SI8310101A8 - Postopek za pridobivanje z 2-acilamino-3-monosubstituiranih propenoatov - Google Patents

Description

POSTOPAK ZA DOBIJANJE Z-2-ACIIAMINO-3-MONOSUPSTITOISANIH

PKOFENOMAA

Dobijanje jedinjenja koja su inhibitori dipeptidaze i koja se mogu koristiti u kanbinaciji sa antibakterijskim jedinjenjima nazvanim tienamicinska klasa jedinjenja.

Tehnički problan

Opisana je nova klasa antibiotika sa kondenzovanim ^-laktamskim prstenem, uključujuči tienamicin i njegove polusintetske derivate, epitienamicine i olivanske kiseline. Ova jedinjenja koja se nazivaju tienamicinska jedinjenja imaju visok nivo antibakterijske aktivnosti ali su podložna ekstenzivnem metabolizmu od Strane sisara.

Postojao je problem u dobijanju jedinjenja koja če delovati kao inhibitori dipeptidaze i koja če se koristiti u kanbinaciji sa tienamicinskim jedinjenjima.

Stanje tehnike

Kao primarno mesto metabolizma tienamicinskih jedinjenja identifikovan je bubreg i iz renalnih ekstrakta prečiščen je enzim koji katalizuje inaktiviranje tienamicina hidrolizem P -laktama.

Na osnovu takvih kriterijuma kao što su citološka lokalizacija i specifičnost supstrata, kao i osetljivost prema inhibitorima enzima, ovaj enzim je vrlo sličan skoro identičan sa široko proučavanan renalnan dipeptidazom (E.C.3.4.13.11),koja se u literaturi naziva još dehidrcpeptidaza-I. Medjutim, dejstvo /2>-laktamaze

- 2 ispoljava se samo prana tienamicinskoj klasi jedinjenja. Ne postoji rani ji primer metabolizma kod si šara p -laktamskim raskidanjem u makojan predstavniku β -laktamskih antibiotika, penicilina i cefalosporina.

Opis rešen j a tehničkog problema sa primer ima

Ovim pronalaskan resava se dobijanje inhibitora dipeptidaze koji se mogu koristiti u karibinaciji sa tienamicinskim jedinjenjima.

Hanijske supstance koje se pronalaskan dobijaju selektivno inhibiraju metabolizam dipeptidaze (E.C.3.4.13.11) nazvane su inhibitori dipeptidaze i dcfoijaju se time što reaguje hlorid kiseline formule

sa t-butil estrom -amino kiseline formule

R^-CHj-CH-COO-C (CH₃) ₃ u prisustvu baze kao što je trietilamin u rastvaraču kao što je metilen hlorid na sobnoj temperaturi nastaje N-acilovani proizvod formule

R³-CH_o-CH-C00-C(CH_Q), ikm?² koji se oksidiše butilhipchloritom uz dodavanje natrijum metoksida na sobnoj temperaturi i zatim tretira anhidrovanan hlorovodoničnem kiselinan i nastaje žel jena ¢(, ^-kiselina koja se po potrebi prevodi u prihvatljivu natrijumovu ili kalijumovu so, formule

R³ 'c ^z \ 1 ₂ R CONH COOR u kojoj R^x je niži alkil, vodonik ili farmaoeutski prihvatljiv katjon,

R i R su C_3-1g odnosno C₁_₁^ ugljovodonični radikali u kojima do 6 vodonika može da bude zamenjeno halogenima, ili se neterminalni metilen može zameniti kiseenikan ili sumporan.

Terminalni vodonik u R može takodje da se zameni hidraksilnan ili tiolnan grupcm, koja može da bude aeilovana, na primer sa alkanoil kiselinan od 1-8 ugljenikovih atana, ili može da bude karbamoilovana, uključujuči alkil i dialkil karbamatne derivate; ili vodonik može da bude zamenjen sa amino grupam, koja može da bude derivat kao što je acilamino, ureido, amidino, guanidino ili alkil ili supstituisana alkilamino grupa, uključujuči kvatememe azotne grupe; ili alternativno može da postoji zamena sa kiselinskim grupama kao što su karboksi lne, fosfon- 3 ske ili sulfcnske kiselinske grupe ili njihovi estri ili amidi, kao i cijano; ili njihove kombinacije, kao što su terminalne aminckiselinske grupe

R je poželjno račvasti alkil ili cikloalkil radikal (C

3-10), sa ograničenjem da ugljenik koji je susedan karbonilu ne može biti terci jami. R¹ je vodonik, niži alkil (C^_g) ili dialkilaminoalkil (na pr., -CI^CHiCH^N(CH·^·

Neka jedinjenja formule II gore imaju asimetrične oblike. Racemska Z-2- (2,2-dimetilciklcpropankarbcksamido) -2-cktenova kisleina je razložena. Aktivnost leži u dekstrogiran izameru koji ima S-konfiguraciju.

Unutar definicije, R , uključene su sledeče sub-grupe:

-R⁴ I A gde je R pravi, račvasti ili ciklični ugljovodcnični radikal sa 3-10 ugljenikovih atona koji može biti supstituisan kao što je specifici2 rano gore u definiciji R ;

-R⁵R⁶ I B

6 gde je R cikloalkil sa 3-6 ugljenikovih atoma i R je ili 1 ili 2 alkil supstituenta koji mogu biti zajedno povezani tako da obrazuju 5 6 drugi prsten na cikloalkil grupi, ili R i R mogu biti supstituisani 2 kao što je specifikovano gore u definiciji R ;

-R⁷R⁸

8 gde je R alkilenska grupa sa 1-3 ugljenikova atona i R je cikloalkil sa 3-6 ugljenikovih atona koji može biti supstituisan

- 4 2 3 kao što je specifikovano gore u definicijama R i R .

Unutar ovih sub-grupa, uključena su sledeča specifična jedinjenja:

I A: Z-2-izovaleramido-2-pentenova kiselina; metil

Z-2-iz ovaleramido-2-butenoat; Z-2-izovaleramido-2-butenova kiselina; Z-2-benzamido-2-butenova kiselina; Z-2-(3,5,5trimetilheksanamido) -2-butenova kiselina; Ζ-2-ciklobutankarbcksamido-2-butenova kiselina; Ζ-2-ciklopropankartocksamido2-butenova kiselina; Z-2-ciklcprcpankarboksamido-2-pentenova kiselina; Z-2-ciklcheptankarboksamido-2-butenova kiselina; Z-2-nonamido-2-butenova kiselina; Ζ-2-ciklcheksankarboksamido2-butenova kiselina; Z-2-(4-metilvaleramido)-2-butenova kiselina; Z-2-t-butilacetamido-2-butenova kiselina; Z-2-cktanamido-2butenova kiselina; Z-2-butiramido-2-butenova kiselina; Z-2valeramido-2-butenova kiselina; Z-2-valeramido-2~pentenova kiselina; Z-2-ciklopentankarboksamido-2-butenova kiselina;

