RS58559B2 - Uređaj i postupak za zagrevanje vode u mašini za pripremu i doziranje pića - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

Predmetni pronalazak se odnosi na uređaj i postupak za zagrevanje vode u mašini za pripremu i doziranje (točenje) pića kao što su, na primer, kafa, čaj, čokolada; takva mašina sadrži uređaj za dovod i zagrevanje (vode) koji je prilagođen za izvođenje takvog postupka.

STANJE TEHNIKE

Poznate su mašine za pripremu i doziranje toplih napitaka sa uređajima za zagrevanje vode, koji se generalno definišu kao kotlovi ili kuvala; takvi uređaji, koji se obično snabdevaju električnom energijom, mogu da zagrevaju vodu u rezervoaru pomoću grejnog elementa.

Grejni element, obično izrađen od otpornog materijala, trajno je uronjen u vodu koja se nalazi u rezervoaru; na krajevima grejnog elementa primenjuje se razlika potencijala, zatim se generiše električna struja koja, zbog Džulovog efekta, rasipa energiju u obliku toplote zagrevanjem vode. U praksi, to je ista tehnika koja se koristi za zagrevanje vode u konvencionalnom bojleru.

Tada je neophodno da se voda koja se nalazi u uređaju za zagrevanje održava na željenoj temperaturi, takođe kada mašina ne radi, tako da se obezbedi doziranje napitka na željenoj temperaturi bez dugog čekanja. Zatim, ako mašina ne radi duže vreme, biće velika potrošnja energije za održavanje vode na visokim temperaturama (obično iznad 85°C).

Na primer, u slučaju kuvala koja se koriste za pripremu pića pomoću rastvorljivih supstanci, na kraju svakog doziranja, nivo tople vode sadržan u kotlu se smanjuje i voda na temperaturi okoline se unosi kako bi se ponovo napunilo kuvalo. Zatim, dolazi do smanjenja ukupne temperature vode i, da bi se osiguralo da se sledeće doziranje napitka dešava na željenoj temperaturi, potrebno je duže ili kraće vreme čekanja za ponovno zagrevanje vode; vreme čekanja će zavisiti od količine tople vode koja se dodaje u jednom ili više prethodnih doziranja.

Pored temperature, važna specifikacija koju treba ispuniti je brzina protoka tople vode koja se dovodi, pre svega u zavisnosti od tipa napitka koji treba da se napravi; na primer, u slučaju napitka proizvedenog pomoću rastvorljivih supstanci, potreban je značajan protok tople vode<(najmanje 10 cm3>/s); nije jednostavno zadovoljiti ovu specifikaciju, u stvari sa visokim protokom tople vode, brzo će doći do smanjenja temperature vode koja se nalazi u rezervoaru, što će rezultirati dugim vremenom čekanja za sledeću doziranje ili dobijanje napitka čija rastvorljiva supstanca može napraviti grudvice.

WO2008/139205 otkriva dozator vode opremljen protočnim grejačem koji sadrži put protoka formiran između unutrašnjeg cilindričnog tela i spoljašnjeg cilindričnog rukavca. Put protoka se zagreva pomoću debelog film grejača koji je postavlje na spoljnu površinu rukavca.

Glavni problemi koji se odnose na zagrevanje vode, u mašinama za pripremu i doziranje napitaka, su usled toplotne inercije kojom se zagreva određena vodena masa; da bi se postiglo brzo zagrevanje vode, fenomen elektromagnetne indukcije može se koristiti za generisanje vrtložnih struja unutar električno provodnog elementa u kontaktu sa vodom koja se zagreva; vrtložne struje rasipaju energiju, zbog Džulovog efekta, u obliku toplote koja zagreva provodni element, a samim tim i vodu koja je u kontatku s njim.

Poznato je da eletkromagnetni indukcioni grejači imaju kvalitet brzog zagrevanja vode koja teče unutar metalne cevi u kojoj su indukovane vrtložne struje.

WO2013/084180 opisuje aparat za kafu opremljen grejačem koji sadrži cev kako bi se formirao sekundarni namotaj transformatora. Umesto toga, primarni namotaj transformatora je predviđen za priključenje na elektroenergetsku mrežu ili na visokofrekventni generator (pretvarač -inverter), koji je priključen na elektroenergetsku mrežu.

US5262621 u ime Instituta za istraživanje industrijskih tehnologija (engl. Industrial Technology Research Institute), prikazuje uređaj za zagrevanje vode koja teče unutar metalne cevi u kojoj je namotan kalem elektromagnetne indukcije. Kalem se napaja naizmeničnim naponom, tako da se unutar cevi stvaraju vrtložne struje koje zagrevaju cev i time povećavaju temperaturu vode koja protiče unutar nje. Voda prolazi kroz cev usled gravitacije, tako da nije uređeno ispuštanje tople vode s visokim protokom. Takođe, u DE10350064 je prikazan uređaj za zagrevanje vode u aparatu za kafu u kome je kalem eletkromagnetne indukcije namotan oko hromirane čelične cevi sa tankim zidom.

U svakom slučaju, gore pomenuti grejači imaju problem: unutar grejne cevi kamenac koji se nalazi u vodi će se deponovati zbog zagrevanja; zatim, unutar grejne cevi, formiraće se unutrašnji sloj kamenca koji, na početku, ograničava provođenje toplote od cevi prema vodi i, sukcesivno, može da blokira unutrašnjost cevi za zagrevanje sa relativnim oštećenjem uređaja ili cele mašine. Zbog toga, da bi se izbegla oštećenja mašine ili zamena grejača, periodično će se vršiti ciklus čišćenja, pomoću sredstava za uklanjanje kamenca, kako bi se uklonio kamenac iz cevi za zagrevanje.

Na primer, EP2044869 prikazuje indukcioni grejač sa ultrazvučnim generatorom; grejač sadrži cilindrično kućište od feromagnetnog materijala na kome se namotava kalem elektromagnetne indukcije; unutar feromagnetnog kućišta postoji put protoka za vodu koja se zagreva i ultrazvučni generator je integrisan na jednom kraju navedenog kućišta; na taj način formiranje kamenca u grejaču sprečavaju ultrazvučne vibracije generisane ultrazvukom. Zatim, gore pomenuti grejači imaju problem sa potrebom za preciznim održavanjem grejnog kanala. U slučaju blokiranja kanala za zagrevanje, zamena ovih grejača je složen i skup postupak.

