RS66259B1 - Primena dalargina za prevenciju virusnih respiratornih infekcija i prevenciju razvoja komplikacija tokom virusnih respiratornih infekcija - Google Patents

Description

Opis

Relevantno stanje tehnike

[0001] Pronalazak se odnosi na farmaciju i medicinu i odnosi se na primenu rastvora dalargina u obliku spreja za ispiranje usne šupljine i/ili nazofarinksa u vidu inhalacija korišćenjem nebulizatora za prevenciju VRI-a i/ili za prevenciju njihovih komplikacija, posebno u ranim stadijumima bolesti.

Stanje tehnike

[0002] Virusne respiratorne infekcije (VRIs) su trenutno najčešći tip infekcija, koje čine preko 90% svih infektivnih bolesti [1, 2]. Epidemije gripa, tokom kojih se inficira otprilike 5 do 15% stanovništva, javljaju se skoro svake godine. Prema SZO (World Health Organisation), približno 1 milijarda ljudi oboli od gripa svake godine, 3-5 miliona teških slučajeva i 290000 do 650000 respiratornih smrti povezanih sa gripom širom sveta. Društveno opterećenje VRI uglavnom karakterišu visoki indirektni troškovi, kao što su troškovi za period odsustva sa radnog mesta, ekonomski gubici usled smanjene produktivnosti rada i troškovi odsustva sa radnog mesta članova porodice koji brinu o pacijentu (ekonomski gubici u SAD samo zbog privremene privremene invalidnosti procenjuju se na 232 miliona dolara) [3, 2]. Globalno, u proseku se oko 14,6 milijardi USD troši na lečenje pacijenata sa VRI i gripom.

[0003] Za Rusiju je ovaj problem izuzetno važan zbog svojih geografskih i klimatskih karakteristika. U Rusiji se godišnje zabeleži 27.3 do 41.2 miliona slučajeva respiratornih infekcija. VRI imaju visoko učešće u ukupnoj strukturi morbiditeta: oni čine skoro 40% dana invaliditeta [2, 4]. Posebno, grip karakteriše relativno čest razvoj teških komplikacija, često pogađa donje disajne puteve sa progresivnom pneumonijom i akutnim respiratornim distres sindromom (ARDS) kod dece, kao i kod mladih, pacijenata srednjih godina i starijih pacijenata. Na primer, glavni problem među hospitalizovanim pacijentima sa gripom A/H1N1/09 u skoro svim zemljama bila je progresivna akutna respiratorna insuficijencija: pneumonija je dijagnostikovana kod 40-100% pacijenata, a ARDS kod 10-56% pacijenata [5]. Stopa smrtnosti za različite tipove VRI može biti između 0.05% i 5%, ili čak i više za pojedinačne patogene.

[0004] Ove brojke ukazuju na veliko opterećenje različitim tipovima VRI, kao i na njihove ozbiljne društvene i ekonomske posledice na globalnom nivou. Oni ubedljivo pokazuju da je važno zaštititi stanovništvo tokom sezonskih epidemija VRI i da je neophodno imati antivirusne tretmane pogodne za najširi mogući spektar virusnih patogena. Stoga je prevencija širenja ove grupe bolesti važan cilj svake zemlje.

[0005] VRI su značajne zbog širokog spektra virusa koji izazivaju bolesti slične gripu, koje uključuju preko 200 vrsta koje se mogu dijagnostikovati. Najčešći patogeni su rinovirusi, virusi gripa, virusi parainfluence, respiratorni sincicijalni virus (RSV), koronavirusi, metapneumovirusi, bokavirusi i adenovirusi [2, 6].

[0006] VRI često mogu biti teški, posebno kod pacijenata sa kompromitovanim imunim sistemom ili komorbiditetima. Manifestacije teških VRI uključuju upalu pluća, posebno u obliku sindroma akutnog respiratornog distresa. [7].

[0007] VRI različitih tipova su povezani sa pogoršanjima hroničnih bolesti; pored toga, VRI mogu izazvati širok spektar posledica, kao što su:

Plućne komplikacije (pneumonija, bronhitis, ARDS);

Komplikacije gornjih disajnih puteva i ORL (otitis, sinusitis, rinitis i traheitis);

Kardiovaskularne komplikacije (miokarditis, perikarditis);

Komplikacije nervnog sistema (meningitis, meningoencefalitis, encefalitis, neuralgija i poliradikuloneuritis);

sekundarne infekcije;

akutna bubrežna insuficijencija, 14 % do 53 %;

septički šok, 4 % do 8 %;

kardiomiopatija, uključujući kritičnu kardiomiopatiju u 33% slučajeva;

zahvaćenost gastrointestinalnog trakta.

[0008] Razvoj komplikacija obično se značajno menja i u velikoj meri komplikuje terapiju bolesti. Na primer, smrtnost među pacijentima sa teškom koronavirusnom bolešću 2019 (COVID-19) kojima je potrebna mehanička ventilacija iznosi čak 70-80%, iako na prijemu bolest može biti blaga ili umerena, bez ozbiljnog zahvatanja pluća. Efikasnost lečenja pneumonije korišćenjem postojećih metoda i protokola je ograničena. Iz tog razloga, najprikladniji način borbe protiv ove bolesti bio bi sprečavanje komplikacija u najranijim stadijumima bolesti ili sprečavanje infekcije kao takve.

[0009] Da bi se sprečile komplikacije i smrtni ishodi, izuzetno je važno sprovoditi antivirusnu terapiju kako bi se otklonila mogućnost infekcije i razvoja bolesti, kao i profilaktičke mere za sprečavanje napredovanja bolesti ka razvoju svih vrsta komplikacija.

[0010] U prevenciji bolesti uzorkovanih virusima trenutno se koriste sledeći pristupi.

a) Vakcine. U standardnoj praksi prevencije VRI-ja, ovaj pristup se skoro isključivo primenjuje protiv gripa. Za većinu drugih tipova virusa koji izazivaju VRI-je, vakcinacija nema mnogo smisla, pošto određeni nivo imuniteta postoji od detinjstva, bolest je blaga ili imunogene zaštitne vakcine kao takve ne postoje. Polivalentne vakcine protiv gripa koje se koriste za profilaktičku vakcinaciju zasnovane su na preporukama SZO u vezi sa serotipovima gripa za koje se predviđa da će biti aktivni u predstojećoj sezoni. Efikasnost vakcina protiv gripa je 75-90%.

[0011] Vakcinacija je posebno važna za osobe koje su u riziku od razvoja komplikacija i za one koji dele životni prostor sa rizičnim osobama ili se brinu o njima.

[0012] S druge strane, vakcinacija kao metoda prevencije morbiditeta, a posebno gripa, ima niz nedostataka:

-Vakcinacija ne daje apsolutnu garanciju da će se bolest sprečiti, da će tip gripa u datoj godini odgovarati predviđenom tipu; u međuvremenu, vakcine protiv gripa su efikasne samo 1 godinu.

-Vakcinacija protiv gripa nije za svakoga. Kontraindikovana je za one sa alergijama na pileće proteine ili sa istorijom alergijskih reakcija na vakcine protiv gripa.

-U slučaju tekuće epidemije ili pandemije gripa često nema dovoljno vremena da se razvije jak imunitet kao odgovor na vakcinaciju, što značajno smanjuje efekat vakcinacije u populaciji.

-Vakcinacija kao metoda prevencije VRI-ja uzrokovanih širim spektrom patogena je manje efikasna, jer vakcina nije dostupna protiv većine patogena, ili brzo postaje irelevantna zbog velike varijabilnosti proteina jezgra virusa.

[0013] b) Imunomodulatori. Drugi pristup VRI profilaksi zasniva se na primeni različitih imunomodulatora. Oni uključuju timusne proizvode, interleukine, interferone, biološki aktivne peptide, polisaharide određenih gljiva i terapeutske vakcine. Njihova aktivnost se zasniva na sposobnosti da menjaju metabolizam ćelija i tkiva i aktiviraju imunokompetentne ćelije. Ova farmakološka grupa je izuzetno raznolika i uključuje nekoliko podgrupa: interleukine, interferone, induktore interferona i druge imunomodulatore.

[0014] Interleukini i interferoni su biotehnološki proizvedeni proizvodi na bazi endogenih proteina: humani leukocitni interferon, egiferon, proizvodi iz grupe interferona alfa (Reaferon, Roferon, Intron A, Inrec, Viferon, Realdiron, Berofor, Egiferon, Velferon), interferoni beta (Betase, Fron, Betaferon, Rebif, Bioferon, Avonek) i interferoni gama. Opseg primene ovih proizvoda je prilično širok: efikasni su protiv virusa gripa i virusa koji izazivaju druga respiratorna oboljenja, virusa hepatitisa B i C, CMV, virusa malih boginja i virusa side. U nekim slučajevima, ova grupa proizvoda je prilično efikasna. Međutim, nedostaci često uključuju veoma promenljiv odgovor i veliki broj neželjenih efekata, koji mogu uključivati groznicu, glavobolju, mijalgiju, artralgiju, anafilaksiju, nizak krvni pritisak, tahikardiju itd.

[0015] Interleukini i interferoni se moraju davati pod medicinskim nadzorom i ne mogu se koristiti kao profilaktička intervencija.

[0016] Lekovi koji se koriste u profilaksi VRI uključuju imunotropne proizvode iz grupa kao što su "induktori interferona" i "drugi imunomodulatori", koji obično ispoljavaju imunostimulantne i imunomodulatorne efekte. Oralni lekovi uključuju Kagocel, Arbidol, Ingavirin, Amikin i Groprinosin. Proizvodi za injekcije uključuju ekstrakte timusa (Thimoptin, Tactivin, Timalin), Polioksidonijum, Thimogen, Immunofan, Neovir i Cikloferon.

[0017] Pozitivno dejstvo mnogih ovakvih lekova može se pripisati povećanju ukupne otpornosti organizma i njegovog nespecifičnog imuniteta, odnosno aktivaciji određenih tipova imunih ćelija, kao i aktivaciji specifičnih imunih odgovora. Ovi proizvodi su pozicionirani kao profilaktički i antivirusni lekovi. Međutim, efikasnost većine imunotropnih proizvoda je relativno niska, a proizvodi ove grupe nisu uspeli značajno da pređu graničnu vrednost od 30% u validnim eksperimentima na životinjama koji su ispitivali njihov zaštitni efekat na životinjskim modelima smrtonosnih virusnih infekcija, za razliku od specifičnih proizvoda, kao što su inhibitori neuraminidaze gripa, koji imaju zaštitni indeksi od 70% i više. Pored toga, efikasnosti koju ispoljavaju u kliničkim ispitivanjima nisu znatno veće od onih u kontrolnim grupama, bilo nelečenih ili tretiranih standardnim terapijama, što izaziva mnogo kritika.

[0018] Hemijski antivirusni proizvodi protiv virusa gripa, kao što su inhibitori neuraminidaze oseltamivir (Tamiflu) i zanamivir (Relenza), ne koriste se za profilaksu zbog neželjenih efekata.

[0019] Važna tačka u dinamici razvoja bolesti je prelazak iz faze infekcije, kada se virusni patogen čvrsto ugrađuje u sluznicu grla, do spuštanja bolesti u bronhije i traheje i razvoja teškog oblika bolesti. U ovom periodu javljaju se prve kliničke manifestacije bolesti kao što su kašalj, groznica, rinitis itd. Po pravilu, prelazak VRI u tešku formu predviđa male šanse za efikasno izlečenje bez dugotrajnog oštećenja pluća i zahvatanja drugih organa. Pacijenti sa teškim oblikom bolesti prirodno se suočavaju sa najvećim rizikom od smrti. Za sprečavanje razvoja teških komplikacija VRI koristi se nekoliko pristupa: Antivirusni lekovi, posebno inhibitori neuraminidaze oseltamivir (Tamiflu) i zanamivir (Relenza) u slučaju virusa gripa. S obzirom na čestu sekundarnu uključenost bakterijske flore, primenjuje se antibakterijska terapija, a izbor antibiotika se zasniva na stanju pacijenta [8].

[0020] Za lokalno delovanje direktno na plućno tkivo koriste se rastvori lekova koji se isporučuju kroz nebulizator, kao što su inhalacioni bronhodilatatori i antiinflamatorni proizvodi [9].

[0021] Međutim, ove metode lečenja imaju svoja ograničenja. Ciljani antivirusni lekovi su hemijski agensi koji specifično inhibiraju određene faze virusne replikacije i obično imaju prilično uzak spektar. Antiinflamatorni i bronhodilatatorni lekovi poboljšavaju kvalitet života pacijenata, ali uglavnom nude samo simptomatsko lečenje i ne utiču značajno na osnovni uzrok: virusno opterećenje i prateće bakterijske komplikacije.

[0022] Primena dalargina, imunotropnog proizvoda, kao nazalnog rastvora je poznata kao lečenje VRI-ja [23] i kao lečenje pneumonije koje se primenjuje injekcijom ili infuzijom [10]. OZBEJ ZUPANCIC ET AL: IN "Development and in vitro characterization of self-emulsifying drug delivery system (SEDDS) for oral opioid peptide delivery", JOURNAL DRUG DEVELOPMENT AND INDUSTRIAL PHARMACY, tom 43, br. 10,4 Julu 2017 (2017-07-04), tom.43, br.10, 4. jul 2017. (2017-07-04), stranice 1694-1702, opisuju oralnu primenu dalargina ugrađenog u sistem za isporuku leka koji se samoemulguje.

[0023] Dalargin je odobren za kliničku upotrebu za lečenje peptičkog ulkusa u fazi pogoršanja, akutnog pankreatitisa, akutnog nekrotizirajućeg pankreatitisa, obliterativne arterijske bolesti donjih udova kao deo kombinovane terapije i alkoholizma. Doziranje: pojedinačna doza za IV infuziju tokom lečenja akutnog nekrotizirajućeg pankreatitisa odgovara 5 mg dalargina. Infuzije se sprovode 3-4 puta dnevno u jednakim intervalima. Tok tretmana je 2 do 6 dana. Na primer, SU 1475670 A1 i RU 2436588 C1 opisuju upotrebu dalargina za lečenje ulcera na dvanaestopalačnom crevu i/ili pankreatitisa.

[0024] Dalargin ima širok sigurnosni prozor i supstanca je niske toksičnosti, sa LD50od 2.5 g/kg. Primena na kožu ili sluznice u bilo kojoj koncentraciji ne izaziva lokalnu iritaciju.

[0025] Dalargin takođe poboljšava mikrocirkulaciju i limfnu drenažu u zahvaćenom području [11, 12] i ispoljava direktno antivirusno i imunostimulativni efekat [23].

[0026] Najbliži analog predmetnog pronalaska je primena nazalne medicinske kompozicije koja sadrži heksapeptid tirozil-D-alanil-glicil-fenilalanil-leucil-arginin ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za lečenje virusnih respiratornih infekcija (VRI-ja), kako je prikazano u EP 3556377 A1 (Patent RU2672888). Pokazalo se da heksapeptid pokazuje direktan antivirusni efekat. Primena predložene kompozicije u obliku nazalnog spreja omogućava da se koristi kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim lekovima kao proizvod za lečenje i prevenciju VRI-ja, posebno, gripa. Međutim, opisani način primene heksapeptida podrazumeva ispiranje samo nazalnih prolaza. Ovo ne dozvoljava da se stvori antivirusni efekat barijere preko cele oralne, orofaringealne i nazofaringealne sluznice i potpuno blokira "ulazni portal". Dodatno, da bi se obezbedila stabilnost skladištenja tokom upotrebe, kompozicija mora da sadrži inhibitor rasta mikroba, kao što je benzalkonijum hlorid, obično u opsegu koncentracija od 0.005% do 0.1%. Pored baktericidnog dejstva, koje omogućava dugotrajno skladištenje bočica rastvora, benzalkonijum hlorid, komponenta formulacije, ispoljava značajno antibakterijsko i antivirusno lokalno dejstvo u odnosu na viruse gripa i korona viruse kada se formulacija koristi u u inhalacionom obliku ili u obliku spreja [24].

[0027] Sumirajući navedeno, možemo konstatovati da trenutno dostupne publikacije ne opisuju primenu aktivnog sastojka, heksapeptid dalargin, kao proizvod za stvaranje efekta barijere prodiranju virusne infekcije preko cele površine oralne šupljine, nazofarinksa i orofarinksa, ili njegove upotrebe kao aktivne komponente koja sprečavajući razvoj komplikacija akutnih respiratornih infekcija, posebno onih nejasnog porekla. Upotreba inhalacionog oblika proizvoda za ove svrhe takođe nije opisana.

[0028] Cilj ovog pronalaska je da proširi opseg primene tirozil-D-alanil-glicil-fenilalanil-leucil-arginin diacetata, u daljem tekstu dalargina, u prevenciji zaraze akutnim respiratornim infekcijama virusnog porekla i u prevenciji komplikacija.

[0029] Da bi se ovaj problem rešio, predlažemo upotrebu dalargina u obliku spreja i/ili u obliku inhalacije za prevenciju VRI-ja ili za prevenciju njihovih komplikacija. Problem je rešen tirozil-D-alanil-glicil-fenillalanil-leucil-arginin diacetatom za upotrebu u obliku spreja i/ili u obliku inhalata za prevenciju virusnih respiratornih infekcija ili za prevenciju njihovih komplikacija primenom u obliku spreja za ispiranje nazalnih prolaza, nazofarinksa, orofarinksa i usne šupljine i/ili inhalacijom.

[0030] U posebnom izvođenju pronalaska, dalargin je koršćen kao komponenta kompozicije koji se primenjuje kao sprej i/ili kao rastvor za inhalaciju.

[0031] U posebnom izvođenju pronalaska, rastvor dalargina je korišćen za prevenciju VRI-ja putem inhalacije i/ili u obliku spreja sa veličinom čestica od 5-50 µm.

[0032] U posebnom izvođenju pronalaska za zaštitu od zaraze VRI-jama, rastvor dalargina se koristi za ispiranje cele površine nazofarinksa, orofarinksa, usne šupljine i primenjuje se sublingvalno, ispod jezika, kako bi se stvorio efekat zaštitne barijere na sluznicama.

[0033] U posebnom izvođenju pronalaska, rastvor dalargina se koristi za prevenciju komplikacija VRI putem inhalacije sa veličinom čestica od 0.5-10 µm, poželjno 0.5-3 µm.

[0034] U posebnom izvođenju pronalaska, kompozicija koja sadrži heksapeptid koja se primenjuje u obliku spreja i/ili kao rastvor za inhalaciju sadrži inhibitor mikrobijalnog rasta, kao što je benzalkonijum hlorid, obično u opsegu koncentracija od 0.005-0.1 mas %, poželjno 0.01%.

[0035] U posebnom izvođenju pronalaska, kompozicija ima kiselu pH u opsegu od 3 do 7, poželjno pH = 4.0-5.5.

[0036] U posebnom izvođenju pronalaska, kompozicija koja sadrži heksapeptid, koja se primenjuje u obliku spreja i/ili kao rastvor za inhalaciju, sadrži acetatni pufer.

[0037] Tehnički rezultati ovog pronalaska su:

-proširivanje tehničkog kompleta proizvoda za inhalacionu terapiju za profilaksu VRI-ja ili prevenciju razvoja komplikacija;

-postizanje terapijskih koncentracija direktno u tkivima koja su izložena virusima, uključujući nazofarinks, larinks, traheju, bronhije, alveole, što proizvodi brz i aktivan lokalni odgovor u vidu pojačane antivirusne aktivnosti specifično na mestu infekcije.

-postizanje indirektno izazvanih pozitivnih reakcija, kao što su antitusivni efekat i smanjeno otežano disanje;

-postizanje stabilizacije pacijenata sa blagim ili umerenim oblicima VRI, posebno kada su opterećeni komplikacijama virusnog i/ili bakterijskog porekla i efektima lokalne patološke hiperaktivacije imunog odgovora;

-proizvod je pokazao visoku efikasnost protiv različitih tipova virusa, što je bilo uporedivo sa specifičnim ciljanim antivirusnim lekovima, kao što je oseltamivir, u testovima na životinjama;

-veličina čestica aerosolizovane farmaceutske supstance varira u širokom opsegu, od 0.5 mm do 50 µm, što proizvodi i profilaktički zaštitni efekat (za profilaksu je dovoljno navodnjavanje gornjih disajnih puteva; odgovarajuća veličina čestica je relativno velika: 5- 50 mm) i terapeutski efekat (prevencija komplikacija zahteva delovanje na dubljim regionima, koji su dostupni finijim česticama, 0.5-3 µm).