Z-2- (6-metilheptanamido) -2-butenova kiselina; Ζ-2-heksanamidot¹ 2-butenova kiselina; Z-2- (3,7-dimetilaktanamido) -2 -butenova kiselina; Z-2-(3,7-dimetil-6-cktenamido)-2-butenova kiselina; Z-2-(5-hlorvaleramido)-2-butenova kiselina; Z-2- (3-hlorobenzoilamido)-2-butenova kiselina; Z-2-(3-hlorobenzoilamido)2-butenova kiselina; Z-2-(hlorobenzamido)-2-butenova kiselina; Z-2-nonanamido-2-butenova kiselina; Z-2-(6-brcxnoheksanamido) -2-butenova kiselina; Z-2- (3,3-dimetilpropenamido) 2-butenova kiselina; Z-2-benzamido-2-cimetna kiselina; Z-2ben2amido-2-pentenova kiselina; Z-2-benzamido-5-metoksi-2pentenova kiselina; Z-2-benzamido-2-heksandionska kiselina;

- 5 Z-2-izovaleramido-2-oktenova kiselina; Z-2-izovaleramido-2cimetna kiselina; Z-2-izovaleramido-2-haksandionska kiselina; Z-2-cikloprcpankarbcksamido-2-cimetna kiselina; Ζ-2-ciklopropankarboksamido-2-heksandionska kiselina; Z-2-(5-metcksi3-metilvaleraraido)-2-butenova kiselina; Ζ-2-etiltioacetamido2-butenova kiselina; H-2-(2-diblorociklopropankarboksarnido) 2-butenova kiselina; Z-2-(2-etilheksanamido)-2-butenova kiselina; Z-2-di-n-prcpilacetamido-2-butenova kiselina;

I B; Z-2-(2_f 2-2,2-dimetilciklcprcpankarboksamido)-2-butenova kiselina; O) -Z-2- (2,2-diraetilclklopropankarboksaniido) -2-butenova kiselina; Z-2- (2 _f 2-diroetilcikloprcpankarbcksainido) -2-pentenova kiselina; Z-2- (2,2-dimetilciklopropankarbcksamido) -2-oktenova kiselina; Z-2- (2 _f 2-dimetilciklopropankarboksmido) -2-heksenova kiselina; Z-2 -(2, 2-diroetilciklopropankarboksaraido)-2-cimetna kiselina; Z-2- (2,2-dimetilciklopropankarboksaiuido) -5-metcksi2-pentenova kiselina; Z-2-(2,2-dinetilciklopropankarbcksamido)4,4,4-tri£luoro-2-butenova kiselina; Z-2-(2,2-dimetilciklopropankarboksarnido) -3- (2-hlorofenil) -propenova kiselina; Z-2- (2,2— dimetilciklopropankarboksamido)-2-heksandionska kiselina; Z2-(2-etilciklopropankarbcksamido) -2-butenova kiselina; Z-2(2 _r 2-dietilciklopropankarfidcsaraido) -2-butenova kiselina;

Z-2- (2 _f 2-dietilciklopropankarbcksamido) -2-pentenova kiselina;

Z-2- (2-izopropil-2-metilciklopropankarboksamido) -2-butenova kiselina; Z-2- (2-metilcikloheksankarbaksamido) -2-butenova kiselinaZ-5-ci jano-2- (2,2-dinetilciklopropankarboksamido) -2pentenova kiselina; Z-5-(N,N-dimetilkarbamoil)-2-t2,2dimetilciklopropankarbcksaroido)-2-pentenova kiselina; Z-2(2,2-dimetilciklopropankarboksainido) -5-metansulfonil-2pentenova kiselina; Z-2-(2,2-dimetilciklopropankarboksamido)-5- 6 etoksikarbonil-2-pentenova kiselina; Z-2-(2-metilciklopropankarboksamido)-2-butenova kiselina; metil Z-2-(2,2-dimetilciklopropankarboksamido) -2-butenoat; etil Z-2- (2,2-dimetilciklopropankarboksamido)-2-butenoat; 2-dimetilaminoetilestar Z-2- (2,2-dimetilciklopropankarbcksamido) -2-butenove kiseline;

3- dietilaminopropilestar Z-2- (2,2-dimetilciklopropankarboksamido)-2-pentenove kiseline; Z-2-(2,3-dimetilciklopropankarboksamido) -2-butenove kiseline; Z-2- (3,3-dimetilciklobutankarboksamido)-2-butenova kiselina; Z-2-(2-spirociklopehtankarboksamido) -2-butenova kiselina; Z-2- (2-t-butil-3,3-dimetilciklopropankarbckamido)-2-butenova kiselina; Z-2-(2,2dimetilciklcpropankarbcksamido) -4-metil-2-pentenova kiselina; Z-2- (2-t-butilcikloprqpankarbcksmido) -2-butenova kiselina;

Z-2- (2-fenilciklopropankarboksamido) -2-butenova kiselina/? Z-3-cikloheksil-2- (2,2-dimetilciklopropankarbcksamido) propenova kiselina; Z-5-karhoksi-5- (2,2-dimetilciklopropankarbcksamido) 4- pentanamidin; Z-5-dimetilamino-2- (2,2-dimetilciklapropankarboksamido)-2-pentanova kiselina; Z-3-ciklopropil-2-(2,2dimetilciklopropankarboksamido) -propenova kiselina; Z-2- (2,2— dimetilciklopropenkarboksamido) -2,5-heksandienova kiselina;

Z-2- (2,2-dimetilciklcpropankarboksamido) -4-fenil-2-butenova kiselina; Z-2 - (2,2-dimetilciklopropankarbcksamido) -6-merkapto2-heksenova kiselina; Z-2- (2,2-dimetilciklopropankarboksaniido) 5- metiltio-2-pentenova kiselina; Z-2-(2,2-dimetilciklopropankarboksamido)-5-fosfono-2-pentanova kiselina; Z-2-(2,2-dimetil ciklopropankarboksamido)-2-heptenova kiselina; Z-2-(2,2dimetilciklopropankarboksamido) -5-fenil-2-pentenova kiselina;

- 7 Ζ-5- (2,2 -dimetilcikloprcpankarboksamido) -2-nonenova kiselina;

Z-2- (2,2-dimetilciklcpropankarboksamido) -2-decenova kiselina;

Z-2- (2,2-dimetilciklopropankarboksamido) -2-tridecenova kiselina;

Z-2- (2,2-dimetilciklopropankarbokamido) -6-metoksi-2-heksenova kiselina i (5-metoksi-2-pentenova kiselina); Z-2-(2,2dimetilciklcpropankarboksamido) -6-metil-2-heptenova kiselina; Z-2-4-clkloheksi 1-2- (2,2-dimetilciklopropankarboksamido) -2butenova kiselina;

I C: Z-2-ciklctoutilaoetamido-2-butenova kiselina; Ζ-2-ciklopentilacetamido-2-butenova kiselina; Ζ-2-ciklcheksilacetamido2-butenova kiselina; Z-2-(4-ciklcheksilbutiramido)-2-butenova kiselina; Z-2-ciklopropilaoetamido-2-butenova kiselina; Z-2 ciklcprcpilacetamido-2-pentenova kiselina; Z-2-(3-ciklcpentilpropicnamido)-2-butenova kiselina; Z-2-(3-cikloheksilpropionamido)-2-butenova kiselina; Z-2-(3-cikloheksilpropionamido)2-butenova kiselina; Z-2- (4-tienil)-butiramido) -2-butenova kiselina; Z-2-(4-fenilbutiramido)-2-butenova (D,L-&-lipoamido)2-pentenova kiselina; Z-2-(D,L- tX-lipoamido)-2-cimetna kiselina;

Z-2-(3-(2-tetrahidrofuril)-propicnamido)-2-butenova kiselina.

