SI7812319A8 - Postopek za pripravo makrolidnih spojin. - Google Patents

Description

Oblast tehnike

Pronalazak se odnosi na postupak za dobijanje proizvoda s elektivne hidrogenizacije jedinjenja serije makrolida izolovanlh iz fermentacione čorbe Streptomyces avermitilis. Dobivena jedinjenja imaju izrazito antiparazitsko dejstvo.

Tehnički problem

Iz fermntacione čorbe soja Streptomyces avermitilis izlovana je serija makrolida. Ova serija jedinjenja označena je terminom C076 i poznato je da ova jedinjenja imaju antiparazitska svojstva.

Postavio se problem za iznalaženjem takvog postupka kojim če se dobiti novi derivati C-076 jedinjenja sa izraženijim antiparazitskim dejstvom i koji če moči da se upotrebe protfv parazita koji inficiraju Ijude i životinje kao i protiv kučnih štetočina i biljnih parazita.

Stanje tehnike

Prema US Patentu 4,410,519 od januara 1982. od istog prijavioca, dobivena je nova klasa jedinjenja nastala gajenjem do tada neopisane vrste mikroorganizama Streptomyces avermitilis. Fermentacijom je nastalo najmanje osam važnih srodnih jedinjenja i opisano je njihovo dobijanje, izolovanje i prečiščevanje. Jedinjenja su identifikovana kao C-076 jedinjenja i sva imaju antiparazitsku aktivnost.

Vršena su ispitivanja u cilju dobijanja novih derivata C-076 jedinjenja koja če imati izraženiju antiparazitsku aktivnost. Tako se u uporednim U.S. prijavama Serijski broj 861,810 i Serijski broj 861,919 opisuje postupak dobijanja derivata C-076 jedinjenja i to specifično derivata koji nisu supstituisani u položaju 13. Opisuje se i upotreba takvih jedinjenja kao aktivnih sastojaka pri tretiranju parazitnih infekcija.

iz U.S. Patenta 3,950,360 poznata su milbemicin jedinjenja sa sličnim dejstvom kao i kod derivata C-076 jedinjenja. Medjutim, struktura milbemicin jedinjenja se razlikuje jer pored ostalog C076 jedinjenja sadrže disaharidnu grupu koje nema u milbemicin jedinjenjima.

Grupa jedinjenja C-076 su makrolidi pri čemu je svaki supstituisan u položaju 13 sa 4(-alfa-L-oleandrozil)-aHa-Loleandroznom grupom. 1-serija C-076 jedinjenja ima još i 22,23dvogubu vezu pored ostalih dvogubih veza. Ispitivanje i dobijanje novih derivata C-076 jedinjenja vršeno je pri reševanju tehničkog problema na jedinjenjima ove serije.

Opis rešen]a tehničkog problema

Postavljen tehnički problem rešen je selektivno redukcijom 22,23-dvogube veze, bez uticaja na preostale veze, i to je predmet ove prijave. Pronalaskom dobiveni derivati C-076 jedinjenja imaju željeni vrlo visoki stepen antihelmintične i

gde je R 4'-(alfa-L-oleandrozil)-alfa-L-oleandroza i to je grupa strukture:

i gde izlomljena linija označava proštu lli dvogubu vezu; R, je hidroksi i prisutna je samo kada pomenuta izlomljena linija označava proštu vezu;

Rg je izo-propil iii aek-butii; i

Rg je metoksi iii hidroksi.

Postaji osam različitih C-076 jedinjenja i ona imaju oznake Ala, A1b, A2a, A2b, B1a, B1b, B2a, na bazi strukture pojedinačnih jedinjenja.

U prethodnoj strukturnoj formuli, pojedinačna C-076 jedinjenja prikazana su niže.

A1a	Dvoguba veza
A1b	Dvogubaveza
A2a	-OH
A2b	-OH
Bfa	Dvogubaveza
B1b	Dvoguba veza
B2a	-OH
B2b	-OH

41319

C-076 jedinjenja m 22,23-nezasičenjlma identMkuju m kao .1· serija. I samo ova jedinjenja radukuju te da ae naprave sadainjl derivati. HI pre IH potle redukcije 22,23-dvogube veza dalje reakcije mogu da ee vrte u kojima ae jedne III obe alfa-Loleandrozne vrste odvajaju, III u kojima se jedna III vlie od pristupačnih hidroksi grupa adiuju.

Tako, jedinjenja iz sadainjeg pronalaska Imaju sledeču etruktumu formulu:

gde je

R.| Izo-propil IH eek-butil;

Rg je metoksi, hidroksi iii nižialkanoiloksi;

Rg je vodonlk; nižlalkanoil; affa-L-oleandrozil; 4'nižialkanoil-alfa-L-oleandrozil; 4'-(alfa-L-oleandrozil)alfa-L-oleandrozil; 4-nižialkanoil-4'-(alfa-Loleandrozll)-alfa-L-oleandrozil.

U sadašnjem pronalasku termin .nižialkanoll. namenjen je da uključi one alkanoil grupe od 2 do 6 ugljenikovih atoma kao Sto su acetil, propionll, butirll, pivaloll i slične.

Poželjna jedinjenja iz sadaSnjeg pronalaska reallzuju se u gornjoj struktumoj formuli kada:

R₁ je Izo-propil Iii eek-butil;

Rg je metoksi iii hidroksi; l

Rg je vodonlk, alfa-L-oleandrozil Hi 4'-(alfa-L-oleandrozil)alfa-L-deandrozll.

Dopunska poželjna jedinjenja realizuju se kada je .nižlalkanoil. grupa Rg acetil u disaharidnim, monosaharidnlm i agllkonskim jedlnjenjlma.

Kao Sto je uočljlvo lako analizom struktura C-076 polaznih materijala, postaji pet nezasičenja u jedlnjenjlma 1-serije. Cilj sadainjeg pronalaska je da redukuje 22,23dvogubu vezu bez utlcanja na preostala četirl nezasičenja iti na druge funkcionalne grupe prisutne u molekulu. Potrebno je da se izabere specifičen katalizator za hidrogenlzadju, jedan koji Če selektivno hidrogenizovati najmanje stemo zasičenu od serije nezasičenja. Poželjan katalizator za takav selektivni hidrogenlzadoni postupak je onaj koji ima formulu:

/(R₄)₃P/₃RhX gde Je R* nlžlalkll, fenil III fenil supstttulsan ntžlmalkllom i X je halogen.

U poželjnom katalizatoru R₄ je fenil i X je hlor, to jeste to je jedinjenje trla (trtfenHfoefin)-fodljum(I)hlorid, koje je takodje poznata kao Wllkinsonov homogeni katalizator.

Reakcija se vrti koriščenjem katalttičke količine katallzatora. Količina katallzatora nije kritična I uepeino aa kotleti od 0.05 do 0.5 mola katallzatora na svaki mol polaznog materijala. Molaml odnoai u intervalu 025 do 0.40 su poželjnl.

Hidrogenizaclja se vrti u atmosferi vodonika koji može biti III na atmosferskem pritisku III na pritisku od oko 4 atmosfere u standardnem laboratorijskem aparatu za hidrogenlzadju. Normalno ae koristi rastvarač za rastvaranje i polaznih materijala i katallzatora. Poželjnl rastvarač! su ugljovodoničnl rastvarači kao Mo au benzd, toluol, petroletar i drugi alkanski ugljovodonid. Reakdja je zavrtena kada se u reakciji utroči izračunata količina vodonika. Ovo če uglavnom zahtevati od oko 1 do 48 časova. Reakcija ae može vrMti na temperaturi od sobne do oko 75®C, medjutim, sobna temperatura je poželjna. Proizvodi hidrogenizadje izoluju se i prečiščavaju tehnikama koje su poznate etručnjadma u ovoj oblasti nauka.

Mogu se vrtiti druge raakdje na C-076 pdaznim materijalima III na hidrogenizadonim proizvodima tako da se prave druga jedinjenja Iz ovog pronalaska. lako je moguče da se obave sve druge reakdje na C-076 polaznom materljalu i da faza hidrogenizadje bude finalna reakdja, poželjno je da se prvo vrti faza hidrogenizadje. Zato Sto je 22,23-dvoguba veza donekle podložna nukieofilnoj supstituciji, reakdoni uslovl za odvajanje šečemih grupa lil za adlovanje hidroksi grupa moraju se pažljivo kontrolisati ako je prisutna 22,23-dvoguba veza. Ako se prvo hidrogenizuje 22,23-dvoguba veza, kasnije odvajanje Sečera i adlovanje su mnogo lakii.

Tako su dopunske reakdje koje se mogu vrtiti za pravljenje jedinjenja Iz ovog pronalaska selektivno odvajanje jedne iii obe alfa-L-oleandrozil vrste iii selektivno adlovanje susceptibilnih hidroksi grupa.

Reakdoni ustavi koji su uglavnom primenljivi za pravljenje i monosaharlda i agllkona uključuju rastvaranje C-076 jedinjenja iii hidrogenizovanog C-076 jedinjenja u vodenom kleelom nenukleofilnom organskem rastvaraču, koji ee meša sa vodom, poželjno dtoksanu, tetrahidrofuranu, dlmetoksietanu, dimetilformamidu, ds-2-metoksietfletru I sličnim, u kojima Je konoentradja vode od 0.1 do 20% zapr. Koncentrovana kiselina dodaje se u vodeni organski rastvarač u opsegu od 0.01 do 10% zapr. Reakdona smeša se uglavnom meša na oko 20-40°C, poželjno na sobnoj temperaturi, u toku od 6 do 24 časa. Donje koncentradje kiseline, od oko 0.01 do 0.1% če pretežno stvarati monosaharid pod gornjim reakdonim ušlovima. Vrte koncentradje kiseline, od oko 1 do 10% če predominantno

41319 proizvoditi aglikon pod gornjim reakdonim uslovima. Proizvodi sa izoluju i smeše sa odvajaju tehnikama kao što su hromatografija na koloni, tenkoslojna preparativna hromatografija i tečna hromatografija na visokom pritisku, i druge poznate tehnike.

Kiseline koje se mogu koristiti u gornjem postupku uključuju mineralne kiseline i organske kiseline kao što su sumpoma, halogenovodonična, fosforna, trifluorosirčetna, trifluorometansulfonska i slične kiseline. Halogenovodonične kiseline su poželjno hlorovodonična iii bromovodonična. Poželjna kiselina u gornjem postupku je sumpoma kiselina.

Dalji postupak za pravljenje monosaharida iii aglikona 0076 jedinjenja iii hidrogenizovanih 0076 jedinjenja koristi različiti rastvarački sistem za monosaharid i aglikon. Postupak za dobivanje monosaharida koristi 1% kiseline po zapremini u izopropanolu na od 2O-4O°C, poželjno na sobnp) temperaturi, od 6 do 24 časa. Za pravljenje aglikona, nadjeno je da je odgovarajuče 1% kiseline, po zapremini, u metanolu pod prethodnim reakdonim uslovima.

