SI8210603A8 - Postopek za proizvodnjo predelanih žitaric - Google Patents

Description

POSTUPAK ZA PROIZVODNJU PRERADENIH CEREALIJA

Oblast tehnike

Pronalazak je iz oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda koji prilikom prerade zadržavaju prvobitni oblik. Oznaka prema Medunarodnoj klasifikaciji patenata je A 23 L 1/182.

Tehnički problem

Pronalaskom je rešen tehnički problem postupka za dobijanje preradenih, lako svarljivih cerealija pogodnih za prehranu životinja. Preradene cerealije dobljene postupkom prema pronalasku su lako svarljive, kako bi bile pogodne za ishranu na pr. mladih prašiča, ribe iii mesojeda, ali nisu preterano viskozne, tako da kod ovih životinja ne dovode do problema u varenju.

Stanje tehnike

Zbog uvodjenje intenzivnog tova stoke postalo je poželjno da se prašiči odbiju ranije od krmača tako da če krrnača moči uekoro ponovo da hrani nove prašiče. Ovi rano odbiveni prašiči zahtevaj u hrenu koja se lako vari baš kao i prašiči koji se JoS drže sa krmačom. Prsradjene cerealije su vrlo podesne sirovine ze ovo krnivo koje se lako veri.

Slično, prodaja industrijski prlpremljena hram za pse i mačke povečevala se je svake godine sve do danes, a 1 za ovu hrenu preradjer» oerealija eu favorizovane sirovine. Za preradu cerealija poznato Je nekoliko tehnika.

- 2 Mogu se spomenuti ietisklvanjs, drobljenje lli lj us kanj s parom, mikronizacija (IR-zagrevanje), zagrevanje pri vieokoj frekvenciji (megnetron), eksplozivno naduvovanje iii naduvavanje u piStolju, pucanje (naduvavanje sa vrubim vazduhom) i sušenje u bubnju,

Prilikom istiskivanja cerealije se melju, vlaže i propuate kroz ištiskivač dok se temperatura podiže pomoču pare. Dobiveni proizvod mora da 'še suši.

t

Prilikom drobljenja zrna ae v laže, tretiraju ae parom na atmosferskem pritisku i mrve u tanke pahuljica. U ovom slučaju finalni proizvoda mora takodje da se suši.

Prilikam mikronizacije cerealije ee tretiraju pomoču elaktromagnatnih telesa u infraervenom intervalu, koji ee mogu ganerisati pomoču gasnih plamena iii sa zagrajenim tel ima od kineske gline. Prilikam zagrevanje na vieokoj frekvenci ji tretiranje se sprevodi pomoču mi krc-ta lesa koji imaju frekvenci ju, na primer, 2450 iii 815 cnsgacikla a genarifiu Ββ visokofrakventnim generatorima.

Prilikom eksplozivnog naduvevanja cerealije ee tretiraju parom pod visokim pritiskom tokom nekoliko minuta u zatvorenom sudu koji može biti montiran rotiraj uče, pa se posla ovoga poklopao otvori tako da zbog naglog pada pritiska cerealije izidju van i pritem se Sira.

Prilikom pucanja sa vručiro vazduhom, cerealije se tretiraju sa vručhn vazduhom iii ua zagrajenem otverenom sudu. Izvssne cersalija če tako potpuno pucati (ko ki ca) iii če to zshvatiti samo deo zrna (proso-kukuruz, Plata kukuruz).

Tako unutraSnjoet zrna dolazi u spoljaSnjost i uvečava se«

Prilikom sušenja u bubnju euspenzija materijela provodi se preko bubnjeva iznutre grajanih sa parom, suži ae na njima i zgroba ae aa njih.

Cilj ovih tehnika za prerodu earealija Jeste da aa cerealije priprome 1 da t' se želatinizira škrob u cerealijama u željenom obimu i/ili da ae pobolJSaju

-3 organoleptičks oaobina Cukua, izglad, miriš).

Pod pi-eradom se podrezuneva smanji ven j e veličina deliče tako da sa povnčeva relativno površinsko področja tako da se povečava i pristupačnost za napad enzimima za Varanja, Ova se mori kao sposobnost za varanje u životinjama iii kao brzina napada enzimima, kao što ja, na primer, enzim za ras kidanj e škroba aniloglikozidaza.

Pod želatinizacijom se podrezunsva takvo tretiranje škroba da če on dobiti oblik paste ea vodom, Ovo ee meri kapacitetam za vezlvanje vode.

Ukus, miriš i izgled se obično neru tastovima za davanje brojčans ocene lli pomoču sudije.

Prilitem formulisanja životinjaks hrane, požsljne su visoko preradjana sirovina te ja životinja troSa vrlo dnsgovoljno. Nadjeno ja da Je visoki stepen želatinizacije u njima nepoželjan zato što izaziva visoki viskozi tet cravnag sadržaja, zadriava dejstvo enzima za digerovanje i povečava rizik od diaraa.

Kod pnasiča stepen želatinizacijo izaziva stomsčne čireve.

Prema torne, poželjno je vrlo preradjeno stanje ali je suviSe visok stepen želatinizacija Štstan.

Ovo je naročito važno kada cerealije treba da se koriste kao hrena za mesojede. Mesojedi kao što su psi, mačka, kanadske kune, ribe teško oslobadjaju enzima za res kidanj e škroba. Ovo znači de za ove životinje hrenja moro da se učni lakše varlj Ivom. Dobro preradjeni proizvod moža takodje biti vaftan i za druge životinje. Na primer, kod prašiča enzimske aktivnost započinje samo vrlo sporo, Zbog ovoga mladi prašiči vare sirove eeraalije teže od atarijih.

Istisnuts cerealije poeeduju nadoetateh da groblji delovi mogu izbečl tretirenju tako da ee obrezuje nepravilen proizvod koji nema miriš, Seno mlevena oarsalija koje js podesna u prerodi polazne cerealije ne može ea viša prihvatiti u proizvodu, Slično je i stepen želatinizaoije visok,

- 4 rirvlJsnjsTib mikron izaci jam. Ruvanj srn u msgnetronu i pucanjem sa vručim vazduhom stepan svarljivosti sa povečava samo u neznatnem obimu dok naduvavanje u piStolju daje zaista zadovoljavejuči proizvod, ali Jedina pristupačna korrplikovans aparatura za ovaj postupak namenjena je za proizvodnju malih razmera. Holandska Patentna Prijava 92,843 opisuje epecijalno uredjaj za naduvevanje cerealija iii sličnog materijala podvrgavenjem istog zagrevanju i pritisku, i onda naglom oslobadjanju pritiska», Ovaj uredjaj je obezbedjen sa

I rotirajučim stolom koji ima vedi broj komora za preradu iii eksplozije, koje su montirane na njemu radijalno, pri čemu Bvaka od pomenutih komora ima zspfcivnu glavu koja ee može pomerati od i ponovo nazad prema kraju komora koji je suprotan od ratirajučeg stola» sredstvom na tački rotacije ciklusa rotiraJučag stola za pcmeranja zeptivnih glava u izvesnom moeentu ciklusa rotirejučeg stola u zaptivni položaj na krajevima odgovarajučih komora i za zabravljivanje istih» sredstvom za dovod para u komora» i sredstvom na daljoj tački pomenutog ciklusa za oslobadjanje zabrevljenog položaja zaptivnih glava, jednu iza druge u daljoj tački pansnutog ciklusa» Obezbedjeno je više sredstava u cilju garantov anj a o tvaranj a i zatvaranja komora u pravom momentu. Ovaj uredaj obezbedjen je i se jednom komoram za dovod para koja Je spojena sa svakom eksplozivnem komoram posebnim kana lima. Takav uredjaj je vrlo komplikovan i nepodestan je jer stvara veliku buku zbog karaktera eksplozivnih cilindora, PSenica i pirinač spominju se kao proizvodi za koja jo uredjaj prvenstveno nenenjen.