SUŠTINA PRONALASKA

Cilj predmetnog pronalaska je da se realizuje uređaj za zagrevanje vode u mašini za izradu i doziranje napitaka koji izbegava nedostatke poznate u stanju tehnike.

Dalji cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi uređaj za brzo zagrevanje vode, u mašini za izradu i doziranje napitaka, koji je jeftin, jednostavan za upotrebu, sa smanjenom potrošnjom energije i čija je zamena jednostavna, brza i jeftina.

Ovaj i drugi ciljevi se postižu predmetnim pronalaskom kroz mašinu za pripremanje i doziranje napitaka prema patentnom zahtevu 1 i odgovarajućim zavisnim patentnim zahtevima.

Konkretno, prema predmetnom pronalasku, mašina za pripremanje i doziranje napitaka sadrži uređaj za zagrevanje vode, pri čemu dati uređaj sadrži najmanje jedan metalni kanal za protok vode između ulaza i izlaza i najmanje jedan kalem elektromagnetne indukcije, naznačen time, što su petlje navedenog kalema namotane oko kalema izrađenog od električno izolacionog materijala koji ima šupljinu unutar koje je dati metalni kanal smešten i taj metalni kanal i dati kalem su barem delimično razdvojeni razmakom unutar šupljine.

U stvari, poseban aspekt predmetnog pronalaska je da u slučaju kvarova, kao što je na primer smanjena efikasnost ili blokiranje kanala za zagrevanje usled taloženja kamenca, moguće je zameniti samo takav kanal jednostavno i brzo; ne postoji potreba za zamenom celog grejača jer je on projekovan tako da je kalem elektromagnetne indukcije i metalni kanal dva fizički odvojena elementa; to omogućava odvojeno jednostavno održavanje električnog dela (namotaja elektromagnetne indukcije) i hidrauličnog dela (kanal za zagrevanje).

Detaljno, uređaj u skladu sa predmetnim pronalaskom sadrži najmanje jedan strujno kolo napajanja za dati kalem, i upotrebom fenomena elektromagnetne indukcije, vrtložne struje nastaju unutar metalnog kanala koje zagrevaju takav kanal zahvaljujući Džulovom zakonu.

Uređaj prema predmetnom pronalasku može voditi vodu na temperaturi višoj od 75°C i za doziranje sa brzinom protoka većom od 10 cm<3>/s. Ovo se dobija zato što se voda zagreva skoro trenutno, prolazeći kroz metalni kanal koji je izrađen od električno provodljivog elementa, poželjno od feromagnetnog materijala, sa takvom debljinom i delom da ima veliku površinu koja je u kontaktu sa vodom koja se zagreva u njenoj unutrašnjosti.

Da bi se optimizovao prostor, poželjno je da kanal ima spiralni oblik, a poželjno je da su ulaz i izlaz takvog kanala izrađeni na istom kraju, tako da zamena grejnog elementa može biti jednostavna za rukovaoca.

Da bi se dodatno pojednostavila zamena grejnog kanala, prisutni su utisni priključci, poznati u tehnici, koji omogućavaju povezivanje i odvajanje grejnog kanala od ostatka hidrauličnog kruga bez ometanja kalema eletkromagnetne indukcije.

Dalji cilj predmetnog pronalaska je mašina prema zahtevu 5 i odgovarajućim zavisnim patentnim zahtevima, pri čemu mašina sadrži uređaj za snabdevanje i zagrevanje vode. Voda dolazi, na primer iz nezavisnog rezervoara ili glavnog priključka.

Uređaj može dalje sadržati rezervoar za vodu, tipično nazvan „vazdušno odvajanje“; takav rezervoar je u suštini komora koja je obično prisutna u automatskim mašinama za doziranje ili uopšte u mašinama koje su direktno povezane sa vodovodom. Komora za vazdušno odvajanje odvaja vodovodni vod od hidrauličnog kruga mašine za točenje kako bi se izbeglo da moguće bakterije ili mikroorganizmi, prisutni u hidrauličkom krugu mašine, zagade ceo vodovod.

Odvajanje se odvija pomoću sloja vazduha; naročito, komora za vazdušno odvajanje, u daljem tekstu nazvana jednostavno komora za odvajanje, obično ima ulaz za vodu koja dolazi direktno iz vodovoda i izlaz prema hidrauličkom krugu mašine za doziranje. Ulaz je postavljen na visinu veću od izlaza i zahvaljujući senzoru nivoa, obično plovku, nivo vode koji se nalazi unutar komore za odvajanje ne može dosegnuti takav ulaz; zatim se razdvajanje između vodovoda i hidrauličnog kruga mašine za točenje dobija vazdušnim slojem unutar komore za odvajanje.

Uređaj za snabdevanje i zagrevanje u skladu sa ovim pronalaskom, u jednoj od svojih realizacija, može da sadrži komoru za odvajanje koja je, u ovom slučaju, opremljena sa dva ulaza i jednim izlazom; izlaz iz komore za odvajanje je hidraulično povezan sa ulazom kanala za zagrevanje, prvi ulaz u komoru za odvajanje je povezan sa vodovodom, a drugi ulaz u komoru za odvajanje je povezan sa izlazom kanala za zagrevanje pomoću trokrakog elektroventila. Tada je obezbeđena mogućnost selektivnog preusmeravanja tople vode iz izlaza kanala za zagrevanje prema izlaznom kanalu ili prema odvojnoj komori. Na ovaj način, moguće je izvesti jedan ili više ciklusa predzagrevanja vode prisutne u komori za odvajanje ako je temperatura i/ili brzina protoka tople vode koja se zagreva visoka.

Kratak opis slika

Predmet ovog pronalaska je dalje postupak prema zahtevu 11 i odgovarajućim zavisnim patentnim zahtevima; takav postupak dozvoljava zagrevanje i dovod vode na određenoj temperaturi koju korisnik može da izabere i sa određenom funkcijom protoka za tip napitka koji se dozira (toči).

Dalji aspekti i ciljevi predmetnog pronalaska postaju očigledniji iz opisa koji sledi, koji je napravljen u ilustrativne a ne u ograničavajuće svrhe, uz pozivanje na priložene šematske crteže, u kojima:

- slika 1 je pogled u perspektivi realizacije uređaja prema predmetnom pronalasku;

- slika 2 je rastavljeni prikaz uređaja sa sl.1;

- slike 3A i 3B su pogled u perspektivi na dve realizacije kanala za zagrevanje uređaja prema predmetnom pronalasku;

- slika 4 je blok dijagram realizacije uređaja za dovod i zagrevanje kroz koji se sprovodi postupak za dovod i zagrevanje vode u skladu sa predmetnim pronalaskom.

