RS51132B - Uređaj za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće - Google Patents

Abstract

Uređaj za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće/naznačen time, da obuhvata elektronski regulator struje (ERS), koji se napaja iz električne distributivne mreže naizmeničnog napona 220V/50Hz ili akumulatora (AK) 45 Ah, 12 V, a koji preko svojih izlaznih priključaka konstantnom jednosmernom strujom jačine oko 30 mA napona 6V do 8V promenljivog polariteta, napaja sondu (S) u kojoj su smeštene elektrode na bazi srebra, a koja sonda (S) je potopljena u vodu, na polovinu visine vodenog stuba, u bunaru, rezervoaru zapremine od oko 10.000 litara, kaptatnom bazenu i sl.Prijava sadrži još 1 nezavisan i 3 zavisna patentna zahteva.

Description

OBLAST TEHNIKE

Uređaj za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće, prema pronalasku, pripada oblasti hemijske tehnologije i to oblasti obrade voda, tačnije uređajima za odvajanje ili uklanjanje masnih ili uljanih čestica ili sličnih plivajućih materija elektrohemijskim postupcima, odnosno elektrolizom vode koja se obrađuje elektrohemijskom dezinfekcijom tj. predmetni uređaj za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće se koristi postupcima kojima se vrše mikrobiološke dezinfekcije sirovih voda za piće najrazličitijih stepena bakteriološke neispravnosti i najrazličitijih karakteristika.

Int. Cl.<8>:C 02F 1/467(2010.01)

TEHNIČKI PROBLEM

Uređaj za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće, prema pronalasku, rešava problem ostvarenja konstrukcije takvog uređaja koji će moći vršiti mikrobiološke dezinfekcije velikih količina vode najrazličitijih stepena bakteriološke neispravnosti i najrazličitijih karakteristika na osnovu iskorišćenja baktericidnog dejstva srebra elektrohemijskim putem. Na bazi ove činjenice da su srebro, joni srebra i neke soli srebra izuzetno jaki otrovi za mikroorganizme, a pri tim koncentracijama bezopasni za ljudski organizam, razvijen je elektrohemijski uređaj čiju konstrukciju sačinjava sistem elektroda od različitih materijala sa izraženim i dokazanim baktericidnim svojstvima.

Cilj pronalaska je ostvariti takav uređaj za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće koji treba da ima elektrode od srebra kao i elektrodne vrste od AgCI, Ag20 i Agi, kojih treba da bude u uređaju bar po dve od svake vrste, pri čemu svaka od primenjenih elektrodnih vrsta u uređaju treba da bude sposobna da uništi određenu grupu bakterija i da bude selektivna na tačno definisane grupe mikroorganizama. Pored toga na pojedinim elektrodnim vrstama treba da bude obezbeđeno izdvajanje kiseonika, koji igra ulogu katalizatora u procesu oksidacije plazme.

STANJE TEHNIKE

Više desetina godina u razvijenim zemljama se intenzivno radi na unapređenju tehnologije prečišćavanja vode za piće. Ovo je, pre svega, uzrokovano novim saznanjima o efektima najrazličitijih štetnih i opasnih materija koje se nalaze u prirodnim vodama ili se formiraju u procesima pripreme vode, posebno sa upotrebom oksidacionih sredstava, pre svih hlora.

Opasnost primene gasovitog hlora u dezinfekciji vode za piće, koja je posebno izražena pri njegovom transportu i skladištenju, navela je velike proizvođače opreme za hlorisanje vode (Capital Controls Co.lnc. Colmar, PA, SAD, VVallace & Tiernan, Inc., Vineland, NJ, SAD, Prominent, Heidelberg, Nemačka) da poslednjih deset godina razvijaju uređaje za elektrohemijsku dezinfekciju vode za piće, čime bi nedostaci primene konvencionalne metode dezinfekcije bili eliminisani. Treba naglasiti da pri uvođenju gasovitog hlora u vodu za piće konvencionalnom metodom, pored navedenih opasnosti, može doći i do mnogih oboljenja. Naime, medicinska istraživanja potvrđuju da zbog velike količine hlora u vodi za piće raste verovatnoća razvoja tumora u organima za varenje, sa organskim materijama nastaju jedinjenja koja mogu da izazovu kancerozne bolesti i mutacije, a ustanovljena je direktna zavisnost između hlora i kancera na debelom crevu i bešici.

Poznato je da srebro, čak i u neznatnim koncentracijama (stoti delovi miligrama na litar), ima sposobnost da uništava mikroorganizme, odnosno ima jaka baktericidna svojstva. Na primer, voda koja neko vreme stoji u srebrnim sudovima mo e se zatim čuvati bez kvarenja više meseci jer je dovoljno sterilizovana već pri sasvim neznatnoj koncentraciji jona srebra, koji su se u njoj stvorili pri dodiru sa metalnim srebrom. Neki mikroorganizmi uginu u prisustvu 1 dela srebra na 100 miliona delova vode. Tako veliko toksično dejstvo srebra objašnjava se visokom osetljivošću ćelijske plazme mikroorganizama na jone srebra. Dokazano je da ovi joni (srebra) ulaze unutar mikrobne ćelije, spajaju se sa protoplazmom i razrušavaju je. Više detalja o navedenim istra ivanjima se mogu naći u stručnoj literaturi i to u radovima: 1. P.M.Maltsev, M.V.Zazirnnaya," Tekhnologiya bezalkogo! nyh i slaboalkogolnykh napitkov",Izd. "Pishchevava promvshlennost", Moskva, 1970, str.43. 2. V.Yu.Baklan, V.I.Tregub, V.M.Petrov, N.M.Tkachenko, L.A.Venger, V.F.Hitrich," Elektrokoagulyatsionnya ochistka vod slozhnogo sostava",Khimiva i tekhnologiva vody, 14(1992)316. 3. Henry Bergman, Tatiana Lourtchouk, Kristin Scnoep,51- th International Society of Electrochemistry Meeting,Book of Abstracts, Krakovv, 2000, p.222.

Takođe je dokazano da se joni srebra adsorbuju na mikrobnoj ćeliji, igrajući ulogu katalizatora u procesu oksidacije plazme vazdušnim kiseonikom. Efekat baktericidