RS65679B1 - Uređaj za kodiranje slike, postupak za kodiranje slike, program za iste, uređaj za dekodiranje slike, postupak za dekodiranje slike i program za iste - Google Patents

Uređaj za kodiranje slike, postupak za kodiranje slike, program za iste, uređaj za dekodiranje slike, postupak za dekodiranje slike i program za iste

Info

Publication number
RS65679B1
RS65679B1 RS20240739A RSP20240739A RS65679B1 RS 65679 B1 RS65679 B1 RS 65679B1 RS 20240739 A RS20240739 A RS 20240739A RS P20240739 A RSP20240739 A RS P20240739A RS 65679 B1 RS65679 B1 RS 65679B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
quantization parameter
subblock
block
image
unit
Prior art date
Application number
RS20240739A
Other languages
English (en)
Inventor
Mitsuru Maeda
Original Assignee
Canon Kk
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Canon Kk filed Critical Canon Kk
Publication of RS65679B1 publication Critical patent/RS65679B1/sr

Links

Classifications

    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/102—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the element, parameter or selection affected or controlled by the adaptive coding
    • H04N19/124—Quantisation
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/134—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the element, parameter or criterion affecting or controlling the adaptive coding
    • H04N19/167—Position within a video image, e.g. region of interest [ROI]
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/169—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding
    • H04N19/17—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding the unit being an image region, e.g. an object
    • H04N19/176—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding the unit being an image region, e.g. an object the region being a block, e.g. a macroblock
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/42—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals characterised by implementation details or hardware specially adapted for video compression or decompression, e.g. dedicated software implementation
    • H04N19/436—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals characterised by implementation details or hardware specially adapted for video compression or decompression, e.g. dedicated software implementation using parallelised computational arrangements
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/44—Decoders specially adapted therefor, e.g. video decoders which are asymmetric with respect to the encoder
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/46—Embedding additional information in the video signal during the compression process
    • H04N19/463—Embedding additional information in the video signal during the compression process by compressing encoding parameters before transmission
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/50—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using predictive coding
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/60—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using transform coding
    • H04N19/61—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using transform coding in combination with predictive coding
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/90—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using coding techniques not provided for in groups H04N19/10-H04N19/85, e.g. fractals
    • H04N19/91—Entropy coding, e.g. variable length coding [VLC] or arithmetic coding

Landscapes

  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Multimedia (AREA)
  • Signal Processing (AREA)
  • Computing Systems (AREA)
  • Theoretical Computer Science (AREA)
  • Compression Or Coding Systems Of Tv Signals (AREA)
  • Compression, Expansion, Code Conversion, And Decoders (AREA)

Description

Opis
[Tehnička oblast]
[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na uređaj za kodiranje slike, postupak za kodiranje slike, program za iste, uređaj za dekodiranje slike, postupak za dekodiranje slike i program za iste. Tačnije, predmetni pronalazak se odnosi na postupak prediktivnog kodiranja za kvantizacione parametre u slici.
[Stanje tehnike]
[0002] Kao postupak za kompresiju i snimanje pokretne slike, poznat je H.264/MPEG-4AVC (u daljem tekstu H.264) (ISO/IEC 14496-10; 2004 Information technology - Coding of audio-visual objects - Part 10: Advanced Video Coding). H.264 se široko koristi za jednosegmentno digitalno zemaljsko emitovanje. Nepatentna literatura „Algorithm proposal (BT)“, 4. AVC MEETING; 18-12-1991 - 29-12-1991; YOKOSUKA; (CCITT SGXV EXPERT GROUP FOR ATM VIDEO CODING), no. AVC-118, 18. decembar 1991. (1991-12-18) otkriva postupak video dekodiranja koji koristi slajs kvantizer SQUANT u kombinaciji sa kvantizerom makroblokova MQUANT.
[0003] H.264 omogućava promenu parametara kvantizacije u jedinicama makroblokova (16x16 piksela) korišćenjem koda mb_qp_delta. Formula 7-23 koja se diskutuje u gore pomenutom dokumentu dodaje vrednost razlike mb_qp_delta parametru kvantizacije QPYPREV poslednjeg dekodiranog makrobloka da bi se promenili parametri kvantizacije u jedinicama makroblokova (16x16 piksela).
[0004] Poslednjih godina je započeta aktivnost za internacionalnu standardizaciju video kodiranja visoke efikasnosti (engl. HEVC - High Efficiency Video Coding). (HEVC je još efikasniji postupak kodiranja koji je naslednik od H.264.) Ova aktivnost, sa povećanjem veličine ekrana, razmatra podelu na veće veličine blokova u odnosu na konvencionalne makroblokove (16x16 piksela). Prema JCT-VC doprinosu JCTVC-A205.doc, osnovni blok koji ima veću veličinu naziva se najveći blok stabla kodiranja (engl. LCTB - Largest Coding Tree Block). Ovo razmatranje pretpostavlja veličinu od 64x64 piksela (JCT-VC doprinos JCTVC-A205.doc < http://wftp3.itu.int/avarch/jctvc-site/2010_04_A_Dresden/ >). LCTB se dalje deli na više podblokova, tj. blokova stabla kodiranja (engl. CTB - Coding Tree Blocks) koji se podvrgavaju transformaciji i kvantizaciji. Kao postupak podele, koristi se struktura regionskog kvadratnog stabla za podelu bloka na četiri podbloka (dva vertikalno i dva horizontalno).
[0005] Sl. 2A ilustruje strukturu regionskog kvadratnog stabla. Debeo okvir 10000 označava osnovni blok koji je formiran od 64x64 piksela radi pojednostavljenja opisa. Svaki od podblokova 10001 i 10010 formiran je od 16x16 piksela. Svaki od podblokova 10002 do 10009 formiran je od 8x8 piksela. Podblokovi se formiraju na ovaj način i koriste se za transformaciju i drugu obradu kodiranja.
[0006] Kod HEVC-a, smatra se da se kontrola parametara kvantizacije vrši na nivou osnovnog bloka na sličan način kao kod makroblokova iz H.264. Međutim, sa stanovišta kvaliteta slike, zapravo je poželjno izvršiti kontrolu parametara kvantizacije na nivou podbloka. U ovom slučaju, očekuje se da će se kvantizacija u manjim jedinicama izvršiti kroz kontrolu parametara kvantizacije na nivou podbloka.
[0007] Međutim, obrada se vrši na osnovu strukture regionskog kvadratnog stabla čak i ako je kvantizacija u manjim jedinicama moguća. Zbog toga nije bilo moguće da se efikasno vrši paralelna obradu na nivou podbloka, onemogućavajući poboljšanje u brzini obrade kodiranja i dekodiranja. Konkretno, pozivajući se na Sl.2A, podblok 10001 (16x16 piksela), podblokovi 10002 do 10009 (8x8 piksela), i podblok 10010 (16x16 piksela) obrađuju se ovim redosledom. Pošto se svaki od parametara kvantizacije podblokova izračunava korišćenjem vrednosti razlike iz parametra kvantizacije prethodnog podbloka kao predviđene vrednosti, ovi parametri kvantizacije moraju biti podvrgnuti uzastopnoj obradi, čime se onemogućava efikasna paralelna obrada na nivou podbloka.
[0008] Dalje, kada se pokuša optimizacija parametara kvantizacije za svaki podblok, vrednosti razlika će varirati pošto se obrada za dobijanje vrednosti razlike parametra kvantizacije vrši na osnovu strukture regionskog kvadratnog stabla. Na primer, Sl.2B ilustruje vrednost parametra kvantizacije koja je naznačena u centru svakog podbloka. Primer na Sl.2B pretpostavlja slučaj gde se vrednosti parametara kvantizacije postepeno menjaju od gornjeg levog ka donjem desnom uglu. Ovaj fenomen će se verovatno pojaviti na običnim prirodnim slikama. Pošto podblok 10001 ima parametar kvantizacije 12, a podblok 10002 ima parametar kvantizacije 14, podblok 10002 ima vrednost razlike 2 u odnosu na podblok 10001. Sledeće vrednosti razlika su 4, -6, 6, - 6, -0, 2, 4 i 2. Pribavljanje vrednosti razlika prema strukturi regionskog kvadratnog stabla na ovaj način nasumično fluktuira vrednosti razlika, što uzrokuje problem da se generišu veliki kodovi.
[Suština pronalaska]
[0009] Predmetni pronalazak je usmeren na omogućavanje da se kodiranje i dekodiranje za svaki podblok izvodi paralelno kako bi se postigli ne samo obrada velike brzine već i visokoefikasno kodiranje i dekodiranje parametara kvantizacije. Prema aspektu predmetnog pronalaska, pružen je postupak kodiranja slike prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 2.
[0010] U skladu sa prikazanim primerom izvođenja ovog pronalaska, moguće je nezavisno kodirati i dekodirati parametar kvantizacije svakog podbloka na osnovu parametra kvantizacije osnovnog bloka na nivou podbloka, olakšavajući paralelnu obradu na nivou podbloka. Dalje, ograničavanje greške predviđanja omogućava visokoefikasno kodiranje i dekodiranje parametara kvantizacije.
[0011] Dalje karakteristike i aspekti predmetnog pronalaska postaće očigledni iz sledećeg detaljnog opisa prikazanih primera izvođenja uz pozivanje na priložene crteže.
[Kratak opis crteža]
[0012] Prateći crteži, koji su inkorporirani u specifikaciju i čine njen deo, ilustruju prikazane primere izvođenja, karakteristike i aspekte pronalaska i, zajedno sa opisom, služe da objasne principe pronalaska.
[0013]
[Sl. 1]
Sl. 1 je blok dijagram koji ilustruje konfiguraciju uređaja za kodiranje slike prema prvom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[Sl. 2A]
Sl. 2A ilustruje primer podele bloka.
[Sl. 2B]
Sl. 2B ilustruje primer podele bloka.
[Sl. 3]
Sl. 3 je detaljan blok dijagram koji ilustruje jedinicu za kodiranje parametra kvantizacije u uređaju za kodiranje slike prema prvom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[Sl. 4]
Sl. 4 je dijagram toka koji ilustruje obradu kodiranja slike od strane uređaja za kodiranje slike prema prvom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[Sl. 5A]
Sl. 5A ilustruje paralelnu obradu za vreme kodiranja.
[Sl. 5B]
Sl. 5B ilustruje paralelnu obradu za vreme kodiranja.
[Sl. 6]
Sl. 6 je blok dijagram koji ilustruje konfiguraciju uređaja za dekodiranje slike prema drugom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[Sl. 7]
Sl. 7 je detaljan blok dijagram koji ilustruje jedinicu za dekodiranje parametra kvantizacije prema drugom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[Sl. 8]
Sl. 8 je dijagram toka koji ilustruje obradu dekodiranja slike od strane uređaja za dekodiranje slike prema drugom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[Sl. 9A]
Sl. 9A ilustruje paralelnu obradu pri dekodiranju.
[Sl. 9B]
Sl. 9B ilustruje paralelnu obradu pri dekodiranju.
[Sl. 10]
Sl. 10 je blok dijagram koji ilustruje konfiguraciju uređaja za kodiranje slike prema trećem prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[Sl. 11]
Sl. 11 je detaljan blok dijagram koji ilustruje jedinicu za kodiranje parametra kvantizacije u uređaju za kodiranje slike prema trećem prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[Sl. 12]
Sl. 12 je dijagram toka koji ilustruje obradu kodiranja slike od strane uređaja za kodiranje slike prema trećem prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[Sl. 13]
Sl. 13 je blok dijagram koji ilustruje konfiguraciju uređaja za dekodiranje slike prema četvrtom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[Sl. 14]
Sl. 14 je detaljan blok dijagram koji ilustruje jedinicu za dekodiranje parametra kvantizacije u uređaju za dekodiranje slike prema četvrtom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[Sl. 15]
Sl. 15 je dijagram toka koji ilustruje obradu dekodiranja slike od strane uređaja za dekodiranje slike prema četvrtom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[Sl. 16]
Sl. 16 je detaljan blok dijagram koji ilustruje jedinicu za kodiranje parametra kvantizacije u uređaju za kodiranje slike prema petom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[Sl. 17]
Sl. 17 je dijagram toka koji ilustruje obradu kodiranja slike od strane uređaja za kodiranje slike prema petom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[Sl. 18]
Sl. 18 je detaljan blok dijagram koji ilustruje jedinicu za dekodiranje parametra kvantizacije u uređaju za dekodiranje slike prema šestom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[Sl. 19]
Sl. 19 je dijagram toka koji ilustruje obradu dekodiranja slike od strane uređaja za dekodiranje slike prema šestom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[Sl. 20]
Sl. 20 je blok dijagram koji ilustruje primer hardverske konfiguracije računara primenljivog za uređaj za kodiranje slike i za uređaj za dekodiranje slike prema prikazanim primerima izvođenja predmetnog pronalaska.
[Opis primera izvođenja]
[0014] Različiti prikazani primeri izvođenja, karakteristike i aspekti pronalaska biće detaljno opisani u nastavku sa pozivanjem na crteže.
[0015] Sl.1 je blok dijagram koji ilustruje uređaj za kodiranje slike prema prvom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. Pozivajući se na Sl.1, uređaj za kodiranje slike kao ulaz prima podatke o slici od terminala 1000.
[0016] Jedinica 1001 za podelu na blokove deli ulaznu sliku na mnoštvo osnovnih blokova, tj. iseca osnovni blok sa ulazne slike veći broj puta, i, ako je potrebno, dalje deli svaki osnovni blok na mnoštvo podblokova. Uređaj za kodiranje slike vrši kontrolu kvantizacije na nivou podblokova. Iako se pretpostavlja da ulazna slika ima 8-bitne vrednosti piksela da bi se pojednostavili opisi, vrednost piksela nije ograničena na to. Veličina osnovnog bloka je 64x64 piksela, a minimalna veličina podbloka je 8x8 piksela. U ovom slučaju, osnovni blok uključuje četiri podbloka. Iako će podela blokova biti opisana u nastavku na osnovu postupka za podelu bloka na četiri podbloka (dva vertikalno i dva horizontalno), oblik i veličina blokova nisu ograničeni na to. Osnovni blok treba da obuhvata najmanje dva podbloka. Podela na podblokove nije ograničena ni na jedan poseban postupak. Na primer, cela slika može biti podeljena na mnoštvo podblokova nakon izračunavanja količine ivica i grupisanja. Konkretno, mali podblokovi su postavljeni na delu gde ima mnogo ivica, a veliki podblokovi su postavljeni na ravnom delu. Jedinica 1002 za određivanje parametra kvantizacije određuje parametar kvantizacije svakog osnovnog bloka i parametar kvantizacije svakog podbloka.
[0017] Jedinica 1003 za predviđanje bloka vrši predviđanje na nivou podbloka formiranog od strane jedinice 1001 za podelu na blokove da bi izračunala grešku predviđanja za svaki podblok. Jedinica 1003 za predviđanje bloka primenjuje intra-predviđanje na intra-frejmove nepokretne slike i pokretne slike, a takođe primenjuje predviđanje za kompenzaciju kretanja na pokretnu sliku. Jedinica 1004 za transformaciju bloka primenjuje ortogonalnu transformaciju na grešku predviđanja za svaki podblok da bi izračunala koeficijent ortogonalne transformacije. Ortogonalna transformacija nije ograničena ni na jedan poseban postupak i može se zasnivati na diskretnoj kosinusnoj transformaciji i Hadamardovoj transformaciji. Jedinica 1005 za kvantizaciju bloka 1005 vrši kvantizaciju gore pomenutog koeficijenta ortogonalne transformacije na osnovu parametra kvantizacije svakog podbloka koji je određen od strane jedinice 1002 za određivanje parametra kvantizacije. Ova kvantizacija omogućava dobijanje koeficijenta kvantizacije. Jedinica 1006 za kodiranje bloka primenjuje kodiranje promenljive dužine na koeficijent kvantizacije za svaki podblok, koji je dobijen na ovaj način, da bi generisala kodirane podatke koeficijenta kvantizacije. Kodiranje nije ograničeno ni na jedan poseban postupak i može se zasnivati na Hafmanovom kodu ili aritmetičkom kodu. Jedinica 1007 za generisanje reprodukovane slike bloka reprodukuje grešku predviđanja izvođenjem inverzne operacije u odnosu na jedinicu 1005 za kvantizaciju bloka i jedinice 1004 za transformaciju bloka da bi generisala dekodiranu sliku osnovnog bloka na osnovu rezultata obrade od strane jedinice 1003 za predviđanje bloka. Podaci o reprodukovanoj slici skladište se i koriste za predviđanje od strane jedinice 1003 za predviđanje bloka.
[0018] Jedinica 1008 za kodiranje parametra kvantizacije kodira parametar kvantizacije osnovnog bloka i parametar kvantizacije svakog podbloka, određene od strane jedinice 1002 za određivanje parametra kvantizacije, da bi generisala kodirane podatke parametra kvantizacije.
[0019] Jedinica 1009 za integraciju i kodiranje generiše informacije zaglavlja i kodira u vezi sa predviđanjem, i integriše kodirane podatke parametra kvantizacije, koji su generisani od strane jedinice 1008 za kodiranje parametra kvantizacije, i kodirane podatke koeficijenta kvantizacije, koji su generisani od strane jedinice 1006 za kodiranje bloka. Jedinica 1009 za integraciju i kodiranje kao izlaz daje generisani niz bitova ka spolja preko terminala 1010.
[0020] Obrada kodiranja slike pomoću uređaja za kodiranje slike prema trenutnom prikazanom primeru izvođenja biće opisana u nastavku. Iako se, u trenutnom prikazanom primeru izvođenja, podaci o pokretnoj slici unose u jedinicama frejmova, podaci nepokretne slike mogu biti uneti za jedan frejm.
[0021] Jedinica 1001 za podelu na blokove kao ulaz prima podatke slike za jedan frejm sa terminala 1000, i deli podatke slike na mnoštvo osnovnih blokova od kojih je svaki formiran od 64x64 piksela. Ako je potrebno, jedinica 1001 za podelu na blokove dalje deli svaki osnovni blok na mnoštvo podblokova, od kojih je svaki formiran od najmanje 8x8 piksela. Jedinica 1002 za određivanje parametra kvantizacije i jedinica 1003 za predviđanje bloka kao ulaz primaju informacije o podeli na podblokove i podatke o podeljenoj slici.
[0022] Jedinica 1003 za predviđanje bloka vrši predviđanje koje se odnosi na reprodukovanu sliku uskladištenu u jedinici 1007 za generisanje reprodukovane slike bloka, generiše grešku predviđanja i kao izlaz daje generisanu grešku predviđanja jedinici 1004 za transformaciju bloka i jedinici 1007 za generisanje reprodukovane slike bloka. Jedinica 1004 za transformaciju bloka primenjuje ortogonalnu transformaciju na ulaznu grešku predviđanja, izračunava koeficijent ortogonalne transformacije i kao izlaz daje izračunati koeficijent ortogonalne transformacije jedinici 1005 za kvantizaciju bloka.
[0023] S obzirom na količinu ulaznih kodova koji se javljaju u svakom podbloku, jedinica 1002 za određivanje parametra kvantizacije određuje optimalni parametar kvantizacije na osnovu ravnoteže između kvaliteta slike i količine kodova na nivou podbloka. Na primer, može se koristiti tehnika o kojoj se govori u objavljenoj japanskoj patentnoj prijavi br. 4-323961. Jedinica 1002 za određivanje parametra kvantizacije kao izlaz daje svaki od određenih parametara kvantizacije podblokova jedinici 1005 za kvantizaciju bloka, jedinici 1007 za generisanje reprodukovane slike bloka i jedinici 1008 za kodiranje parametra kvantizacije.
[0024] Jedinica 1005 za kvantizaciju bloka vrši kvantizaciju koeficijenta ortogonalne transformacije (primljenog iz jedinice 1004 za transformaciju bloka) na osnovu svakog parametra kvantizacije, određenog od strane jedinice 1002 za određivanje parametra kvantizacije, da bi generisala koeficijent kvantizacije. Jedinica 1005 za kvantizaciju bloka kao izlaz daje generisani koeficijent kvantizacije jedinici 1006 za kodiranje bloka i jedinici 1007 za generisanje reprodukovane slike bloka. Jedinica 1007 za generisanje reprodukovane slike bloka kao ulaz prima koeficijent kvantizacije i reprodukuje koeficijent ortogonalne transformacije na osnovu svakog parametra kvantizacije određenog od strane jedinice 1002 za određivanje parametara kvantizacije. Jedinica 1007 za generisanje reprodukovane slike bloka primenjuje inverznu ortogonalnu transformaciju na reprodukovani koeficijent ortogonalne transformacije da bi reprodukovala grešku predviđanja, generiše reprodukovanu sliku na osnovu reprodukovane greške predviđanja i vrednosti piksela na koju se poziva u trenutku predviđanja, i skladišti reprodukovanu sliku. Jedinica 1006 za kodiranje bloka kodira koeficijent kvantizacije da bi generisala kodirane podatke koeficijenta kvantizacije i kao izlaz daje generisane kodirane podatke koeficijenta kvantizacije jedinici 1009 za integraciju i kodiranje.
[0025] Jedinica 1008 za kodiranje parametra kvantizacije kodira, na nivou osnovnog bloka, parametre kvantizacije koji su određeni od strane jedinice 1002 za određivanje parametra kvantizacije.
[0026] Sl. 3 je detaljan blok dijagram koji ilustruje jedinicu 1008 za kodiranje parametra kvantizacije. Pozivajući se na Sl.3, jedinica 1008 za kodiranje parametra kvantizacije kao ulaz preko terminala 1 prima parametar kvantizacije svakog podbloka iz jedinice 1002 za određivanje parametra kvantizacije na Sl.1. Jedinica 2 za skladištenje parametara kvantizacije jednom skladišti primljene parametre kvantizacije podblokova. Jedinica 3 za određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka određuje parametar kvantizacije osnovnog bloka na osnovu parametara kvantizacije svakog podbloka koji su uskladišteni u jedinici 2 za skladištenje parametara kvantizacije. Jedinica 4 za kodiranje parametra kvantizacije osnovnog bloka kodira parametar kvantizacije osnovnog bloka da bi generisala kod parametra kvantizacije osnovnog bloka. Jedinica 4 za kodiranje parametra kvantizacije osnovnog bloka kao izlaz preko terminala 5 daje generisani kod parametra kvantizacije osnovnog bloka jedinici 1009 za integraciju i kodiranje na Sl.1. Jedinica 6 za razliku parametra kvantizacije podbloka pravi razliku između parametra kvantizacije osnovnog bloka i parametra kvantizacije svakog podbloka. Jedinica 7 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka kodira razliku da bi generisala kod vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka. Jedinica 7 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka kao izlaz preko terminala 8 daje generisani kod vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka jedinici 1009 za integraciju i kodiranje na Sl.1.
[0027] Sa gore pomenutom konfiguracijom, jedinica 2 za skladištenje parametara kvantizacije skladišti, na nivou osnovnog bloka, parametre kvantizacije podblokova koji se unose sa terminala 1. Kada su svi parametri kvantizacije podblokova uskladišteni u jedinici 2 za skladištenje parametara kvantizacije, jedinica 3 za određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka izračunava parametar kvantizacije osnovnog bloka. Sa trenutnim prikazanim primerom izvođenja, jedinica 3 za određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka izračunava prosek parametara kvantizacije podblokova. Pozivajući se na Sl.2B, prosek je 14,6. Kada se kodiranje parametara kvantizacije vrši na celobrojnoj osnovi, jedinica 3 za određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka zaokružuje prosek 14,6 i, prema tome, postavlja parametar kvantizacije osnovnog bloka na 15. Jedinica 3 za određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka kao izlaz daje određeni parametar kvantizacije osnovnog bloka jedinici 4 za kodiranje parametra kvantizacije osnovnog bloka i jedinici 6 za razliku parametra kvantizacije podbloka. Jedinica 4 za kodiranje parametra kvantizacije osnovnog bloka kodira primljeni parametar kvantizacije osnovnog bloka Golombovim kodom da bi generisala kod parametra kvantizacije osnovnog bloka, i kao izlaz daje generisani kod parametra kvantizacije osnovnog bloka ka spolja preko terminala 5.
[0028] Jedinica 6 za razliku parametra kvantizacije podbloka izračunava razliku između parametra kvantizacije svakog podbloka i parametra kvantizacije osnovnog bloka.
[0029] Pozivajući se na Sl. 2B, vrednosti razlika su -3, -1, 3, -3, 3, -3, -3, -1, -1 i 5 po redosledu strukture regionskog kvadratnog stabla. Jedinica 6 za razliku parametra kvantizacije podbloka kao izlaz daje ove vrednosti razlika jedinici 7 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka. Jedinica 7 za kodiranje parametara kvantizacije podbloka kodira ove vrednosti razlika zajedno sa postojanjem ili odsustvom promene. Parametar kvantizacije prvog podbloka 10001 razlikuje se od parametra kvantizacije osnovnog bloka, tj. 15. Jedinica 7 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka kodira jednobitnu vrednost „1“ koja ukazuje na promenu i vrednost razlike „-3“ Golombovim kodom, i kao izlaz ka spolja, preko terminala 8, daje rezultujući kod kao kodirane podatke vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka.
[0030] Nakon toga, jedinica 7 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka kodira vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka drugog podbloka 10002. Pošto se ova vrednost razlike razlikuje od parametra kvantizacije osnovnog bloka, jedinica 7 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka kao izlaz daje Golombov kod sastavljen od jednobitne vrednosti „1“, koja ukazuje na promenu, i vrednosti „-1“ razlike parametra kvantizacije podbloka ka spolja preko terminala 8. Nakon toga, na sličan način kao što je navedeno gore, jedinica 7 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka kodira jednobitnu vrednost „1“ koja ukazuje na promenu i vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka da bi generisala kodirane podatke vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka.
[0031] Pozivajući se nazad na Sl.1, jedinica 1009 za integraciju i kodiranje generiše sekvencu slike, zaglavlje frejma i druge kodove. Za svaki osnovni blok, jedinica 1009 za integraciju i kodiranje dobija informacije kao što je režim predviđanja od jedinice 1003 za predviđanje bloka i kodira informacije. Zatim, jedinica 1009 za integraciju i kodiranje kao ulaz prima kod parametra kvantizacije osnovnog bloka od jedinice 1008 za kodiranje parametra kvantizacije. Nakon toga, jedinica 1009 za integraciju i kodiranje integriše kodirane podatke razlike vrednosti parametra kvantizacije podbloka i kodirane podatke koeficijenta kvantizacije za svaki podblok, i kao izlaz daje integrisane podatke u vidu niza bitova ka spolja preko terminala 1010.
[0032] Sl.4 je dijagram toka koji ilustruje obradu kodiranja slike pomoću uređaja za kodiranje slike prema prvom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. U koraku S001, jedinica 1009 za integraciju i kodiranje generiše sekvencu, zaglavlje frejma i druge kodove i kao izlaz daje generisane kodove ka spolja preko terminala 1010.
[0033] U koraku S002, jedinica 1001 za podelu na blokove sekvencijalno iseca svaki osnovni blok od ulazne slike počevši od gornjeg levog ugla iste.
[0034] U koraku S003, jedinica 1001 za podelu na blokove dalje deli svaki osnovni blok na mnoštvo podblokova.
[0035] U koraku S004, jedinica 1002 za određivanje parametra kvantizacije određuje parametre kvantizacije podblokova. U koraku S005, uređaj za kodiranje slike određuje parametar kvantizacije osnovnog bloka na osnovu parametara kvantizacije podblokova određenih u koraku S004. Da bi se pojednostavili opisi, uređaj za kodiranje slike prema trenutnom prikazanom primeru izvođenja izračunava prosek parametara kvantizacije podblokova u osnovnom bloku kao parametar kvantizacije osnovnog bloka.
[0036] U koraku S006, uređaj za kodiranje slike kodira parametar kvantizacije osnovnog bloka (određen u koraku S005) Golombovim kodom, i kao izlaz daje rezultujući kod kao kod parametra kvantizacije osnovnog bloka.
[0037] U koraku S007, uređaj za kodiranje slike kodira parametar kvantizacije podbloka na nivou podbloka. Kada se koristi parametar kvantizacije koji je isti kao parametar kvantizacije osnovnog bloka po redosledu strukture regionskog kvadratnog stabla, uređaj za kodiranje slike kao izlaz daje jednobitni kod „0“. Kada se koristi drugačiji parametar kvantizacije, uređaj za kodiranje slike kao izlaz daje jednobitni kod „1“ i razliku između parametra kvantizacije svakog podbloka i parametra kvantizacije osnovnog bloka.
[0038] U koraku S008, uređaj za kodiranje slike vrši predviđanje za podatke podbloka slike da bi dobio grešku predviđanja, primenjuje ortogonalnu transformaciju i kvantizaciju na grešku predviđanja, kodira dobijeni koeficijent kvantizacije i kao izlaz daje kodirane podatke koeficijenta kvantizacije.
[0039] U koraku S009, uređaj za kodiranje slike primenjuje inverznu kvantizaciju i inverznu transformaciju na dobijeni koeficijent kvantizacije da bi izračunao grešku predviđanja. Uređaj za kodiranje slike generiše reprodukovanu sliku relevantnog podbloka na osnovu greške predviđanja i predviđene vrednosti dobijene iz reprodukovane slike.
[0040] U koraku S010, uređaj za kodiranje slike određuje da li je obrada kodiranja završena za sve podblokove u osnovnom bloku. Kada je obrada kodiranja završena za sve podblokove (DA u koraku S010), obrada produžava na korak S011. U suprotnom, kada obrada kodiranja nije završena za sve podblokove (NE u koraku S010), obrada se vraća na korak S007 da bi obradila sledeći podblok.
[0041] U koraku S011, uređaj za kodiranje slike određuje da li je obrada kodiranja završena za sve osnovne blokove. Kada je obrada kodiranja završena za sve osnovne blokove (DA u koraku S011), obrada se završava. U suprotnom, kada obrada kodiranja nije završena za sve osnovne blokove (NE u koraku S011), obrada se vraća na korak S002 da bi obradila sledeći osnovni blok.
[0042] Posebno u koracima S005 do S009, gore pomenute konfiguracija i operacije omogućavaju kodiranje svake vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka korišćenjem parametra kvantizacije osnovnog bloka, čime se ograničava količina generisanih kodova.
[0043] Iako se u trenutnom prikazanom primeru izvođenja prosek parametara kvantizacije podblokova koristi kao parametar kvantizacije osnovnog bloka, parametar kvantizacije osnovnog bloka nije ograničen na to i može biti stvarna vrednost parametra kvantizacije podbloka koja je najbliža prosečnoj. Na primer, iako je 14,6 prosek u primeru na Sl.2B, stvarna vrednost parametra kvantizacije podbloka najbliža proseku, tj. 14, može se koristiti umesto vrednosti dobijene zaokruživanjem proseka. Dobijanje parametara kvantizacije podblokova na ovaj način omogućava postavljanje koda koji ukazuje na promenu na „0“, smanjujući time broj vrednosti razlika parametara kvantizacije podblokova koje treba preneti.
[0044] Gore pomenuta konfiguracija dalje omogućava efikasno izvođenje predviđanja, kvantizacije, transformacije i kodiranja, i to paralelno, postižući veliku brzinu obrade.
[0045] Sl. 5A i 5B ilustruju primer paralelne obrade za primenu obrade kvantizacije, transformacije i kodiranja na podblokove od 10001 do 10005 u osnovnom bloku 10000 ilustrovanom na Sl. 2A. U ovom slučaju se pretpostavlja da će se koristiti tri procesora za obradu kodiranja radi pojednostavljenja opisa. Procesori od A do C izračunavaju parametar kvantizacije (QP) svakog podbloka, izračunavaju i kodiraju vrednost razlike parametra kvantizacije svakog podbloka (.delta.QP), primenjuju ortogonalnu transformaciju i kvantizaciju na grešku predviđanja i kodiraju koeficijent kvantizacije. U ovom slučaju, ovi kodovi se integrišu od strane drugog procesora.
[0046] Sl.5A ilustruje primer konvencionalne paralelne obrade. Pre svega, uređaj za kodiranje slike dodeljuje obradu podbloka 10001 procesoru A, obradu podbloka 10002 procesoru B i obradu podbloka 10003 procesoru C. Vreme obrade za izračunavanje QP zavisi od veličine bloka i kompleksnosti slike. Postoji tendencija da izračunavanje parametra kvantizacije za podblok 10001, koji ima veću veličinu bloka, traje duže od izračunavanja parametara kvantizacije za podblokove 10002 i 10003.
[0047] Nakon izračunavanja parametara kvantizacije, uređaj za kodiranje slike izračunava vrednosti razlika parametara kvantizacije. Izračunavanje parametra kvantizacije podbloka za podblok 10001 treba da se završi da bi se započelo izračunavanje vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka za podblok 10002. To znači da procesor B čeka dok procesor A ne završi proračun parametra kvantizacije podbloka za podblok 10001. Ako potrebno je duže vreme da se izračuna parametar kvantizacije podbloka 10002 nego da se izračuna onaj od podbloka 10003, izračunavanje parametra kvantizacije podbloka za podblok 10002 treba da se završi da bi se započelo izračunavanje vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka za podblok 10003. Procesor C čeka dok procesor B ne završi izračunavanje parametra kvantizacije podbloka za podblok 10002.
[0048] Sl. 5B ilustruje primer paralelne obrade prema trenutnom prikazanom primeru izvođenja. Slično konvencionalnom slučaju, uređaj za kodiranje slike dodeljuje obradu podbloka 10001 procesoru A, obradu podbloka 10002 procesoru B i obradu podbloka 10003 procesoru C. Nakon izračunavanja parametra kvantizacije podbloka, uređaj za kodiranje slike izračunava vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka. Pošto je izračunavanje parametra kvantizacije osnovnog bloka završeno, izračunavanje vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka za podblok 10002 može da se započne odmah nakon izračunavanja parametra kvantizacije tog podbloka. Na taj način predmetni pronalazak postiže efikasnu paralelnu obradu. Konkretno, kada postoje podblokovi koji imaju mnoštvo veličina, predmetni pronalazak pruža značajan efekat smanjenja intervala obrade.
[0049] Iako je, u trenutnom prikazanom primeru izvođenja, kodirana sama vrednost parametra kvantizacije osnovnog bloka, predviđanje se može izvršiti korišćenjem parametra kvantizacije osnovnog bloka koji je prethodno obrađen.
[0050] Iako je, u trenutnom prikazanom primeru izvođenja, osnovni blok formiran od 64x64 piksela, a podblok formiran od maksimalno 8x8 piksela, konfiguracija piksela nije ograničena na to. Na primer, veličina bloka za osnovni blok može se promeniti na 128x128 piksela. Oblik osnovnog bloka i podbloka nije ograničen na kvadrat i može biti pravougaonik kao što je 8x4 piksela. Suština predmetnog pronalaska ostaje nepromenjena.
[0051] Iako se, u trenutnom prikazanom primeru izvođenja, prosek parametara kvantizacije podblokova smatra parametrom kvantizacije osnovnog bloka, parametar kvantizacije osnovnog bloka nije ograničen na to. Naravno, moguće je, na primer, da parametar kvantizacije osnovnog bloka može biti medijana parametara kvantizacije podblokova, ili najčešća vrednost parametra kvantizacije podblokova. Naravno, je moguće pripremiti mnoštvo postupaka izračunavanja na ovaj način i odabrati najefikasniji parametar kvantizacije osnovnog bloka.
[0052] Iako je jednobitni kod koji ukazuje na promenu pružen u kodiranim podacima vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka, obrada nije ograničena na to. Naravno, moguće je kodirati vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka čak i kada nema promene.
[0053] Iako se, u trenutnom prikazanom primeru izvođenja, Golombovo kodiranje koristi za kodiranje parametra kvantizacije osnovnog bloka, vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka i koeficijenta kvantizacije, obrada nije ograničena na to. Naravno, moguće je koristiti, na primer, Hafmanovo kodiranje i druge postupke aritmetičkog kodiranja, a i da se kao izlaz daju gore pomenute vrednosti onakve kakve jesu bez kodiranja.
[0054] Iako je trenutni prikazani primer izvođenja konkretno opisan na osnovu frejmova koji koriste intra-predviđanje, očigledno je da je trenutni prikazani primer izvođenja takođe primenljiv na frejmove koji mogu da koriste inter-predviđanje koje uključuje predviđanje za kompenzaciju kretanja.
[0055] Drugi prikazani primer izvođenja predmetnog pronalaska biće opisan u nastavku na osnovu postupka za dekodiranje slike za dekodiranje kodiranih podataka koji su kodirani korišćenjem postupka kodiranja prema prvom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. Sl. 6 je blok dijagram koji ilustruje konfiguraciju uređaja za dekodiranje slike prema drugom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[0056] Uređaj za dekodiranje slike unosi kodirani niz bitova sa terminala 1100. Jedinica 1101 za dekodiranje i odvajanje dekodira informacije zaglavlja niza bitova, odvaja potrebne kodove iz niza bitova i kao izlaz daje razdvojene kodove narednoj fazi. Jedinica 1101 za dekodiranje i odvajanje izvodi inverznu operaciju u odnosu na jedinicu 1009 za integraciju i kodiranje sa Sl. 1. Jedinica 1102 za dekodiranje parametra kvantizacije dekodira kodirane podatke parametra kvantizacije. Jedinica 1103 za dekodiranje bloka dekodira kod koeficijenta kvantizacije svakog podbloka da bi reprodukovala koeficijent kvantizacije. Jedinica 1104 za inverznu kvantizaciju bloka primenjuje inverznu kvantizaciju na koeficijent kvantizacije zasnovan na parametru kvantizacije podbloka, koji je reprodukovan od strane jedinice 1102 za dekodiranje parametra kvantizacije, da bi reprodukovala koeficijent ortogonalne transformacije. Jedinica 1105 za inverznu transformaciju bloka vrši inverznu ortogonalnu transformaciju u odnosu na jedinicu 1004 za transformaciju bloka sa Sl.1 da bi reprodukovala grešku predviđanja. Jedinica 1106 za reprodukciju bloka reprodukuje podatke slike podbloka na osnovu greške predviđanja i dekodiranih podataka slike. Jedinica 1107 za kombinaciju blokova raspoređuje podatke slika reprodukovanih podblokova na odgovarajuće pozicije da bi reprodukovala podatke slike osnovnog bloka.
[0057] Obrada dekodiranja slike pomoću uređaja za dekodiranje slike prema trenutnom prikazanom primeru izvođenja biće opisana u nastavku. Iako se, u drugom prikazanom primeru izvođenja, niz bitova pokretne slike koji je generisan od strane uređaja za kodiranje slike prema prvom prikazanom primeru izvođenja unosi u jedinicama frejmova, može se uneti niz bitova nepokretne slike za jedan frejm.
[0058] Pozivajući se na Sl.6, jedinica 1101 za dekodiranje i odvajanje unosi podatke niza za jedan frejm sa terminala 1100, i dekodira informacije zaglavlja potrebne da bi se reprodukovala slika. Nakon toga, jedinica 1101 za dekodiranje i odvajanje kao izlaz daje kod parametra kvantizacije osnovnog bloka jedinici 1102 za dekodiranje parametra kvantizacije. Nakon toga, jedinica 1101 za dekodiranje i odvajanje takođe kao izlaz daje kod vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka jedinici 1102 za dekodiranje parametra kvantizacije.
[0059] Sl. 7 je detaljan blok dijagram koji ilustruje jedinicu 1102 za dekodiranje parametra kvantizacije. Jedinica 1102 za dekodiranje parametra kvantizacije kao ulaz preko terminala 101 prima kod parametra kvantizacije osnovnog bloka iz jedinice 1101 za dekodiranje i odvajanje sa Sl. 6. Jedinica 1102 za dekodiranje parametra kvantizacije takođe kao ulaz prima, preko terminala 102, kodirane podatke razlike parametra kvantizacije podbloka iz jedinice 1101 za dekodiranje i odvajanje 1101 sa Sl. 6. Jedinica 103 za dekodiranje parametra kvantizacije osnovnog bloka kao ulaz prima kod parametra kvantizacije osnovnog bloka i dekodira kod parametra kvantizacije osnovnog bloka da bi reprodukovala parametar kvantizacije osnovnog bloka. Jedinica 104 za dekodiranje parametara kvantizacije podbloka dekodira kodirane podatke vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka da bi reprodukovala vrednost razlike parametra kvantizacije svakog podbloka. Jedinica 105 za sabiranje parametra kvantizacije podbloka sabira reprodukovani parametar kvantizacije osnovnog bloka sa vrednošću razlike parametra kvantizacije svakog podbloka da bi reprodukovala parametar kvantizacije svakog podbloka. Jedinica 105 za sabiranje parametra kvantizacije podbloka kao izlaz, preko terminala 106, daje reprodukovani parametar kvantizacije za svaki podblok jedinici 1104 za inverznu kvantizaciju bloka sa Sl.6.
[0060] Jedinica 103 za dekodiranje parametra kvantizacije osnovnog bloka kao ulaz dobija kod parametra kvantizacije osnovnog bloka od terminala 101, dekodira kod parametra kvantizacije osnovnog bloka koristeći Golombov kod da bi reprodukovala parametar kvantizacije osnovnog bloka i skladišti rezultujući kod.
[0061] Jedinica 104 za dekodiranje parametra kvantizacije podbloka kao ulaz, sa terminala 102, prima kodirane podatke vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka i dekodira kodirane podatke vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka korišćenjem Golombovog koda da bi reprodukovala vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka. Konkretno, jedinica 104 za dekodiranje parametra kvantizacije podbloka dekodira jednobitni kod koji ukazuje na prisustvo ili postojanje promene u odnosu na parametar kvantizacije osnovnog bloka. Kada nema promene, jedinica 104 za dekodiranje parametra kvantizacije podbloka kao izlaz daje nulu kao vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka jedinici 105 za sabiranje parametra kvantizacije podbloka. Kada ima promene, jedinica 104 za dekodiranje parametra kvantizacije podbloka zatim dekodira vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka i kao izlaz daje rezultujuću vrednost jedinici 105 za sabiranje parametra kvantizacije podbloka. Jedinica 105 za sabiranje parametra kvantizacije podbloka sabira vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka sa reprodukovanim parametrom kvantizacije osnovnog bloka da bi reprodukovala parametar kvantizacije podbloka i kao izlaz, preko terminala 106 ka spolja, daje reprodukovani parametar kvantizacije podbloka.
[0062] Pozivajući se nazad na Sl.6, jedinica 1103 za dekodiranje bloka kao ulaz prima kodirane podatke koeficijenta kvantizacije podbloka izdvojene iz niza bitova od strane jedinice 1101 za dekodiranje i odvajanje, dekodira primljene kodirane podatke koeficijenta kvantizacije podbloka korišćenjem Golombovog koda da bi reprodukovala koeficijent kvantizacije svakog podbloka i kao izlaz daje reprodukovani koeficijent kvantizacije podbloka jedinici 1104 za inverznu kvantizaciju bloka. Jedinica 1104 za inverznu kvantizaciju bloka primenjuje inverznu kvantizaciju na primljeni koeficijent kvantizacije podbloka i parametar kvantizacije podbloka da bi reprodukovala koeficijent ortogonalne transformacije i kao izlaz daje reprodukovani koeficijent ortogonalne transformacije jedinici 1105 za inverznu transformaciju bloka. Jedinica 1105 za inverznu transformaciju bloka primenjuje inverznu transformaciju na reprodukovani koeficijent ortogonalne transformacije da bi reprodukovala grešku predviđanja, i kao izlaz daje reprodukovanu grešku predviđanja jedinici 1106 za reprodukciju bloka. Jedinica 1106 za reprodukciju bloka kao ulaz prima reprodukovanu grešku predviđanja, izvodi predviđanje na osnovu okolnih dekodiranih podataka o pikselima ili podataka o pikselima iz prethodnog frejma da bi reprodukovala podatke slike podbloka, i kao izlaz daje podatke slike reprodukovanog podbloka jedinici 1107 za kombinaciju blokova. Jedinica 1107 za kombinaciju blokova raspoređuje podatke slike reprodukovanog podbloka na respektivne pozicije da bi reprodukovala podatke slike osnovnog bloka i kao izlaz daje podatke slike reprodukovanog bloka ka spolja preko terminala 1108. Jedinica 1107 za kombinaciju blokova takođe prosleđuje podatke slike reprodukovanog osnovnog bloka jedinici 1106 za reprodukciju bloka za izračunavanje vrednosti predviđanja.
[0063] Sl. 8 je dijagram toka koji ilustruje obradu dekodiranja slike pomoću uređaja za dekodiranje slike prema drugom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. U koraku S101, jedinica 1101 za dekodiranje i odvajanje dekodira informacije zaglavlja.
[0064] U koraku S102, jedinica 103 za dekodiranje parametra kvantizacije osnovnog bloka dekodira kod parametra kvantizacije osnovnog bloka da bi reprodukovala parametar kvantizacije osnovnog bloka.
[0065] U koraku S103, jedinica 104 za dekodiranje parametra kvantizacije podbloka dekodira kodirane podatke vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka da bi reprodukovala vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka. Jedinica 105 za sabiranje parametra kvantizacije podbloka sabira parametar kvantizacije osnovnog bloka sa vrednošću razlike parametra kvantizacije podbloka da bi reprodukovala parametar kvantizacije podbloka.
[0066] U koraku S104, uređaj za dekodiranje slike dekodira kodirane podatke koeficijenta kvantizacije podbloka da bi reprodukovao koeficijent kvantizacije i primenjuje inverznu kvantizaciju i inverznu ortogonalnu transformaciju na dekodirane podatke koeficijenta kvantizacije podbloka da bi reprodukovao grešku predviđanja. Uređaj za dekodiranje slike dalje vrši predviđanje na osnovu podataka o okolnim dekodiranim pikselima ili podataka o pikselima iz prethodnog frejma da bi reprodukovao dekodiranu sliku podbloka.
[0067] U koraku S105, uređaj za dekodiranje slike raspoređuje dekodirane slike podblokova u dekodiranu sliku osnovnog bloka. U koraku S106, uređaj za dekodiranje slike određuje da li je obrada dekodiranja završena za sve podblokove u relevantnom osnovnom bloku. Kada je obrada dekodiranja završena za sve podblokove (DA u koraku S106), obrada produžava na korak S107. Kada obrada dekodiranja nije završena za sve podblokove (NE u koraku S106), obrada se vraća na korak S103 da obradi sledeći podblok.
[0068] U koraku S107, uređaj za dekodiranje slike raspoređuje dekodiranu sliku osnovnog bloka u frejm dekodirane slike. U koraku S108, uređaj za dekodiranje slike određuje da li je obrada dekodiranja završena za sve osnovne blokove. Kada je obrada dekodiranja završena za sve osnovne blokove (DA u koraku S108), uređaj za dekodiranje slike zaustavlja sve operacije da bi okončao obradu. Kada obrada dekodiranja nije završena za sve osnovne blokove (NE u koraku S108), obrada se vraća na korak S102 za sledeći osnovni blok.
[0069] Gore pomenute konfiguracija i operacije omogućavaju dekodiranje niza bitova sa smanjenom količinom kodova, generisanih u prvom prikazanom primeru izvođenja, da bi se dobila reprodukovana slika.
[0070] Ako je identifikacija koda moguća za svaki podblok korišćenjem simbola delimitera, moguće je efikasno izvoditi različite operacije paralelno, tj. reprodukovati parametre kvantizacije podblokova, primeniti inverznu kvantizaciju i inverznu transformaciju na reprodukovane podblokove i reprodukovati podatke o slici, čime se postiže dekodiranje velike brzine.
[0071] Sl.9A i 9B ilustruju primer paralelne obrade za primenu obrade dekodiranja, inverzne kvantizacije i inverzne transformacije na podblokove 10001 do 10006 u osnovnom bloku 10000 ilustrovanom na Sl.2A da bi se reprodukovale greške predviđanja. Slično sa Sl.5A i 5B prema prvom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, pretpostavlja se da će se koristiti tri procesora da bi se pojednostavili opisi. U ovom primeru, tri procesora dekodiraju vrednost razlike parametra kvantizacije svakog podbloka (.delta.QP) da bi reprodukovali parametar kvantizacije (QP), dekodirali koeficijent kvantizacije i primenjuju inverznu kvantizaciju i inverznu ortogonalnu transformaciju na koeficijent kvantizacije. U ovom slučaju, drugi procesor razdvaja ove kodove.
[0072] Sl. 9A ilustruje primer konvencionalne paralelne obrade. Pre svega, uređaj za dekodiranje slike dodeljuje obradu podbloka 10001 procesoru A, obradu podbloka 10002 procesoru B i obradu podbloka 10003 procesoru C. Pošto procesor A, kao prvi procesor, sam dekodira parametar kvantizacije podbloka, procesori B i C dekodiraju vrednost razlike parametra kvantizacije svakog podbloka, a zatim reprodukuju parametar kvantizacije podbloka. Gore pomenuta obrada se postiže sabiranjem parametra kvantizacije podbloka za podblokove, pre nego što postanu predviđena vrednost parametra kvantizacije podblokova, sa vrednošću razlike parametra kvantizacije podbloka.
[0073] Dekodiranje parametra kvantizacije podbloka 10001 treba da se završi da bi se započela reprodukcija parametra kvantizacije podbloka za podblok 10002. To znači da procesor B čeka dok procesor A ne završi reprodukciju parametra kvantizacije za podblok 10001.
[0074] Ovo se takođe odnosi na reprodukciju parametara kvantizacije za podblok 10002. Procesor C čeka dok procesor B ne završi reprodukciju parametara kvantizacije za podblok 10002. Nakon toga, svaki od procesora koji je završio obradu obrađuje podblokove po redosledu strukture regionskog kvadratnog stabla, tj. po redosledu podbloka 10004, podbloka 10005 i podbloka 10006. Reprodukcija parametra kvantizacije za podblok 10005 treba da se završi da bi se pokrenula reprodukcija parametra kvantizacije podbloka za podblok 10006. Ovo znači da procesor C čeka dok procesor A ne završi reprodukciju parametra kvantizacije za podblok 10005.
[0075] Sl. 9B ilustruje primer paralelne obrade prema trenutnom prikazanom primeru izvođenja. Prvo, procesor A dekodira i skladišti parametar kvantizacije osnovnog bloka. Nakon toga, slično konvencionalnom slučaju, uređaj za dekodiranje slike dodeljuje obradu podbloka 10001 procesoru A, obradu podbloka 10002 procesoru B i obradu podbloka 10003 procesoru C. Nakon dekodiranja vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka, uređaj za dekodiranje slike reprodukuje parametar kvantizacije podbloka. Pošto je parametar kvantizacije osnovnog bloka reprodukovan, reprodukcija parametra kvantizacije za podblok 10002 može da se započne odmah nakon dekodiranja vrednosti razlike parametra kvantizacije tog podbloka. Predmetni pronalazak postiže efikasnu paralelnu obradu. Naročito, kada postoje podblokovi koji imaju mnoštvo veličina, predmetni pronalazak pruža značajan efekat na smanjenje intervala obrade.
[0076] Pretpostavimo slučaj gde je samo podblok 10008 na Sl. 2A isečen korišćenjem aplikacije za uređivanje za odsecanje dela iz podataka slike. U konvencionalnom slučaju, podblokovi 10001 do 10007 treba da budu dekodirani. Prema predmetnom pronalasku, dekodiranje samo podblokova 10001 i 10006 omogućava neophodnu obradu dekodiranja uključujući intra-predviđanje. Na taj način, brzina obrade može se poboljšati preskakanjem obrade dekodiranja.
[0077] Slično prvom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, veličina bloka, veličina jedinice za obradu, pomenute jedinice za obradu i raspored piksela i kodovi nisu ograničeni na izneto.
[0078] Iako se, u drugom prikazanom primeru izvođenja, Golombov kod koristi za dekodiranje parametra kvantizacije osnovnog bloka, vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka i koeficijenta kvantizacije, obrada nije ograničena na to. Naravno, moguće je koristiti, na primer, Hafmanovo kodiranje i druge postupke aritmetičkog kodiranja, a i kao izlaz dati gore navedene vrednosti onakve kakve jesu bez kodiranja.
[0079] Iako je drugi prikazani primer izvođenja specifično opisan na osnovu frejmova koji koriste intra-predviđanje, očigledno je da je trenutni prikazani primer izvođenja takođe primenljiv na frejmove koji mogu da koriste inter-predviđanje koje uključuje kompenzaciju kretanja u predviđanju.
[0080] Sl.10 je blok dijagram koji ilustruje uređaj za kodiranje slike prema trećem prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. U trećem prikazanom primeru izvođenja, parametar kvantizacije za prvi podblok (u daljem tekstu parametar kvantizacije prvog podbloka) smatra se parametrom kvantizacije osnovnog bloka, a parametar kvantizacije osnovnog bloka nije kodiran pojedinačno. Za razliku od prvog prikazanog primera izvođenja predmetnog pronalaska, treći prikazani primer izvođenja ne koristi kod koji ukazuje na postojanje ili odsustvo promene. Međutim, slično prvom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, kodiranje se može izvršiti korišćenjem koda koji ukazuje na postojanje ili odsustvo promene. Pozivajući se na Sl. 10, elementima koji imaju istu funkciju kao oni u prvom prikazanom primeru izvođenja (Sl. 1) dodeljeni su isti pozivni brojevi i duplirani opisi biće izostavljeni.
[0081] Jedinica 1208 za kodiranje parametara kvantizacije kodira parametar kvantizacije podbloka da bi generisala kodirane podatke parametra kvantizacije. Jedinica 1209 za integraciju i kodiranje generiše informacije zaglavlja i kod koji se odnosi na predviđanje, i integriše kodirane podatke parametra kvantizacije generisane od strane jedinice 1208 za kodiranje parametra kvantizacije i kodirane podatke koeficijenta kvantizacije generisane od strane jedinice 1006 za kodiranje bloka.
[0082] Sl. 11 je detaljan blok dijagram koji ilustruje jedinicu 1208 za kodiranje parametra kvantizacije. Pozivajući se na Sl. 11, elementima koji imaju istu funkciju kao oni u prvom prikazanom primeru izvođenja (Sl. 3) dodeljeni su isti pozivni brojevi i duplirani opisi biće izostavljeni.
[0083] Selektor 200 bira odredište u zavisnosti od pozicije podbloka za primljeni parametar kvantizacije podbloka. Jedinica 203 za skladištenje parametra kvantizacije osnovnog bloka skladišti parametar kvantizacije prvog podbloka kao parametar kvantizacije osnovnog bloka po redosledu strukture regionskog kvadratnog stabla osnovnog bloka. Jedinica 206 za razliku parametra kvantizacije podbloka izračunava vrednost razlike između svakog od sledećih parametara kvantizacije podblokova i parametra kvantizacije osnovnog bloka. Jedinica 207 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka kodira parametar kvantizacije prvog podbloka i vrednost razlike parametra kvantizacije svakog podbloka.
[0084] Slično prvom prikazanom primeru izvođenja, jedinica 1208 za kodiranje parametara kvantizacije koja ima gore pomenutu konfiguraciju kao ulaz prima parametre kvantizacije podblokova sa terminala 1 po redosledu strukture regionskog kvadratnog stabla. Selektor 200 prosleđuje parametar kvantizacije prvog podbloka jedinici 203 za skladištenje parametra kvantizacije osnovnog bloka po redosledu strukture regionskog kvadratnog stabla. Selektor 200 prosleđuje naredne parametre kvantizacije podblokova jedinici 206 za razliku parametra kvantizacije podbloka.
[0085] Jedinica 203 za skladištenje parametra kvantizacije osnovnog bloka skladišti parametar kvantizacije prvog podbloka kao parametar kvantizacije osnovnog bloka. Zatim, jedinica 206 za razliku parametra kvantizacije podbloka takođe kao ulaz prima parametar kvantizacije prvog podbloka. Pošto je relevantni parametar kvantizacije podbloka parametar kvantizacije prvog podbloka u osnovnom bloku, jedinica 206 za razliku parametra kvantizacije podbloka ne izračunava razliku i kao izlaz daje relevantni parametar kvantizacije podbloka onakav kakav jeste jedinici 207 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka u narednoj fazi. Jedinica 207 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka kodira primljeni parametar kvantizacije podbloka Golombovim kodom i kao izlaz daje rezultujući kod ka spolja, preko terminala 8, kao kodirane podatke parametra kvantizacije podbloka.
[0086] Nakon toga, jedinica 206 za razliku parametra kvantizacije podbloka kao ulaz sa terminala 1 prima, preko selektora 200, parametre kvantizacije podblokova po redosledu strukture regionskog kvadratnog stabla. Jedinica 206 za razliku parametra kvantizacije podbloka izračunava vrednost razlike između primljenog parametra kvantizacije svakog podbloka i parametra kvantizacije osnovnog bloka uskladištenog u jedinici 203 za skladištenje parametra kvantizacije osnovnog bloka. Jedinica 207 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka kodira vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka Golombovim kodom da bi generisala kodirane podatke vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka i kao izlaz daje generisane kodirane podatke vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka ka spolja, preko terminala 8, kao kodirane podatke parametra kvantizacije podbloka. Nakon toga, jedinica 207 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka dobija i kodira vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka za svaki podblok u osnovnom bloku.
[0087] Sl.12 je dijagram toka koji ilustruje obradu kodiranja slike pomoću uređaja za kodiranje slike prema trećem prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. Pozivajući se na Sl.
12, elementima koji imaju istu funkciju kao oni u prvom prikazanom primeru izvođenja (Sl.4) dodeljeni su isti pozivni brojevi i duplirani opisi biće izostavljeni.
[0088] U koracima S001 do S004, slično prvom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, uređaj za kodiranje slike iseca osnovni blok, deli osnovni blok na mnoštvo podblokova i određuje parametre kvantizacije podblokova.
[0089] U koraku S205, uređaj za kodiranje slike skladišti parametar kvantizacije prvog podbloka kao parametar kvantizacije osnovnog bloka.
[0090] U koraku S206, uređaj za kodiranje slike određuje da li je primljeni podblok prvi podblok u osnovnom bloku. Kada primljeni podblok jeste prvi podblok, obrada produžava na korak S208 (DA u koraku S206). U suprotnom, kada primljeni podblok nije prvi podblok (NE u koraku S206), obrada produžava na korak S207. U koraku S207, uređaj za kodiranje slike izračunava razliku između parametra kvantizacije osnovnog bloka uskladištenog u koraku S205 i primljenog parametra kvantizacije podbloka.
[0091] U koraku S208, uređaj za kodiranje slike kodira primljeni parametar kvantizacije podbloka ili vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka Golombovim kodom, i kao izlaz daje rezultujući kod kao kodirane podatke parametra kvantizacije podbloka.
[0092] U koracima S008 i S009, uređaj za kodiranje slike vrši sličnu obradu kao i uređaj za kodiranje slike prema prvom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. U koraku S210, uređaj za kodiranje slike određuje da li je obrada kodiranja završena za sve podblokove u osnovnom bloku. Kada obrada kodiranja nije završena za sve podblokove (NE u koraku S210), obrada produžava na korak S206 da bi se obradio sledeći podblok. Kada obrada kodiranja jeste završena za sve podblokove (DA u koraku S210), obrada produžava na korak S011. Nakon toga, uređaj za kodiranje slike vrši obradu kodiranja za celu sliku slično uređaju za kodiranje slike prema prvom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. Uz gore pomenute konfiguraciju i operacije, smatranje parametra kvantizacije prvog podbloka parametrom kvantizacije osnovnog bloka eliminiše potrebu za prenošenjem parametra kvantizacije osnovnog bloka, što daje za rezultat poboljšanu efikasnost kodiranja.
[0093] Gore pomenute konfiguracija i operacije dalje omogućavaju efikasnu paralelnu obradu sličnu prvom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. Konkretno, pozivajući se na Sl.5A, u prvoj fazi paralelne obrade, procesori B i C treba da sačekaju dok procesor A ne završi izračunavanje parametra kvantizacije prvog podbloka. Nakon toga, međutim, procesori B i C mogu izračunati vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka 10005 bez čekanja da procesor A završi obradu podbloka 10004.
[0094] Naravno, moguće je pružiti kod za prebacivanje između postupka za kodiranje parametra kvantizacije osnovnog bloka u prvom prikazanom primeru izvođenja i postupka za smatranje parametra kvantizacije prvog podbloka parametrom kvantizacije osnovnog bloka u trenutnom prikazanom primeru izvođenja i izabrati onaj koji ima veću efikasnost kodiranja.
[0095] Iako se isti postupak kodiranja primenjuje na parametar kvantizacije prvog podbloka (parametar kvantizacije osnovnog bloka) i naredne vrednosti razlika parametara kvantizacije podblokova, obrada nije ograničena na to. Naravno, moguće je primeniti različite postupke kodiranja na parametar kvantizacije prvog podbloka i naredne vrednosti razlika parametara kvantizacije podblokova.
[0096] Iako su, u trećem prikazanom primeru izvođenja, parametar kvantizacije osnovnog bloka, vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka i koeficijent kvantizacije kodirani Golombovim kodom, obrada nije ograničena na to. Naravno, moguće je koristiti, na primer, Hafmanovo kodiranje i druge postupke aritmetičkog kodiranja.
[0097] Iako je treći prikazani primer izvođenja konkretno opisan na osnovu frejmova koji koriste intra-predviđanje, očigledno je da je trenutni prikazani primer izvođenja takođe primenljiv na frejmove koji mogu da koriste inter-predviđanje koje uključuje kompenzaciju kretanja u predviđanju.
[0098] Četvrti prikazani primer izvođenja predmetnog pronalaska biće opisan u nastavku na osnovu postupka dekodiranja slike za dekodiranje kodiranih podataka koji su kodirani korišćenjem postupka kodiranja prema trećem prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. Sl. 13 je blok dijagram koji ilustruje uređaj za dekodiranje slike za dekodiranje kodiranih podataka koji su kodirani korišćenjem postupka kodiranja prema trećem prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. Pozivajući se na Sl.13, elementima koji imaju istu funkciju kao oni u drugom prikazanom primeru izvođenja (Sl. 6) dodeljeni su isti pozivni brojevi i duplirani opisi biće izostavljeni.
[0099] Pozivajući se na Sl.13, jedinica 1301 za dekodiranje i odvajanje dekodira informacije zaglavlja niza bitova, odvaja potrebne kodove od niza bitova i kao izlaz daje izdvojene kodove narednoj fazi. Jedinica 1302 za dekodiranje parametra kvantizacije reprodukuje parametar kvantizacije podbloka. Jedinica 1301 za dekodiranje i odvajanje i jedinica 1302 za dekodiranje parametra kvantizacije razlikuju se po kodiranim podacima parametra kvantizacije od jedinice 1101 za dekodiranje i odvajanje i jedinice 1102 za dekodiranje parametra kvantizacije (Sl.6), respektivno, prema drugom prikazanom primeru izvođenja.
[0100] Obrada dekodiranja slike pomoću uređaja za dekodiranje slike prema trenutnom prikazanom primeru izvođenja biće opisana u nastavku. Iako se, u trenutnom prikazanom primeru izvođenja, niz bitova pokretne slike, koji je generisan od strane uređaja za kodiranje slike prema trećem prikazanom primeru izvođenja, unosi u jedinicama frejmova, može se uneti niz bitova nepokretne slike za jedan frejm.
[0101] Slično drugom prikazanom primeru izvođenja, jedinica 1301 za dekodiranje i odvajanje kao ulaz prima podatke iz niza bitova za jedan frejm od terminala 1100 i dekodira informacije zaglavlja potrebne za reprodukciju slike. Nakon toga, jedinica 1302 za dekodiranje parametra kvantizacije kao ulaz prima kodirane podatke parametra kvantizacije podblokova po redosledu strukture regionskog kvadratnog stabla.
[0102] Sl. 14 je detaljan blok dijagram koji ilustruje jedinicu 1302 za dekodiranje parametra kvantizacije. Pozivajući se na Sl. 14, elementima koji imaju istu funkciju kao oni u drugom prikazanom primeru izvođenja (Sl. 7) dodeljeni su isti pozivni brojevi i duplirani opisi biće izostavljeni.
[0103] Jedinica 304 za dekodiranje parametra kvantizacije podbloka dekodira kodirane podatke parametra kvantizacije podbloka i vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka da bi reprodukovala vrednost razlike parametra kvantizacije svakog podbloka. Selektor 300 bira odredište u zavisnosti od pozicije podbloka za primljeni parametar kvantizacije podbloka. Jedinica 310 za skladištenje parametra kvantizacije osnovnog bloka skladišti kao parametar kvantizacije osnovnog bloka parametar kvantizacije podbloka koji je prvi dekodiran. Jedinica 305 za sabiranje parametra kvantizacije podbloka sabira parametar kvantizacije osnovnog bloka sa vrednošću razlike parametra kvantizacije svakog podbloka da bi reprodukovala parametar kvantizacije svakog podbloka.
[0104] Sa gore pomenutom konfiguracijom, selektor 300 bira jedinicu 310 za skladištenje parametra kvantizacije osnovnog bloka kao odredište kada se započne dekodiranje osnovnog bloka. Jedinica 304 za dekodiranje parametra kvantizacije podbloka kao ulaz sa terminala 102 prima kodirane podatke parametra kvantizacije podbloka za prvi podblok iz osnovnom bloka, i dekodira kodirane podatke parametra kvantizacije podbloka koristeći Golombov kod da bi reprodukovala parametar kvantizacije podbloka. Jedinica 310 za skladištenje parametra kvantizacije osnovnog bloka kao ulaz prima parametar kvantizacije prvog podbloka preko selektora 300, i skladišti parametar kvantizacije podbloka tokom obrade relevantnog osnovnog bloka. Zatim, jedinica 305 za sabiranje parametra kvantizacije podbloka takođe kao ulaz prima parametar kvantizacije prvog podbloka. Pošto vrednost razlike ne postoji za prvi podblok, jedinica 305 za sabiranje parametra kvantizacije podbloka kao izlaz daje reprodukovani parametar kvantizacije podbloka onakav kakav jeste ka napolje preko terminala 106. Kada jedinica 310 za skladištenje parametra kvantizacije osnovnog bloka skladišti parametar kvantizacije prvog podbloka, selektor 300 kao odredište bira jedinicu 305 za sabiranje parametra kvantizacije podbloka.
[0105] Nakon toga, jedinica 304 za dekodiranje parametra kvantizacije podbloka kao ulaz prima kodirane podatke vrednosti razlika drugog i narednih parametara kvantizacije podblokova. Jedinica 304 za dekodiranje parametra kvantizacije podbloka dekodira kodirane podatke vrednosti razlike primljenog parametra kvantizacije podbloka korišćenjem Golombovog koda da bi reprodukovala vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka. Jedinica 305 za sabiranje parametra kvantizacije podbloka sabira vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka (primljenu preko selektora 300) sa parametrom kvantizacije osnovnog bloka uskladištenim u jedinici 310 za skladištenje parametra kvantizacije osnovnog bloka. Jedinica 305 za sabiranje parametra kvantizacije podbloka na ovaj način reprodukuje parametar kvantizacije podbloka i kao izlaz ka spolja, preko terminala 106, daje reprodukovani parametar kvantizacije podbloka. Nakon toga, jedinica 1302 za dekodiranje parametra kvantizacije dekodira parametar kvantizacije podbloka svakog podbloka iz osnovnog bloka, izračunava vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka i sabira izračunatu vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka sa parametrom kvantizacije osnovnog bloka da bi reprodukovala parametar kvantizacije podbloka.
[0106] Sl. 15 je dijagram toka koji ilustruje obradu dekodiranja slike prema četvrtom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. Pozivajući se na Sl. 15, elementima koji imaju istu funkciju kao i oni u drugom prikazanom primeru izvođenja (Sl.8) dodeljeni su isti pozivni brojevi i duplirani opisi biće izostavljeni.
[0107] U koraku S101, uređaj za dekodiranje slike dekodira informacije zaglavlja slično uređaju za dekodiranje slike prema drugom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. U koraku S310, uređaj za dekodiranje slike određuje da li je podblok koji je podvrgnut dekodiranju prvi podblok u osnovnom bloku. Kada je podblok koji je podvrgnut dekodiranju prvi podblok (DA u koraku S310), obrada produžava na korak S311. U suprotnom, kada podblok koji je podvrgnut dekodiranju nije prvi podblok (NE u koraku S310), obrada produžava na korak S303.
[0108] U koraku S311, uređaj za dekodiranje slike dekodira kod koji se odnosi na primljeni parametar kvantizacije podbloka, tj. kodirane podatke parametra kvantizacije podbloka korišćenjem Golombovog koda, i skladišti rezultujući kod kao parametar kvantizacije osnovnog bloka. Zatim, obrada produžava na korak S104 da bi generisala dekodiranu sliku prvog podbloka.
[0109] U koraku S303, uređaj za dekodiranje slike dekodira kod koji se odnosi na primljeni parametar kvantizacije podbloka, tj. kodirane podatke vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka korišćenjem Golombovog koda da bi reprodukovao vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka. Uređaj za dekodiranje slike sabira reprodukovanu vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka sa parametrom kvantizacije osnovnog bloka uskladištenim u koraku S311, i koristi rezultat sabiranja kao parametar kvantizacije podbloka. Obrada produžava na korak S104 da bi se generisale dekodirane slike drugog i narednih podblokova.
[0110] Zatim, slično drugom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, uređaj za dekodiranje slike generiše dekodiranu sliku podbloka i reprodukuje sliku frejma.
[0111] Gore pomenute konfiguracija i operacije omogućavaju dekodiranje kodiranih podataka sa smanjenom količinom kodova generisanih u trećem prikazanom primeru izvođenja, bez da se individualno kodira osnovni parametar kvantizacije.
[0112] Gore pomenute konfiguracija i operacije dalje omogućavaju efektivnu paralelnu obradu sličnu onoj u drugom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. Konkretno, pozivajući se na Sl.9B, procesor A izvodi dekodiranje parametra kvantizacije prvog podbloka za osnovni blok umesto dekodiranja parametra kvantizacije osnovnog bloka. Ova obrada zamenjuje dekodiranje parametra kvantizacije osnovnog bloka i dekodiranje vrednosti razlike parametra kvantizacije prvog podbloka. Ovo znači da, u prvoj fazi paralelne obrade, procesori B i C treba da sačekaju dok procesor A ne završi dekodiranje parametra kvantizacije prvog podbloka. Zatim, procesori B i C mogu započeti reprodukciju parametara kvantizacije svih podblokova bez čekanja da procesor A završi obradu drugih podblokova.
[0113] Iako se, u četvrtom prikazanom primeru izvođenja, Golombov kod koristi za dekodiranje parametra kvantizacije osnovnog bloka, vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka i koeficijenta kvantizacije, obrada nije ograničena na to. Naravno, moguće je koristiti, na primer, Hafmanovo kodiranje i druge postupke aritmetičkog kodiranja.
[0114] Kada je pružen kod za prebacivanje između postupka za kodiranje parametra kvantizacije osnovnog bloka u trećem prikazanom primeru izvođenja i postupka za smatranje parametra kvantizacije prvog podbloka parametrom kvantizacije osnovnog bloka u četvrtom prikazanom primeru izvođenja, uređaj za dekodiranje slike interpretira kod i izvršava korak S102 na Sl.8. Alternativno, uređaj za dekodiranje slike poželjno bira da li će se izvršiti koraci S310, S311 i S303 na Sl.15.
[0115] Iako je četvrti prikazani primer izvođenja naročito opisan na osnovu frejmova koji koriste intra-predviđanje, očigledno je da je trenutni prikazani primer izvođenja takođe primenljiv na frejmove koji mogu da koriste inter-predviđanje koje uključuje kompenzaciju kretanja u predviđanju.
[0116] Peti prikazani primer izvođenja predmetnog pronalaska biće opisan u nastavku na osnovu određivanja parametra kvantizacije osnovnog bloka korišćenjem parametra kvantizacije podbloka u poslednjem osnovnom bloku.
[0117] Uređaj za kodiranje slike prema petom prikazanom primeru izvođenja ima sličnu konfiguraciju sa uređajem za kodiranje slike prema trećem prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska (Sl.10), uz razliku u konfiguraciji jedinice 1208 za kodiranje parametra kvantizacije.
[0118] Sl.16 je blok dijagram koji ilustruje detaljnu konfiguraciju jedinice 1208 za kodiranje parametra kvantizacije prema petom prikazanom primeru izvođenja ovog pronalaska.
[0119] Pozivajući se na Sl.16, selektor 400, u zavisnosti od pozicije osnovnog bloka, bira izvor iz kojeg će primiti parametar kvantizacije podbloka. Jedinica 410 za skladištenje parametara kvantizacije podblokova skladišti parametre kvantizacije podblokova prethodnog osnovnog bloka. Jedinica 403 za određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka određuje parametar kvantizacije osnovnog bloka za osnovni blok koji je podvrgnut kodiranju na osnovu parametara kvantizacije podblokova uskladištenih u jedinici 410 za skladištenje parametara kvantizacije podblokova. Jedinica 406 za razliku parametra kvantizacije podbloka izračunava vrednost razlike između parametra kvantizacije osnovnog bloka i parametra kvantizacije svakog podbloka. Jedinica 407 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka kodira vrednost razlike između parametra kvantizacije prvog podbloka i parametra kvantizacije svakog podbloka.
[0120] Sa gore pomenutom konfiguracijom, slično trećem prikazanom primeru izvođenja, jedinica 1001 za podelu na blokove deli podatke slike (ulaz sa terminala 1000) na mnoštvo podblokova, a jedinica 1002 za određivanje parametra kvantizacije određuje parametar kvantizacije svakog podbloka. Jedinica 1002 za određivanje parametra kvantizacije kao izlaz daje određeni parametar kvantizacije svakog podbloka jedinici 1208 za kodiranje parametra kvantizacije.
[0121] Pozivajući se na Sl. 16, kada je primljeni parametar kvantizacije podbloka parametar kvantizacije prvog podbloka u prvom osnovnom bloku podataka slike, selektor 400 bira ulaz sa terminala 1. Jedinica 403 za određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka kao ulaz prima parametar kvantizacije podbloka preko jedinice 410 za skladištenje parametara kvantizacije podblokova, jedinice 406 za razliku parametra kvantizacije podbloka i selektora 400. Jedinica 410 za skladištenje parametara kvantizacije podblokova skladišti parametar kvantizacije podbloka za obradu sledećeg osnovnog bloka. Slično jedinici 203 za skladištenje parametra kvantizacije osnovnog bloka prema trećem prikazanom primeru izvođenja, jedinica 403 za određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka skladišti primljeni parametar kvantizacije podbloka kao parametar kvantizacije osnovnog bloka. Slično jedinici 206 za razliku parametra kvantizacije podbloka prema trećem prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, jedinica 406 za razliku parametra kvantizacije podbloka kao izlaz daje parametar kvantizacije podbloka onakav kakav jeste jedinici 407 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka. Jedinica 407 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka kodira parametar kvantizacije prvog podbloka Golombovim kodom i kao izlaz daje rezultujući kod ka spolja preko terminala 8.
[0122] Nakon toga, jedinica 410 za skladištenje parametara kvantizacije podblokova i jedinica 406 za razliku parametra kvantizacije podbloka kao ulaz primaju druge parametre kvantizacije podblokova od prvog osnovnog bloka iz podataka slike, preko terminala 1. Jedinica 406 za razliku parametra kvantizacije podbloka izračunava vrednost razlike između parametra kvantizacije osnovnog bloka datog kao izlaz iz jedinice 403 za određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka i primljenog parametra kvantizacije podbloka. Jedinica 407 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka kao ulaz prima vrednost razlike, kodira vrednost razlike slično trećem prikazanom primeru izvođenja i kao izlaz daje rezultujući kod ka spolja preko terminala 8.
[0123] Obrada za naknadno primljene osnovne blokove slike, ne prvi osnovni blok, biće opisana u nastavku. Pre obrade kodiranja za osnovni blok, selektor 400 bira jedinicu 410 za skladištenje parametra kvantizacije podbloka kao izvor. Jedinica 403 za određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka izračunava prosek uskladištenih parametara kvantizacije podblokova i smatra taj prosek parametrom kvantizacije osnovnog bloka. Zatim, jedinica 406 za razliku parametra kvantizacije podbloka kao ulaz prima parametre kvantizacije podblokova iz relevantnog osnovnog bloka sa terminala 1. Jedinica 406 za razliku parametra kvantizacije podbloka izračunava vrednost razlike između parametra kvantizacije osnovnog bloka, datog kao izlaz iz jedinice 403 za određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka, i primljenog parametra kvantizacije svakog podbloka. Jedinica 407 za kodiranje parametra kvantizacije podbloka kao ulaz prima vrednost razlike, kodira vrednost razlike slično trećem prikazanom primeru izvođenja i kao izlaz daje rezultujući kod terminalu 8.
[0124] Sl.17 je dijagram toka koji ilustruje obradu kodiranja slike pomoću uređaja za kodiranje slike prema petom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. Pozivajući se na Sl.
