SI8310116A8 - Naprava in postopek za obdelavo raztopljene kovine - Google Patents

Description

THE INTERNATIONAL MEEHANITE METAL ΟΟΜΡΑΝΥ LIMITED

UREDJAJI PROCES ZA OBRADUISTOPLJENOGE METALA

Oblast tehnike iz koje je pronalazak

Pronalazak je iz oblasti črne metalurgije, a posebno proizvodnje i obrade livenog gvoždja.

Definisani tehnički problem

Potrebno je ostvariti proces obrade livenog gvoždja za dobijanje grafita u vidu zrna, ili kuglica, a kod koga se neče javljati velike količine dima, vamica, prskanje metala i slično, i koji če obezbediti duži vek trajanja postrojenja u kojemu se taj proces odvija.

Stanje tehnike

Ovaj se pronalazak odnosi na uredjaj i na proces za obradu istopljenog metala, a posebno za proizvodnju livenog gvoždja.

Postupci za proizvodnju livenog gvoždja sa grafitom u vidu kuglica (ili sferoidnim grafitom) ili grafitom u drugom nekom obliku osim u ljuskama, normalno obuhvata obradu livenog gvoždja u tečnom stanju sa pogodnim sredstvima za obrazovanje sferoidnog grafita kao što su Mg, Ca, Na, Li, Sr, Ba, Ce, Di, La, Yt i njihova jedinjenja, mešavine i legure.

Ostvareni su brojni procesi za unošenje ovih materija u liveno gvoždje, bilo njihovim neposrednim unošenjem u livački lonac, bilo primenom posebne i složenije opreme.

Široko primenjeni postupak je da se sredstvo za obrazovanje sferoidnog grafita stavi na dno bvačkog lonca, posle čega se na njega izlije rastopljeni metal.

Kod tog postupka sredstvo za obrazovanje sferoidnog grafita može biti prekriveno čeličnim otpacima ili inertnim materijalom.

Drugi postupci koriste gasno agitiranje a neki se zasnivaju na potapanju pomenutih sredstava ispod površine metala.

Svi ovi procesi trpe izvesna ograničenja, jer je u nekim slučajevima pouzdanost obrade mala, a dolazi i do pojave prevelike količine dima, varničenja, eksplozija gasa i prskanja metala, što je posledica burne reakcije izmedju metala i sredstava za obrazovanje sferoidnog grafita.

Drugi poznati postupak obuhvata unošenje aditiva za reagovanje u stmju metala koja treba da se obradi. Takav jedan postupak je opisan u britanskom patentnom spisu br. 1,076,456 kao naročito pogodan za unošenje materijala za legiranje u rastopljeni Čelik. Uredjaj opisan u pomenutom patentnom spisu obuhvata jednu komoru za obradu u koju se materijal za legiranje uvodi kroz jedan otvor istovremeno sa strujom rastopljenog metala koja se uvodi kroz drugi otvor. Jedan zatvarač sa kanalima postavljen je na dnu komore za obradu kako bi se obezbedilo sakupljanje rastopljenog metala sa materijalom za legiranje. Obradjeni rastopljeni metal se kroz kanale u zatvaraču odvodi u jedan sabirni lonac. Funkcija komore za obradu, opisane u patentnom spisu br. 1,076,456 nije da drži aditive, več da regubše struju metala kako bi omogučila ubacivanje aditiva u tu struju. Uredjaj sadrži složene elemente za posebno uvodjenje materijala za legiranje i za prečiščavanje i ispiranje uredjaja pre upotrebe. Medjutim, dim i eksplozije gasova, povezani sa unošenjem materijala za legiranje u struju nisu izbegnuti, a što je potvrdjeno postavljanjem opreme za odvod dima.

