RS65693B1 - Sistem zaštite od požara za strukturne elemente - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na obloge za strukturne elemente koje obezbeđuju pasivnu zaštitu od požara. Ovaj pronalazak se posebno odnosi na obezbeđivanje intumescentnih odlivaka za oblaganje strukturnih elemenata. Ovaj pronalazak se dalje odnosi na postupke za proizvodnju intumescentnih odlivaka za strukturne elemente i na postupke za ugradnju takvih odlivaka.

OSNOV PRONALASKA

[0002] Veliki broj različitih strukturnih elemenata se koristi u projektovanju i izgradnji zgrada i drugih objekata, kao što su mostovi. Takvi strukturni elementi uključuju stubove, grede, zatezne šipke i kompresione podupirače, između ostalog. Svi ovi strukturni elementi su pod opterećenjem, koje može biti kompresivno, zatezno ili kombinacija oba. U mnogim situacijama strukturni element će biti napravljen od odgovarajućeg metala kao što je čelik koji može da izdrži takva opterećenja.

[0003] Na primer, zatezne šipke se koriste u mnogim konstrukcijama i zgradama da podupru težinu dela konstrukcije i/ili da obezbede učvršćivanje. Zatezne šipke mogu da se koriste, na primer u izgradnji mostova, za podupiranje krovova i nadstrešnica, i u velikim zgradama kao što su tržni centri, kancelarije, stambeni blokovi i univerzitetske zgrade. Strukturne zatezne šipke se mogu koristiti za podupiranje uzdignutih prolaza, za obezbeđivanje učvršćivanja velikih zastakljenih fasada i za obezbeđivanje učvršćivanja krovova.

[0004] Zatezne šipke su uglavnom napravljene od ugljeničnog čelika ili nerđajućeg čelika. Upotreba nerđajućeg čelika obezbeđuje otpornost na koroziju, ali je generalno skuplja od tradicionalnog ugljeničnog čelika. Zatezne šipke od ugljeničnog čelika mogu biti pocinkovane ili obojene kako bi se obezbedila neophodna otpornost na koroziju.

[0005] Međutim, pored otpornosti na koroziju, u mnogim konstrukcijama je takođe neophodno obezbediti zaštitu od požara zateznim šipkama ili drugim strukturnim elementima. Prilikom požara temperature u zgradi mogu da dostignu 1000 °C. Na ovim temperaturama mehanička svojstva čelika se pogoršavaju i čelični strukturni element može da se izvije, uvrne ili na drugi način deformiše, posebno zato što je istovremeno pod opterećenjem. Zbog toga je neophodno obezbediti zaštitu od požara čeličnim konstrukcijama koje nose opterećenje, kao što su zatezne šipke i drugi strukturni elementi.

[0006] Poznato je dobijanje premaza za pasivnu zaštitu od požara napravljenog od epoksidnog intumescentnog materijala. Ovi premazi obezbeđuju pasivnu zaštitu od požara formiranjem izolacione barijere oko čelične konstrukcije. U normalnim uslovima premaz je inertan, ali pod povišenim temperaturama, kao što su one u požaru, premaz razvija debeo ugljenisani sloj koji obezbeđuje povećanu izolaciju. Cilj je da se temperatura premazanog čelika održi ispod one pri kojoj može doći do deformacije ili defekta, tako da struktura zadrži svoj integritet.

[0007] U nekim primenama, epoksidni intumescentni materijal se raspršuje na čeličnu konstrukciju. Međutim, ovo može da obezbedi samo relativno tanak premaz koji pruža ograničenu pasivnu zaštitu od požara. Štaviše, premaz može lako da se ošteti i uglavnom je potrebno popraviti ili ponovo naneti premaz na svakih nekoliko godina. Pored toga, završna obrada nije dekorativna, tako da je ovaj postupak često neprikladan za građevinske projekte gde konstrukcioni čelik čini ključni deo izgleda zgrade.

[0008] Drugi poznati postupak je formiranje epoksidnog intumescentnog odlivaka koji se zatim lepi na površinu čelične konstrukcije. Upotreba odlivaka omogućava da se dobije deblji premaz ili obloga, što obezbeđuje veću zaštitu od požara.

[0009] GB 2429983 opisuje uređaj za zaštitu građevinskog elementa od požara koji sadrži metalno kućište koje je na svojim spoljnim površinama premazano slojem intumescentnog materijala.

[0010] GB2115341 opisuje postupak i uređaj za formiranje vatrostalnih cevi. Vatrostalna cev se formira izdvajanjem vode i sušenjem suspenzije koja sadrži vatrostalni materijal punioca i vezivo da bi se formirao cevasti proizvod. Vatrostalna cev dalje sadrži čeličnu navlaku koja obezbeđuje spoljno ojačanje za cevasti proizvod.

[0011] Da bi se formirala odgovarajuća obloga za izdužene strukturne elemente kao što su čelične zatezne šipke, poznat je postupak izlivanja ili ubrizgavanja epoksidnog intumescentnog materijala u prstenasti prostor između dve koncentrične kartonske cevi. Kada epoksid očvrsne, kartonske cevi i epoksidni odlivak se seku uzdužno da formiraju dva polucilindrična ili polucevasta dela. Polucevasti odlivci se zatim lepe oko zatezne šipke ili strukturnog elementa na licu mesta. Uzdužni spojevi između delova zatim moraju da se ispune i dekorišu kako bi se formirala potrebna dekorativna završna obrada.

[0012] Jasno je da je ovaj postupak dugotrajan, a kvalitet završne obrade diktira kako preciznost livenja epoksidnog materijala, tako i dodatni radovi na licu mesta koji su neophodni. Dalje, kartonske cevi se uništavaju svaki put kada se pravi odlivak, tako da ovaj postupak proizvodi značajan otpad.

[0013] S obzirom na ovo, poželjno je obezbediti poboljšani postupak primene pasivne zaštite od požara na strukturne elemente kao što su čelične zatezne šipke. Cilj ovog pronalaska je da obezbedi poboljšani sistem i postupak ugradnje koji obezbeđuje neophodnu pasivnu zaštitu od požara u skladu sa važećim građevinskim propisima, koji se brzo i lako postavlja, i koji zahteva minimalnu završnu obradu na mestu upotrebe za postizanje željenog izgleda.

SUŠTINA PRONALASKA

[0014] Prvi aspekt pronalaska obezbeđuje sklop prema zahtevu 1.

[0015] Toplotno-izolaciona cev sadrži intumescentni materijal. Potporna cev je napravljena od neintumescentnog materijala. Potporna cev može da bude napravljena od metala, kao što je nerđajući čelik.

[0016] U poželjnim primerima izvođenja intumescentni materijal je epoksidni intumescentni materijal.

