RS55653B1 - Sistemi i postupci za kontrolu pojačanja - Google Patents

Sistemi i postupci za kontrolu pojačanja

Info

Publication number
RS55653B1
RS55653B1 RS20170102A RSP20170102A RS55653B1 RS 55653 B1 RS55653 B1 RS 55653B1 RS 20170102 A RS20170102 A RS 20170102A RS P20170102 A RSP20170102 A RS P20170102A RS 55653 B1 RS55653 B1 RS 55653B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
gain
frame
lsp
audio signal
pairs
Prior art date
Application number
RS20170102A
Other languages
English (en)
Inventor
Venkatraman Srinivasa Atti
Venkatesh Krishnan
Original Assignee
Qualcomm Inc
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Qualcomm Inc filed Critical Qualcomm Inc
Publication of RS55653B1 publication Critical patent/RS55653B1/sr

Links

Classifications

    • G—PHYSICS
    • G10—MUSICAL INSTRUMENTS; ACOUSTICS
    • G10L—SPEECH ANALYSIS TECHNIQUES OR SPEECH SYNTHESIS; SPEECH RECOGNITION; SPEECH OR VOICE PROCESSING TECHNIQUES; SPEECH OR AUDIO CODING OR DECODING
    • G10L21/00—Speech or voice signal processing techniques to produce another audible or non-audible signal, e.g. visual or tactile, in order to modify its quality or its intelligibility
    • G10L21/02—Speech enhancement, e.g. noise reduction or echo cancellation
    • G10L21/0208—Noise filtering
    • G10L21/0264—Noise filtering characterised by the type of parameter measurement, e.g. correlation techniques, zero crossing techniques or predictive techniques
    • G—PHYSICS
    • G10—MUSICAL INSTRUMENTS; ACOUSTICS
    • G10L—SPEECH ANALYSIS TECHNIQUES OR SPEECH SYNTHESIS; SPEECH RECOGNITION; SPEECH OR VOICE PROCESSING TECHNIQUES; SPEECH OR AUDIO CODING OR DECODING
    • G10L19/00—Speech or audio signals analysis-synthesis techniques for redundancy reduction, e.g. in vocoders; Coding or decoding of speech or audio signals, using source filter models or psychoacoustic analysis
    • G10L19/02—Speech or audio signals analysis-synthesis techniques for redundancy reduction, e.g. in vocoders; Coding or decoding of speech or audio signals, using source filter models or psychoacoustic analysis using spectral analysis, e.g. transform vocoders or subband vocoders
    • G10L19/03—Spectral prediction for preventing pre-echo; Temporary noise shaping [TNS], e.g. in MPEG2 or MPEG4
    • G—PHYSICS
    • G10—MUSICAL INSTRUMENTS; ACOUSTICS
    • G10L—SPEECH ANALYSIS TECHNIQUES OR SPEECH SYNTHESIS; SPEECH RECOGNITION; SPEECH OR VOICE PROCESSING TECHNIQUES; SPEECH OR AUDIO CODING OR DECODING
    • G10L21/00—Speech or voice signal processing techniques to produce another audible or non-audible signal, e.g. visual or tactile, in order to modify its quality or its intelligibility
    • G10L21/02—Speech enhancement, e.g. noise reduction or echo cancellation
    • G10L21/038—Speech enhancement, e.g. noise reduction or echo cancellation using band spreading techniques

Landscapes

  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • Acoustics & Sound (AREA)
  • Multimedia (AREA)
  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Audiology, Speech & Language Pathology (AREA)
  • Human Computer Interaction (AREA)
  • Signal Processing (AREA)
  • Computational Linguistics (AREA)
  • Spectroscopy & Molecular Physics (AREA)
  • Quality & Reliability (AREA)
  • Compression, Expansion, Code Conversion, And Decoders (AREA)
  • Control Of Amplification And Gain Control (AREA)
  • Circuit For Audible Band Transducer (AREA)
  • Telephone Function (AREA)
  • Stereophonic System (AREA)
  • Tone Control, Compression And Expansion, Limiting Amplitude (AREA)
  • Noise Elimination (AREA)

