RS55403B1 - Metod i aparat za određivanje kontekstnog modela za nivo koeficijenta transformacije entropijskog kodiranja i dekodiranja - Google Patents

Description

Tehnička oblast

Predloženi pronalazak se odnosi na kodiranje i dekodiranje video zapisa, konkretni je na metod i aparat za izbor kontekstnog modela koji se koristi kod entropijskog kodiranja i dekodiranja informacija o veličini koeficijenta transformacije.

Osnova pronalaska

Shodno metodima za kompresiju slike, kao što su MPEG-1. MPEG-2 ili MPEG-4 H.264/MPEG-4 napredno kodiranje video zapisa (AVC), slika se deli u blokove koji imaju unapred određenu veličinu, a zatim se preostali podaci blokova dobijaju inter predikcijom ili intra predikcijom. Preostali podaci se komprimuju transformacijom, kvantizacijom, skeniranjem, kodiranjem dužine niza i entropijskim kodiranjem. Kod entropijskog kodiranja, element sintakse, kao stoje koeficijent transformacije ili vektor pokreta, je entropijski kodiran da se dobije tok bitova. Na kraju dekodera, element sintakse se izdvaja iz toka bitova, a dekodiranje se obavlja na osnovu izdvojenog sintaktičkog elementa. Sole J.ei ul. :,.CE11: Unified scans for the significance map and coefficient level coding in high efficiencv". 6. JCT-VC Meeting; 97. MPEG Meeting; 14-7-2011 to 22-7-2011; Torino (URL: http://wftp3.itu.int/av-arch/jctvc-site/) objavljuje unificirana skeniranja za kreiranje ponderisane mape i kodiranje nivoa koeficijenata visoke efikasnosti.

Objava

Tehnički problem

Tehnički problem koji predloženi pronalazak treba da reši je uklanjanje nepotrebnih kontekstnih modela korišćenih u entropijskom kodiranju i dekodiranju nivoa koeficijenta transformacije i pojednostavljivanjem da bi se smanjili troškovi memorije za čuvanje kontekstnog modela.

Predloženi pronalazak takođe obezbeđuje povećanu brzinu rada za izbor kontekstnog modela i pojednostavljivanje rada bez značajnog smanjenja performansi entropijskog kodiranja i dekodiranja.

Tehničko rešenje

Predloženi pronalazak obezbeđuje metod i aparat za izbor kontekstnog modela koji se koristi u entropijskom kodiranju i dekodiranju nivoa koeficijenta transformacije u kome se kontekstni model korišćen u entropijskom kodiranji u dekodiranju nivoa koeficijenta transformacije bira na osnovu informacija o boji, lokaciji podskupa, uključujući koeficijent transformacije, i informacija o neprekidnoj dužini od 1. ili slično.

Povoljni efekti

Shodno realizacijama predloženog pronalaska, korišćenjem smanjenog broja kontekstnih modela, korišćenje količine memorije za čuvanje kontekstnih modela može da se smanji, a entropijsko kodiranje i dekodiranje nivoa koeficijenta transformacije može da se obavi bez znatnog smanjenja performansi.

Opis crteža

SL. 1 predstavlja blok dijagram aparata za kodiranje video zapisa, shodno realizaciji predloženog pronalaska;

SL. 2 predstavlja blok dijagram aparata za dekodiranje video zapisa, shodno realizaciji predloženog pronalaska;

SL. 3 predstavlja dijagram za opisivanje koncepta jedinica za kodiranje, shodno realizaciji predloženog pronalaska: SL. 4 predstavlja blok dijagram video kođera na osnovu jedinica za kodiranje sa hijerarhijskom strukturom, shodno realizaciji predloženog pronalaska;

SL. 5 predstavlja blok dijagram video dekođera na osnovu jedinica za kodiranje sa hijerarhijskom strukturom, shodno realizaciji predloženog pronalaska;

SL. 6 predstavlja dijagram koji ilustruje dublje jedinice za kodiranje shodno dubinama i particije, shodno realizaciji predloženog pronalaska;

SL. 7 predstavlja dijagram za opisivanje veze između jedinice za kodiranje i jedinica za transformaciju, shodno realizaciji predloženog pronalaska;

SL. 8 predstavlja dijagram za opisivanje informacija o kodiranju jedinica za kodiranje koje odgovaraju kodiranoj dubini, shodno realizaciji predloženog pronalaska;

SL. 9 predstavlja dijagram dubljih jedinica za kodiranje shodno dubinama, shodno realizaciji predloženog pronalaska;

Slike 10 do 12 su dijagrami za opisivanje veze između jedinica za kodiranje, jedinica za predikciju i jedinica za transformaciju frekvenci je, shodno realizaci ji predloženog pronalaska: SL. 13 predstavlja dijagram za opisivanje veze između jedinice za kodiranje, jedinice za predikciju i jedinice za transformaciju, shodno informacijama režima kodiranja iz tabele 1: SL. 14 predstavlja dijagram toka koji ilustruje rad entropijskog kodiranja i dekodiranja informacija o koeficijentu transformacije koje su uključene u jedinicu za transformaciju, shodno realizaciji predloženog pronalaska;

SL. 15 ilustruje podskupove dobijene podelotn jedinice za transformaciju shodno realizaciji predloženog pronalaska;

SL. 16 ilustruje podskup uključen u jedinicu za transformaciju SL. 15. shodno realizaciji predloženog pronalaska;

SL. 17 ilustruje mapu značajnih vrednosti koja odgovara podskupu SL. 16;

SL. 18 ilustruje indikator prve kritične vrednosti koji odgovara podskupu SL. 16;

SL. 19 ilustruje indikator druge kritične vrednosti koji odgovara podskupu SL. 16;

SL. 20 je tabela koja prikazuje koeficijente transformacije uključene u podskup ilustrovan na slikama 16 do 19 i informacije o koeficijentu transformacije koje su entropijski kodirane i dekodirane;

SL. 21A predstavlja strukturalni blok dijagram koji ilustruje aparat za entropijsko kodiranje, shodno realizaciji predloženog pronalaska;

SL. 21B predstavlja strukturalni blok dijagram koji ilustruje aparat za entropijsko dekodiranje, shodno realizaciji predloženog pronalaska;

SL. 22 je strukturalni blok dijagram koji ilustruje kontekstni modelator. shodno realizaciji predloženog pronalaska: SL. 23 ilustruje mnoštvo kontekstualnih skupova primenjenih na jedinicu za transformaciju komponente luminanse i mnoštvo konteksta uključenih u svaki skup konteksta, shodno realizaciji trenutnog pronalaska;

SL. 24 ilustruje mnoštvo kontekstualnih skupova primenjenih na jedinicu za transformaciju komponente hrominanse i mnoštvo konteksta uključenih u svaki skup konteksta, shodno realizaciji trenutnog pronalaska;

SL. 25 predstavlja dijagram toka koji ilustruje metod određivanja kontekstnog modela za entropijsko kodiranje i dekodiranje nivoa koeficijenta transformacije, shodno realizaciji predloženog pronalaska;

SL. 26 predstavlja detaljni dijagram toka koji ilustruje metod određivanja kontekstnog modela za entropijsko kodiranje i dekodiranje nivoa koeficijenta transformacije, shodno realizaciji predloženog pronalaska;

SL. 27A ilustruje indeks skupa konteksta ctxset za određivanje skupa konteksta korišćenog u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti. Citri indikatora, i indikatora druge kritične vrednosti, Gtr2 indikatora, značajnog koeficijenta transformacije komponente luminanse i značajnog koeficijenta transformacije komponente hrominanse. shodno realizaciji predloženog pronalaska: SL. 27B ilustruje kontekstni pomak korišćen u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti, Gtrl indikatora, i indikatora druge kritične vrednosti. Gtr2 indikatora, shodno realizaciji predloženog pronalaska;

SL. 28 ilustruje tabelu koja prikazuje indeks kontekstnog pomaka cl koji se koristi u entropijskom kodiranju ili dekodiranju koeficijenata transformacije uključenih u podskup i informacije o koeficijentu transformacije koje su entropijski kodirane i dekodirane SL. 20.

shodno realizaciji predloženog pronalaska: i

SL. 29 ilustruje tabelu koja prikazuje indeks kontekstnog pomaka cl koji se koristi u entropijskom kodiranju i dekodiranju koeficijenata transformacije uključenih u podskup i informacije o koeficijentu transformacije koje su entropijski kodirane i dekodirane, shodno drugoj realizaciji trenutnog pronalaska.

Najbolji način

Shodno aspektu trenutnog pronalaska, postoji obezbeđeni metod za određivanje kontekstnog modela za entropijsko dekodiranje nivoa koeficijenta transformacije, shodno patentnom zahtevu 1 navedenom ovde.

Način za izvođenje pronalaska

U daljem tekstu...slika" opisana u različitim realizacijama predloženog pronalaska može biti inkluzivni koncept koji se odnosi ne samo na nepokretnu sliku, već i na sliku video zapisa.

Kada se na podacima povezanim sa slikom obavljaju različite operacije, podaci povezani sa slikom se dele u grupe podataka, a ista operacija može da se obavi na podacima uključenim u istu grupu podataka. U ovoj specifikaciji, grupa podataka formirana shodno unapred određenim standardima naziva se ..jedinica podataka". U ovoj specifikaciji, grupa podataka formirana shodno unapred određenim standardima se naziva ..jedinica podataka".

U daljem tekstu, metod i aparat za kodiranje i dekodiranje video zapisa u kojima je element sintakse koji ima strukturu stabla kodiran ili dekodiran na osnovu jedinice za kodiranje koja ima hijerarhijsku strukturu stabla, shodno realizaciji trenutnog pronalaska, biće opisani uzimajući u obzir slike 1 do 13. Pored toga. metod entropijskog kodiranja i dekodiranja korišćen u kodiranju i dekodiranju video zapisa opisan uzimajući u obzir slike 1 do 13 će biti opisan uzimajući u obzir slike 14 do 29.

SL. 1 predstavlja blok dijagram aparata za kodiranje video zapisa 100. shodno realizaciji predloženog pronalaska.

Aparat za kodiranje video zapisa 100 uključuje hijerarhijski koder 110 i entropijski koder120.

Hijerarhijski koder 110 može da podeli trenutnu sliku koja treba da se kodira na unapred određene jedinice podataka za obavljanje kodiranja na svakoj jedinici podataka. Detaljno, hijerarhijski koder 110 može da podeli trenutnu sliku na osnovu maksimalne jedinice za kodiranje koja je jedinica za kodiranje maksimalne veličine. Maksimalna jedinica za kodiranje shodno realizaciji trenutnog pronalaska može biti jedinica podataka koja ima veličinu od 32x32, 64x64, 128x128. 256x256. itd. u kojoj je oblik jedinice podataka kvadrat sa širinom i dužinom izraženim u stepenima broja 2 i veća je od 8.

Jedinica za kodiranje shodno realizaciji predloženog pronalaska može da se karakteriše maksimalnom veličinom i dubinom. Dubina označava koliko puta je jedinica za kodiranje prostorno odvojena od maksimalne jedinice za kodiranje, i. kako se dubina povećava, dublje jedinice za kodiranje shodno dubinama mogu da se podele sa maksimalne jedinice za kodiranje na minimalnu jedinicu za kodiranje. Dubina maksimalne jedinice za kodiranje je najveća dubina, a dubina minimalne jedinice za kodiranje je najmanja dubina. Pošto se veličina jedinice za kodiranje koja odgovara svakoj dubini smanjuje kako se dubina maksimalne jedinice za kodiranje povećava, jedinica za kodiranje koja odgovara većoj dubini može da obuhvati veliki broj jedinica za kodiranje koje odgovaraju manjim dubinama.

Kao sto je već opisano, podaci trenutne slike se dele u maksimalne jedinice za kodiran je shodno maksimalnoj veličini jedinice za kodiranje i svaka od maksimalnih jedinica za kodiranje može da uključi dublje jedinice za kodiranje koje se dele shodno njihovim dubinama. Pošto je maksimalna jedinica za kodiranje shodno realizaciji predloženog pronalaska podeljena shodno dubinama, podaci slike prostornog domena uključeni u maksimalnu jedinicu za kodiranje mogu biti hijerarhijski klasifikovani shodno dubinama.

Maksimalna dubina i maksimalna veličina jedinice za kodiranje, koje ograničavaju ukupan broj puta kada su visina i širina maksimalne jedinice za kodiranje hijerarhijski podeljene. mogu se unapred odrediti.

Hijerarhijski koder 110 kodira najmanje jednu deljenu oblast dobijenu deljenjem oblasti maksimalne jedinice za kodiranje shodno dubinama i određuje dubinu izlaznog signala konačnih kodiranih podataka slike shodno najmanje jednoj deljenoj oblasti. Drugim recima, hijerarhijski koder 110 određuje kodiranu dubinu kodiranjem podataka slike u dubljim jedinicama za kodiranje shodno dubinama, shodno maksimalnoj jedinici za kodiranje trenutne slike i izborom dubine koja ima najmanje jednu grešku kodiranja. Određena kodirana dubina i podaci kodirane slike za svaku maksimalnu jedinicu za kodiranje su izlazni podaci entropijskog kodera 120.

Podaci slike u maksimalnoj jedinici za kodiranje se kodiraju na osnovu jedinica za dublje kodiranje koje odgovaraju najmanje jednoj dubini koja je jednaka ili manja od maksimalne dubine, a rezultati kodiranja podataka slike se poređe na osnovu svake jedinice za dublje kodiranje. Dubina koja ima najmanju grešku kodiranja može da se izabere nakon poređenja grešaka kodiranja jedinica za dublje kodiranje. Za svaku maksimalnu jedinicu za kodiranje može da se izabere najmanje jedna kodirana dubina.

Veličina maksimalne jedinice za kodiranje se deli dok se jedinica za kodiranje hijerarhijski deli shodno dubinama, a broj jedinica za kodiranje se povećava. Takođe. čak iako jedinice za kodiranje odgovaraju istoj dubini u jednoj maksimalnoj jedinici za kodiranje, određeno je da li se svaka od jedinica za kodiranje koja odgovara istoj dubini deli na manju dubinu merenjem greške kodiranja podataka slike svake jedinice za kodiranje posebno. Shodno tome, čak i kada su podaci slike uključeni u jednu maksimalnu jedinicu za kodiranje, podaci slike se dele u regione shodno dubinama, a greške kodiranja se mogu razlikovati shodno regionima u jednoj maksimalnoj jedinici za kodiranje, i stoga se kodirane dubine mogu razlikovati shodno regionima u podacima slike. Stoga, jedna ili više kodiranih dubina može da se odredi u jednoj maksimalnoj jedinici za kodiranje, a podaci slike maksimalne jedinice za kodiranje mogu da se podele shodno jedinicama za kodiranje najmanje jedne kodirane dubine.

shodno tome. hijerarhijski koder 110 može da odredi jedinice za kodiranje koje imaju strukturu stabla uključenu u maksimalnu jedinicu za kodiranje...Jedinice za kodiranje imaju strukturu stabla"shodno realizaciji predloženog pronalaska uključuje jedinice za kodiranje koje odgovaraju dubini koja je utvrđena kao kodirana dubina među svim dubljim jedinicama za kodiranje uključenim u maksimalnu jedinicu za kodiranje. Jedinica za kodiranje sa kodiranom dubinom može biti hijerarhijski određena shodno dubinama u istom regionu maksimalne kodirane dubine i može se nezavisno odrediti u različitim regionima. Slično, kodirana dubina u trenutnom regionu može biti nezavisno određena iz kodirane dubine drugog regiona.

Maksimalna dubina shodno realizaciji trenutnog pronalaska je indeks povezan sa brojem puta obavljanja podele iz maksimalne jedinice za kodiranje u minimalnu jedinicu za kodiranje. Prva maksimalna dubina shodno realizaciji trenutnog pronalaska može da označi ukupan broj puta obavljanja podele iz maksimalne jedinice za kodiranje u minimalnu jedinicu za kodiranje. Druga maksimalna dubina shodno realizaciji predloženog pronalaska može da označi ukupan broj nivoa dubine iz maksimalne jedinice za kodiranje u minimalnu jedinicu za kodiranje. Na primer, kada je dubina maksimalne jedinice za kodiranje 0. dubina jedinice za kodiranje, u kojoj je maksimalna jedinica za kodiranje podel jena jednom, može da se podesi na 1, a dubina jedinice za kodiranje, u kojoj je maksimalna jedinica za kodiranje podeljena dva puta. može da se podesi na 2. Ovde. ukoliko je minimalna jedinica za kodiranje jedinica za kodiranje u kojoj je maksimalna jedinica za kodiranje podeljena četiri puta, postoji pet nivoa dubine, dubina 0. 1. 2. 3 i 4 i stoga prva maksimalna dubina može da se podesi na 4. a druga maksimalna dubina može da se podesi na 5.