[0017] Poželjno je da toplotno-izolaciona cev ima dužinu od najmanje 1 m. Debljina toplotnoizolacione cevi, između unutrašnje obodne površine i spoljne obodne površine, poželjno je najmanje 7 mm, a poželjnije između 7 mm i 26 mm. Unutrašnji prečnik toplotno-izolacione cevi je poželjno između 10 mm i 130 mm, a poželjnije između 25 mm i 125 mm.

[0018] Potporna cev poželjno sadrži više rupa. Potporna cev može da bude perforirana cev. Potporna cev može da sadrži žičanu mrežu. Potporna cev je poželjno napravljena od odgovarajućeg metalnog materijala, kao što je nerđajući čelik.

[0019] U poželjnim primerima izvođenja radijalna dimenzija zazora između unutrašnje obodne površine toplotno-izolacione cevi i spoljne površine strukturnog elementa je između 1 mm i 5 mm.

[0020] Strukturni element može da bude zatezna šipka. Strukturni element može dalje da sadrži viljuškasti završetak i, kao takav, sklop poželjno dalje sadrži odlivak napravljen od intumescentnog materijala koji okružuje viljuškasti završetak. Strukturni element može dalje da sadrži kontranavrtku i, kao takav, sklop poželjno dalje sadrži odlivak napravljen od intumescentnog materijala koji okružuje kontranavrtku.

[0021] Drugi aspekt pronalaska obezbeđuje postupak za proizvodnju odlivaka prema zahtevu 8 za obezbeđivanje obloge za pasivnu zaštitu od požara za strukturni element.

[0022] Toplotno-izolacioni materijal je intumescentni materijal.

[0023] Postupak dalje obuhvata, pre punjenja cevastog kalupa toplotno-izolacionim materijalom, podupiranje potporne cevi unutar cevastog kalupa.

[0024] Punjenje cevastog kalupa poželjno obuhvata podupiranje kalupa tako da je osa kalupa vertikalna, i ubrizgavanje toplotno-izolacionog materijala u cevasti kalup sa donjeg kraja cevastog kalupa.

[0025] Korak ubrizgavanja toplotno-izolacionog materijala u cevasti kalup može da obuhvata ubrizgavanje toplotno-izolacionog materijala kroz mnoštvo rupa koje su međusobno razmaknute oko prstenastog regiona za ubrizgavanje napojne ploče koja se nalazi na donjem kraju kalupa.

[0026] U poželjnim primerima izvođenja, korak uklanjanja šipke jezgra uzdužno iz odlivaka obuhvata postavljanje kalupa u ekstruder i napredovanje člana za izbacivanje u pravcu paralelnom sa osom kalupa da bi se šipka jezgra uzdužno potisnula iz odlivaka. Korak uklanjanja odlivaka iz spoljašnjeg kućišta kao kompletne cevi poželjno obuhvata napredovanje elementa za izbacivanje u pravcu koji je paralelan sa osom kalupa da bi se odlivak uzdužno potisnuo iz spoljašnjeg kućišta. U nekim primerima izvođenja, prvi element za izbacivanje koji ima prvi prečnik se pomera da bi potisnuo šipku jezgra uzdužno iz odlivaka, a zatim se drugi element za izbacivanje, koji ima drugi prečnik, pomera da potisne odlivak uzdužno iz spoljašnjeg kućišta, pri čemu je drugi prečnik veći od prvog prečnika.

[0027] Treći aspekt pronalaska obezbeđuje postupak, prema zahtevu 14, za ugradnju prethodno izlivenog odlivaka na strukturni element za obezbeđivanje obloge za pasivnu zaštitu od požara.

[0028] Toplotno-izolacioni odlivak sadrži intumescentni materijal.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0029] Pronalazak će sada biti dodatno opisan samo kao primer i uz pozivanje na prateće crteže, na kojima se slične referentne oznake koriste za slične karakteristike, i na kojima:

Slika 1 prikazuje zateznu šipku iz prethodnog stanja tehnike koja uključuje viljuškaste završetke i zateznu spojku;

Slika 2 ilustruje deo konstrukcije koji uključuje dve zatezne šipke koje se koriste kao učvršćenje;

Slika 3 ilustruje sistem epoksidnih intumescentnih odlivaka prethodnog stanja tehnike koji mogu da se koriste da obezbede pasivnu zaštitu od požara zateznoj šipki kao što je prikazano na slici 1;

Slika 4 je poprečni presek duž linije IV-IV epoksidnih intumescentnih odlivaka sa slike 3;

Slika 5 je planski pogled na sklop koji uključuje zateznu šipku i intumescentni odlivak prema poželjnom primeru izvođenja ovog pronalaska;

Slika 6 je poprečni presek duž linije VI-VI sklopa sa slike 5;

Slika 7 je poprečni presek sklopa sa slike 5 duž linije VII-VII sa slike 6;

Slika 8 je pogled u perspektivi na sklop kalupa za upotrebu u formiranju intumescentnog odlivaka prema ovom pronalasku;

Slika 9 je izgled rastavljene donje ploče rezervoara i napojne ploče sklopa kalupa sa slike 8;

Slika 10 je planski pogled sa prednje strane na donju ploču rezervoara i napojnu ploču sa slike 9;

Slika 11 je pogled u perspektivi na ekstruder koji se koristi u proizvodnji intumescentnog odlivaka u skladu sa poželjnim primerom izvođenja ovog pronalaska;

Slika 12 je poprečni presek intumescentnog odlivaka za okruživanje spojnice ili zatezne spojke i komponenti kalupa koje se koriste za proizvodnju takvog odlivaka;

Slika 13 je pogled u perspektivi na mušku komponentu kalupa sa slike 12;

Slika 14 je pogled u perspektivi na žensku komponentu kalupa sa slike 12;

Slika 15 je pogled odozgo na par odlivaka viljuške koji pokrivaju viljuškasti završetak zatezne šipke;

Slika 16 je pogled u perspektivi na kalup koji se koristi za proizvodnju jednog od odlivaka viljuški sa slike 15; i

Slika 17 je poprečni presek duž linije XVII-XVII sa slike 16.

OPIS POŽELJNIH PRIMERA IZVOĐENJA

[0030] Strukturni element 10 u obliku zatezne šipke 12 je ilustrovan na slici 1. Zatezna šipka 12 sadrži par izduženih šipki 14, pri čemu se svaka šipka 14 proteže između prvog i drugog kraja. Konektor, koji je u ovom primeru u obliku zatezne spojke 16, spaja zajedno prve krajeve izduženih šipki 14 u centralnom delu zatezne šipke 12. Viljuškasti završetak 18 je pričvršćen na svakom od drugih krajeva izduženih šipki 14.

