RS57504B1 - Postupak za dobijanje i sađenje miskantusa - Google Patents

Description

OPIS

[0001] Pronalazak se odnosi na postupak prikazan u patentnom zahtevu 1. Sličan postupak je poznat iz patenta DE 4310381. Nadalje, pronalazak se odnosi na formirano telo koje se obrazuje od zemljišta i barem jednog potpuno očuvanog rizoma miskantusa.

Kod poljoprivredne proizvodnje biomase, miskantus ima sve veći značaj. Ova visoka trava raste u toku godine do 4 m, a suši se tokom zimskih meseci. Trava se može požnjeti u proleće i iskoristiti kao biomasa. Miskantus je trajna kultura, koja se može koristiti preko 20 godina i vrlo je unosna. Dobijanje sadnica i sađenje miskantusa danas može da se odvija na dva načina. U prvom postupku, ukrštene, odabrane mlade sadnice od oko 20 cm se sade u in vitro laboratoriji. Ovaj postupak je relativno skup zbog uzgoja koji iziskuje velike troškove. U drugom postupku, pojedinačni koreni miskantusa, takozvani rizomi, sade se u zemlju. Iz rizoma se onda razvija miskantus. Za dobijanje rizoma poželjno je da se površina za uzgoj obrađuje kultivatorom ili drljačom. Na taj način se rizomi vade iz zemlje i mogu se sakupiti. Budući da se kod miskantusa radi o biljci za razgranatim korenjem, može se napraviti otprilike pet puta veća površina za uzgoj od rizoma, dobijenih na ovaj način. Međutim, umnožavanje na osnovu rizoma iziskuje intenzivan rad. Kod obe metode uzgoja, vađenje mlade sadnice tj. rizoma se odvija po ujednačenom šablonu. Rastojanje mladih sadnica tj. rizoma trebalo bi da iznosi, u idealnom slučaju, 1 kvadratni metar. Mana dosadašnjeg poznatog dobijanja i sađenja miskantusa jeste da su gubici usled zimskog vremena, naročito u toku prve godine, veliki, a samim tim su prinosi biomase mali. Osim toga, dobijanje ove biljke je samo po sebi povezano sa velikim troškovima tj. iziskuje veliki rad.

[0002] Stoga je zadatak ovog pronalaska poboljšanje postupka za dobijanje sadnica i sađenje miskantusa.

[0003] Ovaj zadatak se rešava pronalaskom prikazanim u patentnom zahtevu 1.

[0004] Naročita prednost ovog pronalaska se sastoji u tome da se miskantus može umnožiti na naročito ekonomičan način pomoću formiranog tela, obrazovanog od zemlje i barem jednog rizoma. U ovom pronalasku nije potrebno ukrštanje biljaka u in vitro uslovima i njihov uzgoj odnosno dobijanje pojedinačnih rizoma koji iziskuje intenzivnu posvećenost. Ovakav način je pokazao da je stopa rasta iznenađujuće visoka, a da su gubici usled zimskog vremena u prvoj godini ispod prosečnih vrednosti.

[0005] Pronalazak predlaže jedan u osnovi novi postupak za dobijanje sadnica i sađenje miskantusa. Formirano telo, koja može da poseduje npr. kubični oblik, cilindrični oblik ili oblik skraćene kupe, se ovde primenjuje umesto mladih sadnica odnosno izdvojenih rizoma.

[0006] Prema jednom poželjnom izvođenju ovog pronalaska, formirano telo se vadi iz rizomskog busena, obrazovanog na površini za uzgoj. Budući da se kod miskantusa radi o biljci sa razgranatim korenjem, u toku nekoliko godina se neposredno ispod površine obrazuje oblast, prožeta korenjem. U oblasti od 60 cm u prečniku oko prvobitne sadnice prisutni su mnogobrojni rizomi koji mogu da posluže za dobijanje biljke i novo zasađivanje. Upravo iz ove oblasti, takozvanog rizomskog busena, dobija se formirano telo. U idealnom slučaju, dobijanje formiranog tela se odvija, dakle, neposredno iz već postojeće površine za uzgoj. Formirana tela su stoga otpadni proizvodi standardnog obrađivanja površine za uzgoj. Tako se može odustati od izolovanog uzgoja u laboratoriji ili dobijanja u rasadnicima ili specijalnim pogonima.

[0007] Prema daljem rešenju ovog pronalaska, spoljašnje dimenzije formiranog tela se biraju tako da je u formiranom telu sa dovoljno velikom verovatnoćom očuvan barem jedan neoštećen, potpuno očuvan rizom miskantusa. Terenski ogledi su pokazali da je, na primer, kod formiranog tela kockastog (kubičnog) oblika, dovoljna dužina ivice od 10 do 20 cm kako bi se u formiranom telu našao barem jedan neoštećen rizom. Poželjno je da se primenjuje kockasta geometrija sa dužinom ivica od 15 cm. Rizom se tada obrazuje od korenskog glavnog tela koje, u suštini, određuje volumen rizoma i koje je otprilike veličine palca i od dlakastog korena, koji se šire sa korenskog glavnog tela, a koji naročito služe za prihvatanje hranljivih materija i snabdevanje rizoma vodom. Verovatnoća rasta se poboljšava, a gubici usled zimskog vremena se redukuju, ako je jedan potpuno očuvan rizom uključen u formirano telo zajedno sa korenskim glavnim telom i sa dlakastim korenima.

[0008] Prema daljem rešenju ovog pronalaska, za dobijanje ujednačeno formiranih tela u zemljištu se prave najmanje dva međusobno paralelna, uzdužna useka, a onda i veći broj takođe paralelnih, poprečnih useka. Uzdužni useci, kao i poprečni, obuhvataju unapred određenu minimalnu dubinu i postavljeni su tako da se međusobno ukrštaju. Zatim se izvodi sečenje osnove, pri čemu se obrazuje donja strana formiranog tela na suprotnoj strani od gornje strane formiranog tela, koju obrazuje površina za uzgoj. Na ovaj način se formirano telo može napraviti naročito jednostavno. Upravo ovaj ujednačeni oblik formiranog tela dozvoljava visok stepen mogućnosti automatizacije i dobre logističke osobine. Tako se, na primer, može proizvesti formirano telo suštinski kubičnog oblika, ako su uzdužni i poprečni useci međusobno uspravni, a sečenje osnove se odvija suštinski paralelno sa površinom za uzgoj.

[0009] Dokle god se u okvirima ovog pronalaska koriste geometrijski oblici, na primer kubični oblik, cilindrični oblik ili oblik skraćene kupe, za opisivanje geometrije ili relativnog položaja površina, useka ili slično, potrebno je uzeti u obzir datu poljoprivrednu oblast primene sa odgovarajućim stepenom preciznosti i prihvatiti nešto šire granične dimenzije. Kubični oblik je, na primer, pogodan onda kada su u okviru radne preciznosti poljoprivrednih mašina ili ručnih, poljskih radova, oprečne, bočne površine suštinski paralelno orijentisane. Isto tako, pri proceni paralelizma ili drugih geometrijskih specifikacija, treba razmotriti i posebne radne postupke i mašine za rad u poljoprivrednoj jedinici. Kubični oblik se, na primer, postiže i onda kada je u okviru obrade, sušenja, naknadnog transporta ili kada se pri skladištenju formiranog tela ivice lome ili razobliče.

[0010] Prema daljem rešenju ovog pronalaska, uzdužni useci i/ili poprečni useci i/ili sečenje osnove vrše se uz pomoć poljoprivredne freze, plugom ili nekim sečivom. Poželjno je da se primenom ovih uređaja, poljoprivredni vozni park, kojim raspolaže gazdinstvo, može iskoristiti za dobijanje i sađenje miskantusa. Ne nastaju visoki troškovi investiranja. Pritom se obrađivanje može ekonomično sprovesti budući da se za kratko vreme može proizvesti veliki broj formiranih tela. Uz to, primena freze, pluga ili nekog sečiva predstavlja radikalnu promenu u odnosu na dosadašnje metode obrađivanja. Naučna i tehnička praksa je zapravo da se rizomi čupaju iz zemlje kultivatorom ili nekom sličnom mašinom za obrađivanje. Eksplicitno se ne savetuje da se rizomi vade iz zemlje sečivom, jer se u tom slučaju opasnost od oštećenja rizoma povećava, a uspeh dobijanja biljke se dovodi u pitanje.

[0011] Prema daljem rešenju ovog pronalaska, minimalna dubina uzdužnog i poprečnog useka se bira tako da se donja strana formiranog tela obrazuje ispod uobičajenog rasta u dubinu rizomskog busena. Time se povećava verovatnoća da se potpuno sačuva rizom zajedno sa njegovim dlakastim korenima. Tako se naročito poboljšava mogućnost presađivanja formiranog tela, a gubici se, naročito u prvoj godini, redukuju odnosno izbegavaju. Ogledi su pokazali da je dubina useka od 15 cm dovoljna, budući da uobičajeni rast rizomskog busena u dubinu iznosi otprilike 10 do 12 cm. Lokalna odstupanja pri rastu u dubinu imaju neznatni uticaj na verovatnoću rasta miskantusa tj. gubitke usled zimskog vremena. Ovo važi i onda kada je rizom blago oštećen u predelu pojedinačnih dlakastih korena.

[0012] Prema daljem rešenju ovog pronalaska, veliki broj formiranih tela se po ujednačenom šablonu sadi, kao po šahovskoj tabli, u površinu za uzgoj. Formirana tela su pritom na odstojanju od 30 do 70 cm, poželjno od 40 do 50 cm, dok je naročito poželjno da međusobno odstojanje bude 45 cm. Terenski ogledi su pokazali da se u navedenim oblastima odstojanja u površini za uzgoj obrazuje za nekoliko godina zatvoreni rizomski busen koji omogućava miskantus sa dobrim osobinama za rast, koji pokazuje neznatne gubitke usled zimskog vremena i pruža godinama podjednako visok unos. S druge strane, formirana tela se mogu dobiti na veoma jednostavan način ako je rizomski busen zatvoren. Tada ne postoje oblasti bez rizoma, tako da se može uskratiti prethodno ispitivanje terena tj. kontrola formiranih tela u pogledu rizoma. Sveobuhvatno, dobijanje biljke se pojednostavljuje sa posledicom da se postupak može sprovoditi na naročito ekonomičan način.

[0013] Prema daljem rešenju ovog pronalaska, pri dobijanju formiranih tela iz zatvorenog rizomskog busena se obrazuju, poprečnim presekom, formirana tela u kubičnom obliku sa dužinom ivice od približno 15 cm, tako što se prave uzdužni i poprečni useci u zemljištu, koji se ukrštaju i koji su na međusobnom odstojanju od 15 cm. Po dva susedna uzdužna useka i po dva susedna poprečna useka obrazuju pritom uzdužni red formiranih tela tj. poprečni red formiranih tela. U nastavku se iz svakog od dva susedna uzdužna reda i iz svakog od dva poprečna reda dobija, usled sečenja osnove, veći broj formiranih tela. Pored ova dva susedna uzdužna reda i pored ova dva susedna poprečna reda, zaostaju rizomi u površini za uzgoj. Iz ovih rizoma mogu da niknu kasnije miskantusi. Poželjno je da zaostali rizomi imaju makroskopsko odstojanje od po 45 cm u uzdužnom i poprečnom pravcu tako da su stvorene naročito pogodne karakteristike za rast miskantusa. Dodatno se može dobiti veliki broj formiranih tela. Zbog toga je moguće da se površina za uzgoj koristi više godina za gajenje miskantusa i da se istovremeno iz ove površine za uzgoj vade formirana tela sa viškom rizoma. Na taj način može poći za rukom da se površina za uzgoj za kratko vreme mnogostruko poveća. Postupak prema ovom pronalasku rezultira formiranim telom, dobijenim iz rizomskog busena miskantusa, sa osnovom suštinski kubičnog oblika. Formirano telo obuhvata zemlju sa barem jednim potpuno očuvanim rizomom miskantusa, obrazovanim od jednog korenskog glavnog tela i dlakastih korena, koji se šire sa njega. Osnovno telo poseduje gornju stranu, donju stranu, koja je na suprotnoj strani od gornje, i četiri spojne strane koje se nalaze između gornje i donje strane. Dužina, širina i dubina osnovnog tela iznosi, svaka ponaosob, između 10 i 20 cm.

[0014] Naročita prednost ovog pronalaska se sastoji u tome da se formirano telo sa rizomom miskantusa može dobiti na izuzetno ekonomičan način i da iz barem jednog rizoma formiranog tela može izrasti novi miskantus. Zbog toga se redukuju finansijski i operativni izdaci pri dobijanju ove biljke. Pritom se i gubici usled zimskog vremena mogu redukovati naročito tokom prve godine uzgoja.

[0015] U daljem tekstu biće detaljnije objašnjena neka izvođenja ovog pronalaska uz pozivanje na prateće slike.

[0016] Na slikama je prikazano:

Slika 1 - poprečni presek formiranog tela u kubičnom obliku,

Slika 2 - poprečni presek zemljišta sa rizomskim busenom koji je neposredno ispod površine,

Slika 3 - prikaz odozgo rizomskog busena miskantusa pri klasičnom načinu uzgoja (stanje tehnike),

Slika 4 - prikaz odozgo zatvorenog rizomskog busena miskantusa, koji je obrazovan u skladu sa postupkom uzgoja prema ovom pronalasku i

Slika 5 – šematski prikaz postupka za dobijanje sadnice prema pronalasku.

[0017] Za razliku od dosadašnjih primenjivanih postupaka za dobijanje sadnica i uzgoj miskantusa, ovaj pronalazak predviđa umnožavanje miskantusa upotrebom formiranog tela 1. Formirano telo 1 obuhvata, kao što je predstavljeno na slici 1, barem jedan rizom 2, 3 miskantusa, kao i zemljište 4 koje okružuje taj barem jedan rizom 2, 3. Sam rizom 2, 3 obuhvata korensko glavno telo 5 kao i veliki broj dlakastih korena 6 koji se šire sa korenskog glavnog tela 5. Dlakasti koreni 6 služe za prihvatanje hranljivih materija i snabdevanje vodom rizoma 2, 3. Formirano telo 1 ima gornju stranu 14, donju stranu 16 i četiri spojne strane 15, koje povezuju gornju stranu 14 sa donjom stranom 16, dok su spojne strane u parovima međusobno paralelne.

[0018] Na prikazanom rešenju pronalaska, formirano telo 1 je izrađeno u kubičnom obliku. Ono ima dubinu 7 i širinu 8, koja odgovara dubini 7. Pritom, dužina, koja nije predstavljena ovde, odgovara datoj dubini 7 i širini 8. Dužina ivica (dubina 2, širina 8, dužina) formiranog tela 1 iznosi, na primer, približno 15 cm. Uz to, dužina ivice se bira tako da u formirano telo 1 može stati sa dovoljnom verovatnoćom barem jedan potpuno očuvan rizom 2 miskantusa. Uobičajeno je da je tu onda dodatno sadržan i veliki broj nepotpuno očuvanih rizoma 3, na primer oštećenih, obično presečenih rizoma 3 prilikom dobijanja formiranog tela 1. U zavisnosti od odlika rizomskog busena 9, dužina ivice formiranog tela 1 može iznositi između 10 i 20 cm, pri čemu je kockasti oblik opcionalan, kao i bilo koji drugi kubični oblik.

[0019] Kubična struktura formiranog tela 1 je, takođe, samo data kao primer. Svakako, formirano telo može da ima bilo koji geometrijski oblik. Formirano telo može, na primer, da obuhvata pravougaoni poprečni presek ili da je cilindričnog oblika ili u obliku zarubljene kupe.

[0020] Slika 2 prikazuje poprečni presek rizomskog busena 9 miskantusa. Rizomski busen 9 je izgrađen od velikog broja očuvanih rizoma 2 u oblasti neposredno ispod površine 10 za uzgoj. On se prostire od površinskog sloja 11 površine 10 za uzgoj u oblasti neposredno ispod površinskog sloja sve do dubine 12 rasta, koja obično iznosi između 10 i 12 cm. Ispod njega se nalazi zemljište 4 u kome nema rizoma 2.

[0021] Na naročito jednostavan način, formirano telo 1 se može dobiti od rizomskog busena 9. Tu se formirano telo 1 vadi iz rizomskog busena 9. Minimalna dubina useka 13, koja istovremeno definiše dubinu 7 formiranog tela, se pritom bira tako da usek doseže ispod dubine 12 rasta. Na ovaj način može se garantovati da rizomi 2 u oblasti donje strane 16 ostaju pretežno neoštećeni i da se naročito dlakasti koreni 6 u potpunosti ili pretežno u potpunosti sačuvaju.