17, elementima koji imaju istu funkciju kao oni u prvom prikazanom primeru izvođenja (Sl.4) dodeljeni su isti pozivni brojevi i duplirani opisi biće izostavljeni.
[0125] U koracima S001 do S003, slično uređaju za kodiranje slike prema prvom prikazanom primeru izvođenja, uređaj za kodiranje slike kodira informacije zaglavlja, iseca osnovni blok iz podataka slike i deli osnovni blok na mnoštvo podblokova. U koraku S401, uređaj za kodiranje slike određuje da li je relevantni osnovni blok prvi osnovni blok slike. Kada relevantni osnovni blok jeste prvi osnovni blok (DA u koraku S401), obrada produžava na korak S402. U suprotnom, kada relevantni osnovni blok nije prvi osnovni blok (NE u koraku S401), obrada produžava na korak S409. U koraku S402, uređaj za kodiranje slike određuje da li je relevantni podblok prvi podblok u prvom osnovnom bloku. Kada relevantni podblok jeste prvi podblok (DA u koraku S402), obrada produžava na korak S403. U suprotnom, kada relevantni podblok nije prvi podblok (NE u koraku S402), obrada produžava na korak S406.
[0126] U koraku S403, uređaj za kodiranje slike određuje parametar kvantizacije prvog podbloka prvog osnovnog bloka i skladišti parametar kvantizacije prvog podbloka tako da se na njega poziva tokom obrade sledećeg osnovnog bloka. U koraku S404, uređaj za kodiranje slike skladišti parametar kvantizacije podbloka koji je određen u koraku S403 kao parametar kvantizacije osnovnog bloka. U koraku S405, uređaj za kodiranje slike kodira parametar kvantizacije podbloka koji određen u koraku S403 i obrada produžava na korak S008. U koraku S406, uređaj za kodiranje slike određuje parametar kvantizacije podbloka za relevantni podblok i skladišti određeni parametar kvantizacije podbloka tako da se na njega poziva tokom obrade sledećeg osnovnog bloka.
[0127] U koraku S407, uređaj za kodiranje slike oduzima parametar kvantizacije osnovnog bloka, koji je uskladišten u koraku S404, od parametra kvantizacije podbloka, koji je određen u koraku S406, da bi izračunao vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka za relevantni podblok. U koraku S408, uređaj za kodiranje slike kodira vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka, koja je izračunata u koraku S407, da bi generisao kodirane podatke vrednosti razlike parametra kvantizacije i obrada produžava na korak S008. U koraku S409, uređaj za kodiranje slike određuje da li je relevantni podblok prvi podblok u drugom i sledećem osnovnom bloku. Kada relevantni podblok jeste prvi podblok (DA u koraku S409), obrada produžava na korak S410. U suprotnom, kada relevantni podblok nije prvi podblok (NE u koraku S409), obrada produžava na korak S406. U koraku S410, pozivajući se na parametre kvantizacije podblokova prethodnog osnovnog bloka, koji su uskladišteni u koraku S403 ili S406, uređaj za kodiranje slike izračunava parametar kvantizacije osnovnog bloka za relevantni osnovni blok. U trenutnom prikazanom primeru izvođenja, uređaj za kodiranje slike izračunava prosek gore pomenutih parametara kvantizacije podblokova i smatra taj prosek parametrom kvantizacije osnovnog bloka. U koraku S411, uređaj za kodiranje slike određuje parametar kvantizacije podbloka za relevantni podblok i skladišti parametar kvantizacije podbloka tako da se na njega poziva tokom obrade sledećeg osnovnog bloka.
[0128] U koraku S412, uređaj za kodiranje slike oduzima parametar kvantizacije osnovnog bloka, koji je izračunat u koraku S410, od parametra kvantizacije podbloka, koji je određen u koraku S411, da bi izračunao vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka za relevantni podblok.
[0129] U koraku S413, uređaj za kodiranje slike kodira vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka, koja je izračunata u koraku S412, da bi generisao kodirane podatke vrednosti razlike parametra kvantizacije i obrada produžava na korak S008. U koraku S414, uređaj za kodiranje slike određuje da li je obrada kodiranja završena za sve podblokove u relevantnom osnovnom bloku. Kada obrada kodiranja jeste završena za sve podblokove (DA u koraku S414), obrada produžava na korak S011. U suprotnom, kada obrada kodiranja nije završena za sve podblokove (NE u koraku S414), obrada se vraća na korak S401 da bi obradila sledeći podblok. U koracima S008, S009 i S011, uređaj za kodiranje slike vrši sličnu obradu kao u prvom prikazanom primeru izvođenja da bi kodirao celu sliku.
[0130] Sa gore pomenutim konfiguracijom i operacijama, određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka korišćenjem parametara kvantizacije podblokova prethodnog osnovnog bloka omogućava određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka za relevantni osnovni blok odmah nakon početka obrade relevantnog osnovnog bloka, što kao rezultat daje minimizirano kašnjenje obrade. Dalje, izračunavanje parametra kvantizacije osnovnog bloka na osnovu parametara kvantizacije podblokova prethodnog osnovnog bloka eliminiše potrebu za prenošenjem parametra kvantizacije osnovnog bloka, što kao rezultat daje poboljšanu efikasnost kodiranja.
[0131] Gore pomenute konfiguracija i operacije dalje omogućavaju efektivnu paralelnu obradu sličnu prvom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. Konkretno, pozivajući se na Sl. 5B, pre obrade kodiranja, parametar kvantizacije osnovnog bloka izračunava se na osnovu parametara kvantizacije podblokova prethodnog osnovnog bloka. Ovo omogućava izračunavanje vrednosti razlika parametara kvantizacije svih podblokova bez čekanja na završetak obrade svakog pojedinačnog podbloka.
[0132] Iako je, u petom prikazanom primeru izvođenja, parametar kvantizacije prvog podbloka kodiran onakav kakav jeste samo za prvi osnovni blok slike, obrada nije ograničena na to. Konkretno, takođe je moguće obezbediti konfiguraciju nalik na isečak sastavljenu od mnoštva osnovnih blokova i primeniti sličnu obradu na prvi osnovni blok.
[0133] Iako je, u petom prikazanom primeru izvođenja, parametar kvantizacije osnovnog bloka određen u odnosu na parametre kvantizacije podblokova prethodnog osnovnog bloka, obrada nije ograničena na to. Poslednji parametri kvantizacije podblokova prethodnog osnovnog bloka mogu se smatrati parametrom kvantizacije osnovnog bloka za relevantni osnovni blok. Naravno, moguće je pozivati se na parametre kvantizacije podblokova ili na parametar kvantizacije osnovnog bloka okolnih osnovnih blokova.
[0134] Iako se, u petom prikazanom primeru izvođenja, prosek parametara kvantizacije podblokova prethodnog osnovnog bloka smatra parametrom kvantizacije osnovnog bloka, obrada nije ograničena na to. Naravno, moguće je, na primer, da parametar kvantizacije osnovnog bloka može biti medijana parametara kvantizacije podblokova, ili najčešća vrednost parametra kvantizacije podbloka. Naravno, moguće je pripremiti mnoštvo postupaka izračunavanja na ovaj način, izabrati najefikasniji parametar kvantizacije osnovnog bloka i izvršiti kodiranje korišćenjem koda koji ukazuje na relevantni postupak izračunavanja.
[0135] Iako je peti prikazani primer izvođenja naročito opisan na osnovu frejmova koji koriste intra-predviđanje, očigledno je da je trenutni prikazani primer izvođenja takođe primenljiv na frejmove koji mogu da koriste inter-predviđanje koje uključuje kompenzaciju kretanja u predviđanju.
[0136] Šesti prikazani primer izvođenja predmetnog pronalaska biće opisan u nastavku na osnovu postupka dekodiranja slike za dekodiranje kodiranih podataka koji su kodirani korišćenjem postupka kodiranja prema petom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. Uređaj za kodiranje slike prema šestom prikazanom primeru izvođenja ima sličnu konfiguraciju kao i uređaj za kodiranje slike prema četvrtom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska (Sl. 13), sa razlikom u konfiguraciji jedinice 1302 za dekodiranje parametra kvantizacije.
[0137] Sl. 18 je blok dijagram koji ilustruje konfiguraciju jedinice 1302 za dekodiranje parametra kvantizacije prema šestom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[0138] Pozivajući se na Sl. 18, elementima koji imaju istu funkciju kao i oni u četvrtom prikazanom primeru izvođenja (Sl. 14) dodeljeni su isti pozivni brojevi i duplirani opisi biće izostavljeni.
[0139] Selektor 500 bira odredište u zavisnosti od pozicije podbloka za parametar kvantizacije primljenog podbloka i od pozicije osnovnog bloka za relevantni podblok. Jedinica 501 za dekodiranje parametra kvantizacije podbloka dekodira kod od samog parametra kvantizacije podbloka da bi reprodukovala parametar kvantizacije podbloka. Jedinica 502 za dekodiranje vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka dekodira kod vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka da bi reprodukovala vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka. Selektor 503 bira izvor u zavisnosti od pozicije podbloka za primljeni parametar kvantizacije podbloka i od pozicije osnovnog bloka za relevantni podblok. Jedinica 504 za određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka određuje parametar kvantizacije osnovnog bloka. Jedinica 505 za sabiranje parametra kvantizacije podbloka sabira određeni parametar kvantizacije osnovnog bloka sa vrednošću razlike parametra kvantizacije svakog podbloka da bi reprodukovala parametar kvantizacije svakog podbloka. Selektor 506 bira izvor u zavisnosti od pozicije podbloka za primljeni parametar kvantizacije podbloka i od pozicije osnovnog bloka za relevantni podblok. Jedinica 507 za skladištenje parametara kvantizacije podblokova skladišti reprodukovane parametre kvantizacije podblokova.
[0140] Obrada dekodiranja pomoću uređaja za dekodiranje slike biće opisana u nastavku. Iako se, u trenutnom prikazanom primeru izvođenja, niz bitova pokretne slike unosi u jedinicama frejmova, može se uneti niz bitova nepokretne slike za jedan frejm.
[0141] Pre obrade dekodiranja niza bitova za jedan frejm, selektor 500 bira jedinicu 501 za dekodiranje parametra kvantizacije podbloka kao odredište, a selektor 503 bira jedinicu 501 za dekodiranje parametra kvantizacije podbloka kao izvor. Selektor 505 bira jedinicu 501 za dekodiranje parametra kvantizacije podbloka kao izvor.
[0142] Jedinica 501 za dekodiranje parametra kvantizacije podbloka kao ulaz prima kodirane podatke parametra kvantizacije podbloka prvog osnovnog bloka preko selektora 500. Jedinica 501 za dekodiranje parametra kvantizacije podbloka dekodira kodirane podatke korišćenjem Golombovog koda da bi reprodukovala parametar kvantizacije podbloka. Jedinica 504 za određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka kao ulaz prima parametar kvantizacije podbloka preko selektora 503. Pošto je podblok od parametra kvantizacije podbloka prvi podblok prvog osnovnog bloka, jedinica 504 za određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka skladišti primljeni parametar kvantizacije podbloka, onakav kakav jeste, kao parametar kvantizacije osnovnog bloka. Jedinica 501 za dekodiranje parametra kvantizacije podbloka kao izlaz daje reprodukovani parametar kvantizacije podbloka ka spolja preko selektora 505 i terminala 106. Jedinica 507 za skladištenje parametara kvantizacije podblokova skladišti parametre kvantizacije podblokova.
[0143] Nakon toga, selektor 500 bira jedinicu 502 za dekodiranje vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka kao odredište, a selektor 503 bira jedinicu 507 za skladištenje parametara kvantizacije podblokova kao izvor. Selektor 505 bira jedinicu 305 za sabiranje parametra kvantizacije podbloka kao izvor.
[0144] Kada jedinica 1302 za dekodiranje parametra kvantizacije kao ulaz primi kodirane podatke razlike parametra kvantizacije podbloka sledećeg podbloka, jedinica 502 za dekodiranje vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka kao ulaz prima kodirane podatke vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka preko selektora 500. Jedinica 502 za dekodiranje vrednosti razlike parametra podbloka dekodira kodirane podatke vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka da bi reprodukovala vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka. Jedinica 305 za sabiranje parametra kvantizacije podbloka sabira vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka sa parametrom kvantizacije osnovnog bloka da bi reprodukovala parametar kvantizacije podbloka i kao izlaz daje reprodukovani parametar kvantizacije podbloka ka spolja preko terminala 106. Jedinica 507 za skladištenje parametara kvantizacije podblokova skladišti parametar kvantizacije podbloka.
[0145] Nakon toga, jedinica 1302 za dekodiranje parametara kvantizacije kao ulaz prima kodirane podatke vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka sledećeg osnovnog bloka. U ovom slučaju, jedinica 504 za određivanje parametra kvantizacije osnovnog bloka čita parametre kvantizacije podblokova prethodnog osnovnog bloka iz jedinice 507 za skladištenje parametara kvantizacije podblokova, izračunava prosek od pročitanih parametara kvantizacije podblokova i smatra taj prosek parametrom kvantizacije osnovnog bloka za relevantni osnovni blok.
[0146] Jedinica 502 za dekodiranje vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka dekodira kodirane podatke vrednosti razlike primljenog parametra kvantizacije podbloka da bi reprodukovala vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka. Jedinica 305 za sabiranje parametra kvantizacije podbloka reprodukuje parametar kvantizacije podbloka i kao izlaz daje reprodukovani parametar kvantizacije podbloka ka spolja preko terminala 106. Jedinica 507 za skladištenje parametara kvantizacije podblokova skladišti reprodukovani parametar kvantizacije podbloka.
[0147] Nakon toga, jedinica 1302 za dekodiranje parametra kvantizacije kao ulaz prima kodirane podatke vrednosti razlike parametara kvantizacije sledećeg podbloka, na sličan način reprodukuje vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka, a zatim reprodukuje parametar kvantizacije podbloka. Jedinica 1302 za dekodiranje parametra kvantizacije 1302 kao izlaz daje reprodukovani parametar kvantizacije podbloka ka spolja preko terminala 106. Jedinica 507 za skladištenje parametara kvantizacije podblokova skladišti parametar kvantizacije podbloka.
[0148] Sl. 19 je dijagram toka koji ilustruje obradu dekodiranja slike pomoću uređaja za dekodiranje slike prema šestom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.
[0149] U koraku S101, slično drugom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, uređaj za dekodiranje slike dekodira informacije zaglavlja. U koraku S501, uređaj za dekodiranje slike određuje da li je osnovni blok, kojem pripada podblok koji je podvrgnut dekodiranju, prvi osnovni blok slike. Kada relevantni osnovni blok jeste prvi osnovni blok (DA u koraku S501), obrada produžava na korak S502. U suprotnom, kada relevantni osnovni blok nije prvi osnovni blok (NE u koraku S501), obrada produžava na korak S504.
[0150] U koraku S502, uređaj za dekodiranje slike određuje da li je podblok, koji je podvrgnut dekodiranju, prvi podblok u osnovnom bloku. Kada relevantni podblok jeste prvi podblok bloka (DA u koraku S502), obrada produžava na korak S503. U suprotnom, kada relevantni podblok nije prvi podblok bloka (NE u koraku S502), obrada produžava na korak S506. U koraku S503, uređaj za dekodiranje slike dekodira kod koji se odnosi na primljeni parametar kvantizacije podbloka, tj. kodirane podatke parametra kvantizacije podbloka korišćenjem Golombovog koda da bi reprodukovao parametar kvantizacije podbloka. Uređaj za dekodiranje slike skladišti rezultujući kod kao parametar kvantizacije osnovnog bloka. U isto vreme, uređaj za dekodiranje slike odvojeno skladišti rezultujući kod tako da se na njega poziva tokom određivanja parametra kvantizacije osnovnog bloka za sledeći osnovni blok. Zatim, obrada produžava na korak S104 za generisanje dekodirane slike prvog podbloka.
[0151] U koraku S504, uređaj za dekodiranje slike određuje da li je podblok, koji je podvrgnut dekodiranju, prvi podblok u osnovnom bloku. Kada podblok, koji je podvrgnut dekodiranju, jeste prvi podblok (DA u koraku S504), obrada produžava na korak S505. U suprotnom, kada podblok, koji je podvrgnut dekodiranju, nije prvi podblok (NE u koraku S504), obrada produžava na korak S506.
[0152] U koraku S505, uređaj za dekodiranje slike izračunava prosek uskladištenih parametara kvantizacije podblokova prethodnog osnovnog bloka i smatra taj prosek parametrom kvantizacije osnovnog bloka. Zatim, obrada produžava na korak S506.
[0153] U koraku S506, uređaj za dekodiranje slike dekodira kod koji se odnosi na primljeni parametar kvantizacije podbloka, tj. kodirane podatke vrednosti razlike parametra kvantizacije podbloka korišćenjem Golombovog koda da bi reprodukovao vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka. Uređaj za dekodiranje slike sabira reprodukovanu vrednost razlike parametra kvantizacije podbloka sa parametrom kvantizacije osnovnog bloka, koji je uskladišten ili izračunat u koraku S503 ili S505, da bi dobio parametar kvantizacije podbloka. Zatim, obrada produžava na korak S104 za generisanje dekodirane slike podbloka. Nakon toga, slično četvrtom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, uređaj za dekodiranje slike generiše dekodiranu sliku podbloka i reprodukuje sliku frejma.
[0154] Gore pomenute konfiguracija i operacije omogućavaju dekodiranje niza bitova kojim vrednost parametra kvantizacije osnovnog bloka, koju je generisao uređaj za kodiranje slike prema petom prikazanom primeru izvođenja, nije kodirana.
[0155] Gore pomenute konfiguracija i operacije dalje omogućavaju efektivnu paralelnu obradu sličnu drugom prikazanom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. Konkretno, pozivajući se na Sl. 9B, umesto dekodiranja parametra kvantizacije osnovnog bloka, procesor A vrši proračun parametra kvantizacije osnovnog bloka korišćenjem parametara kvantizacije podblokova prethodnog osnovnog bloka. Ovo omogućava procesoru A da započne reprodukciju parametara kvantizacije za sve podblokove bez čekanja na završetak obrade drugih podblokova.
[0156] Iako se, u šestom prikazanom primeru izvođenja, prosek parametara kvantizacije podblokova prethodnog osnovnog bloka smatra parametrom kvantizacije osnovnog bloka, obrada nije ograničena na to dok god se koristi postupak za izračunavanje parametra kvantizacije osnovnog bloka prema petom prikazanom primeru izvođenja. Naravno, moguće je, na primer, da parametar kvantizacije osnovnog bloka može biti medijana parametara kvantizacije podblokova, ili najčešća vrednost parametra kvantizacije podbloka. Ovi delovi informacija mogu biti izvedeni iz parametara kvantizacije podblokova uskladištenih u jedinici 507 za skladištenje parametara kvantizacije podblokova.
[0157] Čak i kada je mnoštvo postupaka izračunavanja na ovaj način pripremljeno na strani kodiranja, izabran najefikasniji parametar kvantizacije osnovnog bloka i kodiranje izvršeno na osnovu koda koji ukazuje na relevantni postupak izračunavanja, parametar kvantizacije podbloka može se na sličan način izračunati dekodiranjem.
[0158] Iako je šesti prikazani primer izvođenja posebno opisan na osnovu frejmova koji koriste intra-predviđanje, očigledno je da je trenutni prikazani primer izvođenja takođe primenljiv na frejmove koji mogu da koriste inter-predviđanje koje uključuje kompenzaciju kretanja u predviđanju.
[0159] Iako su gore pomenuti prikazani primeri izvođenja posebno opisani pod pretpostavkom da su procesorske jedinice ilustrovane na Sl.1, 3, 6, 7, 10, 11, 13, 14, 16 i 18 implementirane hardverski, obrada koju izvršavaju ove procesorske jedinice može se implementirati softverski (računarskim programima).
[0160] Sl. 20 je blok dijagram koji ilustruje primer hardverske konfiguracije računara primenljivog za jedinicu za prikaz slike prema gore pomenutim prikazanim primerima izvođenja predmetnog pronalaska.
[0161] Centralna procesorska jedinica (CPU) 1401 kontroliše čitav računar korišćenjem računarskih programa i podataka uskladištenih u memoriji 1402 sa slučajnim pristupom (RAM) i memoriji 1403 samo za čitanje (ROM) i izvršava svaki deo obrade opisan gore kao uređaj za obradu slike prema gore pomenutim prikazanim primerima izvođenja. Konkretno, CPU 1401 funkcioniše kao procesorske jedinice ilustrovane na Sl.1, 3, 6, 7, 10, 11, 13, 14, 16 i 18.
[0162] RAM 1402 uključuje oblast za privremeno skladištenje računarskog programa i podataka učitanih sa eksternog uređaja 1406 za skladištenje i podataka dobijenih eksterno preko interfejsa (I/F) 1407. RAM 1402 dalje uključuje radne oblasti koje koristi CPU 1401 za izvršavanje različitih delova obrade. Na primer, RAM 1402 se može koristiti kao memorija za frejm i druge različite tipove oblasti po potrebi.
[0163] ROM 1403 skladišti podatke o podešavanju i program za pokretanje računara. Operativna jedinica 1404 je snabdevena tastaturom, mišem, itd. Korisnik računara upravlja operativnom jedinicom 1404 kako bi dao različite instrukcije za CPU 1401. Izlazna jedinica 1405 prikazuje rezultat obrade koju je izvršio CPU 1401. Izlazna jedinica 1405 se sastoji od jedinice za prikaz tipa zadržavanja kao što je displej sa tečnim kristalima (LCD) ili jedinice za prikaz impulsnog tipa kao što je jedinica za prikaz tipa emisije polja.
[0164] Eksterni uređaj 1406 za skladištenje je uređaj za masovno skladištenje koji predstavlja jedinica hard diska. Eksterni uređaj 1406 za skladištenje skladišti operativni sistem (OS) i računarske programe koje izvršava CPU 1401 da bi implementirao funkcije procesorskih jedinica ilustrovanih na Sl.1, 3, 6, 7, 10, 11 , 13, 14, 16 i 18. Eksterni uređaj 1406 za skladištenje može dalje da skladišti podatke slike koji treba da se obrade.
[0165] CPU 1401 prikladno učitava računarski program i podatke uskladištene u eksternom uređaju 1406 za skladištenje u RAM 1402 i izvršava računarski program. Mreže kao što su lokalna mreža (LAN) i Internet, uređaj za projekciju, uređaj za prikaz i drugi uređaji mogu se povezati na I/F 1407. Računar može da prikuplja i prenosi različite delove informacija preko I/F 1407. Magistrala 1408 međusobno povezuje gore pomenute različite uređaje.
[0166] Operacije sa gore pomenutom konfiguracijom postižu se kada CPU 1401 kontroliše obradu gore navedenih dijagrama tokova.
[0167] Dalje, kada CPU 1401 ima konfiguraciju sa više jezgara, efikasna paralelna obrada može se postići dodeljivanjem niti svakog dela obrade svakom jezgru.
[0168] Predmetni pronalazak se takođe postiže kada se medij za skladištenje koji snima kodove računarskog programa za implementaciju gore pomenutih funkcija pružen sistemu, a sistem učitava i izvršava kodove računarskog programa. U ovom slučaju, kodovi računarskog programa, koji su učitani sa medijuma za skladištenje, implementiraju funkcije prikazanih primera izvođenja, a medijum za skladištenje na kojem su uskladišteni kodovi računarskog programa čine sastavni deo predmetnog pronalaska. Dalje, predmetni pronalazak dalje uključuje slučaj gde operativni sistem (OS) koji radi na računaru izvršava deo ili celinu stvarne obrade na osnovu instrukcija iz kodova računarskog programa, a gore pomenute funkcije se implementiraju obradom kodova računarskog programa.
[0169] Dalje, predmetni pronalazak se može postići sledećim oblikom. Konkretno, predmetni pronalazak dalje uključuje slučaj gde se kodovi računarskog programa, učitani sa medijuma za skladištenje, upisuju u memoriju oličenu karticom za ekspanziju funkcija umetnutom u računar ili jedinicom za ekspanziju funkcija koja je povezana sa računarom. Predmetni pronalazak dalje uključuje slučaj gde CPU, prisutan u kartici za ekspanziju funkcije ili jedinici za ekspanziju funkcija, izvršava deo ili celinu stvarne obrade na osnovu instrukcija iz kodova računarskog programa da bi implementirao gore navedene funkcije.
[0170] Kada se predmetni pronalazak primenjuje na gore pomenuti medijum za skladištenje, medijum za skladištenje skladišti kodove računarskog programa koji odgovaraju gore opisanim dijagramima tokova.