[0031] Šipke 14 su uglavnom cilindrične i imaju konstantan prečnik celom svojom dužinom. Konektor ili zatezna spojka 16 sadrži centralni cilindrični deo 20 i dva konusna poklopca 22 za zaključavanje, pri čemu se svaki poklopac 22 za zaključavanje pruža sa kraja centralnog cilindričnog dela 20. Prečnik centralnog cilindričnog dela 20 je generalno konstantan i veći je od prečnika šipki 14.

[0032] Svaki od viljuškastih završetaka 18 uključuje par ploča 24 viljuške koje se pružaju sa dela drške. Deo drške je povezan sa drugim krajem odgovarajuće šipke 14, a ploče 24 viljuške se pružaju uzdužno od šipke 14. Ploče 24 viljuške se pružaju uglavnom paralelno jedna prema drugoj i razmaknute su, čime se definiše zazor 26 između njih. Svaki od viljuškastih završetaka 18 takođe može da sadrži konusni poklopac 22 za zaključavanje. U drugim primerima izvođenja svaki od viljuškastih završetaka 18 sadrži kontranavrtku umesto poklopca 22 za zaključavanje.

[0033] Viljuškasti završeci 18, koji formiraju prvi i drugi kraj zatezne šipke 12, postavljeni su tako da budu povezani sa odgovarajućom strukturom kao što je ilustrovano na slici 2. U ovom primeru, dve zatezne šipke 12 obezbeđuju učvršćenje između para stubova 2. Svaki od viljuškastih završetaka 18 je pričvršćen za odgovarajući čvorni lim 4 koji štrči sa jednog od stubova 2. Konkretno, čvorni lim 4 je umetnut u zazor 26 između ploča 24 viljuške, a pričvrsna igla je umetnuta kroz rupe u svaku od ploča 24 viljuške i kroz poravnatu rupu na čvornom limu 4.

[0034] Da bi izdržali potrebna opterećenja, strukturni elementi kao što su zatezne šipke i kompresioni podupirači su napravljeni od odgovarajućeg metala, kao što je ugljenični čelik ili nerđajući čelik. U mnogim konstrukcijama je zahtev da se primeni odgovarajuća zaštita od požara na nosive konstrukcije kako bi se obezbedila izolacija koja će održavati temperaturu čelika ispod one pri kojoj može doći do deformacije ili defekta, tako da konstrukcija zadrži svoj integritet. Ova pasivna zaštita od požara treba da obezbedi potrebnu toplotnu izolaciju između trideset minuta i dva sata, a u nekim slučajevima i do četiri sata.

[0035] Pored toga, u mnogim konstrukcijama, kao što su zgrade i mostovi, strukturni elementi 10, kao što su zatezne šipke 12, ostaju vidljivi i čine važan deo estetike konstrukcije. Kao takvi, konačni izgled i završna obrada strukturnih elemenata 10 mogu da budu od velikog značaja i vrednosti. Ovo uključuje bilo koji sistem pasivne zaštite protiv požara ili izolaciju primenjene spolja na strukturne elemente 10, i oni takođe moraju imati odgovarajuću dekorativnu završnu obradu.

[0036] Slike 3 i 4 ilustruju poznati sistem 30 pasivne zaštite od požara koji sadrži epoksidne intumescentne odlivke 32. Odlivci 32 su postavljeni oko strukturnog elementa 10, kao što je zatezna šipka 12, da bi obezbedili toplotnu izolaciju strukturnog elementa 10. Svaki odlivak 32 je polucilindričan, i polucilindrični odlivci 32 su pričvršćeni za spoljnu površinu strukturnog elementa 10 slojem lepka 34 da bi se obezbedila neophodna podrška odlivcima 32. Obodni i uzdužni spojevi 36 između susednih odlivaka 32 se zatim popunjavaju i spoljna površina 38 sklopljenih odlivaka 32 se dekoriše da obezbedi zahtevanu besprekornu završnu obradu.

[0037] Razumljivo je da su lepljenje odlivaka 32 na strukturni element 10, popunjavanje spojeva 36 i nanošenje dekorativne završne obrade dugotrajni i skupi poslovi koji se moraju završiti na mestu upotrebe, a koji mogu da zahtevaju dobre vremenske uslove da bi bili obavljeni. Ovaj pronalazak obezbeđuje sistem pasivne zaštite od požara koji se može primeniti na strukturni element 10 pre isporuke na mesto upotrebe, čime se izbegavaju ovi poslovi na samom mestu upotrebe i sa tim povezana kašnjenja i troškovi.

[0038] Sklop 50 prema predmetnom pronalasku koji sadrži strukturni element 10 i prethodno izliveni toplotno-izolacioni odlivak 52 ilustrovan je na slikama 5 do 7. U ovom primeru, strukturni element 10 je u obliku zatezne šipke 12.

[0039] U ovom primeru toplotno-izolacioni odlivak 52 sadrži intumescentni materijal, konkretno, intumescentni materijal je epoksidni intumescentni materijal. Odlivak 52 je u obliku kompletne cevi i, kao takav, ima neprekidnu unutrašnju obodnu površinu 54 i neprekidnu spoljnu obodnu površinu 56. U ovom primeru cev ima kružni prstenasti poprečni presek, kao što je prikazano na slici 6.

[0040] Odlivak 52 je izdužen i pruža se između prvog kraja 58 i drugog kraja 60. Dužina odlivka 52, između prvog i drugog kraja 58, 60, poželjno je suštinski jednaka dužini strukturnog elementa 10 koji treba da se zaštiti. Na ovaj način, dužina odlivka može da varira da bi se obezbedila potpuna pokrivenost, umanjena za dodatak za prilagođavanje, strukturnog elementa 10 kao što je zatezna šipka. U ovom primeru, dužina odlivka 52 je suštinski jednaka dužini šipke 14 zatezne šipke 12 između viljuškastih završetaka 18. U nekim primerima izvođenja odlivak 52 može da ima standardnu dužinu od jednog metra. Dodatni delovi odlivka mogu se zatim dodati krajem na kraj da bi se obezbedila neophodna pokrivenost strukturnog elementa 10.

[0041] Toplotno-izolacioni odlivak 52 dalje sadrži potpornu cev 62 napravljenu od neintumescentnog materijala. Potporna cev 62 je takođe u obliku izdužene cevi, a prečnik potporne cevi 62 je veći od unutrašnjeg prečnika cevastog odlivka 52 i manji od spoljašnjeg prečnika cevastog odlivka 52. Potporna cev 62 je, dakle, inkapsulirana unutar intumescentnog materijala. Poželjno je da je prečnik potporne cevi 62 takav da je potporna cev 62 postavljena bliže unutrašnjoj obodnoj površini 54 nego spoljašnjoj obodnoj površini 56 odlivka 52.