Kada se ovaj postupak koristi na polaznom materijalu (jedinjenja sa 22,23-dvogubom vezom) postoji mogučnost nukleofilne adidje na dvogubu vezu. Ako se to desi, hromatografsko prečiščevanje če odvojiti sporedni proizvod u dlju omogučavanja daljih reakdja.

Kiseline navedene gore su odgovarajuče za ovaj postupak, i ponovo je sumpoma kiselina poželjna kiselina.

Gore opisana jedinjenja izoluju se iz reakdone smeše i smeše jedinjenja odvajaju se koriščenjem poznatih tehnika stručnjadma u ovoj oblasti nauke, i odredjeno hromatografskih tehnika opisanih gore.

Adlovana jedinjenja se prave koriščenjem tehnika adlovanja u kojima če reakdoni usiovi varirati, zavisno od reaktivnosti hidroksi grupe koja se adluje. Kada ima više od jedne hidroksi grupe koja treba da se aciluje, koriste se različiti reakdoni usiovi da se minimira obrezovanje smeša.

Koriščeni reagensi za adlovanje su uglavnom halogenid, poželjno hlorid, gornjih nižihalkanoil grupa. To jeste, uglavnom se koristi nižialkanoil halogenidni reagens.

Dalje, reagens za adlovanje može biti u obliku anhidrida iii haloformijata. U slučaju kada se reakdje sprevode sa halogenidnim reagensima, često je podesno da se u reakdonu smešu uključi neko bazno jedinjenje koje je sposobno da reaguje sa i da neutrallše halogenovodonik koji se oslobadja u toku reakdje. Poželjni su takvi terdjarni amini kao što su trietilamin, piridin, dimetilamino-piridin, dlizopropiletilamin i slični. Bazno jedinjenje je potrebno u ekvlmolarnlm količinama u odnosu na brej molova halogenovodonika koji se oslobadja, mada veče količine, pa čak i koriščenje baznog jedinjenja kao rastvarača, nisu štetne.

U slučaju A1 jedinjenja C-076, iii hidrogenizovanih C-076 A1 jedinjenja, postoji samo jedan hidroksi supstituent, 4 hidroksi, koji se može adlovati. Obrezovanje monosaharida iii aglikona još uvek ostavtja samo jednu hidroksi grupu koja se može adlovati, to jeste 4* Hi 13 hidroksi grupa.

U slučaju 4, 4’ i 13 hidroksi grupa C-076 A1 jedinjenja, reagens za adlovanje se rastvara u nekom podesnom rastvaraču, piridin je poželjan, i doda se reagens za adlovanje. Reakdja ae održava na od 0°C do sobne temperature u toku 4 do 24 časa. Proizvod se izoluje koriščenjem poznatih tehnika.

B1 jedinjenja imaju 2 prtstupačne hidroksi grupe: na 4 (4* Iii 13) i 6poloZajima. Medjutim, dve hidroksi grupe imaju stične reaktivnosti. Kada se reakcija sredstava za adlovanje u piridinu vrši na temperaturi oko sobne u toku 4 do 24 časa, izoluje se diadl jedinjenje. Kada se reakcija vrši na oPc izoluje se smeša 4 (4* iii 13) i S monodl jedinjenja. Za izolovanje pojedinačnih jedinjenja, smeša ae stavi na hromatografsku kolonu iti hromatografsku ptoču sa preparativnim slojem od aluminijumoksida iii silika-geia i pojedinačna jedinjenja se lato izoluju. Dalje, mogu se koristiti tehnike kao što je tečna hromatografija pod visokim pritiskom za odvajanje smeša adlovanih jedinjenja.

Tako napravljena adl jedinjenja izoluju se iz reakdone smeše koriščenjem tehnika koje su poznate stručnjadma u ovoj oblasti nauke.

Nova jedinjenja iz ovog pronalaska imaju značajnu parazitiddnu aktivnost kao antihelmintid, ektoparaziticidi, insekticidi i akariddi, za ljudsko i životinjsko zdravijo a primenjuju se i u poljoprivredi.

Bolest iii grupa bolesti koje su uglavnom opisane kao helmintiazis posledica su infekdje životinje padjenta sa parazitnim crvima poznatim kao gliste. Helmintiazis je pretežen i ozbiljan ekonomski problem na takvim domačim životinjama kao što su svinja, ovca, konji, stoka, koze, psi, mačke i živina. Medju helmintima (glistama) grupe črva opisane kao nematode izazivaju široko rasprostranjenu I često ozbiljnu infekdju na raznim vrstama životinja. Najobičniji rodovi nematoda koje inficiraju životinje o kojima se govori gore su Haemonchus, Trichostrongyiu», Ostertagia, Nematodirus, Cooperia, Ascaria, Bunostomum, Oeeophagoatum, Chabertia, Trichurls, Strongylus, Trtchonema, Dictyocaulus, Capiliaria, Hetorakis, Tozocara, Ascaridia, Oxyuri», Ancytostoma, Uncinaria, Tozaaearis I Parascaria. Neki od ovih, kao što su Nematodirus, Cooperia i Oesophagostomum napadaju prvenstveno crevni trakt dok drugi, kao što su Haemonchus i Ostertagia, prevtadavaju u stomaku dok se drugi, kao što je Dictyocaulus naleze u pludma. Neki drugi paraziti mogu biti locirani u drugim tkivima i organima tela kao što su srce i krvni sudovi, potkožno i limfno tkivo i slično. Parazitne infekdje poznate kao helmirrtiaze vode do anemije, slabe uhranjenosti,

41319 slabosti, gubljenja težim, teškog oštečivanja zidova crevnog trakta i drugih tkiva i organa i, ako se ne tretira, može dovesti do smrti inficiranog padjenta. Hidrogenizovana C-076 jedinjenja iz ovog pronalaska imaju neočekivano visoku aktivnost protiv ovih parazita, i pored toga takodje su aktivna protiv Dirofllaria na psima, NematoapiroMee, Syphada, Aepteulurie na glodarima, protiv artropodnih ektoparazita životinja i ptica kao Sto su grinje, krpelji, mušice ovaca, Lucilia sp., insekti koji ujedaju i takve krilne larve koje migriraju kao što su Hypoderma sp. stoke, GastrophHue kod konja i Cuterebra sp. na glodarima.