-kao preporučenu dozu za inhalaciju, predlažemo da se koristi rastvor 0.005-0,5% dalargin u puferskom rastvoru sa pH u opsegu od 3 do 7, poželjno pH = 4.0-5.5, pojedinačna doza je 0.5 do 50 mg u kompozicija sa acetatnim puferom. Pokazano je da je antivirusna i imunotropna efikasnost spreja i inhalacionog oblika Dalargina značajno smanjena u rastvorima sa pH iznad 6 ili sa puferima koji nisu acetat.

[0038] Prednosti inhalacionog oblika dalargina uključuju njegov visoko specifičan efekat na ciljni organ i znatno produženo trajanje efekta kada se primenjuje kroz pluća u odnosu na sistemsku primenu. Kada se daje injekcijom ili infuzijom, srednje poluvreme eliminacije dalargina je 12 minuta [13]. Eliminacija se dešava brzom razgradnjom peptida u jetri i krvotoku. Inhalirani oblik, uprkos značajnim gubicima povezanim sa ovim načinom primene, ostaje u aktivnom obliku na površini trahealne i bronhijalne sluznice mnogo duže i ispoljava direktan terapeutski efekat.

[0039] Pošto je dalargin peptid, nakon primene se brzo razgrađuje peptidazama do oligopeptida i aminokiselina, koje se zatim ponovo koriste u sintezi sopstvenih proteina organizma [14]. U ovom slučaju, nakon sistemske primene dalargin proizvoda, on se brzo razgrađuje, a njegova efikasnost u ciljnim organima opada. Primena inhalacionog doznog oblika omogućava postizanje maksimalne radne koncentracije proizvoda specifično u ciljnom organu i održavanje tokom dužeg perioda. Ako se aktivna supstanca isporučuje kroz sluznicu bronhija i grla i tkiva pluća, deluje na lokalne populacije imunih ćelija, kao što su leukociti i makrofagi.

[0040] Proces razgradnje peptida dalargina (Tyr-D-Ala-Gly-Phe-Leu-Arg) uključuje cepanje C-terminalne aminokiseline, čime se dobija petočlani peptid Tyr-D-Ala-Gly-Phe-Leu sa značajnim afinitetom prema delta receptorima. Sledeći metabolit, tetrapeptid Tyr-D-Ala-Gly-Phe, pokazuje afinitet za mi receptore. Mu i delta receptori se nalaze u centru za kašalj produžene moždine (medulla), a sistemska primena antagonista ovih receptora inhibira refleks kašlja. Ovo obično utiče i na druge organe i zone mozga koji sadrže opioidne receptore. Pored toga, pošto se receptori ove grupe nalaze u perifernim nervnim putevima, dalargin takođe može uticati na provođenje signala duž ovih nervnih puteva. [15] Inhalacija dalargina uglavnom proizvodi lokalne efekte kratkotrajnih metabolita peptida na periferne opioidne receptore, što se manifestuje u smanjenom odgovoru receptorskih ćelija na stimulaciju i smanjenom intenzitetu signala koji se prenosi u centar za kašalj. Ovo dovodi do smanjene jačine kašlja za 2-4 sata, sve dok dalargin ostaje u sluznici pluća u određenoj koncentraciji. Ovaj efekat ne uključuje disajni centar. Određeni lokalni analgetički efekat takođe poboljšava opšte stanje pacijenta. Zaista, klinička ispitivanja su pokazala da su pacijenti prijavili značajno poboljšanje disanja i ublažavanje ili eliminaciju kašlja, obično suvog kašlja. Ovo, zauzvrat, ublažava iritaciju respiratornog trakta, smanjuje gubitak inhaliranog proizvoda zbog kašljanja i poboljšava kvalitet života pacijenata.

[0041] Teškoća u disanju je jedan od najčešćih simptoma VRI. Pacijent često nije u stanju da izvrši najosnovnije radnje, a da ne oseti kratak dah, zadihanost i osećaj nedostatka vazduha. Opisi različitih metoda lečenja kratkoće daha govore o pozitivnim efektima sistemske primene određenih agonista opioidnih receptora. Različiti opioidi koji se primenjuju u inhalacionom obliku pokazali su pozitivan efekat u većini studija [16]. Sistemski primenjeni opioidi se takođe preporučuju za lečenje kratkoće daha kod takvih pacijenata, ali neželjeni efekti mogu ograničiti njihovu upotrebu. Uprkos pozitivnom efektu, upotrebe takvih terapija su ozbiljno ograničene zbog tipičnih neželjenih efekata i ograničenja prodaje opioidnih lekova. Inhalacija dalargina je dodatno povezana sa poboljšanim kvalitetom disanja. Istraživačka klinička upotreba leka značajno je smanjila kratak dah i bila je povezana sa "lakoćom disanja". Pretpostavljeni mehanizam po kome bi se ovaj efekat mogao javiti zasniva se na kratkoročnim lokalnim efektima metabolita dalargina, koji u određenoj meri ispoljavaju svojstva agonista mu i delta receptora. Za razliku od klasičnih opioida, ovi metaboliti su kratkotrajni i deluju samo lokalno, u zoni gde se inhalirani aerosol deponuje u plućima, pretežno u larinksu, bronhijama i traheji.

[0042] Dakle, dalargin u obliku inhalacije ili u obliku spreja može ispoljiti direktan antivirusni efekat, pomaže u ublažavanju kašlja i smanjenju negativnih efekata povezanih sa kratkim dahom kod pacijenata sa VRI, sprečava razvoj komplikacija i prelazak bolesti u težak oblik; dodatno, upotreba dalargina u obliku spreja za istovremeno ispiranje usne šupljine, nazofarinksa, orofarinksa i sublingvalne oblasti nudi značajnu zaštitu od zaraze VRI.

[0043] Studije koje smo sproveli su pokazale da efekti Dalargina - posebno direktan antivirusni efekat, aktivacija ćelijski posredovanog imuniteta i "efekat barijere", sposobnost da se pojačaju faktori lokalnog i sistemskog imuniteta, smanje kašalj i otežano disanje - omogućavaju da se koristi kao efikasan terapeutski proizvod za prevenciju VRI-ja i njihovih komplikacija.

[0044] Dalargin aktivira imune i antistresorske reakcije organizma pacijenta, koje su univerzalne prirode i pokreću se tokom virusnih infekcija nezavisno od specifičnog patogena.

[0045] Kratak opis materijala za objašnjavanje.

[0046] Tabela 1. Svojstva dalargina da inhibiraju virus u odnosu na virus gripa i humani adenovirus u ćelijskoj kulturi.

[0047] Tabela 2. Statistike mortaliteta životinja zbog smrtonosne upale pluća izazvane virusom gripa A/Puerto Rico/8/34 (H1N1). Komentar: * Statistički značajne razlike u odnosu na kontrolnu grupu (p < 0.05). ;[0048] Tabela 3. Statistika preživljavanja životinja u modelu smrtonosne upale pluća izazvane virusom gripa A/California/04/2009. Komentar: * Statistički značajne razlike u odnosu na aktivnu kontrolnu grupu (p < 0.05) (Ingavirin).

[0049] Sl.1. Titar virusa gripa A/California/04/2009 u plućima inficiranih miševa 5 dana nakon izazivanja. Komentar: trake grešaka predstavljaju 95% interval poverenja.

Otkrivanje tehničkog karaktera pronalaska.

[0050] Inhalirani oblik proizvoda može se pripremiti kao sterilni rastvor sa koncentracijom od 0.005-0.5% dalargina u puferskom rastvoru, poželjno acetatnom puferu, sa pH vrednošću od 3 do 8, poželjno pH = 4.0-5.5, pri čemu je pojedinačna doza 0.5 do 50 mg u 5-20 mL rastvora. Rastvor dalargina se primenjuje preko kompresorskog nebulizatora (uključujući modele proizvođača Med2000, Omron, B.Well, itd.), pri čemu je preporučeni opseg veličine generisanih čestica 0.5-10 µm, poželjno 0.5-3.0 µm. Ova specifična veličina čestica obezbeđuje najpotpuniju isporuku aktivnog sastojka u srednje i donje disajne puteve.

[0051] Proizvod se isporučuje u gornje disajne puteve u obliku spreja sa veličinom čestica od 5-50 µm.

[0052] Dodatni ekscipijensi se mogu dodati u formulaciju rastvora, kao što su komponente puferskih soli, stabilizatori, zgušnjivači, farmakološki prihvatljivi surfaktanti, fiziološke soli i konzervansi.

[0053] Poželjni tip soli pufera je acetatni pufer, koji sadrži natrijum acetat i sirćetnu kiselinu, sa poželjnom pH vrednošću od 4.0-5.5. Može se koristiti i citratni pufer. Naše studije su pokazale da nizak pH rastvora pufera na bazi acetata obezbeđuje 2-4 puta veću specifičnu antivirusnu i imunotropnu aktivnost dalargina kada se primenjuje u nos, nazofarinks, orofarinks, usnu šupljinu ili se koristi sublingvalno u profilaktičke ili terapeutske i profilaktičke svrhe. Ovo obezbeđuje stabilniji efekat kada se primenjuju niže doze leka (1-4 mg po dozi). Dodatno, može se koristiti fiziološki aktivan pufer na bazi natrijum hidrogen fosfat dihidrata i natrijum dihidrogen fosfat dihidrata; međutim, ovaj pufer nije dovoljno efikasan u pH opsegu od 4.0 do 5.5 u smislu njegovog puferskog kapaciteta.

[0054] Da bi se obezbedio dovoljno dug rok trajanja rastvora u raspršivaču i nakon početka upotrebe, rastvor treba da sadrži benzalkonijum hlorid, baktericidnu komponentu, obično u opsegu koncentracija od 0.005% do 0.1%.

