RS51153B - Berač koštičavog voća - Google Patents

Abstract

Berač koštičavog voća sa pogonom od traktora preko kardanskog prenosnika (1), sa oslanjanjem na tlo, u transportnom položaju preko jednog točka, a namenjen je za branje voća stresanjem stabla drveta, sakupljanje i pročišćavanje voća i punjenje ambalaže voćem, n a z n a č e n t i m e, što je berač postavljen iza traktora sa kojim je povezan u tri tačke pomoću navojnih osovinica (29, 30) i osovinice (31), gde osovinica (29) prolazi kroz otvore (29a), osovinica (30) kroz otvore (30a) i osovinica (31) kroz otvore (31a), pri čemu su otvori (29a) i (30a) izvedeni u donjem delu na nosećem ramu (19), dok su otvori (31a) izvedeni u gornjem delu na nosećem ramu (19); što su pokretna kolica (20) postavljena u nepokretnom ramu (26) i pokretna zajedno sa transporterom (17) u pravcu upravnom na pravac kretanja traktora; što su nosači (22) steznih čeljusti (13) montirani na osovinici (32) smeštenoj u nosaču (33) i postavljeni, po visini, iznad najnižih delova prihvatne cerade (24) i transportera (17); što su nosači (22) steznih čeljusti (13) klizno oslonjeni na nosaču (23); što su na pokretnim kolicima (20) postavljeni glavni nosači (28) i nosači (14) prihvatne cerade (24) i što je nosač (23) preko sklopa hidro-cilindra (16) povezan sa jednim nosačem (22) steznih čeljusti (13).Prijava sadrži još 8 zavisnih patentnih zahteva.

Description

OBLAST TEHNIKE NA KOJU SE PRONALAZAK ODNOSI

Pronalazak pripada oblasti poljoprivrede uopšte, a odnosi se na berač koštičavog voća.

Prema Međunarodnoj klasifikaciji patenata (MKP 8) pronalazak se može označiti simbolom A01D 46/00.

TEHNIČKI PROBLEM

Pred pronalazak je postavljen zahtev, kako konstrukcijski resiti berač koštičavog voća (šljiva, bresaka, kajsija, jabuka, krušaka, višanja, trešanja, maslina i dr.), kojim će se pri branju voća obezbediti zaštita korena voćke od oštećenja prilikom trešenja, sakupljanje otrešenog voća, prečišćavanje i transport voća, primenom steznih čeljusti postavljenih tako da visina hvatanja stabla bude što viša od tla, da bi se smanjila potrebna sila za otresanje, što je preduslov zaštite korena voćke od oštećenja, kao i prihvatnu ceradu, pokretnu traku, pokretna kolica, nepokretni ram, ventilator i hidraulični sistem, gde se pokretna kolica kreću u nepokretnom ramu poprečno na smer kretanja traktora. Istovremeno, berač je izveden tako da se priključuje na traktor sa standardnim priključcima iza traktora, kao i bilo koje drugo priključno oruđe.

STANJE TEHNIKE

Poznato je da se do sada branje voća uopšte vršilo uglavnom ručno ili na drugi dosta primitivan način, što je bio i ostao vrlo mukotrpan posao i zahtevao je angažovanje velikog broja radnika. Problem branja voća je povećan i zbog zahteva postizanja veće brzine, kao i zbog zahteva u pogledu higijenskih razloga, pošto je potrebno ispuniti i određene zahteve Međunarodnog standarda kvaliteta hrane (HACCAP standard).

Poznato je rešenje kombajna za voće COROL-DUPON (Francuska), koji je izveden kao priključno oruđe za traktor čija veličina odgovara snazi od 50 KW ili većoj, a snabdeven je viljuškarem i mehaničkom rukom na čijem je kraju pričvršćena glava za trešenje i prihvatna cerada, kao i trakastim transporterom za plodove. Ovaj kombajn se do voćnjaka transportuje prikolicom, a u voćnjaku se montira na traktor. Pomoću mehaničke ruke ka stablu se primaknu glava za trešenje i prihvatna cerada. Stablo voćke se uhvati, raširi se prihvatna cerada i otresu se plodovi, koji kroz dno cerade padaju na transporter. Transporter doprema plodove u ambalažu koja se nalazi na viljuškaru, a prethodno se vrši produvavanje plodova radi čišćenja od mehaničkih nečistoća. Ovaj kombajn ima mali učinak, visoku nabavnu cenu, složenu hidrauliku, nepogodan je za transport do voćnjaka i nema mogućnosti praćenja hoda trešenja stabla, što predstavlja njegove značajne nedostatke.