Sadašnja jedinjenja takodje su korisna protiv parazita koji infidraju ljude. Najobičniji rodovi parazite gastro-intestinalnog trakta ljudi su Ancyioetoma, Neeator, Asearis, StrongyioWes, TrlchineUa, CapHIarte, Trtchuris I Enteroblue. Drugi medicinski važni rodovi parazite koji se nalaze u krvi iii drugim tkhzima i organima van gastrointestinalnog trakte au takvi »vi kao što su Wuehereria, Brugia, Onehocerca i Loa, Drecunsulus i eskstra intestinalne faze intestinainih črva StrongytoMes i TrlchineUa. Jedinjenja su takodje korisna protiv artropodnih parazita ljudi, insekata koji ujedaju i drugih krilnih štetofina koji uznemiravaju čoveka.

Jedinjenja su takodje aktivna protiv kučnih štetočina kao što su Žohar »ni, Blatella sp., moljaca, Tineoia sp., bube tepiha, Attegenus sp., i kučne muhe Mueca domeetlca.

Jedinjenja su takodje korisna protiv insektnih štetočina stokiranih zrna kao što su Tribollum sp., Tenebrio sp., i poijoprivrednih biljaka kao što su paučaste grinje, (Tetranyehus sp.), lisne vaši, (Aeyrthlosiphon sp.); protiv mlgratornih ortopterana kao što su skakavci i nezrele faze insekata koji žive na biljnom tkivu. Jedinjenja su korisna kao nematocid za kontrolu nematoda iz zemljišta i biljnih parazita kao što su Meoidogyne spp. koji mogu biti važni u poljoprivredi.

Ova jedinjenja mogu se davati oralno u jediničnom doznom obliku kao što je kapsula, velika tableta iii tableta, iii kao tečni napitek kada se koriste kao antihelmintici kod sisara. Napitek je normalno rastvor, suspenzija iii disperzija aktivnog sastojka, obično u vodi zajedno sa takvim sredstvom za suspendovanje kao što je bentonit i neko sredstvo za kvašenje iii sličan sastojak. Uglavnom, napiči takodje sadrže sredstvo protiv penušanja. Formulacije napitaka uglavnom sadrže od oko 0.001 do 0.5% tež. aktivnog sastojka. Poželjne formulacije napitaka mogu sadržati od 0.01 do 0.1% tež. Kapsule i velike tablete obuhvataju aktivni sastojak pomešan sa takvom nosečom supstancom kao što je škrob, talk, magnezijum-stearat iii dikaldjum-fosfat.

Kada je poželjno da se C-076 derivati daju u suvom, čvrstom jediničnom doznom obliku, obično se koriste kapsule, velike tablete iii tablete koje sadrže željenu količinu aktivnog jedinjenja. Ovi dozni oblici prave se intimnim i uniformnim mešanjem aktivnog sastojka sa podesnim fino podeljenim razblaživačima, punilima, sredstvima za sitnjenje i/ili vezivnim sredstvima kao što su škrob, laktoza, talk, magnezijum-stearat, vočne gume i slično. Takve jedinične dozne formulacije mogu široko varirati u odnosu na njihovu ukupnu težinu i sadržaj antiparazitnog sredstva zavisno od takvih faktora kao što su tip životinje koja sa tretira, ozbiljnost i tip infekcije i tetina padjenta.

Kada aktivno jedinjenje treba da se daje preko hrane za životinje, ono ee aktivno disperguje u hrani iii se koristi kao gornji preliv Hi u obliku granula koje se tada mogu dodati u fintširanu hranu iti se opdono dodaju odvojeno. Alternativno ee antiparazitna jedinjenja iz našeg pronalaska mogu davati životinjama parenteralno, na primer, intraruminainom, intramuskularnom, Intratrahealnom Hi potkožnom injekdjom i u ovom slučaju aktivni sastojak se rastvori iii disperguje u tečno] nosečoj supetend. Za parenteralno davanje, aktivni materijal sa podesno meša sa prihvatljivim nosačem, poželjno sa nekom vratom bHjnog ulja kao što je kikirikijevo ulje, ulje pamučnog semena i slično. Takodje se koriste drugi parenteralni nosači kao što je neki organski preparat koji koristi soiketal, glicerol format, a i vodene peranterelne fbrmuladje. Aktivno monosaharidno Hi agUkonsko C-076 jedinjenje Hi jedinjenja rastvora se Hi suspenduju u paranteralnoj formuladji za davanje; takve formuladje uglavnom sadrže od 0.005 do 5% tež. aktivnog jedinjenja.

