RS52275B

RS52275B - Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje, postupak za izradu i uređaj za izradu

Info

Publication number: RS52275B
Application number: RS20080078A
Authority: RS
Inventors: Novica PAUNOVIĆ
Original assignee: Novica PAUNOVIĆ
Priority date: 2008-02-26
Filing date: 2008-02-26
Publication date: 2012-10-31
Also published as: WO2009108078A2; RS20080078A; WO2009108078A3

Abstract

Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje je napravljena od plastične folije koja formira zidove (2) kese (1), pri čemu su zidovi (2) spojeni tako da se kesa (1) može otvarati najednom svom kraju, karakterisana time, što se na spoljašnjoj strani zidova (2) u blizini kraja kese (1) koji se otvara, nalazi najmanje jedno frikciono polje (4) čiji je koeficijent trenja sa ljudskim prstima veći od koeficijenta trenja zidova (2) sa ljudskim prstima.Prijava sadrži još 2 nezavisna i 39 zavisnih patentnih zahteva.

Description

Oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi

Pronalazak pripada oblasti proizvodnje plastičnih kesa koje u prodavnicama upotrebljavaju kupci za smeštaj i odnošenje kupljenih proizvoda. Prema međunarodnoj klasifikaciji patenata svrstan je u klasu B 65 D 30/10 koja se odnosi na kese kao ambalažu karakterističnu po obliku ili konstrukciji.

Tehnički problem

Pronalazak rešava problem kako konstruisati i proizvesti plastičnu kesu koja bi se lakše otvarala, bez klizanja ispod prstiju pri otvaranju.

Stanje tehnike

U savremenim trgovinskim radnjama, počevši od najmanjih piljarnica i bakalnica pa sve do najvećih trgovinskih hipermarketa, kupci nabavljene proizvode najčešće odnose u plastičnim kesama. Iako postoji i značajna upotreba kesa od drugih materijala, pre svega papira, plastične kese su se nametnule kao apsolutni pobednik iz brojnih razloga. Plastika je jak materijal i kese se mogu napraviti od vrlo tankih folija što obezbeđuje mali utrošak materijala i nisku cenu ovakvih kesa, što prodavcima omogućava da ovakve kese nude besplatno uz kupljene proizvode. Iako mogu biti vrlo tanke i lagane, plastične kese poseduju znatnu jačinu i mogu pouzdano poneti nekoliko kilograma tereta. Zbog svoje tananosti, lako se prilagođavaju obliku kupljenih proizvoda. Pre upotrebe zauzimaju vrlo malo prostora te se vrlo veliki broj ovakvih kesa može složiti u pakovanje od svega par centimetara debljine. Vrlo su pogodne za štampanje različitih reklamnih sadržaja, itd.

Ovakve kese obično stoje na izlazu, kod naplatnog mesta, i kupci ih sami uzimaju i stavljaju kupljene proizvode u njih. Pri tome se može primetiti da se često javlja problem otvaranja ovih kesa. Ovo se pre svega javlja kod kesa sa vrlo tankim zidovima. Pošto su zidovi kese vrlo tanki i savitljivi oni vrlo dobro prianjaju jedan uz drugi, a pri tome su i vrlo glatki, pa se često dešava da kupci ne uspevaju da lako otvore kesu ili gube vreme na otvaranje. Ovo posebno može biti izraženo u slučaju starijih kupaca koji imaju malo manje spretne prste, ili recimo tokom zimskih meseci, kada prsti nakon izloženosti nižim temperaturama imaju smanjenu pokretljivost za čiju normalizaciju treba izvesno vreme u toplom prostoru. Ovaj pronalazak rešava uočeni problem otvaranja kesa.

Izlaganje suštine pronalaska

Plastična kesa prema ovom pronalasku, na spoljašnjim stranama zidova kese, u blizini kraja kese koji se otvara, ima dva frikciona polja tj. oblasti čiji je koeficijent trenja sa prstima veći od koeficijenta trenja između zidova kese i prstiju, i veći od koeficijenta trenja između samih zidova kese. Ako se ova dva naspramna frikciona polja dotaknu prstima (npr. jedno polje palcem a naspramno polje kažiprstom) i prstima učini smičući pokret otvaranja, ovakva konstrukcija u velikoj meri olakšava otvaranje kese.

Kratak opis slika nacrta

Pronalazak je detaljno opisan u nacrtu u kome:

Slika 1 - Prikazuje plastičnu kesu sa frikcionim poljima za otvaranje. Slika 2 - Prikazuje poprečni presek A-A sa slike 1, uvećan.

Slika 3 - Prikazuje rešenje prema varijanti I, sa frikcionim poljima načinjenim od materijala koji sadrži čestice za hrapavljenje.

Slika 4 - Prikazuje rešenje prema varijanti II, sa frikcionim poljima načinjenim nanošenjem čestica za hrapavljenje na osnovu frikcionih polja.

Slika 5 - Prikazuje rešenje prema varijanti III, sa frikcionim poljima dobijenim prskanjem sitnih kapljica materijala za hrapavljenje na zidove kese.

Slika 6 - Prikazuje poprečni presek B-B sa slike 5, uvećan.

Slika 7 - Prikazuje rešenje prema varijanti IV, sa reljefnim frikcionim poljima, sa reljefom oblika traka.

Slika 8 - Prikazuje poprečni presek C-C sa slike 7, uvećan.

Slika 9 - Prikazuje rešenje prema varijanti V, sa reljefnim frikcionim poljima, sa reljefom oblika ukrštenih traka.

Slika 10 - Prikazuje rešenje prema varijanti VI, sa reljefnim frikcionim poljima, sa reljefom oblika traka grupisanih u kolone.

Slika 11 - Prikazuje rešenje prema varijanti VII, sa reljefnim frikcionim poljima, sa reljefom oblika koncentričnih traka.

Slika 12 - Prikazuje rešenje prema varijanti VIII, sa reljefnim frikcionim poljima, sa reljefom oblika mreže.

Slika 13 - Prikazuje rešenje prema varijanti IX, sa reljefnim frikcionim poljima, sa fragmentisanom površinom frikcionih polja.

Slika 14 - Prikazuje rešenje prema varijanti X, sa frikcionim poljima koja sadrže podložni sloj radi mehaničke čvrstoće.

Slika 15 - Prikazuje poprečni presek D-D sa slike 14, uvećan.

Slika 16- Prikazuje primer uređaja za izradu plastične kese sa frikcionim poljima postupkom prskanja kroz zaslon.

