RS62579B1 - Piridil hidrazoni za tretman tuberkuloze i srodnih bolesti - Google Patents

Description

Oblast pronalaska

Pronalazak se odnosi na jedinjenja i farmaceutske kompozicije koje su korisne kao farmaceutski agensi za tretman tuberkuloze i srodnih bolesti.

Pozadina pronalaska

Postoji više od 120 članova roda Mycobacterium, koji su različiti u patogenosti, in vivo adaptaciji, virulenciji, reakciji na lekove i karakteristikama rasta. Mikobakterijske bolesti izazivaju organizmi Mycobacterium tuberculosis Complex (MtbC), kao što su Mycobacterium tuberculosis (Mtb), Mycobacterium bovis, Mycobacterium africanum, Mycobacterium canetii i Mycobacterium microti. Mikobakterije koje nisu MtbC i Mycobacterium leprae su poznate kao netuberkulozne mikobakterije (NTM) i mogu da izazovu bolesti i kod ljudi i životinja, kao što je to slučaj sa bakterijom Mycobacterium avium Complex (MaC), Mycobacterium smegmatis, Mycobacterium gordonae, Mycobacterium kansasii, Mycobacterium terrae, Mycobacterium scrofulaceum, Mycobacterium vaccae, Mycobacterium marinum, Mycobacterium lentiflavum, Mycobacterium fortuitum, Mycobacterium chelonae i Mycobacterium abscessus.

Većinu tuberkuloze kod ljudi (TB) uzrokuje Mtb, međutim, neki slučajevi su zbog bakterije Mycobacterium bovis koja je glavni uzročnik tuberkuloze kod goveda i mnogih drugih sisara, ili bakterije Mycobacterium africanum.

Posledice tuberkuloze na sva ljudska društva su dramatične: jedna od tri osobe u svetu je zaražena Mtb-om.

Pluća su glavni ulaz za Mtb u organizam i, shodno tome, tuberkuloza je primarno plućna bolest. Mycobacterium tuberculosis uzrokuje fokalnu infekciju na mestu gde se deponuje nakon inhalacije. Ako se infekcija ne može suzbiti na lokalnom nivou, širenje bacila se u početku proizvodi hematogenim putem, verovatno unutar fagocitnih ćelija, prema različitim organima i na kraju do susedne pleure. Limfnim putem dospeva u hilarne limfne čvorove, a odatle može doći do drugog sistemskog širenja, kroz grudni kanal i gornju šuplju venu, uz razvoj lokalnih žarišta u plućima. Ekstrapulmonalna žarišta se mogu proizvesti i hematogenim i limfnim širenjem. Tuberkuloza može preći u opštu infekciju („milijarna tuberkuloza“).

Kliničke manifestacije tuberkuloze zavise od lokalne organske odbrane na mestima razmnožavanja bacila. Primarna tuberkulozna infekcija se javlja obično tokom detinjstva i u većini slučajeva ne uzrokuje vidljive simptome i ostaje prikrivena do kraja života ili do reaktivacije. Povremeno izaziva malaksalost, blago povišenu temperaturu, nodozni eritem i fliktenularni konjunktivitis. Kod ozbiljno imunodepresivnih pacijenata može napredovati u diseminovani oblik, koji je ponekad fatalan. Milijarna tuberkuloza je rezultat masivnog hematogenog širenja Mtb-a tokom primarne infekcije.

Razvoj kliničke tuberkuloze će se desiti kod 5–10 % zaraženih osoba u nekom trenutku njihovih života. Postojanje postprimarne tuberkuloze, takođe poznate kao sekundarna tuberkuloza, znači da infekcija može da napreduje nakon razvoja adekvatnog specifičnog imunološkog odgovora. Ova epizoda tuberkuloze se može razviti na dva načina: inhalacijom novih bacila ili reaktivacijom primarnog žarišta.

Postoje faktori koji su uključeni u povećani rizik od razvoja tuberkuloze, od kojih su najvažniji oni koji direktno ometaju imunitet domaćina. Bolesti i stanja koja slabe imunitet, kao što su malnutricija, alkoholizam, zloupotreba nedozvoljenih droga, poodmakla starost, infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV) ili sindrom stečene imunodeficijencije (SIDA), dijabetes melitus, gastrektomija, hronična bubrežna insuficijencija, hronična bolest jetre, silikoza, paracidioidomikoza, leukemija, solidni tumori, produženi tretman kortikosteroidima, tretmani imunosupresivnim lekovima, transplantacija organa, sistemski lupus eritematozus, tretman antitelima protiv faktora nekroze tumora (TNF) i naslednih karakteristika, faktori su koji olakšavaju razvoj tuberkulozne bolesti. U industrijalizovanim zemljama su povećane stope preživljavanja rezultirale većim starijim populacijama sa povećanim rizikom od reaktivacije infekcije. Tuberkuloza kod starijih osoba može da bude uzrokovana i novonastalom infekcijom. Kongenitalna tuberkuloza se smatra retkim događajem u čitavom spektru tuberkuloznih prezentacija. Ova infekcija je uzrokovana limfohematogenim širenjem tokom trudnoće iz zaražene posteljice ili aspiracijom kontaminirane amnionske tečnosti.

Dodatni faktori uključuju infektivno bakterijsko opterećenje, virulenciju Mtb-a i genetsku osetljivost domaćina.

Plućna tuberkuloza je najčešći oblik postprimarne bolesti. Prirodna evolucija postprimarnih lezija kod imunokompetentnih osoba može dovesti do širenja i smrti u oko 50 % slučajeva, a i do hroničnosti u oko 25 % do 30 %.

Nakon prodiranja u organizam respiratornim putem, Mtb se može razmnožavati u bilo kojem organu tokom primarne infekcije, pre razvoja specifičnog imunološkog odgovora. Nakon toga, bacili tuberkuloze se mogu razmnožavati u bilo kom trenutku kada se smanji imuni kapacitet domaćina da zadrži bacile u njihovim mestima implantacije. Ekstrapulmonalna tuberkuloza može da utiče na bilo koji drugi telesni organ, uključujući limfne čvorove, pleuru, genitourinarni sistem, centralni nervni sistem, osteoartikularni sistem, gastrointestinalni sistem, kožu i meka tkiva i oči.

Tuberkuloza čini 2,5 % globalnog tereta bolesti i zauzima sedmo mesto na globalnoj listi uzroka smrti. U 2010. godini, bilo je 8,8 miliona incidentnih slučajeva tuberkuloze, 1,1 milion smrtnih slučajeva od tuberkuloze kod HIV negativnih osoba i dodatnih 0,35 miliona smrtnih slučajeva od tuberkuloze povezane sa HIV-om. Bez tretmana, osoba sa aktivnom tuberkulozom će zaraziti u proseku 10 do 15 drugih osoba godišnje.

Minimalni period tretmana aktivne tuberkuloze osetljive na lekove traje 6 meseci i po pravilu će se koristiti početni režim tretmana od četiri leka označenih kao lekovi prve linije: izoniazid (INH), rifampicin (RMP), pirazidamin (PZA) i etambutol (EMB). Međutim, kada se primenjuje u stvarnim okruženjima, nedostaci režima postaju očiti. Tretman tuberkuloze otporne na lekove je još duži, traje 18–24 meseca ili duže.

Pri izboru režima lekova mora da se uzmu u obzir najmanje sledeći faktori: lokalizacija i težina bolesti, rezultat mikroskopije razmaza sputuma, udružena infekcija HIV-om, prevalenca otpornosti na lekove u okruženju, dostupnost lekova, troškovi tretmana i medicinskog nadzora, bez obzira na to da li je pacijent prethodno primio bilo koji lek protiv tuberkuloze, budžet zemlje, zdravstveno osiguranje od strane javnih zdravstvenih službi i kvalifikacije zdravstvenog osoblja.

Infekcija virusom humane imunodeficijencije očigledno je imala dubok efekat na epidemiologiju tuberkuloze. Infekcija virusom humane imunodeficijencije snažan je faktor rizika za tuberkulozu i obe čine smrtonosnu kombinaciju, od kojih svaka ubrzava napredak druge. Nije da samo HIV povećava rizik od reaktivacije latentnog Mtb-a i rizik od brzog napredovanja tuberkuloze ubrzo nakon infekcije ili reinfekcije Mtb-om. Oni koji imaju latentnu tuberkulozu imaju 10 % doživotnog rizika od napredovanja u aktivnu infekciju, a polovina (5 %) se javlja u roku od 1–2 godine od početne infekcije. Međutim, kod osoba sa udruženim infekcijama Mtb-om i HIV-om, godišnji rizik može da pređe 10 %.

Mehanizmi otpornosti se mogu podeliti na prirodan i stečen. Prirodna otpornost Mtb-a na lekove je važna prepreka za tretman i kontrolu tuberkuloze. Ova otpornost se tradicionalno pripisuje neobičnom višeslojnom ćelijskom ovojnicom i/ili aktivnim efluks pumpama za više lekova.

Stečena otpornost na lekove je posredovana mutacijama u hromozomskim genima. Do sada nije pronađena nijedna plejotropna mutacija u Mtb-u koja bi uzrokovala fenotip otporan na više lekova (MDR). Fenotip MDR-a je uzrokovan sekvencijalnim nakupljanjem mutacija u različitim genima koji su uključeni u otpornost na pojedinačne lekove, zbog neodgovarajućeg tretmana ili lošeg pridržavanja tretmana. Međutim, važno je uočiti da neki rezistentni sojevi ne predstavljaju ove klasične mutacije, što ukazuje na mogućnost postojanja drugih mehanizama kao što su efluks pumpe i promene u propusnosti ćelijskog zida.

