ME01567B - Primjena alopurinola za liječenje kožne reakcije na šakama i stopalima - Google Patents

Description

Opis pronalaska

OBLAST TEHNIKE

Predmetni pronalazak se odnosi na oblast terapije, a naročito u onkologiji. On se odnosi na primjenu alopurinola ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli za liječenje kožne reakcije na šakama i stopalima (engl. Hand-Foot Skin Reaction, skr. HFSR) indukovane sa multikinaznim inhibitorima (engl. Multitargeted Kinase Inhibitors, skr. MKI).

STANJE TEHNIKE

Kancer, odnosno rak predstavlja grupu bolesti kod kojih se abnormalne ćelije dijele bez kontrole. Ćelije kancera mogu napasti susedna tkiva i mogu se širiti putem krvotoka i limfnog sistema do drugih delova tela. Postoji nekoliko osnovnih tipova kancera. Karcinom je kancer koji se prvo pojavljuje na koži ili na tkivima koja oivičavaju unutrašnje organe ili ih prekrivaju. Sarkom je kancer koji se prvo pojavljuje na kostima, hrskavici, salu, mišićima, krvnim sudovima ili drugim vezivnim ili potpornim tkivima. Leukemija je kancer koji se prvo pojavljuje u tkivima u kojima se proizvode krvne ćelije, kao što je koštana srž, i izaziva proizvodnju velikog broja abnormalnih krvnih ćelija i njihov ulazak u krvotok. Limfom i multipli mijelom su kanceri koji se prvo pojavljuju u ćelijama imunog sistema.

Za lečenje kancera na raspolaganju postoji nekoliko metoda, uključujući tu i hirurgiju, i zračenje za lokalizovanu bolest, kao i lekove koji uništavaju ćelije kancera (hemoterapija). Hemoterapija igra značajnu ulogu u lečenju kancera, pošto je neophodna za lečenje uznapredovalih kancera sa udaljenim metastazama i često je korisna za redukciju tumora pre hirurgije (neoadjuvantna terapija). Ona se takođe primenjuje posle hirurgije ili zračenja (adjuvanta terapija) da bi se uništile eventualno zaostale ćelije kancera ili da bi se sprečila ponovna pojava kancera.

Razvijeni su mnogi antitumorski lekovi koji su bazirani na različitim načinima dejstva: najčešće se primenjuju alkilirajući agensi koji deluju direktno na DNK (kao što su cisplatin, karboplatin, oksaliplatin, busulfan, hlorambucil, ciklofosfamid, ifosfamid, dakarbazin); antimetaboliti koji sprečavaju sintezu DNK i RNK (kao što su 5-fluorouracil, kapecitabin, 6-merkaptopurin, metotreksat, gemcitabin, citarabin (ara-C), fludarabin); antraciklini koji inhibiraju rad enzima uključenih u replikaciju DNK (kao što su daunorubicin, doksorubicin, epirubicin, idarubicin, mitoksantron); modulatori mikrotubula (taksani kao što su paklitaksel i docetaksel ili vinka alkaloidi kao što su vinblastin, vinkristin, i vinorelbin); inhibitori topoizomeraze (kao što su etopozid, doksorubicin, topotekan i irinotekan); hormonska terapija (kao što su tamoksifen, flutamid) i nedavno uvedena ciljana terapija (kao što su inhibitori EGFR cetuksimab, gefitinib ili inhibitor proteina tirozin kinaze imatinib).

Tokom poslednjih decenija razvoj hemoterapije je značajno poboljšao lečenje kancera, što je rezultovalo delotvornim lečenjem nekih tipova kancera i poboljšanjem preživljavanja ili vremena do progresije, odnosno napredovanja kod drugih Trenutno se najveći broj hemoterapija primenjuje intravenski; međutim, oralni hemoterapeutici dobijaju sve širu primenu.

Nažalost, najveći broj lekova za hemoterapiju ne može praviti razliku između ćelije kancera i zdrave ćelije. Zbog toga hemoterapija često deluje na normalna telesna tkiva i organe, što rezultuje komplikacijama pri lečenju ili neželjenim efektima. Pored problema koje izazivaju, neželjeni efekti mogu sprečiti lekare u davanju propisane doze hemoterapije, što smanjuje verovatnoću adekvatnog lečenja kancera. Najčešći neželjeni efekti hemoterapije su anemija, neutropenija, trombocitopenija, zamor, alopecija, nauzeja i povraćanje, kao i mukozitis i bol.

Jedan od neželjenih efekata koji je povezan sa nekim hemoterapeutskim agensima, a naročito sa 5-fluorouracilom i njegovim prolekom kapecitabinom je Palmar-Plantarova eritrodizestezija (PPE), jedna eritematozna erupcija na dlanovima i tabanima, koja je takođe poznata kao sindrom šaka-stopalo (engl. Hand Foot Syndrome, skr HFS). PPE je karakteristična i relativno česta toksična reakcija. Ona predstavlja bolno oticanje i eritematozni osip, koji je lociran na dlanovima i tabanima, kome često prethodi dizestezija, a obično u obliku osećaja mravinjanja, i često je udružena sa edemom. Osip može postati bulozan, a onda i Ijuspav bez zarastanja, dok se bol postepeno pojačava. Eritem se može takođe pojaviti u periungalnim oblastima. Generalno su zahvaćene šake i stopala, pri čemu su šake obično pogođene ozbiljnije nego stopala.

Histološki PPE karakteriše blaga spongioza, raštrkani nekrotični i diskeratozni keratinociti i vakuolarna degeneracija bazalnog sloja. Dermalne promene u najvećem broju slučajeva obuhvataju proširene krvne sudove, papilarne edeme i retki superficijalni perivaskularni limfohistiocitični infiltrat koji se može naći u epidermu u različitim stepenima.

PPE se jasno razlikuje od drugih neželjenih kožnih reakcija i opisan je u Nagore E. et al, Am J Clin Dermatol. 2000, 1(4), 225-234. Uprkos njegovoj učestanosti, malo je poznato o njegovim uzrocima.

Pojava molekulski usmerenih terapija je promenila izglede lečenja kancera u poslednjih nekoliko godina. Među ciljanim terapijama kancera postoji ogroman interes za razvijanje agenasa koji sprečavaju angiogenezu, proces kojim se formiraju novi krvni sudovi.

Blokiranjem aktivnosti receptora, kao što su trombocitni faktor rasta (engl. platelet derived growth factor, skr. PDGFR) ili receptor vaskularnog endotelijalnog faktora rasta (engl. vascular endothelial growth factor receptor, skr VEGFR), ili inhibiranjem elemenata njihovih signalnih procesa može se zaustaviti formiranje tumorskih krvnih sudova ili čak preokrenuti. Neki od ovih ciljeva su sveprisutni proces mitogenom aktivirane protein kinaze (engl mitogen-activated protein kinase, engl MAPK) ili Raf/MEK/ERK proces, koji kontroliše rast i preživljavanje humanih tumora u proangiogenim procesima, koji takođe uključuje signalizaciju pomoću MAPK. Čvrste tumore često karakteriše aktiviranje onkogenih mutacija u ras i/ili prekomernu aktivaciju Raf-1 kinaze, što rezultuje deregulisanom signalizacijom pomoću MAPK procesa, a kao posledica toga javljaju se proliferacija tumorskih ćelija i angiogeneza.