Slika 17- Prikazuje bočni pogled na uređaj sa slike 16.

Slika 18- Prikazuje uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima postupkom nanošenja čestica za hrapavljenje.

Slika19 - Prikazuje poprečni presek E-E sa slike 18, uvećan.

Slika20 - Prikazuje poprečni presek E-E sa slike 18, i to u verziji glave sa poklopcem, uvećan.

Detaljan opis pronalaska

Na slikama 1 i 2 prikazano je osnovno rešenje. Na slici 1 je prikazana kesa 1. Zidovi 2 kese 1 su izrađeni od plastične folije i međusobno spojeni na neki od uobičajenih načina, tako da se dobija tipični oblik kese 1, koja se može otvoriti sa jedne strane, tj. sa jednog svog kraja. Na spoljašnjim stranama zidova 2, u blizini kraja kese 1 koji se može otvarati, formirana su dva frikciona polja 4, koja leže naspramno jedno drugom. Na slici 2 je prikazan delimični presek A-A kroz zidove 2 i frikciona polja 4, i na slici 2 se bolje vidi opisana konstrukcija. Na slici 2 je takođe precizirano da se zidovi 2 kese 1, naravno, sastoje od dva zida, 2' i 2", kao i da se frikciona polja 4 sastoje od frikcionih polja 4' i 4", smeštenih na spoljašnjim stranama pomenutih zidova 2' i 2", a naspramno jedno drugom. Pošto su frikciona polja 4' i 4" iste funkcije i simetrično postavljena, u daljem tekstu će se pozivati kao frikciona polja 4 u svim slučajevima kada nema razloga za pravljenje razlike između frikcionih polja 4' i 4". Potpuno analogno važi i za zidove 2 odnosno 2' i 2". Različite varijante frikcionih polja će se označavati kao 4a, 4b, 4c itd, uz eventualna analogna preciziranja tipa 4a'/4a", 4b74b" itd. Zbog preglednosti, presek A-A na slici 2 je delimično uvećan, a debljine zidova 2 i frikcionih polja 4 nisu srazmerne.

Prema zamisli pronalaska, frikciona polja 4 imaju visok koeficijent trenja u dodiru sa ljudskim prstima, tj. koeficijent trenja između površine frikcionih polja 4 i prstiju je veći od koeficijenta trenja imeđu zidova 2 i prstiju (i veći od koeficijenta trenja između zidova 2' i 2"). Ako se ova dva naspramna frikciona polja 4' i 4" dotaknu prstima (npr. jedno frikciono polje 4' palcem a naspramno frikciono polje 4" kažiprstom) i prstima učini uobičajeni smičući pokret otvaranja (npr. u pravcu strelica F na slici 2), otvaranje kese 1 će biti u velikoj meri olakšano.

Frikciona polja 4 se mogu realizovati na različite načine. Najjednostavniji način je nanošenjem sloja premaza sa visokim koeficijentom trenja tokom postupka proizvodnje kesa, ili tokom procesa njihovog dekorisanja (štampanja) u komercijalno-propagandne svrhe. To se može uraditi npr. postupkom sito-štampe koji se i najčešće koristi prilikom dekoracije kesa. Eventualno se mogu koristiti i drugi postupci štampe, npr. ofset štampa, ili neki drugi. O alternativnim postupcima će više reči biti kasnije.

Visok koeficijent trenja frikcionih polja 4 može biti inherentna osobina upotrebljenog materijala za njihovu izradu, ili se pak može postići različitim postupcima radi povećanja koeficijenta trenja, npr. povećanjem hrapavosti. Na slici 3 je prikazano rešenje prema varijanti I u kojoj je visok koeficijent trenja frikcionih polja 4a (prikazanih u preseku, slično kao na slici 2) dobijen tako što je kao materijal frikcionih polja 4a upotrebljen materijal (npr. neka boja ili premaz) koji je pomešan sa sitnim česticama 6 koje mu svojim ivicama i površinama povećavaju hrapavost a time i koeficijent trenja. Cestice 6 mogu biti dobijene od stakla, kvarca, polimera, plastike, elastomera (gume, lateksa...), keramike, nekog drugog pogodnog materijala, ili kombinacije materijala.

Na slici 4 je prikazano rešenje prema varijanti II u kojoj je visok koeficijent trenja frikcionih polja 4b ostvaren time što se po površini frikcionih polja 4b nalaze sitne čestice 6 koje im svojim ivicama i površinama povećavaju hrapavost a time i koeficijent trenja. Drugačije rečeno, frikciona polja 4b sadrže osnovu 5 po čijoj površini su nanesene čestice 6. Ove čestice 6 su iste kao u varijanti I i mogu se napraviti od istih materijala već pomenutih tamo.

Na slici 5 je prikazano rešenje prema varijanti III u kojoj je visok koeficijent trenja frikcionih polja 4c ostvaren time što se frikciona polja 4c sastoje od niza zrnaca 7 koja su slepljena za površinu zidova 2 kese 1, čime se postiže hrapavost frikcionih polja 4c. Na slici 6 je prikazan uvećani presek B-B sa slike 5 na kome se takođe vidi struktura frikcionih polja 4c. Radi preglednosti, veličina zrnaca 7 nije srazmerna sa debljinom zidova 2 ili veličinom frikcionih polja 4c. Materijal od koga su načinjena zrnca 7 može da sadrži čestice 6 (kao u prethodnim varijantama I i II) radi dodatnog povećanja hrapavosti, ali u opštem slučaju i ne mora.

Na slikama 7-15 su prikazane varijante kod kojih je dodatno povećanje koeficijenta trenja frikcionih polja postignuto reljefnom površinom frikcionih polja, tj. poprečni presek frikcionih polja ima varijabilnu debljinu, sa oblastima veće ili manje debljine, ili se pak frikciona polja sastoje od naizmeničnih oblasti koje jesu odnosno nisu pokrivene materijalom frikcionih polja. Preferirano rešenje je daje materijalu od koga se izrađuju frikciona polja koeficijent trenja već povećan dodatkom sitnih čestica kao u nekim od prethodnih varijanti (ali to nije i apsolutno neohodno, jer ako je debljina frikcionih polja dovoljno velika sama reljefnost frikcionih polja može dati dovoljno visok koeficijent trenja čitavom frikcionom polju). Postoji nekoliko varijanti ove ideje koje će biti prikazane radi ilustracije, ali suština nije ograničena izloženim primerima.

