RS60859B1 - Uređaj za kodiranje slike, postupak kodiranja slike i program za kodiranje slike i uređaj za dekodiranje slike, postupak za dekodiranje slike i program za dekodiranje slike - Google Patents

Uređaj za kodiranje slike, postupak kodiranja slike i program za kodiranje slike i uređaj za dekodiranje slike, postupak za dekodiranje slike i program za dekodiranje slike

Info

Publication number
RS60859B1
RS60859B1 RS20201165A RSP20201165A RS60859B1 RS 60859 B1 RS60859 B1 RS 60859B1 RS 20201165 A RS20201165 A RS 20201165A RS P20201165 A RSP20201165 A RS P20201165A RS 60859 B1 RS60859 B1 RS 60859B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
segmentation
block
image
target block
blocks
Prior art date
Application number
RS20201165A
Other languages
English (en)
Inventor
Shigeru Fukushima
Original Assignee
Jvc Kenwood Corp
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Jvc Kenwood Corp filed Critical Jvc Kenwood Corp
Publication of RS60859B1 publication Critical patent/RS60859B1/sr

Links

Classifications

    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/102—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the element, parameter or selection affected or controlled by the adaptive coding
    • H04N19/119—Adaptive subdivision aspects, e.g. subdivision of a picture into rectangular or non-rectangular coding blocks
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/102—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the element, parameter or selection affected or controlled by the adaptive coding
    • H04N19/12—Selection from among a plurality of transforms or standards, e.g. selection between discrete cosine transform [DCT] and sub-band transform or selection between H.263 and H.264
    • H04N19/122—Selection of transform size, e.g. 8x8 or 2x4x8 DCT; Selection of sub-band transforms of varying structure or type
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/134—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the element, parameter or criterion affecting or controlling the adaptive coding
    • H04N19/136—Incoming video signal characteristics or properties
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/169—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding
    • H04N19/17—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding the unit being an image region, e.g. an object
    • H04N19/176—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the coding unit, i.e. the structural portion or semantic portion of the video signal being the object or the subject of the adaptive coding the unit being an image region, e.g. an object the region being a block, e.g. a macroblock
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/189—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the adaptation method, adaptation tool or adaptation type used for the adaptive coding
    • H04N19/192—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the adaptation method, adaptation tool or adaptation type used for the adaptive coding the adaptation method, adaptation tool or adaptation type being iterative or recursive
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/10—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding
    • H04N19/189—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the adaptation method, adaptation tool or adaptation type used for the adaptive coding
    • H04N19/196—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using adaptive coding characterised by the adaptation method, adaptation tool or adaptation type used for the adaptive coding being specially adapted for the computation of encoding parameters, e.g. by averaging previously computed encoding parameters
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/46—Embedding additional information in the video signal during the compression process
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/50—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using predictive coding
    • H04N19/503—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using predictive coding involving temporal prediction
    • H04N19/51—Motion estimation or motion compensation
    • H04N19/513—Processing of motion vectors
    • H04N19/517—Processing of motion vectors by encoding
    • H04N19/52—Processing of motion vectors by encoding by predictive encoding
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/50—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using predictive coding
    • H04N19/593—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using predictive coding involving spatial prediction techniques
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/70—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals characterised by syntax aspects related to video coding, e.g. related to compression standards
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04N—PICTORIAL COMMUNICATION, e.g. TELEVISION
    • H04N19/00—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals
    • H04N19/90—Methods or arrangements for coding, decoding, compressing or decompressing digital video signals using coding techniques not provided for in groups H04N19/10-H04N19/85, e.g. fractals
    • H04N19/96—Tree coding, e.g. quad-tree coding

Landscapes

  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Multimedia (AREA)
  • Signal Processing (AREA)
  • Computing Systems (AREA)
  • Theoretical Computer Science (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • Discrete Mathematics (AREA)
  • General Physics & Mathematics (AREA)
  • Compression Or Coding Systems Of Tv Signals (AREA)
  • Compression Of Band Width Or Redundancy In Fax (AREA)
  • Compression, Expansion, Code Conversion, And Decoders (AREA)

