RS54909B1 - Postupak za dobijanje vodenog rastvora koji sadrži najmanje jedan hidrokarbonat zemnoalkalnog metala i njegova upotreba - Google Patents

Abstract

Postupak za dobijanje vodenog rastvora, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkaln hidrogenkarbonat, postupak koji se sastoji od sledećih koraka:a) obezbediti snabdevanje vodom,b) obezbediti snabdevanje najmanje jednom supstancom koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, koji je u maloj količini u odnosu na zemnoalkalni karbonat, a ova najmanje jedna supstanca je u suvom obliku ili u vodi, pri čemu se ova najmanje jedna supstanca, koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, bira se iz grupe koju čine mermer, krečnjak, kreda, poluprženi kreč, prženi kreč, dolomitni krečnjak, krečni dolomit, poluprženi dolomit, prženi dolomit i taloženi kalcijum-karbonat;c) obezbediti snabdevanje CO2,d) kombinovanje ili:(i) vode iz koraka a), najmanje jedne supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b) i CO2 iz koraka c), ili(ii) vode iz koraka a) i najmanje jedne supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b), da bi se dobila alkalna suspenzija u vodi od najmanje jedne supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, a zatim kombinovanjem ove alkalne suspenzije u vodi sa CO2 iz koraka c), da bi se dobila nastala suspenzija S, koja ima pH između 6 i 9, a nastala suspenzija S sadrži čestice,e) filtriranje bar jednog dela nastale suspenzije S, dobijene u koraku d), propuištanjem ove nastale suspenzije S kroz neki uređaj za filtriranje, da bi se dobio vodeni rastvor koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, pri čemu ovaj vodeni rastvor, dobijen posle filtriranja, ima vrednost turbiditeta nižu od 1 NTU, i ima koncentraciju kalcijuma, kao kalcijum-karbonat, od 50 do 650 mg/L,pri čemu čestice iz nastale suspenzije S, koja je dobijena u koraku d), poseduju ukupnu površinu čestica (SSAtotal) koja je > 20 000 m2/tona za nastalu suspenziju S, i pri čemu nastala suspenzija S, koja je dobijena u koraku d), ima sadržaj čvrste faze u opsegu od 1 to 35 mas%, računato na ukupnu masu nastale suspenzije S, pod uslovom da se dodavanje CO2 u koraku c) ne odigra pre dodavanja najmanje jedne supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b), naznačena time, što ova najmanje jedna supstanca koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b), ima specifičnu povšinu (SSA) u opsegu od 0.01 do 200 m2/g.Prijava sadrži još 22 patentna zahteva.

Description

Ovaj pronalazak se odnosi na postupak za dobijanje vodenog rastvora hidrogenkarbonata zemnoalkalnog metala i na upotrebu tih rastvora.

Kalcijum-karbonat se obilno koristi u industriji hartije kao komponenta punilaca papira. On ima nisku cenu, visoku blistavost punioca, koji se koristi za povećanje blistavosti i neprozirnosti lista papira. Tokom poslednjih decenija njegova upotreba je dramatično porasla, zahvaljujući konverziji sa kiselog na alkalno dobijanje papira u fabrikama hartije. U industriji hartije koriste se i prirodni i sintetski kalcijum-karbonati. Prirodni karbonat, ili krečnjak, se melje u čestice male veličine, pre upotrebe u hartiji, dok se sintetski kalcijum-karbonat proizvodi reakcijom taloženja i stoga se naziva taioženi kalcijum-karbonat {PCC, od engleski, p/ecipitated calcium carbonate)).

Pored toga što se upotrebljava u industriji za pravljenje hartije, taioženi kalcijum-karbonat se takođe upotrebljava za razne druge svrhe, npr. kao punilac ili pigment u industriji boja, i kao funkcionalni punilac u proizvodnji polimernih materijala, plastičnih podova, jedinjenja za lepljenje, mastila za štampanje, gume, zubnih pasti, kozmetike, hrane, farmaceutskih proizvoda, itd.

Taioženi kalcijum-karbonat postoji u tri primarna kristalna oblika: kalcit, aragonit i vaterit, a za svaki odo ovih kristalnih oblika postoji mnogo raznih polimorfnih oblika (kristalni habitusi). Kalcit ima trigonalnu strukturu, sa kristalnim habitusima, kao što su skalenoedralni (S-PCC), romboedralni (R-PCC), heksagonalno prizmatični, pinakoidalni, koloidni (C-PCC), kubni i prizmatični (P-PCC). Aragonit ima ortorombičnu strukturu, as tipičnim kristalnim habitusima dvojnih heksagonalnih prizmatičnih kristala, kao i raznih vrsta tankih izduženih prizmatičnih kristala, sa krivom oštricom, oštro piramidalnih, kristala oblika dleta, račvastog drveta, korala i crvolikog oblika.

Obično se PCC dobija uvođenjem C02u suspenziju kalcijum-hidroksida u vodi, takozvanog krečnog mleka:

Postoje brojne patentne prijave, poznate osobama verziranim u stanju tehnike, u kojima se opisuje dobijanje taloženog kalcijum-karbonata. Jedna od njih je EP 1 966 092 B1, gde dobijeni taioženi kalcijum-karbonat predstavlja samo sporedni proizvod pri vezivanju C02. Sledeća je vVO 2010/12691. U ovom dokumentu opisuje se proizvodnja PCC dodavanjem nekog zemnoalkalnog hidroksida u vodu koja sadrži zemnoalkalne jone.

U International Patent Application VVO 2006/008242 A1, na primer, opisana je proizvodnja kalcijum-karbonata ili magnezijum-karbonata visoke čistoće, iz napojne šarže koja sadrži Ca- ili Mg u mešovitom metalnom oksidu, gde se ova napojna šarža dovodi u kontakt sa gasom koji sadrži CO2, sa namerom da se veže CO2, a u sledećem koraku ovaj kalcijum-karbonat ili magnezijum-karbonat visoke čistoće se talože iz vodenog rastvora, usled dovođenja u kontakt napojne Šarže i C02.

Pored gore pomenutih oblasti, kalcijum-karbonat se takođe može upotrebljavati u oblasti tretiranja i mineralizacije vode.

Voda za piće je postala retkost. Čak i u zemljama koje su bogate vodom, nisu svi izvori i rezervoari pogodni za dobijanje vode za piće, a mnogi izvori su danas ugroženi dramatičnim pogoršanjem kvaliteta vode. Prvobitno, vodu koja se koristi za piće, uglavnom su predstavljale površinska voda i podzemna voda. Međutim tretiranje morske vode, slanih rastvora, slanih voda, otpadnih voda i kontaminiranih ispušnih voda dobija sve više i više na značaju, iz ekonomskih i ekoloških razloga.

Da bi se iz morske vode ili slane vode dobila voda za piće, poznato je nekoliko procesa, koji imaju značajnu važnost u suvim predelima, u obalnim pojasevima i na morskim ostrvima, a ti procesi sadrže destilaciju, elektrolitičke, kao i osmotske i reversno osmotske procese. Voda koja se dobija iz ovih procesa je vrlo mekana i ima suviše nisku vrednot pH, zbog nedostatka soli za puferovanje pH, pa je stoga veoma reaktivna i ukoliko se ne tretira može da pruzrokuje ozbiljne korozione probleme tokom transporta kroz konvencionalne cevovode. Uz to, netretirana desalinizovana voda se ne može direktno koristiti kao izvor vode za piće. Da bi se sprečilo rastvaranje neželjenih supstanci u cevovodnim sistemima, da bi se izbegli problemi sa korozijom u fabrikama vode, na primer u cevima i ventilima, i da bi se voda učinila pitkom, neophodna je mineralizacija vode.

Konvencionalni postupci, koji uglavnom za mineralizaciju vode koriste rastvaranje kreča uz pomoć ugljendioksida i filtriranje kroz sloj krečnjaka. Drugi, manje uobičajeni postupci remineralizacije sadrže npr., dodavanje hidratisanog krečnjaka i natrij u m-karbonata, dodavanje kalcijum-sulfata i natrijum-bikarbonata, ili dodavanje kalcijum-hlorida i natrijum-bikarbonata.

Postupak sa krečom se sastoji od tretiranja rastvora kreča sa vodom zakišeljenom sa C02)pri čemu se odigrava sledeća reakcija:

Kao što sledi iz gornje reakcione sheme, neophodna su dva ekvivalenta C02za konvertovanje jednog ekvivalenta Ca(OH)2u Ca<2+>i bikarbonat za remineralizaciju. Ovaj postupak zavisi od od dodavanja dva ekvivalenta C02da bi se konvertovali joni alkalnog hidroksida u pufersku vrstu HCO3". Za remineralizaciju vode, zasićeni rastvor kalcijum-hidroksida, koji se obično naziva krečna voda, sa 0.1 - 0.2 mas%, računato na ukupnu masu, dobija se iz krečnog mleka (obično sa najviše 5 mas%). Stoga se saturator za dobijanje krećne vode, mora koristiti sa velikim zapreminama krečne vode, za postizanje ciljanog stepena remineralizacije. Sledeći nedostatak ovog postupka je u tiome da je hidratisani kreč korozivan i zahteva odgovarajuće rukovanje i specifičnu opremu. Pored toga, slaba kontrola dodavanja hidratisanog kreča u meku vodu može da dovede do neželjenog pomeranja pH, zbog nedostatka puferskih osobina kreča.