[0042] Potporna cev 62 uključuje mnoštvo rupa ili otvora. Potporna cev 62 može da sadrži žičanu mrežu, na primer žičanu mrežu kalibra 0.5 mm. Međutim, u poželjnim primerima izvođenja potporna cev 62 sadrži perforiranu cev. Perforirana potporna cev 62 može da sadrži rupe prečnika između 3 mm i 5 mm. Potporna cev 62 je poželjno napravljena od nerđajućeg čelika. Debljina potporne cevi 62 u radijalnom pravcu je poželjno oko 1.2 mm, poželjnije oko 1 mm, a najpoželjnije 0.9 mm. Potporna cev 62 može biti spiralno namotana cev.

[0043] Ukupna debljina odlivka 52 u radijalnom pravcu, tj. rastojanje između unutrašnje obodne površine 54 i spoljne obodne površine 56, je poželjno između 7 mm i 12 mm, a poželjnije 10 mm. U nekim primerima izvođenja debljina odlivka 52 može da bude do 26 mm. U daljim primerima izvođenja debljina odlivka može da bude veća od 26 mm.

[0044] Unutrašnji prečnik odlivka 52 je poželjno između 10 mm i 130 mm, a poželjnije između 25 mm i 125 mm. Međutim, jasno je da unutrašnji obodni prečnik odlivka 52 i dužina odlivka 52 mogu da imaju bilo koju odgovarajuću veličinu, u zavisnosti od tipa strukturnog elementa 10 koji se štiti sistemom pasivne zaštite od požara.

[0045] Tokom pre-konstrukcijske montaže zatezne šipke 12, prethodno izliveni cevasti odlivak 52 se klizanjem navlači preko i dužinom šipke 14 zatezne šipke 12 pre nego što se viljuškasti završetak 18 učvrsti na mestu. Zazor 64 od oko 1 mm do 5 mm poželjno je prisutan između unutrašnje obodne površine 54 odlivka 52 i spoljne površine šipke 14. U primerima izvođenja u kojima je debljina odlivka 52 veća od 26 mm, zazor 64 može da bude veći od 5 mm. Da bi se šipka 14 postavila centralno unutar cevastog odlivka 52, sklop 50 sadrži stabilizacione elemente 66 koji održavaju ovaj zazor 64 ravnomernim oko šipke 14. U ovom primeru stabilizacioni elementi 66 su u obliku stabilizacionih podloški 66 raspoređenih u zazoru 64. Svaka stabilizaciona podloška 66 uključuje prvu površinu u kontaktu sa spoljnom površinom šipke 14 i drugu površinu u kontaktu sa unutrašnjom obodnom površinom odlivka 52. Sklop 50 poželjno uključuje više stabilizacionih podloški 66 međusobno razmaknutih u obodnom pravcu oko šipke 14 zatezne šipke 12.

[0046] Zazor 64 između šipke 14 zatezne šipke 12 i odlivka 52 prvenstveno treba da omogući slobodan prostor za montažu odlivka 52 oko zatezne šipke 12; međutim, jasno je da zazor 64 takođe obezbeđuje dodatnu toplotnu izolaciju između odlivka 52 i zatezne šipke 14, kao i da dozvoljava izvesno savijanje zatezne šipke 14 unutar odlivka 52.

[0047] Podrazumeva se da odlivak 52 nije prilepljen ili na neki drugi način vezan za strukturni element 10 kao što je to bio slučaj sa poznatim intumescentnim odlivkom 32 opisanim gore. Potporna cev 62 stoga deluje da podupire intumescentni materijal i pre i posle širenja. Pre širenja, tokom montaže i transporta strukturnog elementa 10, potporna cev 62 dozvoljava određeni stepen savijanja ili uvijanja odlivka 52, koji bi inače pucao ako bi se direktno zalepio na strukturni element 10. Tokom i nakon širenja intumescentnog materijala, na primer tokom požara, potporna cev 62 podupire materijal koji se širi da bi zadržao svoj integritet oko strukturnog elementa 10.

[0048] Slike 8 do 10 ilustruju komponente sklopa 70 kalupa pogodnog za proizvodnju intumescentnog odlivka 52 prema pronalasku.

[0049] Sklop 70 kalupa sadrži spoljašnje kućište 74. U ovom primeru spoljašnje kućište 74 je napravljeno od dve polovine 74a, 74b međusobno pričvršćene odgovarajućim mehaničkim pričvršćivačima. Mehanički pričvršćivači mogu sadržati M8 zavrtnje ili slične vijke i navrtke sa prirubnicom. Svaka polovina spoljašnjeg kućišta 74 sadrži polucilindričnu unutrašnju površinu, tako da kada su dve polovine pričvršćene zajedno, dve polucilindrične unutrašnje površine okružuju i definišu cilindrični provrt 76 spoljašnjeg kućišta 74. Da bi se obezbedilo da dve polovine spoljašnjeg kućišta 74 budu ispravno poravnate, može se predvideti više klinova (nisu prikazani) razmaknutih dužinom kućišta 74.

[0050] Sklop 70 kalupa dalje uključuje šipku 78 jezgra. Šipka 78 jezgra je izdužena i cilindrična. Spoljni prečnik šipke 78 jezgra je manji od prečnika provrta 76 spoljašnjeg kućišta 74, tako da šipka 78 jezgra može da se umetne u, i proturi kroz provrt 76 spoljašnjeg kućišta. Kada je šipka 78 jezgra postavljena u provrt 76, šipka 78 jezgra je koaksijalna sa provrtom 76.

[0051] Prečnici šipke 78 jezgra i provrta 76 spoljašnjeg kućišta 74 su takvi da kada je šipka 78 jezgra smeštena unutar provrta 76 spoljašnjeg kućišta 74, oko šipke 78 jezgra je definisana prstenasta šupljina; upravo u ovoj šupljini se formira odlivak 52. Shodno tome, prečnik šipke 78 jezgra je poželjno najmanje 14 mm manji od prečnika provrta 76 spoljašnjeg kućišta 74, a poželjnije između 15 mm i 52 mm manji.

[0052] Sklop 70 kalupa takođe uključuje napojnu ploču 82 koja se može postaviti na prvom kraju spoljašnjeg kućišta 74 i gornju ploču 72 na suprotnom drugom kraju spoljašnjeg kućišta 74. Napojna ploča 82 i gornja ploča 72 podržavaju šipku 78 jezgra centralno unutar provrta 76 spoljašnjeg kućišta 74 da bi se prstenasta šupljina održala tokom formiranja odlivka 52.

[0053] Da bi se formirao odlivak 52, potporna cev 62 se postavlja unutar prstenaste šupljine definisane između šipke 78 jezgra i spoljašnjeg kućišta 74. Poželjno je da je unutrašnji prečnik potporne cevi 62 oko 2 mm do 4 mm veći od spoljašnjeg prečnika šipke 78 jezgra. Stoga je poželjno da sklop 70 kalupa uključuje odgovarajuće oslonce za održavanje položaja potporne cevi 62 u odnosu na šipku 78 jezgra. Potporna cev 62 može biti poduprta napojnom pločom 82 i gornjom pločom 72.