Description

REFERENCE NA POVEZANE PRIJAVE
Predmetna prijava navodi prvenstvo u odnosu na US provizionu prijavu patenta broj 61/762.803 u zajedničkom vlasništvu podnetu 8. Februara 2013. godine i US ne-provizionu prijavu patenta broj 13/959.090 podnetu 5. Avgusta 2013. godine.
OBLAST TEHNIKE
Predmetni opis se uopšteno odnosi na obradu signala.
OPIS STANJA TEHNIKE
Napredak tehnologije doneo je kao rezultat manje računarske uređaje veće snage. Na primer, trenutno postoji veliki broj prenosnih personalnih računarskih uređaja, uključujući i bežične računarske uređaje poput prenosnih bežičnih telefona, ličnih digitalnih asistenata (PDA uređaji) i pejdžing uređaja koji su mali, laki i koji se lako mogu nositi od strane korisnika. Preciznije, prenosni bežični telefoni, kao što su mobilni telefoni i IP (Internet Protocol) telefoni mogu obavljati razmenu govornih i paketa sa podacima kroz bežične mreže. Dalje, mnogi takvi bežični telefoni u sebi sadrže i druge tipove uređaja. Na primer, bežični telefon može takođe sadržati i digitalnu kameru, digitalnu video-kameru, digitalni rikorder i plejer audio fajlova.
Kod tradicionalnih telefonskih sistema (na primer javne komutacione telefonske mreže - PSTN( Public Svvitched Telephone Netvvork)),širina spektra signala je ograničena na frekvencijski opseg od 300 Hertz-a (Hz) do 3,4 kiloHertz-a (kHz). Kod primena sa širokim spektrom signala, kao što je bežična telefonija i VolP( Voice Over Internet Protocol)telefonija, širina spektra signala može obuhvatati opseg frekvencija od 50 Hz do 7 kHz. SWB tehnike kodiranja( Super Wide- Band)podržavaju širine spektra koji se pružaju sve do približno 16 kHz. Proširenje spektra signala od telefonije sa uskim propusnim opsegom na 3,4 kHz na SWB telefoniju od 16 kHz može popraviti kvalitet rekonstrukcije signala, razgovetnost i prirodnost.
Tehnike SWB kodiranja u tipičnom slučaju podrazumevaju kodiranje i prenos dela nižih frekvencija signala (na primer 50 Hz do 7 kHz, koji se takođe naziva i „nižim opsegom"). Na primer, signal iz nižeg opsega može biti reprezentovan korišćenjem parametara filtera i/ili pomoću signala pobude u nižem opsegu. Ipak, kako bi se poboljšala efikasnost kodiranja, deo viših frekvencija signala (na primer 7 kHz do 16 kHz, koji se takođe naziva i „višim opsegom") možda neće biti u potpunosti kodiran i prenet. Umesto toga, prijemnik može koristiti modelovanje signala kako bi predvideo signal u višem opsegu. Kod nekih primena podaci pridruženi signalu iz višeg opsega mogu biti prosleđeni prijemniku kako bi pomogli pri predikciji. Takvi podaci se mogu smatrati „pomoćnom informacijom" i mogu sadržati informaciju o pojačanju, linijske spektralne frekvencije (LSF -Line Spectral Frequency)koje se takođe nazivaju i linijski spektralni parovi (LSP -Line Spectral Pairs)itd. Predikcija signala iz višeg opsega koja koristi model signala može biti prihvatljivo precizna kada je signal u nižem opsegu u dovoljnoj meri korelisan sa signalom u višem opsegu. Ipak, u prisustvu šuma korelacija između signala iz nižeg opsega i signala iz višeg opsega može biti slaba usled čega model signala možda neće biti u mogućnosti da precizno reprezentuje visoki opseg. Ovo može rezultovati nastankom artefakata (na primer izobličenja govora) na strani prijema.
Dokument US 2011/099004 opisuje postupak za određivanje govornog signala iz višeg opsega na osnovu govornog signala uskog opsega.
IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA
Opisani su sistemi i postupci vršenja kontrole pojačanja. Opisane tehnike podrazumevaju utvrđivanje da li audio signal čije se kodiranje vrši sadrži komponentu (na primer šum) koja može rezultovati čujnim artefaktima nakon rekonstrukcije audio signala. Na primer, model signala može interpretirati šum kao govorni podatak što može rezultovati pogrešnom informacijom o pojačanju koja se može koristiti za rekonstrukciju audio signala. U saglasnosti sa opisanim tehnikama, u prisustvu šuma slabljenje i/ili ujednačavanja pojačanja može biti izvršeno kako bi se podesili parametri pojačanja koji se koriste za reprezentovanje signala koji se prenosi. Takvo prilagođavanje može dovesti do preciznije rekonstrukcije signala na strani prijema čime bi se umanjili čujni artefakti.
Prema jednom posebnom izvođenju postupak podrazumeva određivanje da li audio signal sadrži komponentu koja odgovara stanju generisanja artefakata, a zasnovano na razmaku između linija spektralnih parova (LSP) koji odgovaraju delu višeg opsega audio signala. Postupak takođe sadrži, kao odgovor na određivanje da audio signal sadrži komponentu, podešavanje parametra pojačanja koji odgovara audio signalu.
Prema drugom posebnom izvođenju, postupak podrazumeva upoređivanje razmaka između linija spektralnih parova (LSP) pridruženih frejmu dela visokog opsega audio signala sa najmanje jednim pragom. Postupak takođe podrazumeva prilagođavanje parametra pojačanja govornog koda koji odgovara audio signalu (na primer parametar pojačanja kodeka za digitalno pojačanje koje se koristi u sistemu kodiranja govora) najmanje delimično u zavisnosti od rezultata upoređivanja.
Prema još jednom posebnom izvođenju, uređaj sadrži kolo za detektovanje šuma konfigurisano za utvrđivanje da li audio signal sadrži komponentu koja odgovara stanju generisanja artefakata, a zasnovano na razmaku između linija spektralnih parova (LSP) koji odgovaraju delu višeg opsega audio signala. Uređaj takođe sadrži kolo za slabljenje i ujednačavanje pojačanja koje kontroliše kolo za detekciju šuma i koje je konfigurisano da, kao odgovor na utvrđivanje da audio signal sadrži komponentu, prilagodi parametar pojačanja koji odgovara audio signalu.
Prema još jednom posebnom izvođenju, uređaj sadrži sredstvo za utvrđivanje da li audio signal sadrži komponentu koja odgovara stanju generisanja artefakata, a zasnovano na razmaku između linija spektralnih parova (LSP). Uređaj takođe sadrži i sredstvo za prilagođavanje parametra pojačanja koje odgovara audio signalu kao odgovor na utvrđivanje da audio signal sadrži komponentu.
Prema još jednom posebnom izvođenju, ne-tranzistorski medijum koji može biti očitan na računaru sadrži instrukcije koje, kada se izvršavaju od strane računara, dovode do toga da računar utvrđuje da li audio signal sadrži komponentu koja odgovara stanju generisanja artefakata, a zasnovano na razmaku između linija spektralnih parova (LSP) koji odgovaraju delu audio signala iz višeg spektra. Instrukcije se takođe mogu izvršavati kako bi računar prilagodio parametar pojačanja koji odgovara audio signalu kao odgovor na utvrđivanje da audio signal sadrži komponentu.
Posebno poboljšanje koja pruža najmanje jedno od opisanih izvođenja uključuje mogućnost detektovanja komponenata koje dovode do nastanka artifakata (na primer šuma) i selektivnog izvođenja kontrole pojačanja (na primer slabljenja pojačanja i/ili ujednačavanja pojačanja) kao odgovora na detektovanje takvih komponenata koje uzrokuju nastanak artefakata, što može rezultovati preciznijom rekonstrukcijom signala na strani prijema i manjim brojem čujnih artefakata. Drugi aspekti, poboljšanja i karakteristike predmetnog opisa biće očiglednije nakon pregleda čitave prijave uključujući i sledećih sekcija: Kratak opis slika nacrta, Detaljan opis pronalaska i Patentnih zahteva.
KRATAK OPIS SLIKA NACRTA
Slika 1 prikazuje dijagram koji ilustruje posebno izvođenje sistema koji može izvršavati kontrolu pojačanja;
Slika 2 prikazuje dijagram koji ilustruje primere komponenti koje uzrokuju nastanak artefakata, koji odgovaraju rekonstruisanom signalu koji ne uključuje artifakte;
Slika 3 prikazuje dijagram toka koji ilustruje posebno izvođenje postupka vršenja kontrole pojačanja;
Slika 4 prikazuje dijagram toka koji ilustruje još jedno posebno izvođenje postupka vršenja kontrole pojačanja;
Slika 5 prikazuje dijagram toka koji ilustruje još jedno posebno izvođenje postupka vršenja kontrole pojačanja; i
Slika 6 prikazuje blok dijagram bežičnog uređaja koji može izvršavati operacije obrade signala koje su u saglasnosti sa sistemima i postupcima sa Slika 1 do 5.
DETALJAN OPIS PRONALASKA
Na Slici 1 prikazano je posebno izvođenje sistema koji može vršiti kontrolu pojačanja, uopšteno naznačeno pozicijom 100. Prema posebnom izvođenju sistem 100 može biti integrisan u sistem ili uređaj za kodovanje (na primer u bežični telefon ili koder/dekoder (CODEC -COder/ DECoder).
Potrebno je naglasiti da su u sledećem opisu različite funkcije koje izvršava sistem 100 sa Slike 1 opisane kao da ih izvršavaju određene komponente ili moduli. Ipak, ova podela komponenti i modula izvršena je isključivo u cilju ilustracije. Prema alternativnom izvođenju funkcije koje izvršavaju posebne komponente ili moduli mogu biti podeljene između više komponenata ili modula. Dodatno, prema alternativnom izvođenju dve ili više komponenti ili modula sa Slike 1 mogu biti integrisane u jednu zajedničku komponentu ili modu. Svaka komponenta ili modul koje su ilustrovane na Slici 1 mogu biti implementirane kroz hardver (na primer pomoću FPGA uređaja( Field Programmable Gate Array),ASIC kola( Application Specific Integrated Circuit),DSP procesora( Digital Signal Processor),kontrolera, itd.), kroz softver (na primer pomoću instrukcija koje izvršava procesor) ili bilo kakvom njihovom kombinacijom.
Sistem 100 sadrži banku 110 filtera za analizu koja je konfigurisana da primi ulazni audio signal 102. Na primer, ulazni audio signal 102 može biti obezbeđen pomoću mikrofona ili nekog drugog ulaznog uređaja. Prema posebnom izvođenju ulazni audio signal 102 može sadržati govor. Ulazni audio signal može biti SWB signal koji sadrži podatke u opsegu frekvencija od približno 50 Hz do približno 16 kHz. Banka 110 filtera za analizu može na osnovu frekvencije vršiti filtriranje ulaznog audio signala 102 u nekoliko segmenata. Na primer, banka 110 filtera za analizu može generisati signal 122 u nižem opsegu i signal 124 u višem opsegu. Signal 122 u nižem opsegu i signal 124 u višem opsegu mogu imati jednake ili nejednake širine spektra koji mogu biti preklopljeni ili ne moraju biti preklopljeni. Prema alternativnom izvođenju, banka 110 filtera za analizu može generisati i više od dva izlaza.
Prema primeru sa Slike 1, signal 122 u nižem opsegu i signal 124 u višem opsegu zauzimaju nepreklapajuće frekvencijske opsege. Na primer, signal 122 u nižem opsegu i signal 124 u višem opsegu mogu zauzimati nepreklapajuće frekvencijske opsege od 50 Hz do 7 kHz i 7 kHz do 16 kHz. Prema alternativnom izvođenju signal 122 u nižem opsegu i signal 124 u višem opsegu mogu zauzimati nepreklapajuće frekvencijske opsege od 50 Hz do 8 kHz i 8 kHz do 16 kHz. Prema još jednom alternativnom izvođenju signal 122 u nižem opsegu i signal 124 u višem opsegu se mogu preklapati (npr. 50 Hz do 8 kHz i 7 kHz do 16 kHz) čime se može omogućiti da nisko-propusni filter i visoko-propusni filter banke 110 filtera za analizu imaju ravnomeran roll-off što može doprineti uprošćenju dizajna i umanjenju troškova izrade nisko-propusnog filtra i visoko-propusnog filtra. Preklapanje signala 122 u nižem opsegu i signala 124 u višem opsegu može takođe omogućiti ravnomernije mešanje signala iz nižeg opsega sa signalom iz višeg opsega na strani prijema, što može rezultovati manjim brojem čujnih artifakata.