lako antiparazitna sredstva iz ovog pronalaska imaju svoje primarno koriščenje za tretiranje i/ili spračavanje helmintiaze, ona su takodje korisna za spračavanje i tretiranje bolesti izazvanih drugim parazitima, na primer, artropodnim parazitima kao što eu krpelji, vaši, mušice, grinje i drugi insekti koji ujedaju na domadm životinjama i živini. Ona su takodje efikasna za tretiranje parazitnih bolesti koje se javljaju na drugim životinjama ukijučujud čoveka. Optimalna količina koja treba da se koristi zavisiče, naravno, od odredjenog koriščenog jedinjenja, vrsta životinje koja treba da se tretira I tipa I ozbiljnost! parazitne infekdje HI zareze. Uglavnom se postižu dobri rezultati sa našim novim jedinjenjima oralnim davanjem od oko 0.001 do 10 mg. po kg. telesne težine životinje, pri čemu se takva ukupna doza daje odjednom iii u podeljenim dozama u toku kratkog vremenskog perioda kao što je 1-5 dana. Sa poželjnlm jedinjenjem iz pronalaska, postiže se sjajna kontrola takvih parazite na životinjama davanjem od oko 0.025 do 0.5 mg na kg telesne težine u pojedinačnoj dozi. Ponovljena tretiranje daju se prema potrebi za saviadjivanje reinfekdja i zavise od vrste parazita i tehnika koje se koriste. Tehnike za davanje ovih materijala životinjama poznate su stručnjadma u oblasti veterine.

Kada se jedinjenja koja su ovde opisana daju kao komponenta hrane za životinje, iii rastvorena iii suspendovana u pljačoj vodi, obezbedjeni su preparati u kojim je aktivno Jedinjenje iii jedinjenja dispargovano u nekom inertnom nosaču iii razblaživaču. Pod inertnim nosačem podrazumeva se onaj koji neče reagovati sa antiparazitnim sredstvom i onaj koji se može bezbedno davati životinjama. Poželjno je nosač za davanje u hrani onaj, iii može biti, neki sastojak životinjske hrane.

Podesni preparati uključuju premikaš hrane iii dodatke u kojima

41319

Je aktivni sastojak prlautan u relativno velikim količinama I koji su podeanl a direktno davanje kao hrana žlvotirtjam« Ifl a dodavanje u hranu bNo direktno IH poale Intermedljeme faze razblaživanja Ul metanja. Tipični nosači III razblažlvači podeanl a takve preparate uldjučuju, na primer, sušena zrna iz deatilerija, kukuruzno bralno, bralno llmuna, fermantaotone oetatke, mlevene ljuake školjki, pšenični obrok, raetvome melase, bralno kukuruznlh kllpova, mlevena hrena od jestivog pasulja, pogače od soje, amrvljenl krečnjak I slično. Aktivna hidrogenizovane C-076 jedinjenja m Intimno diaperguju kroz nosač takvlm postupcima kao Mo au mlevenje, metanje, eitnjenje III kotrljanje. Preparati koji sadrže od oko 0.005 do 2.0% tež. aktivnog jedinjenja su naročito podeanl kao premikal hrane. Dodad za hranu, koji m dkju direktno životlnjl, sadrže od oko 0.0002 do 0.3% tež aktivnih jedinjenja.

Takvi dodad ae dodaju u žlvotinjaku hranu u količini koja Je potrebna da ae dobije žeijena konoentraoija aktivnog aastojka u flnlMranpj hreni radi tretirapja i kontrole parazita· boieetl. kri» če žeijena konoentraoija aktivnog JedipJepJa vartmti zadano od prethodno epomenutlh taktom kao I od odredjenog C-076 derivata koji se koristi, jedinjenja iz ovog pronalaaka ae obično daju u konoentraoijama Izmedju 0.00001 do 0.002* u hrani u cilju postizanja željenog antiparazitnog rezultata.

Prilikom koriščenja jedinjenja Iz ovog pronalaska, pojedlnačne hidrogenizovane C-076 komponente mogu ee napraviti I koristiti u tom obliku. Alternativno, mogu ae koristiti smeta dve ill vita pojedinačnih hldrogenlzovnaih C-076 komponenata, kao I smeta osnovnih C-076 jedinjenja Ul drugih aktivnih jedinjenja koja nisu u vezi sa C-0761 jedinjenja iz ovog pronalaska.

Prilikom izolovanja C-076 jedinjenja, koja služe kao polazni materijaii za sadašnje postopke, iz tarmentadone čorbe, nadjeno je da se 0076 jedinjenja prave u nejednakim količinama. Odredjeno Jedinjenje a serije biče napravljeno u večoj količini od odgovarajučeg jedinjenja Jo. serije. Težlneki odnos A serije prema odgovarajučoj Jo. seriji je oko 75:25 do 90:1. Razlike izmedju A serije I Jo. serije eu konstantne u evim C-076 jedinjenjlma i sestoje se od eek-butil grupe, odnosno Izopropil grupe u 25-položaju. Naravno da ova razlika ne omete nijednu od sadašnjlh reakcija. Odredjeno, može biti neophodno da se odvoje Jo, komponente od srodnlh A komponenata. Odvajanje ovih bitako srodnlh Jedinjenja ae uglavnom ne praktlkuje pošto je Jo. jedinjenje prisutno samo u vrlo makom težinskom procentu, a strukturna razlika Ima zanemarljiv stokat na reakdone postopke I biološke aktivnosti.

Odredjeno, nadjeno je da se polazni materijaii za jedinjenja iz ovog pronalaska vrlo često prave u odnosu od oko 60% C-076 B1a iii Ala i 20% C-076 B1b ill Alb. Tako je poželjan preparat iz ovog pronalaska onaj koji sadrži oko 60% a komponente 120% ,b. komponente.

Odredjeno, nadjeno je da se polazni materijaii za jedinjenja iz ovog pronalaska prave kao što je opisano u gornjem paragrafu.