Predikciono kodiranje i transformacija mogu da se obave shodno maksimalnoj kodiranoj dubini. Predikciono kodiranje i transformisanje selakođe obavljaju na osnovu dubljih jedinica za kodiranje shodno dubini koja je jednaka dubinama manjim od maksimalne dubine, shodno maksimalnoj dubini kodiranja.

Pošto se broj jedinica za dublje kodiranje povećava uvek kada se maksimalna jedinica za kodiranje podeli shodno dubinama, kodiranje koje uključuje predikciono kodiranje i transformisanje se obavlja na svim dubljim jedinicama za kodiranje koje se generišu dok se dubina povećava. Radi lakšeg opisa, predikciono kodiranje i transformisanje će sada biti opisani na osnovu jedinice za kodiranje trenutne dubine u maksimalnoj jedinici za kodiranje.

Aparat za kodiranje video zapisa 100 može na različite načine da izabere veličinu i oblik jedinice podataka za kodiranje podataka slike. Da bi se kodirali podaci slike, obavljaju se radnje, kao što su prediktivno kodiranje, transformacija i entropijsko kodiranje, i za to vretne može da se koristi ista jedinica podataka za sve operacije ili različite jedinice podataka mogu da se koriste za svaku operaciju.

Na primer, aparat za kodiranje video zapisa 100 može da izabere ne samo jedinicu za kodiranje za kodiranje podataka slike, već i jedinicu podataka koja se razlikuje od jedinice za kodiranje da bi obavio predikciono kodiran je podataka slike u jedinici za kodiranje.

Da bi se obavilo predikciono kodiranje u maksimalnoj jedinici za kodiranje, predikciono kodiranje može da se obavi na osnovu jedinice za kodiranje koja odgovara kodiranoj dubini, tj. na osnovu jedinice za kodiranje koja više nije podeljena u jedinice za kodiranje koje odgovaraju manjoj dubini. U daljem tekstu, jedinica za kodiranje koja više nije podeljena i postaje osnovna jedinica za predikciono kodiranje će se sada nazivati „jedinica za predikciju". Particija koja se dobija deljenjem jedinice za predikciju može da uključi jedinicu za predikciju ili jedinicu podataka koja se dobija podelom najmanje jedne visine i širine jedinice za predikciju.

Na primer, kada se jedinica za kodiranje 2Nx2N (gde je N pozitivan ceo broj) više ne deli i postaje jedinica za predikciju 2Nx2N. veličina particije može biti 2Nx2N. 2NxN. Nx2N ili NxN. Primeri tipa particije uključuju simetrične particije koje se dobijaju simetričnim deljenjem visine ili širine jedinice za predikciju, particije dobijene asimetričnim deijenjem visine ili širine jedinice za predikciju. kao što su l:n ili n:l. particije koje se dobijaju geometrijskim deljenjem visine ili širine jedinice za predikciju i particije koje imaju proizvoljne oblike.

Režim predikcije jedinice za predikciju može biti najmanje jedan intra režim, inter režim i režim preskakanja. Na primer, intra režim ili inter režim mogu da se obave na particiji 2Nx2N. 2NxN, Nx2N ili NxN. Takođe. režim preskakanja može da se obavi samo na particiji 2Nx2N. Kodiranje se nezavisno obavlja na jednoj jedinici za predikciju u jedinici za kodiranje, čime se bira režim za predikciju koji ima najmanju grešku kodiranja.

Aparat za kodiranje video zapisa 100 takode može da obavi transformisanje podataka slike u jedinici za kodiranje ne samo na osnovu jedinice za kodiranje podataka slike, već i na osnovu jedinice podataka koja se razlikuje od jedinice za kodiranje.

Da bi se obavila transformacija jedinice za kodiranje, ona može da se obav i na osnovu jedinice podataka koja je manja od ili jednaka jedinici za kodiranje. Na primer. jedinica podataka za transformaciju može da uključi jedinicu podataka za intra režim i jedinicu podataka za inter režim.

Jedinica podataka koja se koristi kao osnova transformacije će se u daljem tekstu nazivati „jedinica za transformaciju". Slično jedinici za kodiranje, jedinica za transformaci ju jedinici za kodiranje može biti rekurzivno podeljena u oblasti manje veličine, tako da jedinica za transformaciju može nezavisno da se odredi u jedinicama oblasti. Stoga, preostali podaci u jedinici za kodiranje mogu da se podele shodno jedinici za transformaciju koja ima strukturu stabla shodno dubinama transformacije.

Dubina transformacije koja označava broj puta obavljanja podele za dostizanje jedinice za transformaciju deljenjem visine i širine jedinice za kodiranje takode može da se podesi na jedinici za transformaciju. Na primer, u trenutnoj jedinici za kodiranje od 2Nx2N, dubina transformacije može biti 0 kada je i veličina jedinice za transformaciju 2Nx2N. može biti 1 kada je veličina jedinice za transformaciju NXN. i može biti 2 kada je veličina jedinice za transformaciju N/2XN/2. To jest, jedinica za transformaciju sa strukturom stabla može takode da se podesi shodno dubinama transformacije.

Informacije o kodiranju shodno jedinicama za kodiranje koje odgovaraju kodiranoj dubini zahtevaju ne samo informacije o kodiranoj dubini, već i informacije povezane sa predikcionim kodiranjem i transformisanjem. Shodno tome. hijerarhijski koder 110 određuje ne samo kodiranu dubinu koja ima najmanju grešku kodiranja, već određuje i tip particije u jedinici za predikciju, režim predikcije shodno jedinicama za predikciju i veličinu jedinice za transformaciju za obavljanje transformacije.

Jedinice za transformaciju shodno strukturi stabla u maksimalnoj jedinici za kodiranje i metod za određivanje particije, shodno realizacijama trenutnog pronalaska, će kasnije biti detaljno opisane uzimajući u obzir slike 3 do 12.

Hijerarhijski koder 110 može da izmeri grešku kodiranja jedinica za dublje kodiranje shodno dubinama korišćenjem optimizacije brzine izobličenja na osnovu Lagrangeovih multiplikatora.

Entropijski koder 120 emituje podatke slike maksimalne jedinice za kodiranje koja je kodirana na osnovu najmanje jedne kodirane dubine koju je odredio hijerarhijski koder 110 i informacije o režimu kodiranja shodno kodiranoj dubini u tokovima bitova. Podaci kodirane slike mogu biti rezultat kodiranja preostalih podataka slike. Informacije o režimu kodiranja shodno kodiranoj dubini mogu da uključe informacije o tipu particije u jedinici za predikciju. informacije o režimu predikcije i informacije o veličini jedinice za transformisanje. Konkretno, kao što će biti opisano kasnije, entropijski koder 120 može da pribavi indeks skupa konteksta koji označava jedan od mnoštva skupova konteksta na osnovu toga da li značajan koeficijent transformacije koji ima vrednost veću od prve kritične vrednosti postoji u informacijama o komponenti boje jedinice za transformaciju, lokaciju trenutnog podskupa i prethodnog podskupa, da bi nabavio kontekstualni pomak na osnovu dužine prethodnog koeficijenta transformacije za sledeću ls. Pored toga. entropijski koder 120 određuje indeks konteksta ctdldx koji označava kontekstni model koji treba da se primeni na indikator prve kritične vrednosti Greaterthanl koji označava da li je značajni koeficijent transformacije veći od prve kritične vrednosti. to jest 1, a indikator druge kritične vrednosti Greaterthan2 koji označava da li je značajni koeficijent transformaci je veći od druge kritične vrednosti. to jest 2. na osnovu dobijenog indeksa skupa konteksta i dobijenog kontekstnog pomaka. Radnja određivanja kontekstnog modela za entropijsko kodiranje koeficijenata transformacije koje treba da obavi entropijski koder 120 će biti opisana kasnije.

Informacije o kodiranoj dubini mogu da se definišu korišćenjem deljenih informacija shodno dubinama koje označavaju da li se kodiranje obavlja na jedinicama za kodiranje manje dubine umesto trenutne dubine. Ukoliko je trenutna dubina trenutne jedinice za kodiranje kodirana dubina, podaci slike u trenutnoj jedinici za kodiranje se kodiraju i emituju. čime se može đefinisati đa deljene informacije ne dele trenutnu jedinicu za kodiranje na manje dubine. Alternativno, ukoliko trenutna dubina trenutne jedinice za kodiranje nije kodirana dubina, kodiranje se obavlja na jedinici za kodiranje manje dubine, čime se može đefinisati da deljene informacije dele trenutnu jedinicu za kodiranje da bi se dobile jedinice za kodiranje manje dubine.

Ukoliko trenutna dubina nije kodirana dubina, kodiranje se obavlja na jedinici/a kodiranje koja je podeljena na jedinice za kodiranje manje dubine. Pošto najmanje jedna jedinica za kodiranje manje dubine postoji u jednoj jedinici za kodiranje trenutne dubine, kodiranje se ponavlja na svakoj jedinici za kodiranje manje dubine, i stoga kodiranje može rekurzivno da se obavi za jedinice za kodiranje koje imaju istu dubinu.

Pošto sujedinice za kodiranje koje imaju strukturu stabla određene za jednu maksimalnu jedinicu za kodiranje, a informacije o najmanje jednom režimu kodiranja određene za jedinicu za kodiranje kodirane dubine, informacije o najmanje jednom režimu kodiranja mogu da se odrede za jednu maksimalnu jedinicu za kodiranje. Takođe. kodirana dubina podataka slike maksimalne jedinice za kodiranje može da se razlikuje shodno lokacijama pošto su podaci slike hijerarhijski podeljeni shodno dubinama, i stoga, informacije o kodiranoj dubini i režimu kodiranja mogu da se podese za podatke slike.

Shodno tome. entropijski koder 120 može da dodeli informacije o kodiranju o odgovarajućoj kodiranoj dubini i režim kodiranja najmanje jednoj jedinici za kodiranje, jedinici za predikciju i minimalnoj jedinici uključenoj u maksimalnu jedinicu za kodiranje.

Minimalna jedinica shodno realizaciji trenutnog pronalaska je jedinica podataka kvadratnog oblika dobijena deljenjem minimalne jedinice za kodiranje koja čini sastavni deo najmanje dubine sa 4. Alternativno, minimalna jedinica može biti maksimalna jedinica podataka kvadratnog oblika koja može biti uključena u sve jedinice za kodiranje, jedinice za predikciju, jedinice za particionisanje i jedinice za transformaciju uključene u maksimalnu jedinicu za kodiranje.

Na primer. izlazne informacije kodiranja putem entropijskog kodera 120 mogu da se kiasifikuju u informacije o kodiranju shodno dubljim jedinicama za kodiranje shodno dubinama, a informacije o kodiranju shodno jedinicama za predikciju. Informacije o kodiranju shodno dubljim jedinicama za kodiranje shodno dubinama mogu da uključe informacije o režimu predikcije i o veličini particija. Informacije o kodiranju shodno jedinicama za predikciju mogu da uključe informacije o procenjenom smeru inter režima, o indeksu referentne slike inter režima, o vektoru pokreta, o hromatskoj komponenti intra režima i o metodu interpolacije intra režima. Takođe, informacije o maksimalnoj veličini jedinice za kodiranje definisane shodno slikama, isečcima. ili grupama slika (GOP) i informacije o maksimalnoj dubini mogu da se umetnu u zaglavlje toka bitova.

U aparatu za kodiranje video zapisa 100, jedinica za dublje kodiranje može biti jedinica za kodiranje dobijena deljenjem visine ili širine jedinice za kodiranje veće dubine, koja je jedan sloj iznad, sa dva. Drugim recima, kada je veličina jedinice za kodiranje trenutne dubine 2Nx2N, veličina jedinice za kodiranje manje dubine je NxN. Takode, jedinica za kodiranje trenutne dubine veličine 2Nx2N može da uključi najviše četiri jedinica za kodiranje manje dubine.

Shodno tome. aparat za kodiranje video zapisa 100 od jedinica za kodiranje sa strukturom stabla može da odredi jedinice za kodiranje koje imaju optimalni oblik i optimalnu veličinu za svaku maksimalnu jedinicu za kodiranje na osnovu veličine maksimalne jedinice za kodiranje i maksimalne dubine određene uzimanjem u obzir karakteristika trenutne slike. Takođe, pošto kodiranje može da se obavi na svakoj maksimalnoj jedinici za kodiranje korišćenjem bilo kog od različitih režima predikcije i transformacije, optimalni režim dekodiranja može da se odredi uzimanjem u obzir karakteristika jedinice za kodiranje različitih veličina slika.

Stoga, ukoliko slika ima visoku rezoluciju ili se velika količina podataka kodira u konvencionalni makroblok, broj makroblokova po slici izrazito raste. Shodno tome, broj komprimovanih informacija generisanih za svaki makroblok raste, što otežava prenos komprimovanih informacija i efikasnost kompresije podataka se smanjuje. Stoga, korišćenjem aparata za kodiranje video zapisa 100. efikasnost kompresije slika može da se poveća pošto se jedinica za kodiranje podešava uzimajući u obzir karakteristike slike i povećavajući maksimalnu veličinu jedinice za kodiranje s obzirom na veličinu slike.

SL. 2 predstavlja blok dijagram aparata za dekodiranje video zapisa 200. shodno realizaciji predloženog pronalaska.

Aparat za dekodiranje video zapisa 200 uključuje jedinicu za izdvajanje elementa sintakse 210. entropijski dekoder 220 i hijerarhijski dekoder 230. Definicije različitih termina, kao što su jedinica za kodiranje, dubina, jedinica za predikciju. jedinica za transformaciju i informacije o različitim režimima kodiranja za različite operacije aparata za dekodiranje video zapisa 200 su identične kao one opisane uzimajući u obzir si. 1 i aparat za kodiranje video zapisa 100.

jedinica za izdvajanje elementa sintakse 210 prima i raščlanjuje tok bitova kodiranog video zapisa. Entropijski dekoder 220 izdvaja kodirane podatke slike za svaku jedinicu za kodiranje sa raščlanjenog toka bitova, gde jedinice za kodiranje imaju strukturu stabla shodno

svakoj maksimalnoj jedinici za kodiranje i emituje izdvojene podatke o slici na hijerarhijski dekoder 230.

Takođe. entropijski dekoder 220 izdvaja informacije o kodiranoj dubini, režimu kodiranja, informacije o komponenti boje, informacije o režimu predikcije, itd. za jedinice za kodiranje koje imaju strukturu stabla shodno svakoj maksimalnoj jedinici za kodiranje iz raščlanjenog toka bitova. Izdvojene informacije o kodiranoj dubini i režimu kodiranja se šalju do hijerarhijskog dekodera 230. Podaci slike u toku bitova se dele na maksimalnu jedinicu za kodiranje tako da hijerarhijski dekoder 230 može da dekodira podatke slike za svaku maksimalnu jedinicu za kodiranje.

Informacije o kodiranoj dubini i režimu kodiranja shodno maksimalnoj jedinici za kodiranje mogu da se podese za informacije o najmanje jednoj jedinici za kodiranje koja odgovara kodiranoj dubini, a informacije o režimu kodiranja mogu đa uključe informacije o tipu particije odgovarajuće jedinice za kodiranje odgovarajuće kodirane dubine, o tipu predikcije i o veličini jedinice za transformaciju. Takođe, informacije o đeljenju shodno dubinama mogu da se izdvoje kao informacije o kodiranoj dubini.

Informacije o kodiranoj dubini i režimu kodiranja shodno svakoj maksimalnoj jedinici za kodiranje izdvojene entropijskim dekoderom 220 su informacije o kodiranoj dubini i režimu kodiranja koji su određeni za generisanje minimalne greške kodiranja kada koder. kao što je aparat za kodiranje video zapisa 100. iznova obavlja kodiranje za svaku dublju jedinicu za kodiranje shodno dubinama shodno svakoj maksimalnoj jedinici za kodiranje. Shodno tome, aparat za dekodiranje video zapisa 200 može da obnovi sliku dekodiranjem podataka slike shodno kodiranoj dubini i režimu kodiranja koji generiše minimalnu grešku kodiranja.

Pošto informacije o kodiranju o kodiranoj dubini i režimu kodiranja mogu da se dodele jedinici podataka unapred određenoj od odgovarajuće jedinice za kodiranje, jedinice za predikciju i minimalne jedinice, entropijski dekoder 220 može da izdvoji informacije o kodiranoj dubini i režimu kodiranja shodno unapred određenim jedinicama podataka. Unapred određene jedinice podataka kojima su đodeljene iste informacije o kodiranoj dubini i režimu kodiranja mogu da se izvedu da budu jedinice podataka uključene u istu maksimalnu jedinicu za kodiranje.

Takođe, kao što će biti opisano kasnije, entropijski dekoder 220 može da nabavi indeks skupa konteksta koji označava jedan od mnoštva skupova konteksta na osnovu toga da li značajan koeficijent transformacije koji ima vrednost veću od prve kritične vrednosti postoji u informacijama o komponenti boje jedinice za transformaciju, lokaciju trenutnog podskupa i prethodnog podskupa, da bi nabavio kontekstualni pomak na osnovu dužine prethodnog koeficijenta transformacije za sledeću 1 s. Pored toga. entropijski dekoder 220 određuje indeks konteksta ctdldx koji označava kontekstni model koji treba da se primeni na indikator prve kritične vrednosti Greaterthanl koji označava da li je značajni koeficijent transformacije veći od prve kritične vrednosti. to jest 1, a indikator druge kritične vrednosti Greaterthan2 koji označava da li je značajni koeficijent transformacije veći od druge kritične vrednosti, to jest 2, na osnovu dobijenog indeksa skupa konteksta i dobijenog kontekstnog pomaka.

Hijerarhijski dekoder 230 obnavlja trenutnu sliku dekodiranjem podataka slike na svakoj maksimalnoj jedinici za kodiranje na osnovu informacija o kodiranoj dubini i režimu kodiranja shodno maksimalnim jedinicama za kodiranje. Drugim rečima. hijerarhijski dekoder 230 može da dekodira podatke kodirane slike na osnovu izdvojenih informacija o tipu particije. režimu predikcije i jedinici za transformaciju za svaku jedinicu za kodiranje među jedinicama za kodiranje koje imaju strukturu stabla koja je uključena u svaku maksimalnu jedinicu za kodiranje. Proces dekodiranja može da uključi predikciju. intra predikciju i kompenzaciju kretanja, kao i inverznu transformaciju.

Hijerarhijski dekoder 230 može da obavi intra predikciju ili kompenzaciju pokreta shodno particiji i režimu predikcije svake jedinice za kodiranje, na osnovu informaci ja o tipu particije i režimu predikcije jedinice za predikciju u jedinici za kodiranje shodno kodiranim dubinama.

Takođe, Hijerarhijski dekoder 230 može da obavi inverznu transformaciju shodno svakoj jedinici za transformaciju jedinici za kodiranje, na osnovu informacija o veličini jedinice za transformaciju shodno kodiranim dubinama, da bi obavio inverznu transformaciju shodno maksimalnim jedinicama za kodiranje.

Hijerarhijski dekoder 230 može da odredi najmanje jednu kodiranu dubinu trenutne maksimalne jedinice za kodiranje korišćenjem deljenih informacija shodno dubinama. Ukoliko deljene informacije označavaju da podaci slike više nisu podeljeni na trenutnoj dubini, trenutna dubina je kodirana dubina. Shodno tome. hijerarhijski dekoder 230 može da dekodira jedinicu za kodiranje trenutne dubine u odnosu na podatke slike trenutne maksimalne jedinice za kodiranje korišćenjem informacija o tipu particije jedinice za predikciju i veličine jedinice za transformaciju.

Drugim recima, jedinice podataka koje sadrže informacije o kodiranju, uključujući iste deljene informacije, mogu da se sakupe posmatranjem skupa informacija o kodiranju dodeljenog za jedinicu podataka unapred određenu od jedinice za kodiranje, jedinice za predikciju i minimalne jedinice, a sakupljene jedinice podataka mogu da se smatraju jedinicom podataka koju treba dekodirati hijerarhijskim dekoderom 230 u istom režimu kodiranja.

Aparat za dekodiranje video zapisa 200 može da pribavi informacije o najmanje jednoj jedinici za kodiranje koja generiše minimalnu grešku kodiranja dok se kodiranje rekurzivno obavlja za svaku maksimalnu jedinicu za kodiranje i može da koristi informacije za dekodiranje trenutne slike. Drugim rečima, kodirani podaci slike jedinica za kodiranje koje imaju strukturu stabla i koje su određene kao optimalne jedinice za kodiranje u svakoj maksimalnoj jedinici za kodiranje mogu da se dekodiraju.

Shodno tome. čak i ako podaci slike imaju visoku rezoluciju i veliku količinu podataka, podaci slike mogu da se efikasno dekodiraju i obnove korišćenjem veličine jedinice za kodiranje i režima kodiranja, koji su adaptivno određeni shodno karakteristikama podataka slike, korišćenjem informacija o optimalnom režimu kodiranja primljenih sa kodera.

Metod određivanja jedinica za kodiranje sa strukturom stabla, jedinice za predikciju i jedinice za transformaciju, shodno realizaciji trenutnog pronalaska, će sada biti opisan u odnosu na slike 3 do 13.

SL. 3 predstavlja dijagram za opisivanje koncepta jedinica za kodiranje, shodno realizaciji predloženog pronalaska.

Veličina jedinice za kodiranje može da se izrazi u obliku širina x visina i može biti 64x64, 32x32, 16x16 i 8x8. Jedinica za kodiranje od 64x64 može da se podeli u particije od 64x64, 64x32, 32x64 ili 32x32, jedinica za kodiranje od 32x32 može da se podeli na particije od 32x32, 32x16. 16x32 ili 16x16, jedinica za kodiranje 16x16 može da se podeli na particije od 16x16. 16x8. 8x16 ili 8x8, a jedinica za kodiranje od 8x8 može da se podeli na particije od 8x8. 8x4. 4x8 ili 4x4.

U video podacima 310, rezolucija je 1920x1080. maksimalna veličina jedinice za kodiranje je 64 a maksimalna dubina je 2. U video podacima 320. rezolucija je 1920x1080. maksimalna veličina jedinice za kodiranje je 64 a maksimalna dubina je 3. U video podacima 330, rezolucija je 352x288, maksimalna veličina jedinice za kodiranje je 16 a maksimalna dubina je 1. Maksimalna dubina prikazana na SL. 3 označava ukupan broj podela sa maksimalne jedinice za kodiranje na minimalnu jedi nicu za kodiranje.

Ako je rezolucija visoka ili je količina podataka velika, maksimalna veličina jedinice za kodiranje može biti velika tako da ne samo da povećava efikasnost kodiranja, već takođe precizno odražava karakteristike slike. Shodno tome. maksimalna veličina jedinice za kodiranje video podataka 310 i 320 koja ima veću rezoluciju od video podataka 330 može biti 64.

Pošto maksimalna dubina video podataka 310 iznosi 2. jedinice za kodiranje 315 video podataka 310 mogu da uključe maksimalnu jedinicu za kodiranje koja ima veličinu duge ose od 64 i jedinice za kodiranje koje imaju veličine dugih osa od 32 i 16 pošto su dubine povećane za dva sloja dvostrukom podelom maksimalne jedinice za kodiranje. U međuvremenu, pošto maksimalna dubina video podataka 330 iznosi 1. jedinice za kodiranje 335 video podataka 330 mogu da uključe maksimalnu jedinicu za kodiranje koja ima veličinu duge ose od 16 i jedinice za kodiranje koje imaju veličine dugih osa od 8 i 4 pošto su dubine povećane za jedan sloj jednom podelom maksimalne jedinice za kodiranje.

Pošto maksimalna dubina video podataka 320 iznosi 3, jedinice za kodiranje 325 video podataka 320 mogu đa uključe maksimalnu jedinicu za kodiranje koja ima veličinu duge ose od 64 i jedinice za kodiranje koje imaju veličine dugih osa od 32. 16. 8 i 8 pošto su dubine povećane za 3 sloja podelom maksimalne jedinice za kodiranje tri puta. Kako se dubina povećava, detaljne informacije mogu precizno da se izraze.

SL. 4 predstavlja blok dijagram video kodera 400 na osnovu jedinica za kodiranje sa hijerarhijskom strukturom, shodno realizaciji predloženog pronalaska.

Intra pređi ktor 410 obavlja intra predikciju na jedinicama za kodiranje u intra režimu, u odnosu na trenutni okvir 405, estimator pokreta 420 i kompenzator pokreta 425 obavlja inter procenu i kompenzaciju pokreta na jedinicama za kodiranje u inter režimu korišćenjem trenutnog okvira 405 i referentnog okvira 495.

Izlazni podaci sa intra prediktora 410. estimatora pokreta 420 i kompenzatora pokreta 425 se šalju u obliku kvantifikovanog koeficijenta transformacije preko transformatora 430 i kvantizatora 440. Kvantifikovani koeficijent transformacije se obnavlja dok se podaci u prostornom domenu šalju putem inverznog kvantizatora 460 i inverznog transformatora 470. a obnovljeni podaci u prostornom domenu šalju u obliku referentnog okvira 495 nakon što se naknadno obrade u jedinici za deblokiranje 480 i jedinici za filtriranje petlje 490. Kvantifikovani koeficijent transformacije može biti emitovan u obliku toka bitova 455 kroz entropijski koder 450.

Prilikom kodiranja elemenata sintakse jedinice za transformaciju, kao što su indikator prve kritične vrednosti, Gtrl indikator, ili indikator druge kritične vrednosti. Gtr2 indikator, entropijski koder 450 nabavlja indeks skupa konteksta na osnovu toga da li postoji značajni koeficijent transformacije koji ima vrednost veću od prve kritične vrednosti u informacijama o komponenti boje jedinice za transformaciju, lokacije trenutnog podskupa i prethodnog podskupa, nabavlja kontekstni pomak na osnovu dužine prethodnog koeficijenta transformacije sa sledećom ls i određuje indeks konteksta koji označava kontekstni model na osnovu dobijenog indeksa skupa konteksta i dobijenog kontekstnog pomaka.

Da bi se video koder 400 primenio u aparatu za dekodiranje video zapisa 100. svi elementi kodera slike 400, tj. intra prediktor 410, estimator pokreta 420, kompenzator pokreta 425, transformator 430. kvantizator 440, entropijski koder 450. inverzni kvantizator 460, inverzni transformator 470, jedinica za deblokiranje 480 i jedinica za filtriranje petlje 490 obavljaju operacije na osnovu svake jedinice za kodiranje koja ima strukturu stabla dok razmatraju maksimalnu dubinu svake maksimalne jedinice za kodiranje.

Konkretno, intra prediktor 410. estimator pokreta 420 i kompenzator pokreta 425 određuju particije i režim predviđanja svake jedinice za kodiranje među jedinicama za kodiranje koje imaju strukturu stabla dok razmatraju maksimalnu veličinu i maksimalnu dubinu trenutne maksimalne jedinice za kodiranje, a transformator 430 određuje veličinu jedinice za transformaciju u svakoj jedinici za kodiranje među jedinicama za kodiranje koje imaju strukturu stabla.

SL. 5 predstavlja blok dijagram video dekodera 500 na osnovu jedinica za kodiranje, shodno realizaciji predloženog pronalaska.

Analizator 510 raščlanjuje kodirane podatke slike za dekodiranje i informacije o kodiranju potrebne za dekodiranje toka bitova 505. Kodirani podaci slike se šalju kao inverzni kvantifikovani podaci kroz entropijski dekoder 520 i inverzni kvantizator 530. a inverzni kvantifikovani podaci se obnavljaju u podatke slike u prostornom domenu kroz inverzni transformator 540.

Intra prediktor 550 obavlja intra predikciju na jedinicama za kodiranje intra režima u odnosu na podatke slike u prostornom domenu, a kompenzator pokreta 560 obavlja kompenzaciju pokreta na jedinicama za kodiranje u inter režimu korišćenjem referentnog okvira 585.

Podaci slike u prostornom domenu, koji prolaze kroz intra prediktor 550 i kompenzator pokreta 560 mogu se emitovati kao obnovljeni okvir 595 nakon što se naknadno obrade u jedinici za deblokiranje 570 i jedinici za filtriranje petlje 580. Takođe, podaci slike koja se naknadno obrađuje u jedinici za deblokiranje 570 i jedinici za filtriranje petlje 580 mogu bili emitovani kao referentni okvir 585.

Da bi se video dekoder 500 primenio u aparatu za dekodiranje video zapisa 200. svi elementi video dekodera 500. tj. analizator 510. entropijski dekoder 520, inverzni kvantizator 530. inverzni transformator 540. intra prediktor 550. kompenzator pokreta 560, jedinica za deblokiranje 570 i jedinica za filtriranje petlje 580 obavljaju operacije na osnovu jedinica za kodiranje sa strukturom stabla za svaku maksimalnu jedinicu za kodiranje.

Intra prediktor 550 i kompenzator pokreta 560 određuju particiju i režim predikcije za svaku jedinicu za kodiranje koja ima strukturu stabla, a inverzni transformator 540 treba da odredi veličinu jedinice za transformaciju za svaku jedinicu za kodiranje. Takođe. prilikom kodiranja elemenata sintakse jedinice za transformaciju, kao što su indikator prve kritične vrednosti Gtrl ili indikator druge kritične vrednosti Gtr2. entropijski dekoder 520 nabavlja indeks skupa konteksta na osnovu toga da li postoji značajni koeficijent transformacije koji ima vrednost veću od prve kritične vrednosti u informacijama o komponenti boje jedinice za transformaciju, lokacije trenutnog podskupa i prethodnog podskupa, nabavlja kontekstni pomak na osnovu dužine prethodnog koeficijenta transformacije sa sledećom 1 s i određuje indeks konteksta koji označava kontekstni model na osnovu dobijenog indeksa skupa konteksta i dobijenog kontekstnog pomaka.

SL. 6 predstavlja dijagram koji ilustruje dubl je jedinice za kodiranje shodno dubinama i particije, shodno realizaciji predloženog pronalaska.

Aparat za kodiranje video zapisa 100 i aparat za dekodiranje video zapisa 200 koriste hijerarhijske jedinice za kodiranje da bi razmotrili karakteristike slike. Maksimalna visina, maksimalna širina i maksimalna dubina jedinica za kodiranje mogu da se prilagodljivo odrede shodno karakteristikama slike, ili korisnik može da ih podesi na različiti način. Veličine dubljih jedinica za kodiranje shodno dubinama mogu da se odrede shodno unapred određenoj maksimalnoj veličini jedinice za kodiranje.

U hijerarhijskoj strukturi 600 jedinica za kodiranje, shodno realizaciji predloženog pronalaska, maksimalna visina i maksimalna širina jedinica za kodiranje iznose 64. a maksimalna dubina je 4. Pošto se dubina povećava duž vertikalne ose hijerarhijske strukture 600, i visina i širina dublje jedinice za kodiranje su podeljene. Takođe, jedinica za predviđanje i particije koje predstavljaju osnovu za predviđanje kodiranja svake jedinice za dublje kodiranje, prikazane su duž horizontalne ose hijerarhijske strukture 600.

Drugim recima, jedinica za kodiranje 610 je maksimalna jedinica za kodiranje u hijerarhijskoj strukturi 600 u kojoj dubina iznosi 0, a veličina, tj. visina puta širina iznosi 64x64. Dubina se povećava duž vertikalne ose. a postoje i jedinica za kodiranje 620 veličine 32x32 i dubine 1, jedinica za kodiranje 630 veličine 16x16 i dubine 2. jedinica za kodiranje 640 veličine 8x8 i dubine 3 i jedinica za kodiranje 650 veličine 4x4 i dubine 4. Jedinica za kodiranje 650 veličine 4x4 i dubine 4 je minimalna jedinica za kodiranje.

Jedinica za predviđanje i partici je jedinice za kodiranje su raspoređene duž horizontalne ose shodno svakoj dubini. Drugim rečima. ukoliko je jedinica za kodiranje 610 veličine 64x64 i dubine 0 jedinica za predikciju, jedinica za predikciju može da se podeli u particije uključene u jedinicu za kodiranje 610, tj. particiju 610 veličine 64x64. particije 612 veličine 64x32. particije 614 veličine 32x64 ili particije 616 veličine 32x32.

Slično, jedinica za predikciju jedinice za kodiranje 620 veličine 32x32 i dubine 1 može da se podeli u particije uključene u jedinicu za kodiranje 620. tj. particiju 620 veličine 32x32. particije 622 veličine 32x16. particije 624 veličine 16x32 i particije 626 veličine 16x16.

Slično, jedinica za predikciju jedinice za kodiranje 630 veličine 16x16 i dubine 2 može da se podeli u particije uključene u jedinicu za kodiranje 630. tj. particiju veličine 16x16 uključenu u jedinicu za kodiranje 630. particije 632 veličine 16x8. particije 634 veličine 8x 16 i particije 636 veličine 8x8.

Slično, jedinica za predikciju jedinice za kodiranje 640 veličine 8x8 i dubine 3 može da se podeli u particije uključene u jedinicu za kodiranje 640. tj. partici ju veličine 8x8 uključenu u jedinicu za kodiranje 640, particije 642 veličine 8x4, particije 644 veličine 4x8 i particije 646 veličine 4x4.

Jedinica za kodiranje 650 veličine 4x4 i dubine 4 je minimalna jedinica za kodiranje i jedinica za kodiranje najmanje dubine. Jedinica za predviđanje jedinice za kodiranje 650 je dodeljena samo particiji veličine 4x4.

Da bi se odredila najmanje jedna kodirana dubina jedinica za kodiranje koje su sastavni deo maksimalne jedinice za kodiranje 610. jedinica za odredi vanje jedinice za kodiranje (120) aparata za kodiranje video zapisa 100 obavlja kodiranje za jedinice za kodiranje koje odgovaraju svakoj dubini uključenoj u maksimalnu jedinicu za kodiranje 610.

Broj jedinica za dublje kodiranje, shodno dubinama koje uključuju podatke u istom opsegu i istoj veličini, se povećava dok dubina raste. Na primer. četiri jedinice za kodiranje koje odgovaraju dubini od 2 su potrebne da pokri ju podatke koji su uključeni u jednu jedinicu za kodiranje koja odgovara dubini od 1. Shodno tome. da bi se uporedili rezultati kodiranja istih podataka shodno dubinama, kodiraju se jedinica za kodiranje koja odgovara dubini od 1 i četiri jedinice za kodiranje koje odgovaraju dubini od 2.

Da bi se obavilo kodiranje za trenutnu dubinu iz opsega dubina, najmanja greška kodiranja može da se izabere za trenutnu dubinu obavl janjem kodiranja za svaku jedinicu za predviđanje u jedinicama za kodiranje koje odgovaraju trenutnoj dubini, duž horizontalne ose hijerarhijske strukture 600. Alternativno, minimalna greška kodiranja može da se potraži za poređenje najmanjih grešaka kodiranja shodno dubinama, obavljanjem kodiranja za svaku dubinu pošto se dubina povećava duž vertikalne ose hijerarhijske strukture 600. Dubina i particija koje imaju minimalnu grešku kodiranja u jedinici za kodiranje 610 mogu da se izaberu kao kodirana dubina i tip particije za kodiranje 610.

SL. 7 predstavlja dijagram za opisivanje veze između jedinice za kodiranje 710 i jedinica za transformaciju 720. shodno realizaciji predloženog pronalaska;

Aparat za kodiranje video zapisa 100 ili aparat za dekodiranje video zapisa 200 kodira ili dekodira sliku shodno jedinicama za kodiranje veličina manjih od ili jednakih maksimalnoj jedinici za kodiranje za svaku maksimalnu jedinicu za kodiranje. Veličine jedinica za transformaciju za obavljanje transformacije tokom kodiranja mogu da se izaberu na osnovu jedinica podataka koje nisu veće od odgovarajuće jedinice za kodiranje.

Na primer, u aparatu za kodiranje video zapisa 100 ili aparatu za dekodiranje video zapisa 200. ukoliko je veličina jedinice za kodiranje 710 64x64. transformacija može da se obavi korišćenjem jedinica za transformaciju 720 veličine 32x32.

Takođe, podaci jedinice za kodiranje 710 veličine 64x64 mogu da se kodiraju obavljanjem transformacije na svakoj od jedinica za transformaciju veličina 32x32, 16x16, 8x8 i 4x4, koje su manje od 64x64. a zatim može da se izabere jedinica za transformaciju ko ja ima najmanju grešku kodiranja.

SL. 8 predstavlja dijagram za opisivanje informacija o kodiranju jedinica za kodiranje koje odgovaraju kodiranoj dubini, shodno realizaciji predloženog pronalaska.

Izlazna jedinica 130 aparata za kodiranje video zapisa 100 može da kodira i prenese informacije 810 o tipu particije. informacije 820 o režimu predviđanja i informacije 820 o veličini jedinice za transformaciju za svaku jedinicu za kodiranje koja odgovara kodiranoj dubini, kao informacije o režimu kodiranja.

Informacije 800 ukazuju na informacije o obliku particije dobijene deljenjem jedinice za predviđanje trenutne jedinice za kodiranje, gdeje particija jedinica podataka za predviđanje kodiranja za trenutnu jedinicu za kodiranje. Na primer. trenutna jedinica za kodiranje CU 0 dubine 0 i veličine 2Nx2N može da se podeli na bilo koju od particija 802 veličine 2Nx2N. particija 804 veličine 2NxN, particija 806 veličine Nx2N i particija 808 veličine NxN. Ovde se podešavaju informacije 800 o tipu particije da označe jednu od particija 804 vel ičine 2NxN, particiju 806 veličine Nx2N i particiju 808 veličine NxN

Informacije 810 označavaju režim predviđanja svake particije. Na primer. informacije 810 mogu da označe režim predviđanja kodiranja koji se obavlja na particiji označenoj informacijama 800, tj. intra režim 812. inter režim 814 ili režim preskakanja 816.

Informacije 820 označavaju jedinicu za transformaciju koju treba uzeti za osnovu kada se transformacija obavlja na trenutnoj jedinici za kodiranje. Na primer. jedinica za transformaciju može biti prva jedinica za intra transformaciju 822, druga jedinica za intra transformaciju 824, prva jedinica za intra transformaciju 826 ili druga jedinica za intra transformaciju 828.

Entropijski dekoder 220 aparata za dekodiranje video zapisa 200 može da izdvoji i koristi informacije 800, 810 i 820 za dekodiranje, shodno svakoj od jedinica za dublje kodiranje.

SL. 9 predstavlja dijagram dubljih jedinica za kodiranje shodno dubinama, shodno realizaciji predloženog pronalaska.

Deljene informacije mogu da se koriste za označavanje promene dubine. Deljene informacije označavaju da li je jedinica za kodiranje trenutne dubine podeljena na jedinice za kodiranje manje dubine.

Jedinica za predikciju 910 za predikciju kodiranja jedinice za kodiranje 900 dubine 0 i veličine 2N_0x2N_0 može da uključi particije tipa particije 912 veličine 2N_0x2N_O, tipa particije 914 veličine 2NJ)xN_0. tipa particije 916 veličine N_0x2N_0 i tipa particije 918 veličine N_OxN_0. SL. 9 ilustruje samo tipove particije od 9-12 do 918 koji se dobijaju simetričnim deljenjem jedinice za predikciju 910. ali tip particije nije ograničen na njih. a particije jedinice za predikciju 910 mogu da uključe asimetrične particije. particije koje imaju unapred određeni oblik i particije koje imaju geometrijski oblik.

Predikciono kodiranje se ponavlja na jednoj particiji veličine 2N_0x2N_0. dve particije veličine 2N_0xN_0, dve particije veličine N_0x2N_() i četiri particije za predviđanje veličine N_0xN_0. shodno svakom tipu particije. Predikciono kodiranje u intra režimu i inter režimu može da se obavi na particijama veličina 2N_Ox2N_0. N_0x2N_(). 2N_0xN_0 i N_0xN (). Predikciono kodiranje u režimu preskakanja se obavlja samo na particiji veličine 2N_0x2N _0.

Ukoliko je greška kodiranja najmanja najednom od tipova particija 912 do 916 veličina 2N_0x2N_0. 2N_0xN_0 i N_0x2N_0, jedinica za predikciju 910 možda neće biti podeljena na manju dubinu.

Ukoliko je greška kodiranja najmanja u tipu partici je 918 veličine N_0xN_0, dubina se menja iz 0 u 1 za deljenje tipa particije 918 u operaciji 920. a kodiranje se ponavlja na tipu particije jedinica za kodiranje dubine 2 i veličine N_OxN_0 za pretragu minimalne greške kodiranja.

Jedinica za predikciju 940 za predikciju kodiranja (tipa particije) jedinice za kodiranje 930 dubine 1 i veličine 2N_lx2N_l (=N_0xN_O) može da uključi particije tipa particije 942 veličine 2N_lx2N_l, tipa particije 944 veličine 2N_lxN_1.lipa particije 946 veličine N I x2N_l i tipa particije 948 veličine N I xN_l.

Ukoliko je greška kodiranja najmanja u tipu particije 948 veličine N I XN_ 1. dubina se menja iz 1 u 2 za deljenje tipa particije 948 u operaciji 950. a kodiranje se ponavlja na jedinicama za kodiranje 960 dubine 2 i veličine N_2xN_2 za pretragu minimalne greške kodiranja.

Kada je maksimalna dubina d. operacija deljenja shodno svakoj dubini može da se obav i kada dubina postane d-1. a deljene informacije mogu da se kodiraju kada je dubina između 0 i d-2. Drugim rečima, kada se obavlja kodiranje u kome je dubina d-1 nakon što je jedinica za kodiranje koja odgovara dubini d-2 podeljena u operaciji 970. jedinica za predikciju 990 za predikciono kodiranje jedinice za kodiranje 980 koja ima dubinu d-1 i veličinu 2N (d-l)x2N_(d-l ) može da uključi particije tipa particije 992 veličine 2N (d-1 )\2N_(d-l). tip particije 994 veličine 2N_(d-l )xN_(d-l). tip particije 996 veličine N (d-1 )x2N_(d-I) i tip particije 998 veličine N_(d-1 )xN_(d-l).

Predikciono kodiranje može da se obavi nekoliko puta na jednoj particiji veličine 2N_(d-l)x2N_(d-l). dve particije veličine 2N_(d-l )xN_(d-l). dve particije veličine NJd-1 )x2N_(d-l), četiri particije veličine N_(d-1 )xN_(d-l) među tipovima particija od 992 do 998 da bi se potražio tip particije koji ima minimalnu grešku kodiranja.

Čak i kada tip particije 998 veličine N_{d-1 )xN_(d-l) ima minimalnu grešku kodiranja, pošto je maksimalna dubina d, jedinica za kodiranje CUJd-1) dubine d-1 se više ne deli na manju dubinu, određeno je da kodirana dubina za jedinice za kodiranje koje su sastavni deo trenutne maksimalne jedinice za kodiranje 900 iznosi d-1. a može se odrediti da tip particije trenutne maksimalne jedinice za kodiranje 900 iznosi N_(d-1 )xN Jd-1). Takođe. pošto je maksimalna dubina d, deljene informacije za jedinicu za kodiranje 952 dubine d-1 nisu podešene.

Jedinica podataka 999 može biti ..minimalna jedinica"" za trenutnu maksimalnu jedinicu za kodiranje. Minimalna jedinica shodno realizaciji trenutnog pronalaska je pravougaona jedinica podataka dobijena deljenjem minimalne jedinice za kodiranje 980 sa 4. Uzastopnim obavljanjem kodiranja, aparat za kodiranje video zapisa 100 može da izabere dubinu koja ima najmanju grešku kodiranja poređenjem grešaka kodiranja shodno dubinama jedinice za kodiranje 900 da bi se odredila kodirana dubina i podesili odgovarajući tip particije i režim predikcije kao režim kodiranja kodirane dužine.

Kao takve, minimalne greške kodiranja shodno dubinama se porede na svim dubinama od 1 do d. a dubina sa najmanjom greškom kodiranja može da se odredi kao kodirana dubina. Kodirana dubina, tip particije jedinice za predikciju i režim predikcije mogu da se kodiraju i prenesu u obliku informacija o režimu kodiranja. Takođe, pošto se jedinica za kodiranje deli od dubine 0 do kodirane dubine, samo informacije o deljenju kodirane dubine se postavljaju na 0, a informacije o deljenju dubina izuzev kodirane dubine se postavljaju na 1.

Entropijski dekoder 220 aparata za dekodiranje video zapisa 200 može da izdvoji i koristi informacije o kodiranoj dubini i jedinici za predikciju jedinice za kodiranje 900 za dekodiranje jedinice za kodiranje 912. Aparat za kodiranje video zapisa 200 može da odredi dubinu u kojoj je dubina informacija o deljenju 0. kao kodiranu dubinu korišćenjem deljenih informacija shodno dubinama i korišćenjem informacija o režimu kodiranja odgovarajuće dubine za dekodiranje.

Slike 10 do 12 su dijagrami za opisivanje veze između jedinica za kodiranje 1010, jedinica za predikciju 1060 i jedinica za transformaciju 1070, shodno realizaciji predloženog pronalaska.

Jedinice za kodiranje 1010 su jedinice za kodiranje sa strukturom stabla koje odgovaraju kodiranim dubinama koje je odredio aparat za kodiranje video zapisa 100 u maksimalnoj jedinici za kodiranje. Jedinice za predikciju 1060 su particije jedinica za predikciju svake od jedinica za kodiranje 1010. a jedinice za transformaciju 1070 su jedinice za transformaciju svake od jedinica za kodiranje 1010.

Kada je dubina maksimalne jedinice za kodiranje 0 u jedinicama za kodiranje 1010. dubine jedinica za kodiranje 1012 i 1054 su 1, dubine jedin ica za kodiranje 1014. 1016. 1018. 1028, 1050 i 1052 su 2, dubine jedinica za kodiranje 1020. 1022. 1024. 1026, 1030. 1032 i 1048 su 3, a dubine jedinica za kodiranje 1040, 1042, 1044 i 1046 su 4.

U jedinicama za predikciju 1060, neke jedinice za kodiranje 1014, 1016, 1022. 1032. 1048. 1050, 1052 i 1054 se dobijaju deljenjem jedinica za kodiranje. Drugim recima, tipovi particija u jedinicama za kodiranje 1014, 1022. 1050 i 1054 su veličine 2NxN, tipovi particija u jedinicama za kodiranje 1016. 1048 i 1052 su veličine Nx2N. a tip particije jedinice za kodiranje 1032 je veličine NxN. Jedinice za predikciju i particije jedinica za kodiranje 1010 su manje od ili jednake svakoj od jedinica za kodiranje.

Transformacija ili inverzna transformacija se obavljaju na podacima slike jedinice za kodiranje 1052 u jedinicama za transformaciju 1070 u jedinici podataka koja je manja od jedinice za kodiranje 1052. Takođe. jedinice za kodiranje 1014. 1016. 1022. 1032. 1048. 1050, 1052 i 1054 u jedinicama za transformaciju 1070 se razlikuju od onih u jedinicama za predikciju 1060 u pogledu veličina i oblika. Drugim rečima. aparat za kodiranje video zapisa 100 i aparat za dekodiranje video zapisa 200 mogu da obavljaju intra predikciju. procenu pokreta, kompenzaciju pokreta, transformaciju i inverznu transformaciju pojedinačno na jedinici podataka u istoj jedinici za kodiranje.

Shodno tome. kodiranje se rekurzivno obavlja na svakoj jedinici za kodiranje koja ima hijerarhijsku strukturu u svakoj oblasti maksimalne jedinice za kodiranje da odredi optimalnu jedinicu za kodiranje, Čime mogu da se dobiju jedinice za kodiranje koje imaju rekurzivnu strukturu stabla. Informacije o kodiranju mogu da uključe informacije o deljenju o jedinici za kodiranje, informacije o tipu particije. informacije o režimu predikcije i informacije o veličini jedinice za transformaciju. Tabela 1 prikazuje informacije o kodiranju koje mogu da podese aparat za kodiranje video zapisa 100 i aparat za dekodiranje video zapisa 200.

Entropijski koder 120 aparata za kodiranje video zapisa 100 može da emituje o kodiranju o jedinicama za kodiranje koje imaju strukturu stabla, a ekstraktor informacija o kodiranju, a entropijski dekoder 220 aparata za dekodiranje video zapisa 200 može da izdvoji informacije o kodiranju o jedinicama za kodiranje koje imaju strukturu stabla iz primljenog toka bitova.

Deljene informacije označavaju da li je trenutna jedinica za kodiranje podeljena na jedinice za kodiranje manje dubine. Ako su deljene informacije trenutne dubine d 0. dubina na kojoj se trenutna jedinica za kodiranje više ne deli na manje dubine predstavlja kodiranu dubinu i stoga informacije o tipu particije. režimu predikcije i veličini jedinice za transformaciju treba da se definišu za kodiranu dubinu. Ukoliko se trenutna jedinica za kodiranje dalje deli shodno informacijama o deljenju, kodiranje se nezavisno obavlja na četiri podeljene jedinice za kodiranje manje dubine.

Režim predikcije može biti jedan intra režim, inter režim i režim preskakanja. Intra režim i inter režim mogu da se definišu kod svih tipova particija, a režim preskakanja se definiše samo kod tipa particije veličine 2Nx2N.

Informacije o tipu particije mogu da označe simetrične tipove particije veličina 2Nx2N, 2NxN, Nx2N i NxN. koje se dobijaju simetričnim deljenjem visine ili širine jedinice za predikciju i asimetričnim tipovima particija veličina 2NxnU, 2NxnD, nLx2N i nRx2N. koji se dobijaju asimetričnim deljenjem visine ili širine jedinice za predikciju. kipovi asimetričnih particija veličina 2NxnU i 2NxnD mogu da se dobiju deljenjem visine jedinice za predikciju na l:n i n:l ( gde je n ceo broj veći od 1). a tipovi asimetričnih particija veličina nLx2N i nRx2N mogu da se dobiju deljenjem širine jedinice za predikci ju na 1 :n i n: 1.

Veličina jedinice za transformaciju može da se podesi tako da ima dva tipa u intra režimu i dva tipa u inter režimu. Drugim rečima, ako su deljene informacije jedinice za transformaciju 0. veličina jedinice za transformaciju može da bude 2Nx2N. što je veličina trenutne jedinice za kodiranje. Ako su deljene informacije jedinice za transformaciju 1. jedinice za transformaciju mogu da se dobiju deljenjem trenutne jedinice za kodiranje. Takođe. ako je tip particije trenutne jedinice za kodiranje veličine 2Nx2N tip simetrične particije, veličina jedinice za transformaciju može biti NxN. a ako je tip particije trenutne jedinice za kodiranje tip asimetrične particije, veličina jedinice za transformaciju može biti N/2xN/2.

Informacije o kodiranju o jedinicama za kodiranje koje imaju strukturu stabla mogu da uključe najmanje jednu jedinicu za kodiranje koja odgovara kodiranoj dubini, jedinicu za predikciju i minimalnu jedinicu. Jedinica za kodiranje koja odgovara kodiranoj dubini može da uključi najmanje jednu jedinicu za predikciju i minimalnu jedinicu koja sadrži iste informacije o kodiranju.

Shodno tome, određeno je da li su susedne jedinice podataka uključene u istu jedinicu za kodiranje koja odgovara kodiranoj dubini poređenjem informacija o kodiranju susednih jedinica podataka. Takođe. odgovarajuća jedinica za kodiranje koja odgovara kodiranoj dubini se određuje korišćenjem informacija o kodiranju jedinice podataka i na taj način može da se odredi distribucija kodiranih dubina maksimalne jedinice za kodiranje.

Shodno tome. ako se trenutna jedinica za kodiranje predvidi na osnovu informacija o kod iranju susednih jedinica podataka, informacije o kodiranju jedinica podataka u dubljim jedinicama za kodiranje koje su susedne trenutnoj jedinici za kodiranjem mogu da se direktno označe i koriste.

Alternativno, ako je trenutna jedinica za kodiranje predviđena na osnovu informaci ja o kodiranju susednih jedinica podataka, jedinice podataka koje su susedne trenutnoj jedinici za kodiranje se pretražuju korišćenjem informacija o kodiranju jedinica podataka i pretražene susedne jedinice za kodiranje mogu da se označe za predviđanje trenutne jedinice za kodiranje.

SL. 13 predstavlja dijagram za opisivanje veze između jedinice za kodiranje, jedinice za predikciju i jedinice za transformaciju, shodno informacijama režima kodiranja iz tabele 1.

Maksimalna jedinica za kodiranje 1300 uključuje jedinice za kodiranje 1302. 1304. 1306. 1312, 1314, 1316 i 1318 kodiranih dubina. Ovde, pošto je jedinica za kodiranje 1318 jedinica za kodiranje kodirane dubine, deljene informacije mogu da se podese na 0. Informacije o tipu particije jedinice za kodiranje 1318 veličine 2Nx2N mogu da se podese da budu jedan od tipova particije 1322 veličine 2N.\2N. tip particije 1324 veličine 2NxN. tip particije 1326 veličine Nx2N. tip particije 1328 veličine NxN. tip particije 1332 veličine 2NxnU, tip particije 1334 veličine 2NxnD. tip particije 1336 veličine nLx2N i tip particije 1338 veličine nRx2N.

Kada se tip particije podesi na simetričan, tj. tip particije 1322, 1324. 1326 ili 1328. jedinica za transformaciju 1342 veličine 2Nx2N je podešena ako su deljene informacije (indikator TU veličine) jedinice za transformaciju 0. a jedinica za transformaciju 1344 veličine NxN je podešena ako je indikator TU veličine 1.

Kada se tip particije podesi na asimetričan, tj. tip particije 1332. 1334. 1336 ilil338. jedinica za transformaciju 1352 veličine 2Nx2N je podešena ako je indikator TU veličine 0. a jedinica za transformaciju 1354 veličine N/2xN/2 je podešena ako je indikator TU veličine 1.

Indikator TU veličine je tip indeksa transformacije; veličina jedinice za transformaciju koja odgovara indeksu transformacije može da se izmeni shodno tipu jedinice za predikciju tipa particije jedinice za kodiranje.

Kada se tip particije podesi na simetričan, tj. tip particije 1322, 1324. 1326 ili 1328. jedinica za transformaciju 1342 veličine 2Nx2N je podešena ako je indikator TU veličine jedinice za transformaciju 0, a jedinica za transformaciju 1344 veličine NxN je podešena ako je indikator TU veličine 1.

Kada se tip particije podesi na asimetričan, tj. tip particije 1332 (2Nxnli), 1334 (2NxnD), 1336 (nLx2N) ili 1338 (nRx2N). jedinica za transformaciju 1352 veličine 2Nx2N je podešena ako je indikator TU veličine 0. a jedinica za transformaciju 1354 veličine N/2xN/2 je podešena ako je indikator TU veličine 1.

S obzirom na SL. 13. opisani indikator TU veličine je indikator koji ima vrednost 0 ili 1, ali indikator TU veličine nije ograničen na 1 bit. a jedinica za transformaciju može da se hijerarhijski podeli sa strukturom stabla dok se indikator TU veličine povećava sa 0. Informacije o deljenju jedinice za transformaciju (indikator TU veličine) mogu da se koriste kao primer indeksa transformacije.

U ovom slučaju, kada se indikator TU veličine shodno realizaciji koristi sa maksimalnom veličinom i minimalnom veličinom jedinice za transformaciju, može da se izrazi veličina stvarno korišćene jedinice za transformaciju. Aparat za kodiranje video zapisa 100 može da kodira informacije o veličini maksimalne jedinice za kodiranje, informacije o veličini minimalne jedinice za transformaciju i informacije o deijenju maksimalne jedinice za transformaciju. Kodirane informacije o veličini maksimalne jedinice za kodiranje, informacije o veličini minimalne jedinice za transformaciju i informacije o deljenju maksimalne jedinice za transformaciju mogu da se umetnu u set parametara sekvence (SPS). Aparat za dekodiranje video zapisa 200 može da koristi informacije o veličini maksimalne jedinice za transformaciju, informacije o veličini minimalne jedinice za transformaciju i informacije o deljenju maksimalne jedinice za transformaciju za dekodiranje video zapisa.

Na primer. (a) ako je veličina trenutne jedinice za kodiranje 64x64. a veličina maksimalne jedinice za transformaciju 32x32. (a-l) veličina jedinice za transformaciju je 32x32 ako je indikator TU veličine 0: (a-2) veličina jedinice za transformaciju je 16x16 ako je indikator TU veličine 1; a (a-3) veličina jedinice za transformaciju jc 8x8 ako je indikator TU veličine 2.

Alternativno, (b) ako je veličina trenutne jedinice za kodiranje 32x32 a veličina trenutne jedinice za transformaciju je 32x32. (b-1) veličina jedinice za transformaciju je 32x32 ako je indikator TU veličine 0, a pošto veličina jedinice za transformaciju ne može biti manja od 32x32, ne može se podesiti više indikatora TU veličine.

Alternativno, (c) ako je veličina trenutne jedinice za kodiranje 64x64 a indikator maksimalne TU veličine je 1, indikator TU veličine može biti 0 ili 1 i ne može se podesiti više indikatora TU veličine.

Shodno tome, prilikom definisanja indikatora maksimalne TU veličine kao ,.MaxTransformSizeIndex". indikatora minimalne TU veličine kao ..MinTransformSize"i jedinice za transformaciju u slučaju kada je indikator TU veličine 0. to jest, veličina RoolTu osnovne jedinice za transformaciju kao ..RootTuSize". veličina minimalne jedinice za transformaciju „CurrMinTuSize". koja je dostupna u trenutnoj jedinici za kodiranje, može da se definiše pomoću jednačine (1) u nastavku.

CurrMinTuSize

= max (MinTransformSize, RoolTuSize/(2AMaxTransformSizeIndex))... (1)

U poređenju sa veličinom minimalne jedinice za transformaciju ..CurrMinTuSize"koja je dostupna u trenutnoj jedinici za kodiranje, veličina osnovne jedinice za transformaciju „RootTuSize", koja predstavlja veličinu jedinice za transformaciju kada je indikator TU veličine 0, može da označi maksimalnu jedinicu za transformaciju koja može da se izabere u odnosu na sistem. To jest, shodno jednačini (1)...RootTuSize/(2<A>MaxTransformSizeIndex)"je veličina jedinice za transformaciju koja se dobija deljenjem „RootTuSize". koja predstavlja veličinu jedinice za transformaciju kada informacije o deljenju jedinice za transformaciju iznose 0 po broju deljenja koji odgovara informacijama o deljenju jedinice za transformaciju, a „MinTransformSize" je veličina minimalne jedinice za transformaciju, stoga manja vrednost od ovih može biti „CurrMinTuSize"koja predstavlja veličinu minimalne jedinice za transformaciju koja je dostupna u trenutnoj jedinici za kodiranje.

Veličina osnovne jedinice za transformaciju „RootTuSize" shodno realizaciji predloženog pronalaska može da varira shodno režimu predikcije.

Na primer. ako je trenutni režim predikcije inter režim, tada „RootTuSize" može da se odredi shodno jednačini (2) u nastavku. U jednačini (2). ,,MaxTransformSize" označava veličinu maksimalne jedinice za transformaciju, a „PUSize"označava veličinu trenutne jedinice za predikciju.

RootTuSize = min(MaxTransformSize. PUSize) (2)

Drugim rečima. ako je trenutni režim predikcije inter režim, veličina osnovne jedinice za transformaciju ..RootTuSize". koja predstavlja jedinicu za transformaciju kada je indikator TU veličine 0, može da se podesi na manju vrednost od veličine maksimalne jedinice za transformaciju i veličine trenutne jedinice za predikciju.

Ako je režim predikcije trenutne jedinice za predikciju intra režim, tada „RootTuSize"može da se odredi shodno jednačini (3) u nastavku...PartitionSize" se odnosi na veličinu trenutne jedinice za particionisanje.

RootTuSize = min(MaxTransformSize, PartitionSize) (3)

Drugim rečima, ako je trenutni režim predikcije intra režim, veličina osnovne jedinice za transformaciju „RootTuSize" može da se podesi na manju vrednost od veličine maksimalne jedinice za transformaciju i veličine trenutne jedinice za particionisanje.

Međutim, treba napomenuti da veličina osnovne jedinice za transformaciju „RootTuSize", koja predstavlja trenutnu veličinu maksimalne jedinice za transformaciju shodno realizaciji trenutnog pronalaska i varira shodno režimu predikcije jedinice za particionisanje. predstavlja primer i na nju nisu ograničeni faktori za određivanje trenutne veličine maksimalne jedinice za transformaciju.

U daljem tekstu, operacija entropijskog kodiranja elementa sintakse, koja se obavlja u entropijskom koderu 120 aparata za kodiranje video zapisa 100 na SL. 1. i operacija entropijskog kodiranja elementa sintakse, koja se obavlja u entropijskom koderu 220 aparata za dekodiranje video zapisa 200 na SL. 2. će biti detaljno opisane.

Kao što je već opisano, aparat za kodiranje video zapisa 100 i aparat za dekodiranje video zapisa 200 obavljaju kodiranje i dekodiranje deljenjem maksimalne jedinice za kodiranje u jedinice za kodiranje koje su manje od ili jednake maksimalnoj jedinici za kodiranje. Jedinica za predikciju i jedinica za transformaciju koja se koristi u predikciji i transformaciji može da se odredi na osnovu troškova nezavisno od drugih jedinica podataka. Pošto optimalna jedinica za kodiranje može da se odredi rekurzivno kodiranjem svake jedinice za kodiranje koja ima hijerarhijsku strukturu uključenu u maksimalnu jedinicu za kodiranje, mogu se konfigurisati jedinice podataka koje imaju strukturu stabla. Drugim rečima. za svaku maksimalnu jedinicu za kodiranje, mogu se konfigurisati jedinica za kodiranje sa strukturom stabla, jedinica za predikciju i jedinica za transformaciju, od kojih svaka ima strukturu stabla. Za dekodiranje, potrebno je preneti hijerarhijske informacije koje predstavljaju informacije koje označavaju strukturalne informacije jedinica podataka koje imaju hijerarhijsku strukturu, kao i nehijerarhijske informacije za dekodiranje, pored hijerarhijskih informacija.

Informacije povezane sa hijerarhijskom strukturom su informacije potrebne za određivanje jedinice za kodiranje sa strukturom stabla, jedinicom za predikciju sa strukturom stabla i jedinicom za transformaciju sa strukturom stabla, na opisani način uzimajući u obzir slike 10 do 12. i uključuje indikator podele jedinice za transformaciju (indikator TU veličine) koji označava veličinu maksimalne jedinice za kodiranje, kodiranu dubinu, informacije o particiji jedinice za predikciju. indikator podele koji označava da li je jedinica za kodiranje podeljena ili ne, informacije o veličini jedinice za transformaciju i indikator podele jedinice za transformaciju (indikator TU veličine) koji označava da li je jedinica za transformaciju đeljena ili ne. Primeri informacija o kodiranju koje nisu informacije o hijerarhijskoj strukturi uključuju informacije o režimu predikcije intra-'inter predikcije primenjene na svaku jedinicu za predikciju, informacije o vektoru pokreta, informacije o smeru predikcije. informacije o komponenti boje primenjene na svaku jedinicu podataka u slučaju kada se koristi mnoštvo komponenti boje i informacije o koeficijentu transformacije. U daljem tekstu, hijerarhijske informacije i dodatne hijerarhijske informacije mogu da se nazivaju elementom sintakse koji treba da bude entropijski kodiran ili entropijski dekodirati.

Konkretno, shodno realizacijama predloženog pronalaska, obezbeđen je metod za određivanje kontekstnog modela za efikasno entropijsko kodiranje i dekodiranje nivoa koeficijenta transformacije, to jest, informacija o elementima sintakse. U daljem tekstu, metod određivanja kontekstnog modela za entropijsko kodiranje i dekodiranje nivoa transformacionog koeficijenta će biti detaljno opisan.

SL. 14 predstavlja dijagram toka koji ilustruje rad entropijskog kodiranja i dekodiranja informacija o koeficijentu transformacije koje su uključene u jedinicu za transformaciju, shodno realizaciji predloženog pronalaska.

S obzirom na SL. 14, cođed_bIock_fiag koji označava da li se koeficijent transformacije koji nije 0 (u daljem tekstu označen kao ..značajni koeficijent*') i koji postoji među koeficijentima transformacije uključenim u trenutnu jedinicu za transformaciju prvo entropijski kodira ili dekodira u operaciji 1410.

Ako je codedblockflag 0. u trenutnoj jedinici za transformaciju postoje samo koeficijenti transformacije za 0. stoga se samo vrednost 0 entropijski kodira ili dekodira kao coded block flag, a informacije o nivou koeficijenta transformacije se ne kodiraju ili dekodiraju entropijski.

U operaciji 1420. ako postoji značajni koeficijent u trenutnoj jedinici za transformaciju, mapa značajnih vrednosti SigMap. koja označava lokaciju koeficijenta značajnih vrednosti. se entropijski kodira ili dekodira.

Mapa značajnih vrednosti SigMap može da se formira od bita značajnih vrednosti i unapred određenih informacija koje označavaju lokaciju poslednjeg koeficijenta značajnih vrednosti. Bit značajnih vrednosti označava da li koeficijent transformacije shodno svakom indeksu skeniranja predstavlja koeficijent značajnih vrednosti ili 0 i može da se izrazi putem significant_coeff_flag[i]. Kao što će biti opisano kasnije, mapa značajnih vrednosti je podešena u jedinicama ili podskupovima koji imaju unapred određenu veličinu koja se dobija podelom jedinice za transformaciju. Shodno tome. significant coeff flagji j označava da li koeficijent transformacije i-th indeksa skeniranja među koeficijentima transformacije uključenim u podskup koji je uključen u jedinicu za transformaciju iznosi 0 ili ne.

Shodno konvencionalnom H.264, indikator (End-Of-Block) označava da li je svaki značajni koeficijent poslednji koeficijent značajnih vrednosti koji se dodatno entropijski kodira ili dekodira. Međutim, shodno realizaciji predloženog pronalaska, informacije o lokaciji samog poslednjeg koeficijenta značajnih vrednosti se entropijski kodiraju ili dekodiraju. Kao što je već opisano uzimajući u obzir slike 1 do 13. veličina jedinice za transformaciju shodno realizaciji predloženog pronalaska nije ograničena na 4x4. već može biti veća, na primer 8x8. 16x16 ili 32x32. Nije efikasno da se dodatno entropijski kodira ili dekodira indikator (EOB) koji označava da li je svaki koeficijent značajnih vrednosti poslednji koeficijent značajnih vrednosti, pošto se veličina indikatora (EOB) povećava. Prema tome. shodno realizaciji predloženog pronalaska, informacije o lokaciji samog poslednjeg koeficijenta značajnih vrednosti mogu da se entropijski kodiraju ili dekodiraju. Na primer. ako je lokacija poslednjeg koeficijenta značajnih vrednosti (x. y). gde su x i y celi brojevi, koordinantne vrednosti (x, y) mogu da se entropijski kodiraju ili dekodiraju.

SL. 15 ilustruje podskupove dobijene podelom jedinice za transformaciju shodno realizaciji predloženog pronalaska. Dok je veličina 16x!6 jedinice za transformaciju 1500 ilustrovana na SL. 15. veličina jedinice za transformaciju 1500 nije ograničena na 16x16 i takođe može biti od 4x4 do 32x32.

S obzirom na SL. 15. za entropijsko kodiranje i dekodiranje koeficijenta transformaci je uključenog u jedinicu za transformaciju 1500. jedinica za transformaciju 1500 je podeljena u podskupove koji imaju unapred određenu veličinu. Na primer. kao što je prikazano na SL. 15, jedinica za transformaciju 1500 može da se podeli u podskupove veličine 4x4. Veličina podskupova nije ograničena na 4x4 i može biti različita.

Kao što je prikazano na SL. 15. jedinica za transformaciju 1500 je podeljena u 16 podskupova, a informacije o koeficijentu transformacije se entropijski kodiraju ili dekodiraju za svaku jedinicu podskupa. Informacije o koeficijentu transformacije koji se entropijski kodira ili dekodira mogu biti, na primer, indikator prve kritične vrednosti (indikator Greaterthan 1, u daljem tekstu ..Gtrl indikator"koji označava da li značajni koeficijent uključen u podskup ima veću vrednost od unapred određene prve kritične vrednosti kao što je 1. indikator druge kritične vrednosti (indikator Greaterthan2. u daljem tekstu ,.Gtr2 indikator"koji označava da li značajni koeficijent uključen u podskup ima veću vrednost od unapred određene druge kritične vrednosti kao što je 2. ili nivo 3 koji označava nivo značajnog koeficijenta koji je veći od unapred određene druge kritične vrednosti. Ovde, pretpostavlja se daje prva kritična vrednost podešena na 1. a daje druga kritična vrednost podešena na 2. ali prva i druga kritična vrednost nisu ograničene na njih i mogu da se izmene. Indikator prve kritične vrednosti (Gtrl indikator) je podešen samo za koeficijent transformacije koji uključuje mapu značajnih vrednosti i iznosi 1, samo za koeficijent značajnih vrednosti. a nije podešen za koeficijent transformacije koji iznosi 0. Pored toga, indikator druge kritične vrednosti (Gtr2 indikator) je podešen samo za koeficijent transformacije koji ima indikator prve kritične vrednosti koji iznosi 1.

Na SL. 15, pretpostavlja se da je podskup koji uključuje poslednji koeficijent značajnih vrednosti podskup 11 1510. Entropijsko kodiranje i dekodiranje informacija o koeficijentu transformacije za svaki podskup se obavljaju unazad shodno redosledu skeniranja iz podskupa 11 1510 u koji je uključen poslednji koeficijent značajnih vrednosti.

SL. 16 ilustruje podskup 1600 uključen u jedinicu za transformaciju 1500 SL. 15, shodno realizaciji predloženog pronalaska.

U odnosu na slike 15 i 16, pretpostavlja se da bilo koji podskup 1600 uključen u jedinicu za transformaciju 1500 ilustrovanu na SL. 15 uključuje informacije koeficijenata transformacije veličine 4x4 kao što je ilustrovano na SL. 16. Kao što je već opisano, shodno realizaciji predloženog pronalaska, mapa značajnih vrednosti SigMap, indikator prve kritične vrednosti Gtrl indikator i indikator druge kritične vrednosti Gtr2 indikator se entropijski kodiraju ili dekodiraju u jedinice podskupova.

SL. 17 ilustruje mapu značajnih vrednosti SigMap 1700 koja odgovara podskupu 1600 naSL. 16.

U odnosu na slike 16 i 17, podešena je mapa značajnih vrednosti SigMap 1700 koja ima vrednost 1 u odnosu na koeficijente značajnih vrednosti među koeficijentima transformacije koji su uključeni u podskup 1600 SL. 16 i koji nemaju vrednost 0. Mapa značajnih vrednosti SigMap 1700 je entropijski kodirana iii dekodirana korišćenjem unapred određenog kontekstnog modela.

SL. 18 ilustruje indikator prve kritične vrednosti Gtrl 1800 koji odgovara podskupu 1600 naSL. 16.

U odnosu na slike 16 do 18. podešen je indikator prve kritične vrednosti, Gtrl indikator 1800, koji označava da li odgovarajući koeficijent transformacije ima vrednost veću od prve kritične vrednosti, odnosno 1. u odnosu na koeficijente transformacije koji imaju vrednost 1. Ako indikator prve kritične vrednosti. Gtrl indikator 1800. iznosi 1. to označava da odgovarajući koeficijent transformacije ima vrednost veću od 1. a ako indikator kritične vrednosti. Gtrl indikator 1800, iznosi 0. to označava da odgovarajući koeficijent ima vrednost 1.

SL. 19 ilustruje indikator druge kritične vrednosti. Gtr2 indikator 1900. koji odgovara podskupu 1600 na SL. 16.

U odnosu na slike 16 do 19. indikator druge kritične vrednosti. Gtr2 indikator 1900. je podešen samo u odnosu na koeficijent transformacije za koji je indikator prve kritične vrednosti, Gtrl indikator 1800, podešen kao 1 među koeficijentima transformacije, a indikator druge kritične vrednosti, Gtr2 indikator 1900. označava da li odgovarajući koeficijent transformacije ima vrednost veću od druge kritične vrednosti. odnosno 2.

S obzirom na SL. 19. informacije o nivou koeficijenta transformacije čiji indikator druge kritične vrednosti. Gtr2 indikator 1900. iznosi 1. to jest, koeficijenti transformacije sa vrednostima 23 i 3 na SL. 16 su i sami entropijski kodirani ili dekodirani. Ovde, koeficijent transformacije, uključujući indikator druge kritične vrednosti. Gtr2 indikator 1900. koji iznosi 1, predstavlja koeficijent transformacije koji ima vrednost veću od 2 i stoga, vrednost dobijena kada se 3 oduzme od nivoa odgovarajućeg koeficijenta transformacije (nivo-3) se kodira kao informacije o nivou odgovarajućeg koeficijenta transformacije. U već opisanom primeru, prilikom obavljanja entropijskog kodiranja, 20 se kodira umesto 23, a 0 se kodira kao informacije o nivou umesto 3. Prilikom obavljanja entropijskog dekodiranja, informacije o nivou koeficijenta transformacije mogu da se obnove entropijskim dekodiranjem nivoa 3 koeficijenta transformacije, uključujući indikator druge kritične vrednosti. Gtr2 indikator 1900. vrednosti 1. a zatim dodavanjem 3 na dobijenu vrednost.

SL. 20 je tabela koja prikazuje koeficijente transformacije uključene u podskupove ilustrovane na slikama 16 do 19 i informacije o koeficijentu transformacije koje su entropijski kodirane ili dekodirane. Kao što je već opisano shodno realizaciji predloženog pronalaska, mapa značajnih vrednosti SigMap, indikator prve kritične vrednosti, Gtrl indikator, indikator druge kritične vrednosti. Gtr2 indikator, i informacije o nivou (nivo 3) koeficijenta značajnih vrednosti se entropijski kodiraju ili dekodiraju shodno unapred određenom redosledu skeniranja iz poslednjeg koeficijenta značajnih vrednosti u jedinicama podskupova.

SL. 21A predstavlja strukturalni blok dijagram koji ilustruje strukturu aparata za entropijsko kodiranje 2100 shodno realizaciji predloženog pronalaska. Aparat za entropijsko kodiranje 2100 SL. 21A odgovara entropijskom koderu 120 aparata za kodiranje video zapisa 100 naSL. 1.

S obzirom na SL. 21 A. aparat za entropijsko kodiranje 2100 uključuje binarizator 2110. modelator konteksta 2120 i binarni aritmetički koder 2130. Takođe, binarni aritmetički koder 2130 poseduje motor za regularno kodiranje 2132 i motor za zaobilazno kodiranje 2134.

Elementi sintakse koji se unose u aparat za entropijsko kodiranje 2100 ne mogu biti binarne vrednosti i stoga, ako elementi sintakse nisu binarne vrednosti. binarizator 2110 binarizuje elemente sintakse tako da emiluju binarni niz koji se sastoji od binarnih vrednosti od 0 ili 1. Bin označava svaki bit u toku koji se sastoji od 0 ili 1 i kodiran je kontekstnim prilagodljivim binarnim aritmetičkim kodiranjem (CABAC). Ako je element sintakse koji uključuje 0 i 1 na istim frekvencijama, element sintakse je izlazna vrednost mašine za kodiranje zaobilaženja 2134 koja ne koristi vrednost verovatnoće.

Modelator konteksta 2120 obezbeđuje model verovatnoće o trenutnom simbolu kodiranja do mašine za standardno kodiranje 2132. Detaljno, modelator konteksta 2120 emituje verovatnoću binarnih vrednosti za kodiranje binarnih vrednosti trenutnog simbola kodiranja do binarnog aritmetičkog kodera 2130. Simbol trenutnog kodiranja se odnosi na svaku binarnu vrednost kada se kodirani trenutni element sintakse formira binarizacijom. to jest, kada se formira od binarne vrednosti.

Kontekstni model je model verovatnoće u odnosu na bin i uključuje informacije koje označavaju koja vrednost od 0 i 1 odgovara najverovatnijem simbolu (MPS) najmanje verovatnom simbolu (LPS) i verovatnoći za MPS ili LPS. U daljem tekstu, kontekstni model može da se jednostavno nazove kontekstom. Takođe. skup konteksta se odnosi na skup koji uključuje mnoštvo konteksta.

Mašina za standardno kodiranje 1432 obavlja binarno aritmetičko kodiranje trenutnog simbola kodiranja na osnovu informacija o MPS ili LPS simbolu i informacija o MPS ili LPS simbolu koje je omogućio modelator konteksta 1420.

Kao što će biti opisano kasnije, da bi se odredio kontekstni model za entropijsko kodiranje indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora podskupa, kontekstni modelator 2120 shodno realizaciji predloženog pronalaska sadrži indeks skupa konteksta ctxset za određivanje skupa konteksta korišćenog u entropijskom kodiranju indikatora prve kritične vrednosti među mnoštvom skupova konteksta, uključujući mnoštvo konteksta na osnovu informacija o komponenti boje jedinice za transformaciju, informacija o lokaciji podskupa koje označavaju na kojoj se lokaciji u jedinici za transformaciju nalazi trenutni podskup i da li su koeficijenti značajnih vrednosti koji imaju vrednost veću od prve kritične vrednosti u podskupu koji je obrađen pre trenutnog podskupa shodno redosledu obrade opisani u odnosu na SL. 15 iznad. Pored toga, modelator konteksta 2120 sadrži kontekstni pomak cl za određivanje jednog od mnoštva konteksta uključenih u skup konteksta koji se koristi u entropijskom kodiranju indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora na osnovu dužine prethodnog koeficijenta transformacije sa sledećom ls. Takođe, modelator konteksta 2120 pribavlja indeks konteksta ctxldxl koji označava kontekst korišćen u entropijskom kodiranju indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora, korišćenjem indeksa skupa konteksta ctxset i kontekstnog pomaka cl. Prilikom svakog obavljanja entropijskog kodiranja ili dekodiranja indikatora prve kritične vrednosti, Gtrl indikatora jedinice za transformaciju, vrednost kontekstnog pomaka cl se održava ili menja i stoga se kontekst uvek održava ili ažurira svaki put kada se entropijski kodira ili dekodira indikator prve kritične vrednosti. Gtrl indikator jedinice za transformaciju.

Takođe. modelator konteksta 2120 pribavlja indeks skupa konteksta ctxset koji označava jedan od mnoštva skupova konteksta korišćenih u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora druge kritične vrednosti. Gtr2 indikatora na osnovu informacija o komponenti boje jedinice za transformaciju, informacija o lokaciji podskupa koje označavaju na kojoj lokaciji je trenutni podskup smešten u jedinici za transformaciju i da li postoje koeficijenti značajni vrednosti koji imaju vrednost veću od prve kritične vrednosti u podskupu koji je obrađen pre trenutnog podskupa shodno redosledu obrade opisanom u odnosu na SL. 15 iznad. Parametar korišćen za đobijanje indeksa skupa konteksta etxset korišćenog u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora druge kritične vrednosti. Gtr2 indikatora, je isti kao parametar korišćen za đobijanje indeksa skupa konteksta ctxset korišćenog u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora. Shodno tome. modelator konteksta 2120 može da koristi indeks skupa konteksta ctxset za određivanje skupa konteksta korišćenog u entropijskom kodiranju već opisanog indikatora prve kritične vrednosti i tokom određivanja skupa konteksta za entropijsko kodiranje indikatora druge kritične vrednosti, Gtr2 indikatora. Kontekstni pomak c2 za određivanje jednog od mnoštva konteksta uključenih u skup konteksta koji se koristi u entropijskom kodiranju indikatora druge kritične vrednosti, Gtr2 indikatora, ima vrednost 0. Shodno tome, indeks konteksta ctxldx2 koji označava kontekst korišćen u entropijskom kodiranju indikatora druge kritične vrednosti, Gtr2 indikatora, je podešen da bude isti kao indeks skupa konteksta ctxset indikatora prve kritične vrednosti, Gtrl indikatora.

SL. 21B predstavlja strukturalni blok dijagram koji ilustruje strukturu aparata za entropijsko dekodiranje 2150 shodno realizaciji predloženog pronalaska. Aparat za entropijsko dekodiranje 2150 SL. 21B odgovara entropijskom dekoderu 220 aparata za dekodiranje video zapisa 200 na SL. 2. Aparat za entropijsko dekodiranje 2150 obavlja operaciju koja je obrnuta u odnosu na već opisani aparat za entropijsko kodiranje 2100.

S obzirom na SL. 21B, aparat za dekodiranje video zapisa 2150 uključuje modelator konteksta 2160. mašinu za standardno kodiranje 2170. dekoder zaobilaženja 2180 i debinarizator 2190.

Simbol koji je kodiran zaobilaženjem kodiranja je izlazni signal dekodera zaobilažen ja 2180 koji treba kodirati, a simbol kodiran standardnim kodiranjem se dekodira mašinom za standardno kodiranje 2170. Mašina za standardno kodiranje 2170 aritmetički dekodira binarnu vrednost simbola trenutnog kodiranja na osnovu kontekstnog modela koji je obezbedio modelator konteksta 2160.

Modelator konteksta 2160 određuje kontekstni model za entropijsko dekodiranje indikatora prve kritične vrednosti, Gtrl indikatora, i indikatora druge kritične vrednosti. Gtr2 indikatora, na isti način kao već opisan modelator konteksta 2120 na SL. 21 A. Modelator konteksta 2160 na SL. 21B određuje kontekstni model za entropijsko dekodiranje indikatora prve kritične vrednosti, Gtrl indikatora, i indikatora druge kritične vrednosti. Gtr2 indikatora. na isti način kao već opisan modelator konteksta 2120 na SL. 21A opisanoj iznad u odnosu na kodiranje izuzev kada radi u odnosu na dekodiranje.

Debinarizator 2340 obnavlja nizove binova koji su obnovljeni u mašini za standardno kodiranje 2170 ili đekoderu zaobilaženja 2180 u elemente sintakse.

U daljem tekstu, operacija koja određuje kontekstni model za entropijsko dekodiranje indikatora prve kritične vrednosti, Gtrl indikatora, i indikatora druge kritične vrednosti, Gtr2 indikatora, sprovedena korišćenjem modelatora konteksta 2120 i 2160 na slikama 21A i 21B će biti detaljno opisane.

SL. 22 je strukturalni blok dijagram koji ilustruje kontekstni modelator 2200, shodno realizaciji predloženog pronalaska.

S obzirom na SL. 22, modelator konteksta 2200 uključuje jedinicu za mapiranje 2210. jedinicu za pribavljanje skupa konteksta 2220, jedinicu za pribavljanje kontekstnog pomaka 2230 i jedinicu za određivanje konteksta 2240.

Jedinica za mapiranje 2210 pribavlja informacije o lokaciji koeficijenta značajnih vrednosti uključenog u trenutni podskup koji je entropijski kodiran ili dekodiran. Prilikom obavljanja entropijskog kodiranja, jedinica za mapiranje 2210 može da pribavi lokacije koeficijenata značajnih vrednosti iz informacija koeficijenata transformacije uključenih u trenutni podskup. Prilikom obavljanja entropijskog dekodiranja, jedinica za mapiranje 2210 može da pribavi lokacije koeficijenata uključene u podskup iz mape značajnih vrednosti SigMap.