Potrebno je naglasiti da iako primer sa Slike 1 ilustruje obradu SWB signala, ovo je dato isključivo u cilju ilustracije. Prema alternativnom izvođenju ulazni audio signal 102 može biti signal sa širokim spektrom (WB -Wide Band)sa frekvencijskim opsegom od približno 50 Hz do približno 8 kHz. Prema takvom izvođenju signal 122 u nižem opsegu može odgovarati frekvencijskom opsegu od približno 50 z do približno 6,4 kHz dok signal 124 u višem opsegu može odgovarati frekvencijskom opsegu od približno 6,4 kHz do približno 8 kHz. Potrebno je, takođe, naglasiti da su u ovom dokumentu različiti sistemi i postupci opisani kao da vrše detektovanje šuma u višem opsegu i izvršavaju različite operacije kao odgovor na šum u višem opsegu. Ipak, ovo je dato samo radi primera. Tehnike ilustrovane u vezi sa Slikama 1 do 6 takođe mogu biti izvršene u kontekstu šuma u nižem opsegu.
Sistem 100 može sadržati modul 130 za analizu nižeg opsega koji je konfigurisan da primi signal 122 iz nižeg opsega. Prema posebnom izvođenju modul 130 za analizu nižeg opsega može biti izveden kao CELP enkoder( Code Excited Linear Prediction).Modul 130 za analizu nižeg opsega može sadržati modul 132 za analizu linearne predikcije (LP) i kodiranje, modul 134 za transformaciju linearnog predikcionog koeficijenta (LPC -Linear Prediction Coefficient)u linijske spektralne parove (LSP -Line Spectral Pairs) ikvantizator 136. LSP se takođe može nazivati i terminom linijske spektralne frekvencije (LSF -Line Spectral Frequencies)i ta dva termina se u ovom dokumentu naizmenično koriste. Modul 132 za LP analizu i kodiranje može vršiti kodiranje spektralne anvelope signala 122 iz nižeg opsega u vidu skupa LPC koeficijenata. LPC koeficijenti mogu biti generisani za svaki audio frejm (na primer 20 milisekundi audio signala odgovara količini od 320 semplova pri brzini uzorkovanja od 16 kHz), za svaki audio pod-frejm (na primer 5 ms audio signala) ili bilo kakvu njihovu kombinaciju. Broj LPC koeficijenata generisanih za svaki frejm ili pod-frejm može biti određena redom izvršene LP analize. Prema posebnom izvođenju, modul 132 za LP analizu i kodiranje može generisati skup od jedanaest LPC koeficijenata koji odgovaraju LP analizi desetog reda.
Modul 134 za transformaciju LPC u LSP može vršiti transformaciju skupa LPC koeficijenata generisanih od strane modula 132 za LP analizu i kodiranje u odgovarajući skup LSP parova (na primer primenom jedan-na-jedan transformacije). Alternativno, skup LPC koeficijenata može biti transformisan jedan-na-jedan u skup parkor koeficijenata, vrednosti logaritamskih odnosa površina, ISP vrednosti( Immittance Spectral Pairs)ili ISF vrednosti( Immittance Spectral Frequencies).Transformacija između skupa LPC koeficijenata i skupa LSP parova može biti reverzibilna i bez grešaka.
Kvantizator 136 može vršiti kvantifikaciju skupa LSP parova generisanih od strane transformacionog modula 134. Na primer, kvantizator 136 može sadržati ili biti spregnut sa više kodnih knjiga koje sadrže više ulaza (na primer vektora). Kako bi se kvantifikovao skup LSP parova, kvantizator 136 može identifikovati ulaze u kodne knjige koje su „najbliže" skupu LSP parova (na primer zasnovano na merenju izobličenja kao što su i srednja kvadratna greška ili najmanji kvadrat). Kvantizator 136 na izlazu daje vrednost indeksa ili niz vrednosti indeksa koje odgovaraju lokaciji identifikovanih ulaza u kodne knjige. Izlaz kvantizatora 136 stoga može reprezentovati parametre nisko-propusnog filtera koji su sadržani u strimu 142 bita podataka iz nižeg opsega.
Modul 130 za analizu nižeg opsega može takođe generisati signal 144 pobude nižeg opsega. Na primer, signal 144 pobude nižeg opsega može biti kodiran signal koji je generisan kvantizacijom ostatka LP signala koji se generiše u toku LP procesa izvršenog od strane modula 130 za analizu nižeg opsega. Ostatak LP signala može reprezentovati grešku predikcije.
Sistem 100 može, dalje, sadržati modul 150 za analizu višeg opsega konfigurisan da primi signal 124 iz višeg opsega od banke 110 filtera za analizu i signala 144 pobude nižeg opsega od modula 130 za analizu nižeg opsega. Modul 150 za analizu višeg opsega može generisati dodatne informacije 172 višeg opsega na osnovu signala 124 iz višeg opsega i signala 144 pobude nižeg opsega. Na primer, dodatne informacije 172 višeg opsega mogu sadržati LSP parove višeg opsega i/ili informaciju o pojačanju (na primer zasnovano najmanje na odnosu energije sadržane u višem opsegu prema energiji sadržanoj u nižem opsegu), kao što će biti dalje opisano u nastavku.
Modul 150 za analizu višeg opsega može sadržati i generator 160 pobude višeg opsega. Generator 160 pobude višeg opsega može generisati signal pobude višeg opsega proširivanjem spektra signala 144 pobude nižeg opsega u frekvencijski opseg višeg opsega (na primer 7 kHz do 16 kHz). Kako bi se ovo ilustrovalo, generator 160 pobude višeg opsega može primeniti transformaciju na signal pobude nižeg opsega (na primer ne-linearnu transformaciju poput apsolutne vrednosti ili operacije stepenovanja) i može pomešati transformisani signal pobude nižeg opsega sa signalom šuma (na primer belog šuma modulisanog prema anvelopi koja odgovara signalu 144 pobude nižeg opsega) kako bi se generisao signal pobude za viši opseg. Signal pobude za viši opseg može biti primenjen za utvrđivanje jednog ili više parametara pojačanja u višem opsegu koji su sadržani u dodatnim informacijama 172 višeg opsega.
Modul 150 za analizu višeg opsega može takođe sadržati i modul 152 za LP analizu i kodiranje, modul 154 za transformaciju LPC u LSP i kvantizator 156. Svaki od modula 152 za LP analizu i kodiranje, modula 154 za transformaciju i kvantizator 156 može vršiti svoju funkciju na način koji je prethodno opisan u vezi sa odgovarajućim komponentama modula 130 za analizu nižeg opsega, ali sa komparativno umanjenom rezolucijom (na primer korišćenjem manje bitova za opisivanje svakog od koeficijenata, LSP, itd.). Prema još jednom primeru izvođenja, LSP kvantizator 156 višeg opsega može koristiti skalarnu kvantizaciju gde se podskup LSP koeficijenata kvantizira pojedinačno korišćenjem unapred određenog broja bitova. Na primer, modul 152 za LP analizu i kodiranje, modul 154 za transformaciju i kvantizator 156 mogu koristiti signal 124 višeg opsega kako bi odredili dodatne informacije za filter višeg opsega (na primer, LSP višeg opsega) koje su sadržane u dodatnim informacijama 172 višeg opsega. Prema posebnom izvođenju, dodatne informacije 172 višeg opsega mogu sadržati LSP parove višeg opsega kao i parametre pojačanja u višem opsegu. U prisustvu određenih tipova šuma, parametri pojačanja u višem opsegu mogu biti generisani kao rezultat slabljenja pojačanja i/ili ujednačavanja pojačanja izvršenog od strane modula 162 za slabljenje pojačanja i ujednačavanje, kao što će biti detaljnije opisano u daljem tekstu.
Strim 142 bita nižeg opsega i dodatne informacije 172 iz višeg opsega mogu biti multipleksirani od strane multipleksera 180 (MUX) kako bi se generisao izlazni strim 192 bita. Izlazni strim 192 bita može reprezentovati kodirani audio signal koji odgovara ulaznom audio signalu 102. Na primer, izlazni strim 192 bita može biti prenošen (na primer kroz žični, bežični ili optički kanal) i/ili snimljen. Na strani prijema suprotne operacije mogu biti izvršene od strane demultipleksera (DEMUX), dekodera nižeg opsega, dekodera višeg opsega i banke filtera kako bi se generisao audio signal (na primer rekonstruisana verzija ulaznog audio signala 102 koja se prosleđuje do zvučnika ili nekog drugog izlaznog uređaja). Broj bita koji se koristi za reprezentovanje strima 142 bita nižeg opsega može biti u značajnijoj meri veći u odnosu na broj bita koji se koristi za reprezentovanje dodatnih informacija 172 iz višeg opsega. Stoga, većina bita u izlaznom strimu 192 bita reprezentuje podatke iz nižeg opsega. Dodatne informacije 172 iz višeg opsega mogu biti iskorišćene na strani prijema kako bi se regenerisao signal višeg opsega na osnovu podataka iz nižeg opsega u saglasnosti sa modelom signala. Na primer, model signala može reprezentovati očekivani skup veza i odnosa ili korelacija između podataka iz nižeg opsega (na primer signala 122 iz nižeg opsega) i podataka iz višeg opsega (na primer signala 124 iz višeg opsega). Stoga, različiti modeli signala mogu biti iskorišćeni za različite vrste audio podataka (na primer govor, muziku, itd.), pri čemu konkretni model signala koji će se koristiti može biti dogovoren između predajnika i prijemnika (ili definisan industrijskim standardom) pre nego što započne komunikacija kodiranih audio podataka. Koristeći model signala, modul 150 za analizu višeg opsega na strani predaje može biti u mogućnosti da generiše dodatne informacije 172 iz višeg opsega tako da odgovarajući modul za analizu višeg opsega na strani prijema može upotrebiti model signala kako bi rekonstruisao signal 124 iz višeg opsega na osnovu izlaznog strima 192 bita.
U prisustvu pozadinskog šuma, sinteza visokog opsega na strani prijema ipak može dovesti do nastanka primetnih artefakata usled nedovoljne korelacije između nižeg opsega i višeg opsega koja može dovesti do toga da se primenjeni model signala ponaša ne-optimalno za pouzdanu rekonstrukciju signala. Na primer, model signala može nekorektno interpretirati komponente šuma u višem opsegu kao govor i stoga može izazvati generisanje parametara pojačanja koji na strani prijema pokušavaju da neprecizno repliciraju šum, što dovodi do nastanka uočljivih artefakata. Primeri takvih uslova pri kojima se generišu artifakti uključuju, ali nisu isključivo ograničeni na, visoko-frekventnu buku kao što su zvuk automobilske sirene ili škripanja kočnica. Kako bi se ovo ilustrovalo, prvi spektrogram 210 sa Slike 2 ilustruje audio signal koji poseduje dve komponente koje odgovaraju uslovima generisanja artefakata, prikazane kao šum u višem opsegu sa relativno velikom energijom signala. Drugi spektrogram 220 ilustruje rezultujuće artefakte u rekonstruisanom signalu usled prevelike procene parametara pojačanja u višem opsegu.
Kako bi se umanjili takvi artefakti, modul 150 za analizu višeg opsega može vršiti kontrolu pojačanja u višem opsegu. Na primer, modul 150 za analizu višeg opsega može sadržati modul 158 za detekciju komponenti koje uzrokuju nastanak artefakata koji je konfigurisan da detektuje komponente signala (na primer uslove nastanka generisanja artefakata prikazane na prvom spektrogramu 210 sa Slike 2) koje verovatno mogu rezultovati nastankom uočljivih artefakata nakon reprodukcije. U prisustvu takvih komponenata modul 150 za analizu višeg opsega može dovesti do generisanja kodiranog signala koji najmanje delimično umanjuje čujne efekte takvih artefakata. Na primer, modul 162 za slabljenje pojačanja i ujednačavanje može izvršiti slabljenje pojačanja i/ili ujednačavanje pojačanja kako bi se izmenila informacija o pojačanju ili promenili parametri sadržani u dodatnim informacijama 172 iz višeg opsega.