Proces filtriranja kroz krečnjak sastoji se od koraka propuštanja meke vode kroz sloj zrnastog krečnjaka, kada se kalcijum-karbonat rastvara u protočnoj vodi. Dovođenjem u kontakt kečnjaka sa C02zakišeljavase voda, u skladu sa reakcijom:

Za razliku od procesa sa krečom, za remineralizaciju je stehiometrijski neophodno da samo jedan ekvivalent C02konvertuje jedan ekvivalent CaC03u Ca<2+>i bikarbonat. Pored toga, krečnjak nije korozivan, a zahvaljujući puferskim osobinama CaC03sprečena su velika pomeranja pH.

Još jedna dodatna prednost upotrebe kalcijum-karbonata, u poređenju sa krečom, je vrlo mali utrošak ugljen-dioksida. Da bi se proizvela jedna tona kalcijum-karbonata emituje se 75 kg C02, dok se 750 kg C02emituje pri stvaranju jedne tone kreča. Stoga, zemnoalkalni karbonati, kao što u mermer, dolomit, krećnjački dolomit, umesto krečnjaka, predstavljaju korist za čovekovu sredinu.

Međuti, brzina rastvaranja zrnastog kalcijum-karbonata, je spora, pa su u ovom prcesu neophodni filtri. To zahteva poveće dimenzije ovih filtera i velike površine fabrike za smeštj krečnjaka i sistema za filtriranje.

Postupci za remineralizaciju vode koji koriste krečno mleko ili gustu suspenziju, opisani su u patentima US 7,374, 694 i EP 0 520826. U US 5,914,046 opisan je jedan postupak za smanjenje kiselosti pri ispuštanju, koji koristi pulsne slojeve krečnjaka.

U VVO 2010/12691 opisan je jedan postupak za tretman vode, koji koristi soli kalcijuma i/ili magnezijuma u membranama tipa reversne osmoze. Ovaj postupak sadrži najmanje jedan korak oporavljanja vode, koja je bar delimično desalinizovana, korak u kome se regeneriše koncentrat, koji potiče sa membrana i sadrži bikarbonate, korak ubrizgavanja C02ili neke kiseline u bar delimično desalinizovanu vodu, i korak remineralizacije ove bar delimično desalinizovane vode. U rastvor bikarbonata dodaje se C02da bi se dekarbonatovao ovaj koncentrat i da bi se iz ovih bikarbonata formirali aglomerati kalcijum-karbonata.

Podnosiocu ove prijave poznat je takođe i sledeći nepublikovani dokument European

Patent Applications, u oblasti tretmana vode.

U European Patent Application 11 175 012.1 opisan je jedan postupak za remineralizaciju desalinizovane i sveže vode koja sadrži izvestan nivo ugljen-dioksida, u kome se gusta suspenzija mikronizovanog kalcijum-karbonata ubrizgava u vodu za napajanje.

U European Patent Application 10 172 771.7 opisan je jedan postupak za remineralizaciju desalinizovane i sveže vode, sa ubrizgavanjem mikronizovane guste suspenzije kalcijum-karbonata.

Konačno, u European Patent Application 11 179 541.5 opisan je jedan postupak za remineralizaciju vode u kome se kombinuju rastvor kalcijum-karbonata i voda za napajanje.

U ove tri nepublikovane prijave European Patent Applications u oblasti tretmana vode, ništa se ne govori0specifičnoj površini, SSA (SSA, od engleski specific surface area) upotrebljenih zemnoalkalnih karbonata. Iz srednje veličine čestica, navedene u primerima ovih patentnih prijava, nije moguće izračunati SSA odgovarajućih proizvoda. Nema podataka u pogledu uticaja specifične površine (SSA) na efikasnost proizvodnje rastvora zemnoalkalnog hidrogenkarbonata.

Sledeći relevantni dokumenti iz prethodnog stanja tehnike su US 2390095, VVO03/086973 i JP62027325.

Dakle, posmatrajući nedostatke poznatih postupaka za mineralizaciju ili remineralizaciju vode, predmet ovog pronalaska je pružanje jednog alternativnog i poboljšanog postupka za mineralizaciju vode.

Sledeći predmet ovog pronalaska je davanje jednog postupka za mineralizaciju vode koji ne zahteva neko korozivno jedinjenje, a time se izbegava opasnost od stvaranja skrame, eliminiše potreba za opremom rezistentnom prema koroziji i obezbeđuje sigurna životna sredina za ljude koji rade u fabrici. Takođe, poželjno bi bilo da se dobije postupak koji je primeren životnoj sredini i koji zahteva male količine ugljen-dioksida, kada se poredi sa današnjom remineralizacijom vode u postupcima sa krečom.

Sledeći predmet ovog pronalaska je davanje jednog postupka za mineralizaciju vode u kome se količina minerala može podešavati u skladu sa potrebnim vrednostima.

Prethodni i drugi predmeti se rešavaju pomoću postupka za dobijanje vodenog rastvora, koji se sastoji od najmanje jednog zemnoalkalnog hidrogenkarbonata, postupka koji se sastoji od sledećih koraka:

a) obezbediti snabdevanje vode,

b) obezbediti snabdevanje najmanje jedne supstance, koja sadrži najmanje

jedan zemnoalkalni karbonat i opciono, najmanje jedan zemnoalkalni

hidroksid, u manjem sadržaju u odnosu na zemnoalkalni karbonat, da je ova najmanje jedna supstanca u suvom obliku, ili u vodi, a pri tome ova najmanje jedna supstanca sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, a bira se iz grupe koju čine mermer, krečnjak, kreda, poluprženi kreč, prženi kreč, dolomitni krečnjak, kalcinirani dolomit, poluprženi dolomit, prženi dolomit i taioženi kalcijum-karbonat,

c) obezbediti snabdevanje CO2,

d) kombinujući ili:

(i) vodu iz koraka a), najmanje jednu supstancu koja sadrži najmanje

jedan zemnoalkalni karbonat, i opciono, najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b) i CO2iz koraka c), ili

(ii) vodu iz koraka a) i najmanje jednu supstancu koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b), da bi se dobila alkalna suspenzija u vodi, sačinjena od najmanje jedne supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, pa se zatim kombinuju alkalna suspenzija u vodi sa C02iz koraka c), da bi nastala suspenzija S koja ima pH između 6 i 9, a ova

dobijena suspenzija S sadrži čestice,

e) filtriranja najmanje jednog dela nastale suspenzije S, koja je dobijena u koraku d), propuštanjem nastale suspenzije S kroz neki aparat za filtriranje, kako bi se dobio

rastvor u vodi u kome je sadržan najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, a pri tome ovaj vodeni rastvor, dobijen posle filtriranja, ima vrednost turbiditeta nižu od 1 NTU i ima koncentraciju kalcijuma, kao kalcijum-karbonat, od 50 do 650 mg/L, pri čemu ove čestice iz ove suspenzije S, koja je dobijena u koraku d), čine ukupnu površinu čestica (SSAtotai) koja je > 20 000 m<2>/tona nastale suspenzije S, a pri tome suspenzija S, nastala u koraku d), ima sadržaj čvrste faze u opsegu od 1 do 35 mas%, računato na ukupnu masu nastale suspenzije S, pod uslovom da se dodavanje C02u koraku c) ne odigrava pre dodavanja najmanje jedne supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b), sa naznakom da ova najmanje jedna supstanca, koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b), ima specifičnu površinu (SSA) u opsegu od 0.01 do 200 m<2>/g.

Kada je poznata specifična površina (SSA) ove supstance, koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, tada se ukupna površina čestica u suspenziji alkalnog rastvora u koraku d) može lako podešavati. Alternativno, specifična površina supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, treba da se određuje metodom koja je poznata osobama verziranim u stanju tehnike, a koja je opisana u standardu ISO 9277.

U skladu sa sledećim aspektom ovog pronalaska, daje se upotreba vodenog rastvora koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, za proizvodnju taloženog zemnoalkalnog karbonata, a posebno za proizvodnju taloženog kalcijum-karbonata.

U skladu sa sledećim aspektom ovog pronalaska, daje se upotreba vodenog rastvora, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, za mineralizaciju vode.

Još jedan aspekt ovog pronalaska predstavlja postupak za mineralizaciju vode, postupak koji se sastoji od sledećih koraka:

I) obezbediti snabdevanje vode za napajanje,

II) obezbediti snabdevanje vodenog rastvora koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, dobijen postupkom u skladu sa ovim pronalaskom, i

III) kombinovanje vode za napajanje iz koraka I) i vodenog rastvora, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat iz koraka II), da bi se dobila mineralizovana voda.

Postupak za proizvodnju taloženog zemnoalkalnog karbonata, može da sadrži sledeće korake: IV) obezbediti snabdevanje vodenog rastvora koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, i

V) zagrevanje vodenog rastvora, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat iz koraka IV), da bi se dobio taioženi zemnoalkalni karbonat, i/ili

VI) dodavanje najmanje jednog zemnoalkalnog hidroksida ili zemnoalkalnog oksida u rastvor iz koraka IV), da bi se dobio taioženi zemnoalkalni karbonat.

Pogodne realizacije iz ovog pronalaaska su definisane u odgovarajućim pratećim patentnim zahtevima.

U skladu sa jednom realizacijom ovog pronalaska, čestice u nastaloj suspenziji S poseduju ukupnu površinu čestica (SSAtotai) koja je u opsegu 25 000 - 5 000 000 m<2>/toni, poželjnije u opsegu 50 000 - 2 000 000 m<2>/toni, najpoželjnije u opsegu od 200 000 - 600 000 m<2>/toni nastale suspenzije S.