Ovaj racionalni pristup lečenju kancera je doveo do razvoja druge generacije inhibitora tirozin kinaze koji mogu ciljati na više od jednog cilja i procesa. Agensi koji ciljaju na više procesa u rastu tumora su veoma atraktivni, jer potencijalno obezbeđuju koristi kombinovane terapije pomoću samo jednog agensa Većina ovih novih agenasa inhibira više od jednog receptora tirozin kinaze i oni mogu imati jedinstvene inhibitorne profile. Među multikinaznim inhibitorima (engl multitargeted kinase inhibitors, skr. MKI-ovi), sorafenib i sunitinib su već autorizovani za upotrebu, dok su vandetanib, motesanib, ABT-869 i nekoliko drugih jedinjenja još uvek u razvoju.

Sorafenib (Nexavar®) je oralni lek koji može da inhibira nekoliko receptora tirozin kinaza uključenih u progresiju tumora i angiogenezu Sorafenib blokira proizvode Raf gena (serin-treonin kinaze), uključujući i mutirani B-Raf, kao i trombocitni faktor rasta-beta (engl platelet-derived groWth factor-beta, skr. PDGFR-(3), FLt3, i receptor-2 i -3 vaskularnog endotelijalnog faktora rasta (engl. vascular endothelial growth factor receptor-2 and -3, skr. VEGFR-2 i -3). Sorafenib je odobren od strane FDA u 2005. i od strane EMEA u 2006. za lečenje metastatskog karcinoma bubrežnih ćelija i uznapredovalog hepatocelularnog karcinoma.

Sunitinib (Sutent®) je takođe oralni lek, multikinazni inhibitor tirozin kinaza koji blokira VEGFR-1, -2, i -3, PDGFR-a i -(3, Ret, c-Kit, i FLT3. U 2006. je odobren od strane FDA i od strane EMEA za primenu kod pacijenata sa gastrointestinalnim stromalnim tumorima (GIST) koji su refraktorni, odnosno otporni na lečenje ili su intolerantni na imatimb mesilat, kao i kod pacijenata sa metastatskim karcinomom bubrežnih ćelija. On se obično daje po rasporedu koji se sastoji od 4 nedelje primene, pa 2 nedelje bez primene da bi se pacijentima omogućilo da se oporave od nekih potencijalnih toksičnosti.

MKI-ovi kao što su sorafenib i sunitinib imaju neželjene efekte, od kojih su najčešći zamor, hipertenzija, nauzeja i dijareja. Međutim, njihovi bezbedonosni profili su generalno povoljniji od onih koje imaju mnoge standardne hemoterapije.

Međutim, kao i drugi inhibitori tirozin kinaze, MKI-ovi su povezani sa značajnim dermatološkim neželjenim reakcijama. Klinički najznačajnija je kožna reakcija na šakama i stopalima (engl. Hand-Foot Skin Reaction, skr. HFSR) (Rosenbaum SE et al. Support Care Cancer (2008) 16:557-566 "Dermatological reactions to the multitargeted tyrosine kinase inhibitor sunitinib"; Robert C et al J Am Acad Dermatol 2009, vol. 60 no. 2, 299-305 "Dermatological symptoms associated with the multikinase inhibitor sorafenib").

Kožna reakcija na šakama i stopalima (FIFSR) je karakteristična lokalizovana dermalna reakcija koja je karakterisana eritemom, ukočenošću, mravinjanjem i bilo dizestezijom ili parestezijom, a naročito na dlanovima ili stopalima. Histološki, ona je karakterisana sa debelim, dobro definisamm hiperkeratoznim lezijama koje često zahvataju digitalnu fleksuralnu lokaciju. Ona se razvija u toku prve 2-4 nedelje primene MKI. Posle nekoliko nedelja lezije, sa ili bez plikova, postaju praćene oblastima zadebljane ili hiperkeratozne kože koja nalikuje kožnim kalusima i koje su bolne.

HFSR je opisan u: Lacouture ME et al. The Oncologist 2008, 13, no. 9, 1001-1011: "Evolving Strategies for the management of Hand-Foot Skin Reaction associated with the Multitargeted Kinase Inhibitors Sorafenib and Sunitinib"; Beldner M et al The Oncologist 2007 12:1178-1182 "Localized Palmar-Plantar epidermal hyperplasia: a previously undefined dermatological toxicity to sorafenib"; Yang CH et al. British journal of Dermatology 2008, 158 592-596 "Hand-Foot skin reaction in patients treated with sorafenib: a clinopathological study of cutaneous manifestations due to multitargeted kinase inhibitor therapy"; Porta C et al. Clin Exp Med 2007, 7:12-134 "Uncovering Pandora’s vaše: the growing problem of new toxicities from novel anticancer agents. The case of sorafenib and sunitinib"; Wood L. et al. Community Oncology 2010, vol. 7, no. 1 strane 23-29 : "Practical Considerations in the Treatment of Hand Foot Skin Reaction caused by Multikinase Inhibitors".

Kao što je opisano u ovim publikacijama, kožna reakcija na šakama i stopalima se razlikuje klinički i histološki od Palmar-Plantarove eritrodizestezije (PPE) [takođe poznate kao sindrom šaka-stopalo (engl Hand-foot syndrome, skr. HFS)], indukovane hemoterapijom, npr. sa 5-FU, kapecitabinom ili pegilovanim lipozomalnim doksorubicinom.

Kod oba stanja ispoljava se Palmar-Plantarova lokalizacija, osetljivost i rezolutnost, odnosno nestanak toksičnosti posle prekida primene teka.

Međutim, po tipičnom izgledu lokalizovanih hiperkeratotičkih lezija okruženih sa eritematoznim oblastima HFSR se razlikuje od PPE, kod koga se pojavljuje simetrična parestezija, difuzno osetljivi eritem i edem. Dalje, HFSR može uticati i na oblasti koje ne nose pritisak, kao što su koža između prstiju na nogama i rukama, a i bočne strane tabana. Patološki, MKI-ovi indukuju keratinocitnu vakularnu degeneraciju u stratumu malpigija zajedno sa epidermalnom akantozom, dok se kod PPE indukovanog hemoterapijom ispoljavaju dermalno-epidermalni kontaktni dermatitis i vakuolarna degeneracija bazilarnih keratinocita.

Osnovne histološke promene uočene kod HFSR sugerišu defekat u sazrevanju ćelija, sa modifikacijama diferencijacije keratinocita, verovatno sa povećanom apoptozom ove iste ćelijske populacije, kao i specifično zapaljenje. Brzina replikacije epidarmalnih ćelija je značajno ubrzana u aktivnim lezijama HFSR. Najrelevantniha histopatološka karakteristika HFSR je oštećenje keratinocita, koje je prisutno u vidu intracitoplazmičnih eozinofilnih tela, što je jedinstveno za ovo stanje. Mehanizam kojom se razvija HFSR nije poznat.

Učestanost pojave HFSR je visoka. Meta-analiza je pokazala da je ukupna učestanost pojave HFSR kod pacijenata koji su lečeni sa sorafenibom bila 33,8% za stepene 1-3, i 8,9% za stepen 3 (Chu D , Lacouture ME et al. Acta Oncologica 2008; 4 16-186: "Risk of Hand Foot Skin Reaction with Sorafenib: A systematic Review and Meta-Analysis"). Za sunitinib je utvrđena ukupna učestalost od 18,9% za stepene 1-3 i 5,5% za stepen 3 (Chu D. Lacouture ME, et al. Clinical Genitourinary Cancer 2009, no 1 11-19: "Risk of Hand Foot Skin Reation with the Multitargeted Kinase Inhibitor Sunitinib in patients with Renal Cell and Non-Renal Cell carcinoma: a Meta-analysis"). HFSR može negativno uticati na kvalitet života u pogledu zdravlja i svakodnevnih aktivnosti pacijenata koji su lečeni sa MKI-ovima, kao što su sorafenib i sunitinib.

Ozbiljnost HFSR je najšire određena primenom Opšte terminologije kriterijuma za neželjene efekte Nacionalnog instituta za kancer (engl. National Cancer Institute Common Terminology Criteria for Adverse Events, skr. NCI-CTCAE v 3.0). Kliničke karakteristike svakog stepena su:

1. minimalne promene na koži ili dermatitis (npr. eritem) bez bola

2. promena na koži (npr. Ijuštenje, plikovi, krvarenje, edem) ili bol; bez remećenja svakodnevnih aktivnosti pacijenta;

3. ulcerativni dermatitis ili promene na koži sa bolom; sa remećenjem svakodnevnih aktivnosti pacijenta.

[0023] On se takođe može gradirati primenom modifikovanih kriterijuma koji bolje odgovaraju kliničkoj praksi (Porta C et al Clin. Exp Med 2007, 7:12-134):

1. ukočenost, dizaestezija, paraestezija, mravinjanje, bezbolno oticanje, eritem ili nelagodnost na šakama ili stopalima koja ne remeti svakodnevne aktivnosti pacijenta;

2. jedan ili više od sledećih simptoma: bolni eritem, oticanje, hiperkeratoza na šakama ili stopalima, nelagodnost koja remeti svakodnevne aktivnosti pacijenta;

3. jedan ili više od sledećih simptoma: vlažno Ijuspanje, ulceracija, pojava plikova, hiperkeratoza, oštar bol u šakama i stopalima, ozbiljna nelagodnost koja prouzrokuje da pacijent ne može da radi ili da izvodi svakodnevne aktivnosti.

Trenutno ne postoji delotvorno lečenje za HFSR. Pre lečenja sa MKI, preporučuje se uklanjanje prethodno postojećih hiperkeratoznih oblasti i kalusa. Kada se jednom pojavi kožna reakcija posle početka lečenja sa MKI-ovima, neki od nekoliko metoda lečenja koji se predlažu su sledeći: hladne komprese ili pakovanja sa ledom, izbegavanje pritiska na šakama ili stopalima; hidratacija kože; emolijentne kreme za kožu, klobetazolska mast ili topički analgetici. Za ozbiljnije stepene preporučuje se redukcija ili prekid lečenja sa MKI-ovima Takođe se preporučuju kremovi sa ureom, fluorouracilom i tazarotenom, pošto ovi agensi inhibiraju proliferaciju keratinocita (Lacouture ME et al. The Oncologist 2008, vol. 13, no. 9, 1001-1011: "Evolving Strategies for the management of Hand-Foot Skin Reaction associated with the Multitargeted Kinase Inhibitors Sorafenib and Sunitinib", Anderson et al. The Oncologist 2009, vol. 14, no. 3, 291-302: "Search for evidence-based approaches for the prevention and palliation of Hand-foot Skin Reaction (HFSR) caused by the Multikinase Inhibitors"); Wood L. et al Community Oncology 2010, vol. 7, no. 1, strane 23-29 : "Practical Considerations in the Treatment of Hand Foot Skin Reaction caused by Multikinase Inhibitors").

Nijedan od predloženih metoda lečenja još uvek nije u mogućnosti da delotvorno leći ili spreči HFSR. Ovo je ozbiljan problem za pacijenta, jer pored intrinsične nelagodnosti i bola, u uznapredovalim stepenima on uslovljava redukciju ili prekid hemoterapije sa MKI-ovima.

Jasno je da je još uvek potrebno delotvorno lečenje HFSR, sa ciljem da se iskoristi puni potencijal multikinaznih inhibitora i različitih režima i kombinacija u kojima se oni koriste i biće korišćeni.

Alopurinol je strukturni izomer hipoksantina i on inhibira ksantin oksidazu, jedan enzim koji pretvara oksipurine u mokraćnu kiselinu. Blokiranjem produkcije mokraćne kiseline, ovaj agens smanjuje koncentracije mokraćne kiseline u serumu i urinu, čime obezbeđuje zaštitu protiv oštećenja krajnjeg organa zbog dejstva mokraćne kiseline u uslovima povezanim sa prekomernim stvaranjem mokraćne kiseline. On se već godinama koristi za lečenje ili prevenciju gihta, hiperurikemije i kamena u bubregu, oralnom ili pareneralnom sistemskom primenom.

Navedeno je da se alopurinol primenjuje za lečenje mukozitisa, čestog hemoterapijom ili radijacijom indukovanog oštećenja ćelija sluzokože usta, grla i gastrointestinalnog trakta (Gl) koje se brzo dele. Alopurinol se upotrebljava u obliku rastvora za ispiranje usta (disperzija u vodi) (Porta C. et al, Am J clin Oncol. 1994, Vol 17, no.3, 246-247). Poboljšana formulacija za rastvora za ispiranje usta koja sadrži alopurinol, karboksimetil celulozu i vodu je opisana u JP-3106817. Hanawa et al. u Drug Dev Ind Pharm 2004, 30(2) 151-161 opisuju drugi rastvor za ispiranje usta koji sadrži alopurinol, polietilenoksid i karagenan. Kitagawa et al. in J Radiation Research 2008, vol. 49, no. 1,49-54, opisuju da alopurinol gel kod pacova ublažava mukozitis i dermatitis indukovane radijacijom. Dagher et al., Canadian Journal of Hospital Pharmacy, vol. 40, no.5 1987, strana 189, opisuju primenu alopurinolskog rastvora za ispiranje usta i vaginalnog 0,1% krema za lečenje mukozitisa indukovanog sa 5-FU.

