RS65900B1

RS65900B1 - Pogonski sklop

Info

Publication number: RS65900B1
Application number: RS20240876A
Authority: RS
Inventors: Gabriel Dechant
Original assignee: Schletter Int B V
Priority date: 2018-03-23
Filing date: 2019-03-07
Publication date: 2024-09-30
Also published as: SI3769019T1; HRP20241114T1; US11990860B2; PL3769019T3; CA3090979A1; EP3769019A1; EP3769019B1; WO2019179781A1; LT3769019T; FI3769019T3; DE202019006061U1; PT3769019T; HUE067958T2; DE102018002460A1; DK3769019T3; US20210058025A1; ES2984708T3

Description

Opis

[0001] Ovaj pronalazak odnosi se na pogonski sklop za pokretanje najmanje jedne pogonske jedinice koja može da se pomera oko ose obrtanja ili zaokretanja.

[0002] Takvi pogonski sklopovi obuhvataju pogonski uređaj i pogonsku jedinicu. Pogonski uređaj dovodi se u vezu sa pogonskom jedinicom da bi se obrtni moment preneo na pogonsku jedinicu. Takvi pogonski sklopovi često se nazivaju prenosnici sa malteškim krstom ili „Geneva Drive“.

[0003] Dokument SU1305481 A1 opisuje pogonski sklop sa karakteristikama uvodnog dela patentnog zahteva 1.

[0004] Predmet ovog pronalaska je kako da obezbedi poboljšan pogonski sklop kojim se može dugoročno obezbediti funkcija pogonskog sklopa, na primer uz smanjenu preciznost postavljanja ili uz povećanu količinu prljavštine.

[0005] Ovaj cilj postiže se pogonskim sklopom sa karakteristikama patentnog zahteva 1.

[0006] Dalji načini ostvarivanja navedeni su u zavisnim patentnim zahtevima.

[0007] Pogonski sklop prema ovom pronalasku, za pokretanje najmanje jedne pogonske jedinice koja može da se pomera oko neke ose, obuhvata najmanje jedan pogonski uređaj koji je obrtan oko neke ose obrtanja i obuhvata najmanje jedan pogonski element i najmanje jedan zadržni element. Najmanje jedan pogonski element izveden je pomereno u radijalnom pravcu u odnosu na najmanje jedan zadržni element. Pogonski sklop dalje obuhvata najmanje jednu pogonsku jedinicu, pri čemu ta pogonska jedinica ima najmanje jedan pogonski žleb i najmanje jedan zadržni žleb. Najmanje jedan pogonski element dodeljen je najmanje jednom pogonskom žlebu i ulazi u zahvat sa najmanje jednim pogonskim žlebom radi pokretanja pogonske jedinice. Najmanje jedan zadržni element dodeljen je najmanje jednom zadržnom žlebu i ulazi u zahvat sa najmanje jednim zadržnim žlebom radi držanja pogonske jedinice u podešenom položaju. Najmanje jedan pogonski element ima poprečni presek koji odstupa od kružnog poprečnog preseka i zakrivljen je najmanje delimično i/ili najmanje jedan pogonski žleb širi se u radijalnom pravcu da bi se definisao ulazni otvor za najmanje jedan pogonski element.

[0008] Pogonski uređaj i pogonska jedinica izvedeni su prema ovom pronalasku na takav način da se funkcija pogonskog sklopa može trajno obezbediti. Određenije, sprega radi prenosa obrtnog momenta između najmanje jednog pogonskog žleba i najmanje pogonskog elementa može se osigurati čak i ako se poveća rastojanje između pogonskog uređaja i pogonske jedinice zbog tolerancija proizvodnje, tolerancija ugradnje i/ili elastičnih deformacija pogonskog uređaja i/ili pogonske jedinice. Pored toga, funkcionalnost pogonskog sklopa može se održati i ako se zaprljaju pogonski uređaj i/ili ili pogonska jedinica. Takvo povećanje rastojanja, posebno radijalnog rastojanja između pogonskog uređaja i pogonske jedinice, može dovesti do tangencijalnog pomeranja između pogonskog uređaja i pogonske jedinice, koje može da naruši ili čak spreči zahvatanje najmanje jednog pogonskog elementa u najmanje jedan pogonski žleb. Drugim rečima, ovim pronalaskom može se osigurati „uvlačenje“ ili zahvatanje najmanje jednog pogonskog elementa u najmanje jednom pogonskom žlebu čak i ako dođe do opisanog povećanja radijalnog rastojanja tangencijalnog pomeranja između pogonskog uređaja i pogonske jedinice.

[0009] Zahvatanjem najmanje jednog pogonskog elementa u najmanje jednom pogonskom žlebu, pogonski uređaj i pogonska jedinica spojeni su za prenos obrtnog momenta na takav način da, kada se izvodi obrtno kretanje pogonskog uređaja, može doći do postepenog obrtnog kretanja ili pomeranja podešavanjem pogonske jedinice oko njene ose obrtanja ili ose zaokretanja. Kontinuirano obrtno kretanje pogonskog uređaja oko ose obrtanja može, shodno tome, dovesti do postepenog obrtnog kretanja ili pomeranja podešavanjem pogonske jedinice. Obrtno kretanje ili pomeranje podešavanjem pogonske jedinice uvek se izvodi onda kada je najmanje jedan pogonski element zahvaćen najmanje jednim pogonskim žlebom. Tokom obrtnog kretanja pogonskog uređaja, najmanje jedan pogonski element može da se zahvati u određeni pogonski žleb pogonske jedinice, noseći sa sobom pogonsku jedinicu i nakon toga da izađe iz pogonskog žleba. Između sprezanja pogonskog elementa u pogonski žleb i izlaska iz pogonskog žleba najmanje jedan pogonski element pritiska se na zid pogonskog žleba, pri čemu se obrtni moment ispoljava na pogonsku jedinicu, što dovodi do obrtnog kretanja ili pomeranja podešavanjem pogonske jedinice.

[0010] Najmanje jedan zadržni element uvek je zahvaćen u najmanje jednom zadržnom žlebu pogonske jedinice, kada najmanje jedan pogonski element nije u zahvatu sa najmanje jednim pogonskim žlebom pogonske jedinice. Najmanje jedan zadržni element može da se zahvati najmanje jednim zadržnim žlebom spojem obezbeđenim oblikom. U ovom stanju, pogonska jedinica može da se drži u svom podešenom položaju. Pogonski sklop se stoga nalazi u blokiranom položaju. U blokiranom položaju, sprečeno je okretanje pogonske jedinice oko njene ose obrtanja ili zaokretanja. Zbog obrtnog kretanja pogonskog uređaja sa najmanje jednim zadržnim elementom, najmanje jedan zadržni element se najpre zahvata sa nekim delom u najmanje jednom povezanom zadržnom žlebu pogonske jedinice, pri čemu se ovaj deo kontinuirano povećava zbog obrtnog kretanja pogonskog uređaja. Nakon postizanja unapred određenog ugla obrtanja, zadržni element može da izađe iz najmanje jednog zadržnog žleba. Čim najmanje jedan zadržni element samo delimično uđe u zahvat sa zadržnim žlebom, može se sprečiti okretanje pogonske jedinice oko njene ose obrtanja ili zaokretanja.

[0011] Ako se pogonski uređaj dalje pogoni, zadržni element i pogonski element dalje se obrću, tako da se pogonski element može dovesti u zahvat sa narednim pogonskim žlebom. Na primer, pogonski element može da se zaokrene oko ose obrtanja pogonskog sklopa za 90° do 270° nakon izlaska iz pogonskog žleba, da bi ušao u zahvat sa narednim pogonskim žlebom. Istovremeno, najmanje jedan zadržni element nastavlja da se obrće u zadržnom žlebu i izlazi iz zadržnog žleba kada se ili neposredno nakon što se pogonski element zahvati u sledećem pogonskom žlebu. Najmanje jedan zadržni element na taj način oslobađa pogonsku jedinicu za sledeću fazu podešavanja.

[0012] Najmanje jedan pogonski element ima poprečni presek sa najmanje jednim zakrivljenim segmentom koji dolazi u kontakt sa zidom najmanje jednog pogonskog žleba radi pokretanja najmanje jedne pogonske jedinice. Najmanje jedan pogonski element ima poprečni presek smanjen u radijalnom pravcu u odnosu na osu obrtanja pogonskog uređaja.

[0013] Poprečni presek najmanje jednog pogonskog elementa može da ima najmanje jedno prvo teme i najmanje jedno drugo teme. Rastojanje između prvog temena i drugog temena definiše najveću širinu pogonskog elementa. Poprečni presek najmanje jednog pogonskog elementa može da ima svoju najveću širinu u pravcu poprečnom na radijalni pravac pogonskog uređaja. Alternativno, poprečni presek najmanje jednog pogonskog elementa može da ima najmanje jednu prvu ivicu i najmanje jednu drugu ivicu, čije međusobno rastojanje određuje najveću širinu pogonskog elementa. Ako su obezbeđene dve ivice na poprečnom preseku pogonskog elementa, onda poprečni presek pogonskog elementa ima dva zakrivljena segmenta koji se prostiru između te dve ivice.

[0014] Ako poprečni presek pogonskog elementa ima dva temena, onda je poprečni presek takođe zakrivljen u području temena. Poprečni presek pogonskog elementa može, stoga, da ima više radijusa zakrivljenosti. Radijusi zakrivljenosti u području temena mogu da se razlikuju od radijusa zakrivljenosti segmenta između dva temena.

[0015] Poprečni presek najmanje jednog pogonskog elementa ima najmanje jedno treće teme i najmanje jedno četvrto teme. Rastojanje između trećeg temena i četvrtog temena manje je od rastojanja između prvog temena ili prve ivice i drugog temena ili druge ivice. Treće teme i četvrto teme mogu da budu poravnati u radijalnom pravcu pogonskog uređaja. Rastojanje između prvog temena i drugog temena može se uskladiti sa veličinom pogonskom žleba, da bi se postiglo vođeno kretanje najmanje jednog pogonskog elementa u pogonskom žlebu prilikom pomeranja pogonske jedinice oko njene ose obrtanja ili zaokretanja.

[0016] Rastojanjem između trećeg temena i četvrtog temena, a koje je manje od rastojanja između prvog temena i drugog temena, može se postići da se mogu kompenzovati tangencijalna pomeranja između pogonskog uređaja i pogonske jedinice, koja mogu nastati usled tolerancija, tako da se može osigurati zahvatanje najmanje jednog pogonskog elementa u pripadajućem pogonskom žlebu. Između ostalog, preko rastojanja između trećeg ili četvrtog temena, tj. preko poprečnog preseka pogonskog elementa smanjenog u radijalnom pravcu, može da se definiše veličina radijalnog slobodnog prostora između najmanje jednog zadržnog elementa i najmanje jednog pogonskog elementa, koji može da podrži naizmenično zahvatanje pogonskog elementa i zadržnog elementa u pripadajućim pogonskim žlebovima i zadržnim žlebovima.

[0017] Najmanje jedan pogonski žleb može da se proširi u radijalnom pravcu ka spolja, da bi se definisao ulazni otvor za najmanje jedan pogonski element. Proširenjem pogonskog žleba u radijalnom pravcu ka spolja, može se povećati ulazni otvor pogonskog žleba za prodiranje ili zahvatanje pogonskog elementa. Rastojanje između dve naspramne bočne površine najmanje jednog pogonskog žleba mogu da se povećavaju u radijalnom pravcu ka spolja. Ako je najmanje jedan pogonski žleb usmeren radijalno ka unutra, najmanje jedan pogonski žleb može da se proširi u radijalnom pravcu ka unutra. Ovo posebno važi kada je pogonski uređaj izveden radijalno unutar pogonske jedinice.

[0018] Osa obrtanja pogonskog uređaja može da se prostire kroz najmanje jedan zadržni element ili duž njega. Najmanje jedan zadržni element ima zakrivljenu spoljnu površinu. Zakrivljenost spoljne površine zadržnog elementa odgovara zakrivljenosti najmanje jednog zadržnog žleba, tako da najmanje jedan zadržni element može da prodire u najmanje jedan zadržni žleb i da se obrće u zadržnom žlebu. Kada najmanje jedan zadržni element prodre u najmanje jedan zadržni žleb, može da se spreči okretanje pogonske jedinice oko njene ose obrtanja ili zaokretanja. Najmanje jedan zadržni element može da ima zakrivljenost najmanje u jednom delu, koja odgovara zakrivljenosti najmanje jednog zadržnog žleba. Radijus zakrivljenosti zakrivljenog segmenta zadržnog elementa može da odgovara radijusu zakrivljenosti zida najmanje jednog zadržnog žleba.

[0019] Najmanje jedan pogonski element i najmanje jedan zadržni element mogu da se međusobno spoje preko najmanje jednog spojnog elementa. Spojni element može da se prostire u radijalnom pravcu. Spojni element može da bude izveden, na primer, u obliku diska ili bregaste ploče. Najmanje jedan spojni element može dalje da bude povezan sa najmanje jednim spojnim delom preko kojeg najmanje jedan spojni element može da se poveže sa pogonom. Povezivanje sa pogonom može da se izvede direktno ili posredno preko dodatnih komponenata.

[0020] Najmanje jedan pogonski element i najmanje jedan zadržni element mogu da se prostiru paralelno osi obrtanja pogonskog uređaja. Pogonski žlebovi i zadržni žlebovi mogu da se izvedu tako da odgovaraju obliku ili poprečnom preseku pogonskog elementa i zadržnog elementa. Najmanje jedan pogonski element može da ima ovalni ili elipsasti ili sočivasti poprečni presek.

[0021] U nastavku su opisani primeri načina ostvarivanja ovog pronalaska upućivanjem na priložene slike. Prikazane su:

Fig.1 i 2 aksonometrijski prikazi sistema za praćenje za solarne module prema nekom načinu ostvarivanja;

Fig.3 do 7 različiti prikazi zaokretne jedinice prema prvom načinu ostvarivanja;

Fig.8 raščlanjen prikaz zaokretne jedinice prikazane na Fig.3 do 7;

Fig.9 uvećan prikaz detalja označenog sa IX na Fig.8;

Fig.10 dalji raščlanjen prikaz zaokretne jedinice prikazane na Fig.3 do 9;

Fig.11 uvećan prikaz detalja označenog sa XI na Fig.10;

Fig.12 do 14 različiti prikazi pogonskog luka zaokretne jedinice prikazane na Fig.3 do 11;

Fig.15 do 17 različiti prikazi pogonskog uređaja zaokretne jedinice prikazane na Fig.3 do 11;

Fig.18 do 22 različiti sklopovi zaokretne jedinice prema drugom načinu ostvarivanja ovog pronalaska; Fig.23 raščlanjen prikaz zaokretne jedinice prikazane na Fig.18 do 22;

Fig.24 uvećan prikaz detalja označenog sa XXIV na Fig.23;

Fig.25 dalji raščlanjen prikaz zaokretne jedinice prikazane na Fig.18 do 23;

Fig.26 uvećan prikaz detalja označenog sa XXVI na Fig.25;

Fig.27 do 33 različiti prikazi pogonskog uređaja zaokretne jedinice prikazane na Fig.18 do 26;

Fig.34 do 37 aksonometrijski prikazi zaokretne jedinice prema trećem načinu ostvarivanja ovog pronalaska u stanju u kom je pričvršćena za stub;

Fig.38 do 41 različiti pogledi sa strane na zaokretnu jedinicu prema trećem načinu ostvarivanja ovog pronalaska u stanju u kom je pričvršćena za stub; i

Fig.42 aksonometrijski prikaz pogonskog uređaja prema trećem načinu ostvarivanja ovog pronalaska.

[0022] Fig.1 je aksonometrijski prikaz uređaja za praćenje za solarne module. Uređaj za praćenje generalno je označen sa NV. Uređaj NV za praćenje obuhvata više zaokretnih jedinica 101do 105. Svaka od zaokretnih jedinica 101do 105povezana je sa stubom 12 ankerisanim u tlu U. Zaokretne jedinice 101do 105međusobno su povezane preko pogonskih vratila 14. Pogonska vratila 14 pogone se motor M koji je na Fig.1 postavljen na zaokretnoj jedinici 105. Na ovaj način može da se pogoni nekoliko zaokretnih jedinica 101do 105jednim pogonom. Zaokretne jedinice 101do 105dalje su međusobno povezane preko nosećih šina 16 i 18 za koje se mogu pričvrstiti solarni moduli 20 pomoću pričvrsnih elemenata. Da bi se solarni moduli 20 poravnali prema Suncu, zaokretne jedinice 101do 105pogone se preko pogonskih vratila 14, pri čemu zaokretne jedinice 101do 105mogu da zaokreću za njih pričvršćene solarne module 20.

[0023] Fig.2 je dalji aksonometrijski prikaz uređaja NV za praćenje gde su prikazani solarni moduli 20 i zaokretna jedinica 105postavljena na stubu 12 kao i stubovi 12 daljih zaokretnih jedinica 101do 104. Solarni moduli 20 različitih oblika, veličina, orijentacija kao i solarni moduli 20 različitih vrsta konstrukcije mogu da se pričvrste za uređaj NV za praćenje, kao što je prikazano na Fig.2 putem različito prikazanih solarnih modula 201i 202.

[0024] Fig.3 do 5 prikazuju različite aksonometrijske prikaze zaokretne jedinice 10 prema prvom načinu ostvarivanja. Zaokretna jedinica 10 obuhvata poprečnu gredu 22, pogonski luk 24 pričvršćen za poprečnu gredu 22 i noseći element 26.

[0025] Poprečna greda 22 i noseći element 26 su obrtno povezani jedan za drugog. Osa S zaokretanja prostire se kroz poprečnu gredu 22 i noseći element 26. Osa S zaokretanja prostire se kroz tačku SP zaokretanja koja je u tački spoja između poprečne grede 22 i nosećeg elementa 26.

[0026] Pogonski luk 24 povezan je sa poprečnom gredom 22 preko pričvrsnih sredstava 28 kao što su, na primer, vijci ili zavrtnji. Spojni elementi 30 mogu se prepoznati na krajevima poprečnih greda 22.

Spojnim elementima 30 može se poprečna greda 22 spojiti sa nosećim šinama 16 i 18 prikazanim na Fig. 1.

[0027] Noseći element 26 može se svojim krajem 32 nasuprot osi S zaokretanja povezati sa stubom 12 koji može biti ankerisan u ili na tlu (videti Fig.1). Za kraj 32 nosećeg elementa 26 dalje su pričvršćeni pričvrsni elementi 34 i 36. Preko pričvrsnih elemenata 34 i 36 povezan je pogonski uređaj 38 sa nosećim elementom 26. Pogonski uređaj 38 služi za zaokretanje pogonskog luka 24 u novi zaokrenut položaj i za njegovo držanje u podešenom položaju. Zaokretanje pogonskog luka može da se izvede postepeno. Za ovu svrhu, pogonski uređaj 38 ulazi u zahvat sa pogonskom konturom 40 na pogonskom luku 24.

Pogonska kontura 40 izvedena je spolja na pogonskom luku 24 u radijalnom pravcu. Pogonski uređaj 38 i pogonski luk 24 čine pogonski sklop.

[0028] Fig.6 i 7 prikazuju dva pogleda na zaokretnu jedinicu 10 iz suprotnih smerova posmatranja. Na Fig.6 i 7 prikazane su poprečna greda 22, pogonski luk 24 i noseći element 26. U početnom položaju ili položaju za postavljanje zaokretne jedinice 10, tj. kada poprečna greda 22 nije zaokrenuta oko tačke SP zaokretanja u odnosu na noseći element 26, noseći element 26 prostire se upravno na poprečnu gredu 22. Tačka SP zaokretanja izvedena je u središtu poprečne grede 22. Na krajevima poprečne grede 22 prikazani su spojni elementi 30 koji služe za povezivanje poprečne grede 22 za noseće šine 16 i 18 (videti Fig.1).

[0029] Na kraju 32 nosećeg elementa 26, koji je nasuprot tačke SP zaokretanja, pričvrsni elementi 34 i 36 povezani su sa nosećim elementom 26. Pogonski uređaj 38 obrtno je postavljen na pričvrsnim elementima 34 i 36. Pričvrsni elementi 34 i 36 drže pogonski uređaj 38 na nosećem elementu 26.

Pogonski uređaj 38 zahvaćen je pogonskom konturom 40 na pogonskom luku 24. Pogonska kontura 40 ima dva različita tipa žlebova. Pogonska kontura 40 obuhvata pogonske žlebove 42 i zadržne žlebove 44 koji su postavljani naizmenično u pravcu obima pogonskog luka 24. Kada se pogonski uređaj 38 zahvati u pogonskim žlebovima 42, pomeraju se pogonski luk 24 i s njim povezana poprečna greda 22. Ako se pogonski uređaj 38 zahvati u zadržnim žlebovima 44, pogonski luk 24 i s njim povezana poprečna greda 22 mogu se držati u svom podešenom položaju. Pogonski uređaj 38 takođe može da promeni svoj položaj u zahvatu sa jednim od zadržnih žlebova 44, kako bi mogao da se zahvati sa narednim pogonskim žlebom 42. Stoga se ne prenosi torziono opterećenje na pogonsko vratilo 14. U nastavku ovog opisa detaljnije su opisani pogonska kontura 40 i pogonski uređaj 38.

[0030] Fig.8 je aksonometrijski raščlanjen prikaz zaokretne jedinice 10. Na Fig.8 prikazani su poprečna greda 22, pogonski luk 24, noseći element 26, pogonski uređaj 38 i dva pričvrsna elementa 34 i 36.

[0031] Fig.9 je uvećan prikaz detalja označenog sa IX na Fig.8. Na Fig.9 prikazani su kraj 32 nosećeg elementa 26, dva pričvrsna elementa 34 i 36 i segment pogonskog luka 24.

[0032] Svaki od pričvrsnih elemenata 34 i 36 obuhvata dva dela 46 i 48 za pričvršćivanje. Delovi 46 i 48 za pričvršćivanje prostiru se pod nekim uglom u odnosu na glavno telo pričvrsnih elemenata 34 i 36. Svaki deo 46 i 48 za pričvršćivanje ima otvor 50, 52. Otvori 50, 52 na Fig.9 mogu se videti samo na pričvrsnom elementu 36. Pričvrsni elementi 34 i 36 su ovim delovima 46 i 48 za pričvršćivanje povezani sa nosećim elementom 26.

[0033] Svaki od pričvrsnih elemenata 34 i 36 obuhvata otvor 54 i 56 za uležištenje, u koji može da se smesti pogonski uređaj 38. Za uležištenje pogonskog uređaja 38 u otvore 54 i 56 previđene su ležišne čaure 58 i 60 koje su smeštene u otvorima 54 i 56. Pogonski uređaj 38 obuhvata dva sprežna elementa 62 i 64. Sprežni elementi 62 i 64 izvedeni su u obliku šipke. Sprežni elementi 62 i 64 mogu se uvesti delimično u otvore 54, 56 ili u ležišne čaure 58, 60 smeštene u otvorima 54, 56. Svaki od sprežnih elemenata 62 i 64 obuhvata sprežni deo 66, 68 i ležišni segment 70. Sprežni delovi 66 i 68 predviđeni su sa poprečnim presekom koji je pogodan za vezu sa pogonskim vratilom 14 (videti Fig.1). Između sprežnih elemenata 62 i 64 izveden je pogonski deo 72 pogonskog uređaja 38, u kojem je obezbeđen pogonski element 74. Pogonski element 74 zahvata se u pogonskoj konturi 40 pogonskog luka 24. U pogonskom delu 72 obezbeđen je zadržni element koji nije prikazan na Fig.9. Zadržni element je u nastavku ovog opisa detaljnije opisan.

[0034] Zaokretna jedinica 10 obuhvata element 76 za vođenje koji čini uređaj za vođenje za radijalno vođenje pogonskog luka 24. Na elementu 76 za vođenje može da se osloni pogonski luk 24 u radijalnom pravcu. Element 76 za vođenje na taj način može da spreči da pogonski luk 24 izađe iz zahvata sa pogonskim uređajem 38 u radijalnom pravcu. Element 76 za vođenje smešten je na otstojnom delu ili elementu 78 za uležištenje. Element 78 za uležištenje izveden je na vijku koji se prostire između pričvrsnih elemenata 34 i 36. Pogonski luk 24 prostire se između dva pričvrsna elementa 34 i 36.

Pričvrsni elementi 34 i 36 međusobno su povezani vijcima. Da bi se odredilo i održalo unapred određeno rastojanje između dva pričvrsna elementa 34 i 36, obezbeđeni su otstojni delovi 78 kroz koje se prostiru vijci.

[0035] Fig.10 je aksonometrijski raščlanjen prikaz zaokretne jedinice 10. Na Fig.10 prikazani su poprečna greda 22, pogonski luk 24, noseći element 26, pogonski uređaj 38 i dva pričvrsna elementa 34 i 36.

[0036] Fig.11 prikazuje uvećan prikaz segmenta označenog sa XI na Fig.10. Na Fig.11 prikazani su pogonski uređaj 38, koji je zahvaćen pogonskom konturom 40 pogonskog luka 24, pričvrsni elementi 34 i 36 kao i kraj 32 nosećeg elementa 26.

