RS52281B - Postupak zidanja zidova od preciznih zidnih blokova sa četiri žleba i pomoćni alat za izvođenje tog postupka - Google Patents

Abstract

Postupak zidanja zidova od preciznih zidnih blokova (1, 2, 3, 3,') sa četiri žleba kojim se blokovi (1,2) dovode u pravac i učvršćuju u tom položaju nazubljenim perima (4), a u nivou međuspratne konstrukcije se postavljaju precizni zidni blokovi (3, 3'), naznačen time, što se pravac blokova (1, 2) određuje umetanjem alata (6) u žlebove (14, 24) tako da se sredina otvora (61) poklopi sa kontaktom blokova (1, 2) odnosno blokova (1), što se u žlebove (14, 24) umeću pod pritiskom dva pera (4) koja osiguravaju postignuti pravac, što se nakon umetanja pera (4) u oba žleba (14, 24) vadi alat (6) radi umetanja u novi set blokova (1), odnosno blokova (1, 2), što se koritasti blokovi (3) čvrsto vezuju sa blokovima (1, 2) pomoću dva pera (4) sa izvedenim nazubljenim delom (42) pera (4) i što se na uglovima zidova (8, 9) u nivou međuspratne konstrukcije postavljaju ugaoni koritasti blokovi (3') koji se sa jedne strane čvrsto vezuju sa dva pera (4), a sa druge strane su ograničeni cilindrom (25).Prijava sadrži još 5 zavisnih patentnih zahteva.

Description

Pronalazak spada u oblast građevinarstva, posebno u oblast elemenata u obliku blokova ili sličnih oblika za delove građevina karakterističnih po posebno oblikovanim sredstvima za stabilizovanje položaja. Prema MKP pronalazak ima oznaku E 04 C 1/10.

Tehnički problem

Kojim postupkom zidanja izvesti zid uz upotrebu specijalnog alata, precizno izrađenih blokova od gas betona i pera, koji blok trpi deformacije na pritisak kako bi se ostvario zid bez uticaja ljudskog faktora, precizan i pouzdan uz znatnu uštedu vremena pri zidanju.

Stanje tehnike

Pregledom patentne i nepatentne dokumentacije pronalazač nije naišao na efikasno rešenje ovog problema.

Evropskim patentom EP 0404044 dato je rešenje za koje se u praksi pokazalo da ne rešava efikasno ovaj tehnički problem. Ovim patentom predviđen je samo jedan žleb na nalegajućim površinama blokova u koji se umeće pero kao veza između dva susedna bloka. Da ne bi došlo do savijanja pera, odnosno da ne bi došlo do promene željenog pravca zida, pero treba da ima veliku krutost na savijanje koja bi to sprečila. Takvo pero bi moralo biti od kvalitetnijeg ali i skupljeg materijala, a osim toga time se ne bi eliminisao pritisak pera na bočne strane žleba i njegovu moguću trajnu deformaciju.

Nekontrolisan kontakt čeonih ravni blokova prilikom zidanja po pomenutom patentu ne dovodi osovine blokova u željeni pravac zida. Takođe ni čeone ravni blokova u punom kontaktu nisu poželjne jer su one nedovoljnih površina i nedovoljno precizne izrade te se ne mogu na taj način postaviti podužne osovine blokova u isti pravac.

Izlaganje suštine pronalaska

Tehnički problem je rešen postupkom zidanja koji zahteva posebno oblikovane blokove sa po dva paralelna žleba u smeru dužine bloka koji se nalaze na nalegajućim površinama bloka i posebno oblikovanim perima koja se, kao veza među blokovima, umeću u te žlebove. Postavljanje blokova u isti pravac moguće je ako se koristi precizna izrada žlebova i posebni alat koji te žlebove odnosno osovine blokova dovodi u isti pravac. Pri tom kontakt čeonih površina blokova teoretski može biti ostvaren samo u jednoj tački ili ni u jednoj. Ako u tom položaju blokova postavimo posebno oblikovana pera u žlebove blokova tako da vezuju dva bloka koji se sučeljavaju - učvrstili smo blokove u tom položaju. Ta veza je toliko kruta da promena smera osovina blokova nekim momentom savijanja nije moguća ukoliko ne dođe do prekida jednog pera ili do razaranja materijala

bloka (slika 9a).

Veza između dva susedna bloka u istom redu ostvaruje se pomoću dva žleba i dva pera na nalegajućim površinama blokova. Na ovaj način u perima se ne mogu javiti naponi na savijanje već se u njima mogu pojaviti samo aksijalne sile čime se postiže učvršćivanje položaja blokova sa vrlo ekonomičnim perima. Pera su ovde naprezana na pritisak i na rastezanje te je dovoljno da pera imaju odgovarajuću čvrstoću u tim smerovima, dok otpor tih pera na savijanje nije od značaja.

Kod veze blokova sa jednim žlebom i jednim perom (slika 9b) očigledno je da je pero naprezano na savijanje te bi trebalo da se momentu savijanja, koji nastoji da izvede blokove iz zajedničkog pravca, suprotstavi momentom otpora pera. Ukoliko je taj moment otpora nedovoljan doći će do promene smerova osovina blokova a neće doći ni do razaranja pera niti žleba. Ako, međutim, ugradimo pero koje bi imalo dovoljnu krutost, onda bi ono bilo višestruko masivnije i skuplje od dva pera u blokovima sa dva žleba.

Ako veza blokova sa jednim perom i veza blokova sa dva pera imaju jednak moment otpora na savijanje onda je veza sa jednim perom i jednim žlebom višestruko skuplja od veze sa dva pera i dva žleba, jer su utrošak materijala i cena izrade pera za vezu sa jednim žlebom višestruko veći od utroška i materijala i rada za oba pera i oba žleba kod veze sa dva žleba i dva pera. Odnos momenata otpora jednog pera debljinedi dvaju isto takvih pera umetnutih u žlebove koji su na razmakuhnajbolje se vidi iz aproksimativnog proračuna tog odnosa koji je približno jednakd/6hjer je u konkretnom slučaju debljina peradzanemarljiva odnosno relativno mala u odnosu na razmak žlebovah.

Kratak opis slika nacrta

Pronalazak kao i izvođenje radova su detaljno prikazani na slikama od kojih

Slika 1daje aksonometrijski prikaz osnovnog bloka

Slika 2adaje aksonometrijski prikaz ugaonog bloka

Slika 2buzdužni presek ugaonog bloka

Slika 3daje aksonometrijski prikaz koritastog bloka

Slika 4adaje aksonometrijski prikaz formiranja ugaonog koritastog bloka

Slika 4bdaje pogled odozgo na par ugaonih koritastih blokova

Slika 4cdaje aksonometrijski prikaz ugaonog koritastog bloka

Slika 5adaje bočni pogled na pero

Slika 5bdaje presek A - A sa si.5c

Slika 5cdaje pogled spreda na pero

Slika 5dje aksonometrijski prikaz pera

Slika 5eprikazuje pogled "P" sa si. 5c

Slika 6prikazuje u preseku ugrađeno pero u žlebovima susednih blokova

Slika 7aprikazuje u aksonometriji prvi red zidova u postupku zidanja zajedno

sa alatom i perom

Slika 7bprikazuje u aksonometriji postupak zidanja i delimično ozidan zid

Slika 8prikazuje presek A - A sa slike 7b

Slika 9aprikazuje vezu blokova sa perima

Slika 9bprikazuje vezu blokova sa pokidanim perom

Detaljan opis pronalaska

Ovaj postupak zahteva specijalno oblikovane blokove. Na slici 1 prikazan je osnovni precizno obrađeni blok 1 za zidanje zidova građevinskih objekata. Ovaj blok 1 ima oblik kvadra kome su na njegovim najvećim površinama 11, koje su u zidu nalegajuće, urađena po dva žleba 14 izvedena paralelno sa podužnom osovinom bloka 1 i normalno na čeone površine 12.

Na slici 2 prikazan je ugaoni blok 2. Geometrijski oblik ovog bloka 2 je isti kao kod bloka 1 s tim što je u ovaj blok ugrađen cilindar 25 tako da se deo cilindra 25 nalazi u bloku 2 a deo izvan njega. Osovina cilindra 25 preseca uzdužnu osovinu bloka 2 pod pravim uglom. Nalegajuće površine 21 ovog bloka 2 razlikuju se od nalegajućih površina 11 osnovnog bloka 1 i po dužini žlebova 24 koji nisu po celoj dužini bloka već se završavaju kod cilindra 25. Čeona površina 22 razlikuje se od fasadne čeone površine 22' koja nema vidljive žlebove. Cilindar 25 služi kao oplata za armirano betonski vertikalni serklaž. Ovaj blok 2 se postavlja na sučeljavanju dva li više zidova pod pravim uglom.

Na slici 3 prikazan je serklažni koritasti blok 3. Ovaj blok 3 dobija tako što se iz kvadra veličine osnovnog bloka 1 izvadi manji kvadar tako da se dobije korito bez čeonih strana. Ovaj blok 3 se postavlja u nivou međuspratne konstrukcije objekta i služi kao oplata horizontalnih armirano betonskih serklaža. Dno 35 korita je nalegajuća površina za armirano betonski serklaž, a nalegajuća površina 31 bloka razlikuje se od nalegajućih površina 11 osnovnog bloka 1 po tome što su žlebovi 34 postavljeni samo na čeonim kajevima 32 ovog bloka 3 i imaju dužinu koja je jednaka polovini dužine pera 4.

Na slikama 4 prikazan je koritasti ugaoni blok 3' i postupak kako se on dobija od koritastog bloka 3. Ovaj blok 3' se postavlja na sučeljavanju dva ili više zidova pod pravim uglom u nivou međuspratne konstrukcije objekta. Ovaj blok 3' se dobija od koritastog bloka 3 na taj način što je ravan testere kojom se odseca jedna četvrtina koritastog bloka 3 normalna na ravan dna 35 tog bloka i pod uglom od 45° na ravan bočne površine 33. Tako dobijen presek prikazan je šrafiranim površinama 36. Zatim se od dna 35 koritastog bloka 3 odseca trouglasti deo 37. Iz slike 4b se vidi da treba da postoji simetričan par ovih blokova („levi" i „desni" blok).

Na slikama 5 prikazano je pero 4. Pero 4 se sastoji se iz dva dela - glatkog dela 41 i nazubljenog dela 42. Debljina glatkog dela 41 jednaka je širini žlebova 14, 24, 34, a nazubljeni deo 42 pera je širi od širine žlebova i taj deo se pritiskom utiskuje u žlebove 14,24,34 tako da se nazubljeni deo useca u matereijal bloka 1,2,3,3'. Ivice 44 glatkog dela 41 koje se umeću u žlebove 14, 24, 34 su zaobljene radi lakšeg umetanja.

Nazubljeni deo 42 se pritiskom utiskuje u te žlebove bloka tako da se nazubljeni deo 42 useca u materijal bloka od gas betona. Slobodni kraj 45 nazubljenog dela 42 pera 4 je ravna a ne sužena površina tako da ni jedan deo pera 4 ne deluje kao klin na bočne strane žleba odnosno ne vrši pritisak na te strane prilikom utiskivanja.

Na slici 6 prikazan je položaj pera 4 u žlebovima blokova. Nazubljeni delovi 42 pera 4 ne vrše pritisak na bočne strane žlebova jer slobodni kraj 45 nazubljenog dela 42 pera 4 nije u vidu klina već je ravan i pod pritiskom se useca u materijal bloka, a istisnuti materijal 5, nazubljenim delom 42 pera 4, nesmetano upada u žleb 14,24,34. Visina pera 4 mora biti manja od dvostruke dubine žlebova 14, 24, 34 kako se ne bi dogodilo da se blokovi, preko dna žlebova, oslanjaju na pero 4.

Na slici 7a prikazan je alat 6. Alat 6 je ugaoni profil od lakog metala proizvoljne dužine

1 proizvoljnog broja otvora 61 kroz koje se umeću pera 4. Otvori 61 su usečeni u onom kraku metalnog profila koji se umeće u žlebove 14, 24, 34 i na odstojanju jednakom dužini blokova 1, 2. Krak alata 6 koji se ne umeće u žlebove služi za osiguranje pravog oblika i za održanje krutosti alata 6.

Zidanje počinje tako što se na nivelisanoj podlozi prvi red blokova 1, 2 postavi u željeni pravac. Taj prvi red učvršćuje se u tom položaju tako što se temelj prethodno premaze lepkom, zatim se u žlebove 14 blokova ubaci vertikalni deo alata 6 i time se osovine blokova dovedu u isti pravac, a potom se kroz otvor 61 u alatu 6 utisne nazubljeni deo 42 pera 4 u žlebove na sučeljavanju blokova. Takođe se utisne i drugo pero na istom sučeljavanju blokova dok se alat 6 još uvek nalazi u istim žlebovima bloka. Potom se alat6premešta na sledeće mesto na kom se sučeljavaju blokovi i postupak se ponavlja. Na uglovima ili na sučeljavanju više zidova postavljaju se ugaoni blokovi 2 i povezuju se perima 4 umetnutim u žlebove 14,24. Ugaoni blokovi 2 imaju ugrađene cilindre 25 koji služe kao oplata za vertikalne armirano betonske serklaže i kao vodice za ugaone blokove 2 u sledećem redu koji se s njim ukršta. Samo nazubljeni deo 42 pera 4 utiskuje se u žlebove 14, 24 dok su glatki delovi 41 pera 4 izvan nalegajućih površina blokova. Svi se blokovi mogu skraćivati a skraćenim koritastim mogu se usecati dodatni žlebovi. Po završenom učvršćenju svih blokova u prvom redu premazuje se čitava nalegajuća površina blokova lepkom koji se koristi za trajno povezivanje blokova od gas betona ili drugih materijala. Sledeći red se postavlja tako što se blokovi svojim žlebovima naglavljuju na isturene glatke delove 41 pera 4. Budući da su delovi 41 pera 4 glatki moguće je naglavljeni blok pomerati duž žlebova i dovesti ga u željeni položaj. Ugaoni blokovi 2 ukrštaju se pod pravim uglom sa blokovima u sledećem redu i naglavljuju se na cilindar 25 kao i na glatke delove 41 pera 4. Na slici 7b prikazano je više ozidanih redova zida 7,8 opisanim postupkom.

Na slici 8 prikazan je presek A - A sa slike 7b po dužini i visini zida kroz jednu od ravni žlebova i kroz osovinsku ravan zida na mestu ugaonih blokova. U visini meduspratne konstrukcije postavlja se red koritastih blokova 3 i ukoliko koritasti blok 3 leži na dva bloka 1 onda se taj red na kom leže koritasti blokovi izvodi tako što se na sučeljavanju blokova 1 umeću u žlebove 14 samo nazubljeni deo 42 pera 4, a u sredini dužine blokova 1 umeću se kompletna pera 4 u žlebove 14. Glatki deo 41 kompletnih pera 4 ulazi u žlebove 34 koritastih blokova 3 i ugaonih koritastih blokova 3'. Ukoliko koritasti blok 3 leži samo na jednom osnovnom bloku 1 (si. 8b) t. j. ako se vertikalne fuge koritastih blokova 3 poklapaju sa vertikalnim fugama blokova 1 onda se red blokova 1 na kom leže koritasti blokovi 3 izvodi jednako kao i donji redovi tih blokova t. j. pera 4 umeću se samo u žlebove 14 na sučeljavanju blokova 1, a glatki deo pera 41 ulazi u žlebove 34 koritastih blokova 3. Poklapanje fuga po vertikali u ovom slučaju odnosno nepreklapanje donjih blokova 1 koritastim blokovima 3 nema uticaja na stabilnost zida jer se u koritaste blokove ugrađuje armirano betonski serklaž koji, kao monolitna greda povezuje sve blokove ispod sebe.

Claims (6)

1. Postupak zidanja zidova od preciznih zidnih blokova (1,2,3,3,') sa četiri žleba kojim se blokovi (1,2) dovode u pravac i učvršćuju u tom položaju nazubljenim perima (4), a u nivou međuspratne konstrukcije se postavljaju precizni zidni blokovi (3, 3'), naznačen time, što se pravac blokova (1, 2) određuje umetanjem alata (6) u žlebove (14, 24) tako da se sredina otvora (61) poklopi sa kontaktom blokova (1, 2) odnosno blokova (1), što se u žlebove (14, 24) umeću pod pritiskom dva pera (4) koja osiguravaju postignuti pravac, što se nakon umetanja pera (4) u oba žleba (14, 24) vadi alat (6) radi umetanja u novi set blokova (1), odnosno blokova (1, 2), što se koritasti blokovi (3) čvrsto vezuju sa blokovima (1,2) pomoću dva pera (4) sa izvedenim nazubljenim delom (42) pera(4) i što se na uglovima zidova (8, 9) u nivou međuspratne konstrukcije postavljaju ugaoni koritasti blokovi (3') koji se sa jedne strane čvrsto vezuju sa dva pera(4), a sa druge strane su ograničeni cilindrom (25).

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što su na bloku (1) izvedeni na naspramnim površinama (11) žlebovi (14) koji su međusobno paralelni.

3. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što su na bloku (2) izvedeni na naspramnim površinama (21) žlebovi (24) koji su međusobno paralelni i završavaju se na otvoru cilindra (25).

4. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što su na koritastom bloku (3) izvedeni na nalegajućoj strani (31) žlebovi (34).

5. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što je na jednoj polovini pera (4) izveden nazubljeni deo (42) i što se nazubljeni deo (42) umeće u deo zida koji je ozidan.

6. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što je na ugaonom alatu (6) izveden otvor (61) u koji se u postupku zidanja umeće pero (4).