C-076 jedinjenja iz ovog pronalaska au takodje koriana za borbu protiv poijoprivrednlh Statočlna koje nanose Meto ueevima dok rasta M prilikom etoklranja. Jedktjettja ee koriste primenom poznatih tehnika kao Mo eu aprajovl, prahovi, emulzije i slično, na rastoče BI atokkane ueeve da sa Izvrši zaMIta od takvlh poijoprivrednlh štetočlna.

Sledeči primeri obezbedjenl eu da ae ovaj pronalazak bolje shvati; oni ni u kom slučaju ne ogranlčavaju pronalazak.

Hklrogenizovanl C-076 derivati napravljeni u sledečim primerima uglavnom ae Izoluju keo amorfne supstance a ne kao kristalne eupetanoe. Tako n analitički karakterišu koriščenjem takvlh tehnika kao ito au maaena apektrometrija, nuklearna magnetna rezonandja 1 slične. Pošto au amorfna, jedinjenja aa ne karakterišu oMrim tačkama topljenja, medjutim, hramatogratake I anafltičke metode označuju da eu jedinjenja čtota.

Primeri

22^3-Dtiridro C-078 A1a

51.0 mg C-076 A1a l 14.4 mg trta (tritanilfosfin) rodljum (I)hiorida spoje se u 3.5 ml benzola I hidrogenlzuju se 20 časova na eobnoj temperaturi pod etmoetarakim pritiskom. Sirova reakciona smeta ee hromatograDta na pleči za preparativno hromatogratako odvajanje dvostruklm eluiranjem ea 10% tetrahidrotorana u hloroformu. Proizvod ae odvoji sa nosača koriščenjem etilacetata koji aa ispari do suva i ostatak sa analizira nuktaarnom magnetnem rezonancijom na 300 MHz i masenom spektrometrijom koji pokazuju da je preparat 22,23dlhldro C-076 A1a.

Primer 2

22^3-Dihidro C-076 B1a

Rastvor 87.3 mg C-076 Sla u 6 ml benzola koji sadrži 25 mg trta (tritanilfosfin) rodljum (I) hlorida hidrogenizuje se 4 časa na eobnoj temperaturi pod vodonikom na pritisku od 1 atmosfere. Preparatfvna hromatograflja na stoju sHIka-gela eluiranjem aa 20% tatrahidrofurana u hloroformu Izoiuje polazni matarijal. Uzorak aa rehldrogenizuje prem« gornjim uslovima 19 časova. Hromatograflja n« preparativnom sloju regenertta 65 mg. 22^3dihldro C-078 Bla taja sa ktantiffloije metanom spektrometrijom i nuktaarnom magnetnem rezonancijom na 300 MHz.

Primer 3

22^3-DihWroC-076B1a

Rastvor 1.007 g C-076 B1a, 314 mg trte (tritanilfosfin) rodljum (I)

41319 hlorida I 33 ml benzola hidrogsnizuje se 21 čas na sobnoj temperaturi pod vodonlkom na pritisku od 1 atmosfere. Rastvarač se odvoji u vakumu i ostatak se rastvori u 1:1 smeši metilenhlorida I etilacetata I filtnije se. Filtrat ae stavi na kolonu od 60 g silika-gela eluiranjem sa smešom 1:1 metilenhlorida i etilacetata uz sakupljanje frakcija od 10 ml. Frakcije 14-65 sa spoje i ispare do suva tako da sa dobiva 1.118 g čvrstog materijala za koji tečna Kromatografija pod visokim pritiskom pokazuje da je 60/40 smeša hldrogenlzovanog proizvoda i polaznog materijala. Smeša aa rehidroganizuja u 55 ml benzola uz dodavanje 310 mg Iris (trtienilfosfln) rodljum (I) hlorida i meša se 21 čas na sobnoj teperaturi pod pritiskom vodonika od 1 atmosfere. Rastvarač se odvoji u vakuumu i ostatak sa hromatograflše na 80 g silika-gela koriščenjem 40:60 smeša etilacetata i metilenhlorida kao eluenta. Sakupe se frakcije od po 10 ml i Ispare se u vakuumu do suva tako da aa dobiva žuto ulje. Ulje se rastvori u benzolu i ItofiHzira tako da ae dobiva svetlo žuti prah koji sa Idenfitikuje kao 22£3<tihldro C-076 B1a masenom spektrometrijom i nuklearnom magnetnem rezonandjom na 300 MHz. Dobiva ee 0.976 g proizvoda.

Primer 4

22,23-Dihldro C-076 Ala Monosaharid

11.2 mg 22,23-dihidro C-076 A1a se rastvori u 1.1 ml 1% sumporne kiseline u izopropanolu l meša se 20 časova na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se razblaži sa hloroformom do zapremlne oko 5.0 ml i ispira se sa zasičenim vodenim rastvorom natrijum-bikarbonata i rastvorom natrijumhlorida. Organski sloj se suši preko natrijum-sulfata i Ispari se do suva u vakuumu tako da se dobiva ulje. Uje se stavi na preparativnu hromatografsku ploču sa silika-gelom i eluira sa 5% tetrahidrofurana u hloroformu. Proizvod se odvoji sa ploče i Iiofilizira iz benzola tako da se dobiva 5.2 mg belog praha koji se identifikuje nuklearnom magnetnom rezonandjom od 300 MHz I masenom spektrometrijom kao 22,23-dlhldro C-076 A1a monosaharid.