Termin "specifična površina (SSA)", u značenju ovog pronalaska, opisuje osobinu materijala, pigmenata/minerala/čvrstih supstanci, koja predstavlja meru površine po gramu pigmenata. Jedinica je m<2>/g.

Termin "totalna površina čestica (SSAtotai)" u značenju ovog pronalaska, opisuje ukupnu površinu po toni suspenzije S.

Najmanje jedna susptanca koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b), bira se iz grupe koju čine mermer, krečnjak, kreda, poluprženi kreč, prženi kreč, dolomitni krečnjak, krečnjački dolomit, poluprženi dolomit, prženi dolomit i taioženi kalcijum-karbonat, kao što su, na primer mineralne kristalne strukture kalcita, aragonita i/ili vaterita, na primer iz vode, uklanjanjem tvrdoće dodavanjem Ca(OH)2. Poželjna je upotreba mermera, krečnjaka, krede i dolomita, zato što su to prirodni minerali, a kvalitet turbiditeta u konačnoj vodi za piće je zagarantovan kroz uporebu bistrog vodenog rastvora, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, koji se dobija upotrebom ovih minerala koji se nalaze u prirodi. Prirodne naslage mermera većinom sadrže silikatne nečistoće, koje su nerastvorne u kiselini i/ili vodi. Međutim, nerastvorne susptance u kiselini i/ili vodi, ponekad to su obojeni silikati, i ne utiču na konačni kvalitet vode u pogledu turbiditeta, ukoliko se koristi taj proizvod pripremljen u skladu sa pronađenim postupkom.

Pored toga, suspenzije ili rastvori, pripremljeni korišćenjem minerala koji se nalaze u prirodi, kao što su mermer, krečnjak, kreda ili dolomit, sadrže za zdravlje bitne elemente u tragovima koji poboljšavaju kvalitet vode za piće.

Poželjno je da ovaj najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid predstavljaju kalcijum-hidroksid i/ili magnezijum hidroksid. Zahvaljujući činjenici vrlo niske rastvorljivosti Mg(OH)2u vodi, u poređenju sa Ca(OH)2, brzina reakcije Mg(OH)2sa C02je vrlo ograničena, a u prisustvu Ca(OH)2u suspenziji, veoma je poželjna reakcija C02sa Ca(OH)2. Iznenađenje pri korišćenju pronađenog postupka predstavlja mogućnost dobijanja Mg(HC03)2, i suspenzije bogate zemnoalkalnim hidrogenkarbonatom, takođe uz prisustvo Ca(OH)2u suspenziji.

U sklad u sa još jednom realizacijom, najmanje jedna supstanca koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b), ima masenu medijanu veličine čestica (d50) u opsegu od 0.1 pm do 50 um, a poželjno u opsegu od 0.5 pm do 5 pm.

Najmanje jedna supstanca koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono, najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b), poželjno je da ima specifičnu površinu (SSA) u opsegu od 1 do 100 m<2>/g.

U jednoj poželjnoj realizaciji ovog pronalaska, najmanje jedna supstanca koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b) ima sadržaj nerastvornog ostatka u hlorovodoničnoj kiselini (HCI) od 0.02 do 90 mas%, poželjno od 0.05 do 15 mas%, računato na ukupnu masu suve supstance. Ovaj nerastvorni ostatak u HCI mogu činiti npr., minerali, kao što su kvare, silikati, liskun i/ili pirit.

U skladu sa još jednom realizacijom ovog pronalaska, nastala suspenzija S, koja se dobija u koraku d), ima sadržaj čvrste faze u opsegu od 3 do 35 mas%, poželjno u opsegu od 5 do 35 mas%, računato na ukupnu masu dobijene suspennzije S.

Poželjno je da se voda u koraku a) bira između destilovane vode, vode iz česme, desalinizovane vode, rastvora soli, tretirane otpadne vode ili neke vode iz prirode, kao što su voda iz zemlje, površinska voda ili kišnica.

U skladu sa jednom realizacijom ovog pronalaska CO2se bira između gasovitog ugljen-dioksida, tečnog ugljen-dioksida, čvrstog ugljen-dioksida ili neke gasne smeše ugljen-dioksida i najmanje jednog drugog gasa, a poželjan je gasoviti ugljen-dioksid. Ukoliko CO2predstavlja gasna smeša ugljen-dioksida i najmanje jednog drugog gasa, tada ova gasna smeša ugljen-dioksida sadrži otpadni gas koji izlazi iz industrijskih procesa, kao što su procesi sagorevanja, ili kalcinacija, ili slično. Takođe, CO2se može proizvoditi reagovanjem nekog alkalnog- i/ili zemnoalkalnog karbonata sa kiselinom. Kada se koristi gasna smeša ugljen-dioksida i najmanje jednog drugog gasa, tada je ugljen-dioksid prisutan u opsegu od 8 do oko 99 vol%, poželjno u opsegu od 10 do 25 vol%, na primer 20 vol%. U skladu sa jednom veoma poželjnom realizacijom, ovaj C02je čist gasoviti C02sa čistoćom od > 99 %, npr. sa čistoćom > 99.9%.

U kontekstu ekološkog koncepta, poželjno je da se što je moguće više sledi Protokol iz Kjota, o smanjenju sagorevanja sirovina iz petrohemijskih izvora i da se smanji C02petrohemijskog porekla, tako da C02koji se koristi u ovom postupku ima broj raspadanja radioaktivnih<14>C do<12>C atoma od najmanje 500, poželjnije najmanje 800, najpoželjnije najmanje 900 raspadanja na h i po g mase C u ovom C02.

Kada se sledi protokol iz Kjota, poželjno je takođe da električna energija, koja se koristi u postupku iz ovog pronalaska, potiče iz solarnih elektrana, na primer iz toplotnih i/ili voltametrijskih solarnih panela.

U sledećoj poželjnoj realizaciji iz ovog pronalaska, kada se sledi protokol iz Kjota, količina upotrebljenog C02, u mol, za dobijanje 1 mol najmanje jednog zemnoalkalnog hidrogenkarbonata u vodenom rastvoru, treba da je u opsegu od samo 0.5 do 4 mol, poželjno u opsegu od samo 0.5 do 2.5 mol, poželjnije u opsegu od samo 0.5 do 1.0 mol, a najpoželjnije u opsegu od samo 0.5 do 0.65 mol.

U skladu sa drugom poželjnom realizacijom ovog pronalaska, vodeni rastvor koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, dobijen u koraku e), ima tvrdoću od 5 do 130 °dH, poželjno od 10 do 60 °dH, a najpoželjnije od 15 do 50 °dH.

Za potrebe ovog pronalaska, tvrdoća se definiše kao Nemačka tvrdoća, koja se iskazuje kao "stepen Nemačke tvrdoće, °dH". U tom pogledu, ova tvrdoća se odnosi na ukupnu količinu zemnoalkalnih jona u vodenom rastvoru koji sadrži zemnoalkalni hidrogenkarbonat, a određuje se kompleksometrijskom titracijom na pH 10, uz upoteebu etilen-diamin-tetra-sirćetne kiseline (EDTA) i Eriochroma T, kao indikatora ekvivalentne tačke.

Vodeni rastvor koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, a koji se dobija u koraku e), poželjno je da ima pH u opsegu od 6.5 do 9, poželjno u opsegu od 6.7 do 7.9, a najpoželjnije u opsegu od 6.9 do 7.7, na 20°C.

Vodeni rastvor koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, a koji se dobija u koraku e), ima koncentraciju kalcijuma od 50 do 650 mg/L, a poželjno od 70 do 630 mg/L. Prema drugoj realizaciji, vodeni rastvor koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, a koji se dobija u koraku e), ili u opcionom koraku f), ima koncentraciju magnezijuma od 1 do 200 mg/L, poželjno od 2 do 150 mg/L, a najpoželjnije od 3 do 125 mg/L.

Vodeni rastvor koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, a koji se dobija u koraku e), ima verdnost turbiditeta nižu od 1.0 NTU, poželjno nižu od 0.5 NTU, a najpoželjnije nižu od 0.3 NTU.

Poželjno je da se bar korak d) obavlja na temperaturi koja je u opsegu od 5 do 55°C, a poželjno u opsegu od 20 do 45°C.

Smeša kalcijum- i magnezijum-hidrogenkarbonata može se dobiti kada se koristi materijal, koji sadrži dolomit, poluprženi i/ili potpuno prženi dolomit, kao supstancu koja sadrži zemnoalkalni karbonat. U značenju ovog pronalaska, prženi dolomit sadrži kalcijum-oksid (CaO) i magnezijum-oksid (MgO), dok poluprženi dolomit sadrži Mg u obliku magnezijum-oksida (MgO), a Ca u obliku kalcijum-karbonata (CaCOa), ali može takođe da sadrži i malu količinu kalcijum-oksida (CaO).

U jednoj poželjnoj realizaciji ovog pronalaska, ovaj postupak je kontinualan. Međutim, postupak iz ovog pronalaska može da se obavlja i na polušaržni način. U tom slučaju, nastala suspenzija S može, na primer, poseduje ukupnu površinu čestica (SSAtotai) koja je oko 1 000 000 m<2>/tona, a podleže postupku iz ovog pronalaska. Zatim, se ovaj proizvod, tj. vodeni rastvor zemnoalkalnog hidrogenkarbonata, prazni iz postupka, dok preostala nastala suspenzija S poseduje ukupnu površinu čestica (SSAtotai) koja je > 20 000 m<2>/tona, a zatim se u postupak uvodi nova količina najmanje jedne supstance koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, u maloj količini prema zemnoalkalnom karbonatu. Napominje se da se ukupna površina Čestica može odrediti za vreme svake tačke ovog kontinualnog postupka, preko određivanja specifične površine čestica (SSA) suspenzije S, kao i sadržaj suve faze u suspenziji S. Najpoželjnije je da se kontinualni postupak kontroliše preko količine ispražnjenog vodenog rastvora koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat i peko određivanja sadržaja čvrste fazue u suspenziji S, ili pomoću kompleksometrijske titracije, ili merenjem provodljivosti ovog rastvora zemnoalkalnog hidrogenkarbonata.

U još jednoj realizaciji ovog pronalaska, uređaj za filtriranje u koraku e) predstavlja neki membranski filter, kao što je, na primer filriranje kroz membranu za mikrofiltraciju i/ili ultrafiltraciju. U poželjnoj realizaciji, uređaj za filtriranje u koraku e) predstavlja filter sa cevastom membranom, sa veličinom pora između 0.02 pm i 0.5 pm, and poželjno između 0.05 i 0.2 pm. Poželjni su pločasti i/ili cevni filtri. Poželjno je da cevni filtri imaju unutrašnji prečnik cevi od 0.1 do 10 mm, poželjnije od 0.1 do 5 mm. U poželjnom obliku ove membrane su od sinterovanog materijala, poroznog porcelana ili sintetičkih polimera, kao što su polietilen, Teflon<®>i slično.

Sledeći predmet ovog pronalaska je upotreba vodenog rastvora koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, dobijenog u pronađenom postupku, za dobijanje taloženog zemnoalkalnog karbonata i/ili hidromagnezita, a naročito za dobijanje taloženog kalcijum-karbonata i/ili hidromagnezita. Ovako taioženi zemnoalkalni karbonati, a naročito taioženi kalcijum-karbonat i hidromagnezit, su korisni kao punioci u mnogim industrijskim primenama, na primer, kao punioci u papiru, bojama ili plastici.

Sledeći aspekt ovog pronalaska je upotreba nekog rastvora koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, dobijenog pronađenim postupkom, za mineralizaciju vode.

Sledeći perdmet ovog pronalaska je postupak za mineralizaciju vode, koji se sastoji od sledećih koraka:

I) obezbediti snabdevanje napojne vode,

II) obezbediti snabdevanje vodenog rastvora koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, dobijen postupkom iz ovog prionalaska, i III) kombinovanje napojne vode iz koraka I) i vodenog rastvora koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat iz koraka II), da bi se dobila mineralizovana voda.

U skladu sa jednom realizacijom ovog postupka mineralizacije vode, vodeni rastvor, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat iz koraka II), ima tvrdoću koja je najmanje za 3 °dH, a poželjno najmanje za 5 °dH, veća od tvrdoće napojne vode iz koraka I).

U skladu sa poželjnom realizacijom, ovaj vodeni rastvor, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat iz koraka II), ima tvrdoću od bar 15 °dH.

U ovom postupku za mineralizaciju vode mineralizovana voda ima koncentraciju kalcijuma, iskazanu kao kalcijum-karbonat, od 50 do 650 mg/L, a poželjno od 70 do 630 mg/L. U skladu sa sledećom realizacijom postupka za mineralizaciju vode mineralizovana voda ima koncentraciju magnezijuma, iskazanu kao magnezijum-karbonat, od 1 do 200 mg/L, poželjno od 2 do 150 mg/L, a najpoželjnije od 3 do 125 mg/L.

Postupak za dobijanje taloženog zemnoalkalnog karbonata, može sadržati još sledeće korake: IV) obezbediti snabdevanje viđenog rastvora koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, i

V) zagrevanje ovog vodenog rastvora, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat iz koraka IV), da bi se dobio taioženi zemnoalkalni karbonat, i/ili

VII) dodavanje najmanje jednog zemnoalkalnog hidroksida ili zemnoalkalnog oksida u rastvor iz koraka IV), da se dobije taioženi zemnoalkalni karbonat.

Zagrevanjem vodenog rastvora koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, voda isparava iz rastvora, a u određenom trenutku vremena zemnoalkalni karbonat počinje da se taloži iz rastvora.

U skladu sa jednim primerom postupka za dobijanje taloženog zemnoalkalnog karbonata, ovaj taioženi zemnoalkalni karbonat se bira između nekog amorfnog zemnoalkalnog karbonata, kao što je amorfni kalcijum-karbonat ili magnezijunv karbonat, kristalnog kalcijum-karbonata u obliku kalcita, aragonita ili vaterita, magnezita i hidromagnezita, ili predstavlja smešu gore pomenutih.

"Provodljivost", u značenju ovog pronalaska, se upotrebljava kao inverzni indikator koliko je voda koja se meri bez soli, bez jona ili bez nečistoća; voda je čistija ukoliko je provodljivost niža. Provodljivost se može meriti pomoću konduktometra, a iskazuje se u S/m.

"Mleveni kalcijum-karbonat" (GCC, od engleski, ground calcium carbonate), u značenju ovog pronalaska, predstavlja neki kalcijum-karbonat dobijen iz prirodnog izvora, kao što su mermer, kreda ili krečnjak, obrađen nekim tretmanom, kao što su mlevenje, sejanje i/ili frakcionisanje, mokrim i/ili suvim putem, na primer, pomoću ciklona.

"Taioženi kalcijum-karbonat (PCC)" (PCC, od engleski grecipitated calcium carbonate), u značenju ovog pronalaska, predstavlja neki sintetizovani materijal, obično dobijen taloženjem posle reakcije između ugljen-dioksida i kreča, u vodenoj sredini, ili taloženjem nekog izvora kalcijuma i karbonata u vodi, ili taloženjem jona kalcijuma i karbonatnih jona, na primer CaCI2i Na2C03, iz rastvora. Taioženi kalcijum-karbonat postoji u tri primarna kristalna oblika: kalcit, aragonit i vaterit, a postoje mnogi različiti polimorfi (kristalni habitusi) svakog od ovih kristalnih oblika. Kalcit ima trigonalnu strukturu, sa tipičnim kristalnim habitusima, kao što su skalenoedralni (S-PCC), romboedralni (R-PCC), heksagonalni prizmatični, pinakoidalni, koloidalni (C-PCC), kubni i prizmatični (P-PCC). Aragonit ima ortorombnu strukturu sa tipičnim kristalnim habitusima dvojnih heksagonalnih prizmatičnih kristala, kao i raznim asortimanom kristala izduženih prizmatičnih oblika, zakrivljenih ivica, šiljatih piramida, kristala oblika dleta, razgranatog drveta i korala, ili crvolikih oblika.

Kroz ovaj dokument, kovanica "veličina čestica" kalcijum-karbonata kao proizvoda, opisuje se preko njegove raspodele veličine čestica. Ova vrednostdxpredstavlja prečnik u odnosu na koji x mas% tih čestica ima prečnike manje oddx.To znači da vrednostd2opredstavlja veličinu čestica među kojima je 20 mas% od svih čestica su manje, a vrdnost c/75predstavlja veličinu čestica od kojih je 75 mas% od svih čestica manje. Stoga je vrednostd50masena medijana veličine čestica, tj. 50 mas% svih čestica je veće ili manje od ove veličine čestica. Za potrebe ovog pronalaska veličina čestica se naznačava kao masena medijana veličine čestica đ50, ukoliko se drugačije ne naglasi. Ove vrednosti se određuju pomoću uređaja Mastersizer 2000, iz firme Malvern Instruments GmbH, Nemačka.

Termin "mineralizacija", kako se pominje u ovom pronalasku, odnosi se na povećanje bitnih mineralnih jona u vodi koja uopšte ne sadrži minerale ili ih sadrži u nedovoljnoj količini da bi se dobila voda za piće. Mineralizacija se može obaviti dodavanjem bar kalcijum-karbonata u vodu koja treba da se tretira. Opciono, npr., za benefite povezane sa zdravljem ili za osiguravanje dodatka nekih drugih esencijalnih mineralnih jona i elemenata u tragovima, i druge supstance se mogu pomešati sa kalcijum-karbonatom, pa zatim dodati u vodu, tokom postupka mineralizacije. U skladu sa nacionalnim uputstvima za ljudsko zdralje i kvalitet vode za piće, remineralizovani proizvod može sadržati i dodatne minerale, koji sadrže magnezijum, kalijum ili natrijum, npr., magnezijum-karbonat, magnezijum-sulfat, kalijum-hidrogenkarbonat, natrijum-hidrogenkarbonat ili druge minerale koji sadrže esencijalne elemente u tragovima.

Korisne supstance koje se upotrebljavaju u pronađenom postupku za dobijanje vodenog rastvora koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat su prirodni kalcijunvkarbona.t koji sadrži neoranske supstance ili soli, ili sintetski kalcijum-karbonat, koji sadrži neorganske supstance ili soli.

Korisne neorganske supstance koje se nalaze u prirodi su, na primer, mermer, krečnjak, kreda, dolomitni mermer i/ili dolomit. Sintetske supstance su, na primer taioženi kalcijum-karbonati u kristalnim oblicima kalcita, aragonita i/ili vaterita. Međutim, poželjne su supstance koje se nalaze u prirodi, zato što one same po sebi sadrže esencijalne elemente u tragovima.