[0055] Komponente kao što su dinatrijum edetat dihidrat (0.1-2 mg/mL) i natrijum hlorid (1-10 mg/mL) takođe se mogu dodati kao stabilizatori. Ovi aditivi mogu potencijalno produžiti rok trajanja rastvora i liofilizovanih prahova koji sadrže aktivnu komponentu dalargin. Pored toga, natrijum hlorid se koristi kao komponenta koja rastvoru daje izotonična svojstva.

[0056] Viskoznost rastvora može biti važna za primenu rastvora dalargina u obliku spreja. Ekscipijensi kao što su mikrokristalna celuloza, natrijum karboksimetil celuloza, makrogol, propilen glikol, glicerol, polivinilpirolidon i N-metilpirolidon mogu se koristiti kao regulatori viskoziteta.

[0057] Različiti polimeri sa bioadhezivnim svojstvima, surfaktanti ili nejonski deterdženti sa mukoadhezivnim svojstvima, kao što su poloksameri, mogu se koristiti za poboljšanje adhezije rastvora spreja na sluznice.

[0058] Za standardnu primenu u nebulizatoru, komora raspršivača se puni sa 5-10 mL 0.02-0.2% rastvora dalargina i povezuje sa kompresorom nebulizatora. Maska ili usnik je pričvršćen za komoru sa lekom. Zatim se pokreće kompresor i maska se čvrsto nanosi na lice kako bi se osiguralo da se disanje odvija kroz nos i usta. Ako se koristi usnik, stavlja se u usta i čvrsto drži usnama. Brzina disanja treba da bude mirna, pokreti udisaja treba da budu duboki i nežni.

[0059] Udisanje se sprovodi 2-15 minuta 2-3 puta dnevno. Poželjna doza leka po jednoj sesiji udisaja može biti od 1 do 6 mg, što je dovoljno da lek pokaže svoje glavne efekte. U slučaju terapije umerenih VRI-ja, količina aktivnog sastojka može biti i do 50 mg uz produženo (do 30 minuta) udisanje.

[0060] Ako se rastvor koristi u obliku spreja, pripremljeni rastvor se stavlja u posudu opremljenu raspršivačem koji proizvodi čestice od 10-50 µm, nazalni prolazi se ispiraju sa 1-2 daha, a usna šupljina se ispira sa 2-3 daha 2-3 puta dnevno. Poželjna koncentracija leka u rastvoru spreja može biti 0.05-0.5% dalargina.

Izvođenje pronalaska.

Primer 1. Priprema 0.05 % rastvora dalargina za inhalaciju

[0061] Rastvor dalargina za inhalaciju se priprema u čistim prostorijama. Optimalna terapeutska koncentracija dalargina za udisanje u svrhu prevencije i kontrole komplikacija u početnim stadijumima VRI-ma je 0.05%. U ovom slučaju, optimalna zapremina udisaja može biti 4 do 10 mL, što odgovara 2-5 mg dalargina po inhalacionoj proceduri.

[0062] Za pripremu 10 L rastvora za inhalaciju koristi se sledeći postupak. Pripremiti koncentrat acetatnog pufera mešanjem 490 mL 0.2 rastvora natrijum acetata i 510 mL 0.2 M sirćetne kiseline. Ovo je 10-struki koncentrat u odnosu na konačni rastvor, koji mora da sadrži 0.005-0.05 M acetatnog pufera, poželjno 0.02 M. pH vrednost koncentrata mora biti u opsegu od 4.3 do 4.8. Po potrebi, podesiti pH dodavanjem 1 M rastvora natrijum acetata ili 1 M sirćetne kiseline. Staviti 1 L koncentrata acetatnog pufera u reaktor za mešanje. Dodati 7 L vode za injekcije. Puferski rastvor se takođe može pripremiti na bazi natrijum citrata po sličnom postupku, ali je poželjniji acetatni pufer.

[0063] Za pripremu 0.05% rastvora dalargina za udisanje, koristiti 5000 mg praha liofilizata dalargina. Ako se API koristi u tečnom obliku, uzeti količinu API rastvora koja je ekvivalentna 5000 mg suvog praha dalargina. Na primer, u slučaju 10% tečnog API-ja, uzeti 50 mL rastvora API-ja. Mešati komponente u reaktoru za mešanje dok se komponente potpuno ne rastvore. Pratiti pH rastvora i prilagoditi ako je potrebno dodavanjem 1 M rastvora natrijum acetata ili 1 M sirćetne kiseline. Dovesti do 10 L i zaustaviti mešanje. Filtrirati dobijeni rastvor sterilnom “dead-end” filtracijom i napuniti u sterilne bočice od 5 ili 10 mL, poželjno od ćilibarnog stakla ili neprozirne. Ovaj postupak, slično kao u primerima 2, 3 i 4 datim gore, može se skalirati na potrebnu zapreminu rastvora dalargina uzimajući u obzir posebne karakteristike specifičnog farmaceutskog proizvodnog pogodna.

[0064] Dobijeni rastvor se može dugo čuvati u frižideru i koristiti za udisanje bez dodatnih manipulacija. Preneti potrebnu količinu rastvora iz bočice u komoru za nebulizator i primeniti inhalacijom.

Priprema 2. Priprema 0.2 % dalargin rastvora za inhalaciju.

[0065] Visoke doze dalargina mogu biti neophodne za sprečavanje komplikacija kod pacijenata sa umerenim VRI-jama. Ovo zahteva pripremu 0.2% rastvora dalargina za udisanje.

[0066] Pripremiti puferski rastvor slično kao u Primeru 1. Da bi se pripremio 0.2% rastvor dalargina za udisanjem, upotrebiti 20000 mg praha liofilizata dalargina. Ako se koristi 10% tečni API, uzeti 200 mL. Sterilizovati dobijeni rastvor i napuniti odgovarajuću količinu (poželjno 4-10 mL) u bočice u aseptičnim uslovima.

Primer 3. Priprema rastvora dalargina u spreju za ispiranje sluznice nosa i grla.

[0067] Rastvor dalargina za ispiranje nazofarinksa, orofarinksa, usne šupljine i sublingvalnog područja ima koncentraciju dalargina od 0.05-0.4%. Po pravilu, rastvor proizveden prema važećim standardima kvaliteta, sa pH kontrolisanim u opsegu od 4 do 5, ne zahteva koncentracije iznad 0.1-0.2% da bi pokazao dovoljnu aktivnost.

[0068] Rastvor se priprema u čistim prostorijama. Da bi se pripremilo 10 L 0,1% rastvora dalargina za primenu sprejom, pripremiti 0.02 M acetatni pufer slično Primeru 1. Dodati 1 g benzalkonijum hlorida u reakcioni sud u obliku praha ili u obliku koncentrovanog rastvora da se postigne koncentracija od 0.01% u konačnom rastvoru. Za pripremu 0.1% rastvora dalargina za primenu u spreju koristiti 10000 mg praha liofilizata dalargina. Ako se koristi 10% tečni API, uzeti 100 mL. Pratiti pH rastvora i, ako je potrebno, podesiti pH = 4-5 dodavanjem 1 M rastvora natrijum acetata ili 1 M sirćetne kiseline. Napuniti do 10 L i zaustaviti mešanje. Filtrirati dobijeni rastvor sterilnom “dead-end” filtracijom i napuniti sterilne bočice od 5 ili 10 mL, poželjno od ćilibarnog stakla ili neprozirne, pomoću raspršivača.

Primer 4. Priprema 0.3% rastvora dalargina u spreju sa produženim dejstvom za ispiranje sluznica nosa i grla.

[0069] Rastvor za sprej prema Primeru 3 sadrži minimalni broj komponenti za postizanje specifičnog zaštitnog antivirusnog dejstva. Dodavanje komponenti za povećanje viskoziteta u rastvor spreja obezbeđuje duže zadržavanje rastvora na sluznici, postepeno oslobađanje rastvora i produženo trajanje efekta. Ova verzija pripreme rastvora u spreju zahteva manju učestalost doziranja u kliničkoj praksi.

[0070] Da bi se pripremilo 10 L 0.3 % rastvora dalargina za primenu sprejom, pripremiti 0.02 M acetatni pufer slično kao u Primeru 1. Napuniti reakcioni sud sa 1 g benzalkonijum hlorida, 50 g natrijum hlorida, 5 g natrijum edetata, 100 g poloksamera 407, 600 g polietilen glikola 400, 600 g propilen glikola, 30000 mg dalargina ili ekvivalentna količina koncentrovanog API rastvora. Temeljno izmešati komponente u reaktoru sa mešanjem dok se komponente potpuno ne rastvore, poželjno koristeći proceduru evakuacije za degasiranje. Pratiti pH rastvora i prilagoditi ako je potrebno dodavanjem 1 M rastvora natrijum acetata ili 1 M sirćetne kiseline. Dovesti do 10 L i zaustaviti mešanje. Filtrirati dobijeni rastvor sterilnom filtracijom bez kraja i napuniti sterilne bočice od 5 ili 10 mL.

[0071] Dobijeni rastvor karakteriše relativno viskozna konzistencija koja može efikasno da obloži sluznice grla i usne šupljine, obezbeđujući postepenu apsorpciju aktivne komponente dalargina u površinska tkiva i obezbeđujući znatno povećanu efikasnost u odnosu na formulacije bez ovog kompleksa ekscipijenasa.

Primer 5.

[0072] Antivirusna aktivnost dalargina je određena in vitro u odnosu na virus gripa A/Puerto Rico/8/34 (H1N1) u odnosu na Remantadin (u dozi od 5 µg/mL) i humani adenovirus 5 u odnosu na aciklovir (u dozi od 30 µg/mL). Ćelije odgovarajuće linije ćelije (MDCK za virus gripa i Vero za adenovirus) su inficirane virusom u multiplicitetu infekcije od 0.01 u prisustvu dalargina u opsegu koncentracija od 100 do 1 µg/mL Ploče sa ćelijama su inkubirane 1 h, nakon čega je ispran nevezani virus, medijum za kulturu je zamenjen svežim, koji je isadržao dalargin u istoj koncentraciji, a ploče su inkubirane u termostatu 24 h. Na kraju inkubacije, infektivni virusni titar je određen titracijom na permisivnoj ćelijskoj kulturi. Da bi se to uradilo, pripremljena su desetostruka serijska razblaženja (10<-1>-10<-7>) tečnosti kulture, ova razblaženja su korišćena za inficiranje ćelija odgovarajuće linije inokulisane u pločama sa 96 bunarića, a ploče su inkubirane na 36 °C pod atmosferom od 5% CO2tokom 72 h. Na kraju ovog perioda, prisustvo virusa u bunarićima je detektovano prisustvom specifičnog citopatogenog efekta (CPE) za adenovirus ili pozitivnim testom hemaglutinacije (HA) u tečnosti kulture (virus gripa).

