SI8712186A - Postopek za pripravo novih makrolidnih spojin - Google Patents

Abstract

Izum se nanaša na postopek za pripravo novih makrolidnih spojin z antibiotsko aktivnostjo s formulo (l) kjer R1 predstavlja metilno, etilno ali izopropilno skupino; R2 predstavlja atom vodika, Ci-8 alkilno skupino ali C3-8 alkenilno skupino in je skupina =NOR2 v E-konfiguraciji; OR3 je hidroksilna skupina ali substituirana hidroksilna skupina, ki ima do 25 atomov ogljika, in njihovih farmacevtsko sprejemljivih soli, ki obsega reakcijo spojin s formulo (II) z reagentom H2NOR2 ali z njegovo soljo (R1, R2 in OR3 so, kot je definirano zgoraj), nakar po potrebi za pripravo spojin s formulo (I), kjer je R2 Cvsalkilna ali C3-8 alkenilno skupino in OR3 substituirana hidroksilna skupina, izvedemo reakcijo spojin s formulo (I), kjer je OR3 hidroksilna skupina, z reagentom za pretvorbo hidroksilne skupine v substituirano hidroksilno skupino, ali za pripravo spojin s formulo (I), kjer je R2Ci-8 alkilna skupina in Cs-ealkenilna skupina, izvedemo reakcijo spojin s formulo (I), kjer je R2 atom vodika ali OR3 substituirana hidroksilna skupina, s sredstvom za eterifikacijo R2Y (kjer je R2Ci-e alkilna in C3.8 aikenilna skupina, Y pa je odhodna skupina), nakar po potrebi odstranimo zaščitno skupino iz zaščitene hidroksilne skupine OR3 v spojini s formulo (I) in spojine s formulo (I) po želji prevedemo v njihove soli.

Description

Pronalazak spada u oblast proizvodnje novih farmaceutski korisnih organskih jedinjenja, a posebno se odnosi na postupak za dobivanje novih makrolidnih jedinjenja sa antibiotskom aktivnošču.

TEHNIČKI_PROBLEM

Pronalaskom se rešava problem pravljenja novih makrolidnih jedinjenja, snažnih antibiotika, sintetičkim putem.

STANJE ..TEHNIKE

U UK Patentnoj prijavi od istog prijavioca br.2166436 opisana je proizvodnja Antibiotika S541 koji se može izolovati iz proizvoda fermentacije nove Streptomyces Sp.

2?i§_?EŠENJA_TEHNIČKOG_PROBLEMA_SA_PRIMERIMA_IZVODENJA

Postupak prema pronalasku obezbeduje nova makrolidna, antibiotska jedinjenja hemijskom modifikacijom Antibiotika S541, jedinjenja 'formule (I) :

ili njihove soli, gde R¹ predstavlja metil, etil ili izopropil grupu 2

R predstavlja vodonikov atom, C^g alkil grupu ili ^₃_θ alkenil grupu; OR^ je hidroksilna grupa ili supstituisana hidroksilna o grupa koja iir.a do 25 ugljenikovih atoma; i grupa =NOR“ je u E konfiguracij i.

Termin 'alkil' ili 'alkenil' kao grupa ili deo G^nfbe formule (I) označuje da je grupa prava ili račvasta.

-v·:.

u jedi-njenjima·

-*ri . T*·'·

Kada R u jedinjenjima formule (I) predstavlja C-]_g alkil grupu. to može biti, na primer, metil, etil, n-propil, i-propil, n-butil, i-butil ili t-butil grupa, i poželjno je metil grupa.

Kada je R ^c-3_g alkenil grupa, to može biti, na primer, alil grupa.

Kada je grupa OR u jedinjenjima formule (I) neka supstiruisana hidroksilna grupa ona može predstavljati neku aeiloksi grupu /n.pr.,

4 4 4 grupu formule -OCOR , -OCC^R ili -OCSOR (gde je R alifsticna, aralifatična ili aromatična grupa, na primer, alkil, alkenil, alkir.il cikloalkil, aralkil ili aril grupa)/, formiloksi grupu, grupu -OR³

4 6 (gde je R kao što je definisano gore za R ), grupu -OSO_R (gde je

R alkil ili 0θ_^θ aril grupa) , cikličnu ili acikličnu acetaloks grupu, grupu 0C0(CH₂)_nCO₂R^ (gde je R? vodonikov atom ili neka grupa kao što je definisana za R⁴ gore i n je nula, 1 ili 2) ili 8 9 8 9 grupu OCONR R (gde R i R mogu svaki nezavisno predstavljati vodonikov atom ili C^_^ alkil grupu, n.pr., metil).

5

Kada su R ili R alkil grupe, one mogu biti, na primer, _θ alkil grupe, n.pr., metil, etil, n-propil, i-propil, n-butil, i-butil, t-butil ili n-heptil pri čemu ove alkil grupe takodje negu biti sup4 stituisane. Kada je R supstituisana alkil grupa ona može biti supsti tuisana sa, na primer, jednim ili više, n.pr., dva ili tri halogenska atoma (n.pr., atomi hlora ili broma), ili sa karboksi, alkoksi (n.or., metoksi, etoksi), fenoksi ili sililoksi gruoom. Kada je R supstituisana alkil grupa ona može biti supstituisana sa nekom cikloalkil, n.pr., ciklopropil grupom.

5

Kada su R ili R alkenil ili alkinil grupe, one mogu biti, na primer C₂_g alkenil, n.pr., alil, ili C₂-8 ^alkinil grupe.

5

Kada su R ili R cikloalkil grupe, one mogu biti, na primer, ^C3_i2” cikloalkil, kao što su cikloalkil, n.pr., ciklopentil grupe.

5

Kada su R ili R aralkil grupe, one poželjno imaju 1 do 6 ugljenikovih atoma u alkil grupi a aril grupe mogu biti karbociklične ili heterociklične i poželjno sadrže 4-15 ugljenikovih atoma, n.pr., fenil Primeri takvih grupa uključuju ίεηθ^_θ alkil, n.pr., benzil/grupe.

5

Kada su R ili R aril grupe, one mogu biti karboksilične ili heterociklične i poželjno imaju 4-15 ugljenikovih atoma, i mogu biti, na primer, fenil grupa.

Kada R sadrži sililoksi supstituent, silil grupa može nositi tri grupe koje su iste ili različite i izabrane su od alkil, alkenil, alkoksi, cikloalkil, aralkil, aril i ariloksi grupa. Takve grupe mogu 4 biti kao što je definisano gore ra R i naročito uključuju metil, t-butil i fenil grupe. Odredjeni primeri takvih sililoksi grupa su •trimetilsililoksi i t-butildimetilsililoksi.

Kada je -OR^ grupa -OSO₂R^, to mere biti, na primer, metilsuifoniloksi ili p-toluolsulfoniloksi grupa.

Kada -OR^ predstavlja cikličnu acetaloksi grupu, to može biti, na primer, grupa koja ima 5-7 članova u prstenu i može biti, r.a primer, tetrahidropiraniloksi grupa.

7

Kada OR predstavlja grupu 0C0 (CH₂) CO₂R , to može biti, na primer, grupa OCOCO₂R^/a ili OCOCH₂CO₂R'^a gde R^^a predstavlja vodonikov atom ili alkil (n.pr., metil ili etil) grupu.

Soli koje se mogu formirati sa jedinjenjima formule (I) koja sadrže neku kiselu grupu uključuju soli sa bazama, n.pr., alkalnometalne soli kao što su natrijumove i kalijumove soli.

U jedinjenjima formule (I) grupa R^ je poželjno izopropil grupa.

Grupa OR je poželjno metoksikarboniloksi ili, specijalno, acetoksi, metoksi ili hidroksi grupa. Uglavnom, naročito su poželjna jedinjenja 3 formule (I) u kojima je OR hidroksi grupa.

Važna jedinjenja prema pronalasku su ona formule (I) u kojima je r”*

3 izopropil grupa, R je metil grupa i OR je hidroksi, acetoksi ili metoksikarboniloksi grupa.

Kao što je naznačeno ranije jedinjenja iz pronalaska mogu se koristiti kao antibiotici. Jedinjenja iz pronalaska mogu se takodje koristiti kao intermedijeri za pravljenje drugih aktivnih jedinjenja. Kada jedinjenja iz pronalaska treba da se koriste kao intermedijeri,

-OR grupa može biti zaštičena hidroksilna grupa i pronalazak odred j e;

uključuje takva zašticena jedinjenja. Biče jasno da takva grupa treba da ima imimalnu dopunsku funkcionalnost da se izbegnu dalja reakciona mesta i treba da je takva da se iz nje može selektivno regenerisati hidroksilna grupa. . Primeri zaštičenih hidroksilnih crupč su dobro poznati i opisani su, na primer, u Protective Groups in

Organic Synthesis od Theodora W Greene. (Wiley-Inuerscience, Nev

York 1981) i Protective Groups in Organic Chemistry cd J.F.W.

McOmis-a (Plenum Press, London, 1973).. Primeri OR zaštičenih hidroksi grupa uključuju fenoksiacetoksi, sililoksiacetoksi, (n.pr., trimetilsililoksiacetoksi i t-butildimetilsililoksiacetoksi) i sililoksi grupe kao što su trimetilsililoksi i t-butildimetilsililoksi. Jedinjenja iz pronalaska koja sadrže takve grupe prvenstveno če se koristiti kao intermedijeri. Druge grupe, kao sto je acetoksi, mogu služiti kao zaštičene hidroksilne grupe, ali takodje mogu biti prisutne u finalnim aktivnim jedinjenjima.

Jedinjenja iz pronalaska imaju antibiotsku aktivnost, n.pr., anthelmin tičnu aktivnost, na primer, protiv nematoda, i odredjeno anti-endopara zitnu i anti-ektoparazitnu aktivnost.

Ektoparaziti i endoparaziti inficiraju ljude i razne životinje i naročito prevladava ju na domačim šivotinjama kao sto su svinje, ovce, koze i živina (n.pr., piliči i čurke), konji, zečevi, ptice za zabavu, ptice u kavezima, i takve domače životinje kao što su psi, mačke, zamorčiči, gerbili i hrčci. Parazitna infekcija žive stoke, koja vodi do anemije, slabe ishrane i gubljenja težine, jeste glavni uzrok ekonomskih gubitaka u celom svetu.

Primeri rodova andoparazita koji inficiraju takve životinje i/ili ljude su An c y los torna, Ascaridia, Ascaris, A.spicularis, Brngia,, Bunostomum, Capillaria, Chabertia, Cooperia, Cyathostomes, Dictvocaulus, Ditrof ilaria., . Dracunculus, Enterobius, Gastrophilus, Haemonchus, Heterakis, Hvostrongylus, Loa, Metastrongvlus, Necator, Nematodirus, Nematospiroiaes, Nippostrongylus, Oesophagostomum, Onhocerca, Ostertacia. Oxvuris, Parafilaria, Parascaris, Probstmavria, Strongvlus,.

Strongvloides, Syphacia, Thelazia, Toxascaris, Toxocara, Trichonema,

Trichostrongvlus, Trichinella, Trichurus, Triodontophorus, Uncinaria i Wuchereria.

Primeri ektoparazita koji inficiraju životinje i/ili ljude su artropodni ektoparaziti kao što su insekti koji ujedaju, razne muve, mušic vaši, grinje, insekti koji sisaju krv, gundelji i druge ciptero šteto čine.

Primeri rodova takvih ektoparazita koji inficiraju životinje i/ili ljude su Ambvloma, Anopheles , Boophilus, Chorioptes , Culszpipiens, Culliphore, Demodex, Damalinia, Dermatobia , Haematobia, Haematopir.us, Hvaloma, Hvpoderma, Ixodes., Linognathus, Lucilia, Melophagus, Oestrus Otobius, Otodectes, Psorergates, Psoroptes , Psoroptes , Rhipicephalus, Sarcoptes, Solenopotes, Stomoxys i Tabanus.

Nadjeno je da su jedinjenja iz pronalaska efikasna i in vitro i in vi protiv čitavog intervala endoparazita i ektoparazita. Antibiotska aktivnost jedinjenja iz pronalaska može se, na primer, demonstrirati njihovom aktivnošču protiv sloboanih živih nematoda, n.pr., Caenorhabditis elegans i Nematospiroides dubius.

Važno aktivno jedinjenje iz pronalaska je ono formule (I) u kojoj :

2 3

R je metil grupa, R je metil grupa i OR je metoksi grupa.

Drugo važno aktivno jedinjenje iz pronalaska je ono formule (I) u ko j

3

R je etil grupa, R je metil grupa i OR je hidroksilna grupa.

Naročito važno aktivno jedinjenje iz pronalaska je ono formule (I) u kojoj :

2 3

R je izopropil grupa, R je metil grupa i OR je hidroksilna grupa.

2

Jedinjenje formule (I) u kojoj je R izopropil grupa, R je metil grupa i OR^ je hidroksilna grupa aktivno je protiv širokog intervala endoparazita i ektoparazita. Na primer, nadjeno je da je ovo jedinjenje aktivno in vivo protiv takvih parazitnih nematoda kao što su Ascaris, Cooperia curticei, Cooperia oncophora, Cvathostomes, Dictvocaulus viviDarus, Dirofiliaria immitis, Gastroohilus, Haemonchus contortus, Nematodirus battus, Nematodirus helvetianus, Nematodirus spathiger, Nematospiroides dubium, Nippostrongvlus braziliensis, Oesophaostomum, Onchocera gutturosa, Ostertagia circumcincta, Ostertagia ostertagi, Oxyuris egui, Parascaris eguorum, Probstmavria, Strongylus edentatus, Strongvlus vulgaris, Toxocara canis, Trichostrongvlus axei, Trichostrongvlus vitrinus; Triodontophorus i Uncinar stenocepnala iparazitnih buba, grinja, črva i vaši kao što su Ambllgona hebraeum, Anopheles stevensi, Boophilus dicolarartus, Boophilus microplus, Choriopr.es ovis, Culexpipiens molestus, Dama liri a bocvus, Dermatobia, Haemotopinus, Hvpoderma, Lignonathus vituli, Lucilia sericata, Psoroptes ovis, Rhipicephalus appendiculatus i Sarcopr.es.

Jedinjenja iz pronalaska se takodje koriste za borbu protiv insekata, akarida i nematoda u poljoprivredi, hirtikulturi, šumarstvu, javnom zdraviju i u lagerovanim proizvodima. Korisno se mogu tretirati šteto čine zemljišta i biljnih useva, uključujuči žitarice (n.pr., pšenica, ječam, kukuruz i pirinač), pamuk, duvan, povrce (n.pr., soja), voče (n.pr., jabuke, vinova loža i limun) kao i korenaste useve (n.pr., sečerna repa, krompir). Odredjeni primeri takvih stetočina su vodne gr inje i aridi kao što su Aphis fabae, Aulacorthum circumflexum,

Mvzus persicae, Nephotettix cincticeps, Nilparvata lugens, Panonychus ulmi, Phorodon humuli, Phyllocoptruta oleivora, Tetranvchus urticae i i članovi roda Trialeuroides; nematode kao što su članovi roda Aphelencoides, Globodera, Heterodera, Meloidogvne i Panagrellus; lepidoptere kao što su Heliothis, Plutella i Spodoptera; žižci žitari; kao što su Anthonomus grandis i Sitophilus granarius; bube brašna kao što je Tribolium castaneum; muhe kao sto je Musca domesti ca; mravi; glodači lisca; Pear psvlla; Thrips tabaci; žohari kao što su BlateIla cermanica i Periplaneta americana i komarci kao sto je Aedes aegvoti.

Odredjeno, mi smo našli da je jedinjenje formule (I) u kojoj je R^

3 metil grupa, R je metil grupa i OR je hidroksilna grupa aktivno protiv Tetranvchus urticae (podržavanog na listu francuskog pasulja) , Mvzus persicae (podržavanog na liscu kineskog kupusa), Heliothis vire· scens (podržavanog na lišču pamuka), Nilaparvata lugens (podržavanog na biljci pirinča), Musca domestica (u plastičnoj zdeli sa pamučnom vunom/šečernim rastvorom), Blatella germanica (u plastičnoj saksiji sa granulama hrane), Spodoptera exigua (podržavana na lišču pamuka) i

Meloidogvne incognita.

Jedinjenja iz pronalaska takodje se mogu koristiti kao sredstva protiv gljivica, na primer, protiv sojeva Candida sp. kao što su Candida albicans i Candida glabrata i protiv takvog kvasca kao što je Saccharo myces carlbergensis.

Prema pronalasku mi obezbedjujemo jedinjenja formule (I) kao što su definisana gore, koja se mogu koristiti kao antibiotici. Odredjene, mogu se koristiti za lečenje životinja i ljudi sa endoparazitnirc, ektoparazitnim i/ili gljivičnim infekcijama i u poljoprivredi, hortiku turi ili šumarstvu kao pesticidi za borbu protiv insekata, akaridnih i nematodnih štetočina. Takodje se mogu koristiti generalno kao pesticidi za borbu protiv ili kontrolu štetočina u drugim okolnostima, n.pr., u magacinima, zgradama ili na drugim javnim mestima ili lokacijama štetočina. Uglavnom se jedinjenja mogu primeniti ili na domačinu (životinja ili čovek ili biljke ili vegetacija) ili na njegovoj lokaciji ili na samim štetočinama.

Jedinjenja iz pronalaska mogu se formulisati za davanje na makoji podestan način za koriščenje u veterinarskoj ili humanoj medicini i zato pronalazak uključuje unutar svog obima farmaceutske preparate koji obuhvataju jedinjenje iz pronalaska prilagodjeno za koriščenje u veterinarskoj ili humanoj medicini. Takvi preparati mogu biti prilagodjeni za koriščenje na konvencionalan način pomoču jednog ili više podesnih sastojaka ili nosača. Preparati iz pronalaska uključuju one u obliku naročito formulisanih za parenteralno (uključujuči intradojčano davanje), oralno, rektalno, lokalno, intraruminalno, implantr.o očno, nazalno ili genito-urinarno koriščenje.

Jedinjenja prema pronalasku mogu se formulisati za koriščenje u veteri narskoj ili humanoj medicini inektiranjem i mogu se formulisati u jediničnom doznom obliku, u ampulama ili drugim kontejnerima za doznu jedinicu, ili u konte jnerima za više doza, ako je potrebno sa dodanim prezervansom. U preparatima za inekcije mogu biti u obliku suspenzija, rastvora ili emulzija, u ne-vodenim ili vodenim nosačima, i mogu sadržati sredstva za formulisanje kao što su sredstva za suspendovanje, stabilizaciju, emulgovanje, rastvaranje i/ili dispergovanje. Alternativno aktivan sastojak može biti u obliku sterilnog praha za rekonst

- 8 tuisanje sa nekim podesnim nosačem, n.pr., sterilnom vodom bez pirogena, pre koriščenja. Uljani nosači uključuju polihidroksilne alkohole i njihove estre kao što su glicerol-estri, masne kiseline, biljna ulja kao što su orahovo ulje, ulje pamučnog semena, mineralna ulja kao što su tečni parafin, izopropil-miristat i etiloleat i druga slična jedinjenja. Mogu se takodje koristiti drugi nosači koji sadrže takve materijale kao što su glicerol-formal, propilenglikol, polietilenglikoli, etanol ili glikofural. Konvencionalna ne-jonska, katjonska ili anjonska površinski aktivna sredstva mogu se koristiti samostalno ili u kombinaciji u preparatu.

Preparati za veterinarsku medicinu mogu se takodje formulisati kao intradojčani preparati u obliku baza ili sa brzim ili sa sporim dejstvom i mogu biti sterilni rastvori ili suspenzije u vodenim ili uljanim nosačima koje opciono sadrže sredstvo za zgušnjavanje ili suspendovanje kao sto su meki ili tvrdi parafini, pčelinji vosak,

12-hidroksi-stearin, hidrogenizovano ricinusovo ulje, aluminijumstearati ili gliceril-monostearat. Konvencionalna ne-jonska, katjonski ili anjonska površinski aktivna sredstva mogu se-koristiti samostalno ili u kombinaciji u preparatu.

«

Jedinjenja iz pronalaska mogu se takodje formulisati za veterinarsko ili medicinsko koriščenje u obliku koji je podestan za oralno davanje na primer, u obliku rastvora, sirupa, emulzija ili suspenzija, ili kao suvi prah za rekonstituisanje sa vodom ili drugim podesnim nosačei pre koriščenja, opciono sa sredstvima za davanje mirisa i boje. Takcd; se mogu koristiti čvrsti preparati kao što su tablete, kapsule, veliki tablete, pilule, bolusi, prah, paste, granule, zrna ili premiks preparati. čvrsti i tečni preparati za oralno koriščenje mogu se napraviti prema postupcima koji su dobro poznati u nauči. Takvi preparati mogu takodje sadržati jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača i sastojaka koji mogu biti ili u čvrstom ili u tečnom obliku. Primeri podesnih farmaceutski prihvatljivih nosača za koriščenje u obliku čvrstih doznih jedinica uključuju vezivna sredstva (n.pr., preželatinizirani kukuruzni škrob, polivinilpirolidon ili hidroksipropil-metilceluloza); punila (n.pr., laktoza, mikro-kristalinična celuloza ili kalcijum-fosfat) ; maziva (n.pr., magnezijum-stearat, talk ili siliciji dioksid); sredstva za sitnjenje (n.pr., škrob iz krompira ili natrijui skrob-glikolat); ili sredstva za kvašenje (n.pr., natrijum-laurilsulfat). Tablete se mogu prevuči postupcima koji su dobro poznati u tehnici.

Primeri podesnih farmaceutski prihvatljivih aditiva za koriščenje u obliku tečnih doznih jedinica uključuju sredstva za suspendovanje (n.pr., sorbitolni sirup, metilceluloza ili hidrogenizovana jestiva ulja); sredstva za emulgovanje (n.pr., lecitin ili akacija); ne-vodeni nosači (n.pr., bademovo ulje, uljani estri ili etilalkohol); i prezervanse (n.pr., metil ili propil-p-hidroksibenzoati ili sorbir.ska kisali na); i takodje se mogu uključiti sredstva za stabilizaciju i solubilizaciju.

Paste za oralno davanje mogu se formulisati prema postupcima koji su dobro poznati u tehnici. Primeri podesnih farmaceutski prihvatljivih aditiva za koriščenje u formulacijama paste uključuju sredstva za suspendovanje ili sredstva za geliranje, n.pr., aluminijum-distearat ili hidrogenizovano ricinusovo ulje; sredstva za dispergovanje, n.pr., polisorbate; ne-vodene nosače, n.pr., orahovo ulje, uljane estre, glik le ili makrogele; sredstva za stabilizaciju i solubilizaciju. Jedinjenja iz pronalaska mogu se takodje davati u veterinarskoj medicini njihovim unošenjem u čvrste ili tečne dnevne obroke životinja, n.pr., kao deo dnevne životinjske hrane ili vode za pice.

Jedinjenja iz pronalaska mogu se takodje davati oralno u veterinarskoj medicini u obliku takve tečnosti kao što je rastvor, suspenzija ili disperzija aktivnog sastojka zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem ili sastojkom.

Jedinjenja iz pronalaska mogu se, na primer, formulisati za lokalno da vanje, za koriščenje u veterinarskoj i humanoj medicini, i to kao masti, kremovi, losioni, šamponi, praškovi, sprejovi, sredstva za uranjanje, kapkjice (n.pr., kapljice za oči ili nos) ili kao sredstva za nalivanje. Masti i kremovi mogu se, na primer, formulisati sa nekon vodenom ili uljanom bazorn sa dodavanjem podesnih sredstava za zgušnjavanje i/ili geliranje. Masti za davanje u oči mogu se proizvesti na sterilan način koriščenjem sterilizovanih komponenata. Sredstva za nalivanje mogu se, na primer, formulisati za koriščenje u veterini u organskim rastvaračima ili kao vodena suspenzija i mogu uključivati sredstva koja promovišu perkutanu apsorpciju, i sredstva za formulisa; koja rastvaraju, stabilizuju, čuvaju ili na drugi način poboljšavaju osobine za lagerovanje i/ili lakoču primene.

Losioni se mogu formulisati sa vodenom ili uljanom bazom i uglavnom če takodje sadržati jedno ili više sredstava za emulgovanje, sredstava za stabilizaciju, sredstava za dispergovanje, sredstava za suspendovanje, sredstava za zgušnjavanje ili sredstava za bojenje.

Prahovi se mogu formirati pomoču makoje podesne osnove za prah (prašak Kapljice se mogu formulisati sa nekom vodenom ili ne-vodenom bazom koj, takodje obuhvata jedno ili više sredstava za dispergovanje, sredstava za stabilizaciju, sredstava za solubilizaciju ili sredstava za suspendovanje. Mogu takodje sadržati prezervans.

Za davanje inhalacijom jedinjenja prema pronalasku mogu se isporučiti za koriščenje u veterinarsko j ili humanoj medicini u obliku formulacij*, aerosol spreja ili inhalatora.

Ukupne dnevne doze jedinjenja iz pronalaska koje.se koriste u veterinarskoj i humanoj medicini biče podesno u intervalu 1-2000 mikrograma/] telesne težine, poželjno od 5-800 ^ug/kg i ove se mogu davati u podelj« nim dozama, n.pr., 1-4 puta dnevno. Biče jasno da če se doza menjati zavisno od starosti i stanja pacijenta, od organizma koji se tretira, < načina davanja i od odredjenog formulisanog preparata. Doze za odredjenog pacijenta mogu se odrediti koriščenjem konvencionalnih razmatranja, n.pr., uporedjivanjem aktivnosti predmetnog jedinjenje i aktivnosti nekog poznatog antibiotskog sredstva.

Jedinjenja prema pronalasku mogu se formulisati na makoji poaestan način za hortikulturno i poljoprivredno koriščenje i pronalazak zato uključuje unutar svog obima preparate koji obuhvataju jedinjenje iz pronalaska prilagodjeno za hortikulturno ili poljoprivredno koriščenje Takve formulacije uključuju suve ili tečne tipove, na primer, prahove, uključujuči obične prahove ili koncentrate, praškove, uključujuči rastvorne ili kvašijive praškove, granulate, uključujuči mikrogranule i dispergujuče granule, pilule, tekuče preparate, takve emulzije kao što su razblažene emulzije ili emulgujuči koncentrati, pilule za seme, nadeve za seme, preparate za uranjanje kao što su preparati za uranjanje korena ili semena, uljane koncentrate, inekcije, n.pr., inek cije za peteljke, sprejove, dimove i magle.

Uglavnom če takve formulacije uključivati jedinjenje zajedno sa nekim podesnim nosačem ili razblaživačem. Takvi nosači mogu biti tečni ili čvrsti i namenjeni su da pomognu primenu jedinjenja ili njegovim dispergovanjem kada treba da se primeni ili da bi se obezbedila formulacija koju može napraviti sam korisnik tako da ima oblik dispergujuče« preparata. Takve formulacije su dobro poznate u tehnici i mogu se napraviti pomoču konvencionalnih postupaka kao što su, na primer, zajedničko mešanje i/ili mlevenje aktivnog(ih) sastojka(aka) sa nekim nosačem ili razblaživačem, n.pr., sa nekim čvrstim nosačem, rastvaračem ili površinski aktivnim sredstvom.

Podesni čvrsti nosači, za koriščenje u formulacijama kao što su praško·; granulati i prahovi, mogu se izabrati, na primer, od prirodnih mineralnih punila kao što su diatomit, talk, kaolinit, montmorilonit, profilit ili atapulgit. U preparat se mogu uključiti, ako se tako želi, visoko dispergovana silicijumova kiselina ili visoko dispergovani adsorbentni polimeri. Granulovani adsorptivni nosači koji se mogu koristiti mogu biti porozni (kao što su plovučac, mleveni crep, sepiolit ili bentonit) ili ne-porozni (kao što su kalcit ili pesak). Podesni pregranulovani materijali koji se mogu koristiti i koji mogu biti organski ili neorganski uključuju dolomit i mlevene biljne ostatke.

Podesni rastvarači za koriščenje kao nosači ili razblaživači uključuju aromatične ugljovodonike, alifatične ugljovodonike, alkohole i glikole ili njihove etre, estre, ketone, kiselinske amide, jako polarne rastvarače, opciono epoksidovana biljna ulja i vodu.

Konvencionalna ne-jonska, katjonska ili anjonska površinski aktivna sredstva, n.pr., etoksilovani alkilfenoli i alkoholi, alkalnometalne ili zemnoalkalnometalne soli alkilbenzol-sulfonskih kiselina, lignosulfosnkih kiselina ili sulfo-čilibarnih kiselina ili sulfonati polimernih fenola koji imaju dobre osobine za emulgovanje, dispergovanje i/ili kvašenje mogu se takodje koristiti ili samostalno ili u kombinaciji u preparatu.

Stabilizator!, sredstva protiv zapečnenja, sredstva protiv penušanja, regulatori viskoznosti, vezivna sredstva i adhezivi, fotostabilizatori i djubriva, stimulatori ishrane ili druge aktivne supstance, mogu se, ako se tako želi, uključiti u preparate. Jedinjenja iz pronalaska mogu se takodje formulisati u smeši sa drugim insekticidima, akari12 cidima i nematicidima.

U formulacijama, koncentracija aktivnog materijala je uglavnom od 0.01 do 99% i više, poželjno izmedju 0.01% i 40% masenih.

Komercijalni proizvodi su uglavnom obezbedjeni kao koncentrovani prep. rati koji treba da se razblaže do odgovarajuče koncentracije, na primer, od 0.001 do 0.0001% mas., pre koriščenja.

Brzina kojom se jedinjenje primenjuje zavisi od večeg broja faktora uključujuči tip uključene štetičine i stepen zaraze. Medjutim, uglavr.; je brzina primene 10 g/ha do 10 kg/ha; poželjno je od 10 g/ha do 1 kg, za kontrolu grinja i insekata i od 50 g/ha do 10 kg/ha za kontrolu nematoda.