- slika 5 je blok dijagram dodatne realizacije uređaja za dovod i zagrevanje kroz koji se sprovodi postupak za dovod i zagrevanje vode u skladu sa ovim pronalaskom.

Načini za izvođenje pronalaska

Pozivajući se na slike 1 i 2, uređaj 1 za zagrevanje vode u mašini za pripremu i doziranje napitaka sadrži metalni kanal 2 za protok vode između ulaza 2a i izlaza 2b i kalem elektromagnetne indukcije 3 čije petlje su namotane oko kalema 4, izrađenog od električno izolacionog materijala. Kalem 4 ima šupljinu 5 u osnovi cilindričnog oblika, sa osom simetrije 6 koja se poklapa sa osom kalema 3. U posebnom prikazanom primeru realizacije, metalni kanal 2 je izrađen od električno provodljivog materijala, poželjno od feromagnetnog materijala i ima oblik cilindrične spirale.

Metalni kanal 2 je smešten unutar šupljine 5, tako da su kalem 4 i metalni kanal 2 odvojeni barem razmakom, tako da su fizički odvojeni, tako da na taj način da kanal 2 može slobodno kliziti unutar šupljine 5.

Pod terminom „razmak“ se misli na prostornu oblast u kojoj ne postoje mehanička ograničenja.

Spiralni oblik je odabran da maksimizira vodenu masu koju metalni kanal 2 može da sadrži i da učini konstrukciju takvog kanala 2 koliko god je moguće kompaktnom.

Drugim rečima, kalem 4 izrađen od izolacionog materijala, na koji su namotane petlje kalema elektromagnetne indukcije 3, i metalni kanal 2, dva su fizički odvojena dela.

Preciznije, kalem 4 je ograničen na noseću konstrukciju (nije prikazano) mašine za pripremanje napitaka, dok metalni kanal 2, koji je hidraulično povezan sa hidrauličnim krugom iste mašine, nema mehanička ograničenja sa kalemom 4. Zatim, odvajanjem metalnog kanala 2 iz hidrauličnog kruga, moguće je izvući kanal 2 iz šupljine 5 održavajući nepromijenjenim ostatak sistema. Na primer, ako kanal treba da se zameni zbog kvara ili održavanja, izvlačenje kanala 2 iz šupljine 5 je jednostavno i brzo za operatera zahvaljujući prisustvu utisnih priključaka 18a, 18b, poznatih u tehnici, povezujući ulaz 2a i izlaz 2b kanala 2 sa ostatkom hidrauličnog kruga mašine za pripremanje napitaka, respektivno.

U skladu sa relizacijom koja je ovde prikazana na slikama 1 i 2, izolacioni kalem 4, šupljina 5 i kalem elektromagnetne indukcije 3 imaju u suštini cilindrični oblik sa osama simetrije koje se poklapaju sa osom 6.

Pozivajući se na slike 1 i 2, metalni kanal 2 ima svoju sopstvenu osu simetrije, koja je u posebno prikazanoj realizaciji, paralelna i poklapa se sa osom 6.

Petlje kalema 3 elektromagnetne indukcije sadrže električnu žicu 3c, obloženu električno izolacionim materijalom, namotanu oko izolacionog kalema 4. Žica 3c ima dva kraja 3a i 3b, sa kojima se kalem 3 može električno napajati.

Uređaj 1 u skladu sa predmetnim pronalaskom dalje obuhvata strujno kolo 7 za napajanje električnom energijom, primenjujući naizmenični napon na krajevima 3a, 3b kalema 3. U tom slučaju se generiše naizmenična struja, koja teče unutar kalema 3 i, posledično, proizvodi se i naizmenično magnetno polje, čije protočne linije prolaze kroz kalem 3, a naročito unutar šupljine 5 kalema 4 gde je smešten metalni kanal 2. Da bi se smanjili na munimum gubici zbog toplote koja se rasipa strujom koja teče u petljama kalema 3, električna žica 3c je realizovana sa velikim presekom i smanjenom vrednošću otpora, da bi imala što nižu moguću vrednost otpora.

Kao što je prethodno rečeno, snabdevanjem kalema 3 sa kolom 7 generiše se naizmenično magnetno polje unutar šupljine 5, čije protočne linije prolaze kroz metalni kanal 2 koji je smešten unutar šupljine 5. Za Faradejev zakon, varijacija protoka magnetnog polja generiše, unutar metalnog kanala 2, vrtložne struje, poznate i kao „Fukoove struje“, koje zagrevaju kanal 2 usled Džulovog zakona i, posledično, vodu koja teče u njegovoj unutrašnjosti.

Povoljno je da je kanal 2 poželjno izrađen od feromagnetnog materijala. Sa kanalom 2 izrađenim od feromagnetnog materijala, linije magnetnog polja se više skupljaju na kanalu 2 i ne disperguju u prostoru između kalema 3 i kanala 2 unutar šupljine 5, optimizirajući stvaranje vrtložnih struja.

Kolo 7 napajanja električnom energijom snabdeva kalem 3 sa utvrđenom električnom energijom i primenjuje naizmenični napon na krajevima 3a, 3b kalema 3 na određenoj frekvenciji koja je viša od 20 kHz. Konkretno, strujno kolo 7 ima ulaz 20 priključen na električnu mrežu i izlaz 21 povezan sa krajevima 3a i 3b kalema 3. Kroz postupke poznate u tehnici, naizmenični napon primenjen električnom mrežom je moduliran kolom 7 kako bi se povećala frekvencija struje na vrednost veću od 20 kHz. Drugim rečima, kolo 7 uzima, na primer, naizmenični napon na 50 Hz iz električne mreže i snabdeva kalem 3 sa određenom strujom i naizmeničnim naponom na frekvenciji većoj od 20 kHz.

Snabdevanjem kalema 3 frekvencijama većim od 20 kHz, postižu se dve prednosti: vibracije koje proizvodi uređaj 1 padaju u polje ultrazvuka, izvan čujnih frekvencija, da bi se izbegla iritantna buka ili zujanje; pored toga, generisani ultrazvuk sprečava taloženje kamenca na unutrašnjim zidovima kanala 2.