[0073] Za test hemaglutinacije (HA), 100 mL tečnosti kulture je prebačeno u odgovarajuća bunariće imunološke mikroploče, praćeno jednakom zapreminom 1% pilećih crvenih krvnih zrnaca u fiziološkom rastvoru. Ploče su inkubirane na 20 ° C tokom 1 h. Na kraju ovog perioda, rezultati HA su procenjeni u bunarićima vizuelnom inspekcijom.

[0074] Rezultati testova za antivirusnu aktivnost dalargina protiv virusa gripa i humanog adenovirusa u ćelijskim kulturama dati su u Tabeli 1.

[0075] Razlike sa p vrednošću ispod 0.05 smatrane su statistički značajnim.

[0076] Na osnovu prikupljenih podataka izračunati su sledeći parametri:

-50% citotoksične koncentracije (CC50), tj. koncentracija jedinjenja koja smanjuje apsorbanciju u bunarićima za faktor dva u odnosu na kontrolne ćelije;

-Jedinice titra: jedinica titra virusa je negativan decimalni logaritam maksimalnog razblaženja virusa sposobnog da proizvede pozitivnu reakciju hemaglutinacije (virus gripa) ili specifični CPE (adenovirus), tj.

50% infektivne doze virusa u kulturi tkiva (TCID□□);

-Titar virusa je izražen u decimalnim logaritmima njegove koncentracije u materijalu u odgovarajućim titarskim jedinicama;

[0077] IC□□ je 50 % efikasna koncentracija supstance (tj. inhibicija virusa);

[0078] SI, indeks selektivnosti supstance, je odnos toksične koncentracije (CC□□) na efektivnu koncentraciju (IC□□).

[0079] Iz rezultata proizilazi da su se modeli virusa efikasno umnožavali u kulturama tkiva, a titri virusa su posle 24 h kultivacije dostigli vrednost od 5.5 (virus gripa) ili 4.5 (adenovirus) lg TCID□□/0.1 mL. Referentni lekovi Remantadin i Aciklovir nisu ispoljili antivirusna svojstva, pošto su odabrani virusi bili neosetljivi na ove lekove.

[0080] Istovremeno, dalargin je doveo do smanjenja infektivne aktivnosti oba virusa u zavisnosti od doze. Ovaj efekat je bio izraženiji kod virusa gripa (IC□□ = 0.8 µg/mL, SI > 37.5), a nešto manje izražen kod adenovirusa (IC□□ – 2.5 µg/mL, SI = 12).

[0081] Prema tome, in vitro rezulati testova potvrdili su da dalargin ispoljava efekat inhibicije virusa. Primer 6. In vivo procena antivirusne aktivnosti dalargina primenjenog inhalacijom kao terapeutski/preventivni ili čisto preventivni režim na modelu upale pluća izazvane gripom kod miševa u odnosu na relevantni soj virusa gripa (A/Puerto Rico/8 /34 (H1N1)).

[0082] Opis in vivo modela. Studija je sprovedena na 297 ženki Balb/c miševa sa prosečnom telesnom težinom od 25 ± 4.6 g. Uzimanje u obzir razlika karakteristika disanja između vrsta je posebno važno za način primene udisanjem na životinjskim modelima [14, 15, 16]. Uprkos činjenici da jedan broj istraživača predlaže korišćenje direktne intratrahealne primene rastvora lekova (uglavnom kao deo toksikoloških studija), ovaj pristup očigledno nije sasvim pogodan za terapijske modele. Kada se modeluje terapeutski efekat lekova koji se primenjuju inhalacijom, sličan način primene mora da se oponaša kod životinja. Međutim, u ovom slučaju je potrebno tačno određivanje i normalizacija respiratorne funkcije za izračunavanje doza koje su životinje primile.

[0083] Respiratorna funkcija prolazi kroz dramatične promene u zavisnosti od fiziološkog stanja (npr. u mirovanju ili tokom stresa), što neizbežno utiče na njene karakteristike [16]. Pored toga, različite linije miševa se takođe značajno razlikuju u parametrima respiratornog sistema kao što su brzina disanja, respiratorni volumen i respiratorni minutni volumen [15]. Štaviše, mora se uzeti u obzir udeo leka koji dospeva do donjeg disajnog trakta, jer je to odlučujući faktor farmakološke aktivnosti; u međuvremenu, zavisi od brojnih parametara (kao što je veličina čestica aerosola) i, posledično, od vrednosti ventilacije koje su korišćene u modelu.

[0084] U našem eksperimentu je korišćena sledeća formula za izračunavanje doze apsorbovane u nižem disajnom traktu (DozaApsorb):

DozaApsorb:

gde je ConcSol (mg/mL) koncentracija u rastvoru, Vneb (mL/min) je brzina stvaranja aerosola (0.3 mL/min), vreme (min) je trajanje izlaganja životinja u komori, OdnosAbsorb je alveolarna retencija (udeo aerosolnih čestica deponovanih u plućima određen je veličinom čestica i na osnovu podataka pretpostavljen je jednak 7.3%. dobijeno u preliminarnim testovima [14]); m (kg) je težina životinja (25 g), V (L/kg·min) je disajni minutni volumen (1 L/kg·min); Protok (L/min) je brzina protoka vazduha kroz komoru (17 L/min).

[0085] Materijali i postupci. Da bi se primenila udisanja, miševi su stavljeni u komoru od akrilnog stakla od 14.5 L, 18 životinja u komoru. Komora je bila opremljena sa dva točka za trčanje kako bi se sprečilo zbijanje životinja i omogućilo kretanje.

[0086] SideStream nebulizator je korišćen za pretvaranje rastvora u oblik za udisanje; nebulizator proizvodi čestice od 0.5-3 µm pri pritisku od 3 atmosfere i brzini protoka od 17 L/min. Rastvor je aerosolizovan brzinom od 0.3 mL/min.

[0087] Za tretman udisanjem, dalargin je rastvoren u dvostruko destilovanoj vodi do konačne koncentracije od 1 %, 3 % i 5 %. Doze za miševe su izračunate povratnom konverzijom sledećih humanih ekvivalentnih doza (HED): 1, 20 i 40 mg/danu.

[0088] Doziranje je kontrolisano podešavanjem koncentracije rastvora za udisanje i trajanja izlaganja životinja u komori.

[0089] Životinje su nasumično raspoređene u 9 grupa od po 33 životinje (30 životinja za procenu mortaliteta i 3 životinje za eutanaziju 3. dana):

Grupa 1 (kontrola: inhalacija fiziološkog rastvora dva puta dnevno);

Grupa 2 (Tamiflu™ u dozi od 20 mg/kg jednom dnevno intragastrično);

Grupa 2 (Kagocel® u dozi od 12 mg/kg jednom dnevno intragastrično);

Grupa 4 (inhalacija 1% rastvora Dalargina 14 minuta dva puta dnevno). Primljena doza (doza koja je stigla do alveola) bila je 0.36 mg/kg. HED odgovara 2 mg/kg;

Grupa 5: miševi su primali inhalacije 3% rastvora Dalargina u trajanju od 45 minuta dva puta dnevno. Primljena pojedinačna doza (doza koja je stigla do alveola) iznosila je 1.74 mg/kg. Dnevni EHD odgovara 20 mg/kg;

Grupa 6: miševi su primali inhalacije 5% rastvora Dalargina u trajanju od 55 minuta dva puta dnevno. Primljena pojedinačna doza (doza koja je stigla do alveola) bila je 3.54 mg/kg. Dnevni EHD odgovara 40 mg/kg.

Grupa 7: miševi su primali profilaktički režim Kagocela® u dozi od 12 mg/kg intragastrično jednom dnevno 3., 2., 1. dana i 1 sat pre izazivanja.

Grupa 8: miševi su primali inhalacije 3% rastvora dalargina u trajanju od 45 minuta dva puta dnevno 3, 2 i 1 dana i 1 sat pre izazivanja; nije primenjeno dalje lečenje nakon izazova.

Grupa 9: proizvod je davan nazalno i nanošen prskanjem na zadnji zid ždrela (sprej za ždrelo, PS) u dozi od 0.5 mg/kg (kao 5 µL 0.2 % rastvora i 10 µL 0.1 % rastvora) dva puta dnevno dana 3, 2 i 1 i 1 sat pre izazivanja; nije primenjeno dalje lečenje nakon izazova.

[0090] Životinje su podvrgnute etarskoj anesteziji. Miševi su izazvani sa 2,5 x10<3>EID□□ po životinji isporučenim kao 0.025 mL materijala koji sadrži virus po nozdrvi.

[0091] Referentni proizvodi koji su davani u profilaktičke i terapeutske svrhe davani su intragastrično 24 h (Kagocel®) i 1 h (Tamiflu™, Kagocel®) pre izazivanja i 5 dana nakon izazivanja. Inhalacija dalargina primenjenog u profilaktičke i terapeutske svrhe (grupe 3, 4 i 5) davane su dnevno, jednom ili dva puta dnevno tokom 6 dana (24 h i 1 h pre izazivanja i 5 dana nakon izazivanja). Kao preventivni tretman, grupa 7 je primala uporedni lek Kagocel® u dozi od 12 mg/kg intragastrično jednom dnevno 3., 2., 1. dana i 1 sat pre izazivanja. Kao profilaktički režim, grupa 8 je primala udisanja 3% rastvora dalargina u trajanju od 45 minuta dva puta dnevno, a grupa 9 je primala Dalargin nazalno i kao sprej koji se nanosi na zadnji zid ždrela (sprej za ždrelo, PS) u dozi od 0.5 mg/ kg (kao 5 mL 0,2 % rastvora i 10 mL 0,1 % rastvora) jednom dnevno na dana 3, 2 i 1 i 1 sat pre izazivanja; nakon izazova nije primenjeno dalje lečenje.