Jedinica za pribavljanje skupa konteksta 2220 pribavlja indeks skupa konteksta ctxset koji označava jedan od mnoštva skupova konteksta koji uključuje mnoštvo konteksta koji se koriste u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti, Gtrl indikatora, i indikatora druge kritične vrednosti. Gtr2 indikatora, u odnosu na koeficijent značajnih vrednosti.

Detaljno, jedinica za pribavljanje skupa konteksta 2220 pribavlja indeks skupa konteksta za određivanje kontekstnog modela korišćenog u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora, i indikatora druge kritične vrednosti, Gtr2 indikatora, u odnosu na informacije o komponenti boje jedinice za transformaciju, informacije o lokaciji trenutnog podskupa koji se obrađuje i da li postoje koeficijenti značajnih vrednosti koji imaju vrednost veću od prve kritične vrednosti u podskupu koji se obrađuje pre trenutnog podskupa.

Jedinica za pribavljanje skupa konteksta 2230 određuje kontekstni pomak koji označava jedan od mnoštva konteksta uključenih u indeks skupa konteksta ctxset. Prilikom obavljanja entropijskog kodiranja ili dekodiranja prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora, kontekstni pomak cl može da se odredi na osnovu dužine prethodnog koeficijenta transformacije sa sledećom ! s pre trenutnog koeficijenta značajnih vrednosti koji je obrađen dok se koeficijenti trenutne značajne vrednosti uključeni u trenutni podskup obrađuju shodno unapred određenom redosledu skeniranja. Kontekstni pomak c2 indikatora druge kritične vrednosti. Gtr2 indikatora, ima vrednost 0.

Jedinica za određivanje konteksta 2240 sadrži indeks konteksta ctxldxl koji označava kontekst korišćen u entropijskom kodiranju ili dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora, korišćenjem indeksa skupa konteksta ctxset i kontekstnog pomaka cl. Za entropijsko kodiranje i dekodiranje indikatora prve kritične vrednosti, Gtrl indikatora, kada se pretpostavlja da su podešeni n skupovi konteksta (nje ceo broj), n skupovi konteksta imaju m kontekste (m je ceo broj) a ukupno n<*>m konteksta može da se koristi u entropijskom kodiranju ili dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti, Gtrl indikatora. Prilikom pretpostavljanja da je indeks skupa konteksta ctxSet koji označava jedan od n skupova konteksta ceo broj od 0 do (m-1) a kontekstni pomak c 1 koj i označava jedan od m kontekstnih pomaka je ceo broj od 0 do (n-1), indeks konteksta ctxldxl koji označava jedan od n<*>m konteksta može da se odredi na osnovu sledeće jednačine: ctxldxl =ctxSet*m + cl.

Indeks konteksta ctxldx2 koji označava jedan kontekst korišćen u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora druge kritične vrednosti. Gtr2 indikatora, može da se odredi na osnovu sledeće jednačine: ctxIdx2=ctxSet* 1 +c2. Kao što je već opisano, pošto c2 iznosi 0. indeks konteksta ctxldx2 koji označava kontekst korišćen u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora druge kritične vrednosti. Gtr2 indikatora, je određen samo na osnovu indeksa skupa ctxSet.

SL. 23 ilustruje mnoštvo kontekstualnih skupova primenjenih na jedinicu za transformaciju komponente luminanse i mnoštvo konteksta uključenih u svaki skup konteksta, shodno realizaciji trenutnog pronalaska. SL. 24 ilustruje mnoštvo kontekstualnih skupova primenjenih na jedinicu za transformaciju komponente hrominanse i mnoštvo konteksta uključenih u svaki skup konteksta, shodno realizaciji trenutnog pronalaska.

S obzirom na SL. 23 za entropijsko kodiranje i dekodiranje indikatora prve kritične vrednosti, Gtrl indikatora, u odnosu na koeficijent transformacije uključen u podskup komponente luminanse, koristi se kontekst uključen u bilo koji od prvog skupa konteksta 2310, drugog skupa konteksta 2320. trećeg skupa konteksta 2330 i četvrtog skupa konteksta 2340. Različiti konteksti koji su uključeni u bilo koji od četiri skupova konteksta mogu da se razlikuju po kontekstnom pomaku cl od 0 do 3. kao što je ilustrovano na SL. 23. Shodno tome, kontekst od ukupno 16 konteksta koji treba da se primene na indikator prve kritične vrednosti, Gtrl indikator jedinice za transformaciju podskupa komponente luminanse može da se odredi korišćenjem indeksa skupa konteksta ctxset i kontekstnog pomaka cl. To jest. indeks konteksta ctxldxl koji označava jedan od ukupno 16 konteksta koji treba da se primene na indikator prve kritične vrednosti. Gtrl indikator jedinice za transformaciju podskupa komponente luminanse može da se odredi pomoću sledeće jednačine: clxklxl-"ctxSel<*>4 + cl.

Slično, s obzirom na SL. 24 za entropijsko kodiranje i dekodiranje indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora, u odnosu na jedinicu za transformaciju uključenu u podskup komponente hrominanse, koristi se kontekst uključen u bilo koji od skupova konteksta koji su uključeni u jedan od skupova konteksta od ukupno dva skupa konteksta, prvog skupa konteksta 2410 i drugog skupa konteksta 2420. Različiti konteksti uključeni u bilo koji skup konteksta mogu da se razlikuju po kontekstnom pomaku cl_chroma od 0 do 3. kao što je ilustrovano na SL. 24. Kao što će bili opisano kasnije, kontekstni pomak clchroma u odnosu na komponentu hrominanse može da se podesi na isti način kao kontekstni pomak cl u odnosu na komponentu luminanse. Indeks konteksta ctxldxl_chroma koji označava jedan od ukupno 8 konteksta koji treba da se primene na indikator prve kritične vrednosti. Gtrl indikator koeficijenta transformacije uključen u podskup komponente hrominanse može da se odredi pomoću sledeće jednačine: ctxidxl_chroma=ctxSel<*>4 + clchroma.

SL. 27A ilustruje indeks skupa konteksta ctxset za određivanje skupa konteksta korišćenog u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora i indikatora druge kritične vrednosti, Gtr2 indikatora značajnog koeficijenta transformacije komponente luminanse i značajnog koeficijenta transformacije komponente hrominanse. shodno realizaciji predloženog pronalaska.

S obzirom na SL. 27A. jedinica za pribavljanje skupa konteksta 2220 pribavlja indeks skupa konteksta ctxset za određivanje skupa konteksta korišćenog u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora, i indikatora druge kritične vrednosti, Gtr2 indikatora, u odnosu na informacije o komponenti boje jedinice za transformaciju, informacije o lokaciji trenutnog podskupa koji se obrađuje i da li postoje koeficijenti značajnih vrednosti koji imaju vrednost veću od prve kritične vrednosti u podskupu koji se obrađuje pre trenutnog podskupa.

Na primer, u pogledu koeficijenta transformacije uključenog u jedinicu za transformaciju komponente luminanse, ukoliko ne postoji značajni koeficijent koji ima vrednost veću ođ 1 u prethodno obrađenom podskupu (NoGreatTl), i prilikom entropijskog kodiranja ili dekodiranja indikatora prve kritične vrednost koeficijenta značajnih vrednost uključenog u podskup koji je smešten na gornjoj strani krajnje leve lokacije, dobija se prvi skup konteksta (ctxset=0). Ukoliko ne postoji značajni koeficijent koji ima vrednost veću od 1 u prethodno obrađenom podskupu (najmanje jedan GreatTl), i prilikom entropijskog kodiranja ili dekodiranja indikatora prve kritične vrednost koeficijenta značajnih vrednost uključenog u podskup (podskup 0) koji je smešten na gornjoj strani krajnje leve lokacije, dobija se prvi skup konteksta (ctxset=l). Ukoliko ne postoji značajni koeficijent koji ima vrednost veću od 1 u prethodno obrađenom podskupu (nema GreatTl), i prilikom entropijskog kodiranja ili dekodiranja indikatora prve kritične vrednost koeficijenta značajnih vrednost uključenog u podskup (drugi podskupovi) koji nije smešten na gornjoj strani krajnje leve lokacije, dobija se treći skup konteksta (ctxset=2). Takođe, ukoliko ne postoji značajni koeficijent koji ima vrednost veću od 1 u prethodno obrađenom podskupu (najmanje jedan GreatTl ). i prilikom entropijskog kodiranja ili dekodiranja indikatora prve kritične vrednost koeficijenta značajnih vrednost uključenog u podskup (drugi podskupovi) koji nije smešten na gornjoj strani krajnje leve lokacije, dobija se četvrti skup konteksta (ctxset=3).

U pogledu koeficijenta transformacije uključenog u jedinicu za transformaciju komponente hrominanse, skup konteksta se dobija samo na osnovu toga da li postoji koeficijent značajnih vrednosti koji ima vrednost veću od 1 u prethodno obrađenom podskupu. Drugim rečima, ukoliko ne postoji koeficijent značajnih vrednosti koji ima vrednost veću od 1 u prethodno obrađenom podskupu (nema GreatTl). dobija se prvi skup konteksta (ctxset=0), a ukoliko postoji koeficijent značajnih vrednosti koji ima vrednost veću od 1 u prethodno obrađenom podskupu (najmanje jedan GreatTl), dobija se drugi skup konteksta (ctxset=l).

SL. 27B ilustruje kontekstni pomak korišćen u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora, i indikatora druge kritične vrednosti. Gtr2 indikatora, shodno realizaciji predloženog pronalaska.

S obzirom na SL. 27B. da bi se odredio kontekst uključen u skup konteksta korišćen u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora, prvi kontekstni pomak (cl=0) se pribavlja za koeficijente značajnih vrednosti koji imaju vrednost veću od 1 među koeficijentima značajnih vrednosti uključenih u podskup. U pogledu koeficijenta značajnih vrednosti koji je obrađen prvi put među koeficijentima značajnih vrednosti uključenih u podskup, dobija se drugi kontekstni pomak (cl = i) . Ako dužina prethodnog koeficijenta transformacije sa sledećom ls iznosi 1, dobija se treći kontekstni pomak (cl =2). Ako dužina prethodnog koeficijenta transformacije sa sledećom I s iznosi 2 ili više, dobija se četvrti kontekstni pomak (cl =3).. Kontekstni pomak cl može da se primeni i na komponentu luminanse i na komponentu hrominanse.

Kontekstni pomak c2, korišćen tokom entropijskog kodiranja i dekodiranja indikatora druge kritične vrednosti. Gtr2 indikatora, ima vrednost 0.

Kada se indeks skupa konteksta ctxset i kontekstni pomak cl ili c2 za entropijsko kodiranje ili dekodiranje koeficijenta transformacije uključenog u podskup određuju na osnovu tabela na slikama 27A i 27 B. jedinica za određivanje konteksta 2240 određuje indeks konteksta ctxldxl koji označava jedan od ukupno 16 konteksta koji treba da se primene na indikator prve kritične vrednosti, Gtrl indikator jedinice za transformaciju uključen u podskup komponente luminanse shodno sledećoj jednačini: ctxIdxl=ctxSet<*>4 + cl. Takođe. jedinica za određivanje konteksta 2240 određuje indeks konteksta ctxldxl chroma koji označava jedan od ukupno 8 konteksta koji treba da se primene na indikator prve kritične vrednosti. Gtrl indikator jedinice za transformaciju uključen u podskup komponente hrominanse shodno sledećoj jednačini: ctxIdxl_chroma-ctxSet<*>4 + cl. S obzirom na slike 27A i 27B, ukupan broj konteksta primenjenih na indikator prve kritične vrednosti, Gtrl indikator, iznosi 24. to jest, 4x4=16 za komponentu luminanse. plus 2x4=8 za komponentu hrominanse.

Takođe, jedinica za određivanje konteksta 2240 određuje indeks konteksta ctxldx2 koji označava kontekst koji treba primeniti na indikator druge kritične vrednosti. Gtr2 indikator, shodno sledećoj jednačini: ctxldx2=ctxset<*>l+c2. To jest. indeks konteksta ctxldx2 koji označava kontekst i koji treba primeniti na indikator druge kritične vrednosti, Gtr2 indikator, je podešen da bude isti kao vrednost indeksa skupa konteksta ctxset. Shodno tome, s obzirom na tabele slika 27A i 27B, ukupan broj konteksta primenjenih na indikator prve kritične vrednosti, Gtrl indikator, iznosi 8, to jest. 4 za komponentu luminanse i 4 za komponentu hrominanse.

SL. 25 predstavlja dijagram toka koji ilustruje metod određivanja kontekstnog modela za entropijsko kodiranje i dekodiranje nivoa koeficijenta transformacije, shodno realizaciji predloženog pronalaska.

S obzirom na SL. 25 u operaciji 2510, jedinica za mapiranje 2210 deli jedinicu za transformaciju u podskupove koji imaju unapred određenu jedinicu i pribavlja koeficijent značajnih vrednosti koji je uključen u svaki podskup i nije 0. Kao što je već opisano, prilikom obavljanja entropijskog kodiranja, jedinica za mapiranje 2210 može da pribavi lokaciju koeficijenata značajnih vrednosti iz informacija koeficijenata transformacije uključenih u trenutni podskup. Prilikom obavljanja entropijskog dekodiranja, jedinica za mapiranje 2210 može da pribavi lokaciju koeficijenata uključenu u podskup iz mape značajnih vrednosti SigMap.

U operaciji 2520. jedinica za pribavljanje skupa konteksta 2220 pribavlja indeks skupa konteksta ctxset za određivanje skupa konteksta koji se koristi u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti koji označava da li koeficijent značajnih vrednosti među mnoštvom skupova konteksta koji uključuju mnoštvo konteksta ima vrednost veću od prve kritične vrednosti, na osnovu informacija o komponenti boje jedinice za transformaciju, lokacije prvog podskupa koji uključuje koeficijent značajnih vrednosti i trenutno je obrađen i da li postoji značajan vrednost veća od unapred određene prve kritične vrednosti u drugom podskupu koji je obrađen pre prvog podskupa. Kao što je prikazano na slikama 27A i 27B, jedinica za pribavljanje skupa konteksta 2220 može da pribavi skup konteksta ctxset koji označava skup konteksta među četiri skupa konteksta u zavisnosti od toga da li je lokacija prvog podskupa subsetO smeštena na gornjoj strani krajnjeg levog položaja i da li postoji koeficijent značajnih vrednosti koji ima vrednost veću od 1 u prethodno obrađenom podskupu, u pogledu koeficijenta transformacije uključenog u jedinicu za transformaciju komponente luminanse. Takođe. jedinica za pribavljanje skupa konteksta 2220 može da pribavi skup konteksta ctxset koji označava dva skupa konteksta samo na osnovu toga da li postoji koeficijent značajnih vrednosti koji ima vrednost veću od 1 u prethodno obrađenom podskupu, u odnosu na koeficijent transformacije uključen u jedinicu za transformaciju komponente hrominanse.

Tokom rada 2530, jedinica za pribavljanje skupa konteksta 2230 pribavlja kontekstni pomak za određivanje jednog od mnoštva konteksta uključenih u skup konteksta koji se koristi u entropijskom kodiranju ili dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti, Gtrl indikatora na osnovu dužine prethodnog koeficijenta transformacije sa sledećom 1 s. Kao što je već opisano, jedinica za pribavljanje skupa konteksta 2230 može da odredi kontekstni pomak cl može da se odredi na osnovu dužine prethodnog koeficijenta transformacije sa sledećom ls pre trenutnog koeficijenta značajnih vrednosti koji je obrađen dok se koeficijenti trenutne značajne vrednosti uključeni u trenutni podskup obrađuju shodno unapred određenom redosledu skeniranja. Jedinica za pribavljanje kontekstnog pomaka 2230 može da podesi kontekstni pomak c2 koji se koristi u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora druge kritične vrednosti, Gtr2 indikatora, tako da uvek ima vrednost 0 bez potrebe za razmatranjem drugih parametara.

Tokom rada 2540, jedinica za određivanje konteksta 2240 sadrži indeks konteksta ctxldxl koji označava kontekst korišćen u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti, Gtrl indikatora, korišćenjem indeksa skupa konteksta ctxset i kontekstnog pomaka cl. Kao što je već opisano, prilikom pretpostavljanja daje indeks skupa konteksta ctxSet koji označava jedan od n skupova konteksta ceo broj od 0 do (n-1) a kontekstni pomak cl koji označava jedan od m kontekstnih pomaka je ceo broj od 0 do (m-1). jedinica za određivanje konteksta 2240 može da odredi indeks konteksta ctxldxl koji označava jedan od n<*>m konteksta shodno sledećoj jednačini: ctxIdxl=ctxSet<*>m + cl. Takođe, jedinica za određivanje konteksta 2240 može đa odredi indeks konteksta ctxldx2 koji označava jedan kontekst korišćen u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora druge kritične vrednosti, Gtr2 indikatora, shodno sledećoj jednačini: ctxIđx2=ctxSet<*>l+c2. Pošto c2 iznosi 0, indeks konteksta ctxldx2 koji označava kontekst korišćen u entropijskom kodiranju i dekodiranju indikatora druge kritične vrednosti, Gtr2 indikatora, je određen samo na osnovu indeksa skupa ctxSet.