"Turbiditet", u značenju ovog pronalaska, opisuje zamućenost ili mutnoću nekog fluida koju izazivaju pojedinačne čestice (suspendovana čvrsta faza), koje su obično nevidljive golim okom. Merenje turbiditeta je ključni test za kvalitet vode, a može se obavljati pomoću nefelometra. Jedinice turbiditeta, u kalibrisanom nefelometru, kako

se koristi u ovom pronalasku, naznačene su kao Nefelometrijske jedinice turbiditeta (NTU) (od engleski, Nephelometric Jurbiditet Units).

Pronađeni postupak za dobijanje vodenog rastvora koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, sadrži korake: a) obezbediti snabdevanje vode, b) obezbediti snabdevanje najmanje jedne supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedang zemnoalkalni hidroksid, u maloj količini, u poređenju sa zemnoalkalnim karbonatom, a ova najmanje jedna supstanca je u suvom obliku ili u vodi, a pri tome ova najmanje jedna supstanca, koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, bira se iz grupe koju čine mermer, krečnjak, kreda, poluprženi kreč, prženi kreč, dolomitni krečnjak, kečni dolomit, poluprženi dolomit, prženi dolomit, i taioženi kalcijum-karbonat, c) obezbediti snabdevanje C02, d) kombinovanje, ili: (i) vode iz koraka a), najmanje jedne supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b) i C02iz koraka c), ili (ii) vode iz česme za korak a) i najmanje jedne supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b), da bi se dobila alkalna suspenzija u vodi sa najmanje jednom supstancom koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, i zatim kombinovanjem ove alkalne suspenzije u vodi sa C02iz koraka c), tako da ovim dobijanjem nastaje suspenzija S, koja ima pH između 6 i 9, a nastala suspenzija S sadrži čestice, e) filtriranje bar dela nastale suspenzije S, dobijene u koraku d), propuštanjem ovako nastale suspenzije S kroz uređaj za filtriranje, da bi se dobio vodeni rastvor koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, pri čemu ovaj vodeni rastvor, dobijen posle filtriranja ima vrednost turbiditeta nižu od 1 NTU, ima koncentraciju kalcijuma, iskazanu kao kalcijum-karbonat, od 50 do 650 mg/L, pri čemu čestice u ovako nastaloj suspenziji S, dobijenoj u koraku d), predstavlja ukupna površina čestica (SSAtotai) koja je >

20 000 m<2>/tona u dobijenoj suspenziji S, pri čemu nastala suspenzija S, koja je dobijena u koraku d), ima sadržaj čvrste faze u opsegu od 1 do 35 mas%, računato na ukupnu masu nastale suspenzije S, uz uslov da se dodavanje C02iz koraka c) ne odigrava pre dodavanja najmanje jedne supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b), a karakteriše ga da najmanje jedna supstanca koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b), koja ima specifičnu površinu (SSA) u opsegu od 0.01 do 200 m<2>/g.

Poželjno je da se postupak u skladu sa ovim obavlja u nekom reakcionom sistemu, koji sadrži najmanje jedan reakcioni sud, najmanje jedan uređaj za filtriranje, i način povezivanja ovog suda i najmanje jednog uređaja za filtriranje, kao što je cevovod ili cevi. Pored toga, ovaj reakcioni sistem može ta kode da sadrži mernu opremu, kao što je oprema za merenje pritiska, temperature, pH, turbiditeta i slično.

Pomenuti reakcioni sud je opremljen mešalicom, najmanje jednim dovodom za vodu, ugljen-dioksid i supstancu koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid. Povezan sa ovim sudom je takođe uređaj za filtriranje, pri Čemu se bar deo nastale suspenzije S, koja ima pH između 6 i 9, a pripremljena je u ovom sudu, propušta kroz taj uređaj, tako da se dobije vodeni rastvor koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat.

Poželjno je da se bar deo ovog rastvora po napuštanju uređaja za filtriranje sakupi, kako bi se dobio vodeni rastvor koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat. Međutim, ako je opažena vrednost turbiditeta ovog vodenog rastvora, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, a koji izlazi iz uređaja za filtriranje, iznad 1.0 NTU, tada se ovaj vodeni rastvor, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, recirkuliše u sistem reaktora.

Voda, koja se može upotebljavatiu pronađenom postupku, može biti raznog porekla. Poželjno je da vodu, koja se tretira postupkom iz ovog pronalaska, predstavlja desalinizovana morska voda, blago slana voda ili rastvor soli, tretirana otpadna voda ili voda iz prirode, kao što je voda iz zemlje, površinska voda ili kišnica.

U skladu sa sledećom, egzemplarnom realizacijom ovog pronalaska, morska voda ili slana voda se prvo ispumpaju iz mora, na usistnim mestima na otvorenom okeanu, ili iz usisnih mesta ispod površine tla, kao što su bunari, a zatim se ovakva voda podvrgava fizičkom prethodnom tretmanu, kao što je prosejavanje, sedimentacija ili postupak uklanjanja peska. Zavisno od zahtevanog kvaliteta vode, mogu biti neophodnii dodatni koraci tretmana, kao što su koagulacija i flokulacija, kako bi se smanjilo potencijalno zagušivanje membrana. Prethodno tretirane morska voda i slana voda mogu se zatim destilovati, npr., korišćenjem višestepenog fleš isparavanja, višestrukog efekta destilacije ili membranskog filtriranja, kao što je ultrafiltriranje ili reversna osmoza, da se uklone zaostali zrnasti materijali i rastvorene supstance.

Ventil za kontrolu protoka, ili druga sredstva, se mogu upotrebiti za kontrolisanje brzine protoka ugljen-dioksida u struji gasa. Na primer, blok za doziranje C02i protočni merni uređaj za C02mogu da se koriste za kontrolisanje brzine protoka C02. U skladu sa jednom egzemplarnom realizacijom ovog pronalaska, C02se ubrizgava korišćenjem kombinovane jedinice, koja se sastoji od jedinice za doziranje C02, statičkog miksera i mernog uređaja za C02prilkom uvođenja u sistem.

Poželjno je da se doza ugljen-dioksida u dobijenom vodenom rastvoru zemnoalkalnog hidrogenkarbonata kontroliše pomoću pH.

Alkalna suspenzija u vodi, formirana u sistemu reaktora, može da ima sadržaj čvrste faze u opsegu od 3 do 35 mas%, poželjno u opsegu od 5 do 35 mas%, računato na ukupnu masu nastale suspenzije S.

Supstanca, koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, koja se dozira u sud, može biti u suvom obliku ili u vodi. Poželjno je da supstanca, koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, ima masenu medijanu veličine čestica {c/50) u opsegu od 0.1 pm do 50 pm, poželjno u opsegu od 0.5 pm do 5 pm. U skladu sa jednom realizacijom ovog pronalaska, poželjno je da ova supstanca, koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat, bude mleveni kalcijum-karbonat (GCC), kao što je mermer, krečnjak ili kreda; ili neki dolomit.

U skladu sa sledećom realizacijom ovog pronalaska, supstanca koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid ima nerastvorni sadržaj u HCI od 0.02 do 90 mas%, poželjno od 0.05 do 15 mas%, računato na ukupnu masu suve supstance. Ovaj nerastvorni sadržaj u HCI mogu činiti npr., minerali, kao što su kvare, silikat, Itskun i/ili pirit.

U skladu sa još jednom sledećom realizacijom ovog pronalaska, suspenzija u vodi najmanje jedne supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, ali u manjoj količini, u odnosu na zemnoalkalni karbonat, sveže se priprema mešanjem vode i ove supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, koji je u manjoj količini u odnosu na zemnoalkalni karbonat. Pripremanje ove suspenzije u vodi na licu mesta može biti poželjno, zato što prethodno mešanje suspenzije u vodi može zahtevati dodavanje dodatnih agenasa, kao što su stabilizatori ili biocidi, a koji mogu biti neželjena jedinjenja u remineralizovanoj vodi. U skladu sa jednom poželjnom realizacijom ovog pronalaska, period vremena između pripremanja suspenzije u vodi i injektiranja ove suspenzije u vodi, dovoljno je kratko da se izbegne rast bakterija u suspenziji u vodi. U skladu sa jednom egzemplarnom realizacijom, period vremena između pripremanja suspenzije u vodi i injektiranja suspenzije u vodi, je manji od 48 h, manji od 24 h, manji od 12 h, manji od 5 h, manji od 2 h ili manji od 1 h. U skladu sa sledećom realizacijom ovog pronalaska, injektirana suspenzija u vodi zadovoljava zahteve u pogledu mikrobiološkog kvaliteta, izdate od nacionalnog tela za pitku vodu.

Ova suspenzija u vodi od najmanje jedne supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, u manjoj količiniu odnosu na zemnoalkalni karbonat, može se pripremati, na primer, korišćenjem nekog miksera, kao što je mehanička mešalica za razblažene guste suspenzije, ili nekog specifičnog ueđaja za mešanje praha i tečnosti za koncentrovanije guste suspenzije. Zavisno od koncentracije pripremljene suspenzije u vodi, vreme mešanja može biti od 0.5 do 30 min, od 1 do 20 min, od 2 do 10 min, ili od 3 do 5 min. U skladu sa jednom realizacijom ovog pronalska, suspenzija u vodi se priprema korišćenjem mašine za mešanje, pri čemu ova mašina za mešanje omogućava simultano mešanje i doziranje ove suspenzije u vodi.