Kombajn domaće proizvodnje tip KV-6V-GOŠA izveden je kao nošeno priključno oruđe na traktor, kod koga se uključivanje u rad obavlja postavljanjem kombajna naspram voćke. Mehaničkom rukom se korito prinese ka stablu, a vibraciona glava prisloni uz stablo. Pri kretanju kombajna ka stablu korito vuče platna roletni tako da automatski obrazuje polovinu prostora za sakupljanje plodova (kanata), dok se druga polovina obrazuje kada se ostvari zahvat stabla preko čeljusti vibracione glave. Otresanje se vrši naizmeničnim uključivanjem pogonskih cilindara vibracione glave, pri čemu otrešeni plodovi padaju na razapeto platno i kotrljaju se na rešetku, kroz koju propadaju i padaju na transporter, dok mehaničke nečistoće ostaju na rešetki. Kada se korito napuni plodovima, prikači se držač gajbica koje se pune preko trakastog transportera, pri čemu se vrši produvavanje eventualnih mehaničkih nečistoća. Kod ovoga kombajna stezanje stabla je moguće samo ispod platna za prihvatanje plodova, pa je tako onemogućeno zauzimanje najpovoljnije (maksimalne) visine hvatanja stabla voćke od zemlje, što predstavlja osnovni preduslov za sprečavanje oštećenja korena stabla voćke prilikom trešenja; konstrukcija kombajna sa visinom od 4,5 m je nepovoljna pošto ne dozvoljava slobodno kretanje kroz voćnjak, a i cena mu je relativno visoka.

Među domaćim patentnim dokumentima pronađen je izvestan broj dokumenata koji se odnose na branje voća.

Tako je poznat uređaj za berbu jabučastog voća, za koji je registrovan domaći patent pod brojem 50064, gde se uređaj sastoji od štapa na čijem se prednjem kraju nalazi mehanizam hvatača plodova, a na zadnjem ručica kojom se otvara i zatvara mehanizam hvatača plodova pomoću kanapa. Uređaj je lak za rukovanje u pogledu njegove mase, a elementi koji ga čine su veoma jednostavni. Uređaj je ustvari ručni, tako da ne predviđa branje velih količina plodova za kratko vreme.

U registrovanom domaćem patentu objavljenom pod brojem 44477 opisan je mehanizam za trešenje stabala sa hidrauličnim uređajem kod kombajna za branje voća. Uređaj se sastoji od vibratora koji je postavljen na nosaču glave za trešenje sa hidrauličnom instalacijom, korita sa vibrirajućom rešetkom i viljuškara sa platformom za punjenje gajbica. Podešavanje stege stabala je ostvareno pomoću hidrauličnog cilindra.

U domaćem registrovanom patentu pod brojem 47636 opisan je uređaj za branje voća namenjen isključivo za branje stresanjem stabala drveća, sakupljanje, prečišćavanje i punjenje ambalaže i odlaganje na tlo. Konstrukcija sadrži mehaničku ruku sa štapovima, korito sa transportnom trakom sa koje se plodovi usmeravaju prema pomoćnom transporteru, a berač se priključuje na traktor.

Jedno rešenje tresača i sakupljača voća predstavljeno je u domaćem patentu registrovanom pod brojem 47590, gde rešenje sadrži transporter sa mehaničkim rukama preko teleskopske cevi, glavu za trešenje sa hidrauličnim cihndrima, a izveden je kao priključno oruđe na traktor.

U domaćem registrovanom patentu pod brojem 47246 opisan je kombajn za voćarstvo, namenjen prvenstveno za trešenje, sakupljanje i čišćenje voća, koji je postavljen na traktoru, a sastoji se od rama, viljuškara, mehaničke ruke, korita sa trakastim transporterom i glavom za trešenje, držača gajbica, hidropumpe i ventilatora. U vodicama rama postavljena su pokretna kolica mehaničke ruke, povezana čeličnim užetom preko kotura hidrauličnog cilindra za ram.

U domaćem dokumentu objavljenom pod brojem P-16/96 opisana je mehanička ruka za berbu voća, koja se sastoji od glave postavljene na dugačkom štapu. Držačem se podiže grana, a istovremenim povlačenjem sajle kućište klizi naniže i nosi na sebi češalj, koji svojim zupcima otkida plod, a ovaj upada u torbu. Popuštanjem sajle, opruga vraća torbu sa češljem u početni položaj kako bi se radnja ponovila.

Među patentnom dokumentacijom poznato je rešenje opisano u domaćem patentnom spisu publikovanom pod brojem 50064 i nazivom „Uređaj za berbu jabučastog voća", koji se sastoji od štapa na čijem se prednjem kraju nalazi mehanizam hvatača plodova, a na zadnjem ručica, kojom se otvara i zatvara mehanizam hvatača plodova pomoću kanapa. Uređaj je lak za rukovanje u pogledu njegove mase (oko 0,6 kg) i jednostavnosti elemenata koji ga sačinjavaju. Uređaj je ručni što ga ne čini primenjivim za berbu većih količina i velikim brzinama branja.