Holandska Patentna Prijava 78,836 opisuje sličan uredjaj u kojem je na sličan način montiran veči broj komora pod pritiskam na rotirajučem nosaču» uredjaj slično uključuje sredstva za otvaranje i zatveranja ulaza za cerealij8 1 paru 1 za oslobadjanje praSerizovanih cereslija, U ovom uredjnju ventil za ulaz pare se obično drži otvaren dok ss zatvanenje ne oa lobodi» Iz prijave Izgleda da ee u komorama pod pritiskam koristi relativna nizak pritisak.

Samo kasnije dovodi se para pod vi&iro pritiskom. Opet, i ovaj uredjaj J⁸

- 5 vrlo koplikovan i nepodesan je jer stvara veliku buku a produktivnost mu je ograničena.

Opis rešenja tehničkog problema

Soda je noočakivano nadjeno da ae u postupku tipa koji je opiean gora dobivaju vrlo kvalitetni proizvodi držanjem cerealija, kakaovih zrna iii sernsna pod pritiskom od najmanje 0.5 MPa, uglavnom 0.5-5 MPa, naročito C.5-3,5 FPa, na temperaturi od najemnja 20Q°C, poželjno 200-300°C tokom najmanje 1 sekunde, uglavnom 1-30, poželjno 3-13 sekundi, dok se dovodi toplota i vlaga uvodjsnjem pare kroz ulez koji dodiruje dno komore za tretiranje, pa se r»a kraju željenog parioda tretiranje odjadram oslobodi pritisak pomoču jednog iii večeg broja izlaza relativno malog prečnika, uključujuči i ventil koji Je montiran u njima, pri čemu pomenuti izlaz iii izlazi idu cd dna komore za tretiranje. Prečnik izlaznog kanala može biti, na primar, 25-254 nm, poželjno 50-102 mn, odredjeno 83.5 mm.

Naročito je lznenadjujuče da se proizvodi koji dolaze lz komoro za tretiranje mogu prazniti kroz kanal koji ima relativno mali prečnik bez začepljenja ovog kanala« Ovo js čak moguče i u slučaju dugog kanala. Na sličan način, naročito je lznenadjujuče da dovod pare u tororu za tretiranje neče biti začepljen čemeli j era iii praSino« koja tu upedne.

Stepena uduvavanja može biti pod raznim utica j ima hiranjem prečnika kanala za pražnjenje. Prečnik kenala manj ih dimenzija vodi do vifteg stepena naduvevenja

Dalje Je nadjeno da Je generisanje buke manje ako se proizvod prazni pomoču kanala koji ima zavareni lav umesto izvučene bsSavne cevi. Ovo je suprotno očekivanjima zbog groblje površine prvog.

Dalja je naročito lznenadjujuče de u ovom postupku nema stvarenja buke bojenje kao Ito bi moglo da ee očekuje obzirom na posznate postupka ped pritiskom iz neuke. Druge prednosti su sledeče«

- 6 a) proizvod to Ji je tako prsradjen zagrevanjem i pod pritiatom.no more da se eufii, vod Je dovoljno da ae hlodi baz doljih spevijalnih mara,

b) potroSnja energija Je flieka u odnosu na stepen postignuta prerade,

c) dobiveni proizvod pcsadujo naročito pravilan stapon prerade u poredjanju aa poznatim proizvodima. Pravilna prerade so vidi na osnovu otsustva iii suštinskog otsustva nsnaduvanih zrna. Pored nekih drugih podataka tablica A opisuje sadržaj svarljivog škroba u nekim pro izvod ima. Ne postoji prdstupafian standard za takvo odredjivanje ali se rezultati mogu uporodjivati medjusobnp, mada ao kao takvi na mogu uporedjivati 3a drugim rezultetima.

Tablica A.

kukuruz	degradirajoči škrob (arailogli·· tozidezs)	kapacitet za vezivanje vode	izgled	miriš
-----------g----------	—..	--—— · ........··		......................
nstrstiran	14	2.4	braSno	bajat
istiskivenja	33	a. 5	mrve	slabunjav
tokurvzne pahuljics 29	3.0	pahuljica	alabunjav
rolkronizaoija	19	3.C	zrno	neznatno nagoreo
visoka -frekvenci j a 24 ‘	3,4	zrno	slabunjev
vruč vazduh	17	3.0	zrno	-pečen
sušenja u bubnju	45	preko W.O	breSno	neznatno pečen
pronalazak	44	4.3 2-8	x uveden	psčsn

U svakoj od gornja Četiri izvrčeno procuno kukuruz prerodjsn prema postupku iz pronalaska bio je povoljan, Sto nije bio slučaj u matojem od drugih postupeka ze poboljSevanj» «varljivosti.

d) dobiveni duboto preradjeni proizvod poseduje umeren stepen ielatlnizaelje i dobre organolsptička karakteristika,

e) dsnaturizacija proteina u kukuruzu je niška u porsdnjfiju ea poznatim postupolna,

f) uradjaj prema pronalasku je podsstsn zo proizvodnju velikih razmere i zahteva samo minimum pnžnjs,

- 7 ~

g) bez odradjenih mera uredjaj prema pronalasku podsstan je za prwredu valitog broja airovina, na priner, kukuruza, razbijonog kukuroza, pšenice, □vsa, Je&na i prosa;

h) polazeči od ovil» proizvoda note se napraviti veliki troj finalnih proizvoda pocvrgavanjsm ovih proizvoda dopunakom tretiranju, ne primer, polazeči od naduvanog kukuroza» finalni proizvod mladi kukuruz razbijsni kukuruz kukuruzne pahuljice nabubrelo brsžno masna srž tretiranje '· mlovenjo. granulacija mrvljenje i sejanje obrezovanje pahuljica* vrlo fino mlevenje grobo mlsvsnjs

i) škrob preme pronalasku bubri na hladno, t.j., u vodonoj sredini če bubreti X2 zagravanja/ j j sIvoranj3 buto, alično naduvavanju u piStolju, «menjuje ss na mnogo niži nivo prsženjinjsm proizvoda kroz kanal umesto otvarenjen poklopca, pri čemu je poslednja operacija predena glasnim puonjemj

k) krajnje ja važno ds se dobiveni proizvodi leto vare i imaju dobar ukus»

l) kada se primenjuje postupak preme pronalasku sirovine «e može pribvatiti u proizvodu zato Sto če m proizvod Siriti na sve štrene, tako da neče nastati nepovarsnje potroSače. Nasuprot ovome, javlja sa kamp letna modifikacija izgloda sirovine u naduvavenju iat iški vanj cm iii se vročim vazduhom,

U ovim tretiran j ima voda u zrnu iepareva, Zrno se duva parom sve dok zrno ne pregori. Ovo izaziva nepraviInu strukturo kokica, Kada se primeni poatupaF prema pronalasku površina zrna če ostati manje iii više zatvarena. Sa fotografija koje prikazuju sirovi kukuruz, istisnuti kukuruz, rnikronlzovani kukuruz i kukuruz tretiran prema pronalasku, očevidna je pravilno izvršena preroda.