Naročito poželjni supstituenti u definiciji R gore uključuju 2,2-dimetilciklopropil i 2,2-dihlorocikloprcpil grupe.

U definiciji R , naročito poželjne grupe jedinjenja uključuju N-alkil (1-9 ugljenika) i N-metil (1-9 ugljenika), koje imaju terminalni supstituent koji je kvatememi azot, aminški derivat ili ____ ... aminckiselinska izvedena grupa.

Pod tenminan kvatememi azot podrazumeva se tetrasupstibuisani ili heteroarcmatični azot koji je pozitivno šarži- 8 ran. Značajna je amonijum grupa, supstituisana sa ugljovodoničnim grupama koje imaju 1-7 ugljenika, koje mogu biti iste ili različite.

Pod termincm amino derivat podrazumeva se grupa kao što je amino, acilamino, ureido, amidino, guanidino i njeni alkil derivati.

Pod termincm aminokiselinska izvedena grupa podrazumeva se takva grupa kao što je cisteinil (-SC3^CH(NI^)OOOH)i ili sarkožiL ' t-NiCHgJCJ^OOOH) u kojima je vodonik spojen za 0, N ili S poznatih amino kiselina zamen j en.

Naročito pogodna jedinjenja iz na j požel jni j ih grupa 2 2 supstituenata R i R su ona gde je R 2,2-dimetilciklopropil ili 2,2-dihlorociklcpropil/i R je ugljovodonični niz sa 3 do 7 ugljenikovih atana, bez tenninalnog supstituenta, ili koja imaju tercijarni supstituent koji je trimetilamonijum, amidino, guanidino, 2-amino-2-karboksietiltio ili ureido.

Imena specifičnih primera uključuju:

Unutrašnja so Z-2-C2,2-dimetilciklcpropankarboksamido)-8-trimetilamcnijumhidroksi-2-okteneve kiseline;

unutrašnja so Z-2-(2,2-dihlorociklcprcpankarboksamido)-8trinetilamctiijumhidroksid-2-oktenove kiseline;

Z-2- (2,2-dimetilciklopropankarboksamido) -8-amidino-2-oktenova kiselina;

Z-2- (2,2-dimetilciklcpropankarbcksamido) -8-guanidino-2-oktenova kiselina;

Z-2- (2,2-dimetilciklopropankarboksamido) -8-ureido-2-okt.eTOva kiselina;

9Z-8- (L-2-amino-2-karboksietiltio) -2- (2,2-dimetilciklopropankarboksmido) -2-oktenova kiselina;

Z-2-(2,2-dimetilciklcpropankarboksamido)-2-oktenova kiselina;

(raoemski i desnogiri oblik); i

Z-2- (2,2-dihlorciklopropankarboksamido) -2-cktenova kiselina.

Z konfiguracija (J. E. Blackwood et al.,· J. Am. Chem. Soc. 90, p. 509 (1968 pripisana je gornjim jedinjenjima na bazi njihovih NMR spektara analogijam sa radam A. Srinavasan et. al. /Tetrahedron Lett., 891 (1976)/.

Iako su ova jedinjenja Formule I, gde je R¹ H opisana i imenovana kao slobodna kiselina, stručnjacima če biti jasno da se razni prihvatljivi farmaceutski derivati kao što su soli alkalnih i zemnoalkalnih metala, amonijum ili aminske soli ili slično mogu koristiti kao njihovi ekvivalenti. Podesne su soli kao što su natri jumove, kalijumove, kalcijumove ili tetrametilamonijum, soli.

KORISNOST PRONALASKA

Kao što je naznačeno gore jedinjenja iz ovog pronalska su inhibitori dipeptidaze (E; C.3.4.13.11) i mogu se koristiti u kombinaciji sa antibakterijskim jedinjenjima koja su predmet degradacije u bubrezima. Grupa antibiotika od sadašn j eg primamog značaja za koriščenje u kombinaciji sa Z-2-acilamino-3monosupstituisanim propenoatima iz ovog pronalaska su tienamicinska klasa jedinjenja.

Termin tienamicinska klasa jedinjenja koristi se da identifikuje mako ji od večeg broj a prirodnih, polusintetskih

- 10 ili sintetskih derivata ili analognih jedinjenja koja imaju zajednički ^-laktamski nukleus sa kondenzovanim prstenem.

Ova jedinjenaa mogu se generički klasifikovati kao 6- i (opciono) 2-supstituisane pen-2-em-3-karboksilne kiseline i 1-karbadetiapen-2-em-3-karboksilne kiseline ili l-azabiciklo/3.2.0/hept2-en-7-cn-2-karboksilne kiseline.

Specifična jedinjenja koja su naročito korisna u σναη pronalasku pretstavljena su strukturno sledečem formulan II: X .6

II //

O

N-eooH · 3 gde X može biti ili S; R može biti vodonik; -S-CI^ČB^^HR z gde je R^ vodonik, aoetil, formimidoil, acetimidoil; -S(O)-CH= CHNHCOCH. i -S-CR^CHNHCOCH-,; i R⁶ je -CHCH. gde je R⁷ □ j , 7 j

R' £

vodonik, hidrcksi ili sulfaniloksi ili je R H. Svi moguči stereoizememi oblici uključeni su u gornju struktumu defihiciju.

Sva ova jedinjenja unutar Formule II opisana su u 2 6 literaturi. Kada je X CH₂, i R je SOI^CI^Ni^, a R je CH(CH)CH₃, jedinjenje je poznato kao tienamicin, antibiotik koji se proizvodi fermentacijcm S. cattleya , opisan i zaštičen u U.S.

Patentu 3,950,357, objavljen 13 aprila, 1976. N-supstituisani derivati tienamicina, t.j., u formuli II gore gde se 3

R razlikuje od vodonika opisani su i zaštičeni u neodlučenim U.S. prijavama i njihovim publikovanim stranlm ekvivalentima.

- 11 θ

Fermentacioni proizvod Nhacetiltienamicina (R je CH(CH)CH.

^J a R je acetil, takodje nazvan 924A, zašticen je u Belgijskem Patentu No. 848,346, objavljen 16 maja, 1977. N-imidoil derivati pekriveni su u Belgijskem Patentu No. 848,545, objavljen 20 maja, 1977. Jedinjenej koje sadrži nezasičeni bočni niz, takozvani N-acetil-dehidrotienamicin ili 924A^ jeste fermentacioni proizvod zaštičen u U.S. SN 788,491, podnet 18 aprila, 1977, .Čase 16022, sada........ i takodje u

Belgijskem Patentu No. 866,035, objavljen 17, oktobra, 1978. Eplmemi oblici N-acetiltienamicina, takodje zvani 890A i 890A^, kao i dezacetil 890A i dezacetil 89OA3 opisani su, u puvlikovanoj Francuskoj prijavi 763,887, podnete 19 novanbra 1976. U.S. SN 634,300, prijavljen U.S. prioritet 21 novembra, 1975, Čase 15745, i Belgijskem Patenti 848,349, objavljen 16 maja, 1977. Epimemi oblici nezasičenog tienamicina, takodje zvani 890A2 i 890A^, zaštičeni su u publikovanem Francuskcm patentu od 28 aprila, 1976, Čase 15839. N-acetil jedinjenja koja sadrže 6-sulfoniloksi, takodje zvana 890Αθ ili 890A_lQZ zaštičena su u publikovanoj Francuskoj prijavi 7,734,456, podnetoj 16 novembra, 1977, sa U.S. prioritetem od 17 novembra, 1976, Čase 15935, odnosno u publikovanoj Francuskoj prijavi No. 7,734,457, podnetoj 16 novembra, 1977,