U domaćem dokumentu P-170/85 predstavljen je jedan kombajn za branje voća trešenjem, koji je postavljen na standardnom traktoru, a sastoji se uglavnom od viljuškara u čijem se ramu u vodicama kreću kolica, a za kolica je pričvršćen ram viljuški, pri čemu su viljuške podesive. Za ram kolica pričvršćen je rešetkasti nosač koji nosi korpu za ambalažu kao i obrtno postavljene mehaničke ruke. Na svom drugom kraju mehaničke ruke nose rešetkasti nosač na kome je ram vibracionog sita sa sitom. Vibraciona glava je povezana za ram vibracionog sita, a na postolju je učvršćen ventilator. Hidraulična instalacija se sastoji od hidraulične pumpe povezane sa hidrauličnim cilindrima rezervoarom, kao i instalacijom za sabijeni vazduh traktora.

U domaćem dokumentu P 413/86 prikazan je kombajn za voćnjake višestruke namene za obavljanje različitih radova u voćnjaku, a prvenstveno za mašinsku berbu voća stresanjem drveća, njegovo sakupljanje, čišćenje i transport, a može se koristiti kao pokretna platforma za radove u voćnjaku, kao seckalica, kao viljuškar, kao utovarivač i kao vibraciono sito, a postavljen je na standardnom traktoru. Kombajn se sastoji od viljuškara, mehaničkih ruku, vibracionog korita, prihvatnog levka, glave za trešenje, ventilatora sa mlaznikom i nosača gajbica. Za dizanje i spuštanje kolica viljuškara, koriste se koturovi preko kojih su prebačena čelična užad, koja su pričvršćena na kolica i za ram.

U dokumentu Pub. No.: WO/2002/028166 (International Application No.: PCT/EP2001/011318) predstavljeno je jedno poboljšanje elemenata konvejera za berač voća, gde berač sadrži nosač i beračke elemente za odvajanje obranog materijala, obuhvatajući voće i lišće od drveća, grmlja i slično.

U dokumentu Pub. No.: WO/2004/057943 (International Application No.: PCT7GR2003/000051) prikazan je berač maslina trešenjem drveta, koji se sastoji od dva prstena sa više obrtnih mreža, koje se postavljaju po želji, tako da prodru u deo stabla, pri čemu plodovi padaju u mrežu. Sakupljač je raširen ispod drveta, pa obrani plodovi padaju u njega. Prednost ovoga berača je u tome što je trešenje i sakupljanje maslinovih plodova vrlo kratko vremenski.

U rešenju višenamenskog berača trešenjem opisanog u dokumentu sa Pub. No.: WO/2004/006646 (International Application No.: PCT/IL2003/000577) predstavljen je metod i aparat za voćnjake, uključujući dovođenje vozila do drveta sa plodovima. Ovaj aparat sadrži nosač koji je montiran na vozilu i kućište koje okružuje sredinu za proizvodnju vibracija i okruženje za kontrolu vibracionog dejstva, kontrolu dohvata, opterećanja i kontrolu odlaganja.

U dokumentu sa Pub. No.: WO/2004/002211 (International Application No.: PCT/IL2003/000542) prikazanje metod i sistem za obrano voće mehanizovanog sakupljača, koji poseduje sakupljački uređaj, dve ruke ispružene ispod drveta, a između njih rašireno platno u koje padaju ubrani plodovi, a istovremeno prikazuje vibracionu jedinicu za trešenje drveća, koja sadrži dva rotora sa tegovima i hidraulični motor od koga tegovi sa rotorom dobijaju pogon.

U dokumentu sa Pub. No.: WO/2001/045528 (International Application No.: PC17FR2000/003586) prikazanje nosač berača za objekat koji se otvara kao kišobran.

U američkom patentnom spisu sa oznakom US Pat. No. 4,275,548 predstavljeno je rešenje poboljšanog tresača drveta, koji raspolaže sa zglobom za dohvatanje i vibratorom za proizvodnju vibracija koje se prenose na stablo voćke. Vibrator sadrži ekscentar, montiran tako da rotira u vertikalnoj ravni, a na nosačima je postavljen hidraulični okvir.

U američkom patentnom spisu sa oznako US Pat No. 5,765,349 predstavljeno je rešenje tresača drveta za branje voća, koji sadrži pritiskač na drvo, prednji i zadnji kraj sa dve ruke na prednjem kraju konstrukcije, koje potiskuju drvo proizvdeći trešenje. Konstrukcija sadrži dve strele sa teretima i motorima za rotaciju strela. Tresač se povezuje na konstrukciju transportnog vozila kada se transportuje.

Dosadašnja poznata rešenja predviđena za trešenje stabala voćaka, uglavnom, znatno oštećuju voćku pri upotrebi, pa sve manje nalaze svoje mesto u praktičnoj primeni.