Toplotno tretiranje u prisustvu vode podesno ss vrši u reakcionom sudu u kojem m cerealijs zagrevaju m 200-300^qC uvodjenjem pare. Ako se kao polazni matarijeil koristi kukuruz, porisano je do ee prvo kukuruz zagreva na 3Q*30^oC, poželjno 63-72°C na pritisku od 1-3 MPa, poželjno 1.3-2 ifa. Odgovorajučs vrana zadrževanja proizvoda koji treba da se tretira je od 10-43 sekundi, odredjeno 20 sekundi. Vres» trajanja ukupnoj; ciklusa neduvdvanje ja, na primer» minut. Naznačeni ualovi primenjuju ea prvonatvena na kukuruz i pSenicu.

Opciono podsdavsnje za druge proizvode može se vršiti bez teškoča.

Dalje, jasno je ds prežnjenje kroz kanal koji ima manji prečnik vodi do višejj stepena naduvavanje.

Izborom prečnika kanala koji vodi do akapanziona komore može se uticati na etapen naduvavanje. Tako dobiven rezčltat bs moža se uparsojivati sa razultsi koji &u dobiva montiranjem ventile u kanalu i otvaranjom ventila u vodam lli raanjoM obimu.

Prema torne, veči prečnik kanala vodi do nižeg stepena neduvavenja. Zato je jasno da sa na stepen naduvavanje ne utiča samo diferenci j alom pritieka več se na stepen naduvevanja može podesno uticati i izborom prečnika kanala»

Poželjno J© otvor za prež njenja u skcpanzionu komoru obezbsdjen sa usnim delom oblika lovke. Medjutim, prečnik konsla za prsžnjsnje odredjen js uzvodno od ovog uanog dela. Poželjno dsklinecijo iznosi E-10°, odredjeno 8°, t.j., usni deo širi ea ea ovim uglom. Takav uani dao ima povoljan uticaj na atepon preroda. Dalje, na gonoriaanja Luko moža sa uticati podesnim izboiw deklinacije.

Poželjno ja ekapanzion« komora koje trebe de ao koristi obezbedjena sa konvejersknm trakom za eakupljanje materijala koji spada dole. Izmedju delova konvejerska trake uduvava ee »veži vazduh za evrhe hladjenja. Ubaoivanje evežei vazduha ee poželjno vrši blizu tačka za prežnjenje oerealija koje treba de ee profiire,

Poreci koriščenja u prožirivanju ceraalija, naročito kukuruz», ursdjaj se može koristiti za održavanje kakaovih zrno i oluščenog s©f«na, naročito lju&čsnog ovsa, pri čemu &a pritisak, temperatura, itd. priiagadjuju nameravanam koriščenju.

Prilikom koriščenja uredjaja prwxs pronalasku za Ijuščfcnjs ovsa, dobiva 30 na prost način u vieokom prinosu i ea visokim etepsnam prerade pahuljičast proizvod koji je donokle kovrčevija i tarrnijs od pahuljica preradjanih na uobičajoni način.

Prožizoni proizvod ea odgoverejuce hladi provodjanjara vazduha kroz proizvod.

Za kanala koji prazna tretirana ceraali j e iz pufes-a prsra ukspanzlonoj komori moža ae koristiti makoji materijal koji ja otporan na ta^peraturu, pritisak, sadržaj vlagp, itd. koji tu vledaju. Nadjeno ja na je koriščenje zavarane Čaličns cevi naročito počasno, CbziiOm na g lat ki ji karakter očaki velo bi ae da de tesavna cav imati prednosti, fisojufcim, naijono je da ss u zavarenoj cevi ne javlja zsčopljIvanje pri večim iarzinema dok je s tvoren J o buke manje.

Dalje Je nvočakivano nadjeno da se rizik od auvišnog zagrevanja koji izazlva cuviSe tamnu boju i eagoreli miriš može značajno emsnjiti koriščenjem indirektnog predgrevanja, i ovo neočekivano takodje vodi do nižeg sadržaja vlaga u proizvodu. Zbog toga Je postalo moguče da se koristi mnogo vedi pritisak nego ranijo.

Caraolija koje se tretira Ju mogu ee predgrejati na 30-100^qC., poželjno na 6Q-SC⁰Č, a naročito poželjno 6S-72°C. Zbog takvog predtretiranja dobiva ae proizvod koji ne zahteva sušenje. Prilikam zagrevanja Iznad 8Q°C rizik od bojenja ceraalija ae povečava«

Daljo je nadjono da rliik od začapljenja u kanalu za pražnjonje postaja mapji odvsjanjsm finih čestica iz ceraalija koje treba da e tretire Ju sejanjem pre tretiranja, dok bi ae ustvari moglo očaki vati da ča manj! do liči smanjlvati

- 10 ’ riti k otl zočcpljivanja, kieočokivenn je dalja nadjeno da umstenje parloda čntenja isrodju zavrSavenja uvodjenje para i počitka pražnjonjs proizvoda ne ufciča «tatno na stapen aaduvavanjn nvade prltissk značajno spada za vreme perioda čakanja. Pravilan karakter proizvoda ss čuk pcboljfesva.

Odgovorejuda tretiranje ga vr5i sejanajen radi odvajanja onih deliča koji au msnji od D.1 do 0.9 puta od prpsečnog plačnika, poželjno 0.2-0.3 t

puta od ovo>; prečnike.· Posla to{ja 8« taka presejano sirovina uvodi u kondicianar u kajons $© ona podesno indirektno zegreve. Direktno zagrevanje, ne prime provodjsnjam vručeg vazduhs kroz cirovinu dovodi do značajna snižanog stepena naduvovanjo i znotajnog snenjivanje pravilnosti otapena noduvavonje. Počasno ja da ae zagreva na 3Q-1C9°C_e poželjno n.3 B0-80°C na atmosferskem pritisku.

Pritisak koji trai« da se priw&ni u teeri z« tretiranj® bira se zavisno od vre ccrcelij«, koja trebe do sc prerade.

Kao Sto je vač naznačeno gore podesno je da ss cerealije koja se preradjuju pred gre ju, Zbog takvog prediratiranja dobiva ss proizvod koji na rrare da se suž i cctaje dansklo bolje podaatai’. ze naauvavsnjs, dok ge n^požsljni fenr/neni obojsnja i karfccnizacije ne jcvljeju. Vreme trajanja zagrevsnjs ja 3-150, poželjno 25-35 minuta. U komori za tretiranje zrna oereelija ee tretiraju parom na željenom pritisku pes le čuga so zapaža izvestan period ostajanja koji je pracen ananjivanjem pritiska, trada na i stepenem naduvsvanja. Pritiekak js 0,5-3.5 HPa, poželjno 1.5-2.5 MPa, Period čekanja Je 1-30, poželjno 3-13 sekundi. Tako se poatiža da proeenat ncnaduvanlh zrna bude niži (Ako ee daju psima ova nen&duvana zrna osteju nesvarena i vida ee u izmetu). Posle toga so cerealije prazne. Vreme trajanja celog ciklusa je, na primer, 1 minut.

Faze prerode kojiraa se cerealije koje ae tretiraju podvrgavaju mogu ae opisati imajuči za referencu floufiit prikazan na Sl, 1,

U fazi X vrSi ae pradtretiranje u tajam ae cerealije prečiščavaju· U fazi H v*’Si ίϊώ tendicionir^je, u kojem se careallje predgrevaju, dok ee u fazi III uvedi Λόπίδαηο pare dok aa nu dostigne temperatura 200-300%. Kada protekne prihvafeuanu viOius zadrževanja reaktor 30 prazni i tretii-ane ceraaiije se isprazna u ekspenzionu komojM gde ee vrši ekspanzija.

KoriSčini potrat ee može objasniti imajuči za raferancu 51. 2. No ovoj elici 1 je koč koji es puni aa ceraelijema koje trobe da se preraue kroz kanal za dovod 2. Podseno ja da ae ovaj koš obezbedi sa inoikatorom 3 za signaliziranje prazno; stanja i aa inoikatoran 4 za signaliziranja p 11003 stanja i ovom nože pomoči u autu.utskoj kontroli punjenja. Panoču judnog.

iii νΐέβ izlaza 3 kož je spojen

B£ jedniiH iii viže tettira za prodiratiranje 6. U kanalima 5 montiran jo preklele 7< Komore za tretiranje 6 obszUidjano au aa noprikazenim sredstvom za zagrevanje (predgrevanje) oersalija. Indikatorako sredstvo 8 za signaliziranja praznog stanja podesna Je montirano u donjem delu ovih komora za tretirejiijs. Kroz kanal 10, uključujuči i isključni ventil 3. ovs komore za tr&tiranje spojene su za uredjaj za odraravanjo 11, Odmsrcnc doza sa fearžira pomoču uredjaja za odmeravanjs kroz kanal 12 u mali kož 14 koji ja obezbedjen sa indikiitorem 15 ze signaliziranje praznog stanja i ovaj koč pomoču kanala 16, uključujuči i iskljufini ventil 17, spojen je za oufar 13. Pufer 16 obezbedjen j:

sa orudetvom za uvodjsnju pare 15, U pufarti 16 carealije koje treba da se tret i raj u dovodu se na potrebnu temperaturu i pritisak. Gtvaranjem ventila 20 one; tada eduvaju kroz kartel 21 i etižu krez mleznicu 22 u ekspenzionu komoru 23 it.'ju je u Cddašnjam slučaju cbezbaojena sa kunvejerekun trsten 24 i sredstvom za duvanje za duvanje evežeg vazduha 25, Naduvano cerealije sa sprevoda pomoču konvejsrate trake 24 u prostorij u ze lagBrevsnjo koja može biti obezbsdjena sa drugim ponočnim ersdatvima.

Koda radi takev uredjaj preradjuja kukuruz koji obično ima sadržaj vlage oko

15% i guatinu u masi 720 kg/m\ pre prarads istog. Posla prerada sadržaj vlaga

Je oku 13% mas. a gustina u masi 200 kg/m . Kada sa koristi pfienica sadržaj 3 vlaga js obično oko 16%'mas, a gustina u masi 750 kg/m _Λ pre prerode iste.

- 12 3

Poele prerade sadržaj vlage pšenice je 1% mas. 2 gustina u rasi 2ϋΰ kg/m ,

Prirfr x

Kg naaljužčsnog smaričkog ove« koji ima sadržaj vlaga 11.5¾ tež, d-ovsca se na pritisak ΰ.δ ilPa i drži na ovom pritisku 2-3 eekundo i tada se oduve i

odvoji na takczvonnrn labofikeu,	Tako ss dobiva slndsči	i\izultat.
	oir:snkn =·	ljuska '
prinos	30.7 “S mas.	Z C « M t ^13 θ ·
vlago	17.0 š mas.	15.S t mas.
ljuaka	4.4 4 mas.	-
škrob	-	5,5 tmas.
cie;’r»d irej uči a krob	24.3 t mas.	-
boja	neznatno mrke	u:sre no mrka

Ljueks + sit^snki; Sine νίϊε· cd 1C01 zbcg povečanje scrfrihja vlaga. U ovom primeru jsvilo 5 s je več nrženja dok ljužčcrij-i još nije zaoovoijavajute.

Test ja ponovljen uz primenu erugog vrane« 2a držanje pod pri ti* kom.

puta.

ukljuCujuči 22 sekunde predgrevanja ^Λ «ec.

u«c.

GBG.

afekat IjuSdenja ·= f&i

74¾

72¾

Neko t;-«2a biti zadoovoljen aa nižim afaktima ljuččenja i odvajati ljuske od semenki i onda rscikiovati isto, medjutim, ovo čini postupak manjs prostim.

U preseku ljuaka pi-isutna u cementarna poale naduvavanj« imaju veču dužinu od semanki.

Pomoču male maSina za sortiranje ljueka ae mogu sortirati od Banana (podeSevanj « otvori uh zidu 9.5 mm, racipijant u najniže® položaju, držanje msžine za eortirsnje da huda adekvatna napunjene). Tada naataj· pitanje da li ae posls reciklovanja ljuski u pufer ova zaleta JjuSte ovaj drugi put, jer ato na, one če kružiti nanovo i nanovo 1 stapljate ee u cirkulaciji izazivajuči

- 13 značajno srnanjivcnjc proizvodncg kapacitsta. Da se ovo ustanovi izvržen ja siodači test :

Ofcszcsditi 4 kg USA ovaa, sejnti (ria bg odvojl kukuruz), sušiti go saoržaja vlage od 10 do-111 mas , prešerizovati na 8.1 iPa tokom 45 sskuncii i naduvavati, h ifid Iti, odvo j 1t i ljuapesti niatarijal 1 sortirati na labofiksu, dodati inaterijal u ulisdoču eušonu šaržu od 4 ks i ponoviti ciklus 0 puta.

Cvo ja dale cludsč« rezultata i

b£XZ£	' k2	Kg		mas. ··	sabljanja	i mas. zrna mas. V vlagi»
	ljuski	semena	zrna	ljuski	u seneno	u ljusci u ljusci

1	0.5	2.7	0.3	C.5	V	4/1 -n 1 1 «<£.
2	0.75	«_> · 2.	CA £5	1.2	6	15.7
3	n.8	3.0	o.s	1.0	8	1S.8
4	0.7	3.5	O.7	1.0	10	lV.i»
	u·/	r 3	O..u	0.3	ϋ	15.5
fi	0.7	• i <;	0.6	1.4	9	17.2

Zrna au sadržsla uvok na S tu labavog ljuskastog en at eri j a In (0. S-ί .0¾ mas. ) i 10-15 'mašΛ semenki» ?rcs-s tora» procenat zrna s« nije povedaveo, a euprotno bi izgladalu verovatnijt

Hrznos.

Koriščeni U.S.A. ovaa itnoo ja sadržaj ljuski 22.5t, teorijski prinoe preradjanog krmivog ovsa je tako bio, iskljufiujudi razlike u sadržaj u vlage ♦ 77.5¾ kada sadrži 0% nas., ljuski iii 79¾ kada eadrži 2¾ mas. ljuski.

U gornjem testu 4 kg ovsa davalo ja 3.4 kk semena, fito odgovara 85¾. Kada ea uzmsu u obzir povečanje sadržaja vlage i euvifia mnogo ljuski ovo poetaje 781, ito ja vrlo blikso teorijskem prinoeu koji ee može dobiti. Cak i ako eu gubici u prerodi prepostavljeni na 21, ovih 78¾ eu oko 7¾ viže od proaafinog induetrijakofe prinosa. Vidi ee da je prlnoa bolji Jer ave semenke ostanu nstaktnute, 1 nisu razbijane petsljka.

- 14 Same taj o

JG ImmOJliii t-Oč/ siti svacljivOBt akroba.

i ju valjano u	cilju odradjivanjs
flOdUVani'	normalna praredjen
krmivi ovas	knnivl ovas
(USA)	(Fr.)

1G.7 maš.% 12.5 mas.%

Vlaga škrob digurujuči akrob relativna aposobnost varanja ekraba

51.0	mas.%	56.6	mas. %
24.2	mas.%	22.6	mas.%
47.5	mas.%	38.6	mas.%

Tako postajo jasno da. jn sposobnost varanje dobivsnag krraivog ovca vioota u odnosu na normalno preredj<*ni krvavi ovas. Boja i jačina pahuljioo au manji.

Medjutim, na boju ss možs utioeti.

Primer IX

Kukuruz koji ima aaoržaj vlage 13 mas.·; pruagreje ee na temperaturu 73^UC i c-SAOvi otl **G λ 4□ k& l.uivjiOZij ea pufer. . Ovaj kukuruz at dovede na pritisak pere od 1.8 MPs. Posle vramens zadrževanja od 20 eskundi proizvod oa izteci u oiujpanzionu komoru gde ae hladi pomoču obifinog vozduho. Tako se dobiva kukuruz koji in» gustinu ύ mesi 'A

2G'C kg/nrf i dsgradabiinoat &'nilo3aglutaziaezorr. 33.

Primer XXI

Prlmznjoni tu lati uslovi je prikazan nt Sl. 2. Kori “j i gustinu u mooi 753 kg/m¹ kao u Primeru II za prerodu pšenice u uredjaju taj ičoiia pšenica ifvela je sadržaj vlage oko 16 mak..% • Pšenica je punjena u malim partijama, t.j., partijama od 30 do 35 kg.

Posla prerode pšenica poseduje sadržaj vlage 14 mas% i gustinu u masi 3

200 kg/m . Amiloglutazidezna degredabilnoat ekraba bile Je 41.

U drugim tastovima nadjeno je da različite degredabilnoat škroba zavist od primerjanih uslova. Za pšonicu ova varira od 30 do 43«,

- 15 Komparatlvanteat X

U poluinduetrljakom pogonu naduvovoju as kurakao pirinač, francuaki ovas, kučno kultivieano pšenica, USA kukuruz 1 USA proso-kukuruz, zatim ae ljuskaju i melju na finiji materijal od 125 ^um. Analizirani eu dobiveni proizvodi kao i neke uporediva sirovine za kravlje mleko.

Rezultati analizat

pirinač (zrno)	ovas	pšenica	ječam	kukuruz	proso mitra brašno od	dema
lije	rito
vlaga S,5	6.5	11.2	11.4	7.8	6.3	7.5	13.8	11.5
masnoča, be 2.2	6.6	2.3	2.5	4.5	3.3	0.1	1.5	0.5
sirovi čelijski materijal 0.9	0.9	1.0	0.9	0.6	1.4	0.0	0.3	0.0
pepeo 1.3	1.6	1,2	1.4	1.2	1.3	16.4	0.9	0.4
sirovi protein 8.6	13.3	10.4	6.2	7.3	7.7	0.0	7.5	0.0
ppm Fe 150 175	150	130	110	100	15	20	S

akrob koji se

može eegrad. 52	44.5	50.5	47.5	51.5	?·)	51.5	3B.5	4S
škrob 74	61	67.5	65	74	71	77	66	81
vezivenje vode 6,7	5.7	6.4	5.0	5.7	6.4	f)	2.1	7·)
arrdlo-
grera * *·)·) 500	420	300 ·	210	220	360	1000	0	160
cena t kg	-	-	-	-	-	81	66	SO

·) nepouzdana analize zbog obrezovanja grudvi.

*·) u Brabander jedinicama, 50 grama, 400 voda, 30° konstanta, vrednost posle 15 minuta (na vltoj temperaturi vrednosti ea amanJmju).

Iz ovih analitičkih podataka jasno je da postoje samo neznatne razlike izmedju nekoliko ceraalija kade se uporede Jedne ee drugima.

Mporedjenje nekih proizvoda (oni koji imaju nizek sadržaj ljuaki) vodi do eladečeg izvoda u kojem su karakteristike po redu amenjencg značaja t

	bubrenje bubrenje kukuruznog pSeničnog	*nutrolij«r	bro&no ud riže	dems škrob
brafina	hroflna
stepen pristupačnoeti	dobar	dobar	dobar	umeren	dobar
snaga zguSnjevanja	dobro	dobra	vrlo dobro slaba	dobro
sadržaj proteina	dobar	dobar	slab	dobar	slab
sadržaj gvoždja ·)	slab	slab	slab	dobar	slab
boja	dobra	umerena	dobro	dobro	dobra
sadržaj pepela	dobar	dobar	vrlo slab	d-bar	dobar

·) brašna koja eu nabubrana mogu imati povečani sadržaj gvoždja zbog mo log korižčenja aparata za testiranje (obrezovanje rdja).

Primer IV hladna i indirektno predgrejana (23 minuta na 73°C) pšenica koja ima sadrže. vlago 14% prečisti ee i prerodi na raznim pritiacima pare i iaprezni se posle čekanja od 7 sekundi 1 ohladi se.

Zaprerrdnska odredjivanja dala eu sledeče rezultate t

pritisak pare	hladna pSenica	predgrejana pšenica
«Pa	gustina u mesi	vlaga	gustina u masi	vlage
1.2	0.28	14.4	0.23	12.8
1.4	0.24	14.6	0.20	12.6
1.8	0.20	14.9	0.18	12.9
1,8	0.18	15.0	0.16	13.2

Prema torne jasno je da je ekspanzija več predgrejana pšenice ne&to lak&a. Posle prerode. Stavita, predgrejana pšenica ima niži sadržaj vlage tako da se sušenja može izosteviti.

Primer V

Kukufcuz sa sadržajem vlage 14% ee prečisti, predgreje iii ne, tretira ea parom na promenjljivom pritisku, drži na vruče 12 sekundi, prazni ee i hladi. Parad gustine u masi proeena ee i boja i miriš. Dobiveni eu sledeči rezultati» A, Kada ae indirektno predgreva na 68°C za 30 minuta

Pritisak tretiranja	gustina u masi	boja	miriš
HPa
1.5	0.25	svetlo žuta	slabunjav
1.75	0.22	M	pečen
2.0	0.20	N	•
2.25	o.17	0	»
2.5	0.13	m	«
2.75	0.09	tanno žuta	neznatno nagoroo ......miriš
B. Baz indiraktnog prodgrevanJa rezultat je	bio s
1.5	G.29	svetlo žuta	pečen
1.75	0.25	neznatna tamna	neznatno nagoreo
2.0	0.21	temna	nagoroo
2.25	0.18	jako tamna	*

Kada sa primeni faza predgrevanja bilo ja menja obojenja 1 nagorevanja pri tporodivam stepenu ekspanzije.

Primer VI

Prečisti sa kukuruz koji ima sadržaj vlage 14%, predgroje ae na 72°C tokom 26 minuta, tretira se parom pod pritiskam do 2.3 MPa tokom 23 sekundi, prozni sa iz suda pod pritiskom posle promenjljivog vremena čekanja i hladi ae Odreda aa gustina u mesi, procenat neproSirenih zrna, boja i miriš. Dobiveni su sledeči rezultati t

vreme če kanj a sekunde	gustina u masi	t noproSironog	boja	miriš
1	0,135	2.5	svetlo Žuta	neznatno pečen
5	0,200	1.5	R	»
10	0.135	1.0		•
15	0,190	0.7	M
20	0.195	0,4		*

Ako m poamstra period čakanja vidi se da se broj napročironlh zrna smanjuje e ne utiče ee čtetno ni ne boju ni ne miriš.

Primer VII

Ječam ea sadržajem vlaga od 141 prečisti es i predgreva na 63°C tokom 38 mine Posle toga ea zrna dovodu na pritisak od 2.4 MPa pomoču pare u komori za tretiranje tokom 25 sekundi. Posle toga se proizvod izboči lli kroz cev koja ima unutraSnji prečnik 51 nm iii kroz cev koja ima unutraSnji prečnik 7E Odredjivanja guStine u masi tokom 5 ciklusa za obe vrste cevi dalo Je sledeče rezultata u kilogramima na litar.

cev 51 nm ·ο.14³ 0.12⁴ CL11⁸ 0.12° i 0.11⁵ cev 76 rrm 0.19° 0.1Θ² 0.17⁹ 0.13⁵ i 0.13²

Naauprot cčekivartjlma manja ometan prolaz kroz veču cev nije lzazvao veču skspanziju nego baS manju ekspenziju.

Primar VIII

Konstruisan je eud pod pritiskom za svrhe testiranja uz obezbedj ivan je istog aa tri posebna dovoda za paru koji mogu da sa otvaraju i zatvaraju: to jeste na dnu, po sredini bočnog zida, odnosna na gornjem delu bočnog zida. Kukuruz je tretiran sa parom koja ae puita sukcesivno kroz jedan od tri ulaza. Izvršena eu sledeča moranja t para puStana na gustina u mo3i posle prerade, kg/1 dnu sredini vrhu

o.21

0.25

0.35

Naj bolji ekspanzioni reezultat dobiven js sa parom puščenem na dnu, i nije bi zsčepljenja ulaza zs paru na dnu čak i pri Cestam koriščenju.

Primer IX

U dva uzorka netretiranih kakaovih zrna odredjeno Je odbrojavanje bakterije i nadjeno je 2,MKJ,000, odnosno 480,000 bakterija na grem« Odgovarajuče parti kakaovih zrna preradjene eu prema postupku iz pronalaska i uzorkovane au kada su napuatils ekapanslonu komoru. Posle toga je pronadjeno 600, odnosno 300 bakterija na grem. Prema torne, izgleda da se 89.97, odnosno 89.941 bakter uničts tretiranjem prema pronalasku.

- 19 Primer X

Stvaranje buke odredjeno Je posle pražnjenja proizvoda a) bez ikakve cevi za pražnjenja, b) kroz aparenu cev za pražnjenje koja ima zavareni Sav, o) kroz aparenu beSavnu cev za pražnjenje i d) ea zetvorenim pristupnim otvorom za ekapanzionu komoru. JJ slučajevima a, b i c priatupni otvor za ekspanzionu prostorlju ee otvori. Obe cevi imala eu unutrašnji prečnik 102 nm i debljinu zida 5 rrm. Buka ee meri pomoču eietama zam merenje opžteg radia tipa 1933 za anallzu zvuka. Merenja sa vrše i u aredini avake okteve u Čujnom intervalu i aa A-filtrom. Rezultati merenje naneti su grafički na pridodeni dijagrem ISO/TC krivih. Merenja eu vrtane na razdaljini od 2 metre od tačko pražnjenja iz auda pod pritiskom i normalno ne pravac pražnjenje.

Pod ovim uslovima dB(A) vrednosti su bile sledeče i

e) 125 d8(A)

b) 114 dB(A)

c) dS(A)

d) 102 dB(A)

Koriščenje cevi za pražnjenje izaziva drastično smanjenje stvaranje buka u poredjanju sa direktnim pražnjenjem Bešavna cev stvara više buke od cevi koja ima zavareni žov. Slično pražnjenje u posebno izolovanu prostorlju dovodi do drastičnog smanjenje zvočnosti za vreme pražnjenja i kada 3β meri sa iste tačka za merenje.

Primer XI

Raepored je bio sledeči i

BV 95 - Zrno za mledunčad koje uključuje 56.91 airovog kukuruza

BV 36 - Zrno za mladunčad koje uključuje 56.9% kukuruza za mledunčad (prozizvod iz pronalaska)

BV 97 - Zrno za mledunčad koje uključuje 36.9% airovog kukuruza * 20% kukuruza za mledunčad

Farma i Eksperimentalna farme Relgorboach” na Wijde Mormer,

Životinje: 22 praseta od eopetvene krateča ♦ 14 preeeta koji potifiu od Šiit, Heilo Smeš taji Ground pene Seetlon Σ obora za prašiče, 6 preseta po odeljku.

Period testiranja« S nedelje

- 20 Diskusija

Postupak testiranja

Pored Jednog slučaja disraa prva nadalje je prošla bez problema. Nisu sa javljala otstupanja.

Past

Rast prašiča Je bio dobar. Najbolji raat Je postignut ea grupam BV 97 (sirovi kukuruz * kukuruz za mladunčad). Iza ovoga Je bila grupa BV 96

I (kukuruz 20 mladunčad). Grupa na sirovem kukuruzu (kV S5) zaostajale je cionekl u rastu. Dve grupa uključivala jo jadnu životinju koja nija dobro rasle.