Tuberkuloza otporna na više lekova (MDR-TB) se definiše kao otpornost na dva najčešće korišćena leka u postojećem režimu tretmana od četiri leka (ili prve linije), INH i RMP. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), stope bolesti MDR-TB u Istočnoj Evropi su najveće, gde MDR-TB čini 20 odsto svih novih slučajeva tuberkuloze. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, epidemije bolesti MDR-TB su u Severnoj Americi i Evropi usmrtile više od 80 % onih koji su dobili tu bolest. Danas je MDR-TB veoma čest u Indiji i Kini, jer te dve zemlje zajedno čine više od polovine globalnog tereta bolesti MDR-TB.

Tuberkuloza otporna na lekove je rezultat prekida, nepravilne ili neadekvatne terapije tuberkuloze, a njeno širenje podriva napore za kontrolu globalne epidemije tuberkuloze.

Tuberkuloza otporna na više lekova i ekstenzivno otporna na lekove (XDR-TB) se razvija kada se dug, složen, decenijama star režim tretmana tuberkuloze lekovima nepravilno primenjuje, ili kada osobe sa tuberkulozom prestanu da uzimaju svoje lekove pre nego što je bolest potpuno iskorenjena iz njihovog tela. Kada se razvije rezistentni soj na lekove, on se može direktno prenositi na druge, baš kao tuberkuloza osetljiva na lekove.

Tretman za MDR-TB se sastoji od tzv. lekova druge linije. Ovi lekovi se primenjuju kada lekovi prve linije ne deluju. Tretman za MDR-TB se obično primenjuje 2 godine ili duže i uključuje svakodnevne injekcije. Mnogi lekovi druge linije su toksični i imaju ozbiljne nuspojave. Pored toga, troškovi lečenja MDR-TB mogu da budu zapanjujući - bukvalno hiljadu puta skuplji od redovnog tretmana u nekim regionima - što predstavlja značajan izazov za vlade, zdravstvene sisteme i druge obaveznike.

Nedavno su se pojavili ekstenzivno otporni sojevi Mtb na lekove koji su agensi tuberkuloze ekstenzivno otporne na lekove (XDR-TB). Ovaj oblik bolesti se definiše kao tuberkuloza koja je razvila otpornost na najmanje RMP i INH, kao i na bilo koji član porodice kinolona i najmanje jedan od sledećih injektibilnih lekova protiv tuberkuloze druge linije: kanamicin (KAN), kapreomicin (CAP) ili amikacin (AMIK).

Poslednjih decenija su razvoj MDR-TB i XDR-TB uz prisustvo HIV-a zajedno povećali globalnu pretnju javnom zdravlju koju predstavlja tuberkuloza. Pored povećanja individualne osetljivosti na tuberkulozu nakon Mtb infekcije, veliki teret slučajeva tuberkuloze povezane sa HIV-om takođe povećava stope transmisije Mtb-a na nivou zajednice, što ugrožava zdravlje i opstanak HIV-negativnih pojedinaca. U nekoliko zemalja HIV je povezan sa izbijanjem epidemije tuberkuloze. Mnogi od prijavljenih slučajeva uključivali su MDR sojeve, koji loše reaguju na standardnu terapiju - rastući teret tuberkuloze.

Dug i složen režim tretmana opterećuje pacijente, čak i kada je pod direktnim nadzorom zdravstvenog radnika ili člana zajednice, kao što preporučuje SZO. Kao rezultat toga, mnogi pacijenti ne završe ili ne mogu da završe tretman, što dovodi do razvoja sojeva otpornih na lekove. Dok je MDR-TB problem koji je stvorio čovek, istraživanje je pokazalo da se ti sojevi sada prenose sa pacijenta na pacijenta. Lekovi druge linije su takođe mnogo toksičniji i znatno skuplji od standardnog antituberkuloznog režima lekovima prve linije.

Pored toga, trenutni režimi tretmana lekovima prve linije nisu kompatibilni sa određenim čestim antiretrovirusnim (ARV) terapijama koje se koriste za lečenje HIV-a/SIDE. Da bi se izbegle interakcije između lekova kod pacijenata sa udruženim infekcijama, režim tretmana jedne od bolesti mora da se podoptimalno prilagodi. Stoga, potrebni su novi lekovi koji će biti efikasni u lečenju dece i latentne tuberkulozne infekcije (asimptomatske infekcije) i koji će biti kompatibilni sa antiretrovirusnom terapijom. Pored toga, novi režimi moraju da budu pristupačni i da se mogu lako sprovoditi na terenu.

Uvođenje novih lekova, po mogućstvu sa novim mehanizmima delovanja, koji će biti aktivni protiv postojećih sojeva otpornih na lekove i ekstenzivno otpornih na lekove i sa manje nuspojava lekova protiv tuberkuloze, nadamo se da će omogućiti kraći TB režim i za bolesti osetljive na lekove i otporne na lekove (MDR-TB i XDR-TB). Skraćivanje tretmana na četiri ili dva meseca ili čak manje trebalo bi da poveća stopu izlečenja, poboljša terapijsko pridržavanje pacijenta i smanji verovatnoću razvoja otpornosti na lekove. To predstavlja veliki izazov za kontrolu ovih dvojnih epidemija, s obzirom na to da u svetu oko jedne trećine od 40 miliona ljudi koji žive sa HIV-om/SIDOM ima udruženu infekciju tuberkuloze. Smrtonosna sinergija ove dve bolesti zahteva tretmane lekovima prve linije koji se mogu u potpunosti uskladiti.

Tuberkuloza otporna na lekove je teška, komplikovana i skupa za lečenje. Tretman se oslanja na lekove druge linije i obično se primenjuje 2 godine ili duže. Uključuje svakodnevne injekcije i često uzrokuje teške nuspojave. Od onih koji to čine, skoro polovina će i dalje umirati. Što je još gore, neki rezistentni sojevi se praktično ne mogu tretirati nijednim postojećim antibiotikom. Složenost i preterano skup tretman MDR-TB znači da manje od 3 % MDR-TB pacijenata u svetu ima odgovarajući tretman. Bez znatno jednostavnijeg, bržeg i jeftinijeg oralnog tretmana za MDR-TB, zemlje ne mogu da poboljšaju lečenje na način da služe stanovništvu. Bez novih, jednostavnih i pristupačnih tretmana za MDR-TB, to nije realno moguće.

Tuberkuloza ekstenzivno otporna na lekove (XDR-TB) se pojavljuje kao još zlokobnija pretnja. To čini tretman XDR-TB izuzetno komplikovanim, ako ne i nemogućim, u okruženjima sa ograničenim resursima. Procenjuje se da 70 % XDR-TB pacijenata premine u roku od mesec dana po postavljanju dijagnoze. Najnoviji podaci o nadzoru otpornosti na lekove koje je objavila SZO daju procenu da u proseku oko 5 odsto slučajeva MDR-TB čini XDR-TB.

Kada se razvije otpornost na lekove, pacijente treba tretirati novom kombinacijom koja sadrži najmanje tri leka koja nikada ranije nisu primili (ili koji ne pokazuju unakrsnu otpornost sa onima na koje se sumnja da su otporni). U ovim uslovima, tretman je duži, toksičniji, skuplji i manje efikasan od režima koji sadrže lekove prve linije i treba ga direktno pratiti.

S obzirom na to da pacijenti sa HIV-om/SIDOM imaju veću verovatnoću da će dobiti tuberkulozu (bilo plućnu ili ekstrapulmonalnu) ili druge mikobakterijske oportunističke infekcije, kod njih su određeni režimi tretmana lekovima osmišljeni za lečenje aktivne tuberkuloze.

Takođe, težina neželjenih dejstava antimikobakterijskih lekova (zbog interakcija sa antiretrovirusnim lekovima) i mortalitet su veći kod HIV-pozitivnih pacijenata. Iako, generalno gledano, HIV-pozitivni pacijenti dobro reaguju na standardni kratkotrajni tretman tuberkuloze, prijavljeno je neuspešno lečenje zbog malapsorpcije antimikobakterijskih lekova. Na primer, rifamicini (rifampicin, rifabutin itd.) imaju klinički značajne interakcije sa nekim lekovima koji se koriste u antiretrovirusnoj terapiji, s obzirom na to da indukuju metabolizam antiretrovirusnih agenasa, kao što su zidovudin, nenukleozidni inhibitori reverzne transkriptaze i inhibitori HIV proteaze, čije koncentracije mogu pasti na subterapijske nivoe. Zatim, predloženi su režimi bez rifamicina. Sastoje se od INH, EMB, PZA i streptomicina (SM), dnevno tokom dva meseca, a nakon toga INH, PZA i SM dva ili tri puta nedeljno tokom sedam meseci. Međutim, takođe je opisano da primena RIF-a tokom antituberkuloznog tretmana poboljšava ishod kod HIV pacijenata.

Hemoprofilaksa tuberkuloze je indikovana kod asimptomatskih pacijenata koji imaju pozitivan tuberkulinski kožni test (TST), ali ne pokazuju aktivnu bolest (latentnu tuberkuloznu infekciju), posebno kada su izloženi riziku od razvoja bolesti (na primer, HIV pozitivni pacijenti). Profilaksa se najčešće postiže primenom samo INH, u dozama od 300 mg dnevno u trajanju od šest do devet meseci (iako postoji rizik od razvoja otpornosti na INH). Kada se sumnja na otpornost na INH, drugi režimi uključuju RIF, PZA ili EMB, iako postoji veća mogućnost pojave nuspojava. U profilaksi tuberkuloze, RIF se može davati istovremeno sa INH, smanjujući profilaktički tretman na tri meseca.

Većina lekova koji se koriste za antituberkulozni tretman (izoniazid, rifampicin, rifapentin, rifabutin, pirazinamid, etambutol i etionamid) komercijalno je dostupna u tabletama ili kapsulama i stoga se mogu uzimati oralno. Izoniazid je takođe dostupan kao eliksir, u granulama za pedijatrijsku upotrebu, kao i u vodenom rastvoru za intravensku ili intramuskularnu injekciju. Rifampicin je dostupan u prašku za pripremu suspenzi ja za oralnu primenu, kao i u vodenom rastvoru za intravensku ili intramuskularnu injekciju. Izuzeci su aminoglikozidi (streptomicin, kanamicin i amikacin) i kapreomicin, koji su dostupni samo kao vodeni rastvor za intravensku ili intramuskularnu injekciju. Para-aminosalicilna kiselina (PAS) je obično dostupna u granulama za mešanje sa hranom; takođe se mogu pronaći tablete i rastvori za intravensku primenu. Fluorohinoloni su dostupni u tabletama ili kao vodeni rastvor za intravensku injekciju.

Izoniazid, rifampicin i pirazinamid se mogu naći i u kombinovanim preparatima fiksne doze. Kada je dostupan, preporučuje se primena kombinovanih preparata. Zaista, smanjenjem broja tableta koje treba uzeti, oni olakšavaju pacijentovo pridržavanje tretmana i nadzor terapije. Što je najvažnije, ovaj oblik preparata minimizuje mogućnost monoterapije i stoga smanjuje rizik od razvoja otpornosti na lekove.

Okvir mikobakterijskih infekcija i bolesti u celom svetu zahteva sistemsku potragu za novim antimikobakterijskim lekovima. Gotovo da nisu razvijene nove klase antimikobakterijskih lekova u poslednjih 40 godina. U stvari, nakon što su industrijalizovane zemlje sa sigurnošću ostvarile kontrolu tuberkuloze, vodeće farmaceutske industrije su izgubile interes za razvoj antimikobakterijskih lekova. Pojavu pandemije HIV-a ubrzo je pratilo povećanje stope incidence MDR-TB i XDR-TB, prevalence hroničnih bolesti, generalizovane primene imunosupresivnih tretmana, povećanje transplantacije organa i opšte povećanje prevalence teških i umereno teških oblika imunodeficijencije u populaciji što je zahtevalo hitno ulaganje u istraživanje i razvoj kako bi se otkrila nova jedinjenja koja su kandidati za tretman tuberkuloze otporne na lekove, koji prevazilaze kompleksne lek-lek interakcije između antimikobakterijskih i antivirusnih ili citotoksičnih lekova.

Pored toga, ovi napori bi trebalo da budu usredsređeni na razvoj kraćeg i jednostavnijeg TB režima za tretman tuberkuloze, koji bi mogao da poboljša poštovanje tretmana, zaustavi širenje i omogući globalno poboljšanje lečenja MDR-TB i XDR-TB. Kraći i jednostavniji tretman neće samo pomoći da se izleče oni koji su trenutno zbrinuti, nego će omogućiti zdravstvenim radnicima da dođu do više ljudi smanjenjem opterećenja nacionalnih programa za tuberkulozu.

Istraživanje i razvoj novih lekova sastavni je deo sveobuhvatnog plana kontrole tuberkuloze. Bez novih i poboljšanih režima tretmana tuberkuloze, uključujući tretman obolelih od MDR-TB i sa udruženom infekcijom HIV-a/SIDE, ne može se postići smanjenje i konačno iskorenjivanje bolesti.

Netuberkulozne mikobakterije (NTM) su većinom sveprisutni organizmi u prirodi koji se nalaze u zemljištu i vodi i koji retko uzrokuju bolesti kod ljudi. Postoje brojne vrste NTM-a. Iako su prikazane regionalne varijacije u izolaciji vrsta, najčešće izolovani NTM su oni od Mycobacterium avium Complex (MaC) - Mycobacterium intracellulare i Mycobacterium avium, Mycobacterium smegmatis, Mycobacterium kansasii, Mycobacterium fortuitum, Mycobacterium abscessus i Mycobacterium chelonae.

Ovi organizmi imaju značajne strukturne i biohemijske sličnosti sa Mtb-om. Zbog toga što su značajno manje patogeni od Mtb-a, smatraju se oportunističkim patogenima. NTM su važan uzrok morbiditeta i mortaliteta, često u obliku progresivne bolesti pluća. Nekoliko vrsta je povezano sa bolestima drugih organa ili sistema (npr.: kože i mekog tkiva, limfnog i gastrointestinalnog sistema). Diseminovana bolest zbog NTM-a je prvenstveno povezana sa SIDOM i drugim oblicima teške imunosupresije.

Infekcija virusom humane imunodeficijencije povećava i rizik od bolesti posredovane NTM-om. Pacijenti sa SIDOM zahtevaju nove načine tretmana za pristup MaC bolesti i prevenciji, kao što je kombinovana terapija sa nukleozidnim inhibitorima reverzne transkriptaze i inhibitorima HIV proteaze, kao i antimikobakterijska profilaksa. Većina NTM-a osim Mycobacterium kansasii inherentno je rezistentna ili delimično osetljiva na standardne antituberkulozne lekove.

Terapija lekovima za MaC bolest uključuje više lekova; stoga je rizik od neželjenih reakcija na lekove i/ili toksičnosti relativno visok. Pored toga, optimalni terapijski režim još nije utvrđen.

Preporučeni početni režim za većinu pacijenata sa fibrokavitrealnom ili nodularnom/bronhiektatskom MaC bolešću pluća je režim od tri puta nedeljno koji uključuje klaritromicin ili azitromicin, etambutol i rifampin koji se primenjuju tri puta nedeljno. Pacijenti najbolje reaguju na režime MaC tretmana prilikom prve primene; stoga je veoma važno da pacijenti dobiju preporučenu terapiju sa primenom više lekova kada se prvi put leče.

Lečenje MaC-a otpornog na makrolide uključuje složene kliničke odluke, izbor lekova i produženo trajanje terapije, što je analogno lečenju MDR-TB lekovima.

Više faktora može da ometa uspešan tretman MaC bolesti pluća, uključujući nepridržavanje primene lekova, neželjene događaje, prethodnu terapiju Mac plućne bolesti, nedostatak odgovora na režim primene lekova ili pojava MaC sojeva otpornih na makrolide.

Mycobacterium leprae (Mlp) je etiološki uzročnik lepre, hronične mikobakterijske bolesti koju karakteriše prvenstveno zahvaćenost kože, kao i perifernih nerava i sluznica gornjih disajnih puteva. Organizam nikada nije uzgojen u bakteriološkim medijima ili ćel ijskoj kulturi, ali je uzgojen u jastučiću stopala kod miševa. Rizične grupe su bliski kontakti sa pacijentima sa nelečenim, aktivnim, pretežno multibacilarnim bolestima i osobama koje žive u zemljama sa visokim nivoom endemskih bolesti.

U 2002. godini Brazil, Madagaskar, Mozambik, Tanzanija i Nepal imali su 90 % slučajeva. U svetu, 1–2 miliona osoba je trajno onesposobljeno zbog lepre. Međutim, osobe koje primaju antibiotik ili su završile tretman smatraju se slobodnim od aktivne infekcije.

Terapija više lekova nije primenjena u mnogim endemskim oblastima. Oštećenje nerava mora da se prepozna i leči. Stopa relapsa nakon završetka kratkotrajne terapije više lekova može da poraste. Paucibacilarna lepra treba da se leči 6–12 meseci primenom dapsona i rifampina. Nakon ovog režima treba da se leči dapsonom kao monoterapijom 3 godine kod pacijenata sa tuberkuloidnom leprom ili 5 godina kod pacijenata sa graničnom lepromatoznom leprom. Multibakularna lepra treba da se leči 24 meseca sa dapsonom 100 mg/dan, klofaziminom 50 mg/dan i rifampinom 600 mg plus klofaziminom 300 mg/mesečno. U jugoistočnoj Aziji je prijavljena sve veća otpornost kod pacijenata koji se leče od lepre. Utvrđeno je da je najčešća otpornost na lek dapson, često u kontekstu prethodnog izlaganja ili pokušaja tretmana monoterapijom.

Efikasnija i bezbednija jedinjenja treba da omoguće jednostavnije i kraće režime sa više lekova, sa smanjenim rizikom od interakcija sa lekovima protiv HIV-a/SIDE ili sa imunosupresivnim i citotoksičnim lekovima. Razvoj sojeva otpornih na lekove je kontinuirani biološki proces, ubrzan nepridržavanjem dostupnih režima i povećanjem umereno teških i teških oblika imunodepresije u zemljama sa niskim i visokim dohotkom. Tretman i prevencija bolesti uzrokovanih mikroorganizmima iz roda Mycobacterium (npr. Mycobacterium tuberculosis, netuberkulozne mikobakterije i Mycobacterium leprae) zahteva, hitno, ulaganje u istraživanje i razvoj novih jedinjenja.