U WO94/05293 i WO94/05291 su opisane sinergističke kompozicije koje sadrže metilsulfonilmetan (MSM) i najmanje jedan od oksipurinola ili alopurinola i njihova primena za lečenje stanja kože, bolesti i povreda kao što su opekotine, dermatitis, hiperkeratoza, izlaganje suncu, starenje kože itd. Opisano je da oksipurinol i alopurinol poboljšavaju izlečenje kože ili reparaturna svojstva MSM

U W02007/138103 je opisana primena alopurinola i dati su njeni primeri, a naročito topički u obliku krema za lečenje Palmar-Plantarove eritrodizestezije ili sindroma šaka-stopalo indukovamh sa fluoropirimidinskom hemoterapijom (5-FU i kapecitabin). Međutim, stručnjak iz odgovarajuće oblasti zna da fluoropirimidin i multikinazni inhibitori deluju na molekularnom nivou putem veoma različitih mehanizama, i da su njihove kožne toksičnosti različite, i klinički i histološki, kao što je već diskutovano gore.

Zaista, interdisciplinarni panel eksperata u Wood et al (Community Oncology) tvrdi na strani 1 da:

" HFSR koji je povezan sa MKI se klinički i patološki razlikuje od kožne toksičnosti kod HFS koja se viđa kod starijih hemoterapeutskih agenasa."

Nijedan od citiranih dokumenata ne pominje, niti sugeriše da bi alopurinol mogao biti koristan za lečenje ili prevenciju kožne reakcije na šakama i stopalima (HFSR).

SUŠTINA PRONALASKA

Pronalazač je kao iznenađujuće otkrio da je alopurinol, kada se primenjuje topički, a naročito na dlanovima i tabanima pacijenta, veoma delotvoran u lečenju i prevenciji kožne reakcije na šakama i stopalima (HFSR) indukovane sa multikinaznim inhibitorima (MKI). Kao što je pokazano u primerima, topička primena alopurinola kod pacijenata sa kancerom, koji su lečeni sa MKI-ovima i imaju razvijeno ovo stanje, potpuno je eliminisala simptome i izbegnuta je dalja pojava HFSR. Ovo je bilo još izraženije u slučaju pacijenata kod kojih se razvila tipična HFSR hiperkeratoza, pošto bi se očekivalo da bude veoma teško topičko tretiranje debelog kornealnog sloja koji je prisutan na dlanovima i tabanima, a takođe i da se preokrene proces i da se koža dovede u normalno stanje u kratkom vremenskom periodu, uz nestanak hiperkeratoze, kao što je pokazano u jednom od primera.

Zbog toga je prema jednom aspektu pronalazak usmeren na lek koji sadrži alopurinol ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za primenu u lečenju ili prevenciji kožne reakcije na šakama i stopalima indukovane sa multikinaznim inhibitorom (MKI).

Prema drugom aspektu, pronalazak je usmeren na primenu alopurinola ili njegove farmaceutski prihvatljive soli za dobijanje leka za lečenje ili prevenciju kožne reakcije na šakama i stopalima indukovane sa multikinaznim inhibitorom.

Prema trećem aspektu, pronalazak je usmeren na aloperinol za primenu u metodu za lečenje ili prevenciju kožne reakcije na šakama i stopalima indukovane sa multikinaznim inhibitorom kod pacijenta koji je pogođen ili je verovatno da bude pogođen ovim stanjem, a koji sadrži topičku primenu terapeutski delotvorne količine alopurinola ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

Drugi primeri izvođenja pronalaska su definisam u patentnim zahtevima.

DETALJNI OPIS PRONALASKA

Kada se ovde upotrebljava, izraz "multikinazni tirozin-kinazni receptorski inhibitor"

(engl. multi-targeted receptor tyrosine kinase inhibitor) se odnosi na jedinjenje koje ima profil vezivanja receptora koji ispoljava selektivnost za višestruke receptore za koje se pokazalo da su važni u angiogenezi.

U kontekstu predmetnog pronalaska izraz "kožne reakcije na šakama i stopalima" (HFSR) definiše neželjeni efekat na kožu šaka i stopala pacijenta sa kancerom koji se leći sa multikinaznim tirozin-kinaznim receptorskim inhibitorom. Njihove kliničke i histološke karakteristike i njihovo stepenovanje su već gore opisane. Kao što je objašnjeno, one se razlikuju od Palmar-Plantarove eritrodizestezije (PPE), takođe poznate kao sindrom šaka-stopalo (HFS), indukovane sa drugim hemoterapeutskim agensima, kao što su 5-FU i kapecitabin.

U kontekstu predmetnog pronalaska izraz alopurinol se takođe odnosi na različite tautomere jedinjenja, pošto on predstavlja tautomernu smešu 1/-/-pirazolo[3,4-d] pirimidin-4-ola i 1,5-dihidro-4/-/-pirazolo[3,4-d] pirimidin-4-ona.

Kao što je gore navedeno, kao iznenađujuće je otkriveno da je topička primena alopurinola ili jedne od njegovih farmaceutski prihvatljivih soli korisna za lečenje i prevenciju HFSR indukovane sa MKI.

Zato je prema jednom aspektu pronalazak usmeren na primenu alopurinola ili njegove farmaceutski prihvatljive soli za dobijanje leka za lečenje ili prevenciju HFSR indukovane terapijom sa multikinazmm inhibitorom.

U jednom primeru izvođenja, taj lek je u obliku krema. Poželjno je da krem bude hidrofilni krem.

U sledećem primeru izvođenja lek je za lečenje HFSR indukovanog sa MKI sorafenibom.

U sledećem primeru izvođenja lek je za lečenje HFSR indukovanog sa MKI sunitimbom

Lek je zato koristan za lečenje pacijenata koji boluju od kancera, a prvenstveno od karcinoma bubrežnih ćelija, hepatocelularnog karcinoma, karcinoma dojke, gastrointestinalnih stromalnih tumora (GIST), kancera ne-malih ćelija pluća (engl. non-small cell lung cancer, skr. NSCLC), melanoma, i koji primaju MKI terapiju, bilo kao adjuvantnu, neoadjuvantnu ili palijativnu. Primeri pacijenata i terapija koje indukuju HFSR su već diskutovani u delu "stanje tehnike".

Lek koji sadrži alopurinol za lečenje HFSR je posebno koristan kod pacijenata koji primaju ili treba da prime sorafenib, sunitinib ili neki drugi MKI, bilo same ili u kombinaciji sa drugim agensima.

Lokalna aplikacija alopurinola dozvoljava delotvorno ciljanje pogođenih oblasti i izbegavanje toksičnosti i komplikacija koji sistemski alopurinol može provocirati kod pacijenata sa kancerom. Time se izbegava unakrsno dejstvo sa terapijom kancera.