[0054] Sklop 70 kalupa dalje uključuje ploču 80 rezervoara koja je postavljena pored napojne ploče 82 na prvom kraju kućišta 74. Ploča 80 rezervoara uključuje rupu 84 za ubrizgavanje koja omogućava ubrizgavanje intumescentnog materijala ili drugog toplotno-izolacionog materijala u prstenastu šupljinu u kućištu 74 oko šipke 78 jezgra.

[0055] Da bi se formirao odlivak 52, intumescentni materijal se ubrizgava u prstenastu šupljinu. Poželjno je da intumescentni materijal bude epoksidni intumescentni materijal. Utvrđeno je da je orijentisanje sklopa 70 kalupa tako da su uzdužna osa provrta 76 i šipke 78 jezgra vertikalne, a napojna ploča 82 i ploča 80 rezervoara postavljene na donjem kraju sklopa posebno pogodno. Ovo generalno proizvodi gušći i konzistentniji kvalitet odlivka 52.

[0056] Slike 9 i 10 prikazuju detaljnije ploču 80 rezervoara i napojnu ploču 82 sklopa 70 kalupa. Centralni region 86 napojne ploče 82 je postavljen da pomogne u održavanju šipke 78 jezgra unutar spoljašnjeg kućišta 74. Okružujući ovaj centralni region 86, napojna ploča 82 uključuje prstenasti region 88 za ubrizgavanje. Kada se ploča 80 rezervoara i napojna ploča 82 montiraju na spoljašnje kućište 74 da formiraju kompletan sklop 70 kalupa, region 88 za ubrizgavanje je poravnat sa prstenastom šupljinom između šipke 78 jezgra i spoljašnjeg kućišta 74. Region 88 za ubrizgavanje uključuje mnoštvo rupa 89 raspoređenih u obodnom pravcu oko prstenastog regiona 88. U ovom primeru region 88 za ubrizgavanje uključuje sedam rupa 89 na jednakoj udaljenosti. Tokom livenja, intumescentni materijal se ubrizgava kroz rupu 84 za ubrizgavanje u ploči 80 rezervoara, a zatim kroz rupe 89 u napojnoj ploči 82 u prstenasti prostor. Raspodela rupa 89 znači da se pritisak ubrizgavanja ravnomerno raspoređuje oko prstenaste šupljine. Ovo pomaže da se spreči zarobljavanje vazduha i omogućava formiranje konzistentnog i gustog odlivka 52.

[0057] Primetno je da je pri popunjavanju prstenastog prostora potporna cev 62 potpuno inkapsulirana u intumescentni materijal.

[0058] Kada je prstenasti prostor popunjen, odlivak 52 se ostavlja da očvrsne. Ovo može da potraje oko četrnaest sati za epoksidne intumescentne materijale. Kada odlivak 52 očvrsne, uklanja se iz sklopa 70 kalupa. Poželjno je da se odlivak 52 ukloni iz sklopa 70 kalupa korišćenjem ekstrudera 90 kao što je onaj ilustrovan na slici 11.

[0059] Ekstruder 90 uključuje glavni noseći okvir 92 i element 94 za izbacivanje. Element 94 za izbacivanje je, u ovom primeru, u obliku izdužene šipke ili trna 94. Noseći okvir 92 je postavljen da primi deo sklopa 70 kalupa između para nosećih završnih ploča 96. Pre postavljanja u noseći okvir 92, ploča 80 rezervoara, napojna ploča 82 i gornja ploča 72 se odvajaju od spoljašnjeg kućišta 74. Sklop koji sadrži spoljašnje kućište 74, odlivak 52 i šipku 78 jezgra se zatim postavlja u noseći okvir 92 tako da je prva od nosećih završnih ploča 96 postavljena na prvom kraju spoljašnjeg kućišta 74, a druga od nosećih ploča 96 je postavljena na drugom kraju spoljašnjeg kućišta 74.

[0060] Sa kućištem 74 montiranim u nosećem okviru 92, šipka 94 za izbacivanje je postavljena tako da se uzdužna osa šipke 94 za izbacivanje pruža paralelno sa, i poželjno koaksijalno sa, osom šipke 78 jezgra.

[0061] U poželjnom postupku, prva pričvrsna ploča 98 se nalazi na drugom kraju kućišta 74. Prva pričvrsna ploča 98 uključuje otvor koji ima dimenzije veće od spoljašnjeg prečnika šipke 78 jezgra, ali najmanje jednu dimenziju manju od spoljašnjeg prečnika odlivka 52. Prva šipka 94 za izbacivanje se zatim pruža da potisne šipku 78 jezgra van odlivka 52. Primetno je da je spoljni prečnik prve šipke 94 za izbacivanje manji od spoljašnjeg prečnika šipke 78 jezgra. Poželjno je da se prva šipka 94 za izbacivanje pokreće odgovarajućim hidrauličnim mehanizmom (nije prikazano). Prva pričvrsna ploča 98 sprečava da se odlivak 52 istisne sa šipkom 78 jezgra. Poželjno je da je šipka 78 jezgra napravljena od odgovarajućeg polimernog materijala koji joj omogućava da klizi iz odlivka 52. U poželjnom primeru izvođenja šipka 78 jezgra je napravljena od polipropilena. Šipka 78 jezgra može da bude napravljena od polietilena visoke gustine (HDPE). Ovo takođe znači da šipka 78 jezgra može da se koristi više puta.

[0062] Nakon toga, odlivak 52 se takođe izbacuje iz spoljašnjeg kućišta 74 korišćenjem druge šipke 94 za izbacivanje većeg prečnika. Druga šipka 94 za izbacivanje može da bude zasebna šipka za izbacivanje potpuno nezavisna od prve šipke za izbacivanje ili, alternativno, druga šipka za izbacivanje može da bude formirana pričvršćivanjem adaptera većeg prečnika na prvu šipku za izbacivanje. Adapter može biti u obliku završnog poklopca ili završne ploče pričvršćene za kraj prve šipke 94 za izbacivanje. Prečnik druge šipke 94 za izbacivanje je veći od unutrašnjeg prečnika odlivka 52 i manji od spoljašnjeg prečnika odlivaka 52.

[0063] Prva pričvrsna ploča 98 se uklanja sa nosećeg okvira 92, a druga pričvrsna ploča 99 se postavlja na drugom kraju kućišta 74. Druga pričvrsna ploča 99 sadrži otvor koji ima dimenzije veće od spoljašnjeg prečnika odlivka 52, ali najmanje jednu dimenziju manju od spoljne dimenzije spoljašnjeg kućišta 74.