Prethodna evropska patentna prijava br. 79302553.7 (objavljena pod br. 0011478) od istog prijavioca, opisuje i traži zaštitu za uredjaj za obradu koji se ugradjuje u, ib iznad livačkog lonca, pri čemu taj uredjaj sadrži izbvnik koji se izbva neposredno ib posredno u sud u kojemu je držan čvrst aditiv, a koji ima odgovarajuci poklopac, a u svom donjem delu i/ib spoljnim zidovima ima veči broj otvora za prolaz rastopljenog metala. Uredjaj takodje sadrži elemente za ograničavanje dodira rastopljenog metala koji se obradjuje na atmosfera koja se bira iz pokrivača bvačkog lonca, kao i levak u koji se smešta sud. Ovim su uredjajem rešeni neki od problema koji su se javljab kod ranije poznatih uredjaja ove vrste, ali je utvrdjeno da je broj obrada koje se mogu izvesti sa jednim sudom ograničen i da je vek trajanja suda relativno kratak zbog otkaza vatrostalnog materijala.

Zbog toga se pokušalo da se na minimum svedu problemi kot tih raznih poznatih rešenja.

Opis rešenja tehničkog problema sa primerima izvodjenja i sa popisom i kratkim opisom slika načrta

Postavljeni cilj je rešen prikazanim pronalaskom kojim je ostvaren uredjaj za obradu koji je pogodan za držanje aditiva za reakciju pre i za vreme procesa obrade metala, a koji se može pogodno postaviti tako da omogučuje odvodjenje metala koji se obradjuje u livački lonac.

Prema torne, prikazani pronalazak ostvaruje uredjaj za obradu koji sadrži jedan izhvnik koji se prazni, neposredno ili posredno, u sud sa aditivom, koji ima jedan otvor kod gomjeg kraja njegovih spoljnih zidova, a po želji jedan ih više otvora u njegovim spoljnim zidovima, kako bi se omogučio prolaz rastopljenog metala, a koji je smešten u jednom pokrivenom omotaču, ili levku, radi sprečavanja dodira rastopljenog metala koji se obradjuje sa atmosferom.

Uredjaj za obradu prema pronalasku može da se postavi u, ih iznad livačkog lonca.

Pogodno je da se izlivnik prazni neposredno u sud sa aditivom i da bude stegnut, ih na neki drugi način pričvrščen, za omotač ili levak pomoču zaptivke neprepusne za vazduh. U tu se svrhu može koristiti zaptivka od azbesta. Izlivnik može biti postavljen središnje iznad suda sa aditivom, a može biti, ako je funkcionalno pogodnije, i pomeren ustranu.

Sud sa aditivom može imati bilo koji pogodan oblik, kružni ili pravougaoni, a izveden je sa jednim jedinim otvorom, ih sa više otvora u spoljnim zidovima. Bar jedan otvor mora da se izvede pri vrhu spoljnih zidova, pri čemu taj otvor može biti u vidu procepa, ili zazora, izmedju gomjeg kraja suda sa aditivom i dna izlivnika, ih procepa izmedju gomjeg kraja suda sa aditivom i poklopca levka, odnosno dimnjaka, ih omotača. Sud za aditiv i omotač, ili dimnjak mogu biti u celosti načinjeni od vatrostalnog materijala, ih omotač, odnosno dimnjak, može biti načinjen, na primer, od Čelika sa vatrostalnom oblogom, pri čemu je u njemu načinjen otvor za dovod rastopljenog metala iz izlivnika.

Sud za aditiv može biti načinjen, na primer, od žičane rešetke, ili skeleta, obloženog vatrostalnim materijalom.

Prema jednoj drugoj mogučnosti, sud sa aditivom može biti postavljen na dimnjak, odnosno na omotač. Dimnjak može biti tako postavljen da protok metala menja pravac po izlasku iz suda sa aditivom, a sud sa aditivom može biti postavljen na zid ili postolje dimnjaka.