Promenom frekvencije oscilovanja amplituda indukovanih struja može se promeniti i tada se može promeniti temperatura kanala 2 kao funkcija takve frekvencije. Konkretno, kada frekvencija oscilacija napona na krajevima kalema 3 dostigne specifičnu frekvencijsku vrednost (rezonantna frekvencija), efikasnost kola 7 je maksimalna i raspršena energija, u vidu toplote iz kanala 2 je, takođe, na maksimumu. Spoj između kalema 3 i kanala 2 određuje vrednost rezonantne frekvencije koja zavisi od mnogo faktora kao što su, na primer, oblik, veličina i materijal od kojeg je izrađen kanal 2 za zagrevanje, kao i tipa kalema 3. Zbog toga, snabdevanje kalema 3 utvrđenom strujom i naizmeničnim naponom koji ima frekvenciju oscilacije jednaku vrednosti rezonantne frekvencije, kanal dostiže maksimalnu temperaturu. Ovakva temperatura se može smanjiti i dovesti do željene i utvrđene vrednosti podešavanjem frekvencije oscilacije naizmeničnog napona kojim se snabdeva kalem. Konkretno, snabdevanjem kalema 3 sa naizmeničnim naponom sa frekvencijom oscilacije višom ili nižom od rezonantne frekvencije, manje energije se raspršuje u vidu toplote iz kanala 2, koji dostiže temperaturu nižu od temperature koja je postignuta snabdevanjem kalema sa naizmeničnim naponom koji ima frekvenciju oscilacije jednaku rezonantnoj. Prema tome, moguće je voditi temperaturu kanala 2 na određenu željenu vrednost podešavanjem frekvencije oscilacije naizmeničnog napona pomoću kojeg strujno kolo 7 napaja kalem 3. Prema slikama 3A i 3B, metalni kanal 2 ima ulaz 2a i izlaz 2b za protok vode. Ulaz 2a i izlaz 2b mogu biti postavljeni na isti kraj kanala 2, kao u realizaciji prikazanoj na slici 3A, ili na različitim krajevima, kao što je, na primer, u realizaciji prikazanoj na slici 3B.

U poželjnoj realizaciji, predviđeno je korišćenje najmanje jednog metalnog kanala 2, u kome su ulaz 2a i izlaz 2b za protok vode pozicionirani na istom kraju kanala 2; na primer, kanal 2 u obliku cilindrične spirale kao što je prikazano na slici 3B, ima ulaz 2a i izlaz 2b za protok vode na suprotnim krajevima; proširenjem izlaza 2b ili ulaza 2a kanala 2 i prolaskom navedenog produžetka iz spiralnog centra, dobija se kanal u kome su i ulaz 2a i izlaz 2b pozicionirani na istom kraju, kao što je prikazano na slici 1, slici 2 i na slici 3A. Prisustvo ulaza 2a i izlaza 2b na istom kraju kanala 2 omogućava eventualnu zamenu kanala 2 iz šupljine 5 jednostavnije i brže nego u realizaciji u kojoj su ulaz 2a i izlaz 2b postavljeni na različitim krajevima.

Na primer, kanal 2 u jednoj realizaciji može imati spiralni oblik, kao što je prikazano na slici 3A ili 3B, sa debljinom zida između 0,3 mm i 1,5 mm i presek sa unutrašnjim prečnikom od 3 mm do 15 mm i težinu između 30 g i 70 g.

Kanal 2 je poželjno izrađen od nerđajućeg čelika za pripremu hrane kao što je, na primer, EN 1.4509 koji ima, takođe, dobre feromagnetne karakteristike i vrednost rezonantne frekvencije od oko 25 kHz.

Slika 4 prikazuje uređaj 10 za dovod i zagrevanje vode u mašini za proizvodnju napitaka, koji sadrži pumpu 9 sa ulazom 9a i izlazom 9b i uređajem 1 za zagrevanje vode u skladu sa predmetnim pronalaskom.

Ulaz 9a pumpe 9 je hidraulično povezan sa jedinicom za snabdevanje vodom, kao što je na primer nezavisni rezervoar (nije prikazan), kroz kanal 15 i elektroventil 25; izlaz 9b pumpe 9 je hidraulično povezan sa ulazom 2a kanala 2. Pumpa 9 poželjno može imati promenljivu brzinu i može se kontrolisati na takav način da voda upumpana unutar kanala 2 ima određenu brzinu protoka koja odgovara za vrstu napitka koji treba pripremiti.

Kao što je prethodno opisano, da bi se olakšalo i ubrzalo izvlačenje kanala 2 iz šupljine 5, utisni priključci 18a, 18b, poznati u tehnici, povezuju ulaz 2a i izlaz 2b kanala 2 sa ostatkom hidrauličnog kruga uređaja 10, respektivno.

Uređaj 10 dalje sadrži najmanje jedan merač za pomeranje 26 koji je postavljen uzvodno od ulaza 2a kanala 2, poželjno uzvodno od ulaza 9a pumpe 9 i najmanje jedan temperaturni senzor postavljen najmanje pored kraja 2b kanala 2 uređaja 1 za zagrevanje vode. Specifična realizacija prikazana na slici 4 obezbeđuje dva temperaturna senzora 17a i 17b, koji se nalaze na ulazu 2a i na izlazu 2b kanala 2. Na primer, najmanje jedan od temperaturnih senzora 17a, 17b može biti par termoelementa. Realizacije u kojima uređaj 10 za dovod i zagrevanje vode sadrži različit broj senzora za temperaturu, poznatih u tehnici, obezbeđeni su, senzori su postavljeni na različitim tačkama hidrauličnog kruga, od kojih je najmanje jedan temperaturni senzor postavljen najmanje pored izlaza 2b kanala 2, dok ostaje u obimu zaštite predmetnog pronalaska.

Uglavnom, temperaturni senzor 17a, ako je prisutan, može biti postavljen suštinski uzvodno od ulaza 2a kanala 2 za zagrevanje da bi se izmerila temperatura vode koja ulazi u kanal 2, dok se senzor 17b može postaviti u suštini nizvodno od izlaz 2b kanala za zagrevanje 2 radi merenja temperature vode koja izlazi iz kanala 2.

Uređaj 10 dalje sadrži logičku jedinicu 19 za dobijanje temperaturnih vrednosti merenih temperaturnim senzorima 17a, 17b. Logička jedinica 19 obrađuje dobijene vrednosti izmerene senzorima 17a, 17b i određuje temperaturu vode koja teče unutar kanala 2.

Prema tome, logička jedinica 19 podešava frekvenciju oscilovanja i/ili izlaz električne energije iz strujnog kola 7 tako da temperatura vode koja teče unutar kanala 2 može da dostigne određenu temperaturu koju je korisnik izabrao.

Konkretno, logička jedinica 19 kontroliše strujni kolo napajanja 7 podešavanjem njegove frekvencije oscilacije. Na osnovu temperaturnih vrednosti izmerenih senzorima 17a i 17b, logička jedinica 19 određuje frekvenciju oscilovanja sa kojom strujno kolo 7 snabdeva kalem elektromagnetne indukcije 3. Stoga, strujno kolo 7 uzima, na primer, naizmenični napon od 50 Hz iz električne mreže i snabdeva kalem 3 sa naizmeničnim naponom na frekvenciji koju određuje logička jedinica 19.

Logička jedinica 19 dalje podešava električnu struju koja se prenosi iz strujnog kola 7 na kalem 3 pomoću postupaka poznatih u tehnici, na primer PVM modulacijom izlaznog napona kola 7.

Zatim logička jedinica 19 kontroliše strujno kolo 7 tako da takav napon koji je predviđen od kola 7 do namotaja 3 ima određenu frekvenciju i/ili određenu električnu struju.

Napon na krajevima kalema 3 tada može biti jednak nuli, tj. logička jedinica 19 kontroliše uključivanje i isključivanje strujnog kola 7. Na primer, u slučaju kada senzori temperature 17a i 17b detektuju temperaturu višu od određenog gornjeg praga, logička jedinica 19 kontroliše isključivanje strujnog kola 7 ili, obrnuto, u slučaju kada temperaturni senzori 17a i 17b detektuju temperaturu nižu od određenog donjeg praga, logička jedinica 19 kontroliše uključivanje strujnog kola 7.

Logička jedinica 19 određuje, pomoću merača pomaka 26, zapreminu vode koja se pumpa u kanal 2 pomoću pumpe 9. Pored toga, logička jedinica 19 može da odredi brzinu protoka vode, a naročito, ako pumpa je tipa konstantnog protoka, logička jedinica 19 određuje vrednost brzine protoka iz unutrašnje memorije u kojoj se čuva takva vrednost. U slučaju kada pumpa 9 ima varijabilnu brzinu protoka, tj. kada se brzina rotacije pumpe može podesiti, logička jedinica 19 može da odredi vrednost protoka na osnovu izbora vrste napitka i može dalje da podešava brzinu pumpe 9 tako da se voda dovodi iz izlaznog kanala 16 sa određenim protokom koji odgovara vrsti napitka koji je korisnik izabrao. Kontrola brzine pumpe može da se vrši, na primer, naponom napajanja pumpe 9. Napon napajanja pumpe se onda može podesiti preko kontrole otvorene ili zatvorene petlje. U slučaju kontrole otvorene petlje, logička jedinica 19 podešava, na primer, napon napajanja pumpe 9 prema naponskim vrednostima skladištenim u memoriji jedinice 19 ili u memoriji koja je povezana sa njom i koja odgovara svim mogućim vrednostima željene brzine protoka. U slučaju upravljanja u zatvorenoj petlji, postoji najmanje jedan senzor protoka (merač protoka), kroz koji logička jedinica 19 određuje brzinu protoka vode koja teče unutar kanala 2. Zatim, upoređujući takvu vrednost protoka i vrednost željenog protoka brzine, koja odgovara vrsti napitka koji je korisnik izabrao, logička jedinica 19 posledično podešava, na primer, napon napajanja pumpe 9.

Slika 5 prikazuje još jedan primer realizacije uređaka 10 za dovod i zagrevanje vode u mašini za proizvodnju napitaka. U odnosu na realizaciju prikazanu na slici 4, uređaj 10 dalje sadrži

1

komoru za odvajanje 8 sa najmanje jednim ulazom 12, 13 i jednim izlazom 11 za vodu i jednim trokrakim elektroventilom 14.

Prema slici 5, komora za odvajanje 8 poželjno sadrži dva ulaza za vodu: prvi ulaz 12, koji hidraulično povezuje komoru 8 sa kanalom 15, koji je spojen na vodovod preko elektroventila 25; drugi ulaz 13 hidraulično povezuje komoru 8 sa izlazom 2b kanala 2 da bi se zagrejala voda. Na taj način je moguće da se voda koja dolazi iz vodovoda (vodovodne cevi) 15 i/ili izlaza 2b kanala 2 za zagrevanje smesti u komoru za odvajanje 8.

Izlazni otvor 11 komore 8 za odvajanje je hidraulično povezan sa ulazom 9a pumpe 9. Slično realizaciji koja je prikazana na slici 4, izlaz 9b pumpe 9 je hidraulično povezan sa ulazom 2a kanala 2 i najmanje jedan merač pomaka 26 je povezan na ulaz 2a kanala za zagrevanje 2, poželjno uzvodno od ulaza 9a pumpe 9, poželjnije uzvodno od prvog ulaza 12 komore za odvajanje 8.

Trokraki elektroventil 14 sadrži ulaz 14a, prvi izlaz 14b i drugi izlaz 14c. Ulaz 14a je hidraulično povezan sa izlazom 2b kanala 2; izlaz 14b je hidraulično povezan sa izlaznim kanalom 16 iz koga uređaj 10 dovodi vodu koja je zagrejana pomoću uređaja 1; izlaz 14c je hidraulično povezan sa ulazom 13 komore za odvajanje 8.

Prebacivanjem puteva u elektroventilu 14, protok zagrejane vode može biti preusmeren od izlaza 2b kanala 2 ka komori 8 za odvajanje ili izlaznom kanalu 16. U prvom slučaju, zagrejana tečnost se može vratiti u komoru 8 za izvođenje jednog ili više ciklusa predzagrevanja, ako je temperatura vode koja je prisutna u komori za odvajanje 8 suviše niska u odnosu na temperaturu na kojoj se mora dosaviti ili ako je brzina protoka tople vode koja se treba dostaviti previsoka.