Na slici 7 je prikazano rešenje prema varijanti IV. U ovoj varijanti frikciona polja 4d imaju reljefnu površinu oblika traka, tj. frikciona polja 4d se sastoje od niza traka 8 načinjenih od materijala od koga se izrađuju frikciona polja 4d, razdvojenih trakama na kojima nije nanet sloj tog materijala. Na slici 8 je dat presek C-C kroz frikciona polja 4d, gde se jasnije vidi profil ove strukture. Zbog jasnoće prikaza na slici 8, debljina frikcionih polja 4d i traka 8 je u velikoj nesrazmeri sa širinom traka 8, jer je u stvarnosti debljina frikcionih polja 4d i traka 8 mnogo manja od širine traka 8. Reljefnost profila frikcionih polja 4d dovodi do značajnog povećanja njihovog koeficijenta trenja i olakšanog otvaranja. Treba napomenuti da izraz trake treba posmatrati u širem smislu, tj. to ne moraju biti pravolinijske trake konstantne širine, već bi to mogle biti i recimo trake u obliku talasa, trake promenljive širine, trake u obliku lukova, ili pak nekog drugog oblika. Takođe, trake ne moraju biti međusobno jednakih širina, niti širina traka mora biti ista kao širina međuprostora između traka.

Na slici 9 je prikazano rešenje prema varijanti V u kojoj reljefna površina frikcionih polja 4e' i 4e" ima oblik naizmeničnih traka slično kao u varijanti IV, ali u ovom slučaju trake 8a' i 8a" na frikcionim poljima 4e' odnosno 4e" (koja leže na spoljašnjim stranama zidova 2' odnosno 2") međusobno se ukrštaju, tj. pravac prostiranja traka 8a' na frikcionom polju 4e' zaklapa ugao od 90° sa pravcem traka 8a" na frikcionom polju 4e". Ovom zakošenošću se eliminiše mogućnost (koja postoji kod varijante IV), da pri otvaranju kese 1 i klizanju zidova 2' i 2" jednog preko drugog (a time i frikcionih polja 4e' i 4e" jednog iznad drugog) dođe do blagog upadanja traka 8a' na frikcionom polju 4e' u međuprostore između traka 8a" na frikcionom polju 4e" (što bi pak dovelo do manje efikasnosti rada). Na slici 9 je prikazano da trake 8a' i trake 8a" između sebe zaklapaju ugao od 90°, ali to može biti i neka druga vrednost, npr. 120°, ili bilo koji drugi ugao koji se pokaže pogodnim. Napomene radi, iako je to iz konteksta jasno, frikciona polja 4e' i 4e" su na slici 9 prikazana jedno iznad drugog radi preglednosti, dok u stvarnosti ona leže jedno ispod drugog, na spoljašnjim stranama zidova 2' odnosno 2" (i na slici su prikazana onako kao bi izgledala posmatrana sa iste strane kese 1).

Na slici 10 je prikazano rešenje prema varijanti VI u kojoj reljefna površina frikcionih polja 4f i 4f" ima oblik naizmeničnih traka 8b' i 8b", ali koje su sada grupisane u kolone 10' i 10" (smeštenih na frikcionim poljima 4f odnosno 4f", a koja se nalaze na zidovima 2' odnosno 2"). Kolone 10' na frikcionom polju 4f' su raspoređene tako da se nalaze iznad praznina između kolona 10" na frikcionom polju 4f". Na taj način, pri otvaranju kese 1 i klizanju zidova 2' preko 2" jednog preko drugog a time i frikcionih polja 4f i 4f" jednog iznad drugog, ovakva reljefnost površine omogućava visok koeficijent trenja frikcionih polja 4f' i 4f" sa prstima a da istovremeno nema ometanja između traka 8b' i traka 8b".

Na slici 11 je prikazano rešenje prema varijanti VII u kojoj reljefna površina frikcionih polja 4g ima oblik koncentričnih traka 8c, koje mogu biti zatvorene kao na slici, ili pak imati prekide. Na slici 12 je prikazano rešenje prema varijanti VIII u kojoj reljefna površina frikcionih polja 4h ima izgled mreže 12. Na slici 13 je prikazano rešenje prema varijanti IX u kojoj je površina frikcionih polja 4k fragmentisana na veliki broj oblasti 14. Ove oblasti 14 mogu biti bilo kog oblika i bilo koje veličine, recimo mogu biti i u obliku tačkica takvih dimenzija da su jedva vidljive ili nevidljive golim okom. Svaka od ove tri verzije ima svojih specifičnosti u ponašanju pri otvaranju kese i klizanju frikcionih polja jednog iznad drugog i zbog toga ima različit ukupni koeficijent trenja. Naravno, moguće su i druge varijacije oblika reljefa i ovde su date samo neke koje su specifične ili karakteristične.

Treba razmotriti i pitanje debljine frikcionih polja. S jedne strane može se težiti da frikciona polja budu što manje debljine jer je tada utrošak materijala za njihovu izradu najmanji, a u samom postupku izrade (npr. sito-štampom) tanji slojevi se brže suše što omogućava veću produktivnost. S druge strane, frikciona polja se mogu uraditi i tako da imaju veću debljinu koja im omogućava da imaju i izvesnu mehaničku čvrstinu (pogodna debljina zavisi od niza faktora kao što su materijal frikcionih polja, materijal i debljina zidova kese, oblik i veličina frikcionih polja kao i oblik eventualne reljefne površine na frikcionim poljima). To može pomoći postupku otvaranja kese, jer se sila kojom se prstom deluje na frikciona polja sada može ravnomernije rasporediti po čitavoj površini frikcionog polja.

Alternativno rešenje, prikazano na slikama 14 i 15 (varijanta X), bi moglo biti da frikciona polja 4m sadrže (najmanje) dva sloja, podložni sloj 16 koji frikcionim poljima 4m daje mehaničku čvrstinu, i frikcioni sloj 18 koji frikcionim poljima 4m daje potreban visok koeficijent trenja. Na slici 15 imamo prikazan poprečni presek D-D kroz frikciona polja 4m i na njoj se jasnije vidi ideja dvoslojnih frikcionih polja 4m. Na slikama 14 i 15, podložni sloj 16 ima izgled kontinualne površine dok frikcioni sloj 18 ima izgled reljefne površine, ali u stvarnosti moguće su sve kombinacije podložnog sloja 16 i frikcionog sloja 18 npr: kontinualni podložni sloj 16-kontinualni frikcioni sloj 18, kontinualni podložni sloj 16-reljefni frikcioni sloj 18, reljefni podložni sloj 16-kontinualni frikcioni sloj 18, reljefni podložni sloj 16-reljefni frikcioni sloj 18.