[0037] Pogonski uređaj 38 obuhvata dva sprežna elementa 62 i 64 koji se prostiru u suprotnim smerovima polazeći od pogonskog dela 72. Pogonski deo 72 je u pravcu ose D obrtanja susedan ležišnim segmentima 70 sprežnih elemenata 62 i 64. U nastavku ležišnih segmenata 70 u pravcu ose D obrtanja postavljeni su sprežni delovi 66 i 68 čiji je poprečni presek predviđen za vezu sa pogonskim vratilom 14. U sastavljenom stanju zaokretne jedinice 10, sprežni elementi 62 i 64 prostiru se kroz otvore 54 i 56 i kroz ležišne čaure 58 i 60 smeštene u otvorima 54 i 56.

[0038] Fig.12 do 14 su različiti prikazi pogonskog luka 24. Pogonski luk 24 sastavljen je od dva delimična luka 80 i 82 koji su povezani sa lučnim osnovnim elementom 84. Delimični lukovi 80 i 82 mogu da se zavare za osnovni element 84, kao što se može videti na osnovu prikazanih zavarenih spojeva 86.

Gledano u poprečnom preseku, pogonski luk 24 ima poprečni presek suštinski T-oblika kroz osnovni element 84. Polazeći od ovog osnovnog elementa 84, delimični lukovi 80, 82 se prostiru u radijalnom pravcu. Svaki od delimičnih lukova 80, 82 obuhvata dva otvora 88 preko kojih se pogonski luk 24 može povezati sa poprečnom gredom 22.

[0039] Pogonska kontura 40 obuhvata pogonske žlebove 42 i zadržne žlebove 44. Pogonski žlebovi 42 i zadržni žlebovi 44 postavljeni su naizmenično u obimnom pravcu pogonskog luka 24. Pogonski žlebovi 42 su radijalni urezi u pogonskom luku 24. Pogonski žlebovi 42 mogu se opisati i kao u obliku proreza. Segmenti pogonskog luka 24 izvedeni između pogonskih žlebova 42 ili ureza izvedeni su sa zadržnim žlebovima 44. Zadržni žlebovi 44 izvedeni su zakrivljeno ili u obliku svoda. Zadržni žlebovi 44 su suštinski polukružnog oblika. Pogonski žlebovi 42 se u radijalnom pravcu prostiru dalje u pogonskom luku 24 od zadržnih žlebova 44.

[0040] Fig.15 je aksonometrijski prikaz pogonskog uređaja 38. Pogonski uređaj 38 može da se okreće oko ose D obrtanja koja odgovara podužnoj osi pogonskog uređaja 38. Pogonski uređaj 38 obuhvata pogonski deo 72 i dva sprežna elementa 62 i 64. Svaki od sprežnih elemenata 62 i 64 ima ležišni segment 70 i jedan sprežni deo 66 i 68. Sprežni delovi 66 i 68 imaju poprečni presek koji je pogodan za vezu sa pogonskim vratilom 14 (videti Fig.1). Ovaj poprečni presek definisan je ravnim površinama 661, 662i 681, 682u oblasti sprežnih delova 66 i 68. Sprežni delovi 66 i 68 mogu da budu smešteni, na primer, u pogonskom vratilu 14 koje ima žleb komplementaran poprečnom preseku sprežnih delova 66 i 68.

Polazeći od pogonskog dela 72, sprežni elementi 62 i 64 prostiru se u suprotnom smeru.

[0041] Pogonski deo 72, pored pogonskog elementa 74, obuhvata dva spojna elementa 90 i 92 koji povezuju sprežne elemente 62 i 64 sa pogonskim elementom 74. Spojni elementi 90 i 92 mogu biti izvedeni jednodelno sa sprežnim elementima 62 i 64. Spojni elementi 90 i 92 izvedeni su u obliku bregaste ploče. Osim toga, pogonski deo 72 obuhvata zadržni element 94. Pogonski element 74 i zadržni element 94 prostiru se između dva spojna elementa 90 i 92. Zadržni element 94 izveden je u obliku polukružnog dela i postavljen je koaksijalno sa sprežnim elementima 62 i 64. Pogonski element 74 je ekscentrično postavljen. Podužna osa M pogonskog elementa 74 prostire se paralelno, ali pomereno u radijalnom pravcu u odnosu na osu D obrtanja pogonskog uređaja 38. Pogonski element 74 može da bude izveden u obliku šipke. Pogonski element 74 smešten je u otvorima 96 u spojnim elementima 90 i 92.

[0042] Fig.16 prikazuje pogled spreda na pogonski uređaj 38. Ležišni segmenti 70 sprežnih elemenata 62 i 64 imaju kružni poprečni presek. Na prelazu između ležišnih segmenata 70 i sprežnih delova 66 i 68 sa njihovim ravnim površinama 661, 662i 681, 682može se videti stepenast segment. Između dva spojna elementa 90 i 92 prostire se pogonski element 74 i zadržni element 94. Pogonski element 74 je ekscentrično postavljen. Pogonski element 74 prostire se pomereno u radijalnom pravcu i paralelno osi D obrtanja. Između pogonskog elementa 74 i zadržnog elementa 94 može se videti prazan prostor 98. Zadržni element 94 ima polukružnu spoljnu konturu, čija se spoljašnja površina prostire na istom radijusu kao spoljašnje obimne površine ležišnih segmenata 70 sprežnih elemenata 62 i 64 oko ose D obrtanja pogonskog uređaja 38, u ovom načinu ostvarivanja.

[0043] Fig.17 prikazuje pogled sa strane na pogonski uređaj 38 u kojem su prikazani sprežni element 64, spojni element 92 i pogonski element 74. Spojni element 92 je izveden u obliku bregaste ploče. U spojnom elementu 92 izveden je otvor 96 u kojem je smešten pogonski element 74.

[0044] Fig.18 do 33, koje su opisane u nastavku, prikazuju zaokretnu jedinicu 10 prema drugom načinu ostvarivanja. Iste pozivne oznake kao u prvom načinu ostvarivanja koriste se za karakteristike ili komponente koje su istog tipa ili istog efekta. Da bi se izbeglo ponavljanje, u nastavku su detaljno opisane razlike između ova dva načina ostvarivanja. Komponente i karakteristike, koje su prethodno detaljno opisane u vezi sa prvim načinom ostvarivanja, neće ponovo biti detaljno opisane. Opis ovih komponenata i karakteristika takođe se primenjuje analogno za drugi način ostvarivanja.

[0045] Fig.18 do 22 su različiti prikazi zaokretne jedinice 10 prema drugom načinu ostvarivanja.

Zaokretna jedinica 10 obuhvata poprečnu gredu 22, pogonski luk 24 pričvršćen za poprečnu gredu 22 i noseći element 26. Pogonski luk 24 je povezan sa poprečnom gredom 22 pričvrsnim sredstvima 28. Na krajevima poprečne grede 22 pričvršćeni su spojni elementi 30 kojima se poprečna greda 22 može spojiti sa nosećim šinama 16 i 18 (Fig.1).

[0046] Noseći element 26 prema drugom načinu ostvarivanja nema poprečni presek C-oblika kao u prvom načinu ostvarivanja, već je pravougaonog poprečnog preseka. Osa S zaokretanja prostire se kroz tačku SP zaokretanja izvedenu u tački spoja između poprečne grede 22 i nosećeg elementa 26.

[0047] Osim toga, na Fig.18 do 22 može se videti da se pogonski uređaj 38 prema drugom načinu ostvarivanja razlikuje od pogonskog uređaja prvog načina ostvarivanja. Pogonski uređaj 38, a posebno razlike u odnosu na pogonski uređaj prema prvom načinu ostvarivanja, biće detaljnije opisane u nastavku ovog opisa.

[0048] Fig.23 je aksonometrijski raščlanjen prikaz zaokretne jedinice 10. Na Fig.23 prikazani su poprečna greda 22, pogonski luk 24, noseći element 26, pogonski uređaj 38 i dva pričvrsna elementa 34 i 36.

[0049] Fig.24 je uvećan prikaz segmenta označenog sa XXIV na Fig.23. Na Fig.24 prikazani su kraj 32 nosećeg elementa 26, dva pričvrsna elementa 34 i 36 i deo pogonskog luka 24.

[0050] Pogonski uređaj 38 obuhvata dva sprežna elementa 62 i 64. Svaki od sprežnih elemenata 62 i 64 ima odgovarajući sprežni deo 66, 68 i ležišni segment 70, pri čemu se na Fig.24 može videti samo ležišni segment 70 na sprežnom elementu 64. Sprežni delovi 66 i 68 imaju ispuste 661, 662, 663, 664i 681, 682, 683, 684koji su istureni u radijalnom pravcu, preko kojih se pogonski uređaj 38 može spojiti sa odgovarajuće izvedenim pogonskim vratilom 14 (videti Fig.1), pri čemu se 663i 664ne mogu videti na Fig.24. Sprežni delovi 66 i 68 povezani su sa ležišnim segmentima 70 preko segmenta 100 u obliku šipke. Između sprežnih elemenata 62 i 64 izveden je pogonski deo 72 pogonskog uređaja 38, u kojem su izvedeni pogonski element 74 i zadržni element 94. Pogonski element 74 i zadržni element 94 naizmenično se zahvataju u pogonsku konturu 40 pogonskog luka 24.