SANDBHOR U ET AL, „Metal complexes of carboxamidrazone analogs as antitubercular agents - 1.Synthesis, X-ray crystal-structures, spectroscopic properties and antimycobacterial activity against Mycobacterium tuberculosis H37Rv“, Journal of Inorganic Biochemistry, Elsevier Inc, US, vol.90, no.3-4, 7 June 2002 (2002-06-07), strane 127-136, opisuje sintezu, kristalne strukture rendgenskog zračenja i spektroskopska svojstva nekih metalnih kompleksa jedinjenja karboksamidazona i testiranje jedinjenja (oba, kompleksna jedinjenja i nekompleksna jedinjenja bakra) za in vitro inhibiciju M. tuberculosis H37Rv, što je samo predviđanje potencijalnog leka za tretman bolesti tuberkuloze uzrokovane osetljivim sojem Mtb-a. Međutim, gore navedena aktivnost ne znači da testirana jedinjenja deluju protiv drugih mikobakterijskih infekcija, kao što su, na primer, infekcije uzrokovane bakterijom otporne na više lekova Mycobacterium tuberculosis, netuberkuloznim mikobakterijama (NTM) i Mycobacterium leprae.

Međunarodna prijava patenta WO 2011/047814 obelodanjuje derivat 2-piridil-hidrazona koji je povezan sa supstituisanim ili nesupstituisanim aromatičnim prstenom preko metilena da bi imao aktivnost protiv Mycobacterium tuberculosis. Ova prijava patenta ne obelodanjuje jedno jedinjenje prema predmetnom pronalasku

Stoga, tehnički problem rešen u predmetnom pronalasku je da pruži dodatna farmaceutska aktivna jedinjenja za prevenciju i tretman tuberkuloze uzrokovane bakterijom Mycobacterium tuberculosis complex (MtbC) i srodnih bolesti uzrokovanih netuberkuloznim mikobakterijama (NTM) i/ili Mycobacterium leprae, Neočekivano, pronalazači potvrđuju da su jedinjenja formule Ib efikasna u prevenciji i tretmanu tuberkuloze uzrokovane bakterijom Mycobacterium tuberculosis complex (MtbC) i srodnih bolesti uzrokovanih netuberkuloznim mikobakterijama (NTM) i/iliMycobacterium leprae,

Sažetak pronalska

Pronalazak je definisan patentnim zahtevima. Bilo koji predmet koji se nalazi izvan područja primene patentnih zahteva dat je samo u informativne svrhe. Pronalazak obezbeđuje farmaceutska jedinjenja i kompozicije koje sadrže ova jedinjenja koja su definisana formulom Ib, i njihove farmaceutski prihvatljive soli, estere, solvate, za primenu u profilaktičkom i/ili terapijskom tretmanu tuberkuloze uzrokovane bakterijom Mycobacterium tuberculosis complex (MtbC) i srodnih bolesti uzrokovanih netuberkuloznim mikobakterijama (NTM) i/ili Mycobacterium leprae.

Jedinjenja predmetnog pronalaska su predstavljena sledećom formulom Ib:

naznačena time što su R<4>i R<5>svaki nezavisno jedan od drugog, vodonik ili (C1-C4) alkil, i njihove farmaceutski prihvatljive soli, esteri ili solvati.

Najpoželjnije jedinjenje predmetnog pronalaska je:

N-piridin-2-il-N'-tiofen-2-ilmetilen-hidrazin.

Dalje realizacije predmetnog pronalaska proučavaju farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja formule Ib i farmaceutske kompozicije koje sadrže jedinjenje formule Ib, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim rastvaračem ili nosačem za primenu u tretmanu i/ili prevenciji tuberkuloze uzrokovane bakterijom Mycobacterium tuberculosis complex (MtbC) i srodnih bolesti uzrokovanih netuberkuloznim mikobakterijama (NTM) i/ili Mycobacterium leprae.

Opis slika

Slika 1 ilustruje rezultate inhibicije rasta Mycobacterium smegmatis za testirana jedinjenja.

Slika 2 ilustruje rezultate inhibicije rasta Mycobacterium smegmatis za željena jedinjenja ovog pronalaska.

Detaljan opis pronalaska

1

U jednom aspektu predmetne objave, postoji jedinjenje koje je predstavljeno sledećom formulom Ib:

naznačena time što su R<4>i R<5>svaki nezavisno jedan od drugog, vodonik ili (C1-C4)alkil.

U još jednom aspektu predmetne objave, postoji jedinjenje formule Ib koje je N-piridin-2-il-N'-tiofen-2-ilmetilen-hidrazin.

U daljem aspektu predmetne objave, postoji jedinjenje formule Ib ili farmaceutski prihvatljiva so, ester ili solvat, korisno za tretman bolesti kod sisara, kao što je ljudsko biće.

U još jednom aspektu predmetne objave, postoji farmaceutska kompozicija koja sadrži: (a) terapeutski efektivnu količinu jedinjenja formule Ib ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, ester ili solvat, i (b) farmaceutski prihvatljiv ekscipijens korisno za tretman bolesti kod sisara, kao što je ljudsko biće.

U daljem aspektu predmetne objave, postoji jedinjenje formule Ib ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, ester ili solvat, ili farmaceutska kompozicija koja sadrži navedeno jedinjenje za inhibiciju aktivnosti enzima pantotenat sintetaze.

U jednom aspektu predmetnog pronalaska, postoji jedinjenje formule Ib ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, ester ili solvat ili farmaceutska kompozicija koja sadrži navedeno jedinjenje za primenu u sprečavanju i/ili tretmanu tuberkuloze uzrokovane bakterijom Mycobacterium tuberculosis complex (MtC) i srodnih bolesti uzrokovanih netuberkuloznim mikobakterijama (NTM) i/ili Mycobacterium leprae.

Predmetni pronalazak je namenjen da obuhvati sve farmaceutski prihvatljive jonizovane oblike (npr. soli) i solvate (npr. hidrate) jedinjenja formule Ib, bez obzira na to da li su navedeni takvi oblici i solvati, pošto je u tehnici dobro poznato da se mogu koristiti farmaceutski agensi u jonizovanom ili solviranom obliku.

Jedinjenja formule Ib mogu formirati organske i neorganske soli, na primer, sa neorganskim ili organskim kiselinama, npr. hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, fumarna kiselina, vinska kiselina, limunska kiselina, sumporna kiselina, maleinska kiselina, sirćetna kiselina, sukcinska kiselina, benzoeva kiselina, palmitinska kiselina, dodekanoinska kiselina i kisele aminokiseline, kao što su glutaminska kiselina, hidroksidi alkalnih metala, npr. natrijum hidroksid, sa aminokiselinama, npr. lizin ili arginin. Soli formirane sa jedinjenjima formule Ib, pod uslovom da su farmaceutski prihvatljive, mogu da se koriste u predmetnom pronalasku. Takve soli i odgovarajući solvati takođe su obuhvaćeni područjem primene predmetnog pronalaska.

Mogu se koristiti različiti načini primene jedinjenja i kompozicija predmetnog pronalaska, uključujući, između ostalog, parenteralno (npr. intravenska, intraarterijska, intramuskularna, supkutana injekcija), oralno (npr. putem hrane ili inhalacijom), topikalno, nazalno, rektalno, ili putem sporog oslobađanja mikronosača, u zavisnosti od bolesti ili stanja koje treba lečiti. Način primene daje prednost oralnoj, parenteralnoj i intravenskoj primeni. Formulacija jedinjenja predmetnog pronalaska koja će se primeniti variraće u skladu sa izabranim načinom primene (npr. rastvor, emulzija, gel, aerosol, kapsula). Dalji oblici doziranja prema predmetnom pronalasku su, na primer, rastvori, suspenzije, masti, kreme, paste, gelovi, tinkture, stikovi za usne, kapi, sirupi, aerosoli i sprejevi.

Odgovarajuća kompozicija predmetnog pronalaska, koja sadrži jedinjenje ili jedinjenja formule Ib, može da se pripremi u fiziološki prihvatljivom vehikulu ili nosaču i opcionom adjuvantu i konzervansima. Za rastvore ili emulzije, odgovarajući nosači uključuju, na primer, vodene ili alkoholne/vodene rastvore, emulzije ili suspenzije, uključujući fiziološki rastvor i puferisane medije, sterilnu vodu, kreme, masti, losione, ulja, paste i čvrste nosače. Parenteralni vehikuli mogu da uključuju rastvor natrijum hlorida, Ringerovu dekstrozu, dekstrozu i natrijum hlorid, laktatna Ringerova ili stabilna ulja. Intravenski vehikuli mogu da uključuju različite aditive, konzervanse ili fluid, nutrijent ili nadoknade elektrolita. (Videti Remington's Pharmaceutical Science, 16<th>Edition, Mack, Ed. (1980))

Kompozicije koje se preferiraju za parenteralnu primenu su u obliku rastvora, suspenzija, emulzija, disperzija i liofilizovanih kompozicija jedinjenja pronalaska, po mogućstvu u obliku izotonskih vodenih rastvora, disperzija, emulzija ili suspenzija. Ove kompozicije su po mogućstvu sterilne, ili se obrađuju u sterilnoj sredini tokom celog procesa pripreme ili se sterilišu na kraju navedenog procesa. Pored toga, njihova proizvodnja se obično obavlja u sterilnim uslovima, kao što je punjenje, na primer, u ampule ili bočice, i zatvaranje posuda. Ove kompozicije mogu da budu spremne za primenu ili da budu predstavljene u čvrstom obliku (na primer kao liofilizat), što zahteva promenu sastava pre primene.