Visina hvatanja kod kombajna KV-6V-GOŠ A je 250 nm a kod COROL-DUPON kombajna samo 100 mm. Istovremeno je otrešenost kod berača prema pronalasku 98% dok je kod ova dva navedena kombajna 97%.

Prateći ovu oblast poljoprivrede, pronalazač je pronašao novo rešenje berača, koji neće, ili će znatno manje, oštećivati koren voćke prilikom trešenja, koji ima sve ostale karakteristike bolje od do sada poznatih rešenja, pa će u nastavku biti detaljno i opisan.

IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

Berač koštičavog voća prema pronalasku sastoji se od stabilnog i pokretnog dela. Kolica su pravolinijski pokretna u nepokretnom ramu napred-nazađ za oko 1 m u pravcu upravnom na pravac kretanja traktora. Na nepokretnom ramu fiksno je postavljen noseći ram na kojem su izvedeni otvori, kroz koje prolaze osovinice preko kojih se berač priključuje u tri tačke na traktor. U transportnom položaju berač se na tlo oslanja preko jednog točka, a u radnom položaju preko klizača.

Pogon berača ostvaren je od traktora preko kardanskog prenosnika, koji daje pogon oscilatoru, a ovaj hidro-pumpi. U hidrauličnom sistemu hidro-pumpe nalazi se rezervoar za ulje, hidromotor, razvodnici, sklopovi hidro-cilindara. ventil trešnje i hladnjak ulja, a vodovi u sistemu su izvedeni armiranim crevima, pri čemu je ceo pogon sistema berača hidraulični.

Kolica na svom vrhu nose više kružno raspoređenih nosača, na kojima je sa jedne i sa druge strane berača pričvršćena po jedna polovina prihvatne cerade, pri čemu je svaki spoljašnji kraj cerade pričvršćen na glavne nosače. Između krajnjih unutrašnjih nosača jedne i druge polovine cerade, postavljen je transporter na čijim su krajnjim stabilnim nosačima pričvršćeni unutrašnji krajevi cerade. Glavni nosači se delirnično okreću oko svojih osovinica, tako da se u jednom krajnjem položaju međusobno spoje, a u drugom su najudaljeniji jedan od drugog. U položaju kada su glavni nosači međusobno najbliži (spojeni) obe strane cerade su nategnute, kako između nosača cerade, tako i između nosača cerade i glavnih nosača, a i između nosača cerade i krajnjih stabilnih nosača, koji pripadaju transporteru. Pri kretanju, glavni nosači za sobom povlače ceradu, pa tako i njene nosače, na kojima su pričvršćeni delovi cerade. Ovako razapete obe polovine cerade i između njih, na jednom delu, postavljeni transporter sa trakom, obrazuju koš oblika omotača zarubljene piramide, u koji padaju plodovi pri branju. Kada se razmaknu glavni nosači oni guraju nosače cerade tako da se oni slože, kao i delovi cerada, što predstavlja položaj berača za transport.

U košu, nešto više od donjeg ruba prihvatne cerade, postavljene su, gumom obložene, stezne čeljusti, koje stežu stablo voćke na znatno većoj visini od tla nego što je to kod do sada poznatih kombajna.

Hiđro-pumpa pogoni hidro-motor, a hiđro-motor remenske prenosnike koji pokreću transporter, odnosno ventilator u čijem sklopu se nalazi i hladnjak ulja.

Otrešeno voće pada u koš, usmerava se prema transportnoj traci transportera i sa vrha transportne trake pada kroz kanal u gajbice postavljene na nosaču gajbica. Plodovi prethodno nailaze na vazdušnu struju ventilatora, koja odstranjuje nečistoće kao što je lišće, prašina i drugo. Rešetka postavljena pri vrhu transportne trake sprečava prolaz eventualnih većih nečistoća na donju stranu, ispod transportne trake.

Gajbice u koje pada prečišćeno voće na nosač gajbica, postavljaju se ručno i tako napunjene se, takođe, ručno skidaju i odlažu na tlo.

Ciklus trešenja jednog stabla voćke sastoji se u izvlačenju kolica sa primicanjem steznih čeljusti stablu voćke i pritezanja stabla sa istovremenim razapinjanjem delova cerade, formirajući koš za prijem voća i konačno trešnje, što se izvodi aktiviranjem sklopova hidro-cilindara i najzad se prečišćava voće i prenosi preko transportne trake do gajbica.

Po okončanju branja voća sa jednog stabla, deaktiviranjem komandi berač se vraća u početni položaj, čime je jedan ciklus branja završen, pa se transportuje do sledećeg stabla traktorom, povlačenjem na klizačima, da bi se ciklus ponovio.