Description

POZADINA PRONALASKA
Oblast tehnike
[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na tehnologiju segmentiranja slike u blokove i kodiranja i dekodiranja slike u jedinicama blokova koji su rezultat segmentacije slike.
Stanje tehnike
[0002] Kod kodiranja i dekodiranja slike, slika se deli na blokove gde je svaki od njih skup unapred određenog broja piksela. Slika se kodira i dekodira u jedinicama blokova. Vršenjem ispravne segmentacije na blokove, poboljšava se efikasnost predikcije unutar slike (intra predikcija), predikcije između slika (inter predikcija), ortogonalne transformacije, entropijskog kodiranja i slično. Kao rezultat, poboljšava se efikasnost kodiranja.
[0003] Dokument JP 2015-526008 A opisuje postupak za kodiranje tekućeg bloka prve komponente slike i uređaj za kodiranje u odnosu na referentni blok najmanje jedne druge komponente slike.
F. Le Leannec i drugi, "Asimetrične jedinice kodiranja u QTBT", 4. JVET sastanak; 15-10-2016 - 21-10-2016; CHENGDU; (ZAJEDNIČKI TIM ISO/IEC JTC1/SC29/WG11 I ITU-T ZA VIDEO ISTRAŽIVANJE SG. 16); URL HTTP://PHENIX.INT-EVRY.FR/JVET, JEVT-D0064r1, Chengdu, Kina, (20161010), strane 1, 3, 5, 7, 9, opisuju izveštaj sa sastanka po pitanju razvoja tehnologije video kodiranja sa mogućnošću kompresije koja značajno prevazilazi onu koja se postiže sa trenutnim HEVC standardom, ili daje bolju podršku po pitanju zahteva novih domena primere video kodiranja.
BRENDT WOHLBERG I DRUGI, "Kritičko ispitivanje literature o fraktalnom kodiranju slika", IEEE TRANSAKCIJE O OBRADI SLIKA, IEEE SERVISNI CENTAR, PISCATAWAY, Nju Džersi, SAD, (19991201), tom 8, broj 12, ISSN 1057-7149, XP011026439 [X] opisuje fraktalnu kompresiju slike što je tehnika zasnovana na reprezentaciji slike pomoću kontraktivnih transformacija, na prostoru slike, za koje je fiksna tačka u blizini originalne slike.
OPIS PRONALASKA
[0004] Ukoliko se slika ne segmentira na blokove dobrih veličina i oblika, efikasnost kodiranja se smanjuje. Ukoliko slika nije segmentirana na blokove dobrih veličina i oblika, povećaće se količina potrebne obrade u naknadnim operacijama kodiranja i dekodiranja.
[0005] Predmetni pronalazak adresira prethodno navedene probleme i njegov cilje je, stoga, da opiše tehnologiju poboljšanja efikasnosti kodiranja vršenjem segmentacije na blokove koja je pogodna za kodiranje i dekodiranje slike.
[0006] U skladu sa predmetnim pronalaskom, u priloženim Zahtevima su opisani uređaj za kodiranje slike, postupak za kodiranje slike, program za kodiranje slike, uređaj za dekodiranje slike, postupak za dekodiranje slike i program za dekodiranje slike.
[0013] Prema pronalasku, može se izvršiti segmentacija na blokove koji su pogodni za kodiranje i dekodiranje slike koja će rezultovati poboljšanjem efikasnosti kodiranja i obezbediti dobijanje kodirane i dekodirane slike uz manju potrebnu količinu obrade.
KRATAK OPIS SLIKA NACRTA
[0014] Slika 1 prikazuje konfiguraciju uređaja za kodiranje slike prema prvom izvođenju;
Slika 2 prikazuje konfiguraciju uređaja za dekodiranje slike prema prvom izvođenju; Slika 3 je dijagram toka koji prikazuje segmentaciju u blokove stabla i segmentaciju unutar bloka stabla;
Slika 4 prikazuje kako se ulazna slika segmentira u blokove stabla;
Slika 5 prikazuje Z-skeniranje;
Slika 6 prikazuje blok stabla podeljen na četvrtine u horizontalnim i vertikalnim pravcima;
Slika 7 prikazuje blok stabla podeljen na polovine u horizontalnom pravcu;
Slika 8 prikazuje blok stabla podeljen na polovine u vertikalnom pravcu;
Slika 9 je dijagram toka koji prikazuje postupak u svakom bloku koji je rezultat podele bloka stabla na četvrtine u horizontalnom pravcu i vertikalnom pravcu;
Slika 10 je dijagram toka koji prikazuje postupak u svakom bloku koji je rezultat podele bloka stabla na polovine u horizontalnom pravcu;
Slika 11 prikazuje kako se vrši re-segmentacija bloka koji je rezultat podele bloka stabla na polovine u horizontalnom pravcu;
Slika 12 je dijagram toka koji prikazuje postupak u svakom bloku koji je rezultat podele bloka stabla na polovine u vertikalnom pravcu;
Slika 13 prikazuje kako se vrši re-segmentacija bloka koji je rezultat podele bloka stabla na polovine u vertikalnom pravcu;
Slika 14 prikazuje primer sintakse vezano za segmentaciju blokova prema prvom izvođenju;
Slike 15A do 15D prikazuju intra predikciju;
Slika 16 prikazuje inter predikciju;
Slika 17 prikazuje primer sintakse vezano za segmentaciju blokova prema drugom izvođenju;
Slika 18 prikazuje još jedan primer sintakse vezano za segmentaciju blokova prema drugom izvođenju;
Slika 19 prikazuje primer sintakse vezano za segmentaciju blokova prema trećem izvođenju;
Slila 20 prikazuje kako se blok, koji je rezultat podele roditeljskog bloka na polovine u horizontalnom pravcu, dalje segmentira unutar istog pravca;
Slika 21 prikazuje primer sintakse vezano za segmentaciju blokova prema četvrtom izvođenju; i
Slika 22 prikazuje podelu na četvrtine bloka koji je rezultat podele bloka stabla na polovine.
NAJBOLJI MOD REALIZACIJE PRONALASKA
[0015] Izvođenja predmetnog pronalaska obezbeđuju tehnologiju kodiranja slike sa sagmentiranjem slike u pravougaone blokove i kodiranje i dekodiranje segmentnih blokova.
[0016]
Prvo izvođenje
Sada će biti dat opis uređaja 100 za kodiranje slike i uređaja 200 za dekodiranje slike prema prvom izvođenju. Kod prvog izvođenja blok je ograničen od sukcesivne segmentacije u istom pravcu, rekurzivne segmentacije bloka.
[0017] Slika 1 prikazuje konfiguraciju uređaja 100 za kodiranje slike prema prvom izvođenju; Potrebno je primetiti da Slika 1 samo prikazuje tok podataka vezanih za signal slike. Dodatne informacije (na primer vektor pomeraja, mod predikcije i slično) koje su različite od signala slike, obezbeđuju se od strane relevantnih sastavnih elemenata i prosleđuju do jedinice 105 za generisanje niza bita (strima) kako bi se generisali pridruženi kodirani podaci, ali slika ne prikazuje tok podataka vezanih za dodatne informacije.
[0018] Jedinica 101 za segmentaciju na blokove vrši deljenje slike u blokove koji su dalje predmet kodiranja, od kojih je svaki jedinica obrade tokom kodiranja, i obezbeđuje signal slike u bloku koji se podvrgava kodiranju u jedinici 103 za generisanje rezidualnog signala. Dalje, jedinica 101 za segmentaciju na blokove prosleđuje signal slike bloka koji je predmet kodiranja do jedinice 102 za generisanje predikcione slike kako bi se evaluirao rezultat poklapanja predikcione slike.
[0019] Jedinica 101 za segmentaciju na blokove rekurzivno deli sliku u pravougaonike unapred određene veličine kako bi se generisali blokovi koji su predmet kodiranja. Jedinica 101 za segmentaciju na blokove sadrži jedinicu za deljenje na četvrtine koja ciljni blok deli na četvrine rekurzivnom segmentacijom u horizontalnom pravcu i vertikalnom pravcu kako bi se generisala četiri bloka, i jedinicu za deljenje na polovine koja ciljni blok deli na polovine u horizontalnom ili vertikalnom pravcu kako bi se generisala dva bloka. Detaljan način rada jedinice 101 za segmentaciju na blokove će biti opisan kasnije.
[0020] Jedinica 102 za generisanje predikcione slike vrši intra predikciju (predikciju unutar slike) ili inter predikciju (predikciju između slika) na osnovu dekodiranog signala slike dobijenog iz memorije 108 za dekodiranu sliku na osnovu pripisanog moda predikcije, čime generiše signal slike predikcije. Kod intra predikcije signal predikcione slike se generiše korišćenjem signala slike iz bloka koji je predmet kodiranja, a koji obezbeđuje jedinica 101 za segmentaciju na blokove, i signala slike koji je obezbeđuje memorija 108 za dekodiranu sliku kodiranog bloka koji je susedan bloku koji je predmet kodiranja i nalazi se u istoj slici kao i blok koji je predmet kodiranja. Kod inter predikcije, kodirana slika koja se nalazi pre ili nakon slike koja sadrži blok koji je predmet kodiranja (slika koja se kodira) u vremenskom nizu i čuva u memoriji 108 za dekodiranu sliku, definiše se kao referentna slika. Signal slike iz bloka koji je predmet kodiranja i koji se dobija od jedinice 101 za segmentaciju na blokove, evaluira se radi određivanja stepena poklapanja između blokova (na primer upoređivanjem blokova) slike koja se kodira i referentne slike. Određuje se vektor pomeraja koji ukazuje na količinu kretanja i signal predikcione slike se generiše primenom kompenzacije pomeraja na osnovu količine kretanja sa referentne slike. Jedinica 102 za generisanje predikcione slike prosleđuje signal predikcione slike generisan na takav način do jedinice 103 za generisanje rezidualnog signala.
[0021] Jedinica 103 za generisanje rezidualnog signala oduzima predikcioni signal generisan iz signala slike koji je predmet kodiranja kako bi generisala rezidualni signal i prosledila ga jedinici 104 za ortogonalnu transformaciju/kvantizaciju.
[0022] Jedinica 104 za ortogonalnu transformaciju/kvantizaciju vrši ortogonalnu transformaciju i kvantizaciju rezidualnog signala dobijenog od jedinice 103 za generisanje rezidualnog signala i prosleđuje ortogonalno transformisani i kvantizirani rezidualni signal do jedinice 105 za generisanje niza bita i jedinice 106 za inverznutransformaciju/inverznu-kvantizaciju.
[0023] Jedinica 105 za generisanje niza bita generiše niz bita koji odgovara ortogonalno transformisanom i kvantiziranom rezidualnom signalu dobijenom od jedinice 104 za ortogonalnu transformaciju/kvantizaciju. Jedinica 105 za generisanje niza bita takođe generiše i niz bita koji odgovara dodatnim informacijama kao što su vektor pomeraja, mod predikcije i informacije o segmentaciji na blokove.
[0024] Jedinica 106 za inverznu-kvantizaciju/inverznu-ortogonalnu transformaciju vrši inverznu-kvantizaciju/inverznu-ortogonalnu transformaciju ortogonalno trasformisanog i kvantiziranog rezidualnog signala dobijenog od jedinice 104 za ortogonalnu transformaciju/kvantizaciju i prosleđuje rezidualni signal nad kojim je izvršena inverzna-kvantizacija i inverzna-ortogonalna transformacija do jedinice 107 za superpoziciju dekodiranog signala slike.
[0025] Jedinica 107 za superpoziciju dekodiranog signala slike vrši superpoziciju signala predikcione slike generisanog od strane jedinice 102 za generisanje predikcione slike i rezidualnog signala nad kojim je izvršena inverzna-kvantizacija i inverzna-ortogonalna transformacija od strane jedinice 106 za inverznukvantizaciju/inverznu-ortogonalnu transformaciju jednog preko drugog tako da se generiše dekodirana slika. Jedinica 107 za superpoziciju dekodiranog signala slike upisuje dekodirani signal slike u memoriju 108 za dekodiranu sliku. Dekodirana slika može biti filtrirana radi smanjenja blokovskog izobličenja i slično, koje je posledica kodiranja pre upisivanja u memoriju 108 za dekodiranu sliku.
[0026] Slika 2 prikazuje konfiguraciju uređaja 200 za dekodiranje slike prema prvom izvođenju. Potrebno je naglasiti da Slika 2 samo prikazuje tok podataka koji se odnose na signal slike. Dodatne informacije (na primer vektor pomeraja, mod predikcije i slično) koje su različite od signala slike, prosleđuju se od strane jedinice 201 za dekodiranje niza bita do relevantnih sastavnih elemenata i koriste se u pridruženim procesima, ali slika ne prikazuje tok podataka vezanih za dodatne informacije.
[0027] Jedinica 201 za dekodiranje niza bita vrši dekodiranje dobijenog niza bita i prosleđuje ortogonalno transformisani i kvantizirani rezidualni signal do jedinice 202 za segmentaciju na blokove.
[0028] Jedinica 202 za segmentaciju na blokove određuje oblik bloka koji je predmet dekodiranja na osnovu dekodiranih informacija o segmentaciji na blokove i prosleđuje ortogonalno transformisani i kvantizirani rezidiualni signal bloka koji je predmet dekodiranja i koji je tako određen do jedinice 203 za inverznukvantizaciju/inverznu-ortogonalnu transformaciju.
[0029] Jedinica 202 za segmentaciju na blokove rekurzivno deli sliku u pravougaonike unapred određene veličine na osnovu dekodirane informacije o segmentaciji na blokove kako bi se generisali blokovi koji su predmet dekodiranja. Jedinica 202 za segmentaciju na blokove sadrži jedinicu za deljenje na četvrtine koja ciljni blok deli na četvrine rekurzivnom segmentacijom u horizontalnom pravcu i vertikalnom pravcu kako bi se generisala četiri bloka, i jedinicu za deljenje na polovine koja ciljni blok deli na polovine u horizontalnom ili vertikalnom pravcu kako bi se generisala dva bloka. Detaljan način rada jedinice 202 za segmentaciju na blokove će biti opisan kasnije.
[0030] Jedinica 203 za inverznu-kvantizaciju/inverznu-ortogonalnu transformaciju vrši inverznu-kvantizaciju i inverznu-ortogonalnu transformaciju ortogonalno trasformisanog i kvantiziranog rezidualnog signala kako bi se dobio rezidualni signal nad kojim je izvršena inverzna-kvantizacija i inverzna-ortogonalna transformacija.
[0031] Jedinica 204 za generisanje predikcione slike generiše signal predikcione slike na osnovu dekodiranog signala slike dobijenog iz memorije 206 za dekodiranu sliku i prosleđuje predikcionu sliku do jedinice 205 za superpoziciju dekodiranog signala slike.
[0032] Jedinica 205 za supoerpoziciju signala dekodirane slike vrši superpoziciju signala predikcione slike generisanog od strane jedinice 204 za generisanje predikcione slike i rezidualnog signala nad kojim je izvršena inverzna-kvantizacija i inverzna-ortogonalna transformacija od strane jedinice 203 za inverznukvantizaciju/inverznu-ortogonalnu transformaciju jednog preko drugog tako da generiše na izlazu signal dekodirane slike. Jedinica 205 za superpoziciju signala dekodirane slike upisuje signal dekodirane slike u memoriju 206 za dekodiranu sliku. Dekodirana slika može biti dalje filtrirana radi smanjenja blokovskog izobličenja i slično, koje je posledica kodiranja pre upisivanja u memoriju 208 za dekodiranu sliku.
[0033] Sada će biti dat opis načina rada jedinice 101 za segmentaciju na blokove uređaja 100 za kodiranje slike. Slika 3 prikazuje dijagram toka koji prikazuje segmentaciju u blokove stabla i segmentaciju unutar bloka stabla.
[0034] Najpre se ulazna slika deli na blokove stabla unapred određene veličine (S1000). Na primer, blok stabla sadrži 128 piksela x 128 piksela. Ipak, blok stabla ne mora nužno sadržati 128 piksela x 128 piksela. Bilo koja veličina i oblik mogu biti korišćeni sve dok je blok stabla pravougaonog oblika. Fiksne vrednosti koje definišu veličinu i oblik bloka stabla mogu biti određene od strane uređaja za kodiranje i uređaja za dekodiranje. Uređaj za kodiranje može odrediti veličinu i oblik i upisati veličinu i oblik u niz bita, a uređaj za dekodiranje može koristiti upisanu veličinu bloka. Slika 4 prikazuje kako se ulazna slika segmentira na blokove stabla. Blokovi stabla se kodiraju i dekodiraju prema redosledu rasterskog skeniranja, tj. sa leva na desno i od gore prema dole.
[0035] Unutrašnjost bloka stabla se dalje segmentira na pravougaone blokove. Unutrašnjost bloka stabla se kodira i dekodira prema redosledu z-skeniranja. Slika 5 prikazuje redosled z-skeniranja. Kod z-skeniranja se gornji levi blok, gornji desni blok, donji levi blok i donji desni blok kodiraju i dekodiraju navedenim redosledom. Unutrašnjost bloka stabla može biti podeljena na četvrtine ili polovine. Prilikom deljenja na četvrtine, blok stabla se segmentira u horizontalnom pravcu i vertikalnom pravcu. Prilikom deljenja na polovine, blok stabla se segmentira u horizontalnom pravcu ili vertikalnom pravcu. Slika 6 prikazuje blok stabla koji je podeljen na četvrtine u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Slika 7 prikazuje blok stabla koji je podeljen na polovine u horizontalnom pravcu. Slika 8 prikazuje blok stabla koji je podeljen na polovine u vertikalnom pravcu.
[0036] Sada posmatramo ponovo Sliku 3. Donosi se odluka da li će unutrašnjost bloka stabla biti podeljena na četvrtine u horizontalnom pravcu i vertikalnom pravcu (S1001).
[0037] Kada je odlučeno da će unutrašnjost bloka stabla biti podeljena na četvrtine (S1001: Da), unutrašnjost bloka stabla se deli na četvrtine (S1002), a blokovi koji nastaju kao rezultat deljenja bloka stabla u horizontalnom i vertikalnom pravcu se respektivno obrađuju (S1003). Kasnije će biti opisano kako se vrši re-segmentacija blokova koji su nastali kao rezultat deljenja bloka stabla na četvrtine (Slika 9).
[0038] Kada je odlučeno da unutrašnjost bloka stabla neće biti podeljena na četvrtine (S1001: Ne), donosi se odluka da li će unutrašnjost bloka stabla biti podeljena na polovine (1004).
[0039] Kada je odlučeno da se unutrašnost bloka stabla podeli na polovine (S1004: Da), donosi se odluka da li će blok stabla biti podeljen u horizontalnom pravcu (S1005).
[0040] Kada je odlučeno da se unutrašnost bloka stabla podeli na polovine deljenjem u horizontalnom pravcu (S1005: Da), unutrašnjost bloka stabla se deli na polovine u horizontalnom pravcu (S1006), a blokovi koji nastaju kao rezultat deljenja bloka stabla u horizontalnom pravcu se respektivno obrađuju (S1007). Kasnije će biti opisano kako se vrši re-segmentacija blokova koji su nastali kao rezultat deljenja bloka stabla na polovine u horizontalnom pravcu (Slika 10).
[0041] Kada je odlučeno da se unutrašnost bloka stabla podeli na polovine deljenjem u vertikalnom pravcu (S1005: Ne), unutrašnjost bloka stabla se deli na polovine u vertikalnom pravcu (S1008), a blokovi koji nastaju kao rezultat deljenja bloka stabla u vertikalnom pravcu se respektivno obrađuju (S1009). Kasnije će biti opisano kako se vrši re-segmentacija blokova koji su nastali kao rezultat deljenja bloka stabla na polovine u vertikalnom pravcu (Slika 11).
1
[0042] Kada je odlučeno da se ne vrši deljenje unutrašnjosti bloka stabla na polovine (S1004: Ne), unutrašnjost bloka stabla se ne deli, a proces segmentacije bloka se završava (S1010).
[0043] Sada će biti dat opis procesa postupanja sa svakim od blokova koji su nastali kao rezultat deljenja bloka stabla na četvrtine u horizontalnom i vertikalnom pravcu, a prema dijagramu toka sa Slike 9.
[0044] Donosi se odluka da li će unutrašnjost bloka biti ponovo podeljena na četvrtine u horizontalnom i vertikalnom pravcu (S1101).
[0045] Kada je odlučeno da se unutrašnjost bloka ponovo podeli na četvrtine u horizontalnom i vertikalnom pravcu (S1101: Da), unutrašnjost bloka se ponovo deli na četvrtine (S1102), a blokovi koji su nastali kao rezultat deljenja bloka na četvrtine u horizontalnom i vertikalnom pravcu se respektivno obrađuju (S1103).
[0046] Kada je odlučeno da se unutrašnjost bloka ne deli ponovo na četvrtine (S1101: Ne), donosi se odluka da li će unutrašnjost bloka biti podeljena na polovine (S1104).
[0047] Kada je odlučeno da se unutrašnjost bloka poseli na polovine (S1104: Da), donosi se odluka da li da se blok podelu na polovine u horizontalnom pravcu (S1105).
[0048] Kada je odlučeno da se blok podeli na polovine u horizontalnom pravcu (S1105: Da), unutrašnjost bloka se deli na polovine u horizontalnom pravcu (S1106), a blokovi koji su nastali kao rezultat deljenja bloka na polovine u horizontalnom pravcu se respektivno obrađuju (S1107).
[0049] Kada je odlučeno da se blok podeli na polovine u vertikalnom pravcu umesto u horizontalnom pravcu (S1105: Ne), unutrašnjost bloka se deli na polovine u vertikalnom pravcu (S1108), a blokovi koji su nastali kao rezultat deljenja bloka na polovine u vertikalnom pravcu se respektivno obrađuju (S1109).
[0050] Kada je odlučeno da se ne vrši deljenje unutrašnjosti bloka stabla na polovine (S1104: Ne), unutrašnjost bloka se ne deli, a proces segmentacije bloka se završava (S1110).
[0051] Proces prikazan na dijagramu toka sa Slike 9 se izvršava za svaki od blokova koji su nastali kao rezultat podele na četvrtine. Unutrašnjost blokova koji su nastali kao rezultat podele bloka na četvrtine se takođe kodira i dekodira prema redosledu z-skeniranja.
[0052] Sada će biti dat opis procesa postupanja sa svakim od blokova koji su nastali kao rezultat deljenja bloka stabla na polovine u horizontalnom pravcu, a prema dijagramu toka sa Slike 10.
[0053] Kada je blok stabla podeljen na polovine u horizontalnom pravcu, donosi se odluka da li će unutrašnjost svakog od blokova koji su nastali kao rezultat deljenja bloka stabla na polovine u horizontalnom i vertikalnom pravcu biti podeljen na četvrtine (S1201).
[0054] Kada je odlučeno da se unutrašnjost bloka podeli na četvrtine (S1201: Da), unutrašnjost bloka se deli na četvrtine (1202), a blokovi koji su nastali kao rezultat deljenja bloka na četvrtine u horizontalnom i vertikalnom pravcu se respektivno obrađuju (S1203).
[0055] Kada je odlučeno da se unutrašnjost bloka ne deli na četvrtine (S1201: Ne), donosi se odluka da li će unutrašnjost bloka biti ponovo podeljena na polovine (S1204).
[0056] Kada je odlučeno da se blok ponovo podeli na polovine (1204: Da), unutrašnjost bloka se deli na polovine u vertikalnom pravcu (S1205), a blokovi koji su nastali kao rezultat deljenja bloka u vertikalnom pravcu se respektivno obrađuju (S1206).