Parenteralne kompozicije prema predmetnom pronalasku mogu da sadrže ekscipijense, na primer vehikule, stabilizatore (redukujući agensi, antioksidansi i/ili agensi za sekvestraciju), puferske agense, konzervanse, sredstva za izotoniziranje, emulgatore, solubilizatore, sredstva za povećanje viskoznosti i/ili sredstva za povećanje volumena i pripremaju se konvencionalnim procesima dobro poznatim onima sa znanjem u predmetnoj oblasti.

Primeri vehikula, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju vodu za injekcije, uljane vehikule, polietilen glikol, benzil alkohol, etanol i glicerol.

Primeri uljanih vehikula, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju estere masnih kiselina i smeše estera masnih kiselina, biljna ulja, sintetička ulja i polusintetička ulja, bademovo ulje, ricinusovo ulje, ulje semenki pamuka, ulje kikirikija, maslinovo ulje, susamovo ulje i sojino ulje.

Primeri redukujućih agenasa, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju natrijum sulfit, natrijum bisulfit i natrijum metabisulfit.

Primeri antioksidanasa, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju butilovani hidroksianizol, estere galne kiseline i tokoferole.

Primeri agenasa za sekvestraciju, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju etilendiamintetrasirćetnu kiselinu u obliku natrijumovih soli (EDTA), vinsku kiselinu, tioureu i monotioglicerol.

Primeri puferskih agenasa, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju kombinaciju mononatrijum fosfata i samog dinatrijuma, trinatrijum fosfata, uree, natrijum borata i natrijum citrata.

Primeri konzervanasa, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju metilparaben, krezole, benzil alkohol i fenil alkohol.

Primeri sredstava za izotoniziranje, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju bornu kiselinu, kalcijum glukonat, hlorobutanol, kalijum hlorid, natrijum citrat, natrijum borat, natrijum fosfat, natrijum hlorid i natrijum laktat.

Primeri emulgatora, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju lecitine, monogliceride, polietilen polimere i polipropilen polimere.

Primeri solubilizatora, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju etanol, polipropilen glikol, N,N-dimetilacetamid ili estere polioksietilen sorbitana.

Primeri sredstava za povećanje viskoznosti, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju natrijum karboksimetilcelulozu, karboksimetilcelulozu, dekstran, polivinilpirolidon ili želatine. Primeri sredstava za povećanje volumena, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju manitol, laktozu, saharozu, trehalozu, sorbitol, glukozu, rafinozu, arginin, glicin, histidin, dekstran ili polietilen glikol.

Farmaceutske oralne kompozicije u čvrstom oralnom obliku (tablete, meke kapsule ili tvrde kapsule) prema predmetnom pronalasku sadrže ekscipijense, pod uslovom da su kompatibilne sa aktivnim sastojkom kompozicije, uključujući rastvarače, vezivna sredstva, sredstva za razlaganje, surfaktante, glidante, lubrikante, antioksidanse ili agense za sekvestraciju slobodnih radikala, komponente za oblaganje, opacifijente ili plastifikatore.

Meke kapsule, u kontekstu predmetnog pronalaska, sastoje se od želatina ili neke druge odgovarajuće supstance koja sadrži jedinjenja pronalaska rastvorena, emulgovana ili suspendovana u odgovarajućem vehikulu meke kapsule i opciono ekscipijenasa, kao što su stabilizatori (redukujući agensi, antioksidansi i/ili agensi za sekvestraciju, kao što je prethodno definisano), solubilizatori (kao što je prethodno definisano) ili plastifikatori. Tvrde kapsule, u kontekstu predmetnog pronalaska, mogu uz jedinjenja pronalaska opciono da sadrže i ekscipijense, kao što su fileri ili glidanti.

Primeri rastvarača, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju celulozne preparate, kalcijum fosfate, bezvodnu laktozu, monohidrat laktozu, dihidrat laktozu, sorbitol, skrob, prethodno želatinizovani skrob, saharozu i manitol.

1

Primeri vezivnih sredstava, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju natrijum karboksimetil celulozu, mikrokristalnu celulozu, hidroksipropilmetilcelulozu, metilcelulozu, hidroksipropilcelulozu, povidon, skrobnu pastu, prethodno želatinizovani skrob i saharozu.

Primeri sredstava za razlaganje, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju natrijum karboksimetil celulozu, mikrokristalnu celulozu, natrijum kroskarmelozu, krospovidon, hidroksipropilcelulozu, povidon, poloksamer, skrob, natrijum lauril sulfat, skrob, prethodno želatinizovani skrob natrijum glikolata, algininsku kiselinu ili njenu so, kao što je natrijum alginat.

Primeri surfaktanata, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju poloksamer i natrijum lauril sulfat.

Primeri glidanata, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju kalcijum silikat, skrob, talk, koloidni silicijum dioksid, magnezijum stearat i natrijum aluminijum silikat.

Primeri lubrikanata, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju natrijum stearil fumarat, natrijum lauril sulfat, talk, silicijumovu kiselinu, stearinsku kiselinu ili njene soli, kao što su magnezijum ili kalcijum stearat i/ili polietilen glikol ili njihove derivate.

Primeri antioksidanasa i čistača slobodnih radikala, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju butilhidroksitoluen, butilhidroksianizol, limunsku kiselinu i citratne soli, askorbatne soli i askorbat, alfa-tokoferol, natrijum acetat, natrijum sulfit i jedinjenje sa organskom funkcijom tiola.

Primeri komponenti za oblaganje, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju koncentrovane rastvore šećera, gumu arabiku, talk, polivinilpirolidon, polietilen glikol, titanijum dioksid, rastvore za oblaganje u odgovarajućim organskim ili mešovitim rastvaračima, celulozne ftalate (acetilcelulozni ftalat ili hidroksipropilmetilcelulozni ftalat).

Primeri plastifikatora, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju glicerol i sorbitol.

Primeri vehikula mekih kapsula, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju masna ulja, parafinsko ulje, tečne polietilenske glikole ili estere etilen/propilen glikola masnih kiselina.

Supozitorije prema predmetnom pronalasku sadrže jedinjenje predmetnog pronalaska koje se meša sa osnovom supozitorije i opciono dodatne ekscipijense.

Primeri osnova supozitorije, u kontekstu predmetnog pronalaska, uključuju prirodne ili sintetičke trigliceride, parafin, hidrokarbone, polietilen glikole ili više alkanole (alkanoli sa najmanje osam atoma ugljenika).

Izraz „farmaceutski prihvatljiv nosač“ koji se koristi u predmetnom pronalasku uključuje bilo koji rastvor, disperzione medije, premaze, antibakterijske i antimikotičke agense, izotonska sredstva i agense za odlaganje apsorpcije koji su kompatibilni sa aktivnošću jedinjenja i fiziološki su prihvatljivi predmetu.

„Efektivna količina“ koja se koristi u predmetnom pronalasku uključuje količinu jedinjenja ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, estera ili solvata, koja mu omogućava da obavlja svoju predviđenu funkciju, tj. prevenciju nastanka ili tretman tuberkuloze uzrokovane bakterijom Mycobacterium tuberculosis complex (MtbC) i srodnih bolesti uzrokovanih netuberkuloznim mikobakterijama (NTM) i/ili Mycobacterium leprae.

Terapeutski efektivna količina aktivne supstance predmetnog pronalaska može da se primeni na odgovarajući način u jednoj ili više doza.

Terapeutski efektivna količina će zavisiti od niza faktora, uključujući biološku aktivnost, način primene, učestalost tretmana, vrstu istovremenog tretmana, ako postoji, starost, telesnu težinu, pol, opšte zdravlje, ozbiljnost stanja koje treba lečiti, kao i odgovarajuća farmakokinetička svojstva.

Stručnjak u predmetnoj oblasti može da odredi odgovarajuću dozu na osnovu gore navedenih faktora. Jedinjenja pronalaska se mogu primeniti u početku u odgovarajućoj dozi koja se po potrebi može prilagoditi, u zavisnosti od kliničkog odgovora. Generalno, zadovoljavajući rezultati se mogu postići kada se jedinjenja pronalaska primenjuju kod ljudi pri dnevnoj dozi između 0,01 mg i 5000 mg (mereno u čvrstom obliku). Preporučena doza je u opsegu između 0,01– 750 mg/kg, po mogućstvu između 0,05–150 mg/kg.

Jedinjenje se može primeniti u obliku farmaceutskih kompozicija koje sadrže jedinjenje, jednom dnevno ili u različita vremena u toku dana, profilaktički ili terapeutski, po mogućstvu u količini efektivnoj protiv tuberkuloze ili srodnih bolesti, kod sisara, na primer kod čoveka, koji zahteva takav tretman. U slučaju da pojedinac ima telesnu težinu oko 70 kg, dnevna doza smeše je od oko 0,01 g do oko 50 g, po mogućstvu od oko 0,05 g do oko 10 g jedinjenja formule Ib.