Claims (2)

Patentni zahtevi
1. Postupak dekodiranja slike za dekodiranje parametara kvantizacije za podblokove u bloku koji predstavlja deo slike za koji se može koristiti intra-predviđanje, naznačen time da je blok podeljen na podblokove tako da se formira kvadratno stablo, gde postupak dekodiranja slike sadrži:
dekodiranje prvog parametra kvantizacije za prvi podblok u prvom bloku, kodirane podatke koji se odnose na prvu vrednost razlike između, po redosledu kodiranja, prvog parametra kvantizacije za prvi podblok i drugog parametra kvantizacije za drugi podblok u prvom bloku i, za treći blok kao sledeći podblok koji nije u prvom bloku, kodirane podatke koji se odnose na drugu vrednost razlike između trećeg parametra kvantizacije za treći podblok i celobrojne vrednosti dobijene zaokruživanjem proseka parametara kvantizacije za podblokove kodirane pre trećeg podbloka; pribavljanje drugog parametra kvantizacije na osnovu prvog parametra kvantizacije i prve vrednosti razlike koju dekodira jedinica za dekodiranje i pribavljanje trećeg parametra kvantizacije za treći podblok na osnovu druge vrednosti razlike koju dekodira jedinica za dekodiranje i celobrojne vrednosti pribavljene zaokruživanjem proseka parametara kvantizacije za podblokove dekodirane pre trećeg podbloka i reprodukovanje delova slike koji odgovaraju prvom podbloku, drugom podbloku i trećem podbloku, respektivno, koristeći pribavljeni prvi parametar kvantizacije, pribavljeni drugi parametar kvantizacije i pribavljeni treći parametar kvantizacije, pri čemu se delovi slike reprodukuju korišćenjem intra-predviđanja.
2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time da se prvi podblok nalazi u gornjem levom uglu prvog bloka.
RS20240739A 2011-03-09 2012-02-27 Uređaj za kodiranje slike, postupak za kodiranje slike, program za iste, uređaj za dekodiranje slike, postupak za dekodiranje slike i program za iste RS65679B1 (sr)