Treba pomenuti i mogućnost da frikciona polja budu transparentna, tj. budu izrađena od materijala koji je (u manjoj ili većoj meri) providan. Ukoliko se frikciona polja npr. izrađuju od materijala koji očvršćava pod dejstvom ultraljubičastog zračenja (što je čest pristup u tehnici sito-štampe), to zračenje teže prodire kroz deblje slojeve, te transparentni materijal za frikciona polja ima izvesna preimućstva. Takođe, može se desiti da reljefna struktura frikcionih polja koja daje visoka frikciona svojstva, ima vizuelni izgled koji iz nekog razloga (npr. marketinškog) nije adekvatan. Pošto, po logici izuma, korisnik mora da zna gde se na kesi nalaze frikciona polja, to znači da ukoliko se koriste transparentni materijali za izradu frikcionih polja onda moraju postojati odgovarajući vizuelni markeri koji ukazuju na njegov položaj (npr. obojena linija ili površina oko frikcionih polja, ili recimo obojena površina ispod njih, ili pak obojene oblasti kombinovane (izmešane) sa frikcionim oblastima).

Frikciona polja prikazana na slikama su generalno kružnog oblika, ali ona mogu biti i bilo kog drugog oblika, npr. kvadratnog, pravougaonog, trougaonog, nekog nepravilnog, u obliku slova, teksta, nekog znaka (npr. pogodnog za zaštitu) ili bilo kog drugog oblika. U opštem slučaju, oblik frikcionih polja ne mora biti isti na obe strane kese. Veličina frikcionih polja može biti različita, ali je poželjno da bude što manja radi što manjeg utroška materijala za izradu frikcionih polja, a s druge strane dovoljno velika da pruži dovoljnu dodirnu površinu sa prstima. Preporučena veličina je ona koja odgovara površini jagodice palca ruke, dakle 2-3 cm u prečniku ili 3-10 cm<2>površine, ali jasno, samo kao generalna preporuka.

U opisu pronalaska je predviđeno da se frikciona polja nalaze na obe spoljašnje strane kese (i zato množina u izrazu "frikciona polja"), obzirom daje to najefikasnije rešenje, ali je vrlo važno istaći i mogućnost da se frikciono polje nalazi samo na jednoj strani kese. Ovakva konstrukcija je manje efikasna i pouzdana pri otvaranju, ali je lakša i jeftinija za izradu, jer se frikciono polje nanosi samo sa jedne strane kese, te se postojeći postupci za izradu kesa mogu lakše modifikovati. S druge strane, može se pak predvideti i mogućnost da postoji veći broj frikcionih polja, bilo sa obe bilo samo sa jedne strane kese, ili što je ekvivalentno, da je frikciono polje zapravo podeljeno na dva ili više delova. Sve ovo se može rezimirati tako što će se reći da plastična kesa iz ovog pronalaska sadrži najmanje jedno frikciono polje.

Iako je to iz pronalaska jasno, može se ipak eksplicitno napomenuti da frikciona polja 4' i 4" ne moraju biti istog oblika, niti napravljena od istog materijala. Ne moraju imati istu reljefnu površinu. Može se uzeti da samo jedno frikciono polje ima reljefnu površinu a drugo nema. Takođe je važno napomenuti da se frikciona polja 4' i 4" mogu izraditi različitim postupcima, tj. 4' jednim postupkom a 4" nekim drugim postupkom. Takođe, ne moraju biti ni baš tačno jedno naspram drugog, već mogu biti i pomerena ("smaknuta") jedna u odnosu na drugo. Sve ovo se, jasno, odnosi na sve varijante frikcionih polja a ne samo na frikciona polja 4'-4" prikazana na slici 2.

Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje može se izraditi na različite načine. Kao što je pomenuto, najjednostavniji način je da se frikciona polja dobiju nanošenjem sloja premaza sa visokim koeficijentom trenja tokom postupka proizvodnje kesa, ili tokom procesa njihovog dekorisanja (štampanja) u komercijalno-propagandne svrhe. To se može uraditi npr. postupkom sito-štampe koji se i najčešće koristi prilikom dekoracije kesa. Takođe se mogu koristiti i drugi postupci štampe, npr. ofset štampa, ili neki drugi.

Drugi način izrade plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje je npr. da se frikciona polja 4p izrade prskanjem kroz zaslon, kao što je to prikazano na slikama 16 i 17; tačnije govoreći, postupak je ilustrovan pomoću primera uređaja kojim bi se ovaj postupak mogao obaviti i koji je prikazan na slici 16, dok je na slici 17 dat bočni pogled na konstrukciju prikazanu na slici 16. Materijal sa visokim koeficijentom trenja, od koga se izrađuju frikciona polja 4p, pomoću rasprskivača 20 se raspršuje u sitne kapljice 22 i prska kroz zaslon 24 koji na sebi ima otvor 26 željenog oblika. Mlaz kapljica 22 pada na zidove 2 kese 1 i formira frikciono polje 4p oblika koji je definisan oblikom otvora 26. Nakon toga, materijal nanetog frikcionog polja 4p se očvršćava, sušenjem, toplotom, ultraljubičastim zračenjem ili na neki drugi način, zavisno od upotrebljenog materijala. Naravno, otvor 26 može imati bilo koji oblik, npr. oblik potreban da se dobiju reljefna frikciona polja na slikama 7, 9, 10 i dr.

U principu je poželjno da upotrebljeni materijal sadrži sitne čestice radi povećanja hrapavosti (a time i koeficijenta trenja), kao što je to ranije predloženo. Količina nanetog materijala pri formiranju frikcionog polja 4p se može dozirati tako da se dobije kompaktan (kontinualan) sloj, tj. da dobijeno frikciono polje odgovara strukturi prikazanoj na slici 3. S druge strane, količina nanetog materijala se može smanjiti toliko da nakon pada na zidove 2 nema dovoljno kapljica 22 da se one spoje u kompaktan (kontinualan) sloj, već na zidovima 2 ostaju manje-više odvojene kapljice koje nakon pomenutog postupka očvršćavanja formiraju čvrsta zrnca, koja odgovaraju zrncima 7 na slikama 5 i 6 u varijanti III, tj. tako bi se moglo dobiti frikciono polje 4c na slikama 5 i 6.

Na slici 4 je bilo prikazano rešenje prema varijanti II u kojoj je visok koeficijent trenja frikcionog polja 4b ostvaren time što se po površini frikcionog polja 4b nalaze sitne čestice 6 koje mu svojim ivicama i površinama povećavaju hrapavosti a time i koeficijent trenja.

Dobijanje ovakvog frikcionog polja 4b sa česticama za hrapavljenje na površini frikcionog polja 4b može biti ostvareno tako što se na zidove 2 kese 1 prvo nanese sloj materijala (u tečnom ili polutečnom stanju) koji formira osnovu 5 frikcionog polja 4b, a po površini te osnove 5 se nanesu čestice 6 koje povećavanju njegovu hrapavost. Nanošenje osnove 5 se može izvršiti sito-štampom, nekim-drugim postupkom štampe, prskanjem, ili na neki drugi način. Nanošenje čestica 6 se može izvesti tako što se one pomešaju sa mlazom nosećeg gasa (npr. vazduha) i takva mešavina se u mlazu duva na površinu osnove 5, pri čemu čestice 6 prianjaju za osnovu 5 (usled adhezije) i nakon očvršćavanja osnove 5 (sušenjem, grejanjem, ozračivanjem ultraljubičastim zračenjem ili drugačije) bivaju čvrsto vezane za nju, a svojim ivicama i površinama znatno povećavaju koeficijent trenja dobijenog frikcionog polja 4b.

Ukoliko materijal za izradu osnove 5 frikcionog polja 4b sadrži isparljivu komponentu (rastvarač) čije isparavanje dovodi do očvršćavanja osnove 5 i vezivanje čestica 6 (a takav je slučaj npr. kod boja za sito-štampu koje očvršćavaju sušenjem), tada pomenuti mlaz nosećeg gasa može dovesti do delimičnog isušivanja površinskog sloja osnove 5 i smanjene efikasnosti prianjanja (adhezije) čestica 6 za površinu osnove 5. Zbog toga može biti korisno da se nosećem gasu dodaju pare pomenute isparljive komponente (rastvarača) osnove 5, a još bolje ako je noseći gas zasićen parom te isparljive komponente. Time se drastično smanjuje sušenje površine osnove 5 za vreme nanošenja čestica 6. Naravno, ukoliko osnova 5 sadrži više isparljivih komponenti, i noseći gas može da sadrži pare više komponenti.

Na slikama 18 i 19 je prikazan primer uređaja za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje koristeći prethodni postupak. Najvažniji deo uređaja je glava 28, koja se pozicionira tako da natkriva osnovu 5 koja je prethodno (nekim od pomenutih postupaka) nanesena na zidove 2 kese lb.

Kesa lb može da leži (i obično hoće) na nekoj oslanjajućoj površini 29 koja će joj davati oslonac, i ova oslanjajuća površina 29 može biti npr. ploča na kojoj kesa lb leži u mašini za sito-štampu, ili recimo pokretna (ili nepokretna) traka po kojoj se kesa lb kreće u uređaju, itd. Ova oslanjajuća površina 29 ne mora biti ravna kao što je to prikazano na slici 18, već može biti zakrivljena na bilo koji pogodan način, i može biti čak i u obliku valjka preko koga klizi kesa lb.

Na slici 19 je prikazan šematizovan presek E-E sa slike 18, i na slici 19 se sa više detalja vide najvažniji delovi glave 28, kao i princip njenog funkcionisanja. Glava 28 sadrži polu-komoru 30 koja obuhvata i natkriva osnovu 5 koja je prethodno (nekim od pomenutih postupaka) nanesena na zidove 2. U polu-komoru 30 se pomoću struje nosećeg gasa uduvavaju pomenute čestice 6. Obod 30a polu-komore 30 je malo odmaknut od zidova 2 kese lb, tako da noseći gas i čestice 6 mogu da struje između oboda 30a polu-komore 30 i zidova 2. Tok strujanja nosećeg gasa sa česticama 6 je prikazan strelicama. Noseći gas koji struji u polu-komori 30 nosi čestice 6 i udara o osnovu 5, te deo čestica 6 prianja za osnovu 5 (usled adhezije). Veći deo čestica 6 sa nosećim gasom izlazi iz polu-komore 30 kroz prostor između oboda 30a polu-komore 30 i zidova 2 kese lb. Da bi se sprečilo oslobađanje čestica 6 u atmosferu radne prostorije, i njihov veliki gubitak, polu-komora 30 je obuhvaćena obuhvatnom polu-komorom 32 čiji se obod 32a takođe nalazi na maloj udaljenosti od zidova 2 kese lb (ova udaljenost se podešava tako da minimalizuje gubitak nosećega gasa i čestica 6 iz zone usisavanja obuhvatne polu-komore 32, ali da bude dovoljna za nesmetani prolazak zidova 2 i frikcionog polja 4b. Iz obuhvatne polu-komore 32 se usisava vazduh, i sa slike 19 se vidi da će većina čestica 6 koje pobegnu iz polu-komore 30 biti zahvaćene strujom vazduha koja se usisava u obuhvatnu polu-komoru 32, te će tako u najvećoj meri biti eliminisan njihov gubitak. Za slučaj da deo čestica 6 ipak pobegne i izvan obuhvatne polu-komore 32, obuhvatna polu-komora 32 može biti obuhvaćena drugom obuhvatnom polu-komorom 34 čiji se obod 34a takođe nalazi na maloj udaljenosti od zidova 2 kese lb (udaljenosti dovoljnoj da omogući usisavanje spoljašnjeg vazduha). Iz druge obuhvatne polu-komore 34 se takođe usisava vazduh, i čestice 6 koje su eventualno ipak uspele da pobegnu i iz zone usisavanja obuhvatne polu-komore 32 će skoro sigurno biti usisane vazduhom koji se usisava drugom obuhvatnom polu-komorom 34 (u slučaju potrebe, druga obuhvatna polu-komora 34 takođe može obuhvaćena dodatnim sličnim polu-komorama iz kojih se usisava vazduh). Na taj način se postiže efikasno nanošenje čestica 6 na osnovu 5 i kreiranje frikcionog polja 4b uz minimalno rasipanje i gubljenje čestica 6.