U.S. prioritet od 17 novembra, 1976, Dezacetil analozi 890Αθ i θδΟΑ^θ zaštičeni su u U.S. SN 767,723, podnetoj 11 februara, 1977, Cse 15975, sada napušten, i u njenem nastavku U.S. SN

860,665, podneta 15 decembra, 1977, sada....... i takodje u Francuskoj prijavi 7,803,665, podneta 9 februara, 1978; i

- 12 U.S. SN 767.920, podneta 11 februara, 1977, Čase 15976, sada napušten, i njegovem nastavku U.S. SN 006,959, podneta 25 januar a,

1979, sada ......i, takodje Francuskoj prijavi 7,803,667, podneta 9 februara, 1978. Neka od ovih poslednjih jedinjenja u 890Α^ i δΟΟΑ^θ seriji su takodje poznata kao derivati olivanske kiseline (videti Corbett et al., J_L Chem, Soc, Chan. Ccnitiun.

1977, No. 24, pp. 953-54). Jedinjenja Formule I gore kada je 2

R vodenik, takodje zvana descisteaminil tienamicini, zaštdrčena su u U.S. SN 668.898, podneta 22 marta, 1976, Čase 15866, sada napuštena, i n jencnr nastavku, U.S. SN 847,297, podneta 31 oktobra, 1977, sada napuštena, i takodje u Belgijskem Patentu 867,227, objavljen 20 novembra, 1978.

Kada je R^ vodonik, a X je Cf^, ova jedinjenja opisana su u Čase 15902, U.S. SN 843,171, podneta 1 januara, 1977, i njegovem publikovanem Nemačkcm ekvivalentu Off. 2,751,624,1, podnet 18 novembra, 1977.

Antibiotik tienamicinskog tipa u kojem je R -SO^CT^NHAc a r6 je C2H5, imenovan je PS-5 i objavljen je u K. Ckaimura et. al., J. Antibiotics 31 p. 480 (1978) , vidi takodje Belgijski Patent 865.578.

Jedinjenja u kojima je X S, takodje zvana penemi opisao je R.B. Woodward u Recent Advances in Chemistry od /^-Lactam Antibiotica”, J. Elke (Izd), The Chemical Society, London,

1977, p. 167; R. B. Woodward, Abstracts of uppsala University 500 Years Symposium od Current Tcpics in Drug Research, Uppsala, Sweden. October 1921, 1977. Acta Pharm. Suecica, Vol 14, Supplement, p. 23, i U.S. Patent 4,070,477, objavljen 24 januara,

1978.

- 13 Naročito poželjni članovi na tienamicinskoj klasi jedinjenja su su Nhformimidoil i N-acetamidoil derivati tienamicina. Kristalni oblik N-formimidoil tienamicina koji je nedavno opisan, takodje je uspešan u praktikovanju ovog pronalaska. Sledi jedan primer koji opisuje požel jan način pravljenja ovog jedinjenja.

HUSTROVANI PRIMER

N—Formimidoiltienamicin, kristalan

Faza A, Benzilformimidat hlorid, kristalan

Trogrli balon od 3 1. oprani j en sa leVkcm za dodavanje, čeonan mešalican i refluks kondenzatotan, šaržira se sa smešom benzilalkohola (125 g., 1.15 mola), formamida (51 g., 1.12 mola) i anhidrovanog etra (1200 ml.). Smeša se meša snažno na sobnoj temperaturi (20-25°C) pod atmosferan azota i dodaje se ukapavanjem benzoilhlorida · (157 g, 1,12 moal) u 50 ml. anhidrovanog etra koriščenjem levka za dodavanje. Dodavanje traje približno 50 minuta.

Reakciona smeša se meša još 60 minuta na sobnoj tempera turi. Etar se odvoji dekantacijan i doda se 300 ml acetanhidrida u 500 ml. anhidrovanog etra. Smeša se meša 30 minuta na sobnoj temperaturi. Talog se pusti da se slegne i smeša etaracetanhidrid se ponovo odvoji dekantacijan. Čvrsta supstanca se sakupi filtracijan, ispere se sa 500 ml etra i suši se u vakuumu preko KOH na 25°C 2 časa tako da se dobiva 130 g.

- 14 (67 %) benzilfoimimidata hlorhidrata u obliku bele čvrste supstance.

Proizvod je ispitan pcmoču NMR c$~(DMSO) 5.7 (s, 2H, , 7.5 (s, 5h, 0), 9.0 (s, IH, HC=N). Proizvod je termički nestabilen. Raspada se na formamid i benzilhlorid na 0°C i iznad. Medjutim nije detektovano primetno raspadanje prilikcm stokiranja na -20°C u teku 2 meseca.

Faza B, Derivatizacija tienamicina

Tienamicin (u obliku 6 1. vodenog rastvora, pH = 6.5, koncentrat iz fermentaciane čorbe, koji sadrži 28 g tienamicina) se stavu u veliku čašu t 12 1. ) i ohladi na 0°C. Čaša se opremi sa pH metran i mešalioom efikasne velike brzine. pH se popne na 8.5 pazljivim dodavanjem 3n KOH (KOH se dodaje ukapavanjem pcmoču šprica mešanem rastvoru). Rastvor se tretira sa 6 ekvivalenata čvrstog benzilformimidat hlorhidrata (deo 100 g.) u partijama uz održavanje pH na 8.5 - 0.3 dodavanjem 3N KOH (. 200 ml ) koriščenjem šprica. Dodavanje zahteva 3-5 minuta. Reakciona smeša se meša 6 min. na 0°C i tada se ispita tečnem hronatografijem da se obezbedi završavanje reakcije. Rastvor se podesi na pH 7 sa IN HCL. Zapremina reakcione smeše se meri i rastvor se ispita pcmoču UV. Neutralisana reakciona smeša se koncentruje na 15 g/1. na jedinici za reversnu osmozu na man je od 10°C. Meri se zapremina koncentrata i pH se podesi na 7.2 - 7.4, prema potrebi. Koncentrat se filtruje kroz sinterovani levak prosečne poroznosti da se uklone prisutne čvrste supstance posle koncentrovanja.

- 15 Faza C. Dowex 50W x 2 hranatografija

Koncentrat (750-1000 ml., 15-20 g) se nanese na 0°C. na prethodno ohladjenu kolonu od 18 1. Dowex x 2 u kalijumovcm ciklusu ( 200 - 400 meša .smola ) i kolona se eluira na 0 - 5°C sa destilisanan dejanizovanem vodam sa brzinan pretoka od 90 ml/min i čeonim pritiskan od 0 - 45 psig.