Osnovna prednost berača prema pronalasku sastoji se u tome što je njegova visina hvatanja 600 mm od tla, što je znatno više nego kod do sada poznatih rešenja i što je berač postavljen iza traktora, tako da se pokretni deo kreće u poprečnom pravcu u odnosu na pravac kretanja traktora. Istovremeno, otrešenost kod berača prema pronalasku je veća nego kod do sada pozntih, a cena je 2,5 puta manja od cene kombajna KV-6V-GOŠA i oko 7 puta manja od cene COROL-DUPON kombajna, dok su mu gabaritne dimenzije, kao i težina, znatno manje od dimenzija dva navedena kombajna. Na ovaj način, konačno je realizovana pronalazačka zamisao.

KRATAK OPIS SLIKA NACRTA

Pronalazak je detaljno opisan na primeru izvođenja prikazanom na nacrtu u kome:

Slika 1 predstavlja aksonometrijski izgled berača koštičavog voća

Slika 2 predstavlja pogled berača koštičavog voća sa desne bočne strane

Slika 3 predstavlja pogled berača koštičavog voća odozgo

Slika 4 predstavlja pogled berača koštičavog voća sa prednje strane

Slika 5 predstavlja pogled berača koštičavog voća sa desne bočne strane u položaju kada je pokretni deo (sa kolicima) izvučen u krajnji položaj u stabilnom delu

(sa ramom)

Slika 6 predstavlja aksonometrijski izgled stabilnog dela (sa ramom) berača

koštičavog voća u povećanoj razmeri

Slika 7 predstavlja aksonometrijski izgled pokretnog dela (sa kolicima) berača

koštičavog voća u povećanoj razmeri

Slika 8 predstavlja aksonometrijski izgled (detalj) središnjeg dela (sa kolicima) sa mehanizmima za stezanje stabla, kretanje glavnih nosača (formiranje koša) i otresanje u povećanoj razmeri

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Slike prikazuju berač koštičavog voća prema pronalasku. Berač je izveden tako da se priključuje na traktor sa standardnim priključcima iza traktora, kao i bilo koje drugo priključno oruđe.

Berač koštičavog voća se preko klizača 21 i 27 oslanja na tlo. U nepokretnom ramu 26, kreću se pokretna kolica 20 aktiviranjem sklopa hidro-cilindra 10.

Sa pokretnim kolicima 20 povezan je transporter 17 i predstavljaju celinu koja se zajedno kreće u nepokretnom ramu 26.

Nepokretni ram 26 je izrađen iz standardnih čeličnih U profila u kojima su smeštena pokretna kolica 20, koja su pravolinijski pokretna napred-nazad za oko 1 m u pravcu poprečnom na pravac kretanja traktora, Pokretna kolica 20 pogonjena aktiviranjem sklopa hidro-cilindra 10 stalno ostaju u U profilima nepokretnog rama 26, pošto je sklop hidro-cilindra 10 jednim krajem povezan na nepokretni ram 26, a drugim krajem na pokretna kolica 20. Na ovaj način postavljena pokretna kolica 20 postavljena u nepokretnom ramu 26 predstavljaju celinu sa sklopom hidro-cilindra 10 i nepokretnog rama 26. Na nepokretnom ramu 26 fiksno je postavljen noseći ram 19. Na nosećem ramu 19 u donjem delu su izvedeni otvori 29a i 30a, a u gornjem delu otvori 31a. Kroz otvore 29a i odgovarajući otvor na traktoru istovremeno prolazi navojna osovinica 29, kroz otvore 30 a i odgovarajući otvor na traktoru istovremeno prolazi navojna osovinica 30, a kroz otvore 31a i odgovarajući otvor na traktoru istovremeno prolazi osovinica 31 (odgovarajući otvori na traktoru nisu prikazani na slikama nacrta). Navojne osovinice 29 i 30, kao i osovinica 31 su osigurane od izvlačenja iz njima odgovarajućih otvora 29a, 30a i 31a i iz odgovarajućih otvora na traktoru, kada se berač nalazi u radnom položaju. Preko navojnih sovinica 29 i 30 i osovinice 31 i njima odgovarajućih otvora 29a, 30a i 31a i otvora na traktoru berač koštičavog voća se priključuje u tri tačke na traktor, pa se u transportnom položaju berač koštičavog voća na tlo oslanja preko jednog točka (nije numerisan na slikama nacrta). U radnom položaju oslanjanje berača koštičavog voća na tlo je preko klizača 21 i 27, koji klize po tlu, a preko kardanskog prenosnika 1 je ostvaren prenos snage sa traktora na berač koštičavog voća.

Celokupan pogon berača koštičavog voća ostvaren je od traktora. Traktor pogoni kardanski prenosnik 1, gde je kardanski prenosnik 1 fiksno postavljen na nepokretnom ramu 26. Oscilator 2 je sa jedne strane povezan sa kardanskim prenosnikom 1, a sa druge strans sa hidro-pumpom 3, pri čemu su i oscilator 2 i hidro-pumpa 3 takođe fiksno postavljeni na nepokretnom ramu 26, kao i rezervoar 4 za ulje. U hidrauličnom sistemu hidro-pumpe 3 nalazi se i ventil 15 trešnje. Kada oscilator 2 dobije pogon od kardanskog prenosnika 1 broj obrtaja traktora se multiplikuje na oscilator 2, tako da se br .j obrtaja bregaste radilice (nije prikazana na slikama nacrta) oscilatora 2 poveća dva puta. Hidro pumpa 3 dobija pogon od bregaste radilice (nije prikazana na slikama nacrta) oscilatora 2, pošto je hidro-pumpa 3 povezana spojnicom (nije prikazana na slikama nacrta) na bregastu radilicu (nije prikazana na slikama nacrta) oscilatora 2.

Pokretna kolica 20 na svom vrhu nose više kružno raspoređenih nosača 14. Nosač 14 je delimično okretan oko njegovog nižeg vrha. Svaki nosač 14 pričvršćen je na odgovarajuću osovinicu (nije numerisana na slikama nacrta), pri čemu ose osovinice (nije numerisana na slikama nacrta) i nosača 14 zatvaraju međusobno izvestan tup ugao. Svaka osovinica (nije numerisana na slikama nacrta) je smeštena u odgovarajuću cevčicu (nije numerisana na slikama nacrta) fiksiranu za pokretna kolica 20, pa se u tako formiranom sklopu nosači 14 delimično okreću oko svojih osovinica (nisu numerisane na slikama nacrta) opisujući deo omotača konusa, sa izvodnicom čija je dužina jednaka dužini nosača 14. Na nosačima 14 sa jedne strane berača koštičavog voća pričvršćena je jedna polovina prihvatne cerada 24, a na nosačima 14 sa druge strane berača koštičavog voća druga polovina prihvatne cerade 24. pri čemu je svaki spoljašnji kraj prihvatne cerade 24 pričvršćen na glavne nosače 28. Između krajnjih unutrašnjih nosača 14 jedne i druge polovine prihvatne cerade 24 postavljena je, nagnuta prema tlu, transporter 17, koji zatvara prostor između te dve polovine prihvatne cerade 24, pošto su unutrašnji krajevi prihvatne cerade 24 pričvršćeni na krajnjim stabilnim nosačima (nisu numerisani na slikama nacrta) transportera 17. Glavni nosači 28 se delimično okreću oko svojih osovinica (nisu numerisane na slikama nacrta) tako da se u jednom krajnjem položaju međusobno spoje, a u drugom krajnjem položaju su međusobno najudaljeniji jedan od drugog. Pogon za delimično okretanje glavni nosači 28 dobijaju od njihovih odgovarajućih sklopova hidro cilindara 12 sa kojima su povezani U položaju kada su glavni nosači 28 međusobno najbliži obe strane prihvatne cerade 24 su nategnute, kako između nosača 14, tako i između nosača 14 i glavnih nosača 28, kao i između nosača 14 i krajnjih stabilnih nosača (nisu numerisani na slikama nacrta) transportera 17, pošto su glavni nosači 28 za sobom povukli prihvatnu ceradu 24, pa tako i nosače 14, na kojima su pričvršćeni delovi prihvatne cerade 24. Ovako razapete obe polovine prihvatne cerade 24 i između njih, najednom delu, postavljen transporter 17 obrazuju koš (nije posebno numerisan na slikama nacrta), oblika omotača višestrane zarubljene piramide, u koji padaju plodovi pri branju. Kada se preko sklopova hidro-cilindara 12 razmiču glavni nosači 28, oni istovremeno guraju nosače 14 tako da se oni slože pri vrhu jedan do drugog, pa se tako istovremeno slažu i delovi prihvatna cerada 24 u vidu harmonike, što predstavlja položaj berača koštičavog voća za transport.

Iznad manje zamišljene osnove koša (nije posebno numerisan na slikama nacrta) u košu, nešto više od donjeg ruba prihvatne cerade 24, postavljeni su na nosaču 23 nosači 22 steznih čeljusti 13. Nosači 22 steznih čeljusti 13 su delimično okretni oko osovinice 32 smeštenoj u nosaču 33. Tako se delimičnim okretanjem nosača 22 oko osovinice 32 stezne čeljusti 13 primiču i odmiču jedna od druge, pri čemu nosači 22 klize po nosaču 23, zbog čega se vrši podmazivanje dodirnih površina između nosača 22 i nosača 23. Sa ovako postavljenim nosačima 22 steznih čeljusti 13 obezbeđuju se stezanje stabla voćke na znatno većoj visini od tla. Nosači 22 steznih čeljusti 13 međusobno su povezane preko sklopa hidro-cilindra 11, pa se aktiviranjem, odnosno đeaktiviranjem sklopa hidro-cilindra 11 vrši međusobno približavanje, odnosno udaljavanje nosača 22 steznih čeljusti 13. a tako i stezanje i otpuštanje stabla voćke. Radi zaštite stabla voćke stezne čeljusti 13 su obložene gumom.