Slabljenje pojačanja može podrazumevati smanjenje modelovane vrednosti pojačanja kroz primenu eksponencijalne ili linearne operacije, što su ilustrativni primeri. Ujednačavanje pojačanja može podrazumevati proračun težinske sume modelovane vrednosti pojačanja trenutnog frejma/pod-frejma i jednog ili više prethodnih frejmova/pod-frejmova. Izmenjena informacija o pojačanju može rezultovati rekonstruisanim signalom prema trećem spektrogramu 230 sa Slike 2, koji je lišen (ili poseduje smanjen nivo) artefakata prikazanih na drugom spektrogramu 220 sa Slike 2.
Moguće je izvršiti jedan ili više testova kako bi se izvela procena da li audio signal sadrži uslove za generisanje artefakata. Na primer, prvi test može podrazumevati poređenje minimalnog razmaka između linija LSP parova koji je detektovan u skupu LSP parova (na primer za konkretan frejm audio signala) sa prvim pragom. Mali razmak između linija LSP parova korespondira sa relativno jakim signalom u relativno uskom frekvencijskom opsegu. Prema posebnom izvođenju, kada je utvrđeno da signal 124 iz višeg opsega rezultuje frejmom sa minimalnim rastojanjem između linija LSP parova koje je manje od prvog praga, utvrđuje se postojanje uslova za nastanak generisanih artefakata u audio signalu i slabljenje pojačanja može biti omogućeno za taj frejm.
Kao još jedan primer, drugi test može podrazumevati poređenje prosečnog minimalnog razmaka između linija LSP parova za više uzastopnih frejmova sa drugim pragom. Na primer, kada konkretan frejm audio signala poseduje minimalan razmak između linija LSP parova koji je veći od prvog praga ali manji od drugog praga, ipak se može utvrditi da je prisutno stanje generisanja artefakata ukoliko je prosečan minimalni razmak između linija LSP parova za više frejmova (na primer težinski prošek minimalnog razmaka između linija LSP parova za četiri poslednja frejma uključujući i posmatrani konkretan frejm) manji od trećeg praga. Kao rezultat toga može se primeniti slabljenje pojačanja za konkretan frejm.
Kao još jedan primer, treći test može podrazumevati utvrđivanje da li konkretan frejm prati frejm audio signala za koji je izvršeno slabljenje pojačanja. Ukoliko konkretan frejm prati frejm za koji je izvršeno slabljenje pojačanja, slabljenje pojačanja se može omogućiti i za konkretan frejm zasnovano na tome što je minimalni razmak između linija LSP parova manji od drugog praga.
Tri testa su opisana u ilustrativne svrhe. Slabljenje pojačanja za frejm može biti omogućeno kao odgovor na to da su uslovi bilo kojeg ili više izvršenih testova (ili kombinacije testova) ispunjeni. Na primer, konkretno izvođenje može podrazumevati da li je potrebno omogućiti slabljenje pojačanja zasnovano na jednom testu, kao što je na primer prvi od testova koji su prethodno opisani, bez izvođenja drugog ili trećeg testa. Alternativna izvođenja mogu podrazumevati određivanje da li je potrebno ili ne omogućiti slabljenje pojačanja zasnovano na drugom testu bez izvođenja bilo prvog, bilo trećeg testa, ili zasnovano na trećem testu bez izvođenja bilo prvog, bilo drugog testa. Kao još jedan primer, posebno izvođenje može podrazumevati određivanje da li je potrebno omogućiti slabljenje pojačanja zasnovano na dva testa, kao što su prvi test i drugi test, bez izvođenja trećeg testa. Alternativna izvođenja mogu podrazumevati određivanje da li je potrebno ili ne omogućiti slabljenje pojačanja zasnovano na prvom testu i trećem testu, bez izvođenja drugog testa, ili zasnovano na drugom testu i trećem testu bez izvođenja prvog testa.
Kada je omogućeno slabljenje pojačanja za konkretan frejm, takođe može biti izvršeno i ujednačavanje pojačanja utvrđivanjem prošeka (na primer težinskog prošeka) vrednosti pojačanja za konkretan frejm i vrednosti pojačanja za prethodni frejm audio signala. Utvrđena prosečna vrednost može biti iskorišćena kao vrednost pojačanja za konkretan frejm čime se smanjuje vrednost promene vrednosti pojačanja između sekvencijalnih frejmova audio signala.
Ujednačavanje pojačanja može biti omogućeno za konkretan frejm kao odgovor na utvrđivanje da vrednosti LSP parova za konkretan frejm odudaraju od procenjene „spore" evolucije LSP vrednosti za manje od četvrtog praga kao i da se razlikuju od procenjene „brze" evolucije LSP vrednosti za manje od petog praga. Količina devijacije od procenjene spore evolucije može se nazivati i brzinom spore LSP evolucije. Količina devijacije od procenjene brze evolucije može se nazivati i brzinom brze LSP evolucije. Brzina spore LSP evolucije sa relativno velikim vrednostima ukazuje da se LSP vrednosti menjaju brzinom koja nije indikativna o prisutnom stanju generisanja artefakata. Ipak, spora brzina LSP evolucije sa relativno malom vrednošću (na primer manjom od četvrtog praga) odgovara sporom kretanju LSP parova kroz više frejmova što može biti indikativno o prisutnom stanju generisanja artefakata.
Brzina brze LSP evolucije može biti zasnovana na devijaciji od težinskog prošeka LSP vrednosti za više sekvencijalnih frejmova koji grublje procenjuju težinski trenutni frejm u odnosu na težinski prošek za brzinu spore LSP evolucije. Brzina brze LSP evolucije sa relativno velikom vrednošću može ukazivati da se LSP vrednosti menjaju brzinom koja nije indikativna o prisustvu stanja generisanja artefakata, dok brzina brze LSP evolucije sa relativno malom vrednošću (na primer manjom od petog praga) može odgovarati relativno maloj promeni LSP parova kroz više frejmova, što može ukazivati na stanje generisanja artefakata.
lako spora brzina LSP evolucije može biti iskorišćena za ukazivanje kada je nastalo stanje generisanja artefakata kroz više frejmova, spora brzina LSP evolucije može dovesti do kašnjenja u detektovanju prestanku stanja generisanja artefakata kroz više frejmova. Slično, iako brzina brze LSP evolucije može biti manje pouzdana u odnosu na brzinu spore LSP evolucije kada je u pitanju detektovanja kada je nastalo stanje generisanja artefakata, brzina brze LSP evolucije može biti iskorišćena kako bi se preciznije detektovalo kada je završeno stanje generisanja artefakata kroz više frejmova. Događaj generisanja artefakata koji zahvata više frejmova može biti ustanovljen kada je brzina spore LSP evolucije manja od četvrtog praga a kada je brzina brze LSP evolucije manja od petog praga. Kao rezultat toga može se omogućiti ujednačavanje pojačanja kako bi se sprečili nagli ili lažni porasti vrednosti pojačanja frejmova u toku trajanja događaja koji generiše artefakte.
Prema posebnom izvođenju, modul 158 za detekciju komponenti koje uzrokuju nastanak artefakata na osnovu audio signala može određivati četiri parametra kako bi utvrdio da li audio signal sadrži komponentu koja će rezultovati čujnim artefaktima - minimalni razmak između linija LSP parova, sporu brzinu LSP evolucije, brzu brzinu LSP evolucije i prosečan minimalni razmak između linija LSP parova. Na primer, LP proces desetog reda može generisati skup od jedanaest LPC koeficijenata koji bivaju transformisani u deset LSP parova. Modul 158 za detekciju komponenti koje uzrokuju nastanak artefakata može za konkretan audio frejm utvrditi minimalno (na primer najmanje) rastojanje između bilo koja dva od deset LSP parova. U tipičnom slučaju oštra i iznenadna buka, kao što je zvuk automobilske sirene ili škripanje kočnica, rezultuje malim razmakom između linija LSP parova (na primer, „jaka" komponenta buke od 13 kHz na prvom spektrogramu 210 može biti blisko okružena LSP parovima na 12,95 kHz i 13,05 kHz). Modul 158 za detekciju komponenti koje uzrokuju nastanak artefakata može takođe utvrditi brzinu spore LSP evolucije i brzinu brze LSP evolucije, kao što je predstavljeno u sledećem C++ pseudo-kodu koji se može izvršavati ili biti implementiran od strane modula 158 za detekciju komponenti koje uzrokuju nastanak artefakata.
Isp_spacing = 0.5; //podrazumevani minimalni razmak između linija LSP parova gammal = 0.7; //faktor ujednačavanja za sporu brzinu evolucije gamma2 = 0.3; // faktor ujednačavanja za brzu brzinu evolucije LPC_ORDER = 10; /red primenjenog linearnog prediktivnog kodiranja lsp_slow_evol_rate = 0;
lsp_fast_evol_rate = 0;
for (i = 0; i < LPC ORDER; i++)
Modul 158 za detekciju komponenti koje uzrokuju nastanak artefakata može dodatno određivati težinski prošek minimalnog razmaka između linija LSP parova u saglasnosti sa sledećim pseudo-kodom. Sledeći pseudo-kod takođe uključuje i resetovanje razmaka između linija LSP parova kao odgovor na prelazni režim. Takvi prelazni režimi mogu nastati kod uređaja koji poseduju više režima kodiranja za muziku i/ili govor. Na primer, uređaj može koristi algebarski CELT (ACELP) režim za govor i režim kodiranja audio signala, tj. kodiranje generičkog signala (GSC) za signale koji su tipa muzike. Alternativno, kod određenih scenarija uređaj na osnovu karakterističnih parametara (na primer tonaliteta, odstupanja od tona, izražavanja, itd.) može utvrditi da je moguće koristiti ACELP/GSC/modifikovana diskretna kosinusna transformacija (MDCT).
Nakon utvrđivanja minimalnog razmaka između linija LSP parova, brzine LSP evolucije i prosečnog minimalnog razmaka između linija LSP parova, modul 158 za detekciju komponenti koje uzrokuju nastanak artefakata može uporediti utvrđene vrednosti sa jednim ili više pragova u saglasnosti sa sledećim pseudo-kodom kako bi utvrdio da li u audio frejmu postoji šum koji uzrokuje generisanje artefakata. Kada je utvrđeno prisustvo šuma koji uzrokuje generisanje artefakata, modul 158 za detekciju komponenti koje uzrokuju nastanak artefakata može omogućiti da modul 162 za smanjenje pojačanja i ujednačavanje izvrši smanjenje pojačanja i/ili ujednačavanje pojačanja kako je već primereno.
THR1 = 0.008,
THR2 = 0.0032,
THR3 = 0.005,
THR4 = 0.001,
THR5 = 0.001,
GainAttenuate = FALSE,
GainSmooth = FALSE
Prema posebnom izvođenju, modul 162 za slabljenje pojačanja i ujednačavanje pojačanja može selektivno izvršiti slabljenje pojačanja i/ili slabljenje pojačanja u saglasnosti sa sledećim pseudo-kodom.
Sistem 100 sa Slike 1, stoga, može izvršiti kontrolu pojačanja (na primer smanjenje pojačanja i/ili ujednačavanje pojačanja) kako bi se smanjili ili sprečili čujni artefakti usled šuma u ulaznom signalu. Sistem 100 sa Slike 1 može stoga pružiti približniju reprodukciju audio signala (na primer govornog signala) u prisustvu šuma koji nije pokriven modelima kodiranja govornog signala.
Na Slici 3 prikazan je dijagram toka jednog izvođenja postupka vršenja kontrole pojačanja, koji je uopšteno naznačen pozicijom 300. Prema ilustrativnom izvođenju postupak 300 može biti izvršen od strane sistema 100 sa Slike 1.
Postupak 300 može podrazumevati prijem audio signala koji je potrebno kodirati u koraku 302 (na primer pomoću modela za kodiranje govornog signala). Prema posebnom izvođenju audio signal može imati širinu spektra od približno 50 Hz do približno 16 kHz i može sadržati govor. Na primer, prema Slici 1 banka 110 filtera za analizu može primiti ulazni audio signal 102 koji je kodiran kako bi se reprodukovao na strani prijema.