[0057] Kada je odlučeno da se blok neće ponovo deliti na polovine (S1204: Ne), unutrašnjost bloka se ne deli ponovo, a proces segmentacije bloka se završava (S1207).
[0058] Slika 11 prikazuje kako se vrši re-segmentacija bloka koji je nastao kao rezultat deljenja bloka stabla u horizontalnom pravcu. U ovom slučaju kada se blok stabla (blok roditelj) deli u horizontalnom pravcu, ponovno deljenje na polovine segmenta bloka se dozvoljava samo u vertikalnom pravcu, a blok se automatski deli na polovine u vertikalnom pravcu. Deljenje na četvrtine bloka potomka koji je nastao kao rezultat deljenja bloka stabla na polovine (blok roditelj) može biti u potpunosti zabranjeno. Ovim se sprečava da se blok segmentira u istom pravcu kao i blok roditelj i tako se sprečava segmentacija bloka koja rezultuje dobijanjem pravougaonika koji je dodatno izdužen u bočnom pravcu, omogućavajući postupak kodiranja i dekodiranja.
[0059] Proces koji je prikazan na dijagramu toka sa Slike 10 se vrši za svaki od blokova koji su nastali kao rezultat podele bloka roditelja na polovine u horizontalnom pravcu. Unutrašnjost blokova koji su nastali kao rezultat podele bloka roditelja u horizontalnom pravcu se takođe kodiraj i dekodira od vrha ka dnu.
[0060] Sada će biti dat opis postupanja sa svakim od blokova koji su nastali kao rezultat deljenja bloka stabla na polovine u vertikalnom pravcu, a prema dijagramu toka sa Slike 12.
[0061] Kada se blok stabla podeli na polovine u vertikalnom pravcu, donosi se odluka da li da se unutrašnjost svakog od blokova koji su nastali kao rezultat podele bloka stabla na polovine podeli na četvrtine u horizontalnom i vertikalnom pravcu (S1301).
[0062] Kada je odlučeno da se unutrašnjost bloka podeli na četvrtine (S1301: Da), unutrašnjost bloka se deli na četvrtine (S1302), a blokovi koji su nastali kao rezultat deljenja bloka na četvrtine u horizontalnom i vertikalnom pravcu se respektivno obrađuju (S1303).
[0063] Kada je odlučeno da se unutrašnjost bloka ne deli na četvrtine (S1301: Ne), donosi se odluka da li da se unutrašnjost bloka ponovo podeli na polovine (S1304).
[0064] Kada je odlučeno da se blok ponovo podeli (S1304: Da), unutrašnjost bloka se deli na polovine u horizontalnom pravcu (S1305), a blokovi koji su nastali kao rezultat deljenja bloka na polovine u horizontalnom pravcu se respektivno obrađuju (S1306).
[0065] Kada je odlučeno da se blok ne deli ponovo na polovine (S1304: Ne), unutrašnjost bloka se ne segmentira ponovo a proces segmentacije bloka se završava (S1307).
1
[0066] Slika 13 prikazuje kako se vrši re-segmentacija bloka koji je nastao deljenjem bloka stabla na polovine u vertikalnom pravcu. U ovom slučaju se blok stabla (blok roditelj) deli na polovine u vertikalnom pravcu, a re-segmentacija segmentiranog bloka se dozvoljava samo u horizontalnom pravcu, a blok se automatski deli na polovine u horizontalnom pravcu. Deljenje bloka potomka koji je nastao kao rezultat deljenja bloka stabla (bloka roditelja) na polovine može biti u potpunosti zabranjeno. Ovim se zabranjuje da se blok segmentira u istom pravcu kao i blok roditelj, tako da se sprečava segmentacija bloka koja rezultuje dobijanjem pravougaonika koji je dodatno izdužen u vertikalnom pravcu, omogućavajući tako postupak kodiranja i dekodiranja.
[0067] Postupak koji je prikazan dijagramom toka sa Slike 12, izvršava se za svaki od blokova koji su nastali kao rezultat deljenja bloka roditelja na polovine u vertikalnom pravcu. Unutrašnjost blokova koji su nastali kao rezultat deljenja bloka roditelja na polovine se takođe kodira i dekodira sa leve na desnu stranu.
[0068] Iako je iznad opisana re-segmentacija bloka koji je nastao kao rezultat segmentacije bloka stabla, blok roditelj ne mora biti blok stabla. Na primer, prethodni postupak može biti primenjen na segmentaciju bloka koji je nastao kao rezultat deljenja bloka stabla na četvrtine (128x128) i dalju segmentaciju bloka koji je nastao kao rezultat deljenja bloka stabla na četvrtine na četvrtine ili polovine (64x64).
[0069] Sada će biti dat opis načina rada jedinice 202 za segmentaciju bloka uređaja 200 za dekodiranje slike. Jedinica 202 za segmentaciju bloka vrši deljenje bloka istim koracima obrade koji se izvode u jedinici 101 za segmentaciju bloka uređaja 100 za kodiranje slike. Jedinica 101 za segmentaciju bloka uređaja 100 za kodiranje slike bira šablon segmentacije bloka i proizvodi informaciju o segmentaciji bloka koja ukazuje na doneti izbor. Jedinica 202 za segmentaciju bloka uređaja za dekodiranje slike se razlikuje u tome što vrši segmentaciju bloka korišćenjem informacija o segmentaciji preuzetih iz niza bita dekodiranjem, i primenjuje sintaksnu strukturu u kojoj se informacija o segmentaciji bloka preuzima iz niza bita dekodiranjem niza bita na takav način da se informacija kod koje nedostaje izbor ne prenosi u nizu bita kada je re-segmentacija u istom pravcu zabranjena.
[0070] Slika 14 prikazuje primer sintakse (sintaksnog pravila niza bita) vezane za segmentaciju bloka prema prvom izvođenju. Za segmentaciju unutrašnjosti bloka stabla, najpre se šalje i prima fleg (4_division_flag) koji označava da li se blok stabla deli na četvrtine. U slučaju da se blok stabla deli na četvrtine (4_division_flag se postavlja na 1), blok stabla se deli na četvrtine i postupak se završava. Unutrašnjost bloka koji je nastao kao rezultat deljenja bloka stabla na četvrtine se, zatim, resegmentira prema sintaksi prikazanoj na Slici 14. U slučaju da se blok stabla ne deli na četvrtine (4_division_flag se postavlja na 0), šalje se i prima fleg (2_division_flag) koji označava da li se blok stabla deli na polovine. U slučaju da se blok stabla deli na polovine (2_division_flag je postavljen na 1), šalje se i prima fleg (2_division_direction) koji označava pravac deljenja na polovine. Fleg 2_division_direction postavljen na 1 označava segmentaciju u vertikalnom pravcu, dok fleg 2_division_direction postavljen na 0 označava segmentaciju u horizontalnom pravcu. Unutrašnjost bloka koji je nastao kao rezultat deljenja bloka stabla se, zatim, ponovo re-segmentira prema sintaksi prikazanoj na Slici 14. U slučaju da blok stabla nije podeljen na polovine (2_division_flag je postavljen na 0), blok stabla se ne segmentira, a postupak se završava.
[0071] Sada će biti dat opis načina re-segmentacije bloka koji je nastao kao rezultat deljenja bloka na četvrtine ili polovine. Postupak re-segmentacije unutrašnjosti bloka takođe koristi sintaksu prikazanu na Slici 14, ali se razlikuje od postupka segmentacije bloka stabla u tome da je pravac deljenja na polovine ograničen. Preciznije, kada se blok stabla podeli na polovine i vrši se re-segmentacija bloka koji je rezultat deljenja bloka stabla na polovine, zabranjena je segmentacija u istom pravcu u kojem je vršeno deljenje na polovine bloka stabla. Ovim se da blok koji je nastao kao rezultat segmentacije bude dodatno izduženi pravougaonik, čime se sprečava povećanje memorijskog propusnog opsega potrebnog za intra predikciju i inter predikciju. Detalji prevencije povećanja potrebnog memorijskog propusnog opsega će biti razmatrani kasnije.
[0072] Naravno, broj koliko je puta izvršeno deljenje na polovine u istom pravcu se može pratiti, a segmentacija u istom pravcu može biti ograničena kada broj deljenja prekorači neki unapred određeni broj. Na primer, deljenje na polovine u istom pravcu može biti dozvoljeno dva puta, dok deljenje na polovine u istom pravcu i po treći put može biti zabranjeno.
1
[0073] Prema sintaksi sa Slike 14, deljenje na četvrtine se preferencijalno bira, a informacija koja ukazuje da li se blok deli na četvrtine se šalje i prima pre informacije koja ukazuje da li se blok deli na polovine. U slučaju da je preferencijalno odabrana podela na polovine, sa druge strane sintaksa može biti takva da se informacija koja ukazuje da li se blok deli na polovine šalje i prima pre informacije koja ukazuje da li se blok deli na četvrtine. Razlog za ovo je što će količina koda prenetog kroz niz bita biti manja ukoliko se šalje i prima događaj čiji je nastanak verovatniji. Drugim rečima, unapred se vrši procena kako bi se videlo šta je verovatnije da će se desiti između deljenja na četvrtine i deljenja na polovine, i sintaksa se konfiguriše tako da se prvo šalje i prima informacija o segmentaciji koja je verovatnija da će se desiti. Na primer, kada se šalju i primaju informacije iz zaglavlja slike, označavanjem da li deljenje na četvrtine ima veći prioritet ili da li deljenje na polovine ima veći prioritet uređaj za kodiranje može adaptivno utvrditi tip segmentacije većeg prioriteta (broj segmentnih blokova) koji će rezultovati većom efikasnosti kodiranja, a uređaj za dekodiranje može izvršiti segmentaciju bloka stabla prema sintaksi na osnovu odabranog tipa segmentacije većeg prioriteta.
[0074] Kod uređaja 100 za kodiranje slike i uređaja 200 za dekodiranje slike, intra predikcija ili inter predikcija se vrši korišćenjem segmentiranih blokova. Oba moda intra predikcije i inter predikcije prati kopiranje piksela iz memorije.
[0075] Slike 15A do 15D prikazuju primer intra predikcije. Slike 15A i 15B prikazuju pravce predikcije i brojeve modova za intra predikciju. Kod intra predikcije se predikciona slika bloka koji je predmet kodiranja i dekodiranja generiše kopiranjem piksela sa kodiranih ili dekodiranih piksela u blizini bloka koji je predmet kodiranja ili dekodiranja, kao što je prikazano na Slikama 15C i 15D. Kod intra predikcije generisanje predikcione slike i generisanje kodiranih ili dekodiranih piksela se ponavlja u jedinicama blokova. Stoga se postupak nastavlja sekvencijalno u jedinicama blokova tako da što je manji blok čija se unutrašnjost segmentira, veće je opterećenje čitavog postupka. Takođe, što je oblik pravougaonog bloka više izdužen, teži je postupak kopiranja piksela iz memorije. Kodiranje i dekodiranje zahteva ortogonalnu transformaciju rezidualnog signala. Stoga, što su veći tipovi veličina pravougaonika, brojniji su potrebni tipovi ortogonalne transformacije i veći je opseg rezultantnog kola. Zbog toga se sprečavanjem deljenja bloka na polovine u istom pravcu u kojem je izvršena segmentacija bloka roditelja, sprečava povećanje
1
memorijskog propusnog opsega koji je potreban za intra predikciju koji se povećava sa deljenjem unutrašnjosti bloka na polovine.