Primer 5

22,23-dihidro C-076 Ala agllkon

10.1 mg 22,23-dihidro 0076 A1a se meša 20 časova u 1.1 ml 1% sumporne kiseline u metanolu na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se tretira kao u Primeru 4 tako da se dobiva ulje koje se prečisti preparativnom hromatografijom na sloju silika-gela eluiranjem sa 5% tetrahidrofuranom u hloroformu. Proizvod se odvoji sa hromatografske ploče i Iiofilizira iz benzola tako da daje 4.2 mg belog praha za koji nuklearna magnetna rezonandja na 300 MHz! masena spektrometrija pokazuje da je

22,23-dihidro C-076 A1a agllkon.

Primer 6

22,23-Dihldro 0076 B1a monosaharid

395 mg 22,23-dlhldro C-076 Bla doda se u mešani rastvor 50 ml 1% sumporne kiseline u izopropanolu I rastvor ao maša 14 časova na sobnoj temperaturi. Reakdona smeša aa tretira kao u Primeru 4 tako da aa dobiva 0.404 g pene posle llofiliziranja Iz benzola. Pena sa hromatograflše na 6 ptoča sa preparativnim slojem silika-gela dvoatmkkn eluiranjem sa 4% tetrahidrofurana u hloroformu. Monosaharid sa Rf 015 ae sakupi 1 ispere sa silikagela sa ukupno 650 ml etilacetata. Spojeni filtrati od ispiranja se ispare do suva i ostatak se Iiofilizira Iz benzola tako da daje 02038 g 2223<fihidro C-076 B1a monosaharida za koji tečna Kromatografija pod visokim pritiskom pokazuje da je suštinskl čist.

Primer 7

2223-Dthidro C-076 B1a agtikon

9.7 mg 2223-dihidro 0076 Bla ae meša preko noči u 1 ml 1% sumporne kiaetine u metanolnom («stvoru. Reakciona smeša se tretira kao u Primeru 4 i čvrst materijal ee tretira hromatografijom na preparativnom sloju silika-gela eluiranjem sa 10% tetrahidrofurana u hloroformu. Ulje ae izoluje sa hromatografske ploče i Iiofilizira iz benzola tako da se dobiva

4.7 mg belog praha koji je na osnovu nuklearne magnetne rezonandje na 300 MHz i masene spektrometrije 22,23-dlhldro C-076 B1a aglikon.

Primere

22,23-Dlhklro C-076 B1a agllkon

0.486 g 22,23-dihidro C-076 Bla doda se u mešani rastvor 50 ml. 1% sumporne kiseline u metanolu i reakciona smeša se meša 13 časova na sobnoj temperaturi. Reakdona smeša se razblaži sa 250 ml metilenhlorida i ispere sa sa 50 ml zasičenog vodenog kalijum-bikarbonata I 50 ml. vode. Vodeni sloj ae ispere dva puta sa po 20 ml metilenhlorida i spojene organske faze se suše sa zasičenim slanim rastvorom inatrijum-suHatom i Ispare do suva u vakuumu tako da ee dobiva 0.480 g svetlo žute pene. Pena sa rastvori u 4 ml metilenhlorida i stavi na 4 hromatografske ploče sa preparativnim slojem silika-gela i eluira se 4 puta aa 4% tetrahidrofurana i Kloroforma. Proizvod se izoluje sa sKika-gel ptoča tako da aa dobiva uljasti ostatak koji se Iiofilizira iz benzola tako da daje 255.8 mg bele supetance. Pokazuje se da su u čvrstem materijaiu prisutni tragovf metil oleandrozida. Bala supstanca se tada Iiofilizira ponovo iz benzola i stavi sa pod visoki vakuum u toku 20 časova da se odvoje nečistoče tako da se dobiva 22,23-dlhldro C-076 B1a aglikon.

Primero

4”-O-Acet!l-2223-dihidro C-076 Ala

41319

6.8 mg 22,23-dihidro C-076 A1a rastrori m u 40 kapi anhidrovanog piridina, prehladi aa na 0°C i trati« aa 20 kapi anhidrida airčatna ktaallna. Reakoiona smeta aa pusti da aa zagreje na sobnu temperaturo I mata aa preko noči. Reakoiona ameia aa razbtaži u S ml at« i 6 ml voda i etojevl m odvaja. Vodena faza m Ispere dva puta aa etrom I organski slojev! aa spoje i ponovo laperu 3 puta sa vodom. Baraki aloj sa auti preko magnez(jum-«ulfota i Ispari ee do suva i vakuumu tako da se dobiva ulja. Ulje aa hromatograflše na hromatografskim pločama sa preparativnim alojam silika-gela eluiranjem aa 6% tetrahidrofurana u Kloroformu. Proizvod sa izoluje aa ploča I liofilizira aa iz benzola tako da sa dobiva 6.1 mg 4-O-aoatil22,23-dihldro C-076 A1a Sto ja odredjeno masenom spektrometrijom i nukleamom magnetnem rezonancijom na 300 MHz.

Primer 10

4”-0-Acatti-22^3-dthldro-C-076 BI a i 4,S-O»oetil 22£3dlhldro C-076 BI a

18.6 mg 22,23dihidro C-076 B1a rastvori sa u 63 kapi (oko 1 ml) suvog piridina i tretira sa sa 9 kapi acetanhidrida na 0°C. Reakcija sa mata pod azotom 6 časova na 0°C. Smeta sa tada ohladi sa 5 ml voda i ekstrahuje 3 puta sa po 3 partije od po 3 ml etra. Spojeni etareki ekstrakti sa tada laperu 3 puta sa partijama od 3 ml vode i suše se preko magnezijum-sulfata i ispare do suva u vakuumu. Ulje se hromatografite na hromatografskim pločama sa slojem sllika-gela dvostrukim eluiranjem sa 5% tetrahidrofurana u hloroformu tako da se dobiva 5.8 mg 4''-O-acetil-22,23-dihldro C-076 B1a i 5-8 mg 4,5-di-0-acetil-22_l23-dihidro C-076 Bla posle liofiliziranja iz benzola. Strukture su potvrdjene sa nukleamom magnetnem rezonancijom na 300 MHz i masenom spektrometrijom.