Alopurinol je jedinjenje koje je veoma slabo rastvorno u vodi i alkoholu; mada je praktično nerastvorljiv u hloroformu i etru, on se rastvara u razblaženim rastvorima alkalnih hidroksida. On se može koristiti kao takav ili, da bi se poboljšala njegova rastvorljivost u vodi, može se upotrebiti so, kao što je natrijumova so, umesto baze.

U poželjnom primeru izvođenja, lek je u obliku topičke farmaceutske kompozicije za lečenje šaka i stopala, koja sadrži alopurinol ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, zajedno sa jednim topički prihvatljivim nosećim materijalom.

U topičkim kompozicijama koje se primenjuju za lečenje HFSR, alopurinol ili njegova so obično su prisutni u količini od 1 do 10%, a naročito od 1-8%, još poželjnije od 1-6%, posebno od 1 do 5%. Poželjne su koncentracije od oko 1%, 3% i 8%.

Poželjni opseg je od 2 do 5%, još poželjnije od 2-4% ukupne težine kompozicije. Količina od 3% je dala dobre rezultate i posebno je poželjna. Svi procenti koji su dati su % tež. (w/w), ukoliko nije drugačije navedeno.

Farmaceutske kompozicije koje su podesne za topičku primenu na šakama i stopalima, a još poželjnije na pogođenim oblastima dlanova i tabana, su na primer, kremovi, losiom, masti, mikroemulzije, hidrofobne masti, gelovi, emulzije-gelovi, paste, pene, tinkture, rastvori, flasteri, zavoji i transdermalni terapeutski sistemi. Najpoželjniji su kremovi ili emulzije-gelovi.

Kremovi ili losioni su emulzije ulje-u-vodi. Uljane faze koje se mogu upotrebiti su masni alkoholi, a naročito om koji sadrže od 12 do 18 atoma ugljenika, na primer, lauril, cetil ili stearil alkohol, masne kiseline, a naročito one koje sadrže od 10 do 18 atoma ugljenika, na primer, palmitinska ili stearinska kiselina, estri masnih kiselina, npr. gliceril trikaprilokaprat (neutralno ulje) ili cetil palmitat, tečni do čvrsti voskovi, na primer, izopropil miristat, vuneni vosak, tj. lanolin ili pčelinji vosak i/ili ugljovodomci, a naročito tečne, polučvrste ili čvrste supstance ili njihove smeše, na primer, petroleumski gel (petrolatum, vazelin) ili parafinsko ulje. Podesni emulgatori su površinski aktivne supstance koje imaju preovlađujuća hidrofilna svojstva, kao što su odgovarajući nejonski emugatori, na primer, estri masnih kiselina sa polialkoholima i/ili njihovi etilen oksidni adukti, a naročito odgovarajući estri masnih kiselina sa (poli)etilen glikolom, (poli)propilen glikolom ili sorbitolom, masno-kiselinska grupa koja naročito sadrži od 10 do 18 atoma ugljenika, a naročito parcijalni estri glicerola sa masnim kiselinama ili parcijalni estri polihidroksietilen sorbitana sa masnim kiselinama, kao što su poliglicerol estri masnih kiselina ili polioksietilen sorbitan estri masnih kiselina (TWeens), a takođe i polioksietilen etri sa masnim alkoholima ili

estri masnih kiselina, masno-alkoholna grupa koja naročito sadrži od 12 do 18 atoma ugljenika i naročito masno-kiselinska grupa koja sadrži od 10 do 18 atoma ugljenika, kao što je polihidroksietilenglicerol estar masnih kiselina (na primer, Tagat S), ili odgovarajući jonski emulgatori, kao što su soli alkalnih metala sa sulfatima masnih alkohola, a naročito one koje imaju od 12 do 18 atoma ugljenika u masno-alkoholnoj grupi, na primer, natrijum lauril sulfat, natrijum cetil sulfat ili natrijum stearil sulfat, koji se obično upotrebljavaju u prisustvu masnih alkohola, na primer, cetil alkohola ili stearil alkohola. Aditivi za vodenu fazu su, između ostalog, agensi koji sprečavaju isušivanje kremova, na primer, ovlaživači, kao što su polialkoholi, kao što su glicerol, sorbitol, propilen glikol i/ili polietilen glikoli, a takođe i konzervansi, mirisi, agensi za geliranje itd.

Masti su emulzije voda-u-ulju koje sadrže do 70%, a prvenstveno od približno 20% do približno 50%, vode ili vodene faze. Kao masna faza su posebno podesni ugljovodonici, na primer, petroleumski gel, parafinsko ulje i/ili čvrsti parafini, koji da bi poboljšali kapacitet vezivanja vode prvenstveno sadrže podesna hidroksi jedinjenja, kao što su masni alkoholi ili njihovi estri, na primer, cetil alkohol ili lanolin alkoholi, ili vuneni vosak ili pčelinji vosak. Emulgatori su odgovarajuće lipofilne supstance, na primer, gore navedenog tipa, kao što su sorbitan estri masnih kiselina (Spans), na primer, sorbitan oleat i/ili sorbitan izostearat. Aditivi za vodenu fazu su, između ostalog, ovlaživači, kao što su polialkoholi, na primer, glicerol, propilen glikol, sorbitol i/ili polietilen glikol, kao i konzervansi, mirisi itd.

Mikroemulzije su izotropni sistemi koji su bazirani na sledeće četiri komponente: voda, surfaktant, na primer, tenzioaktivan, lipid, kao što je nepolarno ili polarno ulje, na primer, parafinsko ulje, prirodna ulja kao stoje maslinovo ili kukuruzno ulje, i alkohol ili polialkohol koji sadrži lipofilne grupe, na primer, 2-oktildodekanol ili etoksilovani glicerol ili poliglicerol estri.

Ako je potrebno, mikroemulzijama mogu biti dodati i drugi aditivi. Mikroemulzije imaju micele ili čestice sa veličinama ispod 200 nm i predstavljaju transparentne ili translucentne sisteme, koji se formiraju spontano i stabilni su.

Hidrofobne masti su bezvodne i kao podlogu sadrže naročito ugljovodonike, na primer, parafin, petroleumski gel i/ili tečne parafine, a takođe i prirodnu ili parcijalno sintetičku mast, kao što su estri glicerola sa masnim kiselinama, na primer, kokosov masno-kiselinski triglicerid ili prvenstveno očvrsla ulja, na primer, hidrogenovano ulje od kikirikija, ricinusovo ulje ili voskove, a takođe i parcijalne estre glicerola sa masnim kiselinama, na primer, glicerol mono-

i di-stearat, a takođe, na primer, masne alkohole koji povećavaju kapacitet apsorpcije vode, emulgatore i/ili aditive koji su već navedeni u vezi masti.