Konkretno, elektroventil 14 se može prebaciti tako da se izbegne protok vode prema najmanje jednom od dva izlaza 14b, 14c. Posebno, kontrolisanjem zatvaranja izlaza 14c i otvaranja izlaza 14b, elektroventil 14 omogućava prolaz vode prema izlaznom kanalu 16 i blokira prolaz vode između kanala 2 i drugog ulaza 13 komore za odvajanje 8; i obrnuto, kontrolisanjem otvaranja izlaznog otvora 14c i zatvaranjem izlaza 14b, elektroventil 14 blokira prolaz vode između izlaza 2b kanala 2 i izlaznog kanala 16, tada se voda ne dovodi u kanal 16 ali teče prema ulazu 13 komore za odvajanje 8.

Kao što je prethodno opisano za realizaciju koja je prikazana na slici 4, logička jedinica 19 podešava frekvenciju oscilovanja i izlaznu struju iz strujnog kola 7; zatim, preko temperaturnih senzora 17a i 17b, logička jedinica 19 određuje temperaturu vode koja teče unutar grejnog kanala 2 i podešava frekvenciju oscilovanja i električnu snagu iz strujnog kola 7 tako da temperatura vode koja teče unutar kanala 2 dostiže određenu temperaturu koju je izabrao korisnik.

Logička jedinica 19 određuje, pomoću najmanje jednog merača pomaka 26, zapreminu vode koja se pumpa u kanal 2 pomoću pumpe 9. Pored toga, logička jedinica 19 može da odredi brzinu protoka vode i, u slučaju kada pumpa 9 ima promenljivu brzinu, logička jedinica 19 dalje podešava brzinu pumpe 9 na isti način kao što je prethodno opisano za realizaciju koja je prikazana na slici 4, tj. na takav način da voda koja se pumpa unutar kanala 2 ima određenu brzinu protoka koja odgovara vrsti napitka.

Uz upućivanje na sliku 5, logička jedinica 19 dalje kontroliše prebacivanje elektroventila 14. Kao što je prethodno opisano, ako topla voda koja se dovodi u kanal 16 mora da dostigne visoku temperaturu i/ili brzinu protoka, moguće je izvršiti jedan ili više ciklusa predzagrevanja; u ovom slučaju, logička jedinica 19 kontroliše zatvaranje izlaznog otvora 14b i otvaranje ispusta 14c. Prema tome, voda se ne dovodi odmah iz izlaznog kanala 16, već se cirkuliše između kanala za zagrevanje 2 i komore za odvajanje 8 sve dok voda, koja je prisutna u komori 8, ne dostigne tako određenu temperaturnu vrednost za predzagrevanje tako da se prethodno zagrejana voda se može dovesti do željene temperature tokom narednog ciklusa zagrevanja. Takvu temperaturnu vrednost određuje logička jedinica 19 na osnovu odabranog napitka i razlike između izmerene vrednosti temperature i željene vrednosti temperature koju topla voda mora imati pri ulasku u izlazni kanal 16. Kada se takva vrednost temperature dostigne, logička jedinica 19 kontroliše otvaranje izlaznog otvora 14b i zatvaranje izlaznog otvora 14c za sprovođenje ciklusa zagrevanja i dovodi toplu vodu u izlazni kanal 16 na željenoj temperaturi i brzini protoka.

Postupci koraka za dovođenje i zagrevanje vode kroz uređaj 10 u mašini za pripremu napitaka su sada opisani, u skladu sa poželjnom realizacijom predmetnog pronalaska.

Na početku, korisnik bira vrstu napitka i, u tom slučaju, temperaturu napitka koji mašina mora pripremiti; za svaku vrstu napitka, određena količina vode i, u slučaju da je povezana, određena brzina protoka vode, se dovodi i zagreva do izabrane temperature pomoću uređaja 10. Stoga, logička jedinica 19, prema vrsti napitka i temperaturi vode koju uređaj 10 mora da se unese u izlazni kanal 16, prebacuje elektroventil 14 da bi imala odgovarajući ciklus zagrevanja.

Konkretno, u slučaju kada se mora izvesti dugačak ciklus zagrevanja, tj. sa predzagrevanjem vode koja se zagreva (realizacija prikazana na slici 5), logička jedinica 19 prebacuje elektroventil 14 u konfiguraciju u kojoj je izlaz 14b otvoren i izlaz 14c je zatvoren. Logička jedinica 19 kontroliše otvaranje elektroventila 25, zatim se voda dovodi iz vodovoda u komoru za odvajanje 8, da bi se postigao određeni nivo koji odgovara količini vode neophodnoj za pripremu određenog napitka koje je izabrao korisnik.

Kada se dostigne željeni nivo, detektovan, na primer, meračem pomaka 26, logička jedinica 19 kontroliše zatvaranje elektroventila 25 i uključivanje pumpe 9 tako da se voda pumpa iz izlaza 11 komore za odvajanje 8 prema ulazu 2a kanala 2.

U slučaju da se mora sprovesti kratak ciklus zagrevanja, tj. s direktnim točenjem iz izlaznog kanala 16, logička jedinica 19 kontroliše samo otvaranje elektroventila 25 i uključivanje pumpe 9 do kraja ispuštanja. Logička jedinica 19 zatim određuje, pomoću merača pomaka 26, zapreminu vode koja se pumpa u kanal 2 i zaustavlja doziranje kada se određena zapremina vode koja odgovara određenom tipu napitka koju je izabrao korisnik, dovodi u izlazni kanal 16.

U dodatnoj realizaciji, logička jedinica 19 dalje određuje brzinu protoka vode koja se pumpa u kanal 2 i, u slučaju kada pumpa 9 ima promenljivu brzinu, logička jedinica 19 dalje podešava brzinu pumpe 9 tako da voda teče unutar kanala 2 sa brzinom protoka prilagođenom vrsti napitka koji je korisnik izabrao. Nakon toga, određena količina vode sa određenom brzinom protoka teče unutar kanala 2 između ulaza 2a i izlaza 2b.

Voda koja teče unutar kanala 2 se zatim zagreva pomoću uređaja 1. U stvari, logička jedinica 19 kontroliše uključivanje strujnog kola 7 koji snabdeva kalem elektromagnetne indukcije 3 sa određenom strujom i naizmeničnim naponom koji ima frekvenciju oscilacije jednaku frekvenciji rezonance. Frekvencija oscilacija kola 7 koje napaja kalem 3 se podešava pomoću logičke jedinice 19 i menjajući frekvenciju oscilovanja napajanja 7, može se podesiti temperatura vode koja teče unutar kanala 2. Na početku, logička jedinica 19 određuje frekvenciju rezonancije i podešava frekvenciju oscilovanja kola 7 na takvu frekvenciju.