[0051] Fig.25 je dalji aksonometrijski raščlanjen prikaz zaokretne jedinice 10. Na Fig.25 prikazani su poprečna greda 22, pogonski luk 24, noseći element 26, pogonski uređaj 38 i dva pričvrsna elementa 34 i 36.

[0052] Fig.26 je uvećan prikaz segmenta označenog sa XXVI na Fig.25. Na Fig.26 prikazani su pogonski uređaj 38, koji je u zahvatu sa pogonskom konturom 40 pogonskog luka 24, pričvrsni elementi 34 i 36 kao i kraj 32 nosećeg elementa 26.

[0053] Pogonski uređaj 38 ima dva sprežna elementa 62 i 64 koji se prostiru u suprotnim smerovima polazeći od pogonskog dela 72. Ležišni segmenti 70 sprežnih elemenata 62 i 64 graniče se sa pogonskim delom 72 u pravcu ose D obrtanja. Na ležišne segmente 70 u pravcu ose D obrtanja nastavljaju se spojni segmenti 100 koji povezuju ležišne segmente 70 sa sprežnim delovima 66 i 68. Sprežni delovi 66 i 68 obrazuju kraj pogonskog uređaja 38 u aksijalnom pravcu. U sastavljenom stanju zaokretne jedinice 10, sprežni elementi 62 i 64 prostiru se kroz otvore 54 i 56 i kroz ležišne čaure 58 i 60 smeštene u otvorima 54 i 56.

[0054] Fig.27 je aksonometrijski prikaz pogonskog uređaja 38. Pogonski uređaj 38 može da se okreće oko ose D obrtanja koja odgovara podužnoj osi pogonskog uređaja 38. Pogonski uređaj 38 obuhvata pogonski deo 72 i dva sprežna elementa 62 i 64. Svaki od sprežnih elemenata 62 i 64 ima ležišni segment 70 i sprežni deo 66 i 68. Sprežni delovi 66 i 68 povezani su sa ležišnim segmentima 70 preko spojnih segmenata 100. Sprežni delovi 66 i 68 obuhvataju ispuste 661, 662, 663, 664i 681, 682, 683, 684koji su istureni u radijalnom pravcu. Sprežni delovi 66 i 68 preko svojih ispusta 661, 662, 663, 664i 681, 682, 683, 684mogu da budu spojeni sa pogonskim vratilom 14 (videti Fig.1) na način koji prenosi obrtni moment. Sprežni delovi 66 i 68 i deo pogonskog vratila 14 (videti Fig.1) mogu da budu komplementarno izvedeni.

Sprežni delovi 66 i 68 i odgovarajući deo pogonskog vratila 14 mogu da budu komplementarno izvedeni, tako da međusobno ulaze u zahvat. Sprežni delovi 66 i 68 i/ili deo pogonskog vratila 14 mogu da budu izvedeni na takav način da se tolerancije rastojanja, u vezi sa ugradnjom, između susednih zaokretnih jedinica 10, ili stubova 12 postavljenih jedan do drugog, mogu kompenzovati u ograničenoj meri. Na primer, sprežni elementi 66 i 68 i pogonsko vratilo mogu da budu izvedeni na takav način da su međusobno zahvaćeni u pravcu ose zaokretanja da bi omogućili pomeranje jedan u odnosu na drugog kako bi mogli da kompenzuju pomenute tolerancije.

[0055] Pogonski deo 72 obuhvata dva spojna elementa 90 i 92. Spojni elementi 90 i 92 mogu da budu izvedeni jednodelno sa sprežnim elementima 62 i 64 i/ili pogonskim elementom 74 i/ili zadržnim elementom 94. Spojni elementi 90 i 92 izvedeni su u obliku diska.

[0056] Fig.28 prikazuje pogled spreda na pogonski uređaj 38. Između spojnih elemenata 90 i 92 u obliku diska prostiru se pogonski element 74 i zadržni element 94. Spojni element 74 je ekscentrično postavljen. Zadržni element 94 ima polukružnu spoljnu konturu. Pogonski uređaj 38 može da se obrće oko ose D obrtanja. Osa D obrtanja prostire se kroz centar polukružne spoljne konture zadržnog elementa 94. Između pogonskog elementa 74 i zadržnog elementa 94 može se videti prazan prostor 98. Zadržni element 94 ima poprečni presek u obliku kružnog segmenta sa polukružnom spoljnom konturom (u nastavku naziva se „oblik kružnog segmenta“) i smešten je koaksijalno sa sprežnim elementima 62 i 64. Pogonski element 74 je ekscentrično postavljen. Podužna osa M pogonskog elementa 74 prostire se paralelno, ali pomereno u radijalnom pravcu u odnosu na osu D obrtanja pogonskog uređaja 38.

[0057] Sprežni delovi 66 i 68 imaju ispuste 661, 662, 663, 664i 681, 682, 683, 684koji su istureni u radijalnom pravcu i koji mogu da spoje pogonski uređaj 38 sa pogonskim vratilom 14 (videti Fig.1) na način koji prenosi obrtni moment. Ispusti 664i 684nisu prikazani na Fig.28 (videti Fig.27). Sledeće tvrdnje analogno se primenjuju i na ispuste 664i 684koji nisu prikazani na Fig.28. Ispusti 661, 662, 663i 681, 682, 683izvedeni su da kompenzuju ugaone pomeraje između pogonskog uređaja 38 i pogonskog vratila 14. Za ovu svrhu, ispusti 661, 662, 663i 681, 682, 683imaju zakrivljenu radijalnu spoljašnju površinu 102. Spoljašnja površina 102 zakrivljena je u pravcu ose D obrtanja. Zakrivljenost je ilustrovana linijom LS1prikazanoj na Fig.28, koja se prostire paralelno osi D obrtanja. Osim toga, ispusti 661, 662, 663i 681, 682, 683imaju bočne površine 104 koje su zakrivljene i prostiru se u radijalnom pravcu. Bočne površine 104 prostiru se u radijalnom pravcu između spoljašnje površine 102 i donjeg dela 106 odgovarajućeg ispusta 661, 662, 663i 681, 682, 683. Donji deo 106 ispusta 661, 662, 663i 681, 682, 683na Fig.28 obezbeđen je oznakom samo kod ispusta 661i 681radi jasnoće. Bočna površina 104 je zakrivljena u pravcu ose D obrtanja, kao što je naznačeno linijom LS2nacrtanoj na Fig.28 na jednoj od bočnih površina 104. Linija LS2prostire se paralelno osi D obrtanja. Zbog zakrivljenosti radijalnih spoljašnjih površina 102 i zakrivljenih bočnih površina 104 ispusta 661, 662, 663, 664i 681, 682, 683, 684mogu da se kompenzuju ugaoni pomeraji između pogonskog uređaja 38 i pogonskog vratila 14.

[0058] Fig.29 prikazuje pogled sa strane na pogonski uređaj 38, u kojem su prikazani sprežni element 64, njegov sprežni deo 68 i spojni element 92. Spojni element 92 izveden je u obliku diska. Sprežni deo 68 obuhvata ispuste 681, 682, 683, 684koji se prostiru u radijalnom pravcu. Ispusti 681, 682, 683, 684su međusobno postavljeni pomereno za 90°.

[0059] Fig.30 odgovara pogledu spreda na pogonski uređaj 38 prema Fig.28, uz razliku da je uneta linija preseka XXXI-XXXI. Fig.31 prikazuje izgled preseka duž linije preseka XXXI-XXXI na Fig.30. Na Fig.31 prikazani su spojni element 92 u obliku diska, pogonski element 74 i zadržni element 94. Zadržni element 94 izveden je sa poprečnim presekom oblika polukružnog segmenta.

[0060] Pogonski element 74 obuhvata poprečni presek koji odstupa od kružnog poprečnog preseka i zakrivljen je najmanje delimično. Poprečni presek pogonskog elementa 74 smanjen je u radijalnom pravcu u odnosu na osu D obrtanja u poređenju sa kružnim poprečnim presekom. Poprečni presek pogonskog elementa 74 može se naznačiti kao ovalan ili eliptičan. Kao što je naznačeno na Fig.31 i 32, poprečni presek pogonskog elementa 74 ima četiri temena S1, S2, S3i S4. Između temena S1i S2pogonski element 74 ima svoju najveću širinu u pravcu popreko na radijalni pravac. Drugim rečima, rastojanje između temena S1i S2određuje najveću širinu pogonskog elementa 74. Temena S3i S4poravnata su u radijalnom pravcu. Rastojanje između temena S3i S4manje je od rastojanja između temena S1i S2. Zbog manjeg rastojanja između temena S3i S4koja su poravnata u radijalnom pravcu, postaje jasno da je smanjen poprečni presek pogonskog elementa 74 u radijalnom pravcu.

