krivoj doznog odgovora, određena je kombinacija doza (koja odgovara IC50) za donošenje statističkih zaključaka za EOHSA. Konkretnije, za eksperiment sa kombinovanim lekovima koji uključuje 1. lek u dozi d1 i 2. lek u dozi d2 (tj. ukupna doza je jednaka d1+d2) se kaže da ima pozitivan EOHSA ako je srednji odgovor u kombinaciji bolji od srednjeg odgovora na 1. lek u dozi d1 ili 2. lek u dozi d2.

Rezultati:

[0202] Efekat inhibicije rasta ćelija od strane MEK inhibitora Jedinjenja A, BRAF inhibitora Jedinjenja B i njihove kombinacije određen je na grupi ćelijskih linija humanih tumora.

Srednja vrednost IC50(iz najmanje dva nezavisna eksperimenta) i efekti kombinacije na IC50su sažeti u Tabeli 3 sa statusom mutacija BRAF i KRAS.

[0203] U Tabeli 3, četiri ćelijske linije kolona sa mutacijom BRAF V600E pokazale su senzitivnost prema Jedinjenju A sa vrednostima IC50između 0,001 µM i 0,025 µM, i prema Jedinjenju B sa vrednostima IC50između 0,018 µM i 5,654 µM. Kombinacija Jedinjenja A i Jedinjenja B je sinergijska sa vrednostima CI između 0,25 i 0,73 i/ili ima povećanu inhibiciju rasta ćelija sa vrednostima EOHSA između 7 i 26 ppt za ove četiri linije sa mutacijom BRAF V600E. Sedam linija kolona bez mutacije BRAF V600E (sa mutacijom BRAF G596R ili KRAS) nisu bile senzitivne na Jedinjenje B (IC50>10 µM), ali veoma senzitivne na inhibiciju rasta ćelija od strane Jedinjenja A sa IC50od 0,001 do 0,093 µM kod šest od sedam linija.

Kombinacija Jedinjenja A i Jedinjenja B je pokazala povećanu inhibiciju rasta ćelija na liniji tumora kolona DLD1, i minimalno ili nikakvo poboljšanje u odnosu na tretman Jedinjenjem A kao pojedinačnom komponentom kod ostalih šest ćelijskih linija kolona.

[0204] Kod linija melanoma navedenih u Tabeli 3, ćelije A375PF11 sa mutacijom BRAF V600E su bile veoma senzitivne ili na Jedinjenje A (IC50= 0,001 µM) ili na Jedinjenje B (IC50= 0,012 µM) kao pojedinačni agens. Kombinacija Jedinjenja A i Jedinjenja B je sinergijska sa vrednošću CI od 0,3 kod A375PF11 ćelija. Linije melanoma 12R8-3, 12R8-1, 12R5-3 i 16R6-3 su bile rezistentne na Jedinjenje B (IC50>10µM), umereno senzitivne na Jedinjenje A sa IC50u opsegu od 0,058 µM do 0,109, i odgovarale su na kombinaciju Jedinjenja A i Jedinjenja B sa IC50od 0,018 do 0,023 µM za Jedinjenje A i 0,178-0,234 µM za Jedinjenje B. Linije melanoma 16R5-2, 16R6-4 i 12R5-1 su bile rezistentne ili nesenzitivne ili na samo Jedinjenje A ili na samo Jedinjenje B, ali su postale senzitivne na kombinaciju Jedinjenja A i Jedinjenja B sa IC50od 0,018 do 0,039 µM za Jedinjenje A i 0,177-0,386 µM za Jedinjenje B. Kombinacija Jedinjenja A i Jedinjenja B je takođe pokazala povećanje inhibicije rasta ćelija kod svih ovih linija melanoma. Napomena, vrednosti CI se ne mogu izračunati, pa ovo nije primenljivo kada su vrednosti za pojedinačni agens izvan ispitivanog opsega.

[0205] Zanimljivo je da je kombinovana primena Jedinjenja A i Jedinjenja B kod ćelijskih linija kolona i melanoma sa mutacijom BRAF-V600E pokazala sinergijski efekat prikazan CI vrednostima <0,9, ili je dovela do smanjene IC50 vrednosti u poređenju kod one za Jedinjenje A ili Jedinjenje B, kada se daje samo, gde najmanje jedan od pojedinačnih agenasa nije doveo do 50% inhibicije u ispitivanom opsegu.