Jedinjenja iz pronalaska mogu se davati ili koristiti u kombinaciji sa drugim aktivnim sastojcima. Odredjeno, jedinjenja iz pronalaska mogu se davati ili koristiti u kombinaciji sa drugim poznatim anthelmintičnim sredstvima. Kombinovanjem jedinjenja iz pronalaska sa drugim anthelmintičnim sredstvima spektar parazitnih infekcija koj se mogu uspešno savladati može se proširiti. Tako se može ostvariti mogučnost eliminisanja parazitnih infekcija protiv kojih su pojedinačne komponente neefikasne ili samo delimično efikasne.

Jedinjenja koja se dobijaju postupkom prema pronalasku u nekim slučajevima, tokom postupka, mogu imati zaštičenu hidroksilnu grupu u 5-položaju. Za zaštitu i uklanjanje ove zaštitne grupe koriste se konvencionalni postupci, na primer, kao što je opisano u priručnicima Green-a i McOmie-a.

Postupak prema pronalasku za dobijanje jedinjenja formule (I) obuhvata reakciju jedinjenja formule (II) :

(u kojoj su H₂NOR², ili i, prema po formule (I) formiranje sa njegovom solju (gde je R kao što je de trebi, posle toga sledi uklanjanje zaštite u kojoj je OR² zaštičena hidroksilna grupa soli.

en som sano rani edinjer.ja opciono fini sa ή

Reakcija oksimacije može se vršiti u vodenim ili ne-voaenim reakcic nim sredinama, podesno na temperaturi u intervalu -20 do +100°C, n.pr., -10 do +50°C. Podesno je da se koristi reagens H₂NOR^Z u obliku soli, na primer, adicione soli sa nekom kiselinom kao sto je hlorhidrat. Kada se koristi takva so reakcija se može vršiti u pris stvu sredstva za vezivanje kiseline.

Rastvarači koji se mogu koristiti uključuju vodu i rastvarače keji se mešaju sa vodom kao što su alkoholi (n.pr., metanol ili etanol), amidi (n.pr., N,N-dimetilforraamid, Ν,Ν-dimetilacetamid ili heksamet fosforamid), etri (n.pr., ciklični etri kao što su tetrahidrofuran dioksan, i aciklični etri kao što su dimetoksietan ili dietiletar), nitrili (n.pr., acetonitril) , sulfoni (n.pr., sulfolan) , ugljovodor. kao što su halogenovani ugljovodonici (n.pr., metilenhlorid) i estri kao što je etilacetat, kao i smeše dva ili vuše takvih rastva raca.

Kada se koriste vodeni uslovi reakcija se može podesno puferovati na pH 2-9 sa nekom odgovarajučom kiselinom, bazom ili puferom.

Podesne kiseline uključuju mineralne kiseline, kao što je hlorovodonična ili sumpona kiselina, i takvu mineralnu kiselinu kao sto je sirčetna kiselina. Podesne baze uključuju alkalnometalne karbonate i bikarbonate kao sto su natrijum-bikarbonat, hidroksidi kao što je natrijum-hidroksid, i karboksilati nekog alkalnog metala kao što je natrijum-acetat. Podestan pufer je natrijum-acetat/sirčetna kiselina.

Jedinjenja formule (II) su ili poznata jedinjenja koja su opisana u UK Patentnoj Prijavi 2176182 ili se mogu napraviti iz poznatih jedinje nja kao što je ovde opisano koriščenjem standardnih postupaka.

Postupak prema pronalasku dalje može da obuhvata pravljenje 2 jedinjenja formule (I) u kojoj je R C^galkil ili Cg_galkenil grupa i OR^ je supstituisana hidroksilna grupa, pri čemu 3 jedinjenje formule (I) u kojoj je OR hidroksilna grupa reaguje sa odgovarajučim reagensom koji služi za konverziju hidroksilne grupe u supstituisanu hidroksilnu grupu, posle čega, po potrebi, sledi formiranje soli.

Reakcije acilovanja, formilovanja, sulfonilovanja, eterifikacije, salilovanja ili formiranja acetala mogu se vršiti konvencionalnim postupcima kao što je opisano niže.

Tako, na primer, acilovanje se može vršiti korisščenjem takvog sredstv.

za acilovanje kao sto je neka kiselina formule R COOH ili njen reaktivni derivat, kao što je neki acil-halogenid (n.pr., kiselinski hlorid), anhidrid ili aktivirani estar, ili neki reaktivni derivat

4 karbonske kiseline R OCOOH ili tiokarbonske kiseline R OCSOH.

Acilovanja koriščenjem kiselinskih halogenida i anhidrida mogu se po želji vršiti u prisustvu nekog sredstva za vezivanje kiseline kao što je neki tercijarni amin (n.pr., trietilamin, dimetilanilin ili piridin), neorganske baze (n.pr., kaleijum-karbonat ili natrijumbikarbonat), i oksirani kao što su neki niži 1,2-alkilenoksidi (n.pr., etilenoksid ili propilenoksid) koji vezuju halogenovodonik oslobodjen u reakciji acilovanja.

Acilovanja sa koriščenjem kiselina se poželjno vrše u prisustvu nekog kondenzacionog sredstva, na primer, nekog karbodiimida kao što je Ν,Ν’-dicikloheksilkarbodiimid ili N-eti1-N'-gama-dimetilaminopropilkarbodiimid; nekog karbonilnog jedinjenja kao što je karbonildiimidazol; ili neke izoksazolijum soli kao što je N-etil-5-fenilizoksazolijum-perhlorat.

Neki aktivirani estar može se podesno formirati in situ koriščenjem, na primer, 1-hidroksibenzotriazola u prisustvu nekog sredstva za kondenzaciju kao što je prikazano gore. Alternativno se aktivirani estar može preformirati.

Reakcija acilovanja može se vršiti u vodenim ili ne-vodenim reakcionim sredinama, podesno na temperaturi u intervalu -20° do +100°C, n.pr., -10° do +50°C.

Formilovanje se može vršiti koriščenjem nekog aktiviranog derivata mravlje kiseline, n.pr., N-formil-imidazola ili form-acet-anhidrida pod standardnim reakcionim uslovima.

Sulfonilovanje se može vršiti sa nekim reaktivnim derivatom sulfonske kiseline R⁶S0₇H kao što je neki sulfonilhalogenid, na primer, neki 6 hlorid R SC^Cl ili neki sulfonski anhidrid. Sulfonilovanje se poželjno vrši u prisustvu nekog podesnog sredstva za vezivanje kiseline kao što je opisano gore.

Eterifikacija se može vršiti koriščenjem reagensa formule R^Dy (gde je r5 kao što je ranije definisano i Y predstavlja takvu odlazeču grupu kao što je hlorov, bromov ili jodov atom ili hidrokarbilsulfonil oksi grupu, kao sto je meziloksi ili toziloksi, ili neka haloalkanoil oksi grupe kao što je dihloroacetoksi). Reakcija se može vršiti formiranjem nekog magnezijum-alkoksida koriščenjem takvog Grignard-ovog reagensa kao što je neki metilmagnezijumhalogenid, n.pr., metilmagnezijumjodid ili koriščenjem nekog trialkilsililmetilmagnezijum-halogenida, n.pr., trimetilsililmetilmagnezijumhlorida tretiranjem sa reagen som R^Y.

Alternativno se reakcija može vršiti u prisustvu srebrove soli kao što je«*šrebro-oksid, srebro-perhlorat, srebro-karbonat ili srebrosalicilat ili njihove smeše, i ovaj sistem može biti naročito odgovarajuči kada se eterifikacija vrši koriščenjem nekog alkilhalogenida (n.pr., metiljodida).

Eterifikacija se može podesno vršiti u nekom takvom rastvaraču kao što je neki etar, n.pr., dietiletar.

Formiranje acetala može se vršiti reakcijom sa nekim cikličnim ili acikličnim viniletrom. Ovaj postupak je naročito koristan za proizvočr tetrahidropiraniletara, koriščenjem dihidropirana kao reagensa, ili takvih 1-alkoksialkiletara kao što je 1-etoksialkiletar, koriščenjem alkilviniletra kao reagensa. Reakcija se poželjno vrši u prisustvu nekog jako kiselog katalizatora, na primer, neke takve mineralne kiseline kao što je sumporna kiselina, ili neke organske sulfcnske kiseline kao sto je p-toluolsulfonska kiselina, u nekom ne-hidroksilnom rastvarača, suštinski bez vode.

Rastvarači koji se mogu koristiti u gornjim reakcijama uključuju ketone (n.pr., aceton), amide (n.pr., N,N-dimetilformamid, Ν,Ν-dimetij acetamid ili heksametilfosforamid), etre (n.pr., ciklične etre kao štc su tetrahidrofuran ili dioksan, i aciklične etre kao što su dimetoksietan ili dietiletar), nitrile (n.pr., acetonitril), takve ugljovodonike kao šoo su halogenovani ugljovodonici (n.pr., metilenhlorid) i takve estre kao što je etilacetat, kao i smeše dva ili vise takvih rastvarača.

Sililovanje se može vršiti reakcijom sa nekim silil-halogenidom (n.pr., hloridom), podesno u prisustvu takve baze kao što je imidazol, trietilamin ili piridin, koriščenjem takvog rastvarača kao sto je dimetilformamid.

Karbamoilovanje za obezbedjivanje jedinjenja formule (I) u kojoj je 3 8 9

OR grupa OCONR R se može vršiti reakcijom sa nekim podesnim sredstvc za acilovanje (t.j., karbamoilovanje). Podesna sredstva za karbamoilovanje koja se mogu koristiti za dobivanje jedinjenja u kojima je jede

9 od R i R vodoniokov atom a drugi je C. . alkil grupa uključuju izo10 10 ^1-4 cijanate formule R NCO (gde je R ^c-]_4 alkil grupa). Reakcija za karbamoilovanje može se poželjno vršiti u prisustvu nekog rastvarača :

rastvaračke smese izabranih od ugljovodonika (n.pr., aromatični ugljo vodonici kao što su benzol i toluol), halogenovanih- ugljovodonika (n.pr., dihlorometan), amida (n.pr., formamid ili dimetilformaraid), estara (n.pr., etilacetat), etara (n.pr., ciklični etri kao što su tetrahidrofuran i dioksan), ketona (n.pr., aceton), sulfoksida (n.pr. dimetilsulfoksid) ili smeša ovih rastvarača. Reakcija se može podesno vršiti na temperaturi izmedju -50°C i temperature ključanja reakcione smeše, na primer, na do 100°C, poželjno izmedju -20° i +30°C.