[0061] Zbog smanjenog poprečnog preseka pogonskog elementa 74 u radijalnom pravcu, može se osigurati zahvatanje pogonskog elementa 74 u jedan od pogonskih žlebova 42, tako da se funkcija zaokretne jedinice 10 može trajno zagarantovati. Zbog poprečnog preseka pogonskog elementa 74 smanjenog u radijalnom pravcu, pogonski element 74 može čvrsto da se zahvati u odgovarajući pogonski žleb 42, čak i ako se poveća radijalno rastojanje između pogonskog uređaja 38 i pogonskog luka. Mogu da se kompenzuju posebno fluktuacije tolerancije unutar zaokretne jedinice 10. Ako se zbog fluktuacija tolerancije i/ili elastične deformacije poveća radijalno rastojanje između pogonskog uređaja 38 i pogonskog luka 24, u ovom slučaju sam pogonski element 74 može i dalje da bude sigurno zahvaćen u pogonskoj konturi 40 pogonskog luka 24 zbog ovalnog poprečnog preseka pogonskog elementa 74.

[0062] Osim toga, može se povećati rastojanje između naspramnih bočnih površina pogonskih žlebova 42 (videti na primer Fig.24 i 26) u radijalnom pravcu. Pogonski žlebovi 42 šire se u radijalnom pravcu. Na ovaj način takođe se može obezbediti sigurno „uvlačenje“ ili siguran zahvat pogonskog elementa 74 u jednom od pogonskih žlebova 42 čak i u slučaju povećanog radijalnog rastojanja između pogonskog uređaja 38 i pogonskog luka 24.

[0063] Fig.32 odgovara Fig.31, pri čemu je na Fig.32 uneta linija preseka XXXIII-XXXIII. Fig.33 prikazuje izgled preseka duž linije preseka XXXIII-XXXIII na Fig.32. Pogonski deo 72 obuhvata dva spojna elementa 90 i 92. Spojni elementi 90 i 92, pogonski element 74 i zadržni element 94 mogu da budu jednodelno izrađeni. Pogonski element 74 i zadržni element 94 prostiru se između spojnih elemenata 90 i 92 u obliku diska. Pogonski element 74 izveden je u radijalnom pravcu pomereno u odnosu na zadržni element 94 tako da je obrazovan prazan prostor 98.

[0064] Fig.34 do 42, opisane u nastavku, prikazuju zaokretnu jedinicu 10 prema trećem načinu ostvarivanja. Iste pozivne oznake kao u prva dva načina ostvarivanja koriste se za karakteristike ili komponente koje su istog tipa ili istog efekta. Da bi se izbeglo ponavljanje, razlike između trećeg načina ostvarivanja i prethodnih načina ostvarivanja biće detaljno opisane u nastavku. Komponente i karakteristike, koje su već detaljno opisane u vezi sa prvim i/ili drugim načinom ostvarivanja, neće biti ponovo detaljno opisane. Opis ovih komponenti i karakteristika takođe se primenjuje analogno za treći način ostvarivanja.

[0065] Fig.34 je aksonometrijski prikaz zaokretne jedinice 10 prema trećem načinu ostvarivanja u stanju u kom je pričvršćena za stub 12. Zaokretna jedinica 10 obuhvata poprečnu gredu 22, pogonski luk 24 pričvršćen za nju i dva noseća elementa 261i 262. Pogonski uređaj 38 može se videti na Fig.34 samo kao ilustracija. Zaokretna jedinica 10 povezana je sa stubom 12 preko nosećih elemenata 261i 262. Krajevi 32 nosećih elemenata 261i 262formiraju spojni segment preko kojeg se noseći elementi 261i 262povezuju jedan s drugim i sa stubom 12. Stubovi 12 prema ovom načinu ostvarivanja imaju poprečni presek H-oblika. Noseći elementi 261i 262oslonjeni su na stub 12 preko otstojnih delova koji se ne vide na Fig.34.

[0066] Fig.35 je dalji aksonometrijski prikaz zaokretne jedinice 10 prema trećem načinu ostvarivanja u stanju u kojem je pričvršćen za stub 12. Suštinska razlika u odnosu na prikaz sa Fig.34 može se videti u poprečnom preseku stuba 12. Prema Fig.35 stub je izveden sa poprečnim presekom C-oblika i nema poprečni presek H-oblika kao stub 12 prema Fig.34. Noseći element 262oslonjen je na stub 12 preko otstojnog dela 108. Noseći element 261oslanja se na stub 12. Kao što je pomenuto, na Fig.34 takođe su predviđeni otstojni delovi koji su izvedeni s obe strane na stubu 12 i iste su veličine. Ovi otstojni delovi nisu prikazani na Fig.34.

[0067] Fig.36 je uvećan aksonometrijski prikaz zaokretne jedinice 10, sa sakrivenim nosećim elementom 261. Na Fig.36 jasno se može videti poprečni presek stuba 12 H-oblika. Poprečni presek stuba 12 H-oblika sastoji se od poprečnog kraka 121i dva bočna kraka 122i 123koji su međusobno povezani preko poprečnog kraka 121. S obe strane poprečnog kraka 121je otstojni deo 110. Otstojni delovi 110, noseći element 262kao i noseći element 261koji nije prikazan na Fig.36, povezani su sa stubom 12 preko spojnih elemenata 112 i 114. Za ovu svrhu, poprečni krak 121stuba 12 obuhvata nekoliko otvora 116, koji se mogu videti na Fig.36, kao indikacija, iznad otstojnih delova 110. Otvori 116 su izvedeni u krajnjem delu 124stuba 12, koji služi za povezivanje sa zaokretnom jedinicom 10. Krajnji deo 124formira spojni segment za povezivanje stuba 12 sa nosećim elementima 261i 262.

[0068] Poprečna greda 22 ima poprečni presek U-oblika ili oblika šešira. Za poprečni krak U-oblika pričvršćen je pogonski luk 24. Pogonski luk 24 ima pogonsku konturu 40. Pogonska kontura 40 sastoji se od većeg broja pogonskih žlebova 42 i većeg broja zadržnih žlebova 44, koji su naizmenično izvedeni u obimnom pravcu pogonskog luka 24. Pogonski uređaj 38 je u zahvatu sa pogonskom konturom 40 pogonskog luka 24 preko svog pogonskog dela 72.

[0069] Na Fig.36 može se videti sprežni deo 66 sprežnog elementa 62. Sprežni deo 66 ima žleb 665koji ima šestougaoni poprečni presek. Isto važi i za sprežni deo 68 sprežnog elementa 64, koji međutim nije prikazan na Fig.36 (videti Fig.42). Pogonski luk 24 svojim osnovnim elementom 84 može da se osloni na element 76 za vođenje u radijalnom pravcu. Element 76 za vođenje izveden je u obliku radijalnog graničnika sa kružnim poprečnim presekom.

[0070] Fig.37 prikazuje pogled sa strane na uvećan detalj u kojem je, pored nosećeg elementa 261, sakriven i otstojni deo 110. Na Fig.37 mogu se videti otvori 116 i 118 na poprečnom kraku 121stuba 12. Otvori 116 i 118 su izvedeni u krajnjem delu 124stuba 12, koji služi za povezivanje sa zaokretnom jedinicom 10. Krajni deo 124formira spojni segment za povezivanje sa nosećim elementima 261i 262. Krajnji deo 124stuba 12 povezan je sa krajem 32 (na Fig.37 nije prikazan, videti Fig.34 i 35) nosećih elemenata 261i 262koji obrazuje spojni segment. Radi jasnoće, označena su samo tri otvora 116 ili 118. Otvori 116 i 118 pomereni su u vertikalnom pravcu jedan u odnosu na drugog. U odgovarajući jedan ili nekoliko otvora 116, 118 mogu se umetnuti spojni elementi 112 i 114 prikazani na Fig.36, da bi se obrazovala veza između nosećih elemenata 261(nisu prikazani na Fig.37) i 262, otstojnih delova 110 (nisu prikazani na Fig.37) i stuba 12. Postoji nekoliko otvora 116, 118 koji se mogu izabrati za izvođenje veze između stuba 12 i nosećih elemenata 261(nisu prikazani) i 262. Odgovarajućim izvorom otvora 116, 118, koji se koriste za uspostavljanje veze između nosećih elemenata 261(nisu prikazani na Fig.37) i 262i stuba 12, mogu se kompenzovati pomeraji u horizontalnom pravcu i vertikalnom pravcu. Takvi pomaci posebno se mogu javiti kada se spajaju zaokretna jedinica 10 sa daljom zaokretnom jedinicom (videti Fig.1) ili pogonom ako postoje tolerancije ugradnje i neravnine u terenu ili ako susedni stubovi ili zaokretne jedinice nisu poravnati.