Između nosača 23 i jednog nosača 22 steznih čeljusti 13 fiksiran je sklop hidro cilindra 16, koji povezuje nosače 22 i 23. Aktiviranjem ventila 15 trešnje, sklopa hidro cilindra 16 za trešenje i oscilatora 2 ostvaruje se trešenje stabla voćke.

Kako je oscilator 2 povezan sa kardanskim prenosnikom 1 i sa hidro-pumpom 3, to se pokretanjem kardanskog prenosnika 1 pokreće oscilatora 2 i hidro-pumpa 3, koja uzima ulje iz rezervoara 4. Hidro-pumpa 3 pogoni hiđro-motor 5, a hidr- motor 5 pokreće remenski prenosnik 6 i remenski prenosnik 25. Remenski prenosnik 6 pokreće transporter 17, a za pokretanje ventilatora 7 služi r emenski prenosnik 25. U sklopu ventilatora 7 nalazi se i hladnjak ulja (nije posebno numerisan na slikama nacrta), preko koga prolazi celokupno ulje hidro-sistema berača koštičavog voća. Ventilator 7, pored toga što hladi ulje, istovremeno stvara struju vazduha kojom se vrši pročišćavanje obranog voća prs ulazja u kanal (nije numerisan na slikama nacrta), koji vodi prema nosaču 18 gajbica (nisu numerisane na slikama nacrta).

Hidro-motor 5 snabdeva uljem razvodnike 8 i 9 i preko hladnjaka (nije posebno numerisan na slikama nacrta) vraća ga u rezervoar 4. Aktiviranjem razvodnika 9 aktivira se sklop hidro -ilindra 10 koji pokreće pokretna kolica 20, tako da pokretna kolica 20 izađu delimično iz nepokretnog rama 26. Pokretna kolica 20 izađu iz nepokretnog rama 26 toliko da se stezne čeljusti 13 primaknu stablu voćke đa bi ga mogle obuhvatiti. Aktiviranjem razvodnika 8 aktivira se sklop hidro-cilindra 11, pa se nosači 22 steznih čeljusti 13 delimično zaokrenu, tako da se stezne čeljusti 13 primaknu jedna drugoj toliko da obuhvate i čvrsto stegnu stablo voćke ispod prvih grana stabla. Aktiviranjem sklopova hidro-cilindara 12 glavni nosači 28 se primaknu jedan drugom, a preko nosača 14 prihvatne cerade 24 razapne se prihvatna cerada 24 obrazujući tako sa transporterom 17 koš (nije posebno numerisan na slikama nacrta) za prihvat otrešenog voća.

Uključenjem ventila 15 trešnje preko sklopa hidro-cilindra 16 za trešenju i oscilatora 2 stablo voćke se prodrma tako da otrešeno voće pada u koš (nije posebno numerisan na slikama nacrta) obrazovan od đelova prihvatne cerade 24 i transportera 17, usmerava se prema transporteru 17, odakle se transportuje i sa vrha transportera 17 pada kroz kanal (nije numerisan na slikama nacrta) prema nosaču 18 gajbica (nisu numerisane na slikam nacrta), koji je postavljen bočno u odnosu na transporter 17. Otrešeni plodovi na najvišoj tački transportera 17 nailaze na vazdušnu struju od ventilatora 1, koja odstranjuje nečistoće kao što je lišće, prašina i drago. Rešetka (nije prikazana na slikama nacrta) postavljena pri vrhu transportera 17 sprečava prolaz eventualnih većih nečistoća, kao što su grančice, na donju stranu ispod transportera 17, Na transportnoj traci transportera 17 popreko su nalepljene pregrade (nisu numerisane na slikama nacrta) u vidu pločica na izvesnom ostajanju radi sprečavanja klizanja obranog voća u suprotnom smeru od smera kretanja transportne trake transportera 17.

Na nosač 18 se ručno postavljaju gajbice (nisu prikazane na slikama nacrta) u koje pada voće oslobođeno neželjenih primesa. Tako voćem napunjene gajbice (nisu prikazane na slikama nacrta) takođe se ručno skidaju i odlažu na tlo.

Kada se berač koštičavog voća dopremi traktorom u voćnjak, postavi se u međured i iz transportnog položaja prevodi u radni položaj. Točak berača koštičavog voća se oslobodi, podigne i zabravi u tom položaju, pri Čemu se istovremeno berač osloni na tlo preko klizača 21 i 27. Pri kretanju berača koštičavog voća do druge voćke koju se namerava obrati berač klizi po tlu, takođe na klizačima 21 i 27.