Tabela 3. Inhibicija ćelijskog rasta pomoću Jedinjenja A, Jedinjenja B i njihove kombinacije u ćelijskim linijama humanog tumora.

Ključ za Tabelu 3:

IC50: koncentracija Jedinjenja kao pojedinačnog agensa ili koncentracija Jedinjenja A ili B u kombinaciji kada je molarni odnos Jedinjenja A i Jedinjenja B koji smanjuje ćelijski rast za 50% = 1:10;

CI: Kombinovani indeks; N/A = nije primenljivo

EOHSA: višak u odnosu na najveću koncentraciju pojedinačnog agensa, određen kao procenat.

Reference

[0206]

(1) Chou TC, Talalay P. Quantitative analysis of dose-effect relationships: the combined effects of multiple drugs or enzyme inhibitors. Adv Enzyme Regul 1984; 22:27-55.

(2) Peterson JJ, Novick SJ. Nonlinear blending: a useful general concept for the assessment of combination drug synergy. J Recept Signal Transduct Res 2007; 27(2-3):125-46.

(3) Peterson J. A Review of Synergy Concepts of Nonlinear Blending and Dose-Reduction Profiles. Frontiers of Bioscience S2, 483-503.2010.

Model mišjeg ksenografta A (nije prema pronalasku)

[0207] Modeli ksenografta pomoću ćelija A375P F11 (ćelijska linija humanog melanoma koja kodira BRaf<V600E>mutaciju) su utvrđeni pomoću ćelija uzgajenih u ćelijskoj kulturi i aseptično sakupljenih pomoću digestije tripsinom. Ćelije tumora su injektovane supkutano u ženke atimičnih miševa (soj nu/nu) sa između 5×10<6>i 10<7>ćelija u 50% martigelu. Tumori su ostavljeni da se utvrde. Doziranje je započelo 24. dana nakon implantacije, što odgovara srednjoj zapremini tumora od ∼200 mm<3>.

[0208] Za ovaj model ksenografta humanog tumora korišćeno je 4 grupe miševa, sa 8 miševa po grupi. Životinje su identifikovane preko supkutanog (sc) mikročipa ili tetovaže.

[0209] Prva grupa netretiranih ili placebom tretiranih kontrolnih životinja sa tumorom služile su za kontrolu. Druga grupa je jednom dnevno primala oralnu dozu N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamida (bazni oblik bez kristala) (Jedinjenje B). Treća grupa je jednom dnevno primala oralnu dozu N-{3-[3-ciklopropil-5-(2-fluor-4-jod-fenilamino)6,8-dimetil-2,4,7-triokso-3,4,6,7-tetrahidro-2H-pirido[4,3-d]pirimidin-1-il]fenil}acetamida, solvata dimetil sulfoksida (Jedinjenje A). Četvrta grupa je jednom dnevno primala oralnu dozu kombinacije N-{3-[5-(2-amino-4-pirimidinil)-2-(1,1-dimetiletil)-1,3-tiazol-4-il]-2-fluorfenil}-2,6-difluorbenzensulfonamida (bazni oblik bez kristala) i N-{3-[3-ciklopropil-5-(2-fluor-4-jod-fenilamino)6,8-dimetil-2,4,7-triokso-3,4,6,7-tetrahidro-2H-pirido[4,3-d]pirimidin-1-il]fenil}acetamida, solvata dimetil sulfoksida. Svaki lek je bio obezbeđen u suspenziji 0,5% HPMC/0,2% TWEEN 80.

[0210] Veličina tumora je merena dva puta nedeljno pomoću pomičnog merila. Zapremina tumora je izračunata iz dvodimenzionalnih merenja pomoću jednačine koja predstavlja aproksimaciju zapremine izduženog elipsoida:

Zapremina tumora u kubnim mm = (dužina x širina<2>) x 0,5

[0211] Merenja su predstavljena na Slici 1 nakon lečenja od 36 dana. Podaci pokazuju da je kombinacija MEK i B-Raf inhibitora povoljna u poređenju sa svakim agensom koji se pojedinačno primenjuje.