Karbamoilovanje se može pomoči prisustvom neke baze, n.pr., nekog ter jarnog amina kao što je tri-(nižialkil)amin (n.pr., trietilamin).

Drugo korisno sredstvo za karbamoilovanje jeste cijanska kiselina, koja se podesno generiše in situ, na primer, iz alkalnometalnog cijanata kao što je natrijum-cijanat, pri čemu se reakcija olakšava prisustvom neke kiseline, n.pr., neke jake kiseline kao što je triflu orosirčetna kiselina. Cijanska kiselina efektivno odgovara izocijanatnim jedinjenjima koja su spomenuta gore gde je R^ vodonik i zato prevodi jedinjenja formule (III) direktno u njihove karbamoiloksi analoge (t.j., jedinjenja formule (I) u kojoj je OR^ grupa OCONH₂).

Alternativno se karbamoilovanje može vršiti reakcijom sa fozgenom ili karbonildiimidazolom i .onda sa amonijakom ili sa odgovarajucim suptisuisanim aminom, opciono'u vodenoj ili ne-vodenoj reakcionoj sre dini.

Formiranje jedinjenja formule (I) u kojoj OR predstavlja grupu OCO (CH₂)_nCO₂R^ može se postici acilovanjem odgovarajučeg 5-hidroksi jedinjenja sa kiselinom HO₂C(CH₂)_nCO₂R^ ili sa njenim reaktivnim deri vatom prema postupku za acilovanje koji je opisan gore.

Postupak prema pronalasku takode može da uključuje, za pravljenje 2 jedinjenja formule (I) u kojoj je R C^_galkil ili Cg_galkenil grupa, reakciju jedinjenja formule (I) u kojoj je R^ atom 3 vodonika i OR supstituisana hidroksilna grupa, sa sredstvom za 2 2 eterifikaciju R Y (gde je R C^_galkil ili Cg_galkenil grupa i

Y ima ranije dato značenje), i potom, po potrebi uklanjanje 3 zastite u jedinjenju formule (I) u kojoj je OR zaštičena hidroksilna grupa, i konačno, po potrebi formiranje soli.

Reakcija eterifikacije može se vršiti, na primer, formiranjem magne18 zijum-alkoksida koriščenjem nekog Grigr.ard-ovog reagensa kao šuo je neki metilmagnezijumhalocrenid, n.pr., metilmagnezijumjodid, posle če 2 sledi tretiranje sa reagensom R Y. Alternativno, reakcija se može vršiti u prisustvu neke srebrove soli kao što su srebro-oksid, srebr perhlorat, srebro-karbonat ili srebro-salicilat ili njihovih smeša ili u prisustvu neke baze, n.pr., kalijum-karbonata ili naurijum-hid da. Etereifikacija se može podesno vršiti u nekom takvom organskom rastvaraču kao što je neki etar, n.pr., dietiletar, tetrahidrofuran ili dioksan ili neki amid, n.pr., dimetilformamid ili heksametilfosf rni triamid ili u smeši takvih rastvarača na običnoj temperaturi.

Pod ovim uslovima konfiguracija oksimino grupe je suštinski nepromenjena pomoču reakcije eterifikacije.

Soli kiselina formule (I) mogu se napraviti konvencionalnim postupcima, na primer, tretiranjem kiseline sa nekom bazorn ili konverzijom jedne soli u drugu jonskom razmenom.

Pronalazak je ilustrovan ali nije ograničen sledečim Preparatima i Primerima u kojima su temperature u °C, 'L' predstavlja litar i EtOH predstavlja etanol.

U sledečim Preparatima i Primerima jedinjenja su imenovana kao derivati poznatih 'Faktora', Faktora A, B, C* i D. Faktor A je jedinjenje

3 formule- (VI) gde je R izopropil a R je vodonik; Faktor B je jedinjenje formule (VI) u kojoj je R¹ metil i R^ je metil; Faktor C

3 je jedinjenje formule (VI) u kojoj je R metil i R je vodonik; i 1 3

Faktor D je jedinjenje formule (VI) u kojoj je R etil i R je vodonik.

(VI)

Pravljenje 1- 5-Keto Faktora A

Spore Strsptomvcss tnermoarchensis NCIB 12015 inokuliraju ss na agarnim kosim plocicama sa sledečim sastojcima

Ekstrakt kvasca (Oxoid L21) 0.5 Ekstrakt slada (Oxoid L39) 30.0 Mikcioški pepton (Oxoid L40) 5.0 Agar Ko. 3 (Oxoid L13) 15.0 Deszilisana voda do 1 L pH oko 5.4 i inkubiraju se na 28° tokom 10 dana.

Zrela pločica se tada pokrije sa 6ml 10% rastvora glicerola i zgrsb se sa sterilnom alatkom da se spore olabave a takodje i micele. Alikvoti od 0.4 ml dobivene suspenzije spora prenesu se u sterilne polipropilenske sudice koji se tada zatvore zagrevanjem i lageruju u pari tečnog azota dok ne budu potrebne.

Dva Erlenmeyer-ova balona od 250 ml koji sadrže 50 ml sredine za pelcovanje koja se sastoji od :

	gL 1
D-Glukoza	15.0
Glicerol	15.0
Sojin pepton	15.0
NaCl	3.0
CaCO,	1 .0

/Nepodešeni pH podloge bio je 6.7 i bio je podešen na pH 7.0 sa vodenim natrijum-hidroksidom pre autoklaviranja. pH podloge posle autoklaviranja bio je 7.3/ inokuliraju se sa po 0.2 ml suspenzija spora uzetih iz sudiča.

Baloni se inokuliraju na 28° tokom 3 dana na mučkalici koja rotira pri 250 rpm sa prečnikom orbitalnog kretanja 50 mm.

Sadržaj oba balona koristi se za inokulaciju fermentorskog suda od 70 L koji sadrži 40 L iste podloge dopunjene sa polipropilenom 2000 {0.06% v/v). Polipropilen 2000 je dodan prema potrebi tokom čitave fermentacije da se kontrolise penušanje. Fermentacija se vrši na 28°, sa mešanjem i aeracijom koji su zadovoljavajuči za održavanje nivoa rastvorenog kiseonika da bude iznad zasičenja od 30%. Posle fermentacije od 24 časa, deo čorbe od 9 L prenese se u fermentor od 700 L koji sadrži 450 L podloge koja se sastoji od sledečih sastojaka

D-Glukoza	2.8
Dekstrin iz slada (MD3OE)	27.8
Arkasoy 50	13.9
Melase	1.7
Κ,ΗΡΟ. 2 4	0.14
CaCO β	1 .39
Silicone 525 (Dow Corning)	0.06%	(v/v)
Podesi se na pH 6.5 pre sterilizacije.
Fermentacija se vrši na 28 sa mešanjem	i aeracijom.	Polipropilen 20(
antipenušavac dodaje se prema potrebi i	pH se održava	na pH 7.2 doda·

vanjem H₂SO^ do žetve. Fermentacija se obere posle 5 dana.

Čorba (450 L) se izbistri na Westfalia KA 25 centrifugi i rezidualni supernatant zameni sesa vodom (20 L). Regenerisane čelije (25.5 kg) mešaju se 1 čas sa Silverson mikserom model BX u dovoljno metanola da se dobije ukupna zapremina 75 L. Suspenzija se filtruje i čvrst ostatak se re-ekstrahuje sa metanolom (35 L) i filtruje. Spojeni filtrat (87 L) se razblaži sa vodom (40 L) i ekstrahuje se sa petroletrom na 60°-80° (30 L). Posle 30 minuta faze se odvoje na Westfalia MEM 1256 centrifugi i donja metanolna faza se re-ekstrahuje sa petrol etrom na 60 -80 (30 L) posle dodavanja vode (40 L) . Posle odvajanja donja faza se opet ekstrahuje sa petroletrom na 60°-80° (30 L). Spoje petroletarske faze (85 L) se koncentruju sa tri prolaza kroz Pfaudler

8.8-12V-27 obloženi filmski isparivač (pritisak pare 0.1 bara, temperatura pare 20°, temperatura vruče pare 127°). Koncentrat (9 L) se suši sa natrijum-sulfatom (2 kg) i dalje se koncentruje pod smanjenim pritiskom na 4οθ u rotacionom filmskom isparivaču.

Uljani ostatak (130 g) se rastvori u hloroformu tako da se dobiva 190 ml i ovo se primeni na kolonu od Merck 7734 silicijum-dioksida 60 (200x4 cm) koja je pakovana u hloroformu. Kolona se ispere sa hloroformom (500 ml) i eluira se sa hloroform:etilacetatom (3:1) i frakcije od približno 40 ml se sakupe posle predfrakcije od 1,400 ml.

Frakcije 32-46 se spoje i ispare tako da se dobiva ulje (21.2 g). Frakcije 47-93 se spoje i ispare tako da se dobiva ulje (20.1 g) koje se rastvori u hloroform:etilacetatu (3:1) do 50 ml, i primeni se na kolonu od Merck 7734 silicijum-dioksida 60 (200x4 cm) koja je pakovana u hloroform:etilacetatu (3:1), i sakupljaju se frakcije od približno 40 ml i ispare se tako da se dobiva ulje (3.1 g) koje se dodaje na ulje koje je dobiveno iz frakcija 32-46 sa prve kolone. Kombinovana ulja se rastvore u ključalom metanolu (4 ml) koji se tada doda na vruč propan-2-ol (20 ml) tako da se omoguči kristalizacija.