Farmaceutske kompozicije predmetnog pronalaska sadrže od oko 5 % do oko 95 % smeše jedinjenja formule Ib.

Farmaceutske kompozicije predmetnog pronalaska mogu, ako je potrebno, da se formulišu tako da se omogući trenutno ili izmenjeno oslobađanje aktivnog sastojka nakon davanja pacijentu.

Oblici primene pojedinačne doze prema predmetnom pronalasku sadrže od oko 20 % do oko 90 % jedinjenja formule Ib, a oblici koji nisu tip pojedinačne doze od oko 5 % do oko 20 % navedenog jedinjenja.

Oblici pojedinačne doze prema predmetnom pronalasku odnose se, na primer, na obložene i neobložene tablete, mikrokapsule, meke i tvrde kapsule, pelete, doze u prahu, ampule, bočice i supozitorije.

Predmetna objava se posebno odnosi na primenu jedinjenja formule Ib ili farmaceutski prihvatljive soli, estera ili solvata, kao takvog ili u obliku farmaceutske formulacije sa najmanje jednim farmaceutski prihvatljivim nosačem za terapijski i profilaktički tretman tuberkuloze.

Farmaceutske kompozicije pronalaska su korisne za prevenciju i tretman tuberkuloze uzrokovane bakterijom Mycobacterium tuberculosis complex (MtbC) i srodnih bolesti uzrokovanih netuberkuloznim mikobakterijama (NTM) i/ili Mycobacterium leprae.

Mikobakterijske bolesti izazivaju organizmi Mycobacterium tuberculosis Complex (MtbC), kao što su Mycobacterium tuberculosis (Mtb), Mycobacterium bovis, Mycobacterium africanum, Mycobacterium canetii i Mycobacterium microti. Mikobakterije koje nisu MtbC i Mycobacterium

1

leprae su poznate kao netuberkulozne mikobakterije (NTM) i mogu da izazovu bolesti i kod ljudi i životinja, kao što je to slučaj sa bakterijom Mycobacterium avium Complex (MaC), Mycobacterium smegmatis, Mycobacterium gordonae, Mycobacterium kansasii, Mycobacterium terrae, Mycobacterium scrofulaceum, Mycobacterium vaccae, Mycobacterium marinum, Mycobacterium lentiflavum, Mycobacterium fortuitum, Mycobacterium chelonae, Mycobacterium abscessus, Mycobacterium intracellulare i Mycobacterium avium.

Kao što je prethodno navedeno, tuberkuloza otporna na više lekova (MDR-TB) je definisana otpornošću na dva najčešće korišćena leka u postojećem režimu tretmana od četiri leka (ili prve linije), INH i RMP. Tuberkuloza otporna na lekove je rezultat prekida, nepravilne ili neadekvatne terapije tuberkuloze, a njeno širenje podriva napore za kontrolu globalne epidemije tuberkuloze. Tuberkuloza otporna na više lekova (MDR-TB) i ekstenzivno otporna na lekove (XDR-TB) se razvija kada se dug, složen, decenijama star režim tretmana tuberkuloze lekovima nepravilno primenjuje, ili kada osobe sa tuberkulozom prestanu da uzimaju svoje lekove pre nego što je bolest potpuno iskorenjena iz njihovog tela. XDR-TB je definisana kao tuberkuloza koja je otporna na bilo koji fluorohinolon, i bar jedan od tri injekciona leka druge linije (kapreomicin, kanamicin i amikacin), pored INH i RMP.

Farmaceutske kompozicije pronalaska su efektivne u tretmanu i prevenciji svih oblika tuberkuloze, kao što su primarna tuberkuloza, postprimarna pleuropulmonalna tuberkuloza, postprimarna ekstrapulmonalna tuberkuloza koja uključuje najmanje jedan organ ili sistem kao što su, između ostalog, limfni čvorovi, bubrezi, centralni nervni sistem, osteoartikularni sistemi, gastrointestinalni sistem, oči, koža i meka tkiva ili urogenitalni sistem, diseminovana tuberkuloza i reaktivirana tuberkuloza.

Farmaceutske kompozicije pronalaska su efektivne u tretmanu i prevenciji svih oblika tuberkuloze kod odraslih, dece i starijih pacijenata, sa ili bez imunosupresivnih stan ja, kao što su, između ostalog, dijabetes melitus, hronična bubrežna insuficijencija, malnutricija, alkoholizam, infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV) / sindrom stečene imunodeficijencije (SIDA), silikoza, paracidioidomikoza, leukemija, solidni tumori, tretmani imunosupresivnim lekovima i nasledne bolesti ili sindromi.

Farmaceutske kompozicije pronalaska su efektivne u tretmanu i prevenciji bolesti koje uzrokuju netuberkulozne mikobakterije koje uključuju najmanje jedan organ ili sistem, kao što su, između ostalog, pluća i endobronhijalno stablo, limfni čvorovi, bubrezi, centralni nervni sistem, osteoartikularni sistem, gastrointestinalni sistem, oči, koža i meka tkiva, urogenitalni sistem, diseminovani i reaktivirani oblici bolesti.

Farmaceutske kompozicije pronalaska su efektivne u tretmanu i prevenciji bolesti koje uzrokuju netuberkulozne mikobakterije kod odraslih, dece i starijih pacijenata, sa ili bez imunosupresivnih stanja, kao što su, između ostalog, dijabetes melitus, hronična bubrežna insuficijencija, malnutricija, alkoholizam, infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV) /

1

sindrom stečene imunodeficijencije (SIDA), leukemija, solidni tumori, tretmani imunosupresivnim lekovima i nasledne bolesti ili sindromi.

Farmaceutske kompozicije pronalaska su efektivne u tretmanu i prevenciji bolesti koje uzrokuje Mycobacterium leprae koje uključuju najmanje jedan organ ili sistem, kao što su, između ostalog, koža i meka tkiva, urogenitalni sistem i centralni nervni sistem, diseminovani i reaktivirani oblici bolesti.

Farmaceutske kompozicije pronalaska su efikasne u tretmanu i prevenciji bolesti koje uzrokuje Mycobacterium leprae kod odraslih, dece i starijih bolesnika, sa ili bez stanja imunodepresije kao što su, između ostalog, dijabetes melitus, hronična bubrežna insuficijencija, malnutricija, alkoholizam, infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV) / sindrom stečene imunodeficijencije (SIDA), leukemija, solidni tumori, tretmani imunosupresivnim lekovima i nasledne bolesti ili sindromi.

Dobijanje jedinjenja predmetnog pronalaska

Sva jedinjenja su dostupna u kompaniji Chembridge Corporation (www.chembridge.com), međutim, stručni tehničar može jednostavno da ih dobije primenom različitih sintetičkih metoda opisanih u literaturi:

Metoda 2) za dobijanje jedinjenja formule (Ib)

Ova jedinjenja se mogu dobiti sa dobrim ukupnim prinosom iz 2-aminopiridina koji se transformiše u odgovarajući 2-brom derivat tretiranjem bromom i bromidnom kiselinom. Dobijeno 2-brom jedinjenje se zatim tretira u SNAr uslovima hidrazin hidratom kako bi se dobio željeni 2-hidrazinpiridin derivat. Na kraju, jedinjenja se pripremaju kondenzacijom 2-hidrazinpiridin derivata(u kiselom etanolnom rastvoru) na sobnoj temperaturi sa odgovarajućim heteroarilaldehidom, dajući željena jedinjenja u dobrom prinosu. Metoda sinteze je opisana u delu Todeschini, Adriane R. et al.; European Journal of Medicinal Chemistry; vol.33; nb.3; (1998); str.189–200.

Dobijanje farmaceutskih kompozicija predmetnog pronalaska

Farmaceutske kompozicije predmetnog pronalaska pripremaju se na način poznat sam po sebi, na primer, konvencionalnim mešanjem, granuliranjem, oblaganjem, rastvaranjem, emulgovanjem ili liofilizovanim procesima. Opciono, proizvodnja kompozicija prema predmetnom pronalasku uključuje i više koraka, kao što je liposomalna inkapsulacija.

1

Konkretno, tableta može da se napravi kompresijom i oblikovanjem, opciono sa jednim ili više dodatnih sastojaka. Kompresovane tablete mogu da se pripreme kompresovanjem aktivnog jedinjenja predmetnog pronalaska u odgovarajućoj mašini u slobodnom obliku, npr. praha ili granula, koje se opciono mogu mešati sa sastojcima, kao što su vezivna sredstva, lubrikanti, inertni rastvarači, površinski aktivna ili disperziona sredstva. Oblikovane tablete mogu da se naprave oblikovanjem smeše aktivnog jedinjenja u prahu u odgovarajućoj mašini sa bilo kojim odgovarajućim nosačem.

Konkretno, sirup ili suspenzija mogu da se naprave dodavanjem aktivnog jedinjenja predmetnog pronalaska u koncentrovani vodeni rastvor šećera, npr. saharoze, u koji se može dodati i bilo koji dodatni sastojak. Dodatni sastojci mogu uključivati aromu, sredstvo za smanjenje kristalizacije šećera ili sredstvo za povećanje rastvorljivosti bilo kojeg drugog sastojka, npr. kao polihidroksilni alkohol, na primer, glicerol ili sorbitol.