Prvo se sakupe prethodne frakcije od 4 1., 2 1. i jednog

1., i onda 18 frakcija od po 450 ml. svaka, i kenačno finalna frakcija od 2 1. Svaka frakcija ispita se panoču UV (razb lažen je 1/100. NI^OH ekstinkcija je izostavljena) i izračunava se ukupna količina u svakoj frakciji. Početne i krajnje frakcije se ispitaju na čistoču tečnem hromatografijan i žel jene bogate frakcije se spoje. pH spojenih bogatih frakcija se odredi panoču pH metra i panoču indikatorskih rastvora sa bromtimol plavim i podese se, prema potrebi, na pH 7.2 - 7.4. Spojene bogate frakcije (3-4 1.) se tada ispitaju panoču UV i odredi se ukupan sadržaj formamidina, 15-16 g., 75% prinosa sa kolcne. Bogate frakcije se koncentruju na jedinici za reverznu osmozu na.najmanje od 10°C što je više moguče, tada se koncentrovanje do 33 g./l. završi na kružnem isparivaču na man je od 28°C. Dobiva se ukupna zapremina od oko 500 ml.

Faza D. Kristalizacija N-formimidoil tienamicina

Koncentrat iz prethodne faze se podesi na X3, prana potrebi i sadržaj N-formimidoiltienamicina se ipita sa UV, i bio je oko 85 - 9o %. Koncentrat se filtruje kroz levak od sinterovanog stakla (prosečna poroznost) u veliki Erlenmajer

- 16 balon. Pet zapremina (cko 220 ml) 3A etanola se filtruje u koncentrat i rastvor se meša na sobnoj temperaturi 10 minuta i na o°C u toku 12 - 24 časa.

Kristali se filtriraju vakuum filtracijam i isperu se sa 0.1 zapreminan ( oko 250 ml ) 80 % 3A etanola na o°C i zatim sa 1/25 zapremine ( 100 ml.) 3A etanola na sobnoj temperaturi. Kristali se suše u vakuumi 12 - 24 časa, tako da se dobiva približno 40 % ukupni prinos N-fonnimidoil tienamicina (10 - 12 g.).

Anali tički rezultati na 50 g. smeše N-formimidoil tienamicina, napravijenog kao gore su sledeči:

	teorijski	45.42 %;	nadjeno,	45.82 %
H,	teorijski	6.03 %;	nadjeno,	5.72 %
N,	teorijski	13.10 %;	nadjeno,	13.10 %
Sr	teorijski	10.10 %;	nadjeno,	10.14 %

ostatak posle paljenja, predvidjen 0.5, nad j en 0.47 %;

/4X?⁵ = 89.4°, T.G. = 6.8 %, UV ?) 300 MM, E % = 328.

D ' max

POSTUPAK KORIŠČENJA PRONALASKA

Kao što je spanenuto gore, jedinjenja tienamicinskog tipa kor iste se u kombinaciji sa inhibitorom dipeptidaze.

Proizvod kombinacije nije deo ovog pronalaska, več je z^štičen u neodlučenoj prijavi, Čase 16174, US SN 927,213, podneta jula, 1978, sada......, i u Čase 16174IA, U.S. SN........

koja je podneta konkurentno sa σναη.

Kombinacija novih hemijskih inhibitora iz ovog pronalaska

- 17 i jedinjenja tienamicinske klase može biti u obliku farmaceutskog preparata koji sadrži dva jedinjenja u farmaceutski prihvatljivan nosaču. Dva jedinjenja mogu se koristiti u količinama tako da je težinski odnos jedinjenja tienamicinske klase prema inhibiboru 1 : 3 do 30 j 1, i poželjno 1:1 do 5:1.

Komponente se takodje mogu dodavati posebno. Na primer, jedinjenje tienamicin klase može se davati intramuskularno ili intravenozno u količinana 1 - 100 mg/kg/dan, poželjno

1- 20 mg Ag/dan, ili 1-5 mg Ag/dan, u podeljenim doznim oblicima, na pr., tri ili četiri puta dnevno. Inhibitor se može posebno davati, oralno, intramuskularno, ili IV (intravenozno), u količinama od 1-100 mg/kg/dan, ili poželjno 1-30 mg Ag/dan, ili 1-5 mg Ag/dan. Količine dve kcmpcnente koje se daju u toku dana su idealno unutar odnosa naznačenih gore.

Najpoželjniji dozni nivoi trenutno poznati prijaviocima jesu jedna doza dva kristalna jedinjenja, pri čemu je jedno N-formimidoil tienamicin, a drugo je (+) Z-2-(2,2-dimetilciklopropankarboksamido)-2-oktenova kiselina, koja se daje zajedno u obliku za sterilnu vodenu IV inekciju (natrijumova so), u nivou od 150 mg. tienamicina i bilo 75 ili 150 mg. oktenove kiseline. Ova doza se daje ljudima (svaka na bazi pretpostavl jene težine oko 80 kg) od 1 do 4 puta na dan, ili

2- 8 mg/kg/dan jedinjenja tienamicinska klasa i 1-8 mgAg/dan inhibitora.

Kanpcrente, bilo da se daju posebno ili zajednički, koriste se u farmaceutski prihvati j ivim nosačiita prilagodjenim za oralno davanje kao što su kapsule, tablete ili tečni rastvor ili suspenzije. Komponente se, posebno ili zajednički, mogu takodje rastvoriti u nosaču koji je prilagodjen za davanje injekcijam. Podesne formulacije za oralno koriščenje, mogu uključivati razblaživače, sredstva za davanje mirisa, sredstva za granulovanje, prezervanse, vezivna sredstva i sredstva za prevlačenje. Na primer, preparat za oralno koriščenje u kombinaciji aktivnih sastojaka, ili samo kiselinska komponenta, meša se u suvam pulverizovanam stanju sa želatinam, škrobom, magnezijum stearatam i alginskan kiselinom i presuje se u tabletu.

Kao što je naznačeno gore, trenutno poznat poželjni oblik je parenteralno davanje jedinjenja tienamicinske klase i bilo ko-parenteralno davanje ili oralno davanje inhibitorskog jedinjenja.

POSTUPAK ZA TESTIRANJE KOMBINACIJE ANTIBAKTERIJSKOG SREDSTVA

Kao što je naznačeno, proučevanja disorpcije sa tioiamicinom, njegovim priročnim analozima i njegovim polusintetskim derivatiraa otkriva da su glavni put metaboličke degradacije za eliminaciju u raznim ispitivanim vrstama (miš, paoov, pas, šimpanzo, Rezus majimun), Cfoim metabolizma odražava se na niško izolovanje u mokrači i kratke poluživote u plazmi.

Priroda ove degradacije demonstrirana je da je laktamsko raskidanje pomoču renalne dipeptidaze (E.C. 3.4.13.11), što su prvi opisali Bergmann, M. i Schleich,,H., Z. Physiol. Chem., 205 65 (1932); vidi takodje Greenstein, J.P., Advances in Enzymology, Vol. VIII, Wiley-InterScience, (1948), New York, and Campbell, B.J.; Lin, Υ-C., Davis, R.V. and Ballew, E.,

Ur'

The Purification and Properties of Particulate Renal Dipeptidase, Biochem. Biophys. Acta., 118, 371 (1966).