Ceo ciklus trešenja jednog stabla voćke sastoji se u izvlačenju pokretnih kolica 20 aktiviranjem sklopa hidro-cilindra 10, da bi se stezne čeljusti 13 na nosačima 22 primakle stablu voćke i aktiviranjem sklopa hidro-cilindra 11 čvrsto ga pritegle, a istovremeno aktiviranjem sklopova hidro-cilindara 12 glavni nosači 28 se međusobno primiču, povlačeći nosače 14, pri čemu se razapinje prihvatna cerada 24 formirajući koš (nije posebno numerisan na slikama nacrta) za prijem voća i konačno aktiviranjem ventila 15 trešnje, sklopa hidro-cilindra 16 za trešenje i oscilatora 2. stablo voćke se prodrma, voće pada u koš

(nije posebno numerisan na slikama nacrta) i odlazi rta transportnu traku 17, odakle se sprovodi do gajbica (nisu numerisane na slikam nacrta) postavljenih na nosaču 18.

Po okončanju branja voća sa jednog stabla deaktiviranjem komandi berač koštičavog voća se vraća u početni položaj čime je jedan ciklus branja završen, pa se berač transportuje do sleđećeg stabla traktorom povlačenjem na klizačima 21 i 27, da bi se ciklus ponavljao potreban broj puta.

Pri konstruisanju berača prema pronalasku primenjeni su domaći važeći JUS standardi iz oblasti mašinograđnje i metalske industrije (Grana M), a svi elementi iz nabavke, kao i nabavljeni materijali su snabdeveni sa potrebnim atestima.

Kapacitet berača prema pronalasku je 3 do 6 stabala/minut, ukoliko su stabla starost do 6 godina, a 1,5 stabala starosti 7 godina. Posluga berača broji 4 do 5 ljudi. Berač se najčesšće priključuje na traktor DvlT 533.

Claims (9)

1. Berač koštičavog voća sa pogonom od traktora preko kardanskog prenosnika (1), sa oslanjanjem na tlo, u transportnom položaju preko jednog točka, a namenjen je za branje voća stresanjem stabla drveta, sakupljanje i pročišćavanje voća i punjenje ambalaže voćem, n a z n a č e n t i ni e, što je berač postavljen iza traktora sa kojim je povezan u tri tačke pomoću navojnih osovinica (29, 30) i osovinice (31), gde osovinica (29) prolazi kroz otvore (29a), osovinica (30) kroz otvore (30a) i osovinica (31) kroz otvore (31a), pri čemu su otvori (29a) i(30a)izvedeni u donjem delu na nosećem ramu (19), dok su otvori(31a)izvedeni u gornjem delu na nosećem ramu (19); što su pokretna kolica (20) postavljena u nepokretnom ramu (26) i pokretna zajedno sa transporterom (17) u pravcu upravnom na pravac kretanja traktora; što su nosači (22) steznih čeljusti (13) montirani na osovinici (32) smeštenoj u nosaču (33) i postavljeni, po visini, iznad najnižih delova prihvatne cerade (24) i transportera (17); što su nosači (22) steznih čeljusti (13) klizno oslonjeni na nosaču (23); što su na pokretnim kolicima (20) postavljeni glavni nosači (28) i nosači (14) prihvatne cerade (24) i što je nosač (23) preko sklopa hidro-cilindra (16) povezan sa jednim nosačem (22) steznih čeljusti (13).

2. Berač koštičavog voća prema zahtevu 1 ,iu z n a č e n time, što je između glavnih nosača (28), nosača (14) i nepokretnog dela transportera (17) razapeta prihvatna cerada (24).

3. Berač koštičavog voća prema zahtevu 1 i 2 ,n a z n a č e n time, što je prihvatna cerada čvrsto spojena sa glavnim nosačima (28), nosačima (14) i nepokretnim delom transporterom (17).

4. Berač koštičavog voća prema zahtevu 1, 2 i 3 ,n a z n a č e n time, što su nosači (14) i glavni nosači (28) delimično okretni u svojim uležištenjima.

5. Berač koštičavog voća prema zahtevu 1,naznačen time, što su nosači (22) steznih čeljusti (13) delimično okretni oko osovince (32).

6. Berač koštičavog voća prema zahtevu 1 .naznačen time, što su pokretna kolica (20) povezana sa nepokretnim ramom (26), preko sklopa hidro-cilindra (10).

7. Berač koštičavog voća prema zahtevu 1,naznačen time, što su pokretna kolica (20) sa glavnim nosačima (28) povezana preko sklopa hidro-cilindra (12).

8. Berač koštičavog voća prema zahtevu 1 ,n a z n a č e n t i m e, što su nosači (22) međusobno povezani preko sklopa hidro-cilindra (11),

9. Berač koštičavog voća prema zahtevu 1 .naznače n t i m e, što je berač u radnom položaju oslonjen na tlo preko klizača (21, 27).