Postupak 300 može u koraku 304 takođe podrazumevati i utvrđivanje, zasnovano na spektralnim informacijama (na primer na razmaku između linija LSP parova, brzini LSP evolucije) koje odgovaraju audio signalu, da audio signal sadrži komponentu koja odgovara prisustvu stanja generisanja artefakata. Prema posebnom izvođenju, komponenta koja dovodi do generisanja artefakata može biti šum, kao što je na primer visoko-frekventni šum prikazan na spektrogramu 210 sa Slike 2. Na primer, prema Slici 1, modul 158 za detekciju komponenti koje uzrokuju nastanak artefakata može, zasnovano na spektralnim informacijama, utvrditi da visoko-frekvencijski deo audio signala 102 sadrži takav šum.
Utvrđivanje da audio signal sadrži komponentu može podrazumevati utvrđivanje razmaka između linija LSP parova pridruženih frejmu audio signala. Razmak između linija LSP parova može biti najmanji od većeg broja razmaka između linija LSP parova koji odgovaraju većem broju LSP parova generisanih u toku linearnog prediktivnog kodiranja (LPC) dela frejma audio signala u višem opsegu. Na primer, kao odgovor na to daje razmak između linija LSP parova manji od prvog praga može biti utvrđeno da audio signal sadrži komponentu. Kao još jedan primer kao odgovor na to da je razmak između linija LSP parova manji od drugog praga i da je prosečan razmak između linija LSP parova manji od trećeg praga. Kao što je detaljnije opisano u vezi sa Slikom 5, kao odgovor na to (1) da je razmak između linija LSP parova manji od drugog praga i (2) da je najmanje jedan od sledeća dva uslova ispunjen: da je prosečan razmak između linija LSP parova manji od trećeg praga ili da je omogućeno slabljenje pojačanja koje odgovara drugom frejmu audio signala, gde drugi frejm audio signala prethodi posmatranom frejmu audio signala, može se utvrditi da audio signal sadrži komponentu, lako su uslovi za utvrđivanje da li audio signal sadrži komponentu označeni sa (1) i (2), takve oznake su date samo radi referenciranja i ne nameću sekvencijalni redosled izvođenja operacija. Umesto toga, uslovi (1) i (2) mogu biti utvrđeni u bilo kojem redosledu relativno jedan u odnosu na drugi, ili čak konkurentno (najmanje delimično se preklapajući u vremenu).
Postupak 300 može dalje u koraku 306 podrazumevati, kao odgovor na utvrđivanje da audio signal sadrži komponentu, podešavanje parametra pojačanja koje se primenjuje na audio signal. Na primer, prema Slici 1 modul 162 za smanjenje pojačanja i ujednačavanje pojačanja može izmeniti informaciju o pojačanju koja se pridružuje dodatnim informacijama 172 u višem opsegu, što rezultuje da se kodirani izlazni strim 192 bita razlikuje od modela signala. Postupak 300 se može završiti korakom 308.
Podešavanje parametra pojačanja može podrazumevati omogućavanje ujednačavanje pojačanja kako bi se smanjila vrednost pojačanja koja odgovara frejmu audio signala. Prema posebnom izvođenju, ujednačavanje pojačanja podrazumeva određivanje težinskog prošeka vrednosti pojačanja uključujući vrednost pojačanja i drugu vrednost pojačanja koja odgovara drugom frejmu audio signala. Ujednačavanje pojačanja može biti omogućeno kao odgovor na prvu brzinu evolucije LSP parova pridruženu frejmu i koja je manja od četvrtog praga, i kao odgovor na drugu brzinu evolucije LSP parova pridruženu frejmu i koja je manja od petog praga. Prva brzina evolucije LSP parova (na primer 'spora' brzina LSP evolucije) može odgovarati sporijoj brzini prilagođavanja u odnosu na drugu brzinu evolucije LSP parova (na primer 'brža' brzina LSP evolucije).
Podešavanje parametra pojačanja može podrazumevati omogućavanje smanjenja pojačanja kako bi se smanjila vrednost pojačanja koja odgovara frejmu audio signala. Prema posebnom izvođenju, smanjenje pojačanja može podrazumevati primenu eksponencijalne operacije na vrednost pojačanja ili primenu linearne operacije na vrednost pojačanja. Na primer, kao odgovor na zadovoljenje prvog stanja pojačanja (na primer da frejm sadrži prosečan razmak između linija LSP parova manji od šestog praga), eksponencijalna operacija može biti primenjena na vrednost pojačanja. Kao odgovor na zadovoljenje drugog stanja pojačanja (na primer da je omogućeno slabljenje pojačanja koje odgovara drugom frejmu audio signala, gde drugi frejm prethodi posmatranom frejmu audio signala), linearna operacija može biti primenjena na vrednost pojačanja. Prema posebnom izvođenju, postupak 300 sa Slike 3 može biti implementiran kroz hardver (na primer pomoću FPGA uređaja( Field Programming Gate Array),ASIC kola{ Application Specific Integrated Circuit),itd.) procesorske jedinice kao što je centralni procesor (CPU), procesor za digitalnu obradu signala (DSP) ili kontroler, kroz uređaj sa firmverom ili bilo kakvom kombinacijom navedenog. Kao primer, postupak 300 sa Slike 3 može biti implementiran pomoću procesora koji izvršava instrukcije koje su opisane u vezi sa Slikom 6.
Posmatrajući Sliku 4, na njoj je prikazan dijagram toka posebnog izvođenja postupka vršenja kontrole pojačanja koji je uopšteno naznačen pozicijom 400. Prema ilustrativnom izvođenju postupak 400 može biti izvršen od strane sistema 100 sa Slike 1.
Razmak između linija spektralnih parova (LSP) pridružen frejmu audio signala u koraku 402 se poredi sa najmanje jednim pragom i u koraku 404 se na osnovu rezultata poređenja vrši najmanje delimično prilagođenje parametra pojačanja koji odgovara audio signalu, lako poređenje razmaka između linija LSP parova sa najmanje jednim pragom može ukazivati da je u audio signalu prisutna komponenta koja uzrokuje generisanje artefakata, poređenje ne mora naznačavati na stvarno prisustvo komponente koja uzrokuje generisanje artefakata. Na primer, jedan ili više pragova koji se koriste u poređenju mogu biti postavljeni kako bi se povećala verovatnoća da se izvrši kontrola pojačanja kada je komponenta koja uzrokuje generisanje artefakata prisutna u audio signalu uz istovremeno obezbeđivanje povećane verovatnoće da se izvrši kontrola pojačanja kada komponenta koja uzrokuje generisanje artefakata nije prisutna u audio signalu (takozvana „lažna potvrda"). Stoga, postupak 400 može vršiti kontrolu pojačanja bez utvrđivanja da li je komponenta koja uzrokuje generisanje artefakata prisutna u audio signalu.
Prema posebnom izvođenju, razmak između linija LSP parova je najmanji od većeg broja razmaka između linija LSP parova koji odgovaraju većem broju LSP parova iz višeg opsega frejma audio signala. Podešavanje parametra pojačanja može podrazumevati omogućavanje slabljenja pojačanja kao odgovora na to da je razmak između linija LSP parova manji od prvog praga. Alternativno, ili dodatno, podešavanje parametra pojačanja podrazumeva omogućavanje slabljenja pojačanja kao odgovora na utvrđivanje da je razmak između linija LSP parova manji od drugog praga i da je prosečan razmak između linija LSP parova manji od trećeg praga, gde je prosečan razmak između linija LSP parova zasnovan na razmaku između linija LSP parova pridruženom frejmu i najmanje jednom drugom razmaku između linija LSP parova pridruženom najmanje jednom drugom frejmu audio signala.
Kada je omogućeno slabljenje pojačanja, podešavanje parametra pojačanja može podrazumevati primenu eksponencijalne operacije na vrednost parametra pojačanja kao odgovor na to da je zadovoljeno prvo stanje pojačanja i primenu linearne operacije na vrednost parametra pojačanja kao odgovor na to da je zadovoljeno drugo stanje pojačanja.
Podešavanje parametra pojačanja može podrazumevati omogućavanje izjednačavanje pojačanja kako bi se umanjila vrednost pojačanja koja je pridružena frejmu audio signalu. Izjednačavanje pojačanja može podrazumevati određivanje težinskog prošeka vrednosti pojačanja uključujući vrednost pojačanja pridruženu posmatranom frejmu i vrednost pojačanja pridruženu drugom frejmu audio signala. Ujednačavanje pojačanja može biti omogućeno kao odgovor na to da je prva brzina evolucije LSP parova pridružena frejmu manja od četvrtog praga i da je druga brzina evolucije LSP parova pridružena frejmu manja od petog praga. Prva brzina evolucije LSP parova odgovara sporijoj brzini adaptacije u odnosu na drugu brzinu evolucije LSP parova.
Prema posebnim izvođenjima, postupak 400 sa Slike 4 može biti implementiran kroz hardver (na primer pomoću FPGA uređaja( Field Programming Gate Array),ASIC kola[ Application Specific Integrated Circuit),itd.) procesorske jedinice kao što je centralni procesor (CPU), procesor za digitalnu obradu signala (DSP) ili kontroler, kroz uređaj sa firmverom ili bilo kakvom kombinacijom navedenog. Kao primer, postupak 400 sa Slike 4 može biti implementiran pomoću procesora koji izvršava instrukcije koje su opisane u vezi sa Slikom 6.
Na Slici 5 prikazan je dijagram toka još jednog posebnog izvođenja postupka vršenja kontrole pojačanja, koji je uopšteno naznačen pozicijom 500. Prema ilustrativnom izvođenju postupak 500 može biti izvršen od strane sistema 100 sa Slike 1.
Postupak 500 može u koraku 502 podrazumevati određivanje razmaka između linija LSP parova pridruženih frejmu audio signala. Razmak između linija LSP parova može biti najmanji u odnosu na veći broj razmaka između linija LSP parova koje odgovaraju većem broju LSP parova generisanih u toku linearnog prediktivnog kodiranja frejma. Na primer, razmak između linija LSP parova može biti utvrđen kao što je ilustrovano u vezi sa ,,lsp_spacing" promenljivom iz pseudo-koda koji odgovara Slici 1.
Postupak 500 takođe može u koraku 504 podrazumevati određivanje prve (na primer spore) brzine evolucije LSP parova pridruženih frejmu, kao i u koraku 506 određivanje druge (na primer brze) brzine evolucije LSP parova pridruženih frejmu. Na primer, brzine evolucije LSP parova mogu biti utvrđene na način ilustrovan u vezi sa ,,lsp_slow_evol_rate" i ,,lsp_fast_evol_rate" promenljivim opisanim u pseudo-kodu koji odgovara Slici 1 za sporu i brzu brzinu evolucije LSP parova respektivno.
Postupak 500 može dalje u koraku 508 podrazumevati i određivanje prosečnog razmaka između linija LSP parova zasnovano na razmaku između linija LSP parova pridruženih frejmu i najmanje jednog dodatnog razmaka između linija LSP parova pridruženih najmanje jednom drugom frejmu audio signala. Na primer, prosečan razmak između linija LSP parova može biti utvrđen na način ilustrovan u vezi sa ,,Average_lsp_shb_spacing" promenljivom iz pseudo-koda koji odgovara Slici 1.
Postupak 500 u koraku 510 može podrazumevati određivanje da li je razmak između linija LSP parova manji od prvog praga. Na primer, u pseudo-kodu sa Slike 1 prvi prag može biti „THR2" = 0,0032. Kada je razmak između linija LSP parova manji od prvog praga, postupak 500 može podrazumevati omogućavanje slabljenja pojačanja u koraku 514.