Prema jednom drugom izvodjenju, sud sa aditivom je obložen, unutar omotača ili dimnjaka, još jednim vatrostalnim telom. Ovo vatrostalno telo sadrži jedan ili više otvora koji omogučuju isticanje rastopljenog metala iz suda sa aditivom u omotač ili dimnjak. Namena tog dodatnog vatrostalnog tela je da reguliše protok metala i da pomogne reakciju izmedju metala i legure za reagovanje do koje može doči u omotaču ili dimnjaku.

Drugi postupak za regulisanje protoka rastopljenog metala iz suda sa aditivom u livački lonac, kao i za pomaganje svake reakcije izmedju metala i legure za reagovanje, do koje može doči u omotaču ili dimnjaku, može se ostvariti pomoču jednog ili više vatrostalnih profila postavljenih u omotaču ili dimnjaku. Ova konstrukcija je takva da profil predstavlja sredstvo za regulisanje raspodele protoka metala i smanjuje na minimum mogučnosti oksidisanja reaktivnog aditiva u umotaču ili dimnjaku.

Utvrdjeno je da reagovanje rastopljenog metala sa aditivom počinje prvo u sudu sa aditivom i nastavlja se u omotaču ili dimnjaku, u stvari levku koji vodi u livački lonac. Mada se reakcija nastavlja i u livačkom loncu, sila reakcije je svedena na minimum i obično se tu ne javlja veča količina dima i vamica o poredjenju sa jednim konvencionalnim procesom kod kojega se rastopljeni metal izliva neposredno na reaktivni aditiv koji se nalazi na dnu livačkog lonca. Na taj način postavljanje omotača ili levka može biti dovoljno da se spreči dodir izmedju rastopljenog metala koji se obradjuje i atmosfere.

Uredjaj za obradu prema pronalasku pogodan je za primenu kod metalurških procesa koji obuhvataju dodavanje nekog reaktivnog aditiva rastopljenom metalu, kao što su procesi izdvajanja sumpora i modificiranje. Medjutim, ovaj je uredjaj naročito pogodan za proizvodnju livenog gvoždja kod koje se u rastopljeno liveno gvoždje unosi neko sredstvo za obrazovanje sferoidnog grafita.

Kod procesa obrazovanja sferoidnog grafita prema pronalasku, svaki od več poznatih metala za obrazovanje sferoidnog grafita, ili legure, jedinjenja ili mešavine istih, mogu se koristiti, i to najbolje u vidu grudvi ili presovanih/lepljenih komada, mada se mogu koristiti i u vidu praha. U slučaju da se koristi prah, može biti potrebno, da se koriste elementi kao što je gaza ili žičana mreža, bilo da zadrži prah, bilo da se njome obloži komora sa aditivom kako bi se sprečilo oticanje aditiva pre početka procesa obrade.

Utvrdjeno je da primena uredjaja prema prikazanom pronalasku pruža više prednosti u odnosu na uredjaje konvencionalno primenjene u livnicama i uredjaje ranije opisane u literaturi.

Posebno je utvrdjeno da, u poredjenju sa konvencionalnom tehnikom livenja, uredjaj prema pronalasku omogučuje ostvarenje čistijeg i bezbednijeg procesa sa znatno smanjenom količinom dima i vamičenja, kao i bez prskanja metala za vreme odvijanja reakcije. Uredjaj je relativno jeftin i prilagodljiv, a omogučuje lako variranje temperature obrade, čime se ostvaruje veča kontrola nad temperaturama sipanja, odnosno izlivanja. Prikazano je praktično da jedan jedini takav uredjaj može da obradi količine metala u granicama od 200 do 600 kg i 750 do 2000 kg.

Druge prednosti uredjaja prema prikazanom pronalasku sastoje se u smanjenju potrebne radne snage (nije potrebno da se pripremaju specijalne pokrivne ploče ili da se koriste dva livačka lonca kao kod nekih konvencionalnih livačkih procesa) i poboljšanja u ukupnom vremenu obrade. Primenom uredjaja prema ovom pronalasku štedi se toplotna energija, a efikasnost uredjaja je takva, da se može smanjiti potrebna količina modifikatora ili sredstva za obrazovanje sferoidnog grafita.

Uredjaj prema prikazanom pronalasku ima prednosti u odnosu na uredjaj od istog prijavioca opisan u evropskoj patentnoj prijavi br. 79 302553.7 (objavljenoj pod br. 0011478). Naročito po torne što prikazani uredjaj ima produženi vek trajanja. Postavljanje jednog otvora, po želji izvedenog u vidu potpuno prstenastog procepa, ili zazora, izvedenog pri vrhu suda sa aditivom, dovodi do smanjenja mogučnosti da dodje do začepljenja uredjaja. Takodje je smanjena opasnost da se pojavi protivpritisak magnezijumskih para (u slučaju aditiva koji sadrži magnezijum). Konstrukcija otvora i postavljanje suda sa aditivom u levak ili omotač takodje omogučuje poboljšanu kontrolu nad rastvorom leguru (aditiva).

Praktično je pokazano da se uredjaj prema pronalasku može koristiti i sa kupolnim i sa električnim pečima za topljenje, a unutar širokog opsega težina materijala koji se obradjuje.

Konstrukcija uredjaja i postupak izvodjenja obrade mogu se na pogodan način opisati sa pozivom na priložene črteže, gde:

- slika 1 prikazuje, delimično u preseku, izgled jednog izvodjenja uredjaja za obradu prema pronalasku,

- slika 2 prikazuje presek jednog drugog izvodjenja uredjaja za obradu prema pronalasku,

- slika 3 prikazuje presek kroz jedno izvodjenje uredjaja za obradu prema pronalasku, koji obuhvata jedno dopunsko vatrostalno telo oko suda sa aditivom, i

- slika 4 prikazuje presek kroz jedno drugo izvodjenje uredjaja za obradu prema pronalasku, koji obuhvata jedan vatrostalni profil za regulisanje protoka rastopljenog metala.

Prema slici 1 uredjaja za obradu obuhvata izlivnik 1 koji se preko otvora 2 prazni u sud 3 za aditivom. Sud 3 sa aditivom smešten je u omotač ih levak 4 koji je pokriven, na primer, pločom 5 obloženom vatrostalnim materijalom.

Omotač ima suženi kraj 6 koji obezbedjuje izlivanje materijala na neki pogodan način. Osnovna svrha ovog omotača je da spreči dodir metala koji se obradjuje sa atmosferom.

Sud 3 sa aditivom može biti načinjen od Čelika sa vatrostalnom oblogom, ih može biti načinjen isključivo od vatrostalnog materijala.

Sud 3 sa aditivom izveden je sa otvorima 7 u njegovim spoljnim zidovima. Jedan od otvora 7a obrazovan je tako što je izmedju gomjeg kraja suda 3 sa aditivom i vatrostalne ploče 5 ostvaren jedan prstenasti zazor, ili procep.

Izlivnik, omotač ili levak i poklopac suda sa aditivom mogu biti zajedno povezani pomoču stezaljki, a po želji se mogu koristiti zaptivke tako da se omoguči veza nepropusna za vazduh.

Prema slici 2, uredjaj za obradu sadrži jedan sud 3 sa aditivom koji ima otvore 7 u spoljnim zidovima. Sud sa aditivom je postavljen na osnovu 8 levka 4. Jedan od otvora 7b predstavlja prstenasti zazor, ili procep, izmedju gomjeg kraja zidova uredjaja i dna, ili osnove, 9 izlivnika. Otvor 7b je proširen u svom delu 7c. Metal koji se obradjuje izlazi iz ovog uredjaja kroz levak 4 koji menja pravac kod svog suženog kraja 6.