[0092] Sledeći parametri su korišćeni kao primarne krajnje tačke efikasnosti:

Mortalitet (%): odnos broja uginulih životinja u odnosu na ukupan broj zaraženih životinja u grupi: M% = M / Nt, gde je M broj uginulih životinja, a Nt broj zaraženih životinja.

Zaštitni indeks (%): odnos razlike u procentu mortaliteta u kontrolnoj i eksperimentalnoj grupi prema procentu mortaliteta u kontrolnoj grupi: PI = ((Me -Me) / Me) x 100 %, gde je Me mortalitet kontrolne grupe, a Me je mortalitet eksperimentalne grupe.

Preživljavanje je procenjeno korišćenjem Mantel-Cox metode prilagođene za višestruka poređenja, Kaplan-Meier-ove krive su prestavljene korišćenjem IBM SPSS v.22.0.

Rezultati

[0093] Klinički znaci bolesti kod inficiranih miševa bili su uobičajeni kod infekcija gripom. Oni su uključivali otežano disanje, ataksiju, tremor i smanjenu potrošnju hrane i vode. U kontrolnoj grupi, koju su činile intaktne životinje, nije bilo nespecifičnog mortaliteta. Podaci o statistici mortaliteta u kontrolnoj i eksperimentalnoj grupi predstavljeni su u Tabeli 2.

[0094] Po tri životinje iz svake grupe (ukupno n = 6) su eutanazirane 3. i 12. dana eksperimenta da bi se procenile histološke karakteristike plućnog tkiva.

[0095] Dana 3. nakon izazivanja, kontrolne životinje su razvile izražen intersticijski edem; opservacije su takođe otkrile oblasti hemoragičnog edema, neutrofilne infiltracije i kolabiranih alveola sa seroznim eksudatom u lumenu. Ovi fenomeni ukazuju na akutni respiratorni distres sindrom. Sličan obrazac je primećen u grupama 3 i 7 i delimično u grupi 9. Uporedni lekovi nisu pokazali značajan efekat na histološke karakteristike. Ove promene su bile daleko manje izražene u grupama koje su primale dalargin. U grupama 8 i 9, u kojima je dalargin korišćen preventivno, neke životinje nisu pokazivale znakove patologije i nisu pokazivale karakteristične histološke karakteristike infekcije.

[0096] Preživele životinje u kontrolnoj grupi su 12. dana pokazale hiperplaziju bronhijalnog epitela, ćelijski eksudat u bronhijalnom lumenu i intenzivnu ćelijsku infiltraciju. Ove fibrozne promene često se nalaze u osnovi plućne fibroze, uobičajene komplikacije gripa. Upotreba uporednih lekova bila je povezana sa manje izraženim zapaljenskim promenama. Polovina životinja koje su primale dalargin nije pokazivala patološke patologije u histološkim karakteristikama plućnog tkiva, što ukazuje da lek ima izražen efekat kada se primenjuje udisanjem. Druge preživele životinje koje su primale dalargin kao terapijski/preventivni režim pokazale su veoma blage patomorfološke znake. U grupama 8 i 9, u kojima je dalargin korišćen preventivno, skoro sve preživele životinje nisu pokazivale znakove patologije i nisu pokazivale karakteristične histološke karakteristike infekcije.

[0097] Stoga je maksimalna antivirusna aktivnost pokazana za inhalaciju dalargina, čiji je zaštitni efekat u odnosu na plućno tkivo i funkciju pluća bio bolji od Tamiflu-a i Kagocel-a. Dalargin primenjen udisanjem rezultirao je najnižim mortalitetom životinja i minimizirao oštećenje plućnog tkiva zahvaljujući imunomodulirajućim efektima leka i povećanom otpornošću ćelija na virusnu infekciju. Preventivnom primenom dalargina, preživele životinje nisu inficirane, a fenomen antivirusne zaštite nastao je zbog efikasnog profilaktičkog delovanja dalargina u vidu direktnog antivirusnog dejstva i aktivacije lokalnog ćelijskog imuniteta na „ulaznom portalu“: nos, nazofarinks, orofarinks i usnu šupljinu, a u slučaju udisanja, dodatno bronhije i traheja. Efikasnost koja se pripisuje isključivo profilaktičkom zaštitnom efektu bez terapeutske komponente je 50%.

[0098] Analiza preživljavanja za različite doze dalargina je pokazala da se stopa preživljavanja povećava sa dozom do određene maksimalne vrednosti, što odgovara sigmoidnoj krivoj doza-odgovor.

Primer 7. In vivo procena antivirusne aktivnosti dalargina primenjenog kao terapeutski ili preventivni režim na modelu upale pluća izazvane gripom kod miševa u odnosu na pandemijski soj virusa gripa A (H1N1) pdm09 (A/California/04/2009).

[0099] Materijali i postupci. Prethodna studija antivirusne aktivnosti dalargina na modelu upale pluća izazvane gripom kod miševa pokazala je da intranazalna primena nije inferiorna u odnosu na intramuskularnu. U međuvremenu, grupa koja je primila lek kombinacijom intranazalne primene i nanošenja spreja na zadnji zid ždrela (PS) pokazala je bolju statistiku preživljavanja od grupe koja je lek primala isključivo intranazalnim putem. Maksimalni efekat u ovoj studiji je primećen za opseg doziranja 0,2-0.5 mg/kg i opseg koncentracija 0.08-0.1 % redom. [17]. Ovi rezultati su podstakli sledeću studiju, koja se zasnivala na pretpostavci da put primene udisanjem može da poboljša efikasnost leka i da se pojavi kao poželjna meta razvoja.

[0100] Model primene inhalacijom zasnovan je na proračunima datim u Primeru 6.

[0101] Soj AlCalifornia/04/2009, koji je prvi put izolovan u SAD 2009. godine i prilagođen miševima, obezbedio je A.A. Institut za istraživanje gripa Smorodintsev Ministarstva zdravlja Rusije. Ingavirin® i Arbidol® su korišćeni kao uporedni lekovi (aktivna kontrola). Uporedni lekovi su davani intragastrično u dozama od 0.2 mL prema terapijskom režimu (24, 48, 72, 96 i 120 h nakon izazivanja).

[0102] Životinje su nasumično raspoređene u 10 grupa od po 33 životinje (30 životinja za procenu mortaliteta i 3 životinje za eutanaziju 5. dana) (ukupno n = 330):

grupa 1 (kontrola): udisanje fiziološkog rastvora dva puta dnevno tokom 6 dana (24 h i 1 h pre izazivanja i 5 dana nakon izazivanja);

Grupa 2 (Ingavirin® u dozi od 15 mg/kg intragastrično jednom dnevno);

Grupa 3 (Arbidol® u dozi od 130 mg/kg intragastrično jednom dnevno);

grupa 4 (Dalargin nazalno jednom dnevno u dozi od 0.2 mg/kg, koncentracija 0,08 %, 10 µL po načinu primene)

Grupa 5 (Dalargin, nazalno i nanesen na zadnji zid ždrela (PS) jednom dnevno u dozi od 0.5 mg/kg, koncentracija 0.1 %, 10 µL po načinu primene)

Grupa 6 (inhalacija 1% rastvora Dalargina 40 minuta jednom dnevno). Primljena doza (doza koja je stigla do alveola) bila je 0.5 mg/kg. HED odgovara 3 mg/kg;

Grupa 7: miševi su primali 3% rastvor dalargina udisanjem u trajanju od 45 minuta jednom dnevno. Primljena doza (doza koja je stigla do alveola) bila je 1.74 mg/kg, što odgovara HED od 10 mg/kg. Grupa 8: miševi su primali profilaktički režim Ingavirina® u dozi od 15 mg/kg intragastrično jednom dnevno 3., 2., 1. dana i 1 sat pre izazivanja.

Grupa 9: miševi su primali inhalacije 3% rastvora dalargina u trajanju od 45 minuta dva puta dnevno 3, 2 i 1 dana i 1 sat pre izazivanja; nije primenjeno dalje lečenje nakon izazova.

Grupa 10: proizvod je davan nazalno i nanošen prskanjem na zadnji zid ždrela (PS) u dozi od 0.5 mg/kg (kao 5 µL 0.2 % rastvora i 10 µL 0.1 % rastvora) jednom dnevno 3. dana, 2 i 1 i 1 sat pre izazivanja; nijedan tretman nije primenjen nakon izazova.

[0103] Sledeći parametri su korišćeni kao primarne krajnje tačke efikasnosti:

Mortalitet (%): odnos broja uginulih životinja u odnosu na ukupan broj zaraženih životinja u grupi: M% = M / Nt, gde je M broj uginulih životinja, a Nt broj zaraženih životinja.

Zaštitni indeks (%): odnos razlike u procentu mortaliteta u kontrolnoj i eksperimentalnoj grupi prema procentu mortaliteta u kontrolnoj grupi: PI = ((Me -Me) / Me) 3100 %, gde je Me mortalitet kontrolne grupe, a Me je mortalitet eksperimentalne grupe.

Preživljavanje je procenjeno korišćenjem Mantel-Cok metode prilagođene za višestruka poređenja, Kaplan-Meierove krive su prikazane korišćenjem IBM SPSS v.22.0

[0104] Određivanje opterećenje virusom u plućnom tkivu.

[0105] Životinje su podvrgnute etarskoj anesteziji. Miševi su izazvani sa 2.0 lg TCID□□ po životinji isporučenim kao 0.025 mL materijala koji sadrži virus po nozdrvi.

[0106] Tri životinje po grupi su eutanazirane radi određivanja virusnog opterećenja. Da bi se odredilo virusno opterećenje, pluća miševa su sakupljena 5. dana nakon izazivanja i homogenizovana u desetostrukom višku sterilnog fosfatnog pufera, a objedinjeni homogenati svake grupe su korišćeni za pripremu desetostrukog serijskog razblaženja u istom puferu. Ova serijska razblaženja su korišćena za inficiranje MDCK ćelija u mikropločama sa 96 bunarića, koje su kultivisane 48 sati na 36 °C u atmosferi sa 5% COD. Virusno opterećenje je izračunato primenom Spearman-Karber metode [18] i izraženo je kao lg TCID□□/mL (lg od broja 50% infektivnih doza kulture tkiva po mL).