U cilju demonstriranja sposobnosti jedinjenja Formule I da potisne dejstvo enzima renalne dipeptidaze, pračen je postupak testiranja in vitro. Ovaj meri sposobnost jedinjenja da inhibiraju hidrolizu glicildehidrofenilalanina (GDP) panoču rastvorenog preparata dipeptidaze izolovanog iz bubrega krinka. Postupak je sledeči: u sistem od 1 ml. koji sadrži 50 mM M3PS (3-(n-morfolino)propansulfonska kiselina) pufer, pH 7.1, dodaje se 5 mg liofiliziranog enzima, i jedinjenje koje se testira do finalne koncentracije 0.1 mM. Posle nekoliko minuta inokulacije na 37°C, doda se GDP do finalne koncentracije 0.05 mM. Inkubacija se nastavlja 10 minuta, na 37°C i hidroliza GDP se meri premenam optičke gustine sa vremenan na 275 nm. Inhihiranje enzima meri se uporedjivanjem sa standardnim eksperimentom koji ne sadrži enzim i izražava se kao konstanta vezivanja inhibitora, K^. Ovo je koncentracija inhibitora koja postiže 50 % inhihiranje enzima.

Supstrat GDP se koristi poželjnije od tienamicina u ovom testu zato što ima mnogo veču maksimalnu brzinu hidrolize ponoču renalne dipeptidaze, tako da se smanjuje količina potrebnog enzima. I GDP i tienamicin imaju sličan afinitet za renalnu dipeptidazu; dalje, IC vrednosti testiranih inhibitora bile su identične za dva supstrata.

Pored ovog postupka testiranja in vitro , kršeno je tes tiranje in vlvo da se meri sposobnost testiranog jedinjenja da inhihira metabolizam što se odražava na povečano izolovanje tienamicina iz mekrače miševa. Postupak ukljucuje ko-davanje

- 20 jedinjenja koje se testira intravenoznim ili potkožnim putem sa dozncm brzinan od 10-100 mg/kg, sa 10 mg/kg tienamicina. Izolovanje tienamicina u mokrači u toku perioda od 4 časa uporedjeno je sa njegovim izolovanjem u kontrolno j grupi kojoj testirano jedinjenje nije ko-davano.

Izolovanje tienamicina u mokrači mereno je su svim sluča jevina sa koriščenjem difuzianog testa sa cilindrom ili diskom, koji se vrši na način kao što je opisano u U.S. Patentu 3,950,357,-Ova bioanaliza, sa Staphylococcus aureus ATCC 6538 kao profcnim organizmom, ima korisni reakcioni interval od 0.04 pg/ml do 3.0 pg/ml.

Slede primeri koji iluStruju ovaj pronalazak.

0DEL3AK 1. PRIMERI KOJI ILUSTRUJU AKTIVNOST

PRIMER 1

Podaci o testiranju in vitro

Koristi se sistem od 1 ml 50 mM M3PS pufera, pH 7.1. Ovcme se doda 5 % prasečeg renalnog enzima i količina jedinjenja koje se testira koja dovodi do njegove finalne koncentracije 0.1 mM. Posle pet minuta inkubacije na 37°C doda se takva količina GDP da dovede do finalne koncentracije 0.05 mM.. Sistem se ponovo inkubira 10 minuta, na 37°C. Hidroliza GDP meri se pranenan optičke gustine sa vremenom na 275 nm. Inhibiranje enzima precenjuje se uporedjivanjem sa standardnim eksperimentom koji ne sadrži inhibitor i prikazuje se kao procentno inhibiranje. je konstanta koja je neophodna da proizvede 50 % inhiviranje enzima. To je izračunata vrednost koja se dobiva vršenjem više in vitro pr oba, kao gore, u koncentracijama koje dovode do nižeg inhibiranja i iznad tačke od 50 % inhibiranja. Rezultati su prikazani u Tablici I.

TABLICA I

COOH ______R^J—C =ξ c —_nhcor;

Inhibitor _R3 _R2 dipeptidaze % Inhibiranja

-4' ^Ki na 10 .i!_____Ih«1_______ i ch₂ch₃

2® ch₃

2a* c«₃

2b’ CHj

CU₃

CH, z 3

100

0.18

0.39

0.12

19.8

1.7

CHjCHj

CH--CH \

3.2

CH,

CH,

-ch₂ch-ch₂c(ch₃)₃

CH,

4.4

CH,

A~

CH,

CH,

4.6

Jedinjenja 2, 2a i 2b su raoemski, dekstrogiri, odnosno levogiri oblici.

Tab!ica T, nastavak

	CH3	- -CHj-CH * \	91	6
		CH3
	ch3	o	80	6.2
	ch3	-¾ A	83'	6.6
	cn3	Λ	97	9
	CH3	-CH2-CH-CH2CH3	82	10
		J·,	•
12	-(ch2)4ch2			.03
13	-<ch2)5n+(ch3)3	A;“ Cl
14 15	-(CH2)5N+(ch3)3 «3 -(CHj)5~NH-C»NH	tv”3 • ch3 Ά^ί ^<*3		1.11
16	-(CH,)c-NH-C-N+ * -> 1 NH	(CH3)2 A^CH3 ch3
17	H ”(CH, )-S-CH,-C-i 2 2 1 NH	co°- ^ch3 3 ^3		0.21

- 23 τάρτ.τγα i nastavak

ia	ch3	-CHjC(CH3)3	75	20
19	ch3	-(CHjJgGHj	72	26
20	ch3	-(CH2)2CH3	69	30
21	ch3	-<C“?3 O	68	30
22	ch3	.c2 .Δ	64	22
23	CHj	(CH2) 3CH3	64	32
24	CH3		59	30
25	ch3	-<ch2)4ch<ch3)2	57 ’
26	CHj	-ch2ch2	56
27	CH3	-ch2ch2 O	54
28	ch3	-CH2-{CH2)3CH3	54	39
29	ch3	-(CH2)sCH3	49
30,	ch3	-CH(CH2CH3)CHjCHjCHjCHj	33
31	ch3	-CH(CH2CH2CH3)2	13
32	ch3	-CH(CH3) 2	31

- 24 TABLICA I, nastavak

33	HOO-CHjCHj		90	5
34	ch3	-CH,-CH-CH,CH,OCH, L	88	9
35	CHj	CH3 CH2CH2CH2CH2CH2Br	70	19
36	«3	CHjCHjCHjCHjCI	64	20
37	ch3	ch2ch2ch2	72	11
38	ch3	<1 C(CK3)3	90 .	6.5
39	CH3(CH2)	4 CH2-CH(CH3)2	95	2.6
40	ch3	— CH2CH3 ch3	100	0.45
41	(CH3,2CH	ch3	98	0.54
42	ch3	ch2ch3 CH2CH3	98	0.86
43	ch3	-<1	96	1.6

CH₂CH₃

- 25 TABLICA I nastavek

44	CH3	ch(ch3)2 ch3
45	CHjCHj	5“ chi * CH3
46	Ph	ca3 ch3
47	CHjCHjCHj CH,	ch3 CH3
48	\3 CHCH, / CH3	CH3
49	CHj(CH2)3	CH3
50	ch3(ch2)4	ca3 ch3
51	HOOCC82CH2	<j~ CT3 ca3
52	O·**»	<j— “3 ch3
53	PhCH2CH2	ch3 ch3

Χ00

100

0.18

0.62

0.11

0.23

0.11

100 0.17

0.145

100 0.15

0.33

CHjSCHjCHj

CH₃SO₂CH₂CH₂

5« ch₃(ch₂)₅ ch₃<ch₂)₆ ch₃(ch₂)₉

PhCH₂

CH₃O(CH₂)₃

CH₃OCH₂CH₂

TABLICA I nastavak

CH₃ <μ

CH,

CH,

CH,

0.12

0.5

0.149

0.092

0.14

0.44

0.28

0.32

- 27 TABLICA I nastavak (CHjJjCCHj (CH₃)₂CHCH₂CH₂

H₂OC(CH₂)₃ s0.34

0.15

0.048

0.39

- 28 PRIMER 2

Podaci o testovima in vivo

Izvršen je tešt in vivo na miševima na sledeči način: 20 g teški Chrales River CD miševi (žensko) tretirani su potkožnan injekcijam sa ižabranan dozam hemijskog inhibitora.