Applications Claiming Priority (2)

Application Number Priority Date Filing Date Title
JP2011051267A JP5875236B2 (ja) 2011-03-09 2011-03-09 画像符号化装置、画像符号化方法及びプログラム、画像復号装置、画像復号方法及びプログラム
EP22187097.5A EP4114002B1 (en) 2011-03-09 2012-02-27 Image coding apparatus, method for coding image, program therefor, image decoding apparatus, method for decoding image, and program therefor

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS65679B1 true RS65679B1 (sr) 2024-07-31

Family

ID=46797799

Family Applications (2)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20240739A RS65679B1 (sr) 2011-03-09 2012-02-27 Uređaj za kodiranje slike, postupak za kodiranje slike, program za iste, uređaj za dekodiranje slike, postupak za dekodiranje slike i program za iste
RS20240473A RS65462B1 (sr) 2011-03-09 2012-02-27 Uređaj za kodiranje slike, postupak za kodiranje slike, program za iste, uređaj za dekodiranje slike, postupak za dekodiranje slike i program za iste

Family Applications After (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20240473A RS65462B1 (sr) 2011-03-09 2012-02-27 Uređaj za kodiranje slike, postupak za kodiranje slike, program za iste, uređaj za dekodiranje slike, postupak za dekodiranje slike i program za iste

Country Status (15)

Country Link
US (6) US9277221B2 (sr)
EP (5) EP3253060B1 (sr)
JP (1) JP5875236B2 (sr)
KR (6) KR101914897B1 (sr)
CN (6) CN107197265B (sr)
BR (1) BR112013022033B1 (sr)
ES (5) ES2726324T3 (sr)
HR (2) HRP20240575T1 (sr)
HU (4) HUE067791T2 (sr)
PL (4) PL3253060T3 (sr)
PT (2) PT4114002T (sr)
RS (2) RS65679B1 (sr)
RU (5) RU2603500C2 (sr)
TR (1) TR201907745T4 (sr)
WO (1) WO2012120823A1 (sr)

Families Citing this family (19)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
KR20120016980A (ko) 2010-08-17 2012-02-27 한국전자통신연구원 영상 부호화 방법 및 장치, 그리고 복호화 방법 및 장치
JP5875236B2 (ja) * 2011-03-09 2016-03-02 キヤノン株式会社 画像符号化装置、画像符号化方法及びプログラム、画像復号装置、画像復号方法及びプログラム
KR101442127B1 (ko) * 2011-06-21 2014-09-25 인텔렉추얼디스커버리 주식회사 쿼드트리 구조 기반의 적응적 양자화 파라미터 부호화 및 복호화 방법 및 장치
JP6080375B2 (ja) * 2011-11-07 2017-02-15 キヤノン株式会社 画像符号化装置、画像符号化方法及びプログラム、画像復号装置、画像復号方法及びプログラム
US9661329B2 (en) * 2014-04-30 2017-05-23 Intel Corporation Constant quality video coding
US10715833B2 (en) * 2014-05-28 2020-07-14 Apple Inc. Adaptive syntax grouping and compression in video data using a default value and an exception value
US10091530B2 (en) 2014-10-01 2018-10-02 Qualcomm Incorporated Pipelined intra-prediction hardware architecture for video coding
US10499056B2 (en) * 2016-03-09 2019-12-03 Sony Corporation System and method for video processing based on quantization parameter
US10244167B2 (en) 2016-06-17 2019-03-26 Gopro, Inc. Apparatus and methods for image encoding using spatially weighted encoding quality parameters
JP6871727B2 (ja) * 2016-11-29 2021-05-12 キヤノン株式会社 撮像装置、画像処理方法、及び、プログラム
RU2648581C1 (ru) * 2016-12-08 2018-03-26 федеральное государственное бюджетное образовательное учреждение высшего образования "Национальный исследовательский университет "МЭИ" (ФГБОУ ВО "НИУ "МЭИ") Способ кодирования и декодирования видеоинформации пониженной, стандартной и высокой четкости
WO2018143289A1 (ja) * 2017-02-02 2018-08-09 シャープ株式会社 画像符号化装置及び画像復号装置
US10750175B2 (en) * 2017-05-04 2020-08-18 Sony Corporation Quantization partitioning for enhanced image compression
WO2019009590A1 (ko) 2017-07-03 2019-01-10 김기백 추가 영역을 포함하는 분할 단위를 이용한 영상 복호화 방법 및 장치
CN116248868B (zh) * 2017-07-03 2025-11-25 汉阳大学校产学协力团 利用包含追加区域的分割单位的影像解码方法以及装置
CN107888917B (zh) * 2017-11-28 2021-06-22 北京奇艺世纪科技有限公司 一种图像编解码方法及装置
JP7278719B2 (ja) 2018-06-27 2023-05-22 キヤノン株式会社 画像符号化装置、画像符号化方法及びプログラム、画像復号装置、画像復号方法及びプログラム
CN109660803A (zh) * 2019-01-22 2019-04-19 西安电子科技大学 一种编码块的量化方法及用于hevc编码的量化方法
WO2021084679A1 (ja) * 2019-10-31 2021-05-06 株式会社ソシオネクスト 動画像符号化方法、符号化処理方法、動画像符号化装置および符号化処理装置

Family Cites Families (46)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
JP3109854B2 (ja) 1991-04-23 2000-11-20 キヤノン株式会社 画像符号化方法及び装置
KR0183688B1 (ko) 1994-01-12 1999-05-01 김광호 영상부호화방법 및 장치
JP2001275116A (ja) * 2000-03-24 2001-10-05 Sharp Corp 画像処理装置
JP3643777B2 (ja) * 2001-02-28 2005-04-27 三洋電機株式会社 動画像復号装置および動画像復号方法
KR100450939B1 (ko) * 2001-10-23 2004-10-02 삼성전자주식회사 이미지 축소를 위한 스케일-다운 기능을 가지는 압축비디오 복호화기 및 방법
US20030123738A1 (en) * 2001-11-30 2003-07-03 Per Frojdh Global motion compensation for video pictures
JP3715283B2 (ja) * 2003-02-04 2005-11-09 株式会社半導体理工学研究センター 動画像の画像圧縮符号化方法及び装置
KR100965881B1 (ko) * 2003-10-10 2010-06-24 삼성전자주식회사 비디오 데이터 인코딩 시스템 및 디코딩 시스템
EP1745653B1 (en) * 2004-01-30 2017-10-18 Thomson Licensing DTV Encoder with adaptive rate control for h.264
US7460596B2 (en) * 2004-04-29 2008-12-02 Mediatek Incorporation Adaptive de-blocking filtering apparatus and method for MPEG video decoder
KR100654436B1 (ko) * 2004-07-07 2006-12-06 삼성전자주식회사 비디오 코딩 방법과 디코딩 방법, 및 비디오 인코더와디코더
WO2006060037A1 (en) * 2004-12-02 2006-06-08 Thomson Licensing Quantizer parameter determination for video encoder rate control
JP4146444B2 (ja) * 2005-03-16 2008-09-10 株式会社東芝 動画像符号化の方法及び装置
KR100677446B1 (ko) * 2005-03-31 2007-02-02 엘지전자 주식회사 휴대단말기의 영상신호 압축 코딩장치 및 방법
JP4916125B2 (ja) 2005-04-26 2012-04-11 株式会社リコー 画素クロック生成装置、パルス変調装置、および画像形成装置
CN100448295C (zh) * 2005-05-27 2008-12-31 中国科学院自动化研究所 一种低复杂度的积分码率控制方法
RU2368095C1 (ru) 2005-07-22 2009-09-20 Мицубиси Электрик Корпорейшн Кодер изображения и декодер изображения, способ кодирования изображения и способ декодирования изображения, программа кодирования изображения и программа декодирования изображения и компьютерно-считываемый носитель записи, на котором записана программа кодирования изображения, и компьютерно-считываемый носитель записи, на котором записана программа декодирования изображения
US8175149B2 (en) * 2005-11-21 2012-05-08 Electronics And Telecommunications Research Institute Method and apparatus for controlling bitrate of scalable video stream
US20070230564A1 (en) * 2006-03-29 2007-10-04 Qualcomm Incorporated Video processing with scalability
US7911538B2 (en) * 2006-04-06 2011-03-22 Samsung Electronics Co., Ltd. Estimation of block artifact strength based on edge statistics
US20070280552A1 (en) * 2006-06-06 2007-12-06 Samsung Electronics Co., Ltd. Method and device for measuring MPEG noise strength of compressed digital image
JP4928176B2 (ja) * 2006-06-27 2012-05-09 キヤノン株式会社 映像符号化装置及び映像符号化方法
TWI311443B (en) * 2006-07-12 2009-06-21 Novatek Microelectronics Corp Method of block coding of an image
CN101502124B (zh) * 2006-07-28 2011-02-23 株式会社东芝 图像编码和解码的方法以及装置
KR101356734B1 (ko) * 2007-01-03 2014-02-05 삼성전자주식회사 움직임 벡터 트랙킹을 이용한 영상의 부호화, 복호화 방법및 장치
JP4901450B2 (ja) 2006-12-19 2012-03-21 株式会社東芝 動画像符号化装置
JP2008193627A (ja) * 2007-01-12 2008-08-21 Mitsubishi Electric Corp 画像符号化装置、画像復号装置、および画像符号化方法、画像復号方法
JP5413191B2 (ja) * 2007-03-20 2014-02-12 富士通株式会社 動画像符号化方法及び装置並びに動画像復号装置
WO2008120577A1 (ja) * 2007-03-29 2008-10-09 Kabushiki Kaisha Toshiba 画像符号化及び復号化の方法及び装置
US8295633B2 (en) * 2007-04-04 2012-10-23 Samsung Electronics Co., Ltd. System and method for an adaptive de-blocking filter after decoding of compressed digital video
CN101184221A (zh) * 2007-12-06 2008-05-21 上海大学 基于视觉关注度的视频编码方法
US20090154567A1 (en) * 2007-12-13 2009-06-18 Shaw-Min Lei In-loop fidelity enhancement for video compression
EP2081155B1 (en) * 2008-01-21 2011-11-16 Telefonaktiebolaget LM Ericsson (publ) Prediction-based image processing
US8542730B2 (en) * 2008-02-22 2013-09-24 Qualcomm, Incorporated Fast macroblock delta QP decision
KR101431545B1 (ko) * 2008-03-17 2014-08-20 삼성전자주식회사 영상의 부호화, 복호화 방법 및 장치
JP5007259B2 (ja) * 2008-03-27 2012-08-22 ルネサスエレクトロニクス株式会社 画像符号化装置
US8897359B2 (en) * 2008-06-03 2014-11-25 Microsoft Corporation Adaptive quantization for enhancement layer video coding
CN101309422B (zh) * 2008-06-23 2010-09-29 北京工业大学 宏块级量化参数处理方法及装置
JP2010035025A (ja) * 2008-07-30 2010-02-12 Canon Inc 符号化装置およびその方法
CN101365142B (zh) * 2008-09-23 2011-07-20 浙江大学 基于图像旋转的深度图像编码方法
KR101458471B1 (ko) * 2008-10-01 2014-11-10 에스케이텔레콤 주식회사 영상 부호화/복호화 방법 및 장치
JP5094760B2 (ja) * 2009-02-13 2012-12-12 三菱電機株式会社 動画像符号化装置
CN101783951B (zh) * 2010-03-02 2012-01-04 西安交通大学 基于人类视觉系统的视频编码帧间预测模式快速确定方法
KR20120016980A (ko) * 2010-08-17 2012-02-27 한국전자통신연구원 영상 부호화 방법 및 장치, 그리고 복호화 방법 및 장치
JP5875236B2 (ja) * 2011-03-09 2016-03-02 キヤノン株式会社 画像符号化装置、画像符号化方法及びプログラム、画像復号装置、画像復号方法及びプログラム
JP6415637B2 (ja) 2017-05-25 2018-10-31 キヤノン株式会社 復号装置、復号方法、プログラム及び記憶媒体

Also Published As

Publication number Publication date
US10237568B2 (en) 2019-03-19
HUE066522T2 (hu) 2024-08-28
EP4114002B1 (en) 2024-04-10
US20130343665A1 (en) 2013-12-26
KR20170143024A (ko) 2017-12-28
US20180270494A1 (en) 2018-09-20
US20190182500A1 (en) 2019-06-13
US20160205400A1 (en) 2016-07-14
RU2013145086A (ru) 2015-04-20
TR201907745T4 (tr) 2019-06-21
US20170289563A1 (en) 2017-10-05
EP4114003B1 (en) 2024-02-14
KR102043579B1 (ko) 2019-11-11
US9277221B2 (en) 2016-03-01
US9716895B2 (en) 2017-07-25
CN107371035B (zh) 2019-12-20
CN107371037B (zh) 2020-03-06
RU2015113430A (ru) 2015-09-10
KR20150126738A (ko) 2015-11-12
KR102043580B1 (ko) 2019-11-11
CN107197265B (zh) 2020-01-14
US9979979B2 (en) 2018-05-22
KR101757960B1 (ko) 2017-07-13
BR112013022033A2 (pt) 2016-11-29
US10554995B2 (en) 2020-02-04
HUE067791T2 (hu) 2024-11-28
ES2726324T3 (es) 2019-10-03
CN103416057A (zh) 2013-11-27
KR101914897B1 (ko) 2018-11-02
KR102043581B1 (ko) 2019-11-11
WO2012120823A1 (en) 2012-09-13
KR20180120794A (ko) 2018-11-06
ES2641826T3 (es) 2017-11-14
KR20180120792A (ko) 2018-11-06
PL4114003T3 (pl) 2024-06-24
CN107371037A (zh) 2017-11-21
EP3512199A1 (en) 2019-07-17
CN103416057B (zh) 2017-05-24
CN107371038A (zh) 2017-11-21
CN107371036B (zh) 2020-03-10
HRP20240575T1 (hr) 2024-07-19
HRP20240876T1 (hr) 2024-10-11
ES2984689T3 (es) 2024-10-30
CN107197265A (zh) 2017-09-22
PL3512199T3 (pl) 2023-01-23
HUE043625T2 (hu) 2019-08-28
RU2686027C1 (ru) 2019-04-23
RU2016141332A (ru) 2018-04-23
RS65462B1 (sr) 2024-05-31
KR20180120793A (ko) 2018-11-06
RU2663353C2 (ru) 2018-08-03
RU2551800C2 (ru) 2015-05-27
PT4114003T (pt) 2024-03-26
CN107371035A (zh) 2017-11-21
EP3253060B1 (en) 2019-04-10
PL4114002T3 (pl) 2024-08-19
EP2684368A1 (en) 2014-01-15
JP5875236B2 (ja) 2016-03-02
EP2684368B1 (en) 2017-07-26
HUE060431T2 (hu) 2023-03-28
KR20130129454A (ko) 2013-11-28
US10567785B2 (en) 2020-02-18
EP3253060A1 (en) 2017-12-06
EP4114003A1 (en) 2023-01-04
ES2928850T3 (es) 2022-11-23
JP2012191294A (ja) 2012-10-04
ES2974535T3 (es) 2024-06-27
BR112013022033B1 (pt) 2019-12-31
RU2603500C2 (ru) 2016-11-27
RU2688266C1 (ru) 2019-05-21
US20190182501A1 (en) 2019-06-13
CN107371036A (zh) 2017-11-21
PL3253060T3 (pl) 2019-08-30
EP4114002A1 (en) 2023-01-04
PT4114002T (pt) 2024-05-13
CN107371038B (zh) 2019-08-23
EP2684368A4 (en) 2014-09-17
EP3512199B1 (en) 2022-09-07

Similar Documents

Publication Publication Date Title
RU2686027C1 (ru) Устройство кодирования изображений, способ для кодирования изображения, программа для этого, устройство декодирования изображений, способ для декодирования изображения и программа для этого
WO2012096184A1 (en) Image encoding apparatus, image encoding method, program, image decoding apparatus, image decoding method, and program
JP6415637B2 (ja) 復号装置、復号方法、プログラム及び記憶媒体
JP6150912B2 (ja) 画像符号化装置、画像符号化方法及びプログラム、画像復号装置、画像復号方法及びプログラム
JP6039163B2 (ja) 画像符号化装置、画像符号化方法及びプログラム、画像復号装置、画像復号方法及びプログラム
JP6953576B2 (ja) 符号化装置、符号化方法、プログラムおよび記憶媒体
JP6686095B2 (ja) 復号装置、復号方法、プログラムおよび記憶媒体