Rezultati

[0107] Klinički znaci bolesti kod inficiranih miševa bili su tipični za infekcije gripom. U intaktnoj grupi nije bilo nespecifičnog mortaliteta. Podaci o dinamici mortaliteta sumirani su u Tabeli 3.

[0108] Po tri životinje iz svake grupe su eutanazirane 5. dana eksperimenta da bi se odredilo virusno opterećenje u plućnom tkivu. Rezultati testa virusnog opterećenja su prikazani na Sl.1 u lg TCID□□/mL.

[0109] Rezultati pokazuju da je Dalargin primenjen inhalacijom superiorniji u odnosu na druge antivirusne lekove (Ingavirin® i Arbidol®) za prevenciju upale pluća koja je izazvana gripom. Štaviše, pokazalo se da se povećana efikasnost ne može postići povećanjem inhalacionih doza dalargina. Maksimalna efikasnost je pokazana za grupu 6, koja je primala 1% rastvor dalargina inhalacijom u trajanju od 40 minuta jednom dnevno. Pojedinačna apsorbovana doza (doza koja je dostigla alveole) bila je 0.5 mg/kg, što odgovara HED od 3 mg/kg. Ovi podaci su u korelaciji sa virusnim opterećenjem utvrđenim u plućima (Sl.1).

[0110] Takođe je pokazano da preventivna primena dalargina ispoljava zaštitni efekat od infekcije kod 50-70% životinja u zavisnosti od načina primene. Fenomen antivirusne zaštite nastao je usled izraženog profilaktičkog dejstva Dalargina koji se manifestuje direktnim antivirusnim dejstvom i aktivacijom lokalnog ćelijskog imuniteta na „ulaznom portalu”: nosu, nazofarinksu, orofarinksu i usnoj šupljini, a u slučaju udisanja, dodatno bronhije i traheja.

Primer 8. Klinički slučaj

[0111] Pacijent K, 35 godina. Pacijent se javio u bolnicu bez pomoći, sa simptomima suvog kašlja, jakog umora, znojenja, vrtoglavice, povišene temperature do 39 °C.

[0112] Diagnoza po prijemu: VRI.

[0113] Medicinska istorija. Komorbiditeti: dijabetes melitus tip 2; gojaznost III klase. Akutni početak, samolečenje sa dosta tečnosti, meda, odmor u krevetu. Stanje se nije poboljšalo, nakon čega je pacijent, bez pomoći, zatražio medicinsku pomoć u bolnici.

[0114] Simptomi: povišena telesna temperatura u prethodna 4 dana, bolovi u mišićima i zglobovima, bol pri pokretima očiju, fotofobija, suv kašalj sa oskudnim mukoznim sputumom, rastuća slabost, otežano disanje, retrosternalni bolovi i bolovi. Nije primio vakcinu protiv gripa u prethodnih 5 godina.

[0115] Na prijemu: stanje je umereno teško. Temperatura tela: 38.6 °C. Bleda koža. Oštar bronhijalni dah pri auskultaciji. RR u mirovanju: 20/min.; BP: 130/90 mm Hg; HR: 90/min. SaO□ = 91%. Stomak je mekan, neosetljiv, bez edema. Brisevi za PCR i virusologiju su sakupljeni iz nazofarinksa i orofarinksa. Sputum je sakupljen za bakteriologiju.

[0116] Radiološki nalazi: simetrično ujednačeno isticanje plućne vaskularnosti, konture oštre, koreni strukturirani. Fino-fokalne senke na periferiji donjih plućnih režnjeva. Radiološki obrazac je u skladu sa stadijumom I akutnog respiratornog distres sindroma (ARDS).

[0117] EKG: Sinusni ritam. Horizontalna pozicija CA. HR: 94 otkucaja u minuti. Slaba amplituda P talasa se primećuje u odvodima I-II i grudnim odvodima V2-V6.

[0118] Rezultati laboratorijskih i instrumentalnih testova: kompletna krvna slika: hemoglobin: 116 g/L, eritrociti: 4,2•1012/L, VBC: 4,1•10h/L, eozinofili: 0 %, bazofili: 0 %, ćelije trake 5,0 %; segmentirane ćelije: 52,0%, limfociti: 42,0 %, monociti: 1,0 %, ESR: 13 mm/h; klinička analiza urina: sp. gravitacija: 1012, protein: 25, glukoza: pozitivna, epitel: značajan, WBC: 2-10 po FOV, RBC: 1-2 po FOV.

[0119] PCR brzo testiranje: detektovan virus A gripa.

[0120] Dijagnoza (ICD-10: J10.0): umereni grip komplikovan pneumonijom, virus gripa identifikovan. Upala pluća uzrokovana gripom (Influenza pneumonia).

[0121] Primenjena terapija. Primarna terapija: Oseltamivir: 75 mg dva puta dnevno tokom 5 dana; dodatno: inhalacija 0.02% rastvora dalargina dva puta dnevno pomoću nebulizatora, ukupna doza 1 mg/dan. Simptomatska terapija: antipiretička, detoksikaciona i mukolitička terapija. Adjuvansna terapija hipoglikemijskim lekovima. Praćenje glukoze u krvi. Nakon početka procedura inhalacija dalargina odmah su usledile pozitivne promene u stanju pacijenta. Značajna poboljšanja uključuju smanjenje kliničkih znakova intoksikacije, početak pretvaranja suvog kašlja u produktivan kašalj, vraćanje apetita drugog dana. Simptomi su potpuno nestali do 7. dana nakon početka terapije.

[0122] Virološki detektovani soj A/Aichi/2/68 (H3N2).

[0123] Bakteriologija sputuma nije otkrila bakterijsku kontaminaciju kao uzročnika pneumonije. Shodno tome, nije bilo potrebe da se primenjuje dodatni antibakterijski tretman.

[0124] Stanje pri otpustu: zadovoljavajuće. Klinički i laboratorijski parametri: u granicama normale. EKG pokazuje normalizaciju oblika i veličine P talasa. Radiologija: plućna polja ne pokazuju fokalne ili infiltrativne senke; plućna vaskularnost nije povećana, koreni su strukturirani, nisu prošireni; grudni organi ne pokazuju znake rezidualnih fibroznih promena. Rezultati spirometrije ne pokazuju odstupanja od FEV ili FVC.

Primer 9. Klinički slučaj. Upotreba dalargina kao agensa za prevenciju infekcije gripom

[0125] Da bi izbegli zarazu gripom, rođaci bolesnika V. (4 osobe) su samostalno sebi davali dalargin od 1. dana pojave simptoma kod primarnog pacijenta po sličnom režimu, ali jednom dnevno (0.02 % rastvor za inhalaciju jednom dnevno primenjen nebulizatorom u dozi od 1 mg/danu, ukupna zapremina inhalacionog rastvora je bila 5 mL).

[0126] Članovi porodice pacijenta nisu primili vakcinu prethodnih 5 godina.

[0127] Profilaktički režim oseltamivira nije primenjen, uprkos tome što ga je preporučio ordinirajući lekar.

[0128] Svi članovi porodice (žena od 35 godina, dete od 13 godina, žena od 62 godine i muškarac od 67 godina) imali su visok rizik od kontaktnog prenošenja infekcije gripom u domaćinstvu.

[0129] Dalargin je primenjen inhalacijom kao 0.02% rastvor jednom dnevno u dozi od 1 mg/dan (sa nebulizatorom) kao profilaktički tretman.

[0130] Niko od rođaka pacijenta V koji su bili u kontaktu sa njim nije ispoljio kataralne znakove, hipertermiju ili druge znakove ili simptome gripa tokom mogućeg inkubacionog perioda: 7 dana od pojave bolesti i simptoma kod pacijenta V.

[0131] Zaključak: inhalacija rastvora dalargina je efikasan postupak profilakse gripa kod osoba sa visokim rizikom od prenošenja bolesti. Ovaj proizvod se može koristiti kao monoterapija ili kao deo kombinovanog profilaktičkog režima sa drugim antivirusnim lekovima. Ovaj nalaz može opravdati kliničko ispitivanje efikasnosti inhalacije dalargina za prevenciju gripa i drugih VRI-ja.

Primer 10. Klinički slučaj: upotreba dalargina kod umerenog nekomplikovanog gripa na ambulantnoj osnovi.

[0132] Pacijent V, 37 godina. Pacijent je pozvao hitnu pomoć zbog akutnog početka bolesti. Stanje pacijenta je umereno. Temperatura tela: 39,1 °C. Teška infektivna toksikoza; glavobolja, slabost, hiperhidroza, bol u zglobovima i mišićima. Katar: suv uznemirujući kašalj sa retrosternalnim bolom, bolom u grlu i curenje iz nosa. Auskultacijom se otkrivaju oštri bronhijalni zvukovi daha koji nisu oslabljeni u donjim režnjevima. RR u mirovanju: 22/min.; BP: 110/75 mm Hg; HR: 92/min. SaO□ = 92%. Nema meningealnog sindroma. Stomak je mekan, neosetljiv, bez edema.. Nije primio vakcinu protiv gripa prethodnih 5 godina.

[0133] Dijagnoza koju je postavio tim hitne pomoći: VRI (grip?). Primenjena antipiretička terapija. Pacijent je ostavljen pod nadzorom lokalnog lekara.

[0134] Brisevi za virusologiju su uzeti iz nazofarinksa i orofarinksa. Propisana antivirusna terapija: Oseltamivir 75 mg dva puta dnevno tokom 5 dana. Dodatne preporuke uključivale su simptomatsku antipiretičku i mukolitičku terapiju, odmor u krevetu i unošenje puno tečnosti.

[0135] Pacijent je samostalno sebi dao 0.1% rastvor dalargina dva puta dnevno inhalacijom pomoću nebulizatora, ukupna doza je bila 4 mg/dan. Klinički znaci intoksikacije brzo su se poboljšali nakon početka inhalacija. Drugog dana terapije suv kašalj je prešao u produktivan, a apetit se poboljšao. Groznica je prestala trećeg dana terapije. Simptomi su potpuno nestali do 5. dana nakon pojave bolesti (i, shodno tome, početkom terapije dalarginom).

[0136] Rezultati virusologije otkrili su soj A/California/07/2009 (H1N1, pandemijski soj).

[0137] Dijagnoza (ICD-10: J10.0): umereni grup, identifikovan virus gripa.