[0076] Slika 16 prikazuje primer inter predikcije. Kod inter predikcije, predikciona slika bloka koji je predmet kodiranja ili dekodiranja generiše se kopiranjem, u jedinicama blokova, piksela od piksela sadržanih u kodiranoj ili dekodiranoj slici. Inter predikcija često zahteva konfiguraciju uređaja kod koje se pikseli kopiraju iz referentne slike u jedinicama blokova tako da se zahteva preuzimanje potrebnih piksela u jedinicama upravljanja memorijom. Zbog toga što se segmentacija vrši u manjim blokovima i što je oblik pravougaonog bloka više pravougaon, to je veće opterećenje čitavog procesa. Dalje, kompenzacija pokreta decimalne preciznosti kod referentne slike korišćenjem interpolacijskog filtera zahteva kopiranje nekoliko piksela dodatno u odnosu na piksele koji su sadržani u bloku. Zbog toga što je manja veličina bloka, veća je relativna proporcija dodatih nekoliko piksela i veće je opterećenje čitavog procesa. U skladu sa tim se, ograničavanjem bloka po pitanju deljenja u istom pravcu u kojem je izvršena segmentacija bloka roditelja, sprečava povećanje potrebnog memorijskog propusnog opsega za intra predikciju kada se unutrašnjost bloka deli na polovine.
[0077]
Drugo izvođenje
Sada će biti dat opis uređaja za kodiranje slike i uređaja za dekodiranje slike prema drugom izvođenju predmetnog pronalaska. Drugo izvođenje se razlikuje od prvog u tome što se dalja segmentacija unutrašnjosti bloka sprečava kada je blok unapred određene veličine ili je manji od nje, dok je prema ostalim aspektima identično sa prvim izvođenjem. Ovim se sprečava nastavak povećanja opterećenja čitavog procesa sa daljom segmentacijom unutrašnjosti bloka na manje blokove.
[0078] Slike 17 i 18 prikazuju sintaksu vezanu za segmentaciju na blokove prema drugom izvođenju. Razlika u odnosu na sintaksu sa Slike 14 prema prvom izvođenju je ta da je segmentacija na blokove omogućena samo kada je veličina inicijalnog bloka veća od unapred određene veličine. U slučaju sa Slike 17 blok čija unutrašnjost sadrži više od 64 piksela može biti podeljen na četvrtine ili polovine.
1
[0079] U slučaju kada se razmatra razlika između broja piksela u bloku koji je nastao kao posledica deljenja na četvrtine i bloka koji je nastao kao posledica deljenja na polovine, deljenje na četvrtine je dozvoljeno kada je broj piksela u bloku veći od 64, a deljenje na polovine se dozvoljava kada je broj piksela u bloku veći od 32. Na ovaj način se precizno kontroliše ograničenje po pitanju broja piksela u bloku koji je nastao segmentacijom.
[0080]
Treće izvođenje
Sada će biti dat opis uređaja za kodiranje slike i uređaja za dekodiranje slike prema trećem izvođenju predmetnog pronalaska. Treće izvođenje se razlikuje od prvog u tome što se ograničava dalja vertikalna segmentacija bloka koji je nastao kao posledica vertikalne segmentacije, dok je prema ostalim aspektima identično sa prvim izvođenjem.
[0081] Uobičajeno se informacije o pikselu slike čuvaju u jedno- dimenzionoj memoriji u redosledu rasterskog skeniranja. U jedno-dimenzionoj memoriji pikseli se u horizontalnom pravcu čuvaju relativno blizu jedni drugima, dok se pikseli u vertikalnom pravcu čuvaju relativno udaljeni jedni od drugih. Zbog toga je jednostavno pristupiti pikselima u horizontalnom pravcu, ali nije lako pristupiti pikselima u vertikalnom pravcu. U slučaju bloka koji sadrži 16 horizontalnih piksela x 8 vertikalnih piksela i bloka koji sadrži 8 horizontalnih piksela x 16 vertikalnih piksela, na primer, broj piksela je identičan, ali blok od 8 horizontalnih piksela x 16 vertikalnih piksela troši veći opseg memorije kako bi se sačuvali pikseli nego što je to slučaj sa blokom od 16 horizontalnih piksela x 8 vertikalnih piksela. Zbog toga će biti potreban veći propusni opseg memorije za prenos piksela kada se koristi kompenzacija pokreta.
[0082] Slika 19 prikazuje sintaksu vezanu za segmentaciju na blokove prema trećem izvođenju. Razlika u odnosu na sintaksu sa Slike 14 prema prvom izvođenju je u tome što se dalja vertikalna segmentacija unutrašnjosti bloka sprečava samo kada je blok roditelj podeljen na polovine vertikalno. Preciznije, kada je blok roditelj podeljen na polovine vertikalno a unutrašnjost bloka potomka je potrebno podeliti
1
polovine, izbor između horizontalnog i vertikalnog deljenja nije raspoloživ već se automatski bira horizontalna segmentacija, kao što je prikazano na Slici 20.
[0083]
Četvrto izvođenje
Sada će biti dat opis uređaja za kodiranje slike i uređaja za dekodiranje slike prema četvrtom izvođenju predmetnog pronalaska. Četvrto izvođenje se razlikuje od prvog u tome što se, kada se blok deli na polovine a zatim unutrašnjost tako nastalog bloka deli na četvrtine, sprečava dalja segmentacija unutrašnjosti tako nastalog bloka, dok je prema ostalim aspektima identično sa prvim izvođenjem.
[0084] Slika 21 prikazuje sintaksu vezano za segmentaciju na blokove prema četvrtom izvođenju. Kao što je prikazano na Slici 22, kada se blok roditelj deli na polovina a zatim unutrašnjost tako dobijenog bloka deli na četvrtine, fleg 2_division_after_4_division_flag se postavlja na 1 time zabranjujući bilo kakvu naknadnu segmentaciju.
[0085] Deljenje bloka na polovine a zatim deljenje bloka na četvrtine znači da je uspostavljeno ne-selektivno deljenje na četvrtine kada se vrši deljenje na polovine. Zbog toga je mala verovatnoća da će dalja segmentacija bloka biti potrebna nakon što je blok podeljen na polovine a zatim na četvrtine. U slučaju da je takva dalja segmentacija potrebna, može se odabrati deljenje na četvrtine. U slučaju da je blok podeljen na polovine a zatim na četvrtine, blok koji je nastao kao rezultat toga će već imati pravougaoni oblik. Zbog toga će pokušaj da se spreči pravac deljenja na polovine nakon deljenja na četvrtine komplikovati proces. Uniformnom zabranom naknadne segmentacije bloka koji je nastao deljenjem na polovine i naknadnim deljenjem na četvrtine, odlučivanje da li se dozvoljava ili sprečava dalja segmentacija bloka postaje komplikovano. Uniformnom zabranom dalje segmentacije bloka koji je nastao kao rezultat deljenja na polovine i naknadnim deljenjem na četvrtine čini nepotrebnim slanje i prijem izbora da se ne izvrši segmentacija bloka i smanjuje količinu prenetog koda.
[0086] Naravno, biće moguće kombinovati veći broj šema restrikcija segmentacije na blokove prema prvom do četvrtom izvođenju.
1
[0087] Niz bita slike na izlazu iz uređaja za kodiranje prema bilo kojem od prethodno opisanih izvođenja ima predefinisan format tako da se može dekodirati u saglasnosti sa postupkom kodiranja koji je primenjen u izvođenjima. Uređaj za dekodiranje slike koji je kompatibilan sa uređajem za kodiranje slike može vršiti dekodiranje niza bita predefinisanog formata podataka.
[0088] Ukoliko se za razmenu niza bita između uređaja za kodiranje slike i uređaja za dekodiranje slike koristi kablovska ili bežična mreža, niz bita se može konvertovati u format koji je pogodan načinu prenosa kroz komunikacioni kanal i preneti u skladu sa tim. U ovom slučaju je potrebno obezbediti uređaj za slanje koji će konvertovati izlazni niz bita iz uređaja za kodiranje slike u kodirane podatke u formatu podataka koji je pogodan za način prenosa kroz komunikacioni kanal i za prenos niza bita kroz mrežu, kao i uređaj za prijem koji će primati niz bita iz mreže, vršiti rekonstrukciju niza bita i prosleđivati rekonstruisani niz bita do uređaja za dekodiranje slike.
[0089] Uređaj za slanje sadrži memoriju za baferisanje izlaznog niza bita iz uređaja za kodiranje slike, jedinicu za obradu paketa radi pakovanja niza bita u pakete i jedinicu za slanje radi slanja spakovanog niza bita kroz mrežu. Uređaj za prijem sadrži jedinicu za prijem pakovanih kodiranih podataka iz mreže, memoriju za baferisanje primljenih kodiranih podataka i jedinicu za obradu paketa radi obrade paketa kodiranih podataka kako bi se generisao niz bita koji se prosleđuje do uređaja za dekodiranje slike.
[0090] Dalje, jedinica za prikaz može biti dodata radi prikazivanja slike koja je dekodirana od strane uređaja za dekodiranje, u vidu uređaja za prikaz. U ovom slučaju jedinica za prikaz čita signal dekodirane slike generisan od strane jedinice 205 za superpoziciju signala dekodirane slike i upisan u memoriju 206 za sliku, i prikazuje sliku na ekranu.
[0091] Dalje, uređaj za skeniranje slike može biti konfigurisan dodavanjem jedinice za skeniranje slike i prosleđivanje skenirane slike do uređaja za kodiranje. U tom slučaju jedinica za skeniranje slike prosleđuje signal skenirane slike do jedinice 101 za segmentaciju na blokove.
[0092] Prethodno opisani procesi vezani za kodiranje i dekodiranje mogu, naravno, biti implementirani hardverskim uređajem za slanje, snimanje ili prijem. Alternativno,
2
procesi mogu biti implementirani kroz firmver koji je sačuvan u ROM memoriji, fleš memoriji i slično, ili kroz softver na računaru i slično. Program sačuvan u firmveru ili softveru može biti dostupan na, na primer, medijumu za snimanje koji može biti očitan od strane računara. Alternativno, programi mogu biti dostupni na serveru kroz kablovsku ili bežičnu mrežu. Takođe, alternativno, programi mogu biti dostupni u formi prenosa podataka kroz zemaljski ili satelitski sistem emitovanja.
[0093] Iznad je opisano objašnjenje zasnovano na primeru izvođenja. Izvođenje je namenjeno da bude isključivo ilustrativno i podrazumeva se da će stručnjacima iz predmetne oblasti biti jasne različite modifikacije koje mogu biti izvedene na sastavnim elementima i procesima. Pronalazak je definisan pridruženim Zahtevima.
OPIS REFERENTNIH POZICIJA
[0094] Uređaj 100 za kodiranje slike, jedinica 101 za segmentaciju na blokove, jedinica 102 za generisanje predikcione slike, jedinica 103 za generisanje rezidualnog signala, jedinica 104 za ortogonalnu transformaciju/kvantizaciju, jedinica 105 za generisanje niza bita, jedinica 106 za inverznu-kvantizaciju/inverznuortogonalnu transformaciju, jedinica 107 za superpoziciju dekodiranog signala slike, memorija 108 za dekodiranu sliku, uređaj 200 za dekodiranje slike, jedinica 201 za dekodiranje niza bita, jedinica 202 za segmentaciju na blokove, jedinica 203 za inverznu-kvantizaciju/inverznu-ortogonalnu transformaciju, jedinica 204 za generisanje predikcione slike, jedinica 205 za superpoziciju dekodiranog signala slike i memorija 206 za dekodiranu sliku.
INDUSTRIJSKA PRIMENLJIVOST
[0095] Predmetni pronalazak se može primeniti kao tehnologija segmentacije slike na blokove i kodiranje i dekodiranje slike u jedinicama blokova koji su nastali kao rezultat segmentacije slike.

Claims (6)

PATENTNI ZAHTEVI
1. Uređaj za kodiranje slike koji je prilagođen da vrši segmentaciju slike na blokove i kodira sliku u jedinicama blokova koji su nastali kao rezultat segmentacije slike, koji sadrži:
jedinicu (101) za segmentaciju na blokove koja rekurzivno vrši segmentaciju slike na pravougaonike unapred određene veličine kako bi se generisao ciljni blok koji je predmet kodiranja; i
jedinicu (105) za kodiranje koja kodira informacije o segmentaciji na blokove ciljnog bloka, gde
jedinica (101) za segmentaciju na blokove sadrži:
jedinicu za deljenje na četvrtine koja ciljni blok deli na četvtine u rekurzivnoj segmentaciji u horizontalnom pravcu i vertikalnom pravcu kako bi generisala četiri bloka; i
jedinicu za deljenje na polovine koja ciljni blok deli na polovine u rekurzivnoj segmentaciji u horizontalnom pravcu ili vertikalnom pravcu kako bi generisala dva bloka,
naznačen time
što kada je kroz prethodnu rekurzivnu segmentaciju izvršeno deljenje na polovine i ciljni blok je unapred određene veličine ili manji od nje, jedinica za deljenje na polovine sprečava da se ciljni blok koji je predmet trenutne rekurzivne segmentacije dalje segmentira u istom pravcu u kojem je ciljni blok segmentiran prethodnom rekurzivnom segmentacijom.
2. Postupak za kodiranje slike prilagođen da vrši segmentaciju slike na blokove i kodira sliku u jedinicama blokova koji su nastali kao rezultat segmentacije slike, koji sadrži:
2
rekurzivnu segmentaciju slike na pravougaonike unapred određene veličine kako bi se generisao ciljni blok koji je predmet kodiranja; i kodiranje informacije o segmentaciji bloka ciljnog bloka, gde segmentacija sadrži:
deljenje ciljnog bloka na četvrtine rekurzivnom segmentacijom u horizontalnom pravcu i vertikalnom pravcu kako bi se generisala četiri bloka; i
deljenje ciljnog bloka na polovine rekurzivnom segmentacijom u horizontalnom ili vertikalnom pravcu kako bi se generisala dva bloka, naznačen time
što kada je kroz prethodnu rekurzivnu segmentaciju izvršeno deljenje na polovine i ciljni blok je unapred određene veličine ili manji od nje, deljenje na polovine sprečava da se ciljni blok koji je predmet trenutne rekurzivne segmentacije dalje segmentira u istom pravcu u kojem je ciljni blok segmentiran prethodnom rekurzivnom segmentacijom.
3. Program za kodiranje slike koji je prilagođen da vrši segmentaciju slike na blokove i kodira sliku u jedinicama blokova koji su nastali kao rezultat segmentacije slike, gde program sadrži računarski-implementirane module koji sadrže:
modul za segmentaciju na blokove koji vrši rekurzivnu segmentaciju slike na pravougaonike unapre određene veličine kako bi se generisao ciljni blok koji je predmet kodiranja; i
modul za kodiranje koji kodira informacije o segmentaciji ciljnog bloka, gde modul za segmentaciju na blokove sadrži:
modul za deljenje na četvrtine rekurzivnom segmentacijom u horizontalnom pravcu i vertikalnom pravcu kako bi se generisala četiri bloka; i
modul za deljenje ciljnog bloka na polovine rekurzivnom segmentacijom u horizontalnom ili vertikalnom pravcu kako bi se generisala dva bloka, naznačen time
što kada je kroz prethodnu rekurzivnu segmentaciju izvršeno deljenje na polovine i ciljni blok je unapred određene veličine ili manji od nje, modul za deljenje na polovine sprečava da se ciljni blok koji je predmet trenutne rekurzivne segmentacije dalje segmentira u istom pravcu u kojem je ciljni blok segmentiran prethodnom rekurzivnom segmentacijom.
4. Uređaj za dekodiranje slike koji je prilagođen da dekodira sliku u jedinicama blokova koji su nastali kao rezultat segmentacije slike, koji sadrži:
jedinicu (202) za segmentaciju na blokove koja generiše ciljni blok koji je predmet dekodiranje na osnovu dekodirane informacije o segmentaciji bloka; i
jedinicu (203, 204, 205) za dekodiranje koja dekodira ciljni blok, gde jedinica (202) za segmentaciju na blokove sadrži:
jedinicu za deljenje na četvrtine koja ciljni blok deli na četvtine u rekurzivnoj segmentaciji u horizontalnom pravcu i vertikalnom pravcu kako bi generisala četiri bloka; i
jedinicu za deljenje na polovine koja ciljni blok deli na polovine u rekurzivnoj segmentaciji u horizontalnom pravcu ili vertikalnom pravcu kako bi generisala dva bloka,
naznačen time
što kada je kroz prethodnu rekurzivnu segmentaciju izvršeno deljenje na polovine i ciljni blok je unapred određene veličine ili manji od nje, jedinica za deljenje na polovine sprečava da se ciljni blok koji je predmet trenutne rekurzivne segmentacije dalje segmentira u istom pravcu u kojem je ciljni blok segmentiran prethodnom rekurzivnom segmentacijom.
5. Postupak za dekodiranje slike koji je prilagođen da dekodira sliku u jedinicama blokova koji su nastali kao rezultat segmentacije slike, koji sadrži:
generisanje ciljnog bloka koji je predmet dekodiranja na osnovu dekodirane informacije o rekurzivnoj segmentaciji bloka, i
dekodiranje ciljnog bloka, gde
segmentacija sadrži:
deljenje ciljnog bloka na četvrtine rekurzivnom segmentacijom u horizontalnom pravcu i vertikalnom pravcu kako bi se generisala četiri bloka; i
2
deljenje ciljnog bloka na polovine rekurzivnom segmentacijom u horizontalnom ili vertikalnom pravcu kako bi se generisala dva bloka, naznačen time
što kada je kroz prethodnu rekurzivnu segmentaciju izvršeno deljenje na polovine i ciljni blok je unapred određene veličine ili manji od nje, deljenje na polovine sprečava da se ciljni blok koji je predmet trenutne rekurzivne segmentacije dalje segmentira u istom pravcu u kojem je ciljni blok segmentiran prethodnom rekurzivnom segmentacijom.
6. Program za dekodiranje slike koji je prilagođen da dekodira sliku u jedinicama blokova koji su nastali kao rezultat segmentacije slike, gde program sadrži računarski-implementirane module koji sadrže:
modul za segmentaciju na blokove koji generiše ciljni blok koji je predmet dekodiranja na osnovu dekodirane informacije o rekurzivnoj segmentaciji bloka; i
modul za dekodiranje koji dekodira ciljni blok, gde
modul za segmentaciju na blokove sadrži:
modul za deljenje na četvrtine rekurzivnom segmentacijom u horizontalnom pravcu i vertikalnom pravcu kako bi se generisala četiri bloka; i
modul za deljenje ciljnog bloka na polovine rekurzivnom segmentacijom u horizontalnom ili vertikalnom pravcu kako bi se generisala dva bloka, naznačen time
što kada je kroz prethodnu rekurzivnu segmentaciju izvršeno deljenje na polovine i ciljni blok je unapred određene veličine ili manji od nje, modul za deljenje na polovine sprečava da se ciljni blok koji je predmet trenutne rekurzivne segmentacije dalje segmentira u istom pravcu u kojem je ciljni blok segmentiran prethodnom rekurzivnom segmentacijom.
2
RS20201165A 2016-12-06 2017-06-13 Uređaj za kodiranje slike, postupak kodiranja slike i program za kodiranje slike i uređaj za dekodiranje slike, postupak za dekodiranje slike i program za dekodiranje slike RS60859B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
JP2016236507A JP6565885B2 (ja) 2016-12-06 2016-12-06 画像符号化装置、画像符号化方法及び画像符号化プログラム、並びに画像復号化装置、画像復号化方法及び画像復号化プログラム
EP17877999.7A EP3554073B1 (en) 2016-12-06 2017-06-13 Image coding device, image coding method, image coding program, image decoding device, image decoding method and image decoding program
PCT/JP2017/021783 WO2018105148A1 (ja) 2016-12-06 2017-06-13 画像符号化装置、画像符号化方法及び画像符号化プログラム、並びに画像復号化装置、画像復号化方法及び画像復号化プログラム

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS60859B1 true RS60859B1 (sr) 2020-10-30

Family

ID=62492204

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20201165A RS60859B1 (sr) 2016-12-06 2017-06-13 Uređaj za kodiranje slike, postupak kodiranja slike i program za kodiranje slike i uređaj za dekodiranje slike, postupak za dekodiranje slike i program za dekodiranje slike

Country Status (27)

Country Link
US (6) US10893270B2 (sr)
EP (4) EP3754985B1 (sr)
JP (1) JP6565885B2 (sr)
KR (5) KR102623073B1 (sr)
CN (5) CN112954319B (sr)
AU (5) AU2017371859B2 (sr)
BR (1) BR112019006726B1 (sr)
CA (3) CA3203498A1 (sr)
CL (1) CL2019001118A1 (sr)
CY (2) CY1123412T1 (sr)
ES (2) ES2823195T3 (sr)
HR (2) HRP20201637T1 (sr)
HU (2) HUE062193T2 (sr)
IL (5) IL300081B2 (sr)
LT (1) LT3554073T (sr)
MX (2) MX2019003870A (sr)
MY (2) MY194373A (sr)
PH (1) PH12019500745A1 (sr)
PL (2) PL3554073T3 (sr)
PT (1) PT3554073T (sr)
RS (1) RS60859B1 (sr)
RU (3) RU2719560C9 (sr)
SG (3) SG10202104184QA (sr)
SI (1) SI3554073T1 (sr)
SM (1) SMT202000517T1 (sr)
WO (1) WO2018105148A1 (sr)
ZA (3) ZA201902023B (sr)

Families Citing this family (8)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
JP6565885B2 (ja) * 2016-12-06 2019-08-28 株式会社Ｊｖｃケンウッド 画像符号化装置、画像符号化方法及び画像符号化プログラム、並びに画像復号化装置、画像復号化方法及び画像復号化プログラム
PL3477949T3 (pl) * 2017-02-06 2024-02-19 Huawei Technologies Co., Ltd. Sposób i urządzenie do dekodowania obrazu z zastosowaniem informacji o podziale jednostki drzewa kodowania
HUE068348T2 (hu) * 2018-05-10 2024-12-28 Samsung Electronics Co Ltd Képszegmentációs eljárás és berendezés kép dekódolására
US10812827B2 (en) * 2018-05-11 2020-10-20 Panasonic Intellectual Property Corporation Of America Encoder, decoder, encoding method, and decoding method
ES3037274T3 (en) 2018-09-03 2025-09-30 Huawei Tech Co Ltd A video encoder, a video decoder and corresponding methods
JP6835177B2 (ja) * 2018-11-30 2021-02-24 株式会社Ｊｖｃケンウッド 画像復号化装置、画像復号化方法及び画像復号化プログラム
CN111757108B (zh) * 2020-07-01 2023-03-24 格兰菲智能科技有限公司 集成电路及递归划分解码区块的方法
CN116760990A (zh) * 2023-05-30 2023-09-15 联想(北京)有限公司 视频编码方法及服务器

Family Cites Families (44)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US8265144B2 (en) * 2007-06-30 2012-09-11 Microsoft Corporation Innovations in video decoder implementations
US9648325B2 (en) * 2007-06-30 2017-05-09 Microsoft Technology Licensing, Llc Video decoding implementations for a graphics processing unit
WO2012044104A2 (ko) * 2010-09-30 2012-04-05 삼성전자 주식회사 계층적 구조의 심볼을 부호화하는 비디오 부호화 방법 및 그 장치, 계층적 구조의 심볼을 복호화하는 비디오 복호화 방법 및 그 장치
US8885704B2 (en) * 2010-10-01 2014-11-11 Qualcomm Incorporated Coding prediction modes in video coding
DK2625855T3 (da) * 2010-10-08 2021-03-08 Ge Video Compression Llc Billedkodning, som understøtter blokpartitionering og bloksammenfletning
CN101990104A (zh) * 2010-11-17 2011-03-23 中兴通讯股份有限公司 视频图像编码方法及装置
KR101941298B1 (ko) * 2010-12-06 2019-01-22 선 페이턴트 트러스트 화상 부호화 방법, 화상 복호 방법, 화상 부호화 장치 및 화상 복호 장치
US9060174B2 (en) * 2010-12-28 2015-06-16 Fish Dive, Inc. Method and system for selectively breaking prediction in video coding
CN102595116B (zh) * 2011-01-14 2014-03-12 华为技术有限公司 多图像块划分的编解码方法和装置
US9247252B2 (en) * 2011-01-26 2016-01-26 Hitachi, Ltd. Image decoding device
EP3944617A1 (en) * 2011-06-30 2022-01-26 Sun Patent Trust Image decoding method, image encoding method, image decoding device, image encoding device, and image encoding and decoding device
CN103733628A (zh) * 2011-08-08 2014-04-16 摩托罗拉移动有限责任公司 变换单元分割的残差树结构
KR20140092861A (ko) * 2011-10-31 2014-07-24 미쓰비시덴키 가부시키가이샤 동화상 부호화 장치, 동화상 복호 장치, 동화상 부호화 방법 및 동화상 복호 방법
JP2013098711A (ja) * 2011-10-31 2013-05-20 Mitsubishi Electric Corp 動画像符号化装置、動画像復号装置、動画像符号化方法及び動画像復号方法
US9807401B2 (en) * 2011-11-01 2017-10-31 Qualcomm Incorporated Transform unit partitioning for chroma components in video coding
JP5795525B2 (ja) * 2011-12-13 2015-10-14 日本電信電話株式会社 画像符号化方法，画像復号方法，画像符号化装置，画像復号装置，画像符号化プログラムおよび画像復号プログラム
US9503702B2 (en) * 2012-04-13 2016-11-22 Qualcomm Incorporated View synthesis mode for three-dimensional video coding
US9912944B2 (en) * 2012-04-16 2018-03-06 Qualcomm Incorporated Simplified non-square quadtree transforms for video coding
FR2992815A1 (fr) 2012-06-27 2014-01-03 France Telecom Procede de codage d'un bloc courant d'une premiere composante d'image par rapport a un bloc de reference d'au moins une deuxieme composante d'image, dispositif de codage et programme d'ordinateur correspondant
US9667994B2 (en) * 2012-10-01 2017-05-30 Qualcomm Incorporated Intra-coding for 4:2:2 sample format in video coding
US9819965B2 (en) * 2012-11-13 2017-11-14 Intel Corporation Content adaptive transform coding for next generation video
US9973758B2 (en) * 2013-01-30 2018-05-15 Intel Corporation Content adaptive entropy coding for next generation video
AU2013202653A1 (en) * 2013-04-05 2014-10-23 Canon Kabushiki Kaisha Method, apparatus and system for generating intra-predicted samples
US9510001B2 (en) * 2013-07-09 2016-11-29 Electronics And Telecommunications Research Institute Video decoding method and apparatus using the same
CN103517070B (zh) * 2013-07-19 2017-09-29 清华大学 图像的编解码方法和装置
US9762927B2 (en) * 2013-09-26 2017-09-12 Qualcomm Incorporated Sub-prediction unit (PU) based temporal motion vector prediction in HEVC and sub-PU design in 3D-HEVC
US9667996B2 (en) * 2013-09-26 2017-05-30 Qualcomm Incorporated Sub-prediction unit (PU) based temporal motion vector prediction in HEVC and sub-PU design in 3D-HEVC
US9712834B2 (en) * 2013-10-01 2017-07-18 Dolby Laboratories Licensing Corporation Hardware efficient sparse FIR filtering in video codec
US20150189269A1 (en) * 2013-12-30 2015-07-02 Google Inc. Recursive block partitioning
US20150215631A1 (en) * 2014-01-23 2015-07-30 Broadcom Corporation Parallel Coding with Overlapped Tiles
EP3069322B1 (en) * 2014-03-20 2020-08-26 Huawei Technologies Co., Ltd. An apparatus and a method for associating a video block partitioning pattern to a video coding block
WO2015196122A1 (en) * 2014-06-19 2015-12-23 Contentguard Holdings, Inc. Rendering content using obscuration techniques
JPWO2015199040A1 (ja) * 2014-06-24 2017-04-20 シャープ株式会社 Ｄｍｍ予測部、画像復号装置、および画像符号化装置
WO2016031253A1 (ja) * 2014-08-28 2016-03-03 日本電気株式会社 ブロックサイズ決定方法及びプログラム記録媒体
CN108307192A (zh) * 2014-10-11 2018-07-20 华为技术有限公司 预测块的划分方法、编码设备和解码设备
WO2016090568A1 (en) * 2014-12-10 2016-06-16 Mediatek Singapore Pte. Ltd. Binary tree block partitioning structure
EP3254463A4 (en) * 2015-02-06 2018-02-21 Microsoft Technology Licensing, LLC Skipping evaluation stages during media encoding
WO2017008263A1 (en) * 2015-07-15 2017-01-19 Mediatek Singapore Pte. Ltd. Conditional binary tree block partitioning structure
US20170150156A1 (en) * 2015-11-25 2017-05-25 Qualcomm Incorporated Illumination compensation with non-square predictive blocks in video coding
US10212444B2 (en) * 2016-01-15 2019-02-19 Qualcomm Incorporated Multi-type-tree framework for video coding
CA3025340C (en) * 2016-05-25 2025-10-07 Arris Enterprises Llc GENERAL PROCESS FOR BLOCK PARTITIONING
WO2018037853A1 (ja) * 2016-08-26 2018-03-01 シャープ株式会社 画像復号装置及び画像符号化装置
EP3503550A1 (en) * 2016-10-10 2019-06-26 Samsung Electronics Co., Ltd. Method and device for encoding or decoding luma block and chroma block
JP6565885B2 (ja) * 2016-12-06 2019-08-28 株式会社Ｊｖｃケンウッド 画像符号化装置、画像符号化方法及び画像符号化プログラム、並びに画像復号化装置、画像復号化方法及び画像復号化プログラム