Formulacije za rektalnu primenu mogu da se naprave sa konvencionalnim nosačem, npr. kakao maslac ili Witepsol S55 (trgovačka registrovana robna marka). Posebni detalji vezani za specifične aspekte konvencionalnih procesa galenskog razvoja mogu se naći u delu Swarbrick and Boylan's „Encyclopedia of pharmaceutical technology“ (1988–2001 NY, Published by M. Dekker).

Alternativno, jedinjenja predmetnog pronalaska mogu da se naprave u lipozomima ili mikrosferama (ili mikročesticama), takvim metodama koje suštinski sadrže rastvaranje jedinjenja predmetnog pronalaska u vodenom rastvoru, u koji su dodati odgovarajući fosfolipidi i lipidi, zajedno sa surfaktantima, ako je potrebno, i materijalima koji se dijalizuju ili soniciraju, ako je potrebno. Tehnike liposomalne inkapsulacije su detaljno opisane u knjizi Claudio Nastruzzi „Lipospheres in drug targets and delivery: approaches, methods, and applications“ (Boca Raton 2005, published by CRC Press) i u knjizi Lasic and Papahadjopoulos „Lipospheres in drug targets and delivery: approaches, methods, and applications“ (1998 Amsterdam, NY, Published by Elsevier).

Razvoj i validacija platforme visokopropusnog skrininga (HTS)

Što se tiče eksperimentalne faze, predmetni pronalazak uključuje razvoj i validaciju platforme visokopropusnog skrininga (HTS) koja uključuje ciljanje pantotenat sintetaze, enzima esencijalnog za metaboličke puteve bakterije Mycobacterium tuberculosis, upotrebom malih molekula kao potencijalnih inhibitora ovog enzima.

Platforma HTS je razvijena, validirana i korišćena za skrinovanje 50.000 jedinjenja dobijenih iz raznolike biblioteke hemikalija koju isporučuje proizvođač Chembridge.

Platforma HTS se sastoji od soja kvasca koji je genetski modifikovan za ekspresiju gena pantotenat sintetaze(PanC) bakterije Mycobacterium tuberculosis umesto regularnog Pan6 kvasca divljeg tipa. Pored toga, ovaj PanC soj kvasca u potpunosti zavisi od aktivnosti ekspresovane pantotenat sintetaze da bi preživeo.

1

Validacija platforme je pokazala da (u normalnim uslovima):

- kvasac divljeg tipa (kontrola) - pokazuje normalan rast;

- kvasac bez Pan6 - pokazuje smanjeni rast;

- kvasac bez Pan6 i dopunjen sa PanC - pokazuje normalan rast (slično kontroli);

- kvasac bez Pan6 i dopunjen sa Pan6 - pokazuje normalan rast (slično kontroli, što dokazuje da genetska intervencija ne ugrožava metaboličke procese kvasca);

Stoga bi potencijalni inhibitor enzima pantotenat sintetaze rezultirao smanjenim rastom PanC soja kvasca.

Na kraju ove faze, dobijeni rezultati su omogućili klasifikaciju liste jedinjenja koja uključuje najpotentnija u inhibiciji rasta kvasca koja nose ciljnu pantotenat sintetazu bakterije Mycobacterium tuberculosis.

Na osnovu podataka dobijenih u skrining testu, ustanovljena je lista jedinjenja i izabrana su glavna jedinjenja na osnovu pristupa za prilagođavanje krive, što je omogućilo određivanje inhibitornih koncentracija (IC50i IC90) za svako skrinovano jedinjenje.

Za svako jedinjenje je kreirana kriva koncentracija-odgovor pomoću četiri parametra logističkog prilagođavanja (dostupno u softveru za prilagođavanje krive IBDS XLFIT™ curve fitting software), što je omogućilo izračunavanje IC50i IC90vrednosti za svako jedinjenje.

Pored toga, in vitro test koji koristi Mycobacterium smegmatis (kao surogat za aktivnost protiv bakterije Mycobacterium tuberculosis) je razvijen, implementiran i korišćen za skrinovanje jedinjenja od interesa u eksperimentalnom testu. Važno je napomenuti da se Mycobacterium smegmatis smatra vrednim alatom za proveru potencijalno aktivnih jedinjenja protiv Mycobacterium tuberculosis, ne samo zbog njegovog nepatogenog profila, već i zbog poznate genske homologije između dve vrste mikobakterija (Andries K et al., A diarylquinoline drug active on the ATP synthase of Mycobacterium tuberculosis. Science.2005;307:223–227; Chatuverdi V et al., Evaluation of Mycobacterium smegmatis as a possible surrogate screen for selecting molecules active against multi-drug resistant Mycobacterium tuberculosis. J Gen Appl Microbiol.

2007;53:333–337; Cho Y, Ioerger TR and Sacchettini. Discovery of Novel Nitrobenzothiazole Inhibitors for Mycobacterium tuberculosis ATP phosphoribosyl Transferase (HisG) through virtual screening. J Med Chem.2008;51:5984–5992).

Eksperimentalni test sa M. smegmatis uključuje inkubaciju ispitnih stavki i kontrolnih stavki sa M. Smegmatis u 5 koncentracija (1,24, 3,7, 11, 33 i 100 µM) u trajanju od 96 sati. Kada je reč o kontrolnim stavkama, u ovom testu se koriste slepa kontrola koja će pokazivati maksimalan rast i pozitivna kontrola koja će pokazivati inhibiranu kontrolu. Rast mikroorganizma se procenjuje merenjem zamućenosti suspenzije: upoređivanje između zamućenosti negativne kontrole i jedinjenja ili pozitivne kontrole omogućilo je procenu inhibicije rasta zbog prisustva jedinjenja. Upotrebljeno jedinjenje pozitivne kontrole bio je rifampicin za koji je utvrđeno da je najefikasniji protiv ovog soja Mycobacterium smegmatis. Pored toga,

1

važno je da primetite da je rifampicin lek prve linije tretmana koji se koristi protiv Mycobacterium tuberculosis u kliničkom okruženju.

Nakon dobijanja podataka koncentracija-odgovor za svako jedinjenje testirano u ovom skrining testu M. smegmatis, pristup za prilagođavanje krive, zasnovan na četiri parametra prilagođavanja krive, omogućio je određivanje inhibitornih koncentracija kao što je IC50koja predstavlja potrebnu koncentraciju da bi se inhibirao rast Mycobacterium smegmatis od 50 %. Ovaj test je imao za cilj da se potvrdi bolja inhibitorna aktivnost jedinjenja predmetnog pronalaska nad onima poznatim iz prethodnog stanja tehnike, kao što je rifampicin.

Rezultati dobijeni ovim testovima pokazuju da sledeće jedinjenje: N-piridin-2-il-N'-3,5-dibromo-2-hidroksifenilmetilen-hidrazin, (jedinjenje 42) pokazuje bolju inhibitornu aktivnost protiv Mycobacterium smegmatis od rifampicin jedinjenja iz prethodnog stanja tehnike.

Dodatno i u cilju definisanja analoga jedinjenja N-piridin-2-il-N'-3,5-dibromo-2-hidroksifenilmetilen-hidrazin (jedinjenje 42) sa željenom farmakološkom aktivnošću, izvršene su metode pretraživanja otisaka prstiju i farmakofora, uz pomoć programa za pretraživanje zasnovanih na pretraživaču. U slučaju metode pretraživanja otisaka prstiju, 2D substrukturalni fragmenti N-piridin-2-il-N'-3,5-dibromo-2-hidroksifenilmetilen-hidrazin (jedinjenje 42) su korišćeni za pretraživanje onlajn baza podataka drugih molekula koji dele iste 2D substrukture i stoga izračunavaju sličnost oba molekula kao funkciju broja fragmenata koji su im zajednički. Za pretraživanje farmakofore, jedinjenje N-piridin-2-il-N'-3,5-dibromo-2-hidroksifenilmetilen-hidrazin (jedinjenje 42) je korišćeno kao farmakoforni model, uključujući i odgovarajući farmakoforni obrazac koji uključuje njegov skup steričkih i elektrostatičkih karakteristika, a u onlajn bazama podataka sa prethodno izračunatim konformacijama su pretraživani analozi. Za obe metodologije, samo su analozi sa sličnostima većim od 90 % izabrani i testirani u istom prethodno opisanom testu Mycobacterium smegmatis.

Rezultati dobijeni ovim testom pronalaze dodatna jedinjenja koja potpadaju pod formulu Ib, koja sadrže željenu farmakološku aktivnost. Ovo jedinjenje je konkretno:

N-piridin-2-il-N'-tiofen-2-ilmetilen-hidrazin.

Primeri

Pronalazak će sada biti dalje opisan na sledećim radnim primerima, koji predstavljaju poželjne realizacije pronalaska.

Primer 1: Identifikacija jedinjenja sa inhibitornom aktivnošću pantotenat sintetaze

Korak skrininga na platformi HTS se sastoji od inkubacije bibliotečkih jedinjenja (50.000 raznovrsnih i javno dostupnih hemijskih entiteta) sa kvascem dopunjenim sa PanC i upoređivanje njegovog rasta po isteku 72 sata sa rastom koji je uočen u kontrolnom kvascu. Ovo je izvedeno

2

na visokopropusni način upotrebom robotizovanih procedura i mikrotitar ploča sa 96 bunarčića za inkubaciju jedinjenja i kvasca. Korak skrininga uključuje korišćenje 5 koncentracija svakog jedinjenja(0,5, 1, 5, 10 i 20 µM). Upoređivanje rasta uočenog za kontrolni kvasac sa rastom uočenim za svako skrinovano jedinjenje omogućilo je određivanje procenta inhibicije rasta za svaku testiranu koncentraciju

Na kraju ove faze, dobijeni rezultati su omogućili klasifikaciju liste jedinjenja koja uključuje najpotentnija u inhibiciji rasta kvasca koja nose ciljnu pantotenat sintetazu bakterije Mycobacterium tuberculosis.

Sa ove liste jedinjenja, izabrana su glavna jedinjenja na osnovu pristupa za prilagođavanje krive, što je omogućilo određivanje inhibitornih koncentracija (IC50i IC90) za svako skrinovano jedinjenje.

Za svako jedinjenje je kreirana kriva koncentracija-odgovor pomoću četiri parametra logističkog prilagođavanja (dostupno u softveru za prilagođavanje krive IBDS XLfit<TM>curve fitting software), što je omogućilo izračunavanje IC50i IC90vrednosti za svako jedinjenje. Kvalitet prilagođavanja svake krive je utvrđen izračunavanjem vrednosti kvaliteta prilagođavanja krive (r<2>).

Referentni primer 2: In vitro test sa Mycobacterium smegmatis za skrining jedinjenja sa aktivnošću protiv bakterije Mycobacterium tuberculosis

Svako od testiranih jedinjenja i pozitivna kontrola su inkubirani sa Mycobacterium smegmatis u 5 koncentracija (100, 33, 11, 3,7 i 1,24 µM) u trajanju od 96 sati. Inkubacija Mycobacterium smegmatis je obavljena u režimu suspenzije, bez mešanja, u medijima Middlebrook 7H9 sa dodatkom ADC-a, na 37 °C. Rast mikroorganizma je procenjen merenjem zamućenosti suspenzije: upoređivanje između zamućenosti negativne kontrole i jedinjenja ili pozitivne kontrole omogućilo je procenu inhibicije rasta zbog prisustva jedinjenja. Upotrebljeno jedinjenje pozitivne kontrole bio je RMP za koji je utvrđeno da je najefikasniji protiv ovog soja Mycobacterium smegmatis. Pored toga, važno je da primetite da je RMP lek prve linije tretmana koji se koristi protiv Mycobacterium tuberculosis u kliničkom okruženju. Na osnovu rezultata, koji su prikazani na slikama 1 i 2, možemo da primetimo da postoji jedno jedinjenje, N-piridin-2-il-N'-3,5-dibromo-2-hidroksifenilmetilen-hidrazin, označeno kao jedinjenje 42, koje je pokazalo inhibitorni profil rasta Mycobacterium smegmatis sličan onome koji je pokazala aktivna kontrola, RMP.

Referentni primer 3: Dobijanje analoga najefikasnijeg jedinjenja

Niz analoga jedinjenja, N-piridin-2-il-N'-3,5-dibromo-2-hidroksifenilmetilen-hidrazin (jedinjenje 42) dobijen je metodama pretraživanja otisaka prstiju i farmakofora i samo su analozi sa sličnostima većim od 90 % izabrani i testirani u istom prethodno opisanom testu Mycobacterium smegmatis. Sledeća tabela sadrži neke primere jedinjenja koji predstavljaju celu seriju: Tabela 1 - Primer jedinjenja formule Ia

Jedinjenje br.42: N-piridin-2-il-N'-3,5-dibromo-2-hidroksifenilmetilen-hidrazin

Jedinjenje br.61: N-piridin-2-il-N'-5-metil-2-hidroksifenilmetilen-hidrazin.

Jedinjenje br.70: (E)-4-bromo-2-((2-(piridin-2-il)hidrazon)metil)fenol

Tabela 2 i Slika 2 pokazuju rezultate inhibicije rasta za neka specifična jedinjenja koja su predstavnici formule Ia.

Referentni primer 4: Merenje vrednosti IC50

Inhibitorni efekat jedinjenja može da se opiše prema vrednosti IC50, a to je koncentracija inhibitora pri kojoj dolazi do polovine (50 %) inhibicije maksimalne (100 %) inhibicije. Vrednosti IC50su utvrđene merenjem stepena inhibicije u opsegu koncentracija jedinjenja od interesa, po mogućstvu u opsegu u kojem stepen inhibicije varira od nepostojanja inhibicije (0 %) do potpune inhibicije (100 %). Vrednost IC50može da se proceni iz dijagrama % inhibicije u odnosu na koncentraciju inhibitora ili može da se izračuna pomoću programa za prilagođavanje podataka, kao što je IDBS XLfit<TM>.

Na osnovu podataka dobijenih u skrining testu Mycobacterium smegmatis, pristup za prilagođavanje krive omogućio je određivanje inhibitornih koncentracija, kao što je IC50koja predstavlja potrebnu koncentraciju da bi se inhibirao rast Mycobacterium smegmatis od 50 %.

Što je manja vrednost IC50, to je veća potentnost jedinjenja koja inhibiraju Mycobacterium smegmatis. Vrednosti IC50dobijene za određena jedinjenja formule Ia prikazane su u tabeli 3:

Ovi rezultati su pokazali da jedinjenja (jedinjenje br.42 i njegovi analozi, jedinjenja br.61 i 70) pokazuju bolje vrednosti IC50od RMP-a, što znači veću potentnost za inhibiciju Mycobacterium smegmatis.

Kao što rezultati pokazuju, neočekivano, testirana jedinjenja pokazuju bolje vrednosti IC50i veću potentnost od aktivne kontrole, RMP, čime se potvrđuje njihova superiornost u pogledu inhibicije Mycobacterium smegmatis.

2

Claims (10)

1. PATENTNI ZAHTEVI 1. Jedinjenje opšte formule (Ib)

   za primenu u tretmanu i/ili prevenciji tuberkuloze uzrokovane bakterijom Mycobacterium tuberculosis complex (MtbC) i srodnih bolesti uzrokovanih netuberkuloznim mikobakterijama (NTM) i/ili Mycobacterium leprae, naznačene time što su R<4>i R<5>svaki nezavisno jedan od drugog, vodonik ili (C1-C4)alkil, ili njihova farmaceutski prihvatljiva so, ester ili solvat.
2. 2. Jedinjenje za primenu prema patentnom zahtevu 1, koje je N-piridin-2-il-N'-tiofen-2-ilmetilen-hidrazin, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, ester ili solvat.
3. 3. Farmaceutska kompozicija za primenu u tretmanu i/ili prevenciji tuberkuloze uzrokovane bakterijom Mycobacterium tuberculosis complex (MtbC) i srodnih bolesti uzrokovanih netuberkuloznim mikobakterijama (NTM) i/ili Mycobacterium leprae, karakterisana time što sadrži najmanje jedno jedinjenje formule (Ib), kao što je definisano u bilo kom patentnom zahtevu 1 do 2, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, ester ili solvat i najmanje jedan farmaceutski prihvatljiv ekscipijens.
4. 4. Farmaceutska kompozicija za primenu prema patentnom zahtevu 3, naznačena time što se bolest povezana sa tuberkulozom bira iz grupe koja se sastoji od primarne tuberkuloze, postprimarne pleuropulmonalne tuberkuloze, postprimarne ekstrapulmonalne tuberkuloze koja uključuje najmanje jedan organ ili sistem sisara.
5. 5. Farmaceutska kompozicija za primenu prema patentnom zahtevu 3, naznačena time što bolesti uzrokovane bakterijom Mycobacterium tuberculosis complex (MTbC) uključuju infekciju uzrokovanu organizmima grupe izabrane od Mycobacterium tuberculosis (Mtb), Mycobacterium bovis, Mycobacterium africanum, Mycobacterium canetii i Mycobacterium microti.
6. 6. Farmaceutska kompozicija za primenu prema patentnom zahtevu 3, naznačena time što bolesti uzrokovane netuberkuloznim mikobakterijama (NTM) uključuju infekciju uzrokovanu organizmima grupe izabrane od Mycobacterium avium complex (MAC), Mycobacterium smegmatis, Mycobacterium gordonae, Mycobacterium kansasii, Mycobacterium terrae, Mycobacterium scrofulaceum, Mycobacterium vaccae, Mycobacterium marinum, Mycobacterium lentiflavum, Mycobacterium fortuitum, Mycobacterium chelonae, Mycobacterium abscessus, Mycobacterium intracellulare i Mycobacterium avium.
7. 7. Farmaceutska kompozicija za primenu prema bilo kom patentnom zahtevu 3 do 6, naznačena time što su terapijske grupe deca ili stariji pacijenti.
8. 8. Farmaceutska kompozicija za primenu prema bilo kom patentnom zahtevu 3 do 6, naznačena time što terapijsku grupu predstavljaju pacijenti sa bilo kojim imunosupresivnim stanjem.
9. 9. Farmaceutska kompozicija za primenu prema patentnim zahtevima 3 do 8 u obliku tablete, obložene tablete, mikrokapsule, meke kapsule, tvrde kapsule, peleta, supozitorije, praha, rastvora, suspenzije, aerosola, sirupa, kapi, kreme, paste, gela, masti, tinkture, stika za usne i/ili spreja.
10. 10. Farmaceutska kompozicija za primenu prema bilo kom patentnom zahtevu 3 do 9, naznačena time što tretman obuhvata primenu farmaceutske kompozicije kod sisara u dnevnoj dozi od 0,01 mg/kg telesne težine i 5000 mg/kg telesne težine.