Matični lug posle kristalizacije se ispari tako da se dobiva ulje koje se rastvori u jednakoj zapremini metilenhlorida i šaržira se na kolonu (30x2.2 cm) od Merck Kieselgel 60 (70-230 meša ASTM, Art. No. 7734) koja je pakovana u metilenhloridu. Sloj se ispere sa metilenhlo ridom (2 zapremine sloja) i eluira se sa hloroform:etilacetatom (3:1) (2 zapremine sloja). Isparavanje eluata dalo je ulje koje se rastvori u metanolu i podvrgne se preparativnoj tečnoj hromatografiji visokih performansi (hplc) na Spherisorb S5 ODS-2 (250nunx20mm, Phase Sep. Ltd.). Partije uzorka se pumpaju na kolonu tokom perioda od 1 minuta kolona se eluira sa acetonitril:vodom (7:3) pod sledečim uslovima :

eme (min.)	Protok (mil/min)
0.00	o.00 (Vreme
1.00	0.00 inektiranja)
1.10	30.00
39. 90	30.00
40.00	35.00
75.00	35.00

Materijal koji se eluira sa hplc kolone pračen je UV spektroskopijom na 238 nm.

Isparavanje spojenih frakcija sa pikovima koji se eluiraju na 33.4 minuta dalo je naslovno jedinjenje (34 mg) kao čvrstu supstancu.

E.I. masena spektroskopija dala je molekulski jon na 610 i dala je karakteristične fragmente na : 592

574

556

422

259

241 primer 1

23/E/-Metoksiimino Faktor A, 5-acetat

Rastvor anhidrovanog natrijum-acetata (2.8 g) u vodi (15 ml) doda se na rastvor 23-keto Faktor A, 5-acetata (3.13'^g, Primer 18 u UK patentnoj Prijavi 21761 82) u metanolu, a onda ,i metoksiamin-hlorhidrat (3.01 g). Dobiveni rastvor se meša sa 0.5N hlorovodoničnom kiselinom, vodom i sa slanim rastvorom. Sušena organska faza se ispari skoro do suva i beličasta pena se prečisti hromatografijom preko Merck Kieselgs 60 230-400 meša (600 ml). Eluiranje kolone sa heksan:etilacetatom (4:1) dalo je naslovno jedinjenje kao bezbojnu penu (2.14 g) /alfa/_D + 128° (c 1.35, CHCl^) lambda (EtOH) 244 nm (epsilon 27,250);

·“ j ΓΠ&Χ ΙΠ3.Χ ni (CHBr-,) 3560, 3480 (OH), 1733 (acetat), 1715 (C=O), delta(CDC1,) ΓΠ,&Χ 3 3 uključuje 5.5-5.6 (m;2H), 3.84 (S;3H) 3.29 (d 15;H), 2.16 (S;3H).

Primer 2

23/E/-Hidroksiimino Faktor A, 5-acetat

Reakcija 23-keto FaktoraA, 5-acetata sa hidroksilaminhlorhidratom vrši se na sličan način sa onim koji je opisan u gornjem Primeru 1.

Sirovi proizvod se prečisti hromatografijom preko Merck Kieselgel 60

230-400 meša, eluiranjem sa etilacetatzacetonitrilom (4:1) tako da se dobiva naslovno jedinjenje kao bezbojna pena /alfa/^ + 132° (c 1.01,

CHC1-), lambda (EtOH) 244 nm (epsilon 27800), ni (CHBr_o) max max max 3

3565, 3470 (OH), 1732 (acetat), 1712 (C=0), 993 (C-O), delta (CDC1₃) uključuje 8.12 (S;1H), 5.5-5.6 (m;2H), 3.42 (dl 5; 1H), 2.16 (S;3H).

Primer 3

23/E/-Metoksiimino Faktor A

Rastvor proizvoda iz Primera 1 (1.88 g) u metanolu ohladi se na ledene kupatilu, doda se 1N vodeni natrijum-hidroksid (5.6 ml) i rastvor se meša na ledenom kupatilu 1.5 čas. Rastvor se razblaži sa etilacetatom i ispere se sukcesivno sa 0.5N vodenom hlorovodoničnom kiselinom, vode i slanim rastvorom. Sušena organska faza se ispari i dobivena pena se prečisti hromatografijom preko Merck Kieselgel 60 230-400 meša (400 ml). Eluirajnje kolone sa heksan:etilacetatom (2:1) dalo je bezbojnu penu (1.429 g). Kristalizacija iz heksana dala je čisto naslovno jedinjenje, t.t. 203°, /alfa/^^{* 1} + 132° (c 1.21, CHCl^), lambda (EtoH) 244 nm (epsilon 29200), ni (CHBr-,) 3540 (OH), max ^c max ' max 3

1708 (C=O), 992 (C-O) , aeltaiCDCl-j) uključuje 4.29 (t7:1H) , 3.84 (s;3H), 3.29 (d15;1H).

Primer 4

23/E/-Hidroksiimino Faktor A

Hidroliza proizvoda iz Primera 2 prema postupku koji je opisan u

Pr j m pr n 2 gore dala je proizvod koji je prečiščen hroinatografi jom preko Merck Kieselgel 60 230-400 meša (400 ml) eluiranjem sa heksan:

etilacetatom (1:1) tako da se dobiva naslovno jedinjenje kao bezbojne

Dena /alfa/^¹ + 140° (c 1.24, CHC1-) , lambda_m_ (EtOH) 244 nm (epsilon 26700) ni (CHBr,) 3565, 3490 (OH), 1710 (C=O), 994 max max j (C-O), deltafCDCl^) uključuje 8.11 (S;1H), 4.29 (t7;1H), 3.41 (d15;1E

Primer 5

23/E/-Etoksiimino Faktor A

Rastvor anhidrovanog natrijum-acetata (140 mg) u vodi (3 ml) doda se na rastvor 23-Keto Faktora A (200 mg, Primer 23 u UK Patentnoj

Prijavi 2176182) i etoksiamin-hlorhidrata (126 mg) u metanolu (20 ml)

Posle 2 časa na 20° rastvor se razblaži sa etrom (40 ml) i ispere se sa vodom. Sušena organska faza se ispari i dobivena beličasta pena se prečisti nromatografijom preko Merck Kieselgel 60 230-400 meša (90 ml). Eluiranje kolone sa heksan:etilacetatom (2:1) dalo je naslovno jedinjenje kao bezbojnu penu (189 mg)/alfa/^ + 125° (c 1.00, CHCip lambda (EtOH) 244 nm (epsilon 28,200) ni (CHBr,) 3540, max max ' max 3

3480 (OH), 1705 (C=0), 990 (C-O), delta(CDCl₃) uključuje

4.30 (t?; 1H), 4.10 (q7;2H), 3.31 (d15;1H), 1.24 (t7;3H).

Jedinjenja iz Primera 6, 7 i 8 napravljena su na sličan način iz 23-keto Faktora A i odgovarajučeg alkoksiamina.

Primer 6

23/E/-Aliloksiimino Faktor A /alfa/p¹ + 124° (c 1 .17, CHČl^) , lambda_max (EtOH) 244 nm (epsilon^^ 28,400), ni (CHBr,) 3550, 3490 (OH), 1708 (C=O), 990 (C-O) delta(CDCl₃) uključuje 5.98 (m;lH), 5.28 (dd17,2;1H), 5.15 (dd9,2;1E) 4.5-4.7 (m;2H), 4.29 (t7;lH), 3.36 (d14;1H) je napravljen iz aliloksiamin-hlorhidrata.

Primer 7

23/E/-Izopropiloksiimino Faktor A /alfa/^{* 21} + 116° (c 0.97, CHC1.J, larnbda_m=iv (EtOH) 244 nm (epsilon ' D — 3 max max

25,000), ni (CHBr) 3550, 3490 (OH), 1708 (C=O), 992 (C-O), delta max (CDC1₃) uključuje 4.2-4.4 (m;2H), 3.30 (d14;1H), 1.21 (d7;3H), 1.20 (d7;3H) je napravljen iz izopropiloksiamin-hlorhidrata.

Primer 8

23/E/-n-Butoksiimino Faktor A /alfa/²¹ + 115° (c 1.10, CHC1,), lambda (EtOH) 244 nm (epsilon ' D — 3 max * max

31,800), ni (CHBr^) 3540, 3460 (OH), 1708 <C=O), 992 (C-O), max 3 delta (CDC1₃) uključuje 4.28 (t6;1H), 4.03 (m;2H), 3.96 (d6;1H),

3.31 (d14;1H), 0.9-1.1 (m;l5H) je napravljen iz n-butoksiamin-hlorhidrata.

Primer 9

23/E/-Metoksiimino Faktor A,5-acetat (1) 3-molarni rastvor metilmagnezijumjodida u etru (0.16 ml) doda se na mešani rastvor proizvoda iz Primera 2 (120 mg) u suvom heksametilfosfornom triamidu (5 ml) pod azotom. Doda se jodometan (0.09 ml) posle 1 časa, smeša se razblaži sa etilacetatom (30 ml) i ispere se sukcesivno sa 2N hlorovodoničnom kiselinom i vodom. Sušena organska faza se ispari i žuta guma se prečisti hromatografijom preko Merck

Kieselgel 60 230-400 meša (80 ml). Eluiranje kolone sa hekasan:etilac21 o tatom (2:1) dalo je naslovno jedinjenje kao belu penu /alfa/_D + 123^ (c 1.25, CHC1_) lambda (EtOH) 245 nm (epsilon 30,300). NMR je bio kao što je opisano u Primeru 1.

(ii) Proizvod iz Primera 2 (0.082 g) se rastvori u dietiletru (10 ml) koji sadrži srebro-oksid (0.4 g), sveže napravljen iz vodenog srebronitrata i 2M natrijum-hidroksida). Smeša se mesa na sobnoj temperatur časa, posle čega se filtruje i rastvarač se ispari tako da se dobiv sirova žuta guma. Ostatak se prečisti preparativnom tankoslojnom hromatografijom (Merck 5717) eluiranjem sa dihlorometan/acetonom (25: Glavna traka se ekstrahuje sa acetonom i ispari tako da se dobiva naslovno jedinjenje (0.059 g). NMR je bio kao što je opisano gore u Primeru 1 ·

Primer 1θ

23/E/-Metoksiimino Faktor A,5-metilkarbamat

Metilizocijanat (0.13 ml) (125 mg) i trietilamin (2 kapi) dodaju se n. rastvor 23/E/-metoksiimino Faktora A (350 mg) u suvom dimetilformamic (0.75 ml). Balon se zapuši i zagreva 5.5 časova na 80° sa mešanjem. Reakciona smeša se izlije u vodu (50 ml) i dobivena smeša se filtruje kroz kizelgur. Kolač na filtru se ispere sa vodom (150 ml) i tada se ekstrahuje sa dihlorometanom (75 ml). Ekstrakt se suši (MgSO^) i koncentruje tako da se dobiva žuta pena koja se prečisti hromatografi jom na koloni silicijum-dioksida (125 mg, Merck Kieselgel 60, 230-4CC meša) pod srednjim pritiskom. Eluiranje sa heksansetilacetatom (1:1) dalo je naslovno jedinjenje kao belu penu (206 mg). /alfa/^ + 99° (c 0.55, CK₃C1_O); lambda (EtOH) 244.4 nm (epsilon 26710); ni — z z max max (CHBr₃) 3530 (OH), 3455 (NH), 1720 (estar), 1720 + 1510 (karbamat) i 993 cm ¹ (C-0); delta (CDCl^) uključuje 1.78 (s, 3H), 2.86 (d, 5Hz, 3 3.29 (d, 14Hz, 1H), 3.83 (s, 3H) , 4.80 (g, 5Hz, 1H) i 5.50 (m, 2H).

Primer 11

23/E/-Metoksiimino Faktor A,5-metilkarbonat ϋ rastvor 23/E/-metoksiimino Faktora A (150 mg) u dihlorometanu (15 ml) i piridinu (0.3 ml) doda se metilhloroformijat (0.7 ml 1.0M rastvora u dihlorometanu) uz mešanje. Reakciona smeša se ostavi da se meša na 0-3° 20 minuta, tada se doda na dihlorometan (70 ml) i ispere se sa 2N hlorovodoničnom kiselinom (50 ml) i vodom (50 ml) . Organska faza se suši (MgSO^) i rastvarač se odvoji tako da se dobiva pena koja se prečisti hromatografijom na koloni silicijum-dioksida (40 g,

Merck kieselgel .60, 230-400 meša) pod sredsnjim pritiskom. Eluiranje sa dihlorometan:etilacetatom (30:1) daje naslovno jedinjenje kao belu penu (127 mg), /alfa/^¹ + 145° (c = 0.41, CH_OC1_O); lambda u £, z rnax (EtOH) 244.4 nm (epsilon 31210); ni (CHBr,) 3460 + 3540 (OH),

ΙΗαΧχ J

1742 (karbonat) 1710 (estar) i 992 xm (C-0); delta (CDCl^) uključuj 1.82 (s,3H), 3.29 (d 14 Hz, 1H), 3.82 (s, 3H), 3.83 (s, 3H), 5.2-5.4 (m; 3H) 5.56 (s, 1H).

Primer 12

23/E/-Metoksiimino Faktor D, 5-acetat

Rastvor koji sadrži 23-keto Faktor D, 5-acetat (251 mg, Primer 119 u

UK Patentnoj Prijavi 2176182), natrijum-acetat (250 mg) i metoksiimin hlorhidrat (250 mg) u metanolu (40 ml) drži se na 20° 24 časa, koncentruje se na oko 10 ml, razblaži sa etilacetatom (50 ml) i ispere se sukcesivno sa 0.5N hlorovodoničnom kiselinom i vodom. Sušena organ, faza se ispari tako da se dobiva žuta pena koja se prečisti hromatografijom preko Merck Kieselgel 60, 230-400 meša (120 ml). Eluiranje kolone sa heksanom daje naslovno jedinjenje kao svetlo žutu penu (144 mg) ;

lambda (EtOH) 244 nm (epsilon 26,400); ni (CHBr_n) (cm ^Ί) 3500 max max □ (OH), 1732 (OAc), 1710 (C=O); delta (CDClg) uključuje 5.54 (m; 2H), 4.92 (m; IH), 3.84 (s;3H); 3.32 (m;1H), 3.30 (d14; 1H), 2.17 (s;3H), 1.91 (d14;1H), 1.76 (S;3H), 1.63 (s;3H), 1.51 (s;3H), 1.01 (t7; 3H) ,

0.99 (d6;3H), 0.92 (d6;3H).

Primer 13.

23/E/-Metoksiimino Faktor B

Rastvor koji sadrži 23-keto Faktor B (1g, Primer 19 u UK Patentnoj Prijavi 2176182), natrijum-acetat (400 mg) i metoksiamin-hlorhidrat (400 mg) se meša na 20° tokom 20 časova, koncentruje se na oko 10 ml, razblaži se sa etilacetatom i ispere sa vodom. Organska faza se isper sukcesivno sa 0.5N hlorovodoničnom.kiselinom i vodom, i sušena organska faza se ispari i sirovi proizvod se prečisti hromatografijom preko Merck Kieselgel 60, 230-400 meša (200 ml). Eluiranje kolone sa etilacetat:hlorometanom (1:9) dalo je naslovno jedinjenje kao belu penu (500 mg); /alfa/i?¹+ 128° (c 1.09, CHCl,); larnbda_mav (EtOH)

244 nm (epsilon 30,100); ni _v (CHBr,) (cm*) 3540, 3460 (OH),

1708 (C=O); delta (CDCl^) uključuje 5.46 (q6;1H), 4.03 (d5;1H),

3.97 (d5;1H), 3.83 (s;3H); 3.50 (s;3H), 3.32 (m;1H), 3.29 (d14;1H), 1,82 (s;3H), 1.68 (d6; 3H), 1.00 (d6;3H), 0.92 (d6;3H).

Primer 14

23/E/-Metoksiimino Faktor C

Anhidrovani natrijum-acetat (0.54 g) i metoksiamin-hlorhidrat (0.5c g) se aodaju na rastvor 23-keto Faktora C (1.97 g, Primer 12 u UK Patentnoj Prijavi 2176182) u metanolu (30 ml) koji sadrži vodu (5 ml) smeša se meša tokom 30 minuta na sobnoj temperaturi. Dodaju se etilacetat (30 ml) i 0.5M hlorovodonična kiselina i vodeni sloj se re-ekstrahuje sa etilacetatom (15 ml). Spojeni organski slojevi se isperu opet sa 0.5M hlorovodoničnom kiselinom, sa 5% zasičenim vodenim natrijum-bikarbonatom i 10% zasičenim vodenim natrijum-hloridom, tada se koncentruju u vakumu do žute pene koja se prečisti hromatografijom na Merck 9385 silikagelu, pri čemu se početno kolona razvija sa dihlor metanom i tada se eluira sa dihlorometanom koji sadrži malu količinu etilacetata (do 10%) tako da se dobiva naslovno jedinjenje (1.0 g); /alfa/^ + 64° (c 1.0, CH^OH); NMR (CDCl^) uključuje sledeče signale : delta4.95 (m, 1H); 4.29 (t, 1H, 7Hz); 3.96 (d, 1H, 7Hz) ; 3.85 (s, 3H /=NOCH₃/); 3.66 (d, 1H, 10Hz); 1.51 (s, 3H); 1.42 (t, 1H,

12Hz); IR (CHBr₃) 3620-3340 cm^-1 (-0H), 1711 cm¹ (C=O).

Slede primeri formulacija prema pronalasku. Termin 'Aktivan sastojak,' kako se ovde kasnije koristi znači jedinjenje iz pronalaska i može bir na primer, jedinjenje iz Primera 3.

Multiaozna parenteralna inekcija

Primer 1

Aktivan sastojak

Benzilalkohol

Polisorbat 80

Glicerol-formal

Voda za inekcije do % m/v Interval 2.0 0.1-6.0% m/v .0

10.0

50.0

100.0

Rastvoriti aktivan sastojak u polisorbatu 80 i gliceroliormalu. Dodata benzilalkohol i dopuniti do zapremine sa vodom za inekcije. Sterilizo- 29-- ‘ vati proizvod konvencionalnim postupcima, na primer, sterilnom filtracijom ili zagrevanjem u autoklavu i pakovati aseptično.

Primer 2

Aktivan sastojak Benzilalkohol Glicerol-triacetat Propilenglikol ao % m/v

4.0

2.0

30.0

100.0

Interval 0.1 - 7.5%m/v

Rastvoriti aktivan sastojak u benzilalkoholu i glicerol-triacetatu. Dodati propilenglikol i dopuniti do zapremine. Sterilizovati proizvod konvencionalnim farmaceutskim postupcima, na primer, sterilnom filtra· cijom i pakovati aspetično.

Primer 3

Aktivan sastojak Etanol Nejonski surfaktant (n.pr., Svnperon; Propilenglikol

	2.0	m/v
	36.0	m/v
PE L44*)	10.0	m/v
do	100.0
sastojak	u etanolu i .

Interval

0.1 -7.5% m/v zapremine. Sterilizovati proizvod konvencionalnim farmacevtskim postupcima, na primer, sterilnom filtracijom i pakovati aseptično, * Trgovačko ime ICI

Primer 4

Aktivan sastojak

Nejonski surfaktant (n.pr., Svnperonic PE F68*) Benzilalkogol

Miglyol 840 **

Voda za inekcije do 100.0

2.0 m/v

2.0 m/v 1.0 m/v

16.0 v/v interval 0.1 --3.0% m/v

Rastvoriti aktivan sastojak u Miglyiol-u 840. Rastvoriti nejonski sin faktant i benzilalkohol u največem delu vode. Napraviti emulziju

- 30-. dodavanjem uljanog rastvora na vodeni rastvor uz homogenizaciju kori ščenjem konvencionalnih sredstava. Dopuniti do zapremine. Aseptično pripremiti i pakovati aseptično.

* Trgovačko ime ICI ** Trgovačko ime Dynamit Nobel

Aerosol sprej

Aktivan sastojak Trihlorometan Trihlorofluorometan Dihlorodifluoromatan

% m/m	Interval
0.1	0 . G1 - 2.0% m/m
29.9
35.0
35.0

Mešati aktivan sastojak sa trihloroetanom i napuniti u aerosol kontej ner. Produvati čeoni prostor sa vodenim propelantom i staviti ventil u položaj. Napuniti potrebnu težinu tečnog propelanta pod pritiskom kroz ventil. Dpasovati sa aktivatorima i kapicama.