Poželjno je da je udaljenost oboda 32a obuhvatne polu-komore 32 od zidova 2 kese lb manja nego što je udaljenost oboda 30a polu-komore 30 od zidova 2 kese lb, a takođe manja i od udaljenosti oboda 34a druge obuhvatne polu-komore 34 od zidova 2 kese lb, kao što je to i prikazano na slici 19. Time se postiže olakšano hvatanje nosećeg gasa i čestica 6 od strane obuhvatne polu-komore 32, minimalizuje njihovo bekstvo izvan zone usisavanja obuhvatne polu-komore 32, i takođe pospešuje usisavajući efekat druge obuhvatne polu-komore 34.

Polu-komora 30, obuhvatna polu-komora 32 i druga obuhvatna polu-komora 34 su na slikama 18 i 19 prikazane kao cilindrične (tj. kružnog poprečnog preseka), ali se podrazumeva da one mogu biti bilo kog pogodnog oblika. Takođe, podrazumeva se da sama glava 28 može sadržati i različite dodatne elemente. Radi jednostavnosti, na slikama 18 i 19 je prikazana izrada frikcionog polja na jednoj strani kese lb, ali je potpuno jasno da se frikciona polja mogu izraditi sa obe strane kese lb, što je i preferirano rešenje.

Naravno, za rad glave 28 potrebni su i odgovarajući pomoćni uređaji i sistemi kako bi se obezbedila opisana cirkulacija nosećeg gasa i čestica 6. Na slici 18 je prikazan ijedan mogući sklop tih pomoćnih uređaja, u šematizovanoj formi. Glava 28 (tačnije polu-komora 30, obuhvatna polu-komora 32 i druga obuhvatna polu-komora 34 koje su sadržane u njoj) je vodovima 36 povezana sa spremištem 38. U spremištu 38 se nalaze zalihe čestica 6 koje se glavom 28 nanose na osnovu 5 radi formiranja frikcionog polja 4b. Pomoću pumpi 40 (ili kompresora, ili nekog sličnog ekvivalentnog uređaja) se vodovima 36 vodi noseći gas i on nosi čestice 6 od spremišta 38 do glave 28 (tačnije pomenutih polu-komora u njoj) i natrag do spremišta 38. Uređaj može da sadrži i ventile 42 kojima se reguliše strujanje nosećeg gasa i/ili čestica 6. Uređaj može da sadrži i obogaćivač 44 kojim se noseći gas obogaćuje parama koje smanjuju isušivanje površine osnove 5 usled strujanja nosećeg gasa, a kao što je to ranije pomenuto kao mogućnost.

Naravno, ovo je samo osnovna i okvirna šema ovih pomoćnih uređaja i moguće su mnoge varijacije, modifikacije i dodaci. Uređaj ne mora da sadrži pumpe 40 na svakom od vodova 36, odnosno može da ima bilo koji potreban broj, npr. samo jednu pumpu koja cirkuliše noseći gas kroz ceo sistem. Uređaj ne mora da sadrži ventile 40 na svakom od vodova 36, odnosno može ih imati u bilo kom potrebnom broju. Sami vodovi 36 mogu biti povezani među sobom bilo kojim dodatnim sistemom vodova. Eventualno prisutni obogaćivač 44 je na slici 18 prikazan daje spojen na jedan od vodova 36, ali on može biti priključen na bilo kom pogodnom mestu u sistemu, npr. na spremištu 38. Podrazumeva se i da uređaj može da ima odgovarajuće kontrolne uređaje koji upravljaju radom sistema.

Na kesu lb se može naneti neka dekoracija 46 (slika, natpis itd.) kao što je to uobičajeno. Ukoliko se frikciono polje 4b izrađuje istovremeno kada i dekoracija 46, tačnije tokom perioda vremena tokom koga se boja koja sačinjava dekoraciju 46 još nije osušila (očvrsnula), onda se opisani proces/uređaj mora dopuniti. Naime, neka se u proizvodnom procesu kesa lb kreće u smeru strelice A na slici 18 (npr. na taj način što je kesa lb zapravo deo plastične trake koja se odmotava sa kotura i prolazi kroz mašinu za izradu kesa, što nije prikazano na slici). To kretanje kese lb u smeru strelice A bi dovelo do prolaska dekoracije 46 (sa još neosušenim slojem boje) ispod glave 28, te bi se čestice 6 nanele i zalepile i na delovima dekoracije 46 koji prolaze ispod glave 28. To bi dovelo do nepotrebnog utroška čestica 6, promene taktilnog osećaja delova dekoracije 46 i verovatno i do promene nijanse vizuelnog izgleda delova dekoracije 46 koji su prošli ispod glave 28.

U ovom slučaju je potrebno sprečiti nanošenje čestica 6 na kesu lb tokom perioda vremena kada dekoracija 46 prolazi ispod glave 28. To se može učiniti na više načina, od kojih će biti predloženi neki.

Najjednostavnije je to učiniti tako što bi se u trenucima kada dekoracija 46 prolazi ispod glave 28, automatski pomoću ventila 42 zatvarao protok nosećeg gasa sa česticama 6, ili eventualno zatvarao samo protok čestica 6 (ostavljajući protok nosećeg gasa). Takođe, ovo bi se moglo dalje precizirati tako što bi se zapravo samo zatvorio dotok nosećeg gasa i/ili čestica 6 u polu-komoru 30, dok bi se ostavilo usivanje obuhvatnom polu-komorom 32 i drugom obuhvatnom polu-komorom 34.

Drugi način je da se glavi 28 omogući kretanje u pravcu poprečnom u odnosu na pravac kretanja kese lb, tj. u pravcu označenom strelicom B na slici 18. Na taj način bi se glava 28 (pomoću dodatnog uređaja koji nije preciziran na slici; npr. pomoću poluge pričvršćene za glavu 28 i odgovarajućeg motora) mogla nakon nanošenja čestica 6 na osnovu 5 i formiranja frikcionog polja 4b pomeriti u oblast ispod koje ne prolazi dekoracija 46.

Treći način je prikazan na slici 20. U ovom slučaju glava 28 sadrži i poklopac 48 koji može da rotira i na taj način otvara i zatvara obuhvatnu polu-komoru 32 a time i polu-komoru 30, i time omogućava pristup česticama 6 ka osnovi 5 kada je glava 28 iznad osnove 5, odnosno onemogućava pristup česticama 6 ka dekoraciji 46 kada je glava 28 iznad dekoracije 46. Ova rotacija poklopca 48 se može obavljati pomoću pogodnog motora 50, pri čemu se pod motorom smatra bilo kakav pogodan uređaj kojim se može postići potrebno mehaničko delovanje (npr. elektromotor, elektromagnet i dr.).