Voda, koja se koristi za pripremanje ove suspenzije u vodi, može biti, npr., destilovana voda, voda za napajanje ili industrijska voda. U skladu sa jednom poželjnom realizacijom ovog pronalaska, voda koja se koristi za pripremanje ove suspenzije u vodi, je voda za napajanje, npr. permeat ili destilat, dobijen u postupku desalinizacije.

U skladu sa jednom realizacijom, ovaj vodeni rastvor, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, se direktno injektira u struju vode za napajanje. Na primer, bistar rastvor, koji sadrži zemnoalkalni hidrogenkarbonat, može da se injektira u struju vode za napajanje, kontrolisanom brzinom, uz pomoć kontinualnog merenja provodIjivosti.

U skladu sa jednom realizacijom, prethodno određena vrednost parametra je vrednost pH, pri čemu je ova vrednost pH od 6.5 do 9, poželjno od 7 do 8.

Slika 1 ilustruje postupak, u skladu sa ovim pronalaskom.

Na Slici 1 egzemplarno je prikazana jedna realizacija ovog pronalaska. Poželjno je da se postupak u skladu sa ovim pronalaskom obavlja u nekom sistemu reaktora, koga čini sud (1), koji je opremljen sa mešalicom (2), bar jednim ulazom (nije prikazan) za vodu, ugljen-dioksid i najmanje jednu supstancu koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, kao i uređaj za merenje pH (nije prikazan). Ova najmanje jedna supstanca koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, koji je u manjoj količini u odnosu na zemnoalkalni karbonat, može se uvoditi u ovaj sud ili kao suva ili u vodi. Za ovaj reaktor je vezan najmanje jedan uređaj za filtriranje (4), koji ima izvod za vodeni rastvor koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat. Ako postoji više od jednog uređaja za filtriranje, oni mogu biti raspoređeni paralelno ili serijski, ili na paralelan i serijski način. Poželjno je da uređaj za filtriranje (4) predstavlja neki membranski filter. Ovaj ueđaj za filtriranje (4) je povezan sa reakcionim sudom (1) na takav način da je moguća recirkulacija dela ove suspenzije iz ueđaja za filtriranje (4) u sud (1), ukoliko je to potrebno. Najmanje jedna supstanca koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid (6), u maloj količini u odnosu na zemnoalkalni karbonat, voda (14) i CO2se uvode u sud (1), kroz najmanje jedan ulaz (nije pokazan), pa se mešaju sa mešalicom (2), da se dobije nastala suspenzija S, koja ima pH između 6 i 9. Zatim se ovako nastalom suspenzijom S napaja (8) uređaj za filtriranje (4), gde se krupne čestice, tj. sve čestice koje imaju veličinu od najmanje 0.2 pm, sadžane u ovoj suspenziji, zadržavaju u uređaju za filtriranje (4), tako da se dobije bistar rastvor, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat. Najmanje jedan deo ovog bistrog rastvora, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, se prazni (10) iz uzređaja za filtriranje (4).

Bzina protoka suspenzije S kroz uređaj za filtriranje (4) je najmanje 1 m/s, poželjno u opsegu od 1.5 do 10 m/s, a najpoželjnie u opsegu od 3 do 6 m/s.

Opciono, mogu se obavljatii dodatni tretmani (16), kao što je na primer, neki mehanički tretman, ili dodavanje biocida, ili drugih aditiva, da bi se promenilo pH rastvora (npr. dodavanje baze, kao što je NaOH), provodljivost rastvora, ili tvrdoća rastvora. Kao dodatna opcija, ovaj bistri rastvor, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, koji se prazni iz uređaja za filtriranje, može da se razblažuje sa još vode (14). Krupne čestice, sadržane u suspenziji, kao i one zadržane u ueđaju za filtriranje, mogu se opciono recirkulisati (12) u reaktor, da bi bile na raspolaganju za sledeću konverziju.

U skladu sa jednom realizacijom brzina protoka vode za napajanje je 20 000 do 500 000m<3>na dan.

Ovaj pronađeni postupak se može u potrebiti za dobijanje vode za piće, rekreacione vode, kao što je voda za bazene za kupanje, industrijske vode, za primenu u raznim procesima, vode za navodnjavanje ili vode dobijanje prečišćenih zemnoalkalnih karbonata.

Rastvor zemnoalkalnog hidrogenkarbonata, dobijen u ovom pronađenom postupku, ima koncentraciju kalcijuma od 50 do 650 mg/L, kao CaC03, poželjno od 70 do 630 mg/L, kao CaC03. U slučaju guste suspenzije, koja sadrži još i so magnezijuma, kao što je magnezijum-hidrogenkarbonat ili magneziju m-sulfat, ovaj rastvor zemnoalkalnog hidrogenkarbonata, dobijen prema pronađenom postupku, može imati koncentraciju magnezijuma od 1 do 200 mg/L, kao MgC03, poželjno od 2 do 150 mg/L, kao MgC03, a najpoželjnije od 3 do 125 mg/L, kao MgC03.

Ovaj rastvor zemnoalkalnog hidrogenkarbonata ima turbiditet niži od 1.0 NTU, poželjno niži 0.3 NTU.

PRIMERI

Specifična površina(SSA) materijala

Specifična površina (SSA) je određivana pomoću instrumenta Malvern Mastersizer 2000 (zasnovano na Fraunhofer-ovoj jednačini).

Raspodela veličine čestica (mass%česticasaprečnikom<X),

i masena medijana prečnika( d50)zrnastog materijala

Masena medijana prečnika zrna i raspodela mase prečnika zrna, određivane su sa instrumentom Malvern Mastersizer 2000 (zasnovanom na Fraunhofer-ovoj jednačini).

pH suspenzijeu vodi

Vrednost pH je merena korišćenjem pH-metra Mettler-Toledo pH meter. Kalibrisanje pH elektrode je obavljano korišćenjem standarda za vrednosti pH, 4.01, 7.00 i 9.21.

Sadržaj čvrste faze suspenzije u vodi

Sadržaj čvrste faze suspenzije (poznat takođe kao "suva masa"), odeđivan je korišćenjem aparata Moisture Analvser HR73, firme Mettler-Toledo, Švajcarska, sa sledećim parametrima: temperatura 120°C, automatsko prekidanje 3, standardno sušenje, 5 do 20 g u suspenziji.

Turbiditet

Turbiditet je meren pomoću instrumenta Hach Lange 2100AN IS Laboratorv Turbidimeter, a kalibrisanje je obavljeno korišćenjem standarda StabCal turbiditet (formazinski standardi) od < 0.1, 20, 200, 1000, 4000 i 7500 NTU.

Određivanje tvrdoće (Nemačka tvrdoća; iskazana u "°dH")

Tvrdoća se odnosi na ukupnu količinu zemnoalkalnih jona u vođenom rastvoru, koji sadrži zemnoalkalni hidrogenkarbonat, a ako se određuje kompleksometrijskom titracijom, koristi se etilen-diamin-tetra-sirćetna kiselina (EDTA; zaštićeno ime Titriplex III) i Eriohrom T, kao indikator ekvivalentne tačke.

EDTA (agens za helatiranje) formira sa jonima Ca<2+>i Mg<2+>rastvorne, stabilne helatne komplekse. Doda se 2 ml_ 25 % rastvora amonijaka, pufer amonijak/amonijum-acetat (pH 10) i indikator Eriohrom crno T, iu 100 ml_ uzorka vode koja treba da se testira. Ovaj indikator i pufer su obično dostupni kao takozvana "indikator-pufer tableta". Ovaj indikator, kada je maskiran žutom bojom, formira crveno obojeni kompleks sa Ca<2+>i Mg<2+>jonima. Na kraju titracije, kada se svi joni vežu sa agensom za helatiranje, zaostali indikator Eriohrom crno T je u njegovom slobodnom obliku, koji se pokazuje kao zelena boja. Ukoliko ovaj indikator nije maskiran, onda se boja menja iz crvene u plavu. Ukupna tvrdoća se može izračunati iz količine upotebljene EDTA.

U tabeli, niže, prikazana je konverzija između različitih jedinice tvrdoće vode.

Ugljen-dioksid koji se koristiu ovim primerima je komercijalno dostupan kao "Kohlendioxid 3.0", iz firme PanGas, Dagmarsellen, Švajcarska. Njegova čistoća je > 99.9 vol%.

PRIMERI

Primeri iz prethodnog stanja tehnike pripremljeni su na sledeći način

Primeri iz prethodnog stanja tehnike odnose se na različite guste suspenzije, sa različitim koncentracijama kalcijum-karbonata, a pripremane su iz različitih karbonatnih stena, sa doziranjem u napojnu vodu na principu šarže.

Napojna voda je dobijena iz postupka desalinizacije reversnom osmozom i bila je zakišeljena sa oko 50 mg/L CO2. Guste suspenzije su prirpemane mešanjem odgovarajuće količine kalcijum-karbonata sa 100 mL napojne vode, na sobnoj temperaturi, korišćenjem magnetne mešalice, sa brzinom mešanja između, 1000 i 1500 o/min i vremenom mešanja između 3 i 5 min.

Remineralizacija je obavljana dodavanjem ove guste suspenzije, u malim količinama, u oko jedan litar zakišeljene napojne vode, pri čemu su ova gusta suspenzija i napojna voda mešani upotrebom magnetne mešalice, sa brzinom mešanja između 1000 i 1500 o/min i vremenom mešanja od 2 min. Posle svakog dodavanja guste suspenzije, uziman je uzorak iz tretirane napojne vode da se kontroliše alkalinitet, turbiditet, provodljivost, pH, temperatura.