Kod gelova postoji razlika između vodenih gelova, bezvodnih gelova i gelova koji imaju nizak sadržaj vode, pri čemu se gelovi sastoje od bubrećih materijala koji formiraju gel. Ovde se naročito upotrebljavaju transparentni hidrogelovi bazirani na neorganskim ili organskim makromolekulima. Neorganske komponente velike molekulske težine koje imaju svojstva obrazovanja gela su prevashodno silikati koji sadrže vodu, kao što su aluminijum silikati, na primer, bentonit, magnezijum aluminijum silikati, na primer, Veegum, ili koloidna silicijumova kiselina, na primer, Aerosil. Kao organske supstance velike molekulske težine ovde su upotrebljavaju, na primer, prirodni, polusintetički ili sintetički makromolekuli. Prirodni i polusintetički polimeri se dobijaju, na primer, od polisaharida koji sadrže veliki broj različitih ugljenohidratnih jedinjenja, kao što su celuloze, škrobovi, tragakanta, guma arabika i agar-agar, i želatin, alginska kiselina i njene soli, na primer, natrijum alginat, i njihovih derivata, kao što su niže alkilceluloze, na primer, metil- ili etil-celuloza, karboksi- ili hidroksi-niže alkilceluloze, na primer, karboksimetil- ili hidroksietil-celuloza. Komponente sintetičkih makromolekula koji obrazuju gelove su, na primer, podesno supstituisana nezasićena alifatična jedinjenja, kao što su vinil alkohol, vinilpirolidin, akrilna ili metakrilna kiselina.

Emulzije-gelovi - takođe se nazivaju "emulgelovi" - predstavljaju topičke kompozicije kod kojih su kombinovana svojstva gela sa onima koja ima emulzija ulje-u-vodi. Nasuprot gelovima, one sadrže lipidnu fazu koja zbog svojstava zadržavanja masti omogućava da se formulacija može umasirati, dok istovremeno direktna apsorpcija u koži ostavlja prijatan osećaj. Dalje, može se uočiti povećana rastvornost lipofilnih aktivnih sastojaka. Prednost emulzija-gelova u odnosu na emulzije ulje-u-vodi se nalazi i u pojačanom efektu hlađenja do koga dolazi usled hladnoće zbog isparavanja dodatne alkoholne komponente, ako je prisutna.

Pene se primenjuju, na primer, iz kontejnera pod pritiskom i predstavljaju tečne emulzije ulje-u vodi u obliku aerosola; nesupstituisani ugljovodonici, kao što su alkani, na primer, propan i/ili butan, uporebljavaju se kao pogonski gas. Kao uljana faza se upotrebljavaju, između ostalog, ugljovodonici, na primer, parafinsko ulje, masni alkoholi, na primer, cetil alkohol, estri masnih kiselina, na primer, izopropil miristat, i/ili drugi voskovi. Kao emulgatori se upotrebljavaju, između ostalog, smeše emulgatora koji imaju preovlađujuća hidrofilna svojstva, kao što su polioksietilen sorbitan estri masnih kiselina (TWeens), i emulgatori koji imaju preovlađujuća lipofilna svojstva, kao što su sorbitan estri masnih kiselina (Spans). Takođe se dodaju uobičajeni aditivi, kao što su konzervansi itd.

Tinkture i rastvori generalno imaju etanolsku bazu, kojoj može biti dodata voda i kojima se između ostalog dodaju polialkoholi, na primer, glicerol, glikoli i/ili polietilen glikol, kao ovlaživači za redukovanje isparavanja, i supstance za zadržavanje masti, kao što su estri masnih kiselina sa polietilen glikolima male molekulske težine, propilen glikol ili glicerol, to jest lipofilne supstance koje su rastvorljive u vodenoj smeši, kao zamena za masne supstance koje etanol odstranjuje sa kože, i ako je potrebno, drugi adjuvansi i aditivi. Podesne tinkture ili rastvori mogu se takođe primenjivati u obliku spreja pomoću podesnih naprava. U ovom slučaju, zbog problema u vezi rastvorljivosti alopurinola, za tinkture ili rastvore je podesnija njegova so.

Transdermalm terapeutski sistemi- a naročito - za lokalnu primenu alopurinola sadrže delotvornu količinu alopurinola, eventualno zajedno sa nosačem. Podesni nosači sadrže apsorbilne farmakološki podesne rastvaraše koji potpomažu prolazak aktivnog sastojka kroz kožu. Transdermalni terapeutski sistemi su, na primer, u obliku flastera koji sadrži (a) supstrat ( = noseći sloj ili film), (b) matricu koja sadrži aktivni sastojak, eventualno nosače i opciono (ali poželjno) specijalni adheziv za pričvršćivanje sistema za kožu, i normalno (c) zaštitnu foliju ( = omotač koji se skida). Matrica (b) obično predstavlja smešu svih komponenata ili se može sastojati od posebnih slojeva.

Svi ovi sistemi su dobro poznati stručnjaku iz odgovarajuće oblasti tehnike. Proizvodnja topički primenljivih farmaceutskih preparata se vrši na način koji je poznat kao takav, na primer, rastvaranjem ili suspendovanjem alopurinola u podlozi, ili, ako je potrebno, u njenom delu.

Kompozicije mogu takođe sadržati uobičajene aditive i adjuvanse za dermatološke primene, kao što su konzervansi, a naročito paraben estre, kao što su metilparaben, etilparaben, propilparaben, butilparaben, ili kvartenarna amonijumska jedinjenja, kao što je benzalkonijum hlorid, ili donore formaldehida, kao što je imidazonidinil urea, ili alkohole, kao što je benzil alkohol, fenoksietanol ili kiseline, kao što je benzojeva kiselina, sorbinska kiselina; kiseline ili baze koje se upotrebljavaju kao pH puferski ekscipijensi; antioksidanse, a naročito fenolne antioksidanse, kao što je hidrohinon, tokoferol i njegove derivate, kao i flavonoide, ili različite antioksidanse, kao što je askorbinska kiselina, askorbil palmitat; mirise; punioce, kao što su kaolin ili škrob; pigmente ili boje; agense za zaštitu od UV zračenja; ovlaživače, a naročito glicerin, butilen glikol, heksilen glikol, ureu, hijaluronsku kiselinu ili njene derivate; agense protiv slobodnih radikala, kao što je vitamin E ili njegovi derivati; poboljšavaše prodiranja, a naročito propilen glikol; etanol; izopropanol; dimetilsulfoksid; N-metil-2-pirolidon; masne kiseline/alkohole, kao što je oleinska kiselina, oleil alkohol; terpene, kao što su limonen, mentol, 1-8 cineol; alkil estre, kao što su etil acetat, butil acetat; agense za uparivanje jona, kao što je salicilna kiselina.

Više detalja koji se odnose na podesne topičke formulacije može se naći u standardnoj stručnoj literaturi kao što su Banker and Rhodes (Ed) Modern Pharmaceutics 4th ed. (2002) izdavača Marcel Dekker Ine.; Harry’s Cosmeticology (2000), 8th Edition, Chemical Publishing Co.; Remington’s Farmaceutska Sciences 20th ed Mack Publishing Co. (2000).