[0064] Druga šipka 94 za izbacivanje se zatim pokreće, poželjno pomoću odgovarajućeg hidrauličnog mehanizma (nije prikazan), da potisne odlivak uzdužno iz spoljašnjeg kućišta 74. Druga pričvrsna ploča 99 drži kućište 74 na poziciji dok se odlivak 52 izbacuje.

[0065] Najmanje unutrašnja polucilindrična površina polovina spoljašnjeg kućišta 74 je napravljena od pogodnog polimernog materijala kako bi se omogućilo da se odlivak 52 lako ukloni iz spoljašnjeg kućišta 74. U poželjnom primeru izvođenja, najmanje unutrašnje polucilindrične površine spoljašnjeg kućišta 74 su napravljene od polipropilena ili polietilena visoke gustine (HDPE). U nekim primerima izvođenja celo spoljašnje kućište 74 je napravljeno od pogodnog polimernog materijala, na primer polipropilena ili HDPE. Ovo takođe znači da se spoljašnje kućište 74 može ponovo koristiti više puta bez rastavljanja.

[0066] U drugim primerima, odlivak 52 se može ukloniti iz spoljašnjeg kućišta 74 otpuštanjem pričvršćivača koji međusobno spajaju dve polovine spoljašnjeg kućišta 74 i razdvajanjem dve polovine spoljašnjeg kućišta 74.

[0067] Ovaj postupak formiranja odlivaka 52 rezultuje diskretnim dužinama odlivka 52. Zbog dužine vremena potrebnog za očvršćavanje intumescentnog materijala, na primer epoksidnog intumescentnog materijala, teško je formirati odlivak 52 korišćenjem kontinuiranog postupka ekstruzije. Upotreba ekstrudera kao što je gore opisano, međutim, omogućava da se formira kompletan cevasti odlivak bez potrebe za uzdužnim sečenjem odlivaka, kao što je bio slučaj sa sistemima iz prethodnog stanja tehnike.

[0068] Dalje, jasno je da spoljašnje kućište 74 i šipka 78 jezgra mogu da imaju bilo koju odgovarajuću dužinu. Pojedinačni odlivak 52 stoga može da se formira tako da se pruža celom dužinom strukturnog elementa 10. Neki odlivci 52 mogu da imaju dužinu od jednog metra, mada se mogu napraviti odlivci 52 koji imaju dužinu koja je manja ili veća od ove.

[0069] Kao što je gore opisano, gotovi odlivak 52 se zatim klizanjem navlači na strukturni element 10, kao što je zatezna šipka 12. Moguće je da će biti potrebno da se nekoliko odlivaka 52 spoji krajem na kraj da bi pokrili i zaštitili celu dužinu strukturnog elementa 10. Ovaj korak spajanja može da se izvede tokom proizvodnje ili montaže strukturnog elementa 10 pre nego što se strukturni element 10 transportuje na lokaciju zajedno sa sistemom pasivne zaštite od požara. Ovo smanjuje ili eliminiše potrebu za ugradnjom i dekorativnom završnom obradom odlivka 52 na mestu upotrebe.

[0070] U gornjem primeru izvođenja odlivci 52 su formirani tako da oblažu izdužene šipke 14 zatezne šipke 12. Podrazumeva se da slični cevasti odlivci 52 takođe mogu da se formiraju tako da oblažu cilindrični deo konektora ili zatezne spojke 16 zatezne šipke 12. Međutim, svi necilindrični delovi strukturnog elementa 10, kao što su viljuškasti završeci 18 i bilo koje kontranavrtke ili poklopci 22 za zaključavanje zatezne šipke 12, ostaće izloženi.

[0071] U poželjnim primerima izvođenja, stoga, prave se dodatni odlivci da bi obložili sve viljuškaste završetke 18 i kontranavrtke ili poklopce 22 za zaključavanje.

[0072] Slike 12 do 14 ilustruju primer kalupa 100 koji može da se koristi za proizvodnju odlivka 102 za oblaganje kontranavrtke ili poklopca 22 za zaključavanje. Kalup 100 sadrži žensku komponentu 104 kalupa i mušku komponentu 106 kalupa. Ženska komponenta 104 kalupa sadrži završnu ploču 108 i bočni zid 110 koji se proteže od završne ploče 108. Bočni zid 110 okružuje i definiše šupljinu 112 ženske komponente 104 kalupa. Šupljina 112 uključuje konusni odeljak 114 pored završne ploče 108 i cilindrični odeljak 116 koji se pruža od konusnog odeljka 114 koji je najdalje od završne ploče 108. U konusnom odeljku 114 prečnik šupljine 112 pored završne ploče 108 je manji od prečnika šupljine 112 dalje od završne ploče 108. Prečnik cilindričnog odeljka 116 je poželjno generalno konstantan celom njegovom dužinom.

[0073] Spoljni profil muške komponente 106 kalupa je komplementaran unutrašnjem profilu ženske komponente 104 kalupa. Muška komponenta 106 kalupa uključuje završnu ploču 118 i stub 120 koji se proteže od završne ploče 118. Stub 120 uključuje cilindrični deo 122 pored završne ploče 118 i konusni deo 124 koji se pruža sa cilindričnog dela 122. Prečnik cilindričnog dela 122 je generalno konstantan celom njegovom dužinom. Prečnik konusnog dela 124 opada u smeru dalje od cilindričnog dela 122.

[0074] Prilikom upotrebe, muška komponenta 106 kalupa se ubacuje u šupljinu 112 ženske komponente 104 kalupa tako da je konusni deo 124 stuba 120 smešten u konusnom odeljku 114 šupljine 112, a cilindrični deo 122 stuba 120 je smešten u cilindričnom odeljku 116 šupljine 112.

Prečnik cilindričnog dela 122 stuba 120 je manji od prečnika cilindričnog odeljka 116 šupljine 112, a prečnik konusnog dela 124 stuba 120 na određenoj tački po njegovoj dužini je manji od prečnika konusnog odeljka 114 šupljine 112 u ekvivalentnoj tački po njegovoj dužini. Na ovaj način je definisan prostor između spoljašnje površine stuba 120 i unutrašnje površine bočnog zida 110 ženske komponente 104 kalupa.

[0075] I muška komponenta 106 kalupa i ženska komponenta 104 kalupa su poželjno napravljene od pogodnog polimernog materijala. Muška komponenta 106 kalupa i ženska komponenta 104 kalupa mogu da budu napravljene od polipropilena, polietilena visoke gustine (HDPE) ili drugog sličnog polimernog materijala.

[0076] Jedna od završnih ploča 108, 118 sadrži najmanje jednu rupu koja omogućava da se intumescentni materijal izlije ili ubrizga u prostor između muške komponente 106 kalupa i ženske komponente 104 kalupa.