Kada razmak između linija LSP parova nije manji od prvog praga, postupak 500 može podrazumevati u koraku 512 određivanje da li je razmak između linija LSP parova manji od drugog praga. Na primer, u pseudo-kodu sa Slike 1 drugi prag može biti „THR1" = 0.008. Kada razmak između linija LSP parova nije manji od drugog praga postupak 500 se može završiti u koraku 522. Kada je razmak između linija LSP parova manji od drugog praga, postupak 500 može podrazumevati u koraku 516 utvrđivanje da li je prosečan razmak između linija LSP parova manji od trećeg praga, ukoliko frejm reprezentuje (ili je na neki drugi način pridružen) prelaznom režimu, i/ili ukoliko je za prethodni frejm omogućeno slabljenje pojačanja. Na primer, u pseudo-kodu sa Slike 1 treći prag može biti „THR3" = 0.005. Kada je prosečan razmak između linija LSP parova manji od trećeg praga ili ukoliko frejm reprezentuje stanje prelaznog režima ili ukoliko je promenljiva prevGainAttenuate = TRUE, postupak 500 može podrazumevati omogućavanje slabljenja pojačanja u koraku 514. Kada je prosečan razmak između linija LSP parova manji od trećeg praga i kada frejm ne reprezentuje stanje prelaznog režima i kada je promenljiva prevGainAttenuate = FALSE, postupak 500 se može završiti u koraku 522.
Kada je u koraku 514 omogućeno slabljenje pojačanja, postupak 500 se može nastaviti do koraka 518 u kojem se utvrđuje da li je prva brzina evolucije manja od četvrtog praga i da li je druga brzina evolucije manja od petog praga. Na primer, u pseudo-kodu sa Slike 1 četvrti prag može biti „THR4" = 0.001 dok peti prag može biti „THR5" = 0.001. Kada je prva brzina evolucije manja od četvrtog praga a druga brzina evolucije manja od petog praga, postupak 500 može podrazumevati omogućavanje ujednačavanja pojačanja u koraku 520 nakon čega se postupak 500 može završiti korakom 522. Kada prva brzina evolucije nije manja od četvrtog praga ili kada druga brzina evolucije nije manja od petog praga, postupak 500 se može završiti korakom 522.
Prema posebnim izvođenjima, postupak 500 sa Slike 5 može biti implementiran kroz hardver (na primer pomoću FPGA uređaja{ Field Programming Gate Array),ASIC kola{ Application Specific Integrated Circuit),itd.) procesorske jedinice kao što je centralni procesor (CPU), procesor za digitalnu obradu signala (DSP) ili kontroler, kroz uređaj sa firmverom ili bilo kakvom kombinacijom navedenog. Kao primer, postupak 500 sa Slike 5 može biti implementiran pomoću procesora koji izvršava instrukcije koje su opisane u vezi sa Slikom 6.
Slike 1 do 5 stoga ilustruju sisteme i postupke utvrđivanja da li je potrebno izvršiti kontrolu pojačanja (na primer u modulu 162 za smanjenje pojačanja i ujednačavanje pojačanja sa Slike 1) kako bi se umanjili artefakti nastali usled šuma.
Na Slici 6 prikazan je blok dijagram posebnog ilustrativnog izvođenja bežičnog komunikacionog uređaja koji je uopšteno naznačen pozicijom 600. Uređaj 600 sadrži procesor 610 (na primer centralni procesor (CPU), procesor za digitalnu obradu signala (DSP), itd.) spregnut sa memorijom 632. Memorija 632 može sadržati instrukcije 660 koje se mogu izvršavati od strane procesora 610 i/ili kodera/dekodera (CODEC) 634 kako bi se izveli postupci i procesi koji su prethodno opisani u ovom dokumentu, kao što su postupci sa Slika 3 do 5.
CODEC modul 634 može sadržati sistem 672 za kontrolu pojačanja. Prema posebnom izvođenju, sistem 672 za kontrolu pojačanja može sadržati jednu ili više komponenti sistema 100 sa Slike 1. Sistem 672 za kontrolu pojačanja može biti implementira pomoću posvećenog hardvera (na primer kola), pomoću procesora koji izvršava instrukcije kako bi izveo jedan ili više zadataka, ili nekom njihovom kombinacijom. Kao primer, memorija 632 ili memorija u CODEC modulu 634 može biti memorijski uređaj, kao što je memorija sa slučajnim pristupom (RAM memorija), magneto-rezistivna memorija sa slučajnim pristupom (MRAM), STT-MRAM memorija( Spin- Torque Transfer MRAM),fleš memorija, ROM memorija, programabilna ROM memorija (PROM), izbrisiva programabilna ROM memorija (EPROM), električno izbrisiva programabilna ROM memorija (EEPROM), registri, hard disk, odvojivi disk ili CD-ROM memorija, fleš memorija, ROM memorija, programabilna ROM memorija (PROM), izbrisiva programabilna ROM memorija (EPROM), električno izbrisiva programabilna ROM memorija (EEPROM), registri, hard disk, odvojivi disk ili CD-ROM memorija. Memorijski uređaj može sadržati instrukcije (na primer instrukcije 660) koje, kada se izvrše od strane računara (na primer procesora u CODEC modulu 634 i/ili procesora 610), mogu dovesti do toga da računar utvrđuje, zasnovano na spektralnim informacijama koje odgovaraju audio signalu, da audio signal sadrži komponentu koja odgovara postojanju stanja generisanja artefakata i prilagoditi parametar pojačanja koji odgovara audio signalu kao odgovor na utvrđivanje da audio signal sadrži tu komponentu. Kao primer, memorija 632 ili memorija u CODEC modulu 634 može biti ne-tranzistorski medijum koji se može očitati na računaru i koji sadrži instrukcije (na primer instrukcije 660) koje, kada se izvršavaju od strane računara (na primer od strane procesora u CODEC modulu 634 i/ili procesora 610) mogu dovesti do toga da računa poredi razmak između linija spektralnih parova (LSP) pridruženih frejmu audio signala sa najmanje jednim pragom i da najmanje delimično izvrši podešavanje parametra pojačanja audio kodiranja koji odgovara audio signalu u zavisnosti od rezultata poređenja.
Slika 6 takođe prikazuje kontroler 626 displeja koji je spregnut sa procesorom 610 i displejom 628. CODEC modul 634 može biti spregnut sa procesorom 610, kao što je prikazano. Zvučnik 636 i mikrofon 638 mogu biti spregnuti sa CODEC modulom 634. na primer, mikrofon 638 može generisati ulazni audio signal 102 sa Slike 1 dok CODEC modul 634 može na osnovu ulaznog audio signala 102 generisati izlazni strim 192 bita namenjen prenosu do prijemnika. Kao još jedan primer, zvučnik 636 može biti primenjen za izlaz signala rekonstruisanog od strane CODEC modula 634 na osnovu izlaznog strima 192 bita koji je primljen od strane predajnika. Slika 6 takođe naznačava da bežični kontroler 640 može biti spregnut sa procesorom 610 i bežičnom antenom 642.
Prema posebnom izvođenju, procesor 610, kontroler displeja 626, memorija 632, CODEC modul 634 i bežični kontroler 640 su sadržani u SIP( System- In-Package)ili SOC( System- On- Chip;na primer prenosni modem (MSM)) uređaju 622. Prema posebnom izvođenju ulazni uređaj 630, kao što je ekran osetljiv na dodir ili tastatura, i napajanje 644 su spregnuti sa SOC uređajem 622. Dodatno, prema posebnom izvođenju, kao što je ilustrovano na Slici 6, displej 628, ulazni uređaj 630, zvučnik 636, mikrofon 638, antena 642 za bežični prenos signala i napajanje 644 su eksterni elementi za SOC uređaj 622. Ipak, svaka od komponenti displeja 628, ulaznog uređaja 630, zvučnika 636, mikrofona 638, antene 642 za bežični prenos signala i napajanja 644 može biti spregnuta sa komponentom SOC uređaja 622, kao što je interfejs ili kontroler.
U saglasnosti sa opisanim izvođenjima, predstavljen je uređaj koji sadrži sredstva za određivanje, zasnovano na informacijama iz spektra koji odgovara audio signalu, da audio signal sadrži komponentu koja odgovara prisustvu stanja generisanja artefakata. Na primer, sredstvo za određivanje može sadržati modul 158 za detekciju komponenti koje uzrokuju nastanak artefakata sa Slike 1, sistem 672 za kontrolu pojačanja sa slike 6 ili njihovu komponentu, jedan ili više uređaja konfigurisanih da utvrde da li audio signal sadrži takvu komponentu (na primer procesor koji izvršava instrukcije sa ne-tranzistorskog medijuma za čuvanje podataka koji može biti očitan na računaru), ili bilo kakvom kombinacijom navedenog.
Uređaj može takođe sadržati i sredstvo za podešavanje parametra pojačanja koji odgovara audio signalu kao odgovora na utvrđivanje da audio signal sadrži takvu komponentu. Na primer, sredstvo za podešavanje može podrazumevati modul 162 za smanjenje pojačanja i ujednačavanje pojačanja sa Slike 1, sistem 672 za kontrolu pojačanja sa Slike 6 ili neku njihovu komponentu, jedan ili više uređaja konfigurisanih da izvrše generisanje kodiranog signala (na primer procesor koji izvršava instrukcije sa ne-tranzistorskog medijuma za čuvanje podataka koji može biti očitan na računam), ili bilo kakvom kombinacijom navedenog.
Stručnjaci iz predmetne oblasti će dodatno uočiti da različiti ilustrativni logički blokovi, konfiguracije, moduli, kola i koraci algoritma koji su opisani u vezi sa ovde opisanim izvođenjima, u praksi mogu biti implementirani kroz elektronski hardver, računarski softver koji se izvršava od strane računarskog uređaja kao što je hardverski procesor, ili kroz neku njihovu kombinaciju. Različite ilustrativne komponente, blokovi, konfiguracije, moduli, kola i koraci koji su prethodno opisani u ovom dokumentu, navedeni su uopšteno u smislu njihove funkcionalnosti. Da li je takva funkcionalnost implementirana kao hardver ili izvršni softver, zavisi od posebnih ograničenja koja na nameću željena primena i dizajn konkretnog celokupnog rešenja. Stručnjaci iz predmetne oblasti mogu implementirati opisanu funkcionalnost na različite načine koji se razlikuju od primene do primene, ali takve odluke donete u toku implementacije ne treba smatrati uzrokom udaljavanja od obima opisanog u ovom dokumentu.
Koraci postupka ili algoritma koji je opisan u vezi sa izvođenjima opisanim u ovom dokumentu mogu biti izvedeni direktno u hardveru, kroz softverski modul koji se izvršava od strane procesora ili nekom njihovom kombinacijom. Softverski modul može biti smešten u memorijski uređaj, kao što je memorija sa slučajnim pristupom (RAM memorija), magneto-rezistivna memorija sa slučajnim pristupom (MRAM), STT-MRAM memorija( Spin- Torque Transfer MRAM),fleš memorija, ROM memorija, programabilna ROM memorija (PROM), izbrisiva programabilna ROM memorija (EPROM), električno izbrisiva programabilna ROM memorija (EEPROM), registri, hard disk, odvojivi disk ili CD-ROM memorija, fleš memorija, ROM memorija, programabilna ROM memorija (PROM), izbrisiva programabilna ROM memorija (EPROM), električno izbrisiva programabilna ROM memorija (EEPROM), registri, hard disk, odvojivi disk ili CD-ROM memorija. Memorijski uređaj je spregnut sa procesorom na takav način da procesor može čitati informacije smeštene u memorijskom uređaju, kao i vršiti upis informacija na memorijski uređaj. Alternativno, memorijski uređaj može biti izveden integralno sa procesorom. Procesor i medijum za smeštanje podataka mogu biti izvedeni u ASIC kolu. ASIC kolo može biti postavljeno u računarskom uređaju ili korisničkom terminalu. Alternativno, procesor i medijum za smeštanje podataka mogu biti izvedeni kao diskretne komponente u računarskom uređaju ili korisničkom terminalu.
Prethodni opis predstavljenih izvođenja dat je u cilju omogućavanja da stručnjaci iz predmetne oblasti na osnovu njega mogu iskoristiti ili primeniti opisana izvođenja. Onima sa iskustvom biće odmah očigledne različite modifikacije ovih izvođenja, pri čemu principi opisani u ovom dokumentu mogu biti primenjeni i na druga izvođenja bez udaljavanja od obima pronalaska. Stoga, predmetni opis nije namenjen da ograniči moguća izvođenja isključivo na ona koja su ovde prikazana, već da pokrije najširi mogući obim izvođenja koja su konzistentna sa principima i inovativnim karakteristikama definisanim od strane sledećih Zahteva.