[0071] Na Fig.37 dalje se može videti sprežni deo 66 sprežnog elementa 62. Sprežni deo 66 ima žleb 665koji ima šestougaoni poprečni presek. U žleb 665sprežnog dela 66 može se umetnuti adapter ili, direktno, pogonsko vratilo (videti Fig.1) sa segmentom ili ispustom sa šestougaonim poprečnim presekom i pokrenuti pogonski uređaj 38. Isto važi i za sprežni deo 68 sprežnog elementa 64 koji nije prikazan na Fig.37 (videti Fig.42).

[0072] Fig.38 prikazuje detalj u pogledu sa strane na zaokretnu jedinicu 10 u stanju u kom je pričvršćena za stub 12. Stub 12 obuhvata poprečni presek H-oblika. Pogonski uređaj 38 prostire se između dva noseća elementa 261i 262. Noseći elementi 261i 262obuhvataju odgovarajuće mesto 120 i 122 za uležištenje na koje se postavlja pogonski uređaj 38 preko svojih ležišnih segmenata koji nisu prikazani na Fig.38. Mesta 120 i 122 za uležištenje izvedena su u obliku ležišnih prirubnica koje su povezane sa nosećim elementima 261i 262. Ležišni segmenti (nisu prikazani) pogonskog uređaja 38 delimično ulaze u ležišne prirubnice ili mesta 120 i 122 za uležištenje. Mesta 120 i 122 za uležištenje mogu da imaju klizna ležišta.

[0073] Fig.39 prikazuje uvećan detalj prikaza sa Fig.38. Pogonski uređaj 38 je svojim ležišnim segmentima, koji nisu prikazani na Fig.39, smešten u mesta 120, 122 za uležištenje na nosećim elementima 261i 262. Pogonski luk 24 se takođe prostire između dva noseća elementa 261i 262.

Pogonski luk 24 može preko svog baznog dela 84 da se oslanja na element 76 za vođenje, koji je izveden u obliku radijalnog graničnika sa kružnim poprečnim presekom. Određenije, pogonska kontura 40 pogonskog luka 24 prostire se između dva spojna elementa 90 i 92 pogonskog uređaja 38. Između spojnih elemenata 90 i 92 prostire se takođe pogonski element 74 i zadržni element 94 koji se ne vidi na Fig.39. Zadržni element 94, koji se ne vidi na Fig.39, u stanju pogonskog uređaja 38 prikazanom na Fig. 39 zahvaćen je pogonskom konturom 40, a, određenije, zahvaćen je zadržnim žlebom 44 (videti Fig.37). Na Fig.38 i 39 stub 12 je smešten suštinski centralno između dva noseća elementa 261i 262.

[0074] Fig.40 prikazuje detalj u pogledu sa strane na zaokretnu jedinicu 10 u stanju u kom je pričvršćena za stub 12. Za razliku od Fig.38 i 39, stub 12 ovde ima poprečni presek C-oblika. Noseći element 262je preko otstojnog dela 108 oslonjen na stubu 12, pri čemu se na Fig.40 može videti bočni krak 123stuba 12 C- oblika. Kraj 32 (ne vidi se) nosećeg elementa 261smešten je u C-profilu stuba 12 i, kao i noseći element 262, povezan je sa krajnjim segmentom 124stuba 12.

[0075] Fig.41 prikazuje uvećan detalj prikaza sa Fig.40. Noseći element 262je preko otstojnog dela 108 oslonjen na stubu 12. Noseći element 261, otstojni deo 108 i noseći element 262povezani su međusobno preko spojnih elemenata, koji nisu prikazani na Fig.41, i sa stubom 12.

[0076] Osim toga, na Fig.41 prikazana su mesta 120 i 122 za uležištenje izvedena na nosećim elementima 261i 262, na kojima je smešten pogonski uređaj 38. Pogonska jedinica 38 prostire se između nosećih elemenata 261i 262i prihvaćena je preko svojih ležišnih segmenata (nisu prikazani) u ležišne ispuste 120, 122.

[0077] Fig.42 je aksonometrijski prikaz pogonskog uređaja 38. Pogonski uređaj 38 obuhvata sprežne elemente 62 i 64, između kojih je smešten pogonski deo 72. Spojni elementi 90 i 92 povezuju sprežne elemente 62 i 64 sa pogonskim elementom 74 i zadržnim elementom 94. Pogonski element 74 i zadržni element 94 prostiru se između spojnih elemenata 90 i 92 i razmaknuti su jedan od drugog praznim prostorom 98.

[0078] Svaki od sprežnih elemenata 62 i 64 obuhvata neki ležišni segment 70, kojim se pogonski uređaj 38 može smestiti u mesta 120 i 122 za uležištenje (videti Fig.38 do 41). Radijalno unutar ležišnih segmenata 70 može se videti sprežni deo 66 na sprežnom elementu 62. Sprežni deo 66 obuhvata žleb 665. Žleb 665ima šestougaoni poprečni presek. U sprežni deo 66 može se umetnuti šestougaoni ispust pogonskog vratila 14, adaptera ili pogona, kako bi se pogonski uređaj 38 spojio sa pogonom na način koji prenosi obrtni moment (videti Fig.1 i 2). Sprežni element 64 takođe obuhvata takav sprežni deo 68 sa žlebom, koji međutim nije prikazan na Fig.42.

[0079] U nastavku je opisana funkcija zaokretne jedinice 10. Zaokretna jedinica 10 može da se pogoni preko pogonskog vratila 14 prikazanog na Fig.1 ili nekog pogona. Za ovu svrhu, pogonsko vratilo 14 može da se spoji sa pogonskim uređajem 38 preko jednog od sprežnih elemenata 62 ili 64 na način koji prenosi obrtni moment. Pogonski uređaj 38 smešten je u pričvrsnim elementima 34 i 36 ili u mestima 120 i 122 za uležištenje tako da može da se okreće oko ose D obrtanja (videti Fig.9, 11, 15, 16, 24, 26 do 28, 31, 32 i 42). Osa D obrtanja pogonskog uređaja 38 prostire se suštinski paralelno osi S zaokretanja. Pogonsko vratilo 14 povezano sa pogonskim uređajem 38 može, takođe, da se prostire suštinski paralelno osi S zaokretanja.

[0080] Moment pokretanja koji se prenosi preko nekog od sprežnih elemenata 62 i 64 na pogonski uređaj 38 pokreće pogonski uređaj 38 da se obrće. Pogonski element 74 se, pritom, obrće po kružnoj putanji sa unapred određenim radijalnim rastojanjem oko ose D obrtanja. Pogonski uređaj 38 je preko svog pogonskog elementa 74 spojen sa pogonskim lukom 24 na način koji prenosi obrtni moment, tako da tokom obrtnog kretanja pogonskog uređaja 38 oko ose D obrtanja, pogonski luk 24 može postepeno da se obrće oko ose S zaokretanja. Pogonski element 74 može da se zahvati u jedan od pogonskih žlebova 42 usled obrtnog kretanja pogonskog uređaja 38, ponese sa sobom pogonski luk 24 i da ponovo napusti odgovarajući pogonski žleb 42. Na ovaj način izvodi se faza podešavanja oko ose S zaokretanja i pogonski luk 24 sa poprečnom gredom 22, koja je za njega pričvršćena, pomera se u novi zaokrenut položaj. Između zahvatanja u pogonski žleb 42 i napuštanja pogonskog žleba 42 pogonski element 74 pritiska se na bočnu površinu pogonskog žleba 42. Zbog toga se obrtni moment prenosi na pogonski luk 24, tako da se izvodi faza podešavanja pogonskog luka 24 i poprečne grede 22 oko ose S zaokretanja.

[0081] Pomeranjem pogonskog elementa 74 i pogonskog luka 24, zadržni element 94 pogonskog uređaja 38 ulazi u zahvat sa zadržnim žlebom 44. Zadržni element 94 zahvata se u zadržni žleb 44 koji je susedan pogonskom žlebu 42 kojeg je pogonski element 74 upravo napustio. Zadržni element 94 može da se obrće u odgovarajućem zadržnom žlebu 44. Zadržni element 94 zahvata se prvim delom svog poprečnog preseka u zadržni žleb 44, pri čemu se ovaj deo neprekidno povećava usled obrtnog kretanja pogonskog uređaja 38 sa zadržnim elementom 94. Zahvatanjem zadržnog elementa 94 u zadržni žleb 44 može se sprečiti okretanje ili zaokretanje poprečne grede 22 i pogonskog luka 24 pričvršćenog za nju, oko ose S zaokretanja. Pogonski uređaj 38 i pogonski luk 24 pri tom se nalaze u blokiranom položaju. Ako se pogonski uređaj 38 pogoni dalje u ovom stanju, zadržni element 94 napušta zadržni žleb 44 ponovo i oslobađa pogonski luk 24 za fazu podešavanja koju pokreće pogonski element 74.

[0082] Zadržni element 94 može, kada je zahvaćen zadržnim žlebom 44, da obezbedi relativno obrtanje između pogonskog luka 24, i za njega pričvršćene poprečne grede 22, i odgovarajućeg nosećeg elementa 26, 261, 262u stanju u kojem su pričvršćeni za najmanje jedan stub 12. Čim se zadržni element 94 zahvati i samo (delimično) delom u zadržni žleb 44, sprečava se okretanje pogonskog luka 24 oko ose S zaokretanja, tj. stoga nije potrebno da se poprečni presek zadržnog elementa 94 u potpunosti prihvati u zadržni žleb 44 da bi se sprečilo obrtanje pogonskog luka 24. Zbog naizmeničnog rasporeda pogonskih žlebova 42 i zadržnog žleba 44 mogu se naizmenično izvoditi faza podešavanja pogonskog luka 24 koju pokreće pogonski element 74 ili faza zadržavanja u kojoj se pogonski luk 24 drži u blokiranom položaju preko zadržnog elementa 94. Zadržni element 94 može da spreči neželjno podešavanje zaokretne jedinice 10 oko ose S zaokretanja, a da se time torzioni moment ne prenese na pogonsko vratilo 14 i/ili pogon.

[0083] Međutim, ako pogonski luk 24 i za njega pričvršćena poprečna greda 22 treba dalje da se zaokrenu, pogonski uređaj 38 se dalje pokreće, sve dok se pogonski element 74 ne zahvati u naredni pogonski žleb 42 i ne izvede dalja faza podešavanja. Ako pogonski luk 24 i za njega pričvršćena poprečna greda 22 treba da se blokiraju u podešenom položaju, pogonski uređaj 38 zaustavlja se u blokiranom položaju. U ovom položaju je zadržni element 94 najmanje delom u zahvatu sa zadržnim žlebom 44.

[0084] Spojni elementi 90 i 92 obrazuju vođicu za pogonski luk 24 u pravcu ose D obrtanja ili ose S zaokretanja, koje se prostiru međusobno paralelno. Za ovu svrhu, spojni elementi 90 i 92 zatvaraju pogonski luk 24 između njih. Zahvaljujući spojnim elementima 90 i 92, pogonski luk 24 ne može da izbegne pogonski element 74 kao i zadržni element 94 u aksijalnom pravcu. Pogonski luk 24 se, stoga, drži u zahvatu sa pogonskim elementom 74 i zadržnim elementom 94 pomoću spojnih elemenata 90 i 92. Zbog funkcije vođenja koju obezbeđuju spojni elementi 90 i 92, konstrukcija zaokretne jedinice 10 može da bude značajno pojednostavljena.

[0085] Zaokretna jedinica 10 može, takođe, značajno da pojednostavi ugradnju uređaja NV za praćenje. Zaokretna jedinica 10 može se prethodno sastaviti. Prethodno sklopljena zaokretna jedinica 10 može onda da se poveže kao nezavisna jedinica sa stubovima 12 koji su prethodno ankerisani u tlu. Stubovi 12 povezuju se sa krajem 32 odgovarajućeg nosećeg elementa 26, 261, 262. Ovime je završeno postavljanje zaokretne jedinice 10 na stubu 12. Ako je potrebno obezbediti nekoliko zaokretnih jedinica 10 (videti Fig. 1), ove zaokretne jedinice 10 međusobno se poravnjavaju u odnosu na osu S zaokretanja i međusobno se povezuju preko pogonskih vratila 14 i elemenata okvira ili nosećih šina 16 i 18. Svaki sprežni element 62 i 64 pogonskog uređaja 38 može biti povezan sa daljom zaokretnom jedinicom 10 ili pogonom odnosno motorom preko pogonskog vratila 14. Krajevi pogonskih vratila 14 ili odgovarajućih adaptera i/ili sprežnih elemenata pogonskog uređaja 38 projektovani su tako da se greške u poravnanju između pogonskog uređaja 38 i pogonskog vratila 14 mogu kompenzovati kao i tolerancije rastojanja između pogonskog uređaja 38 u pravcu ose S zaokretanja.

Patentni zahtevi

Claims

1. Pogonski sklop (38, 24), sa:

najmanje jednim pogonskim uređajem (38) koji je obrtan oko ose (D) obrtanja i obuhvata najmanje jedan pogonski element (74) i najmanje jedan zadržni element (94), pri čemu je najmanje jedan pogonski element (74) izveden pomereno u radijalnom pravcu u odnosu na najmanje jedan zadržni element (94), i

najmanje jednom pogonskom jedinicom (24) koja može da se obrće ili zaokreće oko ose (S), pri čemu pogonska jedinica (24) obuhvata najmanje jedan pogonski žleb (42) i najmanje jedan zadržni žleb (44),

pri čemu je najmanje jedan pogonski element (74) dodeljen najmanje jednom pogonskom žlebu (42) i ulazi u zahvat sa najmanje jednim pogonskim žlebom (42) radi pokretanja pogonske jedinice (24), i

pri čemu je najmanje jedan zadržni element (94) dodeljen najmanje jednom zadržnom žlebu (44) i ulazi u zahvat sa najmanje jednim zadržnim žlebom (44) radi držanja pogonske jedinice (24) u podešenom položaju,

pri čemu najmanje jedan pogonski element (74) ima poprečni presek koji odstupa od kružnog poprečnog preseka i zakrivljen je najmanje delimično, pri čemu najmanje jedan pogonski element (74), u odnosu na osu (D) obrtanja, ima smanjeni poprečni presek u radijalnom pravcu u poređenju sa kružnim poprečnim presekom,

pri čemu poprečni presek najmanje jednog pogonskog elementa (74) ima najmanje jedno prvo teme (Si) i najmanje jedno drugo teme (S2), čije međusobno rastojanje određuje najveću širinu pogonskog elementa (74), ili pri čemu poprečni presek najmanje jednog pogonskog elementa (74) ima najmanje jednu prvu ivicu i najmanje jednu drugu ivicu, čije međusobno rastojanje određuje najveću širinu pogonskog elementa (74),

naznačen time, što

poprečni presek najmanje jednog pogonskog elementa (74) ima najmanje jedno treće teme (S3) i četvrto teme (S4), čije je međusobno rastojanje manje od rastojanja između prvog temena (S1) ili prve ivice i drugog temena (S2) ili druge ivice.

2. Pogonski sklop (38, 24) prema zahtevu 1,

pri čemu se najmanje jedan pogonski žleb (42) širi u radijalnom pravcu ka spolja ili ka unutra da bi se definisao ulazni otvor za najmanje jedan pogonski element (74).

3. Pogonski sklop (38, 24) prema bilo kom od prethodnih zahteva,

pri čemu se osa (D) obrtanja pogonskog uređaja (38) prostire kroz najmanje jedan zadržni element (94) ili duž njega.

4. Pogonski sklop (38, 24) prema bilo kom od prethodnih zahteva,

pri čemu najmanje jedan zadržni element (94) ima zakrivljenost najmanje u jednom delu, koja odgovara zakrivljenosti najmanje jednog zadržnog žleba (94).

5. Pogonski sklop (38, 24) prema bilo kom od prethodnih zahteva,

pri čemu su najmanje jedan pogonski element (74) i najmanje jedan zadržni element (94) međusobno spojeni preko najmanje jednog spojnog elementa (90, 92).

6. Pogonski sklop (38, 24) prema bilo kom od prethodnih zahteva,

pri čemu se najmanje jedan pogonski element (74) i najmanje jedan zadržni element (94) prostiru suštinski paralelno osi (D) obrtanja pogonskog uređaja (38).

7. Pogonski sklop (38, 24) prema bilo kom od prethodnih zahteva,

pri čemu najmanje jedan pogonski element (74) ima ovalni ili elipsasti ili sočivasti poprečni presek.