Konačna koncentracija kalcijuma od 125 mg/L, kao CaC03, odabrana je kao ciljni domet za remineralizaciju napojne vode. Ovih 125 mg CaC03/L predstavlja koncentraciju od 0.0125 mas%. Za svaki uzorak meren je turbiditet remineralizovane vode, direktno posle mešanja i posle perioda sedimentacije od najmanje 60 min. Turbiditet, meren u uzorcima posle sedimentacije, obavljan je da bi se zapazio uticaj sedimentacije na proces remineralizacije.

Turbiditet je meren pomoću instrumenta Hach Lange 2100AN IS Laboratorv Turbidimeter, a kalibracija je obavljena korišćenjem standarda StabCal turbiditet standards (formazinski standardi), za < 0.1, 20, 200, 1000, 4000 i 7500 NTU.

Ukupan alkalinitet je meren pomoću instrumenta Mettler-Toledo T70 Titrator, uz upotrebu sa njim povezanog softvera LabX Light Titration softvvare. U ovoj titraciji je korišćena DGi111-SG pH elektroda, u skladu sa odgovarajućim preporukama iz brošure Mettler-Toledo method M415 37 (za analizu vode). Kalibrisanje ove pH elektrode je obavljeno korišćenjem standarda firme Mettler-Toledo, za pH vrednosti 4.01, 7.00 i 9.21.

Primer1 -Gusta suspenzija A

Pripremljene su dve guste suspenzije, sa koncentracijom kalcijum-karbonata 0.5 i 5 mas%, računato na ukupnu masu guste suspenzije, polazeći od mermera (Salses, Francuska), pretvorenog u mikronizovani kalcijum-karbonat, koji je imao medijanu veličine čestica od 3.5 pm i nerastvorni ostatak u HCI od 0.2 mas%, računato na ukupnu masu kalcijum-karbonata.

Dobijeni rezultati, sakupljeni u Tabeli 1, pokazuju slične vrednosti turbiditeta za oba postupka remineralizacije, sa gustim suspenzijama od 0.5 mas% i 5 mas% CaC03. Posle perioda sedimentacije, uzorci su pokazivali vrednost turbiditeta nižu od 0.5

NTU.

Primer2 -Gusta suspenzija B

Pripremljene su tri guste suspenzije, koje imaju koncentracije kalcijum-karbonata 0.5, 1 i 10 mas%, računato na ukupnu masu guste suspenzije, polazeći od mermera (Bathurst, Australija), pretvorenog u mikronizovani kalcijum-karbonat, sa medijanom veličine čestica od 2.8 pm i sadržajem nerastvornog ostatka u HCI od 1.5 mas%, računato na ukupnu masu kalcijum-karbonata.

Dobijeni rezultati, sakupljeni u Tabeli 1, pokazuju slične vrednosti turbiditeta za sedimentirane uzorke iz sva tri postupka remineralizacije. Međutim, vrednosti turbiditeta, merene u sedimentiranim uzorcima, uzete posle 2 min remineralizacije, više su od onih iz Primera 1, što može biti usled razlike u sadržaju nerastvornog ostatka u HCI u kalcijum-karbonatu iz mermera.

Primer3 -Gusta suspenzija C

Pripremljena je gusta suspenzija sa koncentracijom kalcijum-karbonata od 5 mas%, računato na ukupnu masu guste suspenzije, iz krečnjaka (Orgon, Francuska) pretvorenog u mikronizovani kalcijum-karbonat, sa srednjom veličinom čestica od 3 pm, specifičnom površinom čestica (SSA) od 2.6 m<2>/g, i sadržajem nerastvornog ostatka u HCI od 0.1 mas%, računato na ukupnu masu kalcijum-karbonata.

Dobijeni rezultati, sakupljeni u Tabeli 1, pokazuju da je vrednost turbiditeta, merena u sedimentiranim uzorcima, mnogo niža, u poređenju sa vrednostima iz Primera 1 i Primera 2, što može biti zbog različitih geoloških struktura ovih karbonatnih stena.

Dobijeni rezultati, sakupljeni u Tabeli 1, pokazuju da snažan turbiditet svežih uzoraka, a za većinu uzoraka i posle sedimentacije.

Primer 4-Različite veličine čestica

Pripremljene su tri guste suspenzije, koje imaju koncentraciju kalcijum-karbonata od 5 mas%, računato na ukupnu masu guste suspenzije, polazeći od mermera, pretvorenog u mikronizovani kalcijum-karbonat, koji je imao veličine čestica 3.5, 9, i 20 pm, respektivno, a sadržaj nerastvornog ostatka u HCI od 0.2 mas%, računato na ukupnu masu kalcijum-karbonata.

Dobijeni rezultati, sakupljeni u Tabeli 2, pokazuju da turbiditet remineralizovane vode posle perioda sedimentacije, za čestice veće veličine, tj. za 20 pm, ima nižu vrednost, u poređenju sa turbiditetom remineralizovane vode sa manjim česticama, tj. 3.5 pm, što je logično, pošto se krupnije čestice mnogo brže istalože nego fine čestice.

Rezultati sakupjeni u Tabeli 2 pokazuju visok turbiditet u svežim uzorcima. Posle perioda sedimentacije, voda koja je remineralizovana sa česticama veće veličine, tj. 20 pm, pokazuje nižu vrednost turbiditeta, u poređenju sa vodom koja je remineralizovana sa česticama manje veličine, tj. 3.5 pm, što je ustvari logično u skladu sa činjenicom a se krupne čestice talože mnogo brže od finih, ali će turbiditet uzorka porasti odmah ako se uzorak promućka.

Kalcijum-karbonat iz mermera, koji ima masenu medijanu prečnika( d50)od 3.5 pm, predstavlja ukupna (ili totalna) površina čestica od približno 2.61 m<2>/g, čemu odgovara 326.3 m<2>/tona za suspenziju sa 0.0125 mas% čvrste faze.

Kalcijum-karbonat iz mermera, koji ima masenu medijanu prečnika (cfeo) od 9 pm, predstavlja ukupna (ili totalna) površina čestica od približno 1.75 m<2>/g, čemu odgovara 218,8 m<2>/tona za suspenziju sa 0.0125 mas% čvrste faze.

Kalcijum-karbonat iz mermera, koji ima masenu medijanu prečnika(cfeo)od 20 pm, predstavlja ukupna (ili totalna) površina čestica od približno 0,94 m<2>/g, čemu odgovara 117,5 m<2>/tona za suspenziju sa 0.0125 mas% čvrste faze.

Iz gornjih informacija može se zaključiti da se brzina rastvaranja kalcijum-karbonata smanjuje sa smanjenjem specifične površine čestica kalcijum-karbonata prisutnih u suspenziji.

Primeri koji se odnose na ovaj pronalazak

Opšta shema i tok postupka u skladu sa ovim pronalaskom prikazani su na Slici 1.

Napojna voda, koja se koristi u Primerima iz ovog pronalaska, dobijena je iz jonoizmenjivačke opreme firme Christ, Aesch, Switzerland Typ Elite 1BTH. Ova napojna voda ima sledeću specifikaciju, posle napuštanja jonoizmenjivača: Korišćeni su sledeći različiti putevi postupka, kao primer obavljanja postupka u skladu sa ovim pronalaskom:Postupak A(Slika 1). Suspenzija iz reaktora se propušta kroz mlin bez kugli za mlevenje u mlinu. Ovaj postupak je uzet kao jedan primer realizacije ovog pronalaska.

Primer 5, Microdol A extra (Dolomit)

U ovom Primeru, koristi se Microdol A extra, dolomit, koji je dobijen iz firme Companv Norwegian Tale, Knarevik, kao najmanje jedan zemnoalkalni karbonat u postupku. Reakcija i radni uslovi su dati u Tabeli 3.

Postupak A, 23 °C (temperatura u sudu)

Ukupna površina mineralnih čestica u suspenziji iz ovog primera iznosi 336 000m<2>/tona suspenzije.

Odnos proizvdenog CaC03)u mol, prema upotrebljenom C02, u molima, u ovom Primeru je 1 : 0.54

Primer 6, Mermer

U ovom Primeru, kao zemnoalkalni karbonat upotrebljen je mermer koji se prodaje pod zaštićenim trgovačkim imenom "Omvacarb 10 AV", iz kompanije Omya International, Švajcarska. Sadržaj nerastvornog ostatka u HCL bio je 0.7 mas%. Reakcija i radni uslovi su dati u Tabeli 4.

Postupak A, 27°C (temperatura u sudu).

Ukupna (totalna) površina mineralnih čestica u suspenziji iz ovog pokušaja iznosi 228 000 m<2>/tona suspenzije.

Odnos proizvedenog CaC03, u mol, prema upotebljenom CO2, u mol, u ovom Primeru je 1 : 0.65.

Primer7,Mermer, Norveška

Postupak A, 20°C (temperatura u sudu)

Fino mleveni norveški mermer (Molde, Norveška) dispergovan je u vodi iz česme

(3 °dH, pH 7.4), sa sadržajem čvrste faze od 35 mas%, koristeći 0.72 mas% natrij u m-polifosfata, računato na masu suvog mermera, i 0.21 mas% fosforne kiseline, za formiranje suspenzije. Ova suspenzija ima provodljivost od 2 580 mS/cm.