Primer 11

22,23-Dlhldro C-076 B1a g C-076 B1a ee rastvori u 1540 ml toluola i uvede se u mešani autoklav od 4 litra. Ovome ee doda 3.9 g trie (trifenilfosfin) rodijum (i) hlorida (VVilkineonov katalizator). Pritisak hidrogenizacije od 40 psi i temperatura 40°C odriavaju se sa metanjem 4.5 časa. Na kraju ovog perioda tečna hromatografska analiza označava 98% prlnoa dihidro C-076 B1a sa 1.5% tetrahidro C-076 B1a. Toluol se odvojl isparavanjem u vakuumu i tamna ervena gumasta masa rastvori se u etanolu brzinom od 4 ml etanola na gram proizvoda. Dodaja se formamid brzinom od 10 mi na gram proizvoda i rastvor se zagreva na pamom kupatilu na 40-50° uz dodavanje vode brzinom od 2 ml na gram proizvoda. Kada započne kristlaizadja toplota se odvaja i rastvor se pusti da se lagano hladi sa mešanjem preko noči. Supstance se fiitruje i ispere sa smešom 3 dela vode i 1 dela etanola i suši se u vakuumu preko noči. Supstance se rastvore u 150 ml etanola i zagreju na 35-40% na pamom kupatilu. Doda sa lagano 150 mi voda aa metanjem. Kada ja rastvor potpun na 35°C, toplota sa odvaja i rastvor m pusti da ee lagano hladi preko noči. Kristali aa odvoje fUtraeijom I laperu aa 50% vodenim etanolom I suše so u vakuumu preko noči tako da aa dobiva 32.65 g 22^34ihldro C-076 Bla aa t.t. 156-167%.

Redukcija 22^3-dvogube veze kod Jedinjenja Iz serija markolida Izolovanog iz fermentadone čorbe Streptomyoes avermftilis.

Rastvor od 1.007 g polaznog makrolldnog jedinjenja, 314 mg trie (trffenilfosfln) rodijum (I) hlorida i 33 ml benzola, hidrogenizuje aa 21 čas na sobnoj temperaturi pod vodonikom sa pritiskom od 0,96 bara. Raatvarač aa odvojl u vakuumu i ostatak sa rastvori u 1:1 smeti mettienhiorida i etflaoetata i filtrira aa, filtrat aa stavi na kolonu od 60 g etiikageia, eluira sa smešom od 1:1 mettienhiorida i etflaoetata uz eakupljanje 10 ml frakcije. Frakcije 14- 85 se spoje i ispare do suva tako da ee dobije 1.118 g čvrstog materijala, za taji tečna hromatografija pod visokim pritiskom pokazuje da ja 80/40 smeta hidrogenizovanog proizvoda i polaznog materijala. Smeta ee rehidrogenizuje u 55 ml benzola uz dodavanje 310 mg trie (trifenilfosfin) rodijum (I) hlorida I mata se 21 čas na sobnoj temperaturi pod visokim pritiskom vodonika od 0,98 bara. Rastvarač se odvoji u vakuumu i ostatak se hromatografite na 60 g silika-geta koriščenjem 40:60 smete etilacetata i mettienhiorida kao eluata. Sakupe se frakcije od po 10 ml i ispare se u vakuumu do suva tako da sa dobija žuto ulje. Ulje se rastvori u benzolu i liofilizira pri čemu se dobija žuli prah koji se identifikuje kao 22,23-dihidro derivat, pomoču masene spektrometrije i nukleamom magnetnem rezonancijom na 300 MHz. Dobija se 0.976 g proizvoda.

Claims (2)

1. Postupak za dobijanje makrolidnih jedinjenja strukturne formule u kojoj

R, je izo-propil iii sek-butil;

Rg je metoksi, hidroksi iti C₂^ alkanotioksi; i

Rg je vodonik, C^alkanoil, alfa-L-oieandrozil, 4‘-(alfa-LΘ

41319 oleandrozil)-aHa-L-oleandrozll, 4'-C₂^alkanoil-alfa-Loleandrozll,

4-C₂_₃&lkanoil-4-(alfa-l-oleandrozil)-alfa-Loieandrozil;

Iz jedinjenja serije markolida Izolovanih Iz fermentadone čorbe Streptomyces avermttilis deponovanih u američkoj kolekciji ATCC 31,267,31,271131,272, naznačen time, Sto se selektivno hldrogenizuje jedinjenje strukturne formule u kojoj Rp Rg i Rg imaju napred navedena značenje; u rastvaraču ugljovodoničnom kao Sto su benzol iii toluol, na temperaturi od sobne temperature do 50°G, sa vodonikom u prisustvu katalltičke količine jedinjenja formule:

/(R₄)₃P/₃RhX gde R₄ je alkU, fenil, lil sa C_2< alkilom supetltuisan fenil, I X je halogen.

2. Postupak prema zahtevu i, naznačen time, StoR₄>e fenil i X je hlor.

Izdaje i štampa Savezni zavod za patente,Beograd, Uzun Mirkova 1