Also Published As

Publication number Publication date
ZA202001864B (en) 2022-07-27
IL289392A (en) 2022-02-01
US12192456B2 (en) 2025-01-07
CA3119110A1 (en) 2018-06-14
JP6565885B2 (ja) 2019-08-28
IL294657A (en) 2022-09-01
SI3554073T1 (sl) 2020-11-30
IL300081B2 (en) 2024-10-01
RU2770686C1 (ru) 2022-04-21
RU2754635C1 (ru) 2021-09-06
US20250097420A1 (en) 2025-03-20
SMT202000517T1 (it) 2020-11-10
US20250097422A1 (en) 2025-03-20
ZA202100894B (en) 2022-09-28
AU2017371859A1 (en) 2019-05-02
NZ752494A (en) 2021-01-29
PH12019500745A1 (en) 2019-11-11
HRP20201637T1 (hr) 2021-03-05
IL294657B2 (en) 2023-06-01
IL265767B (en) 2021-08-31
PT3554073T (pt) 2020-10-01
US10893270B2 (en) 2021-01-12
KR20240006718A (ko) 2024-01-15
CN117376560A (zh) 2024-01-09
PL3554073T3 (pl) 2021-01-11
MX2022013106A (es) 2022-11-14
HUE062193T2 (hu) 2023-09-28
CA3039023C (en) 2021-07-06
CN117376561A (zh) 2024-01-09
MY208781A (en) 2025-05-28
WO2018105148A1 (ja) 2018-06-14
PL4017002T3 (pl) 2023-10-16
CY1123412T1 (el) 2022-03-24
RU2740631C1 (ru) 2021-01-18
CN109845257A (zh) 2019-06-04
AU2017371859B2 (en) 2020-08-06
CN112954319A (zh) 2021-06-11
KR102623073B1 (ko) 2024-01-08
AU2022203353A1 (en) 2022-06-09
KR20220047400A (ko) 2022-04-15
US20190208202A1 (en) 2019-07-04
HUE050910T2 (hu) 2021-01-28
CA3039023A1 (en) 2018-06-14
EP3554073B1 (en) 2020-09-23
ES2952360T3 (es) 2023-10-31
CA3119110C (en) 2023-08-15
US20250097421A1 (en) 2025-03-20
EP4221206A1 (en) 2023-08-02
IL289392B (en) 2022-08-01
RU2719560C9 (ru) 2021-02-10
EP3554073A4 (en) 2019-10-16
HRP20230736T1 (hr) 2023-10-13
RU2719560C1 (ru) 2020-04-21
EP3554073A1 (en) 2019-10-16
CL2019001118A1 (es) 2019-06-28
IL300081A (en) 2023-03-01
EP3754985A1 (en) 2020-12-23
BR112019006726A2 (pt) 2019-06-25
US20250080734A1 (en) 2025-03-06
AU2020239760B2 (en) 2022-03-03
JP2018093416A (ja) 2018-06-14
KR102385196B1 (ko) 2022-04-08
EP3754985B1 (en) 2021-12-29
EP4017002C0 (en) 2023-07-05
AU2022203353B2 (en) 2023-05-11
CA3203498A1 (en) 2018-06-14
AU2023203329B2 (en) 2024-08-29
AU2023203329A1 (en) 2023-06-22
KR20250079229A (ko) 2025-06-04
ES2823195T3 (es) 2021-05-06
EP4017002B1 (en) 2023-07-05
IL265767A (en) 2019-06-30
IL285356A (en) 2021-09-30
ZA201902023B (en) 2020-10-28
CY1126111T1 (el) 2023-11-15
MY194373A (en) 2022-11-30
SG11201903285VA (en) 2019-05-30
BR112019006726B1 (pt) 2021-09-21
EP4017002A1 (en) 2022-06-22
KR20230021191A (ko) 2023-02-13
SG10202104184QA (en) 2021-06-29
KR102812875B1 (ko) 2025-05-23
MX2019003870A (es) 2019-08-05
US20210120244A1 (en) 2021-04-22
IL300081B1 (en) 2024-06-01
KR20190091257A (ko) 2019-08-05
CN117354520A (zh) 2024-01-05
IL285356B (en) 2022-02-01
AU2020239760A1 (en) 2020-10-22
AU2024266938A1 (en) 2024-12-19
SG10202100541PA (en) 2021-03-30
CN112954319B (zh) 2023-03-24
LT3554073T (lt) 2020-11-10
CN109845257B (zh) 2023-12-12

Similar Documents

Publication Publication Date Title
RS60859B1 (sr) Uređaj za kodiranje slike, postupak kodiranja slike i program za kodiranje slike i uređaj za dekodiranje slike, postupak za dekodiranje slike i program za dekodiranje slike
US10812822B2 (en) Intra block copy merge mode and padding of unavailable IBC reference region
KR102606330B1 (ko) Aps 시그널링 기반 비디오 또는 영상 코딩
KR102707169B1 (ko) 비디오 인코딩 및 디코딩 방법 및 장치
JP2021530906A (ja) 広角イントラ予測を伴う位置依存イントラ予測組み合わせ
ES3056657T3 (en) Filtering-based image coding methods
JP7740477B2 (ja) 画像符号化装置、画像符号化方法及び画像符号化プログラム、並びに画像復号化装置、画像復号化方法及び画像復号化プログラム、格納方法、伝送方法
KR102768259B1 (ko) 비디오 코딩에서의 널 타일 코딩
KR102722391B1 (ko) 영상 부호화/복호화 방법 및 장치
KR102885687B1 (ko) 픽처 분할 기반 영상 코딩 장치 및 방법
JP7550373B2 (ja) 画像符号化装置、画像符号化方法及び画像符号化プログラム、並びに画像復号化装置、画像復号化方法及び画像復号化プログラム
RU2815738C2 (ru) Определение режима кодирования цветности на основе внутрикадрового предсказания на основе матрицы
JP7519767B2 (ja) 画像符号化方法および画像復号方法
HK40100549A (zh) 图像编码装置和方法、以及图像解码装置和方法
JP2020010342A (ja) 画像符号化装置、画像符号化方法及び画像符号化プログラム、並びに画像復号化装置、画像復号化方法及び画像復号化プログラム