Prema slici 3, uredjaj za obradu sadrži sud 3 sa aditivom koji ima otvore 7 u spoljnim zidovima. Jedan od otvora 7b obrazovan je u vidu prstenastog zazora, ili procepa, izmedju gomjeg kraja zidova uredjaja i dna, ili osnove, 9 izlivnika. Otvor 7b proširen je u svom delu 7c. Sud 3 je obuhvačen vatrostalnim telom 10 koje sadrži otvore 11. Jedan od ovih otvora llb obrazovan je u vidu prstenastog zazora izmedju gomjeg kraja uredjaja i dna, ili osnove, 9 izlivnika. Otvor llb proširen je u svom delu lic. Obradjeni metal prolazi iz suda 3 kroz otvore 7, 7b i 7c u središnju zonu 12 izmedju suda 3 i vatrostalnog tela 10, a kroz otvore 11 u levak 4 koji menja pravac kod svog suženog kraja 6.

Na slici 4 prikazan je uredjaj za obradu sličan onome sa slike 2, ali koji sadrži jedan vatrostalni profil 13 postavljen u levku 4. Ovaj profil obezbedjuje dopunsko sredstvo za regulisanje veličine i pravca protoka obradjenog metala, a uz smanjenje na minimum mogučnosti da reaktivni aditiv oksidira u levku ili omotoča.

Radi lakšeg i pogodnijeg funkcionisanja, ceo uredjaj za obradu može da se koristi zajedno sa jednom peči za topljenje.

Uredjaj za obradu prema pronalasku može da se ugradi u izlivni žleb peči ili se može postaviti izmedju peči i livačkog lonca. Prema jednoj mogučnosti, uredjaj za obradu prema pronalasku može se koristiti za obradu metala prilikom njegovog provodjenja iz jednog livačkog lonca u drugi.

U toku rada se jedan reaktivni aditiv, kao što je sredstvo za obrazovanje sferoidnog grafita, u obliku grudve, presovan ili slepljen postavlja u sud za aditiv, bilo tako što se skida poklopac i izlivnik da bi se olakšao pristup sudu, ili se unosi kroz otvor u izlivniku.

Livački lonac ili izlivni žleb peči postavlja se tako da mu je izlivni otvor neposredno iznad izlivnika.

Rastopljeni metal se pušta da teče neposredno iz peči preko izlivnog žleba u izlivnik, a odatle u sud sa aditivom.

Rastopljeni metal prolazi preko i kroz aditiv, a zatim izlazi kroz otvor ili otvore u sudu za aditiv.

Metal može da izadje iz komore proporcionalno kroz otvor, ili otvore, u bočnim zidovima suda i kroz otvor, ili otvore, ili zazor izmedju gomjeg kraja suda sa aditivom i poklopca omotača ili levka, ili u celini kroz otvor, ili otvore, u bočnim zidovima.

Reakcija rastopljenog metala sa reaktivnim aditivom počinje prvo u sudu sa aditivom, a nastavlja se u omotaču ili levku koji vodi u livački lonac.

Mada se deo reakcije i dalje nastavlja u livačkom loncu, intenzitet reakcije nestaje, pa obično tu nema pojave velikih količina dima i vamica, poredjeno sa nekim konvencionalnim procesom kod kojega se rastopljeni metal sipa neposredno na reaktivni aditiv postavljen na dno livačkog lonca.

Pronalazak če biti detaljnije prikazan preko sledečih primera u kojima je opisan jedan proces obrazovanja sferoidnog grafita.

Primer 1

Uredjaj za obradu prema pronalasku, prikazan na slici 2, postavljen je tako da obradjuje metal koji se prevodi iz jednog livačkog suda u drugi.

Unapred odredjena količina sredstva za obrazovanje sferoidnog grafita, na bazi 2,0% aditiva u odnosu na količinu rastopljenog metala koja se obradjuje, postavljena je u sud za aditiv.