U jednom poželjnom primeru izvođenja alopurinol je formulisan kao krem. On se može formulisati u emolijentnoj podlozi uz uslov da je ta emolijentna podloga podesna za topičku primenu na koži, da je u suštini netoksična i da predstavlja podesan nosač za alopurinol ili njegove farmaceutski prihvatljive soli Adekvatno izabrana emolijentna podloga kao takva takođe može obezbediti izvesno olakšanje. U posebnom slučaju, kao podloga je poželjan krem za hidrataciju

Emolijenti mogu biti npr. masni alkoholi, ugljovodonici, trigliceridi, voskovi, estri, silikonska ulja i proizvodi koji sadrže lanolin. Masni alkoholi su npr. cetil alkohol, oktildodekanol, stearil alkohol i oleil alkohol. Ugljovodonici obuhvataju mineralno ulje, petrolatum, parafin, skvalen, polibuten, poliizobuten, hidrogenovani poliizobuten, cerisin i polietilen. Trigliceridi su npr. ricinusovo ulje, kaprilni/kaprinski triglicerid, hidrogenovano biljno ulje, ulje od slatkog badema, ulje od pšeničnih klica, susamovo ulje, hidrogenovano ulje od semena pamuka, kokosovo ulje, gliceridi od pšeničnih klica, avokado ulje, kukuruzno ulje, trilaurin, hidrogenovano ricinusovo ulje, ši puter, kakao puter, sojino ulje, lasičije ulje, suncokretovo ulje, šafranikino ulje, ulje od makadamija oraha, maslinovo ulje, ulje od koštica kajsije, lešnikovo ulje i ulje od boražine. Voskovi obuhvataju npr. karnauba vosak, pčelinji vosak, kadelila vosak parafin, japanski vosak, mikrokristalni vosak, jojoba ulje, cetil estarski vosak i sintetičko jojoba ulje. Estri obuhvataju npr. izopropil miristat, izopropil palmitat, oktil palmitat, izopropil linoleat, 12-15 alkoholne benzoate, cetil palmitat, miristil miristat, miristil laktat, cetil acetat, propilen glikoldikaprilat/kaprat, decil oleat, stearil heptanoat, diizostearil malat, oktilhidroksistearat i izopropil izostearat. Silikonska ulja su npr. dimetikon (dimetil polisiloksan) i ciklometikon. Proizvodi koji sadrže lanolin su npr. lanolin, lanolinsko ulje, izopropil lanolat, acetilovani lanolin alkohol, acetilovani lanolin, hidroksilovani lanolin, hidrogenovani lanolin i lanolinski vosak.

Alopurinol se može pripremiti mešanjem sa komercijalno raspoloživom podlogom za krem, kao što su Bag Balm ili Basiscreme DAC (Deutsches Arzneimittel codex).

Dnevno doziranje topičke formulacije koji sadrži alopurinol ili njegove farmaceutski prihvatljive soli može zavisiti od različitih faktora kao što su pol, starost, težina i individualno zdravstveno stanje pacijenta, kao i od hemoterapije koja se daje ili će biti data i od ozbiljnosti HFSR.

Topičke farmaceutske kompozicije, npr. u obliku krema, emulzija-gelova ili gelova mogu se primenjivati jednom, dva ili tri puta dnevno, ali su takođe moguće češće dnevne primene kao što su 5 do 10 puta dnevno da bi se obezbedilo da simptomi HFSR budu eliminisani ili izbegnuti. Doziranje može biti varijabilno, u zavisnosti od ozbiljnosti simptoma HFSR, ili ciklusa doziranja terapeutskog tretmana sa MKI. Za pojedinačnu primenu se preporučuje količina na vrh prsta za šaku ili stopalo.

Farmaceutska kompozicija prema pronalasku se primenjuje kod pacijenata koju već pate od HFSR u različitim stepenima ili kao preventivni tretman kod pacijenata koji su skloni razvoju HFSR kao posledici terapeutskog tretmana sa MKI koji se primenjuje ili treba da bude primenjen.

Primena se može intenzivirati kratko vreme pre, tokom ili posle hemoterapeutskog tretmana, kada su rizici od razvoja HFSR veći, a može se smanjiti tokom perioda pauze između ciklusa.

Pronalazak će u nastavku biti ilustrovan pomoću primera.

PRIMERI

Primer 1

Priprema topičke formulacije koja sadrži alopurinol.

Formulacija je pripremljena suspendovanjem alopurinolske baze (3% ukupne težine formulacije) u 5% vode, a zatim dodavanjem Basiscreme DAC (92%) i mešanjem.

Kompozicija Basiscreme DAC je kao što sledi:

glicerol monostearat: 4,0 cetil alkohol 6,0

triglicerid sa lancem srednje dužine 7,5 beli vazelin 25,5

polioksietilen glicerol monostearat 7,0 propilenglikol 10,0 voda 40,0

Dobijeni krem se stavlja u podesne kontejnere, pa se zatim uskladišti. Pacijenti mogu lako nanositi krem.

Primer 2

Lečenje kožne reakcije na šakama i stopalima

Pacijent (65 god.), koji je imao razvijeni metastatski karcinom bubrežnih ćelija (engl. metastatic renal cell carcinoma, skr. MRCC), lečen je hirurški, a posle progresije, odnosno razvoja metastaza on je lečen sa Nexavar®-om (sorafenib) kao palijativnom terapijom u redukovanoj dozi (200 mg 2x dnevno). Terapija je prekinuta zbog HFSR, zamora, gubitka apetita i dijareje posle 7 meseci. Pokušano je sa palijativnom terapijom treće linije/druge linije sa Sutent“'J-om (sunitinib), sa smanjenom dozom od 37,5 mg dnevno i to tokom 1.-28. dana svakih 6 nedelja.

Tokom lečenja sa sorafenibom kod pacijenta se razvio HFSR sa veoma debelom hiperkeratozom i bolovima u dlanovima i tabanima, koji nije nestao pri promeni medikacije sa sorafeniba u sunitinib. Da bi se poboljšalo njegovo stanje i izbegao prekid terapije kancera, započeto je topičko lečenje sa kremom pripremljenim u primeru 1, koji je primenjivan 3 puta dnevno.

Rezultati posle topičkog lečenja sa alopurinolom, simptomi HFSR su skoro potpuno nestali i terapija sa sumtinibom je mogla biti završena bez bilo kakve redukcije doze ili odlaganja lečenja zbog HFSR. Nisu uočeni toksični efekti povezani sa topičkim lečenjem alopurinolom.

Kao iznenađujuće, posle samo jedne nedelje lečenja sa alopurinolom, simptomi HFSR su se vratili sa stepena 3 na stepene 1 i 0 u većini oblasti. Najznačajnije je to što je nestala debela hiperkeratoza. Lečenje sa sunitimbom i alopurinolskim kremom je nastavljeno sve do prekida lečenja zbog progresije tumora.