Claims (15)

1. Postupak koji sadrži: određivanje (304), zasnovano na linijskim spektralnim parovima, LSP, razmaka pridruženog frejmu audio signala, da audio signal sadrži komponentu koja odgovara stanju generisanja artefakata; i kao odgovor na određivanje da audio signal sadrži komponentu, podešavanje parametra pojačanja pridruženog audio signalu, gde je razmak između linija LSP parova najmanji u odnosu na veći broj razmaka između linija LSP parova koji odgovaraju većem broju LSP parova dela višeg opsega frejma audio signala.
2. Postupak prema Zahtevu 1, gde je određeno da audio signal sadrži komponentu kao odgovor na to da je razmak između linija LSP parova manje od prvog praga, ili gde je određeno da audio signal sadrži komponentu kao odgovor na to da je razmak između linija LSP parova manje od drugog praga i da je prosečan razmak između linija LSP parova manji od trećeg praga, gde je prosečni razmak između linija LSP parova zasnovan na razmaku između linija LSP parova pridruženih frejmu i najmanje jednom drugom razmaku između linija LSP parova pridruženom najmanje jednom drugom frejmu audio signala, ili gde je određeno da audio signal sadrži komponentu kao odgovor na: 1) razmak između linija LSP parova je manji od drugog praga; i 2) važi najmanje jedno od sledećeg: prosečni razmak između linija LSP parova je manji od trećeg praga; ili omogućeno je smanjenje pojačanja za drugi frejm audio signala, gde drugi frejm audio signala prethodi posmatranom frejmu; ili stanje generisanja artefakata odgovara šumu u višem opsegu signala.
3. Postupak prema Zahtevu 1, gde podešavanje parametra pojačanja podrazumeva omogućavanje ujednačavanja pojačanja kako bi se umanjile brže varijacije vrednosti pojačanja koje odgovaraju frejmu audio signala.
4. Postupak prema Zahtevu 3, gde ujednačavanje pojačanja podrazumeva određivanje težinskog prošeka vrednosti pojačanja uključujući i vrednost pojačanja pridruženu frejmu i drugu vrednost pojačanja pridruženu drugom frejmu audio signala, ili gde se ujednačavanje pojačanja omogućava kao odgovor na to da je prva brzina evolucije LSP parova pridružena frejmu manja od četvrtog praga i da je druga brzina evolucije LSP parova pridružena frejmu manja od petog praga.
5. Postupak prema Zahtevu 4, gde prva brzina evolucije LSP parova odgovara sporijoj brzini prilagođavanja u odnosu na drugu brzinu evolucije LSP parova.
6. Postupak prema Zahtevu 1, gde podešavanje parametra pojačanja podrazumeva omogućavanje slabljenja pojačanja kako bi se umanjila vrednost pojačanja koja odgovara frejmu audio signala.
7. Postupak prema Zahtevu 6, gde slabljenje pojačanja podrazumeva primenu eksponencijalne operacije na vrednost pojačanja, ili gde slabljenje pojačanja podrazumeva primenu linearne operacije na vrednost pojačanja.
8. Postupak prema Zahtevu 6, gde slabljenje pojačanja podrazumeva: primenu eksponencijalne operacije na vrednost pojačanja kao odgovor na zadovoljenje prvog stanja pojačanja; i primenu linearne operacije na vrednost pojačanja kao odgovor na zadovoljenje drugog stanja pojačanja.
9. Postupak prema Zahtevu 8, gde prvo stanje pojačanja podrazumeva da je prosečni razmak između linija LSP parova manji od šestog praga, gde je prosečni razmak između linija LSP parova zasnovan na razmaku između linija LSP parova pridruženih frejmu i najmanje jednom drugom razmaku između linija LSP parova pridruženih najmanje jednom drugom frejmu audio signala, ili gde drugo stanje pojačanja podrazumeva da je omogućeno slabljenje pojačanja za drugi frejm audio signala, gde drugi frejm prethodi posmatranom frejmu audio signala.
10. Postupak koji sadrži: poređenje (402) razmaka između linija spektralnih parova, LSP, pridruženih frejmu audio signala sa najmanje jednim pragom; i najmanje delimično podešavanje (404) parametra audio pojačanja koji odgovara audio signalu u zavisnosti od rezultata poređenja, gde je razmak između linija LSP parova najmanji u odnosu na veći broj razmaka između linija LSP parova koji odgovaraju većem broju LSP parova iz višeg opsega frejma audio signala.
11. Postupak prema Zahtevu 10, gde podešavanje parametra pojačanja podrazumeva omogućavanje slabljenja pojačanja kao odgovor na određivanje da je razmak između linija LSP parova manji od prvog praga, ili gde podešavanje parametra pojačanja podrazumeva omogućavanje slabljenja pojačanja kao odgovor na određivanje da je razmak između linija LSP parova manji od drugog praga i da je prosečni razmak između linija LSP parova manji od trećeg praga, gde je prosečni razmak između linija LSP parova zasnovan na razmaku između linija LSP parova pridruženih frejmu i najmanje jednom drugom razmaku između linija LSP parova pridruženih najmanje jednom drugom frejmu audio signala, ili gde podešavanje parametra pojačanja podrazumeva, kada je omogućeno slabljenje signala: primenu eksponencijalne operacije na vrednost parametra pojačanja kao odgovor na to da je prvo stanje pojačanja zadovoljeno; i primenu linearne operacije na vrednost parametra pojačanja kao odgovor na to da je drugo stanje pojačanja zadovoljeno, primenu linearne operacije na vrednost parametra pojačanja, ili gde podešavanje parametra pojačanja podrazumeva omogućavanje ujednačavanje pojačanja kako bi se umanjile brže varijacije vrednosti pojačanja koje odgovaraju frejmu audio signala.
12. Postupak prema Zahtevu 11, gde ujednačavanje pojačanja podrazumeva određivanje težinskog prošeka vrednosti pojačanja uključujući i vrednost pojačanja pridruženu frejmu i drugu vrednost pojačanja koja odgovara drugom frejmu audio signala.
13. Postupak prema Zahtevu 12, gde je omogućeno ujednačavanje pojačanja kao odgovor na to da je prva brzina evolucije LSP parova pridružena frejmu manja od četvrtog praga i da je druga brzina evolucije LSP parova pridružena frejmu manja od petog praga, i gde prva brzina evolucije LSP parova odgovara sporijoj brzini prilagođenja u odnosu na drugu brzinu evolucije LSP parova.
14. Uređaj koji sadrži: sredstva izvedena da izvršavaju korake prema bilo kojem od Zahteva 1 do 13.
15. Ne-tranzistorski medijum koji može biti očitan na računaru koji sadrži instrukcije koje, kada se izvršavaju od strane računara, dovode do toga da računar izvršava korake prema bilo kojem od Zahteva 1 do 13.
RS20170102A 2013-02-08 2013-08-06 Sistemi i postupci za kontrolu pojačanja RS55653B1 (sr)