U ovom primeru to je sredstvo na bazi nominalnih 5-6% magnezijuma i u vidu je granula prečnika 1 do 4 mm.

300 kg rastopljenog livenog gvoždja sa ljuskastim grafitom pogodnog sastava sipa se kroz uredjaj za obradu, a u trajanju od oko dvadeset do trideset sekundi, za koje se vreme sredstvo za obrazovanje sferoidnog grafita rastvori, dok se obradjeni metal sakupi u livačkom loncu.

Ova je obrada izvršena praktično bez ikakvog dima ili eksplozije gasnih mehuriča.

Ispitivanje obradjenog metala dalo je sledeče rezultate.

Sastav metala %T.C%Si %S %P %Mn %Cu %Mg

3,38 2,44 0,008 0,038 0,20 0,14 0,038

Struktura

Grafit sferoidnog oblika Perlitno/feritna matrica

Mehanička svojstva

Jačina na kidanje N/mm² izduženja %

673 13

Procedura opisana u Primeru 1 bila je ponovljena, uključujuči primenu procesa za obradu metala neposredno iz peči uz koriščenje sredstva za obrazovanje sferoidnog grafita i u vidu grudvi, i u vidu granula.

Sledeči primeri su tipični.

Primer 2

Procedura je bila kako je opisano u primeru 1.

Sastav metala %T.C. %Si %S %P 3,60 2,40 0,011 0,03

Struktura

Grafit sferoidnog oblika

Mehanička svojstva

Jačina na kidanje N/mm² 785 %Mn %Cu %Mg 0,22 0,45 0,042

Perlitno/feritna matrica

Izduženje % 6

Primer 3

Procedura je bila kako je opisano u primeru 1.

Sastav metala %T.C. %Si %S %P 3,67 2,43 0,006 Struktura

Grafit sferoidnog oblika

Mehanička svojstva Jačina na kidanje N/mm²

664 %Mn %Cu %Mg 0,22 0,28 0,041

Perlitno/feritna matrica

Izduženje % 9

Primer 4

Uredjaj se koristi priključen na kupolnu peč sa sabimim loncem

Uredjaj za obradu prikazan na slici 2 postavljen je ispred sabimog lonca za metal u kome je bila izvesna količina metala pogodnog sastava iz kojeg je uklonjen sumpor.

Jedna unapred odredjena količina sredstva za obrazovanje sferoidnog grafita, na bazi 2% dodatka u odnosu na količinu rastopljenog metala koji se obradjuje, postavljena je u sud za aditiv.

Sredstvo za obrazovanje sferoidnog grafita, primenjeno u ovom primeru, sadržalo je nominalnih 5% magnezijuma, a bilo je u vidu granula prečnika od 1 do 4 mm.

kg rastopljenog livenog gvoždja iz prijemnog lonca sipano je kroz uredjaj za obradu u trajanju od oko 15 sekundi, za koje je vreme pomenuto sredstvo rastvoreno, a obradjeni metal je sakupljen u livačkom loncu.

U toku ove obrade praktično uopšte nije došlo do pojave dima ili eksplozija gasova.

Izvršen pregled obradjenog metala dao je sledeče tipične rezultate.

Sastav metala %T.C. %Si %S %Mn %Mg 3,68 2,84 <0,01 0,54 0,047

Struktura

Grafit sferoidnog oblika

Mehanička svojstva

Obradjeni material Jačina na kidanje N/mm²

432

Primer 5

Perlitno/feritna matrica

Žareno stanje Izduženje %

U ovom primeru uredjaj za obradu, prikazan na slici 2, koji ima kapacitet obrade do 2 tone metala, bio je postavljen ispred jedne električne peči sa kupatilom od rastopljenog metala pogodnog sastava.

Unapred odredjena količina sredstva za obrazovanje sferoidnog grafita, na bazi 2% dodatka u odnosu na količinu rastopljenog metala, postavljena je u sud za aditiv.