Cko dva minuta kasnije, doza tienamicina data je intravenozno. Takodje je vršena kaitrola tienamicina kao gore. Nivo tienamicina u mokrači kao % od dcze meren je koriščenjem tehnike bioanalize. Rezultati se nalaze u Tablici II. Testovi su vršeni sa dva jedinjenja za testiranje čiji su brojevi kao u Tablici I. Jedinjenje 7 je 2-izevaleramido-2-butenova kiselina; jedinjenje 10 je Z-2-cIklopropiIkarbcksamido-2-butenova kiselina.

TABLICA II

Jedinjenje	Doza, mg/kg jedinjenja	Doza, mg/kg tienamicina	% izolovanja tianamicina u mokrači
7	50	10	53
7	10	10	53
1Q	50	10	56
Kontrola	—	10	25-30

- 29 PRIMER 3

Jedinjenje 2-izovaleramido-2-butenova kiselina. Jedinjenje 7, i Z-2-(2,2-dimetilciklcpropankarboksamido)-2butenova kiselina proučavani su detaljnije in vivo u kombinaciji sa tienamicincm (THM), na miševima. Opšti test postupka bio je sličan sa onim iz Primera 2. Rezultati su sumirani u Tablici III i Tablici IV.

TABLICA III: Efekat ko-davanja 2-izovaleramidcbutenove kiseline (Jedinjenje 7) na izolovan je tienamicina iz mokrače na miševima

Način jedinjenje 7	THM	mg/kg doza jedinjenja 7	THM	lzolovanje THM iz mokrače
-	IV ili SC	-	10	30 - 5
SC	SC	0.3	10	33
SC	IV ;	2	10	42
SC	SC	2	10	47
SC	IV	10	10	53
sc	SC	50	10	54
sc	IV	50	10	53
sc	SC	SC	10	59
sc	SC	100	10	81

(a) 20 g Charles River, CD^ ženke miševa (b) ko-davano

- 30 TABLICA. IV: Efekat ko-davanja Z-2-(2,2-dimetilciklopropankarboksamido) -butenove kiseline (Jedinjenje 2) za izolovanje tienamicina iz mckrade miševa^

Način Jedinjenje 2	THM	mgAg doza Jedinjenje 2	THM	Izolovanje ΊΉΜ iz mokrače %
-	SC	-	10	10 ί 5
SC	SC	0.1	10	35
sc	SC	0.3	10	40
sc	SC	1	10	46
sc	sc	10	10	60
sc	sc	SC	10	73

(a) 20 g Charles River, CD^ ženka miševa (b) ko-davano

PRIMER 4

U drugoj študiji na miševima, sistemska antibakterijska aktivnost tienamicina pojačana je za približno tri puta ko-davanjem 2-izovaleramido-2-butenove kiseline, vidi Tablicu V.

TABLICA V: Efekat ko-davanja 2-izovaleramido-2-butenove kiseline na sistemsku aktivnost teinamicina prilikcm tretiran j a infekcije sa Staphylococcus aureus

THM sam + 100 mgAg inhibitora

ED₅₀, mgAg 0.2 0.06

- 31 PRIMER 5

Mužjak pas nečiste rase koriščen je za proučavanje efekta inhibitora dipeptidaza na izolovanje N-fQrmimidoil tienamicina iz makrače. U kontrolno j študiji, psu je dato 5 πκτ/kg IV N-formimidoil tienamicina bez inhibitora. Drugi eksperiment koristio je istu količinu N-formimidoil tienamicina, ali je takodje davana Z-2-izovaleramido-2-butenova kiselina u 3 doze , pri čemi svaka obezbedjuje 20 mg/kg jedinjenja. Prva doza davana je tačno posle injekcije N-formimidoil tienamicina, druga posle 40 minuta i treča posle 60 minuta. Treča študija koristila je jednu dozu (2 mg/kg) Z-2-(2,2-dimetilciklopropankarbaksiamido) -2-butenove kiseline, data tačno pre injekcije N-formimidoil tienamicina. Rezultati su u tablici VI.

TABLICA VI: Izolovanje mokrače 3 časa posle davanja N-formimidoiltienamicina (5 mg/kg IV) na muz jaku psa 'Pretirano jedinjenje % izolovan j a u mokraci

N-formimidoil tienamicin 7.8 plus Z-2-izovaleramido-2butenova kiselina 46 plus Z -2- (2,2-dimetilciklopropankarbcksamido) -2-butenova kiselina 53

Postupak za nova inhibitorska jedinjenja koristi t-butilestar neke alfa amino kiseline u reakciji sa kiselinskim hloridcm:

r²-cci r³-ch2-c-cooc (CH₃) ₃

NH₂ v VI

Ova reakcija vrši se u prisustvu baze, kao što je trietilamin, u takvcm rastvaraču kao što je metilenhlorid. Debi j eni N-acilovani proizvod (VII) se tada oksidu je tretiranjem sa t-butil-hipohloridan i zatim dodavanjem natrijum -meteksida. Ovo daje 2-metoksi derivat (VIII) i/ili njegov eliminacicni proizvod alfa,beta-nezasičeni estar (II). Dalje tretiranje sa anhidrovanan hlorovodcničnan kiselinan prevodi ili VIII ili IX (ili smešu oba) u žel jenu alfa, beta-nezasičenu slchodnu kiselinu (II).

ch₂chcjo^c(ch₃)

NHCR i'

OCR,

I ³ i R C3i₂(jW₂C(CH₃) ₃

NHCR²

H

VII

VIII

R³CH=CCO_oC(CH_Q) o | 2 3 3

NHCR

It

IX

PRIMER 6

2- (2,2-Dimetilciklopropankarboksamido) -2-heksetnova kiselina

Faza S: DIz-NOrleucin t-butilestar

Opšti postupak dat je u J. Org. Chan. 28, 1251 (1963)

- 33 U suspenzi ju 9.82 g (75 nmola) DL-norleucina u 80 ml dicksana u 500 ml velikoj boči za rad pod pritiskan koja se hladi na ledenem kupatilu dodaje se lagano sa mešanjsn 8 ml koncentrovane H₂SO^. Dobivena smeša se hladi na kupatilu sa suvim ledom pošto se doda 80 ml tečnog izefoutilena. Smeša se pusti da se zagreje na sobnu temperaturu i mudka se pod autogenim pritiskom oko 23 časa. Pošto naj vedi deo izobutilena izvetri, neznatno mutan rastvor se ohladi na ledu i tada se doda na hladnu smešu 400 ml IH NaOH i 500 ml Et₂O. Posle mudkanja u levku za odvajanje, slojevi se odvoje i vodena frakcija se ispere sa još 100 ml EtjO.