Ova suspenzija se upumpava, cirkularnim načinom, sa brzinom od 3200 L/h iz suda reaktora, prolaskom kroz modul membrane od of 0.2 m<2>(Microdyn-Modul MD 063 TP 2N), pa se zatim recirkuliše u reakcioni sud. Dozira se C02iza pumpe, ali pre modula membrane.

Ovu pumpu pokreće električna energija koja je mešavina solarne energije (Solarcenter Muntvviler, Švajcarska, www. solarcenter. ch) i energije iz nukleane elektrane. Slika 2 prikazuje elektrometar u solarnoj elektrani, u kojoj je generisana električna energija korišćena u ovom Primeru. Ova solarna elektrana sadrži približno 25 m<2>solarnih panela. Ukupna električna energija koja je utrošena u ovom Primeru iznosila je 5.5 kvVh, a udeo solarne energije iznosio je 1.5 kWh. (od 1.1 do 1.9 kWh).

Ukupna (totalna) površina mineralh čestica u ovom Primeru iznosi 1 197 385 m<2>/tona suspenzije.

Claims (23)

1. Postupak za dobijanje vodenog rastvora, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkaln hidrogenkarbonat, postupak koji se sastoji od sledećih koraka: a) obezbediti snabdevanje vodom, b) obezbediti snabdevanje najmanje jednom supstancom koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, koji je u maloj količini u odnosu na zemnoalkalni karbonat, a ova najmanje jedna supstanca je u suvom obliku ili u vodi, pri čemu se ova najmanje jedna supstanca, koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, bira se iz grupe koju čine mermer, krečnjak, kreda, poluprženi kreč, prženi kreč, dolomitni krečnjak, krečni dolomit, poluprženi dolomit, prženi dolomit i taioženi kalcijum-karbonat; c) obezbediti snabdevanje C02, d) kombinovanje ili: (i) vode iz koraka a), najmanje jedne supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b) i C02iz koraka c), ili (ii) vode iz koraka a) i najmanje jedne supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b), da bi se dobila alkalna suspenzija u vodi od najmanje jedne supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid, a zatim kombinovanjem ove alkalne suspenzije u vodi sa C02iz koraka c), da bi se dobila nastala suspenzija S, koja ima pH između 6 i 9, a nastala suspenzija S sadrži čestice, e) filtriranje bar jednog dela nastale suspenzije S, dobijene u koraku d), propuištanjem ove nastale suspenzije S kroz neki uređaj za filtriranje, da bi se dobio vodeni rastvor koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, pri čemu ovaj vodeni rastvor, dobijen posle filtriranja, ima vrednost turbiditeta nižu od 1 NTU, i ima koncentraciju kalcijuma, kao kalcijum-karbonat, od 50 do 650 mg/L, pri čemu Čestice iz nastale suspenzije S, koja je dobijena u koraku d), poseduju ukupnu površinu čestica (SSAtotai) koja je > 20 000 m<2>/tona za nastalu suspenziju S, i pri čemu nastala suspenzija S, koja je dobijena u koraku d), ima sadržaj čvrste faze u opsegu od 1 to 35 mas%, računato na ukupnu masu nastale suspenzije S, pod uslovom da se dodavanje C02u koraku c) ne odigra pre dodavanja najmanje jedne supstance koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b), naznačena time, što ova najmanje jedna supstanca koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b), ima specifičnu povšinu (SSA) u opsegu od 0.01 do 200 m<2>/g.

2. Postupak prema Zahtevu 1, naznačen time, što čestice u nastaloj suspenziji S predstavlja ukupna površina čestica (SSAtotai) koja je u opsegu od 25.000 - 5 miliona m<2>/tona, poželjnije u opsegu od 50.000 - 2 miliona m<2>/tona, a najpoželjnije u opsegu od 200.000 - 600.000 m<2>/tona nastale suspenzije S.

3. Postupak prema Zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što najmanje jedna supstanca koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b) ima masenu medijanu veličine čestica (c/50) u opsegu od 0.1 pm do 50 pm, and poželjno u opsegu od 0.5 pm do 5 pm.

4. Postupak prema bilo kom od Zahteva 1 do 3, naznačen time, Što najmanje jedna supstanca koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b) ima specifičnu površinu (SSA) u opsegu od 1 do 100m<2>/g.

5. Postupak prema bilo kom od Zahteva 1 do 4, naznačen time, što najmanje jedna supstanca koja sadrži najmanje jedan zemnoalkalni karbonat i opciono najmanje jedan zemnoalkalni hidroksid iz koraka b) ima sadržaj nerastvornog ostatka u HCI od 0.02 do 90 mas%, poželjno od 0.05 do 15 mas%, računato na ukupnu masu suve supstance.

6. Postupak prema bilo kom od Zahteva 1 do 5, naznačen time, što nastala suspenzija S, koja je dobijena u koraku d), ima sadržaj čvrste faze u opsegu od 3 do 35 mas%, poželjno u opsegu od 5 do 35 mas%, računato na ukupnu masu nastale suspenzije S.

7. Postupak prema bilo kom od Zahteva 1 do 6, naznačen time, što se voda iz koraka a) bira između destilovane vode, vode iz česme, desalinizovane vode, rastvora soli, tretirane otpadne vode ili vode iz prirode, kao što je voda iz zemlje, povšinska voda ili kišnica.

8. Postupak prema bilo kom od Zahteva 1 do 7, naznačen time, što se C02iz koraka c) bira između gasovitog ugljen-dioksida, tečnog ugljen-dioksida, čvrstog ugljen-dioksida ili gasne smeše ugljen-dioksida i najmanje jednog drugog gasa, a poželjan je ugijen-dioksid.

9. Postupak prema bilo kom od Zahteva 1 do 8, naznačen time, što je količina upotrebljenog of C02, u mol, za dobijanje 1 mol najmanje jednog zemnoalkalnog hidrogenkarbonata u vodenom rastvoru, u opsegu od 0.5 do 4 mol, poželjno u opsegu od 0.5 do 2.5 mol, poželjnije u opsegu od 0.5 do 1.0 mol, a najpoželjnije u opsegu od 0.5 do 0.65 mol.

10. Postupak prema bilo kom od Zahteva 1 do 9, naznačen time, što vodeni rastvor, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, koji je dobijen u koraku e), ima tvrdoću od 5° do 130 °dH, poželjno od 10° do 60 °dH, najpoželjnije od 15° do 50 °dH.

11. Postupak prema bilo kom od Zahteva 1 do 10, naznačen time, što vodeni rastvor, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, koji je dobijen u koraku e), ima vrednost pH u opsegu od 6.5 do 9, poželjno u opsegu od 6.7 do 7.9, a najpoželjnije u opsegu od 6.9 do 7.7, na 20°C.

12. Postupak prema bilo kom od Zahteva 1 do 11, naznačen time, što vodeni rastvor, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, koji je dobijen u koraku e), ima koncentraciju kalcijuma, kao kalcijum-karbonat, od 70 do 630 mg/L.

13. Postupak prema bilo kom od Zahteva 1 do 12, naznačen time, što vodeni rastvor, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, koji je dobijen u koraku e), ima koncentraciju magnezijuma, kao magnezijum-karbonat, od 1 do 200 mg/L, poželjno od 2 do 150 mg/L, a najpoželjnije od 3 do 125 mg/L.

14. Postupak prema bilo kom od Zahteva 1 do 13, naznačen time, što vodeni rastvor, koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, koji je dobijen u koraku e), ima vrednost turbiditeta nižu od 0.5 NTU, a poželjno nižu od 0.3 NTU.

15. Postupak prema bilo kom od Zahteva 1 do 14, naznačen time, što se bar korak d) obavlja na temperaturi koja je u opsegu od 5 do 55°C, a poželjno u opsegu od 20 do 45°C.

16. Postupak prema bilo kom od Zahteva 1 do 15, naznačen time, što je to jedan kontinualni poces.

17. Postupak prema bilo kom od Zahteva 1 do 16, naznačen time, što uređaj za filtriranje u koraku e) predstavlja neki membranski filter.

18. Postupak prema Zahtevu 17, naznačen time, što je u uređaju za filtriranje filter u obliku cevne membrane sa veličinom pora između 0.02 pm i 0.5 pm, and poželjno između 0.05 i 0.2 pm.

19. Upotreba vodenog rastvora koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, a koji je pripremljen postupkom prema bilo kom od Zahteva 1 do 18, za dobijanje taloženog zemnoalkalnog karbonata i/ili hidromagnezita, a naročito za dobijanje taloženog kalcijum-karbonata i/ili hidromagnezita.

20. Upotreba vodenog rastvora koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, a koji je pripremljen postupkom prema bilo kom od Zahteva 1 do 18, za mineralizaciju vode.

21. Postupak za mineralizaciju vode, naznačen time, što se sastoji od sledećih koraka: I) obezbeđivanje snabdevanja napojne vode, II) pripemanje vodenog rastvora koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat, a koji je dobijen postupkom prema bilo kom od Zahteva 1 do 18, i III) kombinovanje napojne vode iz koraka I) i vodenog rastvora koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat iz koraka II), da bi se dobila mineralizovana voda.

22. Postupak prema Zahtevu 21, naznačen time, što vodeni rastvor koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat iz koraka II), ima tvrdoću koja je bar za 3 °dH, a poželjno bar za 5 °dH veća od tvrdoće napojne vode iz koraka I).

23. Postupak prema Zahtevu 22, naznačen time, Što vodeni rastvor koji sadrži najmanje jedan zemnoalkalni hidrogenkarbonat iz koraka II), ima tvrdoću od najmanje 15° dH.