[0077] Kada intumescentni materijal očvrsne, dobijeni odlivak 102 se uklanja iz kalupa 100. Poželjno je da su dimenzije odlivka 102 takve da odlivak 102 može da klizi preko i okružuje kontranavrtku ili poklopac 22 za zaključavanje zatezne šipke 12. Debljina odlivka 102 je poželjno između 7 mm i 15 mm, a poželjnije oko 10 mm. Poželjno je da je debljina odlivka 102 ujednačena na celom odlivku 102. Odlivak 102 se poželjno postavlja preko i oko odgovarajućeg dela zatezne šipke 12, ili drugog strukturnog elementa 10, pre nego što se strukturni element 10 transportuje na lokaciju. Odlivak 102, međutim, može da se postaviti preko i oko odgovarajućeg dela zatezne šipke 12, ili drugog strukturnog elementa 10, nakon što se strukturni element 10 transportuje na lokaciju.

[0078] Slike 15 do 17 ilustruju primer kalupa 130 koji može da se koristi za proizvodnju odlivka 132 za oblaganje viljuškastog završetka 18. Konkretno, kalup 130 je konfigurisan da formira odlivak 132 koji oblaže polovinu viljuškastog završetka 18, i dva takva odlivka 132 se zatim mogu spojiti zajedno da formiraju kompletan odlivak koji u potpunosti oblaže viljuškasti završetak 18, kao što je ilustrovano na slici 15.

[0079] Kao što je prikazano na slikama 16 i 17, kalup 130 sadrži žensku komponentu 134 kalupa i mušku komponentu 136 kalupa. Muška komponenta 136 kalupa uključuje izbočinu 138 koja ima spoljnu površinu, a ženska komponenta 134 kalupa ima unutrašnju površinu koja definiše šupljinu 140. Profil izbočine 138 muške komponente 136 kalupa je komplementaran profilu šupljine 140 ženske komponente 134 kalupa. Štaviše, dimenzije izbočine 138 muške komponente 136 kalupa su manje od dimenzija šupljine 140 ženske komponente 134 kalupa tako da, kada je muška komponenta 136 kalupa postavljena u žensku komponentu 134 kalupa, postoji prostor između spoljašnje površine muške komponente 136 kalupa i unutrašnje površine ženske komponente 134 kalupa. Intumescentni materijal, kao što je epoksidna smola, se sipa ili ubrizgava u ovaj prostor da bi se izlila obloga za viljuškasti završetak 18.

[0080] I muška komponenta 136 kalupa i ženska komponenta 134 kalupa su poželjno napravljene od pogodnog polimernog materijala. Muška komponenta 136 kalupa i ženska komponenta 134 kalupa mogu da budu napravljene od polipropilena ili HDPE.

[0081] Oblik kalupa 130 je takav da dobijeni odlivak 132 pokriva jednu od ploča 24 viljuške. Zbog toga je potreban par odlivaka 132 da u potpunosti oblože viljuškasti završetak 18 kao što je prikazano na slici 15, i spoj između dva odlivka 132 je u ravni sa zazorom 26 između dve ploče 24 viljuške.

[0082] Podrazumeva se da odlivci 132 na viljuškastom završetku ne mogu da se postave oko viljuškastog završetka 18 sve dok se viljuškasti završetak 18 ne poveže sa čvornim limom 4 ili drugom pogodnom strukturom. Shodno tome, dok cevasti odlivci 52 i konusni odlivci 102 mogu da se ugrade na strukturni element 10 pre transporta do lokacije konstrukcije, neophodno je da se odlivci 132 na viljuškastom završetku postave nakon ugradnje strukturnog elementa 10.

[0083] Konusni odlivak 102 i odlivak 132 na viljuškastom završetku, zajedno sa izduženim cevastim odlivcima 52 opisanim ranije, mogu međutim da formiraju komplet odlivaka koji obezbeđuju kompletan pasivni sistem zaštite od požara za zateznu šipku 12 ili drugi sličan strukturni element, na primer kompresioni podupirač.

[0084] Cevasti odlivci 52 prema ovom pronalasku, i postupak za njihovu proizvodnju, stoga obezbeđuju pasivni sistem zaštite od požara koji se može postaviti na strukturni element 10 tokom njegove proizvodnje ili montaže, pre nego što se strukturni element 10 transportuje na lokaciju. Pored toga, formiranje odlivka 52 kao kompletne cevi smanjuje broj spojeva u intumescentnoj oblozi, što znači da je potrebno manje završne obrade nakon nanošenja.

[0085] Iako su u gornjem opisu intumescentni odlivci primenjeni na strukturni element u obliku zatezne šipke, u drugim primerima izvođenja odlivci mogu da budu takve veličine da okružuju bilo koji oblik strukturnog elementa. Strukturni element će obično biti izdužen. Strukturni element je poželjno napravljen od metala, kao što je ugljenični čelik ili nerđajući čelik. Strukturni element može biti podupirač, kabl ili stub.

[0086] Jasno je da strukturni element nije ograničen na to da ima bilo kakav poseban oblik poprečnog preseka. Dok su u gornjem opisu zatezne šipke imale kružni oblik poprečnog preseka, u drugim primerima strukturni element može da ima kvadratni, pravougaoni ili drugi poligonalni oblik poprečnog preseka. Slično, oblik poprečnog preseka cevastih odlivaka ne mora da bude kružni. Cevasti odlivak može da ima kvadratni, pravougaoni ili drugi poligonalni poprečni presek. Shodno tome, pozivanje na obodnu površinu u prethodnom tekstu treba tumačiti u skladu sa tim.

Takođe treba razumeti da cevasti odlivak ne mora da ima isti oblik poprečnog preseka kao strukturni element koji okružuje.

[0087] U gornjem opisu postupka korišćenja ekstrudera 90, sklop koji sadrži spoljašnje kućište 74, odlivak 52 i šipku 78 jezgra je bio postavljen u noseći okvir 92 tako da je prva od nosećih završnih ploča 96 bila postavljena na prvom kraju spoljašnjeg kućišta 74, a druga od nosećih ploča 96 je bila postavljena na drugom kraju spoljašnjeg kućišta 74. Podrazumeva se da sklop koji sadrži spoljašnje kućište 74, odlivak 52 i šipku 78 jezgra može da bude postavljen obrnuto, tako da je prva od nosećih završnih ploča 96 postavljena na drugom kraju spoljašnjeg kućišta 74, a druga od nosećih ploča 96 postavljena na prvom kraju spoljašnjeg kućišta 74.

[0088] Pasivna zaštita od požara može da bude obezbeđena toplotno-izolacionim materijalom različitim od intumescentnog materijala. Shodno tome, ovaj pronalazak je takođe primenljiv na sisteme i postupke u kojima se gore opisani intumescentni materijal zamenjuje materijalom koji možda neće nabubriti na isti način kao intumescentni materijal na povišenoj temperaturi vatre, ali koji ipak obezbeđuje neophodnu pasivnu zaštitu od požara. Materijal može da bude pogodan keramički materijal, na primer.