Model ksenografta miša B (nije prema pronalasku)

[0212] Ćelije A375P su sakupljene iz boca za uzgajanje izlaganjem 0,25% tripsinu/EDTA tokom 5 min na 37°C. Odvojene ćelije su prikupljene, centrifugirane (1500 o/min, 5 min, 4°C) i isprane da se ukloni rastvor tripsina. Ćelije su ponovo suspendovane u PBS-u bez magnezijuma ili kalcijuma, i prebrojane. Ćelije su ponovo centrifugirane da se ukloni PBS, i napravljena je suspenzija pojedinačnih ćelija ili u 50% matrigelu: 50% PBS (v:v) ili 100% PBS, tako da 100 µL supkutane injekcije obezbedi potreban broj ćelija po mišu. Linija melanoma A375P je injektovana sa matrigelom sa 1,75 miliona ćelija po mišu supkutano u 8-10 nedelja stare ženke CD-1 nu/nu miševa. Tumori su utvrđeni (∼150-300 mm<3>) za sve ćelijske linije u roku od 2-4 nedelje posle injektovanja.

[0213] Jedinjenje A (DMSO solvat) i Jedinjenje B (slobodni oblik) su davani oralno miševima u naznačenim dozama od 0,2 ml/20 grama telesne težine u 0,5% HPMC (hidroksipropilmetilceluloza, Sigma kat. br. H7509) i 0,2% Tween 80 (Sigma kat. br. P1754) u destilovanoj vodi, pH 7,0-8,0.

[0214] Identifikovani su miševi sa tumorima slične veličine (150 - 200 mm<3>). Dužina i širina tumora su merene pomoću ručnog pomičnog merila, a telesna težina miševa je merena pomoću stone vage. Miševi su podeljeni u odgovarajuće grupe od osam ili sedam jedinki, i dobijali su oralnu dozu vehikuluma, pojedinačnog jedinjenja ili kombinacije jedinjenja.

Miševi su izmereni, i tumori su mereni dva puta nedeljno tokom trajanja studije. Podaci predstavljeni na Slici 2 pokazuju da je kombinacija Jedinjenja A (0,1 mg/kg) i Jedinjenja B (30 mg/kg) dnevno tokom 33 dana (od 24. do 56. dana posle implantacije) efikasnija nego svaki agens posebno.

Claims (8)

1. Patentni zahtevi 1. Kombinacija koja sadrži: (i) jedinjenje formule (I)

   ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat; i (ii) jedinjenje formule (II)

   ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u lečenju kancera pluća.
2. 2. Kombinacija za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je jedinjenje formule (I) u obliku solvata dimetilsulfoksida, a jedinjenje formule (II) je u obliku soli metansulfonata.
3. 3. Komplet sa kombinacijom ili farmaceutska kompozicija za upotrebu u lečenju kancera pluća, pri čemu komplet sa kombinacijom sadrži kombinaciju, kao što je definisano u patentnom zahtevu 1 ili 2 zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem ili nosačima, ili pri čemu farmaceutska kompozicija sadrži kombinaciju, kao što je definisano u patentnom zahtevu 1 ili 2 zajedno sa farmaceutski prihvatljivim razblaživačem ili nosačem.
4. 4. Kombinacija za upotrebu prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2, ili komplet sa kombinacijom za upotrebu prema patentnom zahtevu 3, ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 3, pri čemu kancer pluća je mikrocelularni karcinom pluća.
5. 5. Kombinacija za upotrebu prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2, ili komplet sa kombinacijom za upotrebu prema patentnom zahtevu 3, ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 3, pri čemu kancer pluća je nemikrocelularni karcinom pluća.
6. 6. Upotreba kombinacije kao što je opisano u patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2 u proizvodnji leka za lečenje kancera pluća.
7. 7. Upotreba kombinacije prema patentnom zahtevu 6, pri čemu je kancer pluća mikrocelularni karcinom pluća.
8. 8. Upotreba kombinacije prema patentnom zahtevu 6, pri čemu kancer pluća je nemikrocelularni karcinom pluća.