Logička jedinica 19 određuje, preko senzora 17a i 17b, temperaturu vode unutar kanala 2. Ako je vrednost temperature određena senzorima 17a i 17b različita od temperature koju je izabrao korisnik, logička jedinica 19 podešava frekvenciju oscilovanja kola 7 i/ili struje kojom kolo 7 snabdeva kalem 3 tako da voda unutar kanala može da dostigne izabranu temperaturu. Kao što je prethodno opisano, frekvencija oscilacije je veća od 20 kHz, tako da će vibracije koje pravi uređaj 1 spadaju u oblast ultrazvuka, izvan čujnih frekvencija. Logička jedinica 19 u skladu s tim prilagođava frekvenciju oscilacija kola 7 u opsegu u kojem su frekvencije veće od 20 kHz, poželjno više od frekvencije rezonance. Takva rezonantna frekvencija, na primer u jednoj od gore opisanih realizacija, ima vrednost od oko 25 kHz. U slučaju kada temperaturni senzori 17a i 17b detektuju temperaturu višu od gornjeg određenog praga, logička jedinica 19 kontroliše isključivanje strujnog kola 7 ili, obratno, u slučaju kada temperaturni senzori 17a i 17b detektuju temperaturu nižu od određenog nižeg praga, logička jedinica 19 kontroliše uključivanje strujnog kola 7.

Vruća voda se zatim dovodi u izlazni kanal 16 na temperaturi koju je izabrao korisnik i, u tom slučaju, sa brzinom protoka koja odgovara vrsti napitka, koji je korisnik izabrao. Kontrolna logička jedinica 19 podešava frekvenciju oscilovanja kola 7 i/ili struju kojom kolo 7 snabdeva kalem 3 sve dok sva voda u komori za odvajanje 8 ne dođe u izlazni kanal 16, tako da temperatura vode se održava konstantnom i jednakom vrednosti koju je izabrao korisnik.

1

U slučaju kada su temperatura i brzina protoka vode visoke, postupak omogućava mogućnost izvođenja jednog ili više ciklusa zagrevanja vode koja je prisutna u komori za odvajanje 8. U ovom slučaju, logička jedinica 19 određuje temperaturu vode u komori za odvajanje kroz senzor 17a ili 17b i, ako je takva temperatura niža od utvrđene vrednosti temperature predzagrevanja, logička jedinica 19 uključuje elektroventil 14 kontrolisanjem zatvaranja izlaza 14b i otvaranjem ispusta 14c; zatim određena količina vode sa određenom brzinom protoka teče između kanala 2 za zagrevanje i komore za odvajanje 8, što dovodi do takve temperature predzagrevanja da se voda može dovesti do željene temperature tokom narednog koraka zagrevanja.

Drugim rečima, sledeća faza zagrevanja je jednaka onoj u realizaciji prikazanoj na slici 4, ali na ulazu 2a kanala 2, prethodno zagrejana voda se pumpa sa specifičnom vrednošću temperature predzagrevanja. Temperatura predzagrevanja se određuje pomoću logičke jedinice 19 prema vrsti napitka koji je izabrao korisnik i kao funkcija razlike između vrednosti temperature merene senzorom 17a ili 17b i željene vrednosti temperature. Jednom kada je voda dostigla temperaturu predzagrevanja, logička jedinica 19 kontroliše otvaranje izlaznog otvora 14b i zatvaranje izlaza 14c čime se vrši ciklus zagrevanja u kome se prethodno zagrejana voda ponovo vraća u kanal 2, zagreva se i dovodi u izlazni kanal 16 na željenoj temperaturu i brzini protoka.

Na kraju punjenja, i pumpa 9 i strujno kolo 7 su isključeni i ceo hidraulični krug uređaja 10 je prazan, tj. bez vode u unutrašnjosti i spreman za pokretanje novog ciklusa dovoda i zagrevanja.

Pogodno, logička jedinica 19 kontroliše isključivanje strujnog kruga 7 neposredno pre nego što je sva voda koja je prisutna u hidrauličkom krugu sklopa 10 napunjena u izlazni kanal 16. Na ovaj način, poslednji deo protoka vode (ne mnogo cm<3>) se zagreva zahvaljujući toplotnoj inercijikanala 2 koji se, takođe, pogodno hladi.

Postupak može da obezbedi i korak ispiranja čitavog hidrauličnog kruga, hladnom vodom na kraju svakog ciklusa, kako bi se eliminisale moguće naslage kamenca unutar kanala 2.

Predmetni pronalazak može da pruži realizacije različite od onih koje su prethodno opisane i prikazane na slikama; na primer, odnoseći se na geometrijski oblik kanala 2, mora se primetiti da jedna realizacija, koja se sastoji od ravnog kanala 2 ili kanala 2 koji ima U oblik ili ravan spiralni oblik, ponovo spada u opseg zaštite ovog pronalaska.

Obezbeđena je i realizacija u kojoj je kanal 2 izveden u obliku nekoliko cilindričnih spirala, jedna u drugoj.

Dodatne realizacije koje imaju različit broj metalnih kanala 2, izrađenih od različitih vrsta materijala i dalje spadaju u opseg zaštite predmetnog pronalaska, kao što je definisano u priloženim patentnim zahtevima.

Druge realizacije mogu u svakom slučaju omogućiti drugačiji geometrijski oblik kalema 4 i/ili šupljine 5 i/ili kalema 3 elektromagnetne indukcije. Dodatne realizacije mogu obezbediti prisustvo metalnog kanala 2, koji se nalazi unutar šupljine 5, u kojoj se ose simetrije izolacionog kalema 4 i/ili kalem elektromagnetne indukcije 3 i/ili šupljine 5 i/ili metalnog kanala 2 ne poklapaju, iako ostaju u obimu zaštite ovog pronalaska, kao što je definisano u priloženim patentnim zahtevima.

Geometrijski oblik i simetrija cele strukture izabrani su za bolju jednostavnost primene i opis predmetnog pronalaska.