Tableta

Postupak proizvodnje - mokra granulacija

Ξ2

Aktivan sastojak 250.0 Magnezijum-stearat 4.5 Kukuruzni škrob 22.5 Natrijum-skrob-glikolat 9.0 Natrijum-lauril-sulfat - 4.5

Mikrokristalinična celuloza do mase unutrašnjeg cela tablete

450 mg

Dodati zadovoljavajuču količinu 10% škrobne paste na aktivan sastojak tako da se proizvede podesna mokra masa za granulaciju. Pripremiti granule i sušiti koriščenjem sušača sa pliticom ili sa fluidnim sloje Sifonirati kroz sito, dodati preostale sastojke i komprimovati u tablete.

Ako je potrebno prevuči unutrašnje delove tableta filmom koriščenjem hidroksipropilmetil.celuloze ili drugog sličnog materijala koji formira film koriščenjem ili vodenog ili ne-vodenog rastvaračkog sistema. Plastifikator i podesna boja mogu.se uključiti u rastvor za formiranje filma.

Veterinarska tableta za koriščenje na malim/domačim životinjama Postupak proizvodnje - suva granulacija mg

Aktivan sastojak 50.0

Magnezijum-stearat 7.5 * ·

Mikrokristalinična celuloza za unutrašnji deo tablete od 75.0

Mešati aktivan sastojak sa magnezijum-stearatom i mikrokristaliničnom celulozom. Sabiti smešu u grudve. Zdrobiti grudve propustanjem kroz rotacioni granulator tako da se proifvedu fine pokretne granule. Sabiti u tablete.

Unutrašnji delovi tableta mogu se prevuči filmom, ako se želi, kao što je opisano gore.

Veterinarska intradojčana inekcija mg/doza

150 mg

Aktivan sastojak Polisorbat 60 3.0% m/m) )

Beli pčelinji vosak 6.0% m/m) do 3 g) do 3 ili 15 g Orahovo ulje 91.0% m/m)

Interval 0.05 - 1.0 g

Zagrevati orahovo ulje, beli pčelinji vosak i polisorbat 60 na 16O°C sa mešanjem. Održavati na 160°C tokom dva časa i tada ohladiti na sobnu temperaturu sa mešanjem. Aseptično dodati aktivan sastojak na nosač i dispergovati koriščenjem miksera visoke brzine. Pafinisati propuštanjem kroz koloidni mlin. Aseptično napuniti proizvod u steril plastične špriceve.

Veterinarski bolus sa laganim oslobadjanjem % m/m Interval ,

Aktivan sastojak ) 0.25-2g

Koloidni silicijum-dioksid 2.0) prema potrebi puna ma

Mikrokristalinična celuloza do 100.0)

Mešati aktivan sastojak sa koloidnim silicijum-dioksidom i mikrokrist liničnom celulozom koriščenjem podesne tehnike za mešanje alikvota ta da se postigne zadovoljavajuča raspodela aktivnog sastojka u celom nc saču. Ubaciti u uredjaj za lagano oslobadjanje i podesiti na (1) konstantno oslobadjanje aktivnog sastojka ili (2) pulsirano oslobadj nje aktivnog sastojka.

Veterinarska oralna

Aktivan sastojak Polisorbat 85 Benzilalkohol Propilenglikol Fosfatni pufer Voda tečnost % m/v

0.35

5.0

3.0

30.0 kao pH 6.0 do 100.0

Interval 0.01 - 2% m/v

6.5

Rastvoriti aktivan sastojak u Polisorbatu 85, benzilalkohlu i propile glikolu. Dodati partiju vode i podesiti na pH 6.0-6.5 sa fosfatnim puferom, ako je to potrebno. Dopuniti do krajnje zapremine sa vodom. Napuniti proizvod u kontejner za tečnost.

Veterinarska oralna pasta

Aktivan sastojak

Natrijum-saharin

Polisorbat 85

Aluminij um-distearat. Frakcionisano kokosovo ulje % m/m 4.0 2.5 3.0 5.0 do 100.0

Interval 1-20% m/m

Dispergovati aluminijum-distearat u frakcionisanom kokosovom ulju i polisorbatu 85 zagrevanjem. Ohladiti na sobnu temperaturu i disperg vati natrijum-saharin u uljanom nosaču. Dispergovati aktivan sastojak u bazu. Napuniti u plastične špriceve.

Granule za veterinarsko davanje u hrani % m/m

Aktivan sastojak 2.5

Kalcijum-sulfat, hemi-hidrat do 100.0

Interval 0.05 - 5% m/m

Mešati aktivan sastojak sa kalcijum-sulfatom. Pripremiti granule koriščenjem postupka za mokru granulaciju. Sušiti koriščenjem sušača sa pliticom ili sa fluidnim slojem. Napuniti u odgovarajuči kontejner.

Veterinarski nrenarat za nalivanje — ---------- - - --*·· - . - . Aktivan sastojak

Dimetilsulfoksid

Metilizobutilketon

Propilenglikol (i pigment) do % m/v Interval

2.0 0.1 do 30%

10.0

30.0

100.0

Rastvoriti aktivan sastojak u dimetilsulfoksidu i metilizobutilketonu. Dodati pigment i dopuniti do zapremine sa propilenglikolom. Naouniti u kontejner za preparat za nalivanje.

Emulgujuči koncentrat

Aktivan sastojak 50 g

Anjonski emulgator 40 g (n.pr., Phenyl sulphonate CALX)

Ne-jonski emulgator 60 g (n.pr. Synperonic NP13)*

Mešati sve sastojke i mešati do rastvaranja.

* Trgovačko ime ICI

Granule (a) Aktivan sastojak 50 g

Drvena smola 40 g

Granule gipsa (20-60 meša) do 1 kg (n.pr., Agsorb 100A) (b) Aktivan sastojak 50 g

Synperonic NP13* 40 g

Granule gipsa (20-60 meša) do 1 kg.

Rastvoriti sve sastojke u nekom isparljivom rastvaraču, n.pr., metilen hloridu, dodati granule mučkanjem u mikseru. Sušiti da se odvoji rastvarač.

* Trgovačko ime ICI

Pesticidna aktivnost jedinjenja iz pronalaska bila je odredjena na raznim štetočinama i njihovim domačinima prema sledečem opštem postupku :

Proizvod je korisšen u obliku tečnog preparata. Preparati su napravljeni rastvaranjem proizvoda u acetonu. Rastvori se tada razblaže sa vodom koja sadrži 0.1% ili 0.01% mas. nekog sredstva za kvašenje sve dok tečni preparati ne sadrže potrebnu količinu proizvoda.

Prihvačen postupak tretiranja za mnoge štetočine obuhvatao je podržava nje večeg broja štetočina na podloži, koja je obično bila biljka domač i ili se podloga tretira sa preparatom (rezidualni test) ili su u slučaju Tetranychus urticae, Mvzus persicae, Nilaparvata lugens i Mus ca domestica, i štetočine i podloga tretirani sa preparatom (konta?, tni test). U slučaju Meloidogvne incognita rastvor je primenjen na zemljište u kojem su rasle biljke paradaj za, kasnije je tretiran sa nematodama i smanjenje broj čvorova na korenu procenjeno je u poredjenju sa kontrolnom biljkom.

Prem- ovim postupcima, nadjeno je da je jedinjenje formule (I) u 12 3 kojoj je R izopropil, R je metil i R je vodonik efikasno u koncentracijama (po masi proizvoda) od 100 delova na milion ili manje.

NAVOD PRIJAVIOCA O NAJBOLJEM NJEMU POZNATOM NAČINU ZA PRIVREDNU UPOTREBU PRIJAVLJENOG PRONALASKA

23/E/-Metoksiimino Faktor A

Rastvor proizvoda iz Primera 1. (1.88 g) u metanolu ohladi se na lede:.

kupatilu,· doda se 1N vodeni natrijum-hidroksid (5.6 ml) i rastvor se meša na ledenom kupatilu 1.5 čas. Rastvor se razblaži sa etilacetatc r i ispere se sukcesivno sa 0.5N vodenom hlorovodoničnom kiselinom, vo:

i slanim rastvorom. Sušena organska faza se ispari i dobivena pena se prečisti hromatografijom preko Merck Kieselgel 60 230-400 meša (400 ml). Eluirajnje kolone sa heksan;etilacetatom (2:1) dalo je bezbojnu penu (1.429 g). Kristalizacija iz heksana dala je čisto naslovno jedinjenje, t.t. 203°, /alfa/^¹ + 132° (c 1.21, CHCl-j), lambda (EtoH) 244 nm (epsilon 29200), ni (CHBr,) 3540 (OH), max ^r max ' max 3 ·

Na sličan način se reakcijom 23-keto Faktora A, 5-acetata sa hidroksilaminhlorhidratom dobiva 23/E/-Hidroksiimino Faktor A,

5-acetat .

Claims (1)

1. PATENTNI ZAHTEVEK

   Postopek za pripravo novih makrolidnih spojin s splošno formulo (I) kjer

   R¹ predstavlja metilno, etilno ali izopropilno skupino;

   R² predstavlja atom vodika, alkilno skupino ali C₃^ alkenilno skupino in je skupina =NOR² v E-konfiguraciji;

   OR³ je hidroksilna skupina ali substituirana hidroksilna skupina, ki ima do 25 atomov ogljika, in njihovih farmacevtsko sprejemljivih soli, označen s tem, da obsega reakcijo spojin s formulo (II) z reagentom H₂NOR² ali z njegovo soljo (R¹, R² in OR³ so, kot je definirano zgoraj), nakar po potrebi za pripravo spojin s formulo (I), kjer je R² alkilna ali C3^ alkenilno skupino in OR³ substituirana hidroksilna skupina, izvedemo reakcijo spojin s formulo (I), kjer je OR³ hidroksilna skupina, z reagentom za pretvorbo hidroksilne skupine v substituirano hidroksilno skupino, ali za pripravo spojin s formulo (I), kjer je R² alkilna skupino in C3^ alkenilna skupina, izvedemo reakcijo spojin s formulo (I), Iger je R² atom vodika ali OR³ substituirana hidroksilna skupina, s sredstvom za eterifikacijo R²Y (kjer je R² alkilna in C₃^ alkenilna skupina, Y pa je odhodna skupina), nakar po potrebi odstranimo zaščitno skupino iz zaščitene hidroksilne skupine OR³ v spojini s formulo (I) in spojine s formulo (I) po želji prevedemo v njihove soli.