[0138] Zaključak: prosečno trajanje umerenog gripa je 6-8 dana, uobičajeno trajanje groznice (kod nekomplikovanog gripa) je približno 5 dana. {25}. Međutim, u ovom kliničkom slučaju, dodatno lečenje inhalacijom dalarginoa bilo je povezano sa značajnim smanjenjem trajanja simptoma intoksikacije (2 dana), groznice (3 dana) i bolesti u celini (5 dana).

[0139] Postojeća klinička slika teških komplikacija VRI, uključujući teške oblike infekcija gripom i koronavirusa, ukazuje da teški stadijum bolesti čini preko 90% troškova lečenja i veliku većinu smrtnih slučajeva pacijenata. Lečenje u stadijumu komplikacija pneumonije je prilično skup i neefikasan proces.

[0140] Stoga bi optimalan način za smanjenje smrtnosti i troškova na nacionalnom nivou uključivao primenu dalargina bilo u obliku spreja za ispiranje nazalnih prolaza, nazofarinksa, orofarinksa i usne upljine ili inhalacijom ljudima iz rizičnih populacija: onima koji žive sa inficiranim članovima porodice, onima u kontaktu sa pacijentima ili velikim grupama ljudi, kao što su policajci, vojnici, itd. Kad god se pojavi infekcija, primena rastvora dalargina inhalacijom prema opisanim režimima bi vrlo verovatno omogućila da se izbegnu komplikacije i da se bolest održi blagom, čak i da se izbegne hospitalizacija.

Reference

[0141]

[1] V.I. Pokrovsky et al. Influenza and influenza-like infections (including especially dangerous forms of influenza infections) // Basic and applied aspects of study: Bulletin of the task group. St Petersburg, Roza mira. - 2008. - Vol.109.

[2] N.B. Lazareva, M.V. Zhuravlyova, L.R. Panteleyeva. ARVI: Rational Pharmacotherapy from the Standpoint of Clinical Pharmacology // Meditsinsky Sovet. - 2016. - .4..

[3] Sullivan K. M., Monto A. S., Longini Jr I. M. Estimates of the US health impact of influenza //American journal of public health. - 1993. - Vol.83. - .12. - p.1712-1716.

[4] According to reports of the Federal State Healthcare Institution "Federal Centre for Hygiene and Epidemiology of Rospotrebnadzor of the Russian Federation". URL: Available at: http://www.fcgsen.ru.

[5] Clinical Practice Guidelines on Severe Forms of Influenza, 2016, Ministry of Health of Russia, ICD-10: J10-J11.

[6] Turner R. B. Epidemiology, pathogenesis, and treatment of the common cold //Annals of allergy, asthma & immunology. - 1997. - Vol.78. - .6. - p.531-540..

[7] Epidemiology, Clinical Presentation and Treatment of Severe Forms of Combined Viral-Bacterial Pneumonias. Moscow Oblast Clinical Research Institute, textbook, Moscow, 2016.

[8] O.A. Loskutov, A.N. Druzhina, V.G. Kolesnikov. Antiviral and antibacterial therapy in the treatment of communityacquired pneumonias/ // Meditsina Neotlozhnykh Sostoyaniy. - 2016. - .3 (74)..

[9] URL: https://lor-bolezni.ru/pnevmoniya/ingalyatsii-pri-pnevmonii-nebulajzerom.html, accessed on 02.07.2019.

[10] T.F. Borovskaya, E.Kh. Kurpas, S.N. Gorislavets. Application of Dalargin for the treatment of patients with community-acquired pneumonia // Byulleten Fiziologii i Patologii Dykhaniya. - 2004. -. 17..

[11] V.K. Khugayeva. Effect of Dalargin on microhemocirculation and lymphatic microcirculation // Byul. eksper. biol. - 1998. - . 3. - p.300-302..

[12] G.V. Lisachenko. Effect of Dalargin on haemodynamics in acute myocardial infarction complicated by clinical death / G.V. Lisachenko> G.K. Zoloyev, V.D. Slepushkin // Anest. i reanimat. - 1992. - .4. - p.57-59..

[13] V.P. Dubynina. Nebulizer therapy of acute and chronic respiratory tract diseases // Moscow, Inter-Eton, 2008. - 48 pages - 2005 (

[14] Gur D. et al. Inhalational gentamicin treatment is effective against pneumonic plague in a mouse model //Frontiers in microbiology. - 2018. - Vol.9. -p.741..

[15] Méndez L. B., Gookin G., Phalen R. F. Inhaled aerosol particle dosimetry in mice: a review //Inhalation toxicology. - 2010. - Vol.22. - .12. - p.1032-1037..

[16] Kolanjiyil A. V. et al. Mice-to-men comparison of inhaled drug-aerosol deposition and clearance //Respiratory physiology & neurobiology. - 2019. - Vol.260. - p.82-94..

[17] R&D Report "Evaluation of the antiviral activity of Orvidal API with nasal and intramuscular administration at different doses and concentrations in an influenza pneumonia model in mice". IFOR. Tomsk, 2020.

[18] Virology. A practical approach / Translated from English B. W. J. Mahy.1988; 344 pages.

[19] V. A. Aleksandrovskaya et al. Dalargin: Pharmacological and clinical aspects. // Pediatriya, 1993 -No.3 - pp.101-104.

[20] E.I. Kalenikova, O.F. Dmitriyeva, N.V. Korobov, S.V. Zhukovsky, V.A. Tishchenko, V.V. Vinogradov. Pharmacokinetis of Dalargin // Voprosy Med. Khimii, 1988, No.1, pp.75-83.

[21] Kotzer C.J., Hay D.W., Dondio G., Giardina G., Petrillo P., Underwood D.C. The antitussive activity of deltaopioid receptor stimulation in guinea pigs. J Pharmacol Exp Ther 2000; 292(2): 803-809..

[22] P. B. M. C. N. P. M. V. P. P. M. N. o. f. t. p. o. d. i. t. i. p. A. J. o. H.-S. P. V.7. I.1.1. J.2. P. Titilola M. Afolabi.

[23] Patent RU 2672888 dated 18.04.2018. Antiviral Immunotropic Agent for the Treatment of Acute Respiratory Viral Infections.

[24] Ansaldi, F., Banfi, F., Morelli, P., Valle, L., Durando, P., Sticchi, L., Contos, S., Gasparini, R., & Crovari, P.(2004). SARS-CoV, influenza A and syncitial respiratory virus resistance against common disinfectants and ultraviolet irradiation. Journal of Preventive Medicine and Hygiene, 45(1-2), 5-8.

[25] Clinical Practice Recommendations "Influenza in Adults". Non-profit partnership "National Scientific Society of Infectologists". Approved on 30 October 2014.

Tabela 1

Tabela 2

Tabela 3

Claims (10)

Patentni zahtevi

1. Tirozil-D-alanil-glicil-fenilalanil-leucil-arginin diacetat za upotrebu u obliku spreja i/ili u obliku za udisanje za prevenciju virusnih respiratornih infekcija ili za prevenciju njihovih komplikacija primenom u obliku spreja za ispiranje nazalnih prolaza, nazofarinksa, orofarinksa i usne šupljine i/ili udisanjem.

2. Tirozil-D-alanil-glicil-fenilalanil-leucil-arginin diacetat prema zahtevu 1, kao komponenta kompozicije koja se primenjuje kao sprej i/ili kao rastvor za udisanje.

3. Tirozil-D-alanil-glicil-fenilalanil-leucil-arginin diacetat za upotrebu u kompoziciji prema zahtevu 2, gde se kompozicija koristi za prevenciju virusnih respiratornih infekcija udisanjem ili kao sprej sa veličinom čestica od 5-50 µm.

4. Tirozil-D-alanil-glicil-fenilalanil-leucil-arginin diacetat za upotrebu u kompoziciji prema zahtevu 2, pri čemu se kompozicija koristi za ispiranje cele površine nazofarinksa, orofarinksa, usne šupljine i primenjuje se sublingvalno, ispod jezika, za stvaranje zaštitne barijere na sluznici.

5. Tirozil-D-alanil-glicil-fenilalanil-leucil-arginin diacetat za upotrebu u kompoziciji prema zahtevu 2, pri čemu se kompozicija koristi za prevenciju razvoja komplikacija virusne respiratorne infekcije putem udisanja sa veličinom čestica od 0.5-10 µm, poželjno 0.5-3 µm.

6. Tirozil-D-alanil-glicil-fenilalanil-leucil-arginin diacetat za upotrebu u kompoziciji prema zahtevu 2, gde kompozicija, koja se primenjuje u obliku spreja i/ili kao rastvor za udisanje, sadrži inhibitor rasta mikroba, kao što je benzalkonijum hlorid, obično u opsegu koncentracija od 0.005-0.1 mas.%, poželjno 0.01%.

7. Tirozil-D-alanil-glicil-fenilalanil-leucil-arginin diacetat za upotrebu u kompoziciji prema zahtevima 2 ili 6, pri čemu kompozicija ima kiseli pH u opsegu od 3 do 7, poželjno pH = 4.0-5.5.

8. Tirozil-D-alanil-glicil-fenilalanil-leucil-arginin diacetat za upotrebu u kompoziciji prema zahtevu 7, pri čemu kompozicija sadrži tirozil-D-alanil-glicil-fenilalanil-leucil-arginin diacetat, koji se primenjuje i primenjuje u obliku spreja / ili kao rastvor za udisanje, sadrži acetatni pufer.

9. Tirozil-D-alanil-glicil-fenilalanil-leucil-arginin diacetat za upotrebu u kompoziciji prema zahtevima 2 do 8, koji sadrži regulator viskoziteta izabran iz grupe mikrokristalne celuloze, natrijum karboksimetil celuloze, makrogola, propilen glicerolpirolini N-metilpirolidona i/ili polimera sa bioadhezivnim svojstvima, surfaktanata ili nejonski deterdžent sa mukoadhezivnim svojstvima, poželjno poloksameri.

10. Tirozil-D-alanil-glicil-fenilalanil-leucil-arginin diacetat za upotrebu u kompoziciji prema zahtevima 2 do 9, pri čemu primena u obliku spreja obuhvata istovremeno ispiranje usne duplje, nazofarinksa, orofarinksa i sublingvalne oblasti.