Obezbeđena je druga realizacija u kojoj je kanal 2 obložen spolja sa nekim izolacionim materijalom; u ovom slučaju, izolacioni sloj i kalem 4 su razdvojeni barem delimično pomoću zazora unutar šupljine 5 tako da takav kanal 2 sa premazom može labavo kliziti unutar šupljine 5 kalema 4. Takođe, u ovom slučaju, i kanal 2 i kalem 4 su delimično razdvojeni razmakom, tj. prostorom koji omogućava labavo klizanje između termički izolacionog sloja i kalema 4. Sledeća realizacija uređaja 10 može da obezbedi komoru 8 za odvajanje koja ima najmanje jedan grejni element smešten u unutrašnjost za predzagrevanje vode koja dolazi iz kanala 15. U ovom slučaju, voda se prethodno zagreva u komori za odvajanje 8 da bi se postigla određena temperatura predzagrevanja bez izvođenja prethodnog ciklusa zagrevanja kroz kanal za zagrevanje 2.

1

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Mašina za pripremanje i doziranje napitaka koja sadrži uređaj (1) za zagrevanje vode, uređaj (1) sadrži najmanje jedan metalni kanal (2) za protok vode između ulaza (2a) i izlaza (2b) i najmanje jedan kalem elektromagnetne indukcije (3), pri čemu su petlje kalema (3) namotane oko kalema (4), izrađenog od električno izolacionog materijala koji ima šupljinu (5) unutar koje je smešten metalni kanal (2) i metalni kanal (2) i kalem (4) su najmanje delimično odvojeni razmakom unutar šupljine (5), pri čemu je razmak konfigurisan kao prostorna regija bez mehaničkih ograničenja;

mašina naznačena time, što uređaj (1) sadrži najmanje jedno strujno kolo (7) za napajanje električnom energijom koje primenjuje naizmenični napon na frekvenciji višoj od 20 kHz između terminala (3a, 3b) kalema elektromagnetne indukcije (3).

2. Mašina u skladu sa zahtevom 1, naznačena time što najmanje jedan metalni kanal (2) ima spiralni oblik.

3. Mašina prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačena time što je najmanje jedan metalni kanal (2) od feromagnetnog materijala.

4. Mašina prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačena time što su ulaz (2a) i izlaz (2b) za protok vode postavljeni na istom kraju datog najmanje jednog metalnog kanala (2).

5. Mašina prema bilo kom od prethodnih zahteva, koja sadrži uređaj (10) za dovod i zagrevanje vode, uređaj (10) sadrži najmanje jednu pumpu (9) sa ulazom (9a) i izlazom (9b), kanal (15) za dovod vode, izlazni kanal (16).

6. Mašina prema zahtevu 5, naznačena time što uređaj (10) dalje sadrži najmanje jednu komoru (8) za odvajanje sa najmanje jednim ulazom (12, 13) i jednim izlazom (11) za vodu, pri čemu je ulaz (9a) pumpe (9) hidraulički povezan sa izlazom (11) najmanje jedne komore (8) za odvajanje i izlaz (9b) pumpe (9) je hidraulički povezan sa ulazom (2a) kanala (2).

7. Mašina prema zahtevu 6, naznačena time što uređaj (10) sadrži trokraki elektroventil (14) sa ulazom (14a), prvim izlazom (14b) i drugim izlazom (14c), pri čemu je izlaz (2b) kanala (2) hidraulički povezan sa ulazom (14a) elektroventila (14); trokraki elektroventil (14) je prilagođen da selektivno skrene protok vode od izlaza (2b) kanala (2) uređaja (1) prema ulazu (13) komore (8) za odvajanje ili prema izlaznom kanalu (16).

8. Mašina prema bilo kom od zahteva 5 do 7, naznačena time što uređaj (10) sadrži najmanje jedan temperaturni senzor (17a, 17b) postavljen najmanje u blizini izlaza (2b) kanala (2).

9. Mašina prema bilo kom od zahteva 5 do 8, naznačena time što uređaj (10) sadrži logičku jedinicu (19) za kontrolu kola (7) za napajanje električnom energijom, pri čemu je logička jedinica (19) dalje prilagođena za upravljanje pumpom (9) i da postigne vrednosti temperature merene najmanje jednim senzorom temperature (17a, 17b).

10. Mašina prema zahtevu 9, naznačena time što je logička jedinica (19) dalje prilagođena za prebacivanje trokrakog elektroventila (14) za otvaranje i/ili zatvaranje najmanje jednog izlaza (14b, 14c).

11. Postupak za dovod i zagrevanje vode u mašini za pripremanje i doziranje napitaka prema zahtevu 1, postupak obuhvata sledeće korake:

a) odabir vrste napitka i temperature vode koja se dovodi u izlazni kanal (16);

b) pumpanje, u kanal za zagrevanje (2) uređaja (1), određene zapremine vode određene prema vrsti napitka koji je izabran tokom koraka a);

c) zagrevanje vode koja se pumpa u kanal (2) tokom koraka b) pomoću uređaja (1) elektromagnetne indukcije;

d) određivanje temperature vode najmanje na izlazu (2b) kanala (2);

e) snabdevanje vodom koja se pumpa tokom koraka b) i zagreva tokom koraka c) u izlazni kanal (16);

f) moduliranje mrežnog napona koji se napaja kolom (7) uređaja (1) prema vrsti napitka koji je izabran u koraku a) i prema razlici između vrednosti temperature vode na izlazu (2b) kanala (2) određene tokom koraka d) i temperaturne vrednosti izabrane tokom koraka a) da bi se voda, koja teče unutar kanala (2), dovela do temperature koja je izabrana tokom koraka a);

naznačen time što je napon napajanja iz kola (7) u koraku f) frekventno moduliran i pri čemu je frekvencija oscilacije napona napajanog strujnim kolom (7) viša od 20 kHz.

12. Postupak prema zahtevu 11, koji obuhvata korak g) predzagrevanja vode do dostizanja utvrđene vrednosti temperature predzagrevanja.

13. Postupak prema zahtevu 12, naznačena time što se vrednost temperature predzagrevanja određuje pomoću logičke jedinice (19) prema vrsti napitka koji je izabran

1

u pomenutom koraku a) i prema razlici između vrednosti temperature vode koja je određena tokom koraka d) i vrednosti temperature izabrane tokom koraka a).

14. Postupak prema zahtevima 11 do 13, naznačen time što je korak e) naknadni koraku g) i da su koraci b), c), d) i f) istovremeni.

15. Postupak prema jednom ili više zahteva od 11 do 14, naznačen time što je tokom koraka f) frekvencija oscilacije strujnog kola (7) veća od frekvencije rezonancije koja je određena povezivanjem između kanala (2) i kalema (3) uređaja (1).

1