[0022] Slika 3 predstavlja prikaz odozgo rizomskog busena 9, koji se obrazuje pri sadašnjim uobičajenim postupcima gajenja i u stanju tehnike. Budući da se inicijalno sadi u površinu 10 za uzgoj, veliki broj mladih sadnica tj. rizoma na odstojanju 17 od 1x1 metar i korenje miskantusa se širi u oblasti prečnika od otprilike 50 do 60 cm, obrazuju se pojedinačni rizomski buseni 9, pri čemu se između rizomskih busena 9 nalazi slobodni prostor 18 u kome rizomi nisu prisutni. Takva površina 10 za uzgoj je za dobijanje miskantusa prema ovom pronalasku utoliko problematična, što je formirano telo, dobijeno u slobodnom prostoru 18, neupotrebljivo, jer u formiranom telu 1 tada nisu prisutni rizomi 2, 3, a naročito nisu prisutni potpuno očuvani rizomi 2. Formirana tela 1 sa potpuno očuvanim rizomima 2 mogu se stoga dobiti isključivo u oblasti lokalno obrazovanih rizomskih busena 9. Prilikom proizvodnje formiranih tela 1 moraju se pritom proveravati karakteristike tla, kao i prisutnost rizoma 2, 3. Zbog toga je ovde neophodna selekcija formiranih tela 1.

[0023] Ako se umesto toga obrazuje odstojanje 17 u rasponu između 30 i 70 cm, poželjno između 40 i 50 cm, a naročito poželjno 45 cm, formira se – kako je prikazano na slici 4 – preko čitave površine 10 za uzgoj jedan jedini, zatvoreni rizomski busen 9. U ovom slučaju, formirana tela 1 mogu da se uzmu sa bilo kog mesta na površini 10 za uzgoj, pri čemu je stalno prisutna dovoljno velika verovatnoća da je barem jedan potpuno očuvan rizom 2 uključen u formirano telo 1. Istovremeno se pokazalo da je unos biomase pri manjem razmaku 17 između busena jednako visok i da se obrazuje zatvoreni miskantus. Zbog toga je dimenzija 17 busena u rasponu između 30 i 70 cm naročito pogodna kako za umnožavanje miskantusa, tako i za njegov unosni uzgoj.

[0024] Jedan poseban postupak za dobijanje ove biljne kulture, prikazan na slici 5, predviđa da se na površini 10 za uzgoj najpre napravi više uzdužnih useka 19, pri čemu su uzdužni useci 19 međusobno paralelni i dva susedna uzdužna 19 useka u svojoj sredini obrazuju po jedan uzdužni red 20. Zatim se obrazuje više poprečnih useka 21, koji su takođe međusobno paralelni i ukrštaju se sa uzdužnim usecima 19. Između dva susedna poprečna preseka 21 se pritom obrazuje jedno poprečno udubljenje 22. Površina 10 za uzgoj, gledano odozgo, poprima pritom izgled šahovske table, pri čemu susedni uzdužni useci 19 i susedni poprečni useci 21 imaju, na primer, odstojanje od 15 cm.

[0025] Za obrazovanje formiranih tela 1 se zatim u oblasti između dva susedna uzdužna reda 20’ izvodi sečenje osnove paralelno sa gornjom stranom 14 formiranog tela 1 sa posledicom da se tako obrazovana formirana tela 1 mogu odvojiti od površine 10 za uzgoj i izvaditi iz zemlje. Na isti način se u oblasti između dva susedna poprečna reda 22" izvodi sečenje osnove. Tako se i ovde mogu izvaditi obrazovana formirana tela 1. Nakon toga, u svakom trećem uzdužnom redu 20" i svakom trećem poprečnom redu 22" preostaje oblast 24 za rast na površini 10 za uzgoj. Iz ove oblasti 24 za rast, koja sa dovoljno velikom verovatnoćom poseduje, takođe, jedan potpuno očuvan rizom 2, izniknuće miskantus u sledećem ciklusu.

[0026] Ako uzdužni usek 19 i poprečni usek 21 obuhvataju odstojanje 23 od 15 cm, onda se oblasti 24 za rast nalaze na ujednačenom odstojanju sa odstojanjem 17 od 45 cm. Kao što je navedeno, ovo je optimalno za uzgoj miskantusa na površini 10 za uzgoj. Dužina ivica oblasti 24 za rast iznosi približno 15 cm. Po želji se u oblasti uzdužnog reda 20’ i poprečnog reda 22’, u kojima su formirana tela 1 izdvojena iz površine 10 za uzgoj, nastala udubljenja u obliku žljeba mogu popuniti nanošenjem zemlje, peska ili bilo kog drugog materijala.

Claims (8)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Postupak za dobijanje sadnica i sađenje miskantusa, pri čemu se u površinu za uzgoj sadi barem jedan rizom miskantusa i barem jedan miskantus niče iz tog barem jednog rizoma, pri čemu se za sađenje tog barem jednog rizoma (2,3) u površinu za uzgoj sadi formirano telo (1), koje obuhvata barem jedan rizom (2,3) kao i zemlju (4) koja okružuje taj barem jedan rizom (2,3), naznačen time, što se za dobijanje pravilno oblikovanih formiranih tela (1) prave barem dva međusobno paralelna uzdužna useka (19) sa unapred određenom minimalnom dubinom u zemljištu (4) koje okružuje rizom (2,3), kao i veliki broj paralelnih poprečnih useka (21) sa unapred određenom minimalnom dubinom u zemljištu (4) koje okružuje rizom (2,3), pri čemu se uzdužni useci (19) i poprečni useci (21) međusobno ukrštaju, i što se za odvajanje formiranog tela (1) izvodi sečenje osnove, pri čemu se pri sečenju osnove obrazuje donja strana (16) formiranog tela (1) na suprotnoj strani od gornje strane (14) obrazovane površinskim slojem (11) zemljišta (4).

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se za dobijanje formiranog tela (1) isto razdvaja iz rizomskog busena (9) obrazovanog u zemljištu (4) i izdvaja.

3. Postupak prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se spoljašnje dimenzije formiranog tela (1) biraju tako da se u formiranom telu (1) nalazi sa dovoljno velikom verovatnoćom barem jedan neoštećen, potpuno očuvan rizom (2) miskantusa.

4. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 3, naznačen time, što su uzdužni useci (19) i/ili poprečni useci (21) i/ili sečenje osnove izvedeni uz pomoć poljoprivredne freze i/ili nekog pluga i/ili sečiva.

5. Postupak prema bilo kom od zahteva od 1 do 4, naznačen time, što se minimalna dubina uzdužnog useka (19) i poprečnog useka (21) bira tako da se donja strana (16) formiranog tela (1) obrazuje ispod uobičajene dubine rasta rizomskog busena (9).

6. Postupak prema bilo kom od zahteva od 1 do 5, naznačen time, što je pravilno oblikovano formirano telo (1) načinjeno u suštinski kubičnom obliku, pri čemu navedeno telo ima širinu (8) između 10 i 20 cm, dubinu (7) između 10 i 20 cm i dužinu između 10 i 20 cm.

7. Postupak prema bilo kom od zahteva od 1 do 6, naznačen time, što se veći broj formiranih tela (1) postavlja u površinu (10) za uzgoj, po pravilnom šablonu ređanja, pri čemu je međusobno odstojanje (razmak 17, 17’) formiranih tela (1) od 30 do 70 cm, poželjno od 40 do 50 cm, a naročito poželjno 45 cm.

8. Postupak prema bilo kom od zahteva od 1 do 7, naznačen time, što se pri dobijanju formiranih tela (1) iz površine (10) za uzgoj, koja obuhvata rizomski busen (9), u poprečnom preseku obrazuju formirana tela (1) u kubičnom obliku sa dužinom ivica od 15 cm, tako što su na površini (10) za uzgoj formirani uzdužni useci (19) i poprečni useci (21), koji se ukrštaju i koji su na međusobnom odstojanju od 15 cm, pri čemu svaka dva susedna uzdužna useka (19) obrazuju uzdužni red (20, 20’, 20") formiranih tela (1), a dva susedna poprečna useka (21) obrazuju poprečni red (22, 22’, 22") formiranih tela (1), i što se onda iz po svaka dva susedna uzdužna reda (20’) i iz svaka dva susedna poprečna reda (22’) izvođenjem sečenja osnove dobijaju formirana tela (1), dok ostala formirana tela (1) ostaju u površini (10) za uzgoj u jednom trećem uzdužnom redu (20"), predviđenom pored ta dva susedna uzdužna reda (20’) i u jednom trećem poprečnom redu (22"), predviđenom pored ta dva susedna poprečna reda (22’).

1