Et₂O rastvor se mudka sa 150 ml 0.5 N HCI. Kisela vodena frakcija se tretira sa 2.5 N Nadi dok ne bude jako bazna i tada se mudka sa 250 ml Et₂O. rastvor se suši (MgSO^), filtru je i koncentruje na'.fotaeicnan ispariVaču. Posle produženog pumpanja na visokem vakuumu na parnem kupatilu, finalni prinos bistrog, bezbojnog rezidualnog ulja = 9.0 g (65 S). NMR sada pekazuje samo tragove dicksana. TLC (9:1 CH CHCl^-NaOH) pekazuje jednu mrl ju.

Faza B: N-(2,2-Dlmetilciklopropankarbonil)-DL-norleucin l t-butilestar

Rastvor 8.98 g (48 nmola) DL-norleucin t-butil estra i 5.05 g c 5Q nmola) trietilamina u 100 ml C^C^ koji se meša na ledu ispod cevi za sušenje dodaje se ukapavanjem CU toku perioda od 75 minuta) rastvor 6.39 g (40 nmola) 2,2-dimetilciklcpropankarbonilhlorida C M. Elliot and

- 34 N.R. James, Britanski Patent No. 1,260,847 (1972) u 50 ml CH2CI2. Taloženje Et^N.HCl javlja se za vreme dodavanja, naročito pri kraju. Kako se led postepeno rastapa, smeša se pusti da se zagreje na sobnu temperaturu. Posle 16 časova smeša se mučka sa 200 ml 0.5 N HCl. CI^C^ frakcija se ispere sa još 200 ml 0.5 N NaOH i konačno sa 200 ml t^O.

CH2CI2 frakcija se suši preko MgSO^, tretira se sa ugljem i filtruje kroz celit. Filtrat se koncentruje na rotacicnan isparivaču (konačno pod visokim vakuumcm). Prinos svetlo oranž rezidualnog ulja = 11.93 g (88 %). TLC (2:1 heksan-BtCftc) pokazuje jednu mrlju. NMR i IR su u skladu sa predloženem strukturam. Posle staj anj a od nekoliko dana, ovaj materijal kristališe; t.t. 52 preko 65°.

Faza G: t-Butil 2^(2/2-dimetilciklopropankarboksamido)“2meteksiheksanoat

Naj bazi postupka H. Poisel i V. Schnidt, Chem. Ber. 108 2547 (1975).

Rastvoru 6.37 g (22.5 mmola) N-(l,2-dimetilciklcpropan karbonil)-DD-norleucina t^butilestra u 35 ml Et₂O mešanan na sobnoj temperaturi pod N2 na tamno doda se 2.69 ml (2.45 g 22.5 mmola) t-buitlhipohlorita. Posle 15 minuta, doda se rastvor natrijuitMmetoksida napravljen rastvaranjem 0.52 g (22.6 mmola) natrijuma u 35 ml MeOH. Mešanje se nastavi na obično j temperaturi pod N₂ u mraku. Posle 16.5 časova, staloženi NaCl se filtruje. Filtrat se razblaži sa Et2O i ispere se sukcesivno sa 3 x 50 ml 0.5 N HCl, 50 ml zasioenog Na₂CO₃

- 35 i 2 χ 50 ml I^O. Et2O faza se suši preko MgSO^ i filtruje. Filtrat se koncentruje na rotacioncm isparivaču. Svetlo, zlatno žuta rezidualno ulje (6.45 g) se podvrgne preparativnoj tečnoj hrcmatografiji na cisokan pritisku, što dovodi do izdvajanja i izolovanja 273 mg i 496 mg dva diastereoizanera t-butil 2-(2,2diroetilciklopropankarvcksamido) -2-metoksiheksanoata (odgovarajuču t.t. 114-118° i 124-125.5°) kao i 1.97 g jednog izanera (očevidno Z) t-butil 2-(Z^-dimetilciklopropankarboksainidoiZ-heksenoata (bezbojno ulje).

Faza D; 2-(2,2-Dimetilcikloprcpankarfocksamido)-2-heksenova kiselina

Rastvor 0.84 g (3.0 ranola) t-butil 2-(2,2-dimetilciklcpropankarbcksamido) -2-heksenoata u 10 ml Et^O zasičen sa anhidrovanan HCI pusti se da stoji na sobnoj temeperaturi pof cevi za sušenje. Posle 17 časova, rastvor se ispari i zaostala guma se rastvori u 10 ml zasičenog NaHCO^. Ovaj rastvor se ispere sa još 15 ml 0.5 N HCI. Tada se suši (MgSO^), filtruje i koncentruje tako da daje viskozno ulje. Ulje se kristališe it toluola. Prinos belih kristala = 0.32 g (47 %), t.t. 119-122?. TLC (4:1 toluol^-AcOH) pcikazuje jednu mrl ju. NMR pokazuje suštinski čist Z-izoner. (JBaleška: Tretiranje metanolnog adukta t-butil 2- (2 , 2-dimetilciklopropankarboksiainido) -2^netoksiheksenoata sa anhidrovanim HCI i Et^O pod sličnim uslovima daje isti proizvod).

Claims (2)

1. PATENTNI ZAHTEV

   P-101/83 Čase 16140ΥΆ (10445) izdvojena iz P-1788/79

   Postupak za dobijanje Z-2-acilamino-3-monosupstituisanih propenoata formule u kojoj

   R je vodonik, C-^alkil, ili farmaceutski prihvatljiv katjon Na ili

   K;

   R je C₄__1Q alkil radikal sa račvastim nizan ili ciklo C-^alkil Cj_₃ radikal koji nože da bude supstituisan mano- ili di- sa C₁_₃alkil grupama ili halogenem;

   R je ugljovodonični niz sa 1 do 15 ugljenikovih atoma, naznačen time, što reaguje hlorid kiseline formule

   2 *'

   R - C - C1 V gde R ima napred navedeno značenje, sa t-butil estrom alfa-amino kiseline formule

   R'

   -ch₂-ch-coo-c (ch₃) ₃

   ML·

   VI

   - 2 3 gde R ima napred navedeno značenje, u prisustvu baze kao što je trietilamin i rastvaraču kao što je metilenhlorid na sobnoj temperaturi, i nastaje N-acilovani proizvod formule r³-ch₂-ch-ooo-c (ch₃) ₃ NHCOR²

   VII

   2 3 u kojoj R i R imaju napred navedena značenja, koji se oksidiše t-butil hipohloritan i dodavanjem natrijum metcksida na sobno j tanperaturi, pa se dobiveni derivat

   OCIL 3 ¹

   R-^-C-COO-C (CH₃) ₃ 2

   NHCOR

   VIII u dva stereoizomera i jednog izomera

   Z R³-CB=C-COO-C(CH_q) _?

   I 2

   NHCOR

   IX
2. 2 3 gde R i R imaju napred navedena značenja, tretira ju anhidrovancm hlorovodoničncm kiselinom tako da nastaje Z-alfa, beta-nezasičena kiselina formule I u kojoj R¹ je vodonik koja se po potrebi prevodi u farmaceutski prihvatljivu natrijumovu ili kalijimovu so.