Primer 3

Lečenje kožne reakcije na šakama i stopalima

Pacijent (74 god.) koji je imao razvijen hepatocelularni karcinom (HCC) započeo je palijativnu terapiju sa sorafenibom u inicijalno redukovanoj dozi (200 mg 2x dnevno). Posle 2 meseca kod njega se razvio HFSR sa stepenom 1. On je lečen alopurinolskim kremom kao što je opisano u primeru 1 i simptomi HFSR su nestali za 7 dana.

Doziranje sorafeniba je povećano na preporučenu dozu od 400 mg 2x dnevno. Dalje nisu uočeni simptomi HFSR, mada su bili prisutni drugi neželjeni efekti, kao stoje dijareja, ali su ipak mogli biti lečeni. Pacijent je nastavio svoje lečenje sa sorafenibom kao što je bilo planirano.

Primer 4

Kod pacijenta (56 god.) sa metastatskim karcinomom bubrežnih ćelija (MRCC) su u avgustu 2008. dijagnostikovane metastaze na kostima i plućima. On je prvo lečen sa toriselom i.v tokom 6 meseci. Posle progresije, odnosno napredovanja metastaza i nefrektomije desnog bubrega, on je lečen sa Sutent®-om (sunitinib) kao palijativnom terapijom u standardnoj dozi od 50 mg dnevno i to tokom 1.-28. dana svakih 6 nedelja.

Kod pacijenta se razvio HFSR tokom lečenja sa sunitinibom, sa keratozom (Ijuštenje i lezije na vrhovima prstiju) i bolovima u dlanovima i tabanima, koji nisu nestali posle tretiranja sa emolijentnom kremom. Da bi se pokušalo sa poboljšanjem njegovog stanja i izbegavanjem prekida terapije kancera, započeto je topičko lečenje alopurinolskim kremom pripremljenim u primeru 1, koji je primenjivan 3 puta dnevno.

Rezultati: posle topičkog lečenja sa alopurinolom, simptomi HFSR su skoro potpuno nestali i terapija sa sunitinibom je mogla biti završena bez bilo kakve redukcije doze ili odlaganja lečenja zbog HFSR. Nisu uočeni toksični efekti povezani sa topičkim lečenjem sa alopurinolom.

Posle samo jedne nedelje lečenja sa alopurinolom simptomi HFSR su se vratili sa stepena 2 na stepene 1 i 0 u većini oblasti. Lečenje sa sunitinibom i alopurinolskim kremom je još u toku.

Primer 5

Pacijentkinja (71 god.) kod koje je prvo dijagnostikovan 2001. karcinom bubrežnih ćelija je lečena hirurški. U 2005. kod nje su se razvio metastatski karcinom bubrežnih ćelija (MRCC) (jetra i lokalne metastaze), a posle progresije metastaza ona je lečena sa Nexavar®-om (sorafenib) kao palijativnom terapijom (400 mg 2x dnevno). Terapija je prekinuta u septembru 2007. zbog toksičnosti (HFSR, dijareja). Pokušano je sa palijativnom terapijom druge linije sa Sutentw-om (sunitinib) u dozi od 50 mg dnevno i to tokom 1.-28. dana svakih 6 nedelja. Ona je morala da bude prekinuta posle 1 mesec zbog većih problema u vezi toksičnosti nego kod neksavara (edem, depresija, alergija), pa je opet promenjena u terapiju sa neksavarom (sorafemb), koja je posle jednog meseca dopunjena sa alopurinolskim kremom iz primera 1 i loperamidom radi lečenja HFSR i dijareje. Ova terapija je omogućila dobru kontrolu HFSR, ali ne i dijareje tokom skoro dve godine (novembar 2007.-septembar 2009 ). Lečenjeje prekinuto posle progresije kancera. Ona je zatim ledena tokom kratkog vremenskog perioda sa afinitorom (everolimus) 10 mg dnevno (septembar 2009.-mart 2010.), što je prekinuto zbog nedostatka reakcije i progresije tumora. U odsustvu alternativnog lečenja nastavljeno je sa neksavarom (sorafenib) u redukovanoj dozi u martu 2010. Posle razvoja HFSR lečenjeje ponovo dopunjeno sa alopurinolskim kremom mesec dana kasnije.

Rezultati: posle topičkog lečenja sa alopurinolom, simptomi HFSR su skoro potpuno nestali i terapija sa neksavarom je mogla da bude nastavljena Nisu uočeni toksični efekti povezani sa topičkim lečenjem sa alopurinolom.

Kao što su primeri pokazali, kod četiri pacijenta kod kojih se razvio HFSR, lečenje sa alopurinolom je ublažilo njihov HFSR i omogućilo je završetak terapije sa MKI kao što je planirano.

Claims (11)

1.Lijek koji sadrži alopurinol ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za primjenu u liječenju ili prevenciji kožne reakcije na šakama i stopalima (HFSR) indukovane terapijom sa multikinaznim inhibitorom (MKI).

2.Lijek za primjenu prema zahtjevu 1, pri čemu je kožna reakcija na šakama i stopalima indukovana sa sunitinibom.

3.Lijek za primjenu prema zahtjevu 1, pri čemu je kožna reakcija na šakama i stopalima indukovana sa sorafenibom.

4.Lijek za primenu prema bilo kom od zahtjeva 1-3, pri čemu je taj lijek za topičku primjenu, a prvenstveno za topičku primjenu na koži šaka ili stopala.

5.Lijek za primjenu prema bilo kom od zahtjeva 1-4, pri čemu je taj lijek krem, a prvenstveno hidrofilni krem.

6.Lijek za primjenu prema zahtjevima 1 do 5, pri čemu lijek sadrži od 1-10 tež. % kompozicije alopurinola ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, a prvenstveno od 1% do 8 %, još poželjnije od 2 do 5 tež. %.

7.Lijek za primenu prema zahtjevu 1, pri čemu lijek sadrži 3 tež. % kompozicije alopurinola ili njegove farmaceutski prihvatljive soli

8.Primjena alopurinola ili njegove farmaceutski prihvatljive soli za dobijanje lijeka za liječenje ili prevenciju kožne reakcije na šakama i stopalima (HFSR) indukovane terapijom sa multikinaznim inhibitorom (MKI).

9.Alopurinol za primjenu u liječenju ili prevenciji kožne reakcije na šakama i stopalima (HFSR) indukovane terapijom sa multikinaznim inhibitorom (MKI).

10.Alopurinol za primjenu prema zahtjevu 9 u liječenju ili prevenciji kožne reakcije na šakama i stopalima (HFSR) indukovane sa sunitinibom.

11. Alopurinol za primjenu prema zahtjevu 9 u liječenju ili prevenciji kožne reakcije na šakama i stopalima (HFSR) indukovane sa sorafenibom.