Cak 1 ate ss ova živtotinja na uzms u obzir rast u ovoj grupi jo bio osatno manji u poredjsnju sa druga dvs grups. Ako se pratpOBtevi da Je rast grupe BV 95 (sirovi kukuruz) 100, onda

	BV 95
rast 0-2 nedelje	100
2-4 nedeljs	100
4-6 nedelja	100
0-6 nedelja	100

Razlika u rastu izmedju BV 95 i SV 97 i indeksne stope sledeče :

BV 95 SV 37

95.0 (91.4) 126.0 (123.1) 105.1(100.8) 138.7 (131.2) 144.2(137.9) 113.8 (100.6) 119.9(114.9} 124.3 (119.1) značajna. Razlika u rastu unutar grupi

Je najneznatnija za grupu BV 97 i najznačajnija za grupu BV 95.

Potrožnja krmiva

U ovdRi testu potročnja krmiva Je bila vrlo dobra. NajviSa potrošnja nadj sna je za grupu SV 97 (kukuruz ♦ kukuruz za mladunčad) ukupno 44.93kg. Grupa na sirovem kukuruzu (BV 95) imala je najnižu potrofinju. Ako ae pretpostavi de je potroSnja grupe BV 95 (sirovi kukuruz) 100 indeksna stope eu sledeče t

BV 98 BV 95 BV 97 potrošnja krmiva

0-2 nedelje	100	90.9	103.0
2t4 nedelje	100	101.3	108.9
4-8 nedelja	100	105.0	107.4
0-6 nedelja	100	101.2	107.0

- 21 Cena krmiva po jednom kilogramu rasta

Cone krmiva po jednom kilogramu raeta su najniže za grupu BV 97, onda za DV 56, dok grupa SV 95 ima najviču csnu krmiva po jednom kilogramu rasta, čak i ako aa najgori tovljenik izostavi.

Diskusija

Izvršen ja test na eksperimentalnoj farmi na mladunčatii svinja u cilju da ss testira zrno za mladunčad koje uključuje 56.9% sirovog kukuruza,

56.9% kukuruza za mladunčad, i kao treče krniva 36. S% sirovog kukufcuze ⁴ 20% kukuruza za mladunčad, Nije bilo uginuča, mads js u grupi EV 55 bilo jedno prasa koje je sporo napredovalo i hoje je zaista uticalo na rezultat u ovoj grupi. Ako se ovo prase koje slabo raats ne uzme u obzir ipak ja rezultat u ovoj grupi najmanje povoljan od sve tri grupe.

Zaključek

1. Ha eksperimentalnoj farmi vržen je eksperiment na praaičima u cilju upora d j i vanj a krmiva kuja sadrže sirovi kukuruz ea krmivima koja sadrže kukuruz zs mladunčad.

2. Krmiva koja sadrža kukuruz ze mladunčad dala su bolji raat, potrošnju krmiva i konverziju. ‘

3. Cene krmiva za jedan kilogram rasta bile eu takosje nižo za krmiva koja sadrže kukuruz za mladunčad. Tablica prossčnlh rezultata

Broj Životinja	8V 95 12	EV 88 12	SV 07 12
Početns težina	3	3.9	6.8
Rast
0-2 nedelje	5,0 (5.2)	4.75	8.40
2-4 nedelja	5.65 /8.1)	8.15	8,00
4-6 nedelja	6.70 (8.1)	12.55	9.90
0-8 nedelja	18.55 (20,4)	23.45	24.30
PotroSnja krmiva
0-2 nedelje	8.25	7.50	8,50
2-4 nedelja	12,09	12.2S	13.17
4*6 nedelja	21.66	22.75	23.26
0-6 nedelja	42,00	42.50	44,83

- 22 Konverzija krmiva

0-2 nedelje	1.55		1.58	1.33
2-4 nadalje	2.07		1.96	1.65
4-6 nadalje	2.49		1.81	2.35
0-6 nedelja	2.15 (2.06)	1.81	1.65
Uslovi testa
>	EV 95		BV 96	BV 97
kukuruz	56.9		-	36.9
kukuruz za mladunčad	-		56.9 '’	•20.-
odmaSdeno mleko u prahu	12.-	t	42.-	12.-
56¾ soje	13.35		13.05	13.85
srednji nadevi	10,-		10.-	10,-
govedja masnoda	2.5		2.5	2.5
maeno breSno	3»-		<3· *	3.-
dibedox	0.1		0.1	0.1
covicoot	0.1		0.1	0.1
tnBthaDix	0.35		0.35	0.35
sow.JTiir..kern.	1.-		1.-	1,-
baker ni prsmite	0.2		C.2	0.2
	100,-		100.—	100.-
Dibadox “150 ppm diroatridazola
50 ppm csrbfedox-a u krmivu
analiza kukuruza za mlsdunčad
Analizirano»	BV 95	OV 96	BV 97	kukuruz za
vlaga	11.8	11.2	11.4	12.4
maenode	5,6	5.2	5.4	3.7
sirovi protein	17.4-	18.3-	18.4-	9.5
	17.1	18.7	18.7
popso	4.7	4.7	4.9	1.4
sirovi de lijaki materijal	3.2	2.6	2.6	2.0
škrob £BB	43. S	42.5	43.0	62.5

škrob hidrolizovan ee «dloglukozidazotn

Prinar XII

Razllfiita testirana toniva dsvana su dvema grupama od po 12 praaeta, pri Cernu s so krmiva razlikoval« samo po torna Mto Js kradvo A sadržalo 20% vifie nstretiranog kukuruza od krmiva 5« Unesta ovoga kmdvo B sadrtalo Jo 20% kukuruza

- 23 tretirano^ prema pronalasku. Na početku testa prašiči su imeli prosečnu ,masu

9 kg,. Za vrana tasta zapaženi su sledeči rezultati :	prašiči koji trošo krmiva B
	prašiči koji troSe krmivo A
rast 0-2 nedelje		5.00	6.40
rast 2-4 nedelje	• ·	5.85	8.00
rast 4-6 nedelja		8.70	9.90
i'aat 0-6 nedelja		15,55	24.30
krmivo potrošeno za	0-2 nedeljo	8.25	5.50
H	2-4 nedelje	12.0S	13.17
	4-6 nedelja	21.66	23.26
sr	0-6 nedelja	42.00	44.93
konverzija krmiva,	kg krmiva/kg rasta
	Q-2 nedelje	1.65	1.33
	2-4 nedelje	2.07	1.65
	4-6 nedelje	2.49	2.35
	O-δ nedelja	2.15	1.05

Prašiči koji su hranjeni aa krmivom B koje sadrži kukuruz prema pronalasku trošili su 7¾ više od prašiča hranjenih ea krmivom A. Rast prašiča iz grupe B bio je 24¾ bolji od rasta u grupi A i konverzija krmiva kod prašiča iz grupe B bila jo bolja 16¾.