[0089] Druge modifikacije i varijacije koje nisu eksplicitno otkrivene u prethodnom tekstu takođe mogu da se uzmu u razmatranje, bez odstupanja od obima pronalaska kako je definisano u priloženim zahtevima.

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Sklop koji sadrži:

- izduženi strukturni element (10);

- prethodno izliveni odlivak (52) postavljen oko strukturnog elementa (10), pri čemu odlivak (52) sadrži:

- izduženu toplotno-izolacionu cev, gde je toplotno-izolaciona cev napravljena od toplotno-izolacionog materijala koji sadrži intumescentni materijal koji obezbeđuje pasivnu zaštitu od požara; i

- potpornu cev (62) napravljenu od neintumescentnog materijala; i

- stabilizacioni element (66) postavljen da održava zazor (64) između unutrašnje obodne površine (54) toplotno-izolacione cevi i spoljašnje površine strukturnog elementa (10),

naznačen time, što je toplotno-izolaciona cev u obliku kompletne cevi koja ima neprekidnu unutrašnju obodnu površinu (54) i neprekidnu spoljnu obodnu površinu (56), i potporna cev (62) je inkapsulirana unutar toplotno-izolacione cevi između unutrašnje obodne površine (54) i spoljne obodne površine (56).

2. Sklop prema zahtevu 1, gde je potporna cev (62) napravljena od metala.

3. Sklop prema zahtevu 1 ili zahtevu 2, gde je potporna cev (62) perforirana cev ili potporna cev (62) sadrži žičanu mrežu.

4. Sklop prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde je debljina toplotno-izolacione cevi, između unutrašnje obodne površine (54) i spoljne obodne površine (56), najmanje 7 mm.

5. Sklop prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde je debljina toplotno-izolacione cevi, između unutrašnje obodne površine (54) i spoljne obodne površine (56), između 7 mm i 26 mm.

6. Sklop prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde je unutrašnji prečnik toplotno-izolacione cevi između 10 mm i 130 mm.

7. Sklop prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde radijalna dimenzija zazora (64) iznosi između 1 mm i 5 mm.

8. Postupak za proizvodnju odlivaka (52) za obezbeđivanje obloge za pasivnu zaštitu od požara za strukturni element (10), gde postupak obuhvata:

- obezbeđivanje cevastog kalupa (70) koji sadrži spoljašnje kućište (74) za višekratnu upotrebu i šipku (78) jezgra za višekratnu upotrebu;

- podupiranje potporne cevi (62) unutar cevastog kalupa (70) između spoljašnjeg kućišta (74) i šipke (78) jezgra;

- punjenje cevastog kalupa (70) toplotno-izolacionim materijalom koji sadrži intumescentni materijal za obezbeđivanje pasivne zaštite od požara tako da je potporna cev (62) inkapsulirana;

- očvršćavanje toplotno-izolacionog materijala da bi se formirao odlivak (52) za pasivnu zaštitu protiv požara;

- uklanjanje šipke (78) jezgra uzdužno iz odlivaka (52); i

- uklanjanje odlivaka (52) iz spoljašnjeg kućišta (74) kao kompletne cevi.

9. Postupak prema zahtevu 8, gde je potporna cev (62) perforirana cev ili potporna cev sadrži žičanu mrežu.

10. Postupak prema zahtevu 8 ili zahtevu 9, gde je potporna cev (62) oslonjena bliže unutrašnjoj obodnoj površini cevastog kalupa (70) nego spoljnoj obodnoj površini cevastog kalupa (70).

11. Postupak prema bilo kom od zahteva 8 do 10, gde punjenje cevastog kalupa (70) obuhvata:

- podupiranje kalupa tako da osa kalupa bude vertikalna; i

- ubrizgavanje toplotno-izolacionog materijala u cevasti kalup sa donjeg kraja cevastog kalupa.

12. Postupak prema zahtevu 11, gde korak ubrizgavanja toplotno-izolacionog materijala u cevasti kalup (70) obuhvata ubrizgavanje toplotno-izolacionog materijala kroz mnoštvo rupa (89) razmaknutih oko prstenastog regiona (88) za ubrizgavanje napojne ploče (82) postavljene na donjem kraju kalupa.

13. Postupak prema bilo kom od zahteva 8 do 12, gde korak uklanjanja šipke (78) jezgra uzdužno iz odlivaka (52) obuhvata postavljanje kalupa (70) u ekstruder (90) i napredovanje elementa (94) za izbacivanje u pravcu paralelnom sa osom kalupa (70) kako bi se šipka (78) jezgra potisnula uzdužno iz odlivaka (52), a korak uklanjanja odlivaka (52) iz spoljašnjeg kućišta (74) kao kompletne cevi obuhvata napredovanje elementa (94) za izbacivanje u pravcu paralelnom sa osom kalupa (70) kako bi se odlivak (52) potisnuo uzdužno iz spoljašnjeg kućišta (74).

14. Postupak za ugradnju prethodno izlivenog odlivaka (52) na strukturni element (10) kako bi se obezbedila obloga za pasivnu zaštitu od požara, gde postupak obuhvata:

- umetanje izduženog strukturnog elementa (10) uzdužno kroz provrt izduženog cevastog toplotno-izolacionog odlivaka (52), pri čemu toplotno-izolacioni odlivak (52) sadrži:

- izduženu toplotno-izolacionu cev napravljenu od toplotno-izolacionog materijala koji sadrži intumescentni materijal koji obezbeđuje pasivnu zaštitu od požara, i toplotno-izolaciona cev je u obliku kompletne cevi koja ima neprekidnu unutrašnju obodnu površinu (54) i neprekidnu spoljnu obodnu površinu (56); i - potpornu cev (62) napravljenu od neintumescentnog materijala inkapsuliranu unutar toplotno-izolacione cevi između unutrašnje obodne površine (54) i spoljne obodne površine (56); i

- podupiranje toplotno-izolacionog odlivaka (52) u takvom položaju u odnosu na izduženi strukturni element (10), da postoji zazor (64) između unutrašnje obodne površine (54) toplotno-izolacionog odlivaka (52) i spoljne površine strukturnog elementa (10).

15. Postupak prema zahtevu 14, gde korak podupiranja toplotno-izolacionog odlivaka (52) obuhvata pozicioniranje većeg broja stabilizacionih podloški (66) u zazor (64) između unutrašnje obodne površine (54) toplotno-izolacionog odlivaka (52) i spoljne površine strukturnog elementa (10), pri čemu su stabilizacione podloške (66) razmaknute u obodnom pravcu oko strukturnog elementa (10).