Kod ovog primera sredstvo za obrazovanje sferoidnog grafita sadržalo je nominalnih 5% magnezijuma i bilo je u vidu granula prečnika od 1 do 4 mm.

700 kg rastopljenog metala sipano je kroz uredjaj za obradu u trajanju od 60 sekundi, za koje je vreme sredstvo za obrazovanje sferoidnog grafita rastvoreno, a obradjeni je metal sakupljen u livačkom loncu.

Izvršeni pregled obradjenog metala dao je sledeče tipične rezultate.

Sastav metala %T.C. %Si %S %Mn %Cu %Mg 3,53 2,19 0,006 0,20 0,63 0,046

Struktura

Grafit sferoidnog oblika Perlitno/feritna matrica

Mehanička svojstva

Obradjeni material neposredno po livenju Jačina na kidanje N/mm² Izduženje %

Claims (10)

1. Uredjaj za obradu istopljenog metala, naznačen time, što sadrži izlivnik koji se prazni neposredno ili posredno u sud sa aditivom u kome je smešten aditiv, a koji ima jedan otvor kod gornjeg kraja njegovih spoljnih zidova, a po želji još jedan ih više otvora u njegovim spoljnim zidovima radi omogučavanja prolaza rastopljenog metala, pri čemu je taj sud smešten unutar jednog pokrivenog omotača ih levka radi sprečavanja dodira metala koji se obradjuje sa atmosferam.

2. Uredjaj prema zahtevu 1, naznačen time, što je otvor kod gornjeg kraja spoljnih zidova izveden u vidu zazora izmedju gornjeg kraja suda sa aditivom i dna izhvnika, ih izmedju gornjeg kraja suda sa aditivom i poklopca na levku ih omotaču.

3. Uredjaj prema zahtevu 1 ih 2, naznačen time, Što je sud sa aditivom oslonjen na omotač ih levak.

4. Uredjaj prema ma kom zahtevu od 1 do 3, naznačen time, Što je sud sa aditivom obložen jednim vatrostalnim telom sa jednim ih više otvora.

5. Uredjaj prema jednom od zahteva od 1 do 4, naznačen time, što sadrži poklopac za livački lonac izveden sa otvorom za postavljanje izhvnika i suda sa aditivom i/ili za postavljanje omotača ih levka.

6. Uredjaj prema jednom od zahteva od 1 do 5, naznačen time, što je izlivnik priključen ih je integralno izveden sa izlivnim žlebom peči za topljenje.

7. Uredjaj prema jednom od zahteva od 1 do 6, naznačen time, što sadrži jedan vatrostalni profil smešten u omotač ih levak.

8. Uredjaj prema jednom od zahteva od 1 do 7, naznačen time, što sadrži i livački lonac.

9. Proces za obradu izhvenog metala, naznačen time, što se kod njega uvodi u istopljeni metal čvrst reaktivni aditiv, i koji obuhvata stavljanje čvrstog reaktivnog aditiva u jedan sud koji ima jedan otvor pri gornjem kraju njegovih spoljnih zidova i po želji jedan ih više drugih otvora u bočnim, spoljnim zidovima, propuštanje rastopljenog metala koji se obradjuje kroz izlivnik a preko reaktivnog aditiva u sudu za aditiv, pri čemu metal reaguje sa aditivom, omogučavanje da metal koji sadrži aditiv teče kroz otvore u sudu u livački lonac postavljen ispod suda sa aditivom, pri čemu je u toku procesa dodir rastopljenog metala koji se obradjuje sa atmosferom sprečen pokrivenim omotačem ili levkom u kome je smešten sud sa aditivom, i nakon te obrade sledeču obradu rastopljenog metala na konvencionalni način.

10. Proces prema zahtevu 9, naznačen time, što je rastopljeni metal liveno gvoždje, a aditiv za reagovanje je sredstvo za obrazovanje sferoidnog grafita.