Primer XIII namečkih pasa hranjeno je ea testiranim krmivlma 4 nedelje. Krmivo A eadržalo Ja 56¾ mas. istisnutog kukuruza nasuprot krndcu B koje sadrži 56¾ mas. preradjenog kukuruza napravljenog prema postupku iz pronalaska. Svakog dana nerena je količina čvrstog izmeta, Poželjno je da Je ova količina mala zato Sto če zagadjivanje okoline biti manje. Posle toga krmiva su pncrrenjena. Rezultati su bili sledeči t krmivo A krmivo B dnevna količina izmeta u grarairna 935 633

Kukuruz preradjen prema pronalasku vodio je do manje izmeta nego istienuti kukuruz.

Isti psi hranjeni eu sa anešom istisnutog kukuruza i ea kukuruzom koji js praradjsn prana pronalasku u težinskom odnosu 1«1 tokom 1 nedelje, U ovom periodu vržen Je test izbirljivoeti za hrenu čotiri puta stavljenj an ove zdelo koje sadrže istisnuti kukuruz i kukuruz prer«djen prema pronalasku, isprsd životinja i uklanjanjem gornje aneše. Rezultati izbirljivosti su bili s izbirijivoat za istisnuti kukuruz 0 puta izfcirljivost za kukuruz praredjen prema pronalasku 14 puta noma razliko

Ako im sj Izzvali Slobodan izbor psi 5e obično i

G puta ibrsti kukuruz tretiran pren pronal-sku.

! rimar XiV

C Namečkih pasa hrani ne iii sa krmivoni A iii so krniva.) b. Količina js bila 1 kg po životinji na dan. Krmiva A sadržalo ja 22.5¾ mas. kukuruznih pahuljic« prano pronaloiduj i 22.5¾ pSeničnih pahuljica prara pronalaeku i 55¾ maš.

drugih saaiojaka.

Pahuljica od cerealija napravljene su praradom cersalija prema postupku iz prijave i dalje odvajanjem olabavljenih ljuski prilikom proSlrivanja zrna csrsalija, i tada valjanjem preostalih materijala, Krmivo B.sadržalo Je takodje 55¾ istih drugih sasfcojaka, 22.5'i mas. pšeničnih pahuljica napravljen obrezovanjem pSeničnih pahuljica no valjku za obrezovanje pahuljica i 22.5% mas. kukuruznih pahuljica napravljenih drobljenjem kukuruza, oviaživsnjem leto« na 16% vlage, trutirznjem ea paren» na 95 *C, obrezovanjem pahuljica na vej. j V;.! za obrezovanje pahuljica, sušenjem i hladjsnjan, Svakog dane sakupi jan je i rneren čvrsti izinst pasa. Rezultati su bili:

grami izmeta na dan krmivo A krnico B koje sadrži pahu- koje sadrži uobiljice iz piOnalaska čajena pahuljica

462.9 612.3

Krmivo koje asdrži 45% mas.pahuljica prema pronslaaku vodi do značajno manje izmeta od odgovarajučeg krniva koje sadrži uobičajans pahuljice.

- 25 Priirer

Kukuruz ju proredjsn prema postupku I dopunski ja mlevan. Preradjeni kukuruz kao i napraradjuni kukuruz ronrulisani su u životinjsku hrenu za mlado preaiče, U krsnivu A koriščano ju 56.9¾ sirovog kukufcuze ε u krrnivu 6

55.0% kukuruza prerodjenog prano pronalasku. kod prašiča koji teže 5 do 12 kg rreroni su toefici jsnti varanja za dvo krmiva. Gobi veno je ukupno 50 rezultata. Kada so zameni 55.9¾ mas. kukuruza prema pronalasku u kiniivu' Έ sd 56.5% mas. sirovog kukuruza u krrnivu A dobiva e·« sledeča prosačno povečanje sverljivoeti ukupnog obroka:

suvi mstorijal 4.4¾ sirovi protein 4.0% drugi ugljani hidrati 7,4% sirovi čelijski materijal 11.6% sirova masrtoča 7.4%

Kompjcativan tast II

Uzorak mlsvenog kukuruza prema pronalasku kao i ietisnutog kukuruza frakcionižu se sejanjem, U svakoj frakciji odredi sa stepen degrediPlinasti. U nsfcratirenom kukuruzu kaji Je uzet iz iste partije merena količina škroba koji se možo degradirati bile¹ja 17%.

istisnuti kukuruz kukuruz prema pronalasku

	. mas.% frakcije	% degradiraj učeg mas.%	% degradiraj, škroba
škroba	frakcije
pro to 0.75 nm	37	20	35	42
0.75-0.45 trm	21	31	23	44
C.45-0.30 mm	15	49	16	43
i3pod 0.30 nm	26	53	24	46

Iz ovoga je jasno da gi^bi delovi istianufcog kukuruznog bražna pokazuju sira umarenu degradabilnost, u kukuruznom brašnu prema pronalasku grubi dalovi pokazuju dobra dagradebilneot,

Komepartivni test III

U pogonu u radu ploča za sejanje koja odvaja fine deliča od kukuruza se odvoji iz uredjaja za prečiščevanja tokom nekoliko časova« tako da mora da se preradjuje naaifoniran kukuru2. Broj začepljanja u cevi za pražrjenjs bio je 14 na 1000 ciklusa u poredjanju ee uobičajeno menjim od 1 na 1000 ciklusa.

N A V O D

Prijavilac navodi da je najbolji njemu poznat način za primenu pronalaska u industriji dat u sledečem primeru:

Kukuruz koji ima sadržaj vlage 13 mas·. predgreje se na temperaturu od

70°C i delovi od 40-45 kg kukuruza se odmere u komoru za tretiranje.

Ovaj kukuruz se dovede na pritisak vodene pare od 1.9 MPa. Posle vremena zadržavanja od 20 sekundi proizvod se, otvaranjem ventila na dnu komore za tretiranje, izbaci u ekspanzionu komoru gde se hladi običnim vazduhom.

Tako se dobija kukuruz koji ima gustinu u masi 200 kg/m i degradabilnost aminoglukozidazom 39.

B.V. MEELFABRIEK WEERT V/H GEBRS. VAN DE VENNE Holandija

Zastupaju:

Srda M. Popovič Gordana M. Popovič

Dos: 73839

P-603/82

26. IX 1989.

Claims (3)

1. PATENTNI ZAHTEVI

   1. Postupak za proizvodnju preradenih cerealija, za smanjenje broja bakterija u zrnima kakaoa i za ljuštenje i pečenje semena, podvrgavanjem cerealija uključujučl i pirinač, kakaovih zrna iii semena, kao što je seme soje, u komori za tretiranje, toplotnom tretiranju u prisustvu vode, na povišenom pritisku, i zatim brzim smanjenjem pTitiska i, po potrebi, grubim iii vrlo finim mlevenjem, granulacijom, mrvljenjem i sifoniranjem proizvoda iii obrezovanjem pahuljica, naznačen time , što se navedene cerealije, kakaova zrna iii seme, delovanjem vodene pare koja se uvodi na dnu komore za tretiranje, izlažu temperaturi od 200 do 300°C, pri nadpritisku od 0.5 do 2.5 MPa, u trajanju od

   1 do 30 sekundi, nakon čega se pritisak naglo smanjuje.
2. 2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se pre navedenog tretiranja cerealije podvrgavaju predgrevanju na temperaturi od 70 do 80°C u trajanju od
3. 3 do 120 minuta.