Opis pronalaska dat u prijavi služi kao ilustracija ideje pronalaska. Mora se uzeti u obzir da se mogu učiniti različite varijacije, uključujući ali ne ograničavajući se na varijacije u dizajnu, obliku, detaljima, dimenzijama i izboru materijala za izradu, uz korišćenje ekvivalentnih elemenata, delova i konstrukcija, zadržavajući duh i zamisao pronalaska, a unutar opsega navoda sadržanih u patentnim zahtevima.

Spisak pozicija

1, lb - kesa

2, 2', 2" - zidovi

4, 4', 4", 4a, 4b, 4c, 4d, 4e', 4e", 4f, 4f', 4g, 4h, 4k, 4m, 4p - frikciona polja 5 - osnova

6 - čestice

7 - zrnca

8, 8a', 8a", 8b', 8b", 8c - trake

10', 10"-kolone

12 - mreža

14 - oblasti

16 - podložni sloj

18 - frikcioni sloj

20 - rasprskivač

22 - kapljice

24 - zaslon

26 - otvor

28 - glava

29 - oslanjajuća površina

30 - polu-komora

30a - obod polu-komore

32 - obuhvatna polu-komora

32a - obod obuhvatne polu-komore

34 - druga obuhvatna polu-komora

34a - obod druge obuhvatne polu-komore

36 - vodovi

38 - spremište

40 - pumpe

42 - ventili

44 - obogaćivač

46 - dekoracija

48 - poklopac

50 - motor

Claims

1. Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje je napravljena od plastične folije koja formira zidove (2) kese (1), pri čemu su zidovi (2) spojeni tako da se kesa (1) može otvarati najednom svom kraju, karakterisana time, što se na spoljašnjoj strani zidova (2) u blizini kraja kese (1) koji se otvara, nalazi najmanje jedno frikciono polje (4) čiji je koeficijent trenja sa ljudskim prstima veći od koeficijenta trenja zidova (2) sa ljudskim prstima.

2. Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 1, karakterisana time, što se na spoljašnjim stranama oba zida (2', 2") koji sačinjavaju zidove (2) kese (1), nalaze frikciona polja (4', 4") postavljena u suštini jedno naspram drugog.

3. Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 1, karakterisana time, što su frikciona polja (4a) načinjena od materijala koji sadrži sitne čestice (6) koje svojim ivicama i površinama povećavaju koeficijent trenja frikcionih polja (4a).

4. Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 1, karakterisana time, što frikciona polja (4b) sadrže osnovu (5) po čijoj površini su nanesene sitne čestice (6) koje svojim ivicama i površinama povećavaju koeficijent trenja frikcionih polja (4b).

5. Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 1, karakterisana time, što se frikciona polja (4c) sastoje od velikog broja zrnaca (7) koja su slepljena za površinu zidova (2) kese (1).

6. Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 5, karakterisana time, što zrnca (7) koja formiraju frikciona polja (4c) dodatno sadrže sitne čestice (6) koje svojim ivicama i površinama dodatno povećavaju koeficijent trenja frikcionih polja (4c).

7. Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje prema bilo kom od zahteva 3, 4 ili 6, karakterisana time, što su čestice (6) bar delimično načinjene od bilo kojeg materijala selektovanog iz grupe koju čine: staklo, kvare, polimeri, plastike, elastomeri, keramike.

8. Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevima 1 ili 2, karakterisana time, što frikciona polja (4d, 4e', 4e", 4f, 4f', 4g, 4h, 4k) imaju reljefnu površinu, to jest njihov poprečni presek ima promenljivu debljinu.

9. Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 8, karakterisana time, što frikciona polja (4d) imaju reljefnu površinu oblika traka (8).

10. Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 9, karakterisana time, što pravac traka (8a') na frikcionom polju (4e') koje leži na jednom od zidova (2') kese (1), zaklapa neki ugao sa pravcem traka (8a") na frikcionom polju (4e") koje leži da drugom od zidova (2") kese (1).

11. Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 9, karakterisana time, što su trake (8b', 8b") na frikcionim poljima (4f, 4f) grupisane u kolone (10', 10"), tako da se kolone (10') na frikcionom polju (4f) koje leži najednom od zidova (2') kese (1) nalaze iznad mođuprostora između kolona (10") na frikcionom polju (4f) koje leži da drugom od zidova (2") kese (1).

12. Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 8, karakterisana time, što reljefna površina frikcionih polja (4g) ima oblik koncentričnih traka (8c).

13. Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 8, karakterisana time, što reljefna površina frikcionih polja (4h) ima oblik mreže (12).

14. Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 8, karakterisana time, što je reljefna površina frikcionih polja (4k) fragmentisana na veliki broj oblasti (14).

15. Plastična kesa sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevima 1 ili 2, karakterisana time, što frikciona polja (4m) sadrže najmanje dva sloja, podložni sloj (16) koji frikcionim poljima (4m) daje mehaničku čvrstinu, i frikcioni sloj (18) koji frikcionim poljima (4m) daje visok koeficijent trenja.

16. Postupak za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje, karakterisan time, što sadrži fazu u kojoj se na spoljašnjoj strani zidova (2) kese (1), u blizini kraja kese (1) koji se otvara, kreiraju frikciona polja (4) kao oblasti čiji je koeficijent trenja sa ljudskim prstima veći od koeficijenta trenja zidova (2) sa ljudskim prstima.

17. Postupak za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 16, karakterisan time, što sadrži fazu u kojoj se na zidove (2) kese (1) nanosi sloj premaza koji formira osnovu (5) frikcionih polja (4b), i fazu u kojoj se po površini pomenute osnove (5) nanose čestice (6) koje svojim ivicama i površinama povećavanju hrapavost i koeficijent trenja kreiranih frikcionih polja (4b).

18. Postupak za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 17, karakterisan time, što se u nekom trenutku nakon nanošenja čestica (6) po površini premaza koji formira osnovu (5) frikcionih polja (4b), vrši očvršćavanje pomenutog premaza pri čemu dolazi do čvrstog vezivanja čestica (6) za osnovu (5).

19. Postupak za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 17, karakterisan time, što se nanošenje čestica (6) na osnovu (5) vrši tako što se čestice (6) pomešaju sa pogodnim nosećim gasom i struja te mešavine nosećeg gasa i čestica (6) usmerava na osnovu (5), pri čemu dolazi do prianjanja čestica (6) na osnovu (5).

20. Postupak za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 19, karakterisan time, što je pomenuti noseći gas obogaćen gasovitim komponentama koje umanjuju isušivanje površine osnove (5) na koju se struja nosećeg gasa usmerava.

21. Postupak za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 20, karakterisan time, što su pomenute gasovite komponente dodate radi smanjenja isušivanja površine osnove (5) zapravo neki od rastvarača sadržanih u premazu od koga se izrađuje osnova (5).

22. Postupak za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 16, karakterisan time, što se pomenuta frikciona polja (4) kreiraju nanošenjem na zidove (2) kese (1) sloja frikcionog materijala čiji je koeficijent trenja sa ljudskim prstima veći od koeficijenta trenja zidova (2) sa ljudskim prstima.

23. Postupak za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 22, karakterisan time, što se nanošenje pomenutog sloja frikcionog materijala vrši prskanjem ovog materijala u obliku kapljica (22) na površinu zidova (2) kese (1).

24. Postupak za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 23, karakterisan time, što se pomenuti frikcioni materijal prska u obliku kapljica (22) kroz zaslon (24) koji na sebi ima otvor (26) željenog oblika.

25. Postupak za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 23, karakterisan time, što se pomenuto prskanje frikcionog materijala u obliku kapljica (22) na površinu zidova (2) kese (1) vrši u količini nedovoljnoj da se te kapljice (22) nakon pada na površinu zidova (2) kese (1) spoje u kontinualni sloj, već one ostaju međusobno uglavnom izolovane i nakon njihovog očvršćavanja formiraju zrnca (7) koja su slepljena za površinu zidova (2) kese(l).

26. Postupak za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 23, karakterisan time, što frikcioni materijal od koga se sastoje pomenute kapljice (22) sadrži i čestice (6) koje dodatno povećavanju hrapavost i koeficijent trenja tako kreiranih frikcionih polja (4c).

27. Uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje, karakterisan time, što sadrži glavu (28) koja sadrži polu-komoru (30) u koju se može uduvavati noseći gas sa česticama (6) koje služe za hrapavljenje i povećanje koeficijenta trenja osnove (5) prethodno nanete na zidove (2) kese (lb), pri čemu se glava (28) može pozicionirati nad zidove (2) kese (lb) tako da polu-komora (30) natkriva osnovu (5).

28. Uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 27, karakterisan time, što je polu-komora (30) obuhvaćena obuhvatnom polu-komorom (32) iz koje se može usisavati noseći gas.

29. Uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 28, karakterisan time, što je obuhvatna polu-komora (32) obuhvaćena drugom obuhvatnom polu-komorom (34) iz koje se može usisavati noseći gas.

30. Uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema bilo kom od zahteva 27 , 28 ili 29, karakterisan time, što dalje sadrži spremište (38) u kome se nalaze zalihe čestica (6) koje se glavom (28) nanose na osnovu (5), vodove (36) koji povezuju spremište (38) i glavu (28), kao i najmanje jednu pumpu/kompresor (40) kojom se noseći gas zajedno sa česticama (6) može putem vodova (36) transportovati između spremišta (38) i glave (28).

31. Uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 30, karakterisan time, što se pomoću pumpe/kompresora (40) putem vodova (36) može transportovati noseći gas sa česticama (6) od spremišta (38) ka polu-komori (30) i uduvavati u polu-komoru (30) koja natkriva osnovu (5).

32. Uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 30, karakterisan time, što se pomoću pumpe/kompresora (40) može vršiti usisavanje nosećeg gasa iz obuhvatne polu-komore (32) i putem vodova (36) transportovati ka spremištu (38).

33. Uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 30, karakterisan time, što se pomoću pumpe/kompresora (40) može vršiti usisavanje nosećeg gasa iz druge obuhvatne polu-komore (34) i putem vodova (36) transportovati ka spremištu (38).

34. Uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 30, karakterisan time, što sadrži ventile (42) kojima se na bilo koji potreban način može regulisati tok nosećeg gasa.

35. Uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 30, karakterisan time, što sadrži ventile (42) kojima se na bilo koji potreban način može regulisati tok čestica (6) u nosećem gasu.

36. Uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 30, karakterisan time, što sadrži obogaćivač (44) koji omogućava da se noseći gas obogati gasovitim komponentama koje smanjuju isušivanje površine osnove (5) usled strujanja nosećeg gasa preko nje.

37. Uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 28, karakterisan time, što je udaljenost oboda (32a) obuhvatne polu-komore (32) od zidova (2) kese (lb) manja od udaljenosti oboda (30a) polu-komore (30) od zidova (2) kese (lb).

38. Uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 29, karakterisan time, što je udaljenost oboda (32a) obuhvatne polu-komore (32) od zidova (2) kese (lb) manja od udaljenosti oboda (34a) druge obuhvatne polu-komore (34) od zidova (2) kese (lb).

39. Uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 34, karakterisan time, što ukoliko se na kesi (lb) nalazi neka neosušena to jest neočvrsla dekoracija (46) koja u nekim trenucima usled kretanja kese (lb) može da prolazi ispod glave (28), uređaj može da pomoću ventila (42) prekida dotok nosećeg gasa u polu-komoru (30) u okvirnim intervalima kada dekoracija (46) prolazi ispod glave (28).

40. Uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 35, karakterisan time, što ukoliko se na kesi (lb) nalazi neka neosušena to jest neočvrsla dekoracija (46) koja u nekim trenucima usled kretanja kese (lb) može da prolazi ispod glave (28), uređaj može da pomoću ventila (42) prekida dotok čestica (6) u polu-komoru (30) u okvirnim intervalima kada dekoracija (46) prolazi ispod glave (28).

41. Uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 27, karakterisan time, što ukoliko se na kesi (lb) nalazi neka neosušena to jest neočvrsla dekoracija (46) koja u nekim trenucima usled kretanja kese (lb) može da prolazi ispod glave (28), glava (28) može da se pomera duž površi zidova (2) kese (lb) i izmešta u oblast ispod koje ne prolazi dekoracija (46).

42. Uređaj za izradu plastične kese sa frikcionim poljima za otvaranje prema zahtevu 28, karakterisan time, što glava (28) sadrži i poklopac (48) koji pomoću pogodnog motora (50) može da rotira i time prema potrebi otvara/zatvara obuhvatnu polu-komoru (32).