SL. 26 predstavlja detaljni dijagram toka koji ilustruje metod određivanja kontekstnog modela za entropijsko kodiranje i dekodiranje nivoa koeficijenta transformacije, shodno realizaciji predloženog pronalaska.

S obzirom na SL. 26 u operaciji 2611, jedinica za mapiranje 2210 deli jedinicu za transformaciju u podskupove koji imaju unapred određenu veličinu i pribavlja koeficijent značajnih vrednosti koji je uključen u svaki podskup i nije 0.

U operaciji 2612, jedinica za pribavljanje skupa konteksta 2220 određuje indeks skupa konteksta ctxset na osnovu lokacije trenutnog podskupa i informacija o komponenti boje među parametrima koji se koriste tokom određivanja skupa konteksta. Na primer. kada je trenutni podskup subsetO smešten sa gornje strane krajnjeg ievog položaja jedinice za transformaciju ili komponente hrominanse. ctxset je podešen na 0 i ako trenutni podskup nije podskup smešten na gornjoj strani krajnjeg levog položaja jedinice za transformaciju i komponente luminanse, ctxset je podešen na 2.

U operaciji 2613, jedinica za pribavljanje skupa konteksta 2220 određuje da li postoji koeficijent značajnih vrednosti koji ima vrednost veću od prve kritične vrednosti u prethodnom podskupu koji je obrađen neposredno pre trenutnog podskupa. Kao rezultat određivanja u operaciji 2613, ukoliko postoji koeficijent značajnih vrednosti koji ima vrednost veću od prve kritične vrednosti u prethodnom podskupu, jedinica za pribavljanje skupa konteksta 2220 povećava vrednost indeksa skupa konteksta ctxset podešenu u operaciji 2612 za 1: u suprotnom, ukoliko ne postoji koeficijent značajnih vrednosti koji ima vrednost veću od prve kritične vrednosti u prethodnom podskupu, jedinica za pribavljanje skupa konteksta 2200 održava vrednost indeksa skupa konteksta ctxset podešenu u operaciji 2612.

U operaciji 2615, jedinica za pribavljanje skupa konteksta 2230 podešava vrednost indeksa skupa konteksta cl tako da se primeni na indikator prve kritične vrednosti. Gtrl indikator koeficijenta značajnih vrednosti trenutnog podskupa koji je obrađen po prvi put.

Tokom rada 2616, jedinica za određivanje konteksta 2240 pribavlja indeks konteksta ctxldxl koji označava kontekst koji treba primeniti na indikator prve kritične vrednosti, Gtrl indikator, shodno sledećoj jednačini: ctxldxl=ctxset<*>4 + min(cl. 3 ). Jeđnačina se zasniva na slikama 27A i 27B i dužina koeficijenta transformacije sa sledećom 1 s se određuje u operaciji 2620. a indeks kontekstnog pomaka cl može imati vrednost 3 ili veću ukoliko se nastave najmanje tri indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora. Međutim, s obzirom na SL. 27B, kada je indeks kontekstnog pomaka cl podešen da ima vrednost 2 za najmanje dve uzastopne I s. min(cl ,3) se koristi da ograniči indeks kontekstnog pomaka c 1 tako da ne bude veći od 3.

U operaciji 2617, mašina za standardno kodiranje 2132 i mašina za standardno dekodiranje 2170 entropijski kodiraju ili dekodiraju indikator prve kritične vrednosti. Gtrl indikator, na osnovu kontekstnog modela označenog dobijenim indeksom konteksta ctxldxl.

U operaciji 2618. jedinica za pribavljanje kontekstnog pomaka 2230 određuje da li indikator prve kritične vrednosti. Gtrl indikator, koji se trenutno kodira ili dekodira, ima vrednost 0 i da li je vrednost indeksa kontekstnog pomaka cl 0 ili ne. Operacija određivanja operacije 2618 se obavlja da bi se odredio broj uzastopnih Is među koeficijentima značajnih vrednosti. Kao rezultat određivanja u operaciji 2618, ako trenutno kodirani ili dekodirani indikator prve kritične vrednosti, Gtrl indikator ima vrednost 0 a indeks kontekstnog pomaka cl nije 0, indeks kontekstnog pomaka cl se povećava za 1 u operaciji 2620. Kao rezultat određivanja u operaciji 2618, u suprotnom, ako trenutno kodirani ili dekodirani indikator prve kritične vrednosti. Gtrl indikator, nema vrednost 0 ili indeks kontekstnog pomaka cl iznosi 0. indeks kontekstnog pomaka cl se resetuje na 1 u operaciji 2619.

Operacije 2615 do 2620 su operacije entropijskog kodiranja ili dekodiranja indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora koeficijenta transformacije uključenog u podskup. Da biste ubrzali operacije, umesto entropijskog kodiranja ili dekodiranja indikatora prve kritične vrednosti, Gtrl indikatora, u pogledu svakog koeficijenta značajnih vrednosti, samo indikator prve kritične vrednosti, Gtrl indikator, može da se entropijski kodira ili dekodira samo za unapred određeni broj (#) koeficijenata značajnih vrednosti iz poslednjeg koeficijenta značajnih vrednosti (maksimalna petlja #). Informacije o nivou koeficijenta značajnih vrednosti čiji odgovarajući indikator prve kritične vrednosti. Gtrl indikator, nije entropijski kodiran ili dekodiran se same entropijski kodiraju ili dekodiraju.

U operacijama 2621 do 2624, indikator druge kritične vrednosti. Gtr2 indikator se entropijski kodira ili dekodira.

U operaciji 2621, bilo daje vrednost indeksa kontekstnog pomaka cl 0 ili nije određena. U operaciji 2622, indeks konteksta ctxldx2 koji označava kontekst koji treba da se primeni na entropijsko kodiranje ili dekodiranje indikatora druge kritične vrednosti, Gtr2 indikatora, je podešen da bude isti kao indeks skupa konteksta ctxset koji je određen prilikom entropijskog kodiranja i dekodiranja prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora.

U operaciji 2623, mašina za standardno kodiranje 2132 i mašina za standardno dekodiranje 2170 entropijski kodiraju ili dekodiraju indikator druge kritične vrednosti. Gtr2 indikator, na osnovu kontekstnog modela označenog dobijenim indeksom konteksta ctxldx2.

U operaciji 2624. mašina za standardno kodiranje 2132 i mašina za standardno dekodiranje 2170 entropijski kodiraju ili dekodiraju nivoe koeficijenata transformacije koji imaju vrednost koja je veća od druge kritične vrednosti. Kao što je već opisano, vrednost nivoa ((level-3) dobijena oduzimanjem unapred određene vrednosti od odgovarajućeg koeficijenta transformacije može da se entropijski kodira ili dekodira.

SL. 28 ilustruje tabelu koja uključuje koeficijente transformacije uključene u podskup ilustrovan na SL. 20. a indeksi kontekstnog pomaka cl su korišćeni u entropijskom kodiranju ili dekodiranju informacija o koeficijentu transformacije koje su entropijski kodirane i dekodirane, shodno realizaciji trenutnog pronalaska. Kao što je već opisano, indeks kontekstnog pomaka cl se određuje na osnovu dužine koeficijenta transformacije koji ima neprekidnu vrednost 1 i pretpostavlja se da je dobijen shodno SL. 27B. Takođe. na SL. 28, pretpostavlja se da se redosled obrade svakog koeficijenta transformacije obavlja sa leva na desno.

Takođe. ovđe se pretpostavlja da se određivanje indeksa skupa konteksta ctxset za entropijsko kodiranje i dekodiranje indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora, i indikatora druge kritične vrednosti. Gtr2 indikatora, ne zasniva na informacijama o koeficijentu transformacije uključenom u trenutni podskup, već na osnovu informacija o komponenti boje jedinice za transformaciju, lokaciji trenutnog podskupa i na tome da li postoji značajni koeficijent koji ima vrednost veću od prve kritične vrednosti u podskupu koji je obrađen pre trenutnog podskupa.

S obzirom na SL. 28. koeficijent poslednjih značajnih vrednosti (2810) 1 podskupa koji je prvobitno obrađen nije veći od 1, i stoga indikator prve kritične vrednosti, Gtrl indikator ima vrednost od 0. S obzirom na SL. 27B, kontekstni pomak cl u odnosu na indikator prve kritične vrednosti, Gtrl indikator prvobitno obrađenog koeficijenta indikatora značajnih vrednosti je podešen na 1.

Zatim, kontekstni pomak cl u pogledu indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora sledećeg koeficijenta značajnih vrednosti poslednjeg koeficijenta značajnih vrednosti (2810) ima vrednost 2. To je zbog toga što je ranije postojao koeficijent značajnih vrednosti (2810) koji je imao vrednost 1. Slično, kontekstni pomak cl u pogledu indikatora prve kritične vrednosti, Gtrl indikatora sledećeg koeficijenta značajnih vrednosti 2830 ima vrednost 3. To je zbog toga što postoje dva prethodna koeficijenta značajnih vrednosti (2810 i 2820) koji imaju dve uzastopne Is.

Pošto indikator prve kritične vrednosti. Gtrl indikator značajnog koeficijenta transformacije (2830) ima vrednost 1, kontekstni pomak cl u pogledu indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora svih koeficijenata značajnih vrednosti nakon koeficijenta značajnih vrednosti (2380) ima vrednost 0. To je zbog toga što, ukoliko indikator prve kritične vrednosti, Gtrl indikator, ima vrednost 1 kao rezultat određivanja u operaciji 2618 na SL. 26. kontekstni pomak cl je podešen na 0 shodno operaciji 2619 i stoga je kontekstni pomak cl u pogledu svih koeficijenata značajnih vrednosti navedenih nakon nje podešen na 0.

SL. 29 ilustruje tabelu koja uključuje koeficijente transformacije uključene u podskup i indekse kontekstnog pomaka cl koji se koristi u entropijskom kodiranju ili dekodiranju informacija o koeficijentu transformacije koje su entropijski kodirane i dekodirane, shodno realizaciji trenutnog pronalaska. Poređenjem slika 28 i 29. SL. 29 se razlikuje od SL. 28 po tome što koeficijent poslednjih značajnih vrednosti (2910) ima vrednost od 2. i stoga indikator prve kritične vrednosti, Gtrl indikator, ima vrednost od 1. Kao što je već opisano, kontekstni pomak cl u pogledu indikatora prve kritične vrednosti. Gtrl indikatora, koeficijenta značajnih vrednosti 2910 koji je prvobitno obrađen je podešen na 1, a kontekstni pomak cl u pogledu indikatora prve kritične vrednosti GTR1 svih koeficijenata značajnih vrednosti nakon koeficijenta značajnih vrednosti (2910) ima vrednost 0.

Shodno metodu i aparatu za određivanje opisanog kontekstnog modela, indeks skupa konteksta ctxset se dobija na osnovu informacija o komponenti boje jedinice za transformaciju, lokacije trenutnog podskupa i toga da li postoji značajni koeficijent koji ima vrednost veću od prve kritične vrednosti u podskupu koja je obrađena pre trenutnog podskupa i a kontekstni pomak cl se dobija na osnovu dužine prethodnog koeficijenta transformacije sa susednom ls.

Standardi za određivanje indeksa konteksta ili kontekstnog pomaka nisu ograničeni na realizacije trenutnog pronalaska i takođe mogu da se izmene.

Na primer, kao što je ilustrovano u tabeli 2. kontekstni pomak cl može da se podesi grupisanjem slučajeva u kojima su verovatnoće slične.

Prilikom poređenja tabele 2 i SL. 27B, tabela 2 prikazuje jedan koeficijent neprekidne transformacije i dva koeficijenta neprekidne transformacije koji su grupisani u istoj grupi koji treba da se mapiraju u jednom kontekstu. Takođe. skup konteksta može da se grupiše na osnovu broja značajnih koeficijenata jednakih sa ili većih od 1 koji su uključeni u prethodni podskup da bi podesili indeks skupa konteksta ctxsct na način prikazan u tabelu 3.

Pored toga, indeks skupa konteksta ctxset može da se prikaže u tabelama 4 do 6 u nastavku na osnovu tipa isečka u koji je uključena trenutna jedinica za transformaciju, lokaciji trenutnog podskupa i broja koeficijenata transformacije koji imaju vrednost jednaku sa ili veću od unapred određene kritične vrednosti u prethodnom podskupu.

Na primer, s obzirom na tabelu 4. prilikom entropijskog kodiranja ili dekodiranja koeficijenata transformacije uključenih u isečak 1. jedan od 0 do 5 može da se podesi kao vrednost indeksa skupa konteksta ctxset na osnovu lokacije trenutnog podskupa, bez obzira na to da li broj koeficijenata transformacije koji imaju vrednost jednaku sa ili veću od unapred određene kritične vrednosti TI u prethodnom podskupu iznosi 0. 1 do 4 ili više od 4.

Na primer, s obzirom na tabelu 5. prilikom entropijskog kodiranja ili dekodiranja koeficijenata transformacije uključenih u isečak P. jedan od 0 do 5 može da se podesi kao vrednost indeksa skupa konteksta ctxset na osnovu lokacije trenutnog podskupa, bez obzira na to da li broj koeficijenata transformacije koji imaju vrednost jednaku sa ili veću od unapred određene kritične vrednosti TI u prethodnom podskupu iznosi 0, 1 do 3 ili više od 3.

Na primer, s obzirom na tabelu 6. prilikom entropijskog kodiranja ili dekodiranja koeficijenata transformacije uključenih u isečak B. jedan ođ 0 do 5 može da se podesi kao vrednost indeksa skupa konteksta ctxset na osnovu lokacije trenutnog podskupa, bez obzira na to da li broj koeficijenata transformacije koji imaju vrednost jednaku sa ili veću od unapred određene kritične vrednosti TI u prethodnom podskupu iznosi 0. 1 do 2 ili više od 2.

Realizacije predstavljenog pronalaska mogu da se napišu kao računarski programi i mogu da se implementiraju na digitalnim računarima za opštu upotrebu koji izvršavaju programe koristeći medijum za snimanje koji može čitati računar. Primeri medijuma za snimanje koji može čitati računar obuhvataju medijume za magnetsko memorisanje (npr. ROM. diskete, čvrsti diskovi, itd.) i medijume za optičko snimanje (npr. CD- ROM-ovi, ili DVD-i).

Iako je predloženi pronalazak prikazan i opisan posebno uzimajući u obzir navedene predstavljene realizacije, njega mogu razumeti i stručnjaci sa uobičajenim iskustvom u tehnici tako da različite promene u obliku i detaljima koje mogu da nastanu u vezi sa njim ne dovode do udaljavanja od opsega predloženog pronalaska, kao što je definisano sledećim patentnim zahtevima.

Claims (2)

1. Metod za određivanje kontekstnog modela za entropijsko dekodiranje nivoa k oeficijenta transformacije, naznačen time što metod sadrži: deljenje (2510) jedinice za transformaciju u podskupove koji imaju unapred određenu veličinu; pribavljanje (2520) indeksa skupa konteksta koji se koristi u entropijskom dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti koji označava da li značajni koeficijent transformacije kog sadrži trenutni podskup ima vrednost veću od prve kritične vrednosti: pribavljanje (2530) kontekstnog pomaka korišćenog u entropijskom dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti na osnovu broja prethodnih koeficijenata transformacije sa sledećom 1 s; i pribavljanje (2540) indeksa konteksta koji označava kontekst korišćen u entropijskom dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti korišćenjem indeksa skupa konteksta i kontekstnog pomaka. pribavljanje indeksa skupa konteksta koji se koristi u entropijskom dekodiranju indikatora druge kritične vrednosti koji označava da li značajni koeficijent transformacije ima vrednost veću od druge kritične vrednosti na osnovu indeksa skupa konteksta koji se koristi u entropijskom dekodiranju indikatora prve kritične vrednosti. gde, kada je komponenta boje jedinice za transformaciju komponenta luminanse, indeks skupa konteksta se pribavlja na osnovu informacija o lokaciji trenutnog podskupa koji označava na kojoj lokaciji se trenutni podskup nalazi u jedinici za transformaciju. gde, kada je komponenta boje jedinice za transformaciju komponenta hrominanse. indeks skupa konteksta se pribavlja nezavisno ođ informacija o lokaciji trenutnog podskupa.

2. Metod patentnog zahteva 1. naznačen time što je prva kritična vrednost 1.