Applications Claiming Priority (4)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201361762803P 2013-02-08 2013-02-08
US13/959,090 US9741350B2 (en) 2013-02-08 2013-08-05 Systems and methods of performing gain control
PCT/US2013/053791 WO2014123578A1 (en) 2013-02-08 2013-08-06 Systems and methods of performing gain control
EP13753223.0A EP2954524B1 (en) 2013-02-08 2013-08-06 Systems and methods of performing gain control

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS55653B1 true RS55653B1 (sr) 2017-06-30

Family

ID=51298065

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20170102A RS55653B1 (sr) 2013-02-08 2013-08-06 Sistemi i postupci za kontrolu pojačanja

Country Status (24)

Country Link
US (1) US9741350B2 (sr)
EP (1) EP2954524B1 (sr)
JP (1) JP6185085B2 (sr)
KR (1) KR101783114B1 (sr)
CN (1) CN104956437B (sr)
AU (1) AU2013377884B2 (sr)
BR (1) BR112015019056B1 (sr)
CA (1) CA2896811C (sr)
DK (1) DK2954524T3 (sr)
ES (1) ES2618258T3 (sr)
HR (1) HRP20170232T1 (sr)
HU (1) HUE031736T2 (sr)
IL (1) IL239718A (sr)
MY (1) MY183416A (sr)
PH (1) PH12015501694B1 (sr)
PT (1) PT2954524T (sr)
RS (1) RS55653B1 (sr)
RU (1) RU2643454C2 (sr)
SG (1) SG11201505066SA (sr)
SI (1) SI2954524T1 (sr)
SM (1) SMT201700172T1 (sr)
UA (1) UA114027C2 (sr)
WO (1) WO2014123578A1 (sr)
ZA (1) ZA201506578B (sr)

Families Citing this family (13)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US9697843B2 (en) * 2014-04-30 2017-07-04 Qualcomm Incorporated High band excitation signal generation
EP2980794A1 (en) 2014-07-28 2016-02-03 Fraunhofer-Gesellschaft zur Förderung der angewandten Forschung e.V. Audio encoder and decoder using a frequency domain processor and a time domain processor
US10163453B2 (en) * 2014-10-24 2018-12-25 Staton Techiya, Llc Robust voice activity detector system for use with an earphone
US10346125B2 (en) * 2015-08-18 2019-07-09 International Business Machines Corporation Detection of clipping event in audio signals
US10109284B2 (en) * 2016-02-12 2018-10-23 Qualcomm Incorporated Inter-channel encoding and decoding of multiple high-band audio signals
EP3627507B1 (en) 2016-02-17 2024-10-16 Fraunhofer-Gesellschaft zur Förderung der angewandten Forschung e.V. Audio encoder, audio decoder and related methods for enhancing transient processing, computer program
CN117316168A (zh) * 2016-04-12 2023-12-29 弗劳恩霍夫应用研究促进协会 用于对音频信号进行编码的音频编码器以及方法
CN106067847B (zh) * 2016-05-25 2019-10-22 腾讯科技（深圳）有限公司 一种语音数据传输方法及装置
EP3288031A1 (en) 2016-08-23 2018-02-28 Fraunhofer-Gesellschaft zur Förderung der angewandten Forschung e.V. Apparatus and method for encoding an audio signal using a compensation value
CN108011686B (zh) * 2016-10-31 2020-07-14 腾讯科技（深圳）有限公司 信息编码帧丢失恢复方法和装置
WO2021260683A1 (en) * 2020-06-21 2021-12-30 Biosound Ltd. System, device and method for improving plant growth
JP7616785B2 (ja) * 2020-09-15 2025-01-17 ドルビー ラボラトリーズ ライセンシング コーポレイション バイノーラル記録を処理するための方法及びデバイス
CN113473316B (zh) * 2021-06-30 2023-01-31 苏州科达科技股份有限公司 音频信号处理方法、装置及存储介质

Family Cites Families (25)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
JP3106543B2 (ja) 1990-05-28 2000-11-06 松下電器産業株式会社 音声信号処理装置
US6263307B1 (en) 1995-04-19 2001-07-17 Texas Instruments Incorporated Adaptive weiner filtering using line spectral frequencies
US6453289B1 (en) 1998-07-24 2002-09-17 Hughes Electronics Corporation Method of noise reduction for speech codecs
US7272556B1 (en) 1998-09-23 2007-09-18 Lucent Technologies Inc. Scalable and embedded codec for speech and audio signals
SE9903553D0 (sv) * 1999-01-27 1999-10-01 Lars Liljeryd Enhancing percepptual performance of SBR and related coding methods by adaptive noise addition (ANA) and noise substitution limiting (NSL)
JP2000221998A (ja) 1999-01-28 2000-08-11 Matsushita Electric Ind Co Ltd 音声符号化方法及び音声符号化装置
WO2001059766A1 (en) 2000-02-11 2001-08-16 Comsat Corporation Background noise reduction in sinusoidal based speech coding systems
AU2002218520A1 (en) * 2000-11-30 2002-06-11 Matsushita Electric Industrial Co., Ltd. Audio decoder and audio decoding method
US20050004793A1 (en) * 2003-07-03 2005-01-06 Pasi Ojala Signal adaptation for higher band coding in a codec utilizing band split coding
US8010353B2 (en) * 2005-01-14 2011-08-30 Panasonic Corporation Audio switching device and audio switching method that vary a degree of change in mixing ratio of mixing narrow-band speech signal and wide-band speech signal
JP5129117B2 (ja) 2005-04-01 2013-01-23 クゥアルコム・インコーポレイテッド 音声信号の高帯域部分を符号化及び復号する方法及び装置
PL1875463T3 (pl) 2005-04-22 2019-03-29 Qualcomm Incorporated Układy, sposoby i urządzenie do wygładzania współczynnika wzmocnienia
US8725499B2 (en) 2006-07-31 2014-05-13 Qualcomm Incorporated Systems, methods, and apparatus for signal change detection
BRPI0719552A2 (pt) * 2006-11-30 2014-04-29 Bongiovi Acoustics Llc Sistema e método para processamento de sinal digital
US20080208575A1 (en) 2007-02-27 2008-08-28 Nokia Corporation Split-band encoding and decoding of an audio signal
CN100585699C (zh) * 2007-11-02 2010-01-27 华为技术有限公司 一种音频解码的方法和装置
DE112007003716T5 (de) * 2007-11-26 2011-01-13 Fujitsu Ltd., Kawasaki Klangverarbeitungsvorrichtung, Korrekturvorrichtung, Korrekturverfahren und Computergrogramm
US8554550B2 (en) * 2008-01-28 2013-10-08 Qualcomm Incorporated Systems, methods, and apparatus for context processing using multi resolution analysis
EP2211335A1 (en) * 2009-01-21 2010-07-28 Fraunhofer-Gesellschaft zur Förderung der angewandten Forschung e.V. Apparatus, method and computer program for obtaining a parameter describing a variation of a signal characteristic of a signal
US8484020B2 (en) * 2009-10-23 2013-07-09 Qualcomm Incorporated Determining an upperband signal from a narrowband signal
US8869271B2 (en) 2010-02-02 2014-10-21 Mcafee, Inc. System and method for risk rating and detecting redirection activities
US8600737B2 (en) * 2010-06-01 2013-12-03 Qualcomm Incorporated Systems, methods, apparatus, and computer program products for wideband speech coding
US8381276B2 (en) 2010-08-23 2013-02-19 Microsoft Corporation Safe URL shortening
AR085218A1 (es) 2011-02-14 2013-09-18 Fraunhofer Ges Forschung Aparato y metodo para ocultamiento de error en voz unificada con bajo retardo y codificacion de audio
EP2710590B1 (en) 2011-05-16 2015-10-07 Google, Inc. Super-wideband noise supression

Also Published As

Publication number Publication date
HRP20170232T1 (hr) 2017-06-16
SMT201700172T1 (it) 2017-05-08
IL239718A (en) 2017-09-28
JP6185085B2 (ja) 2017-08-23
PT2954524T (pt) 2017-03-02
AU2013377884A1 (en) 2015-07-23
DK2954524T3 (en) 2017-02-27
US9741350B2 (en) 2017-08-22
JP2016507087A (ja) 2016-03-07
KR101783114B1 (ko) 2017-09-28
CA2896811A1 (en) 2014-08-14
PH12015501694A1 (en) 2015-10-19
RU2643454C2 (ru) 2018-02-01
ES2618258T3 (es) 2017-06-21
EP2954524B1 (en) 2016-12-07
KR20150116880A (ko) 2015-10-16
CN104956437A (zh) 2015-09-30
SG11201505066SA (en) 2015-08-28
RU2015138122A (ru) 2017-03-15
HUE031736T2 (en) 2017-07-28
CN104956437B (zh) 2018-10-26
PH12015501694B1 (en) 2019-01-23
BR112015019056B1 (pt) 2021-12-14
ZA201506578B (en) 2017-07-26
CA2896811C (en) 2018-07-31
BR112015019056A2 (pt) 2017-07-18
IL239718A0 (en) 2015-08-31
AU2013377884B2 (en) 2018-08-02
MY183416A (en) 2021-02-18
EP2954524A1 (en) 2015-12-16
SI2954524T1 (sl) 2017-03-31
US20140229170A1 (en) 2014-08-14
HK1211376A1 (en) 2016-05-20
WO2014123578A1 (en) 2014-08-14
UA114027C2 (xx) 2017-04-10

Similar Documents

Publication Publication Date Title
RS55653B1 (sr) Sistemi i postupci za kontrolu pojačanja
CA2896814C (en) Systems and methods of performing filtering for gain determination
US9620134B2 (en) Gain shape estimation for improved tracking of high-band temporal characteristics
KR101941755B1 (ko) 고대역 여기 신호를 생성하기 위한 믹싱 팩터들의 추정
HK1211376B (zh) 执行增益控制的系统及方法
HK1211377B (zh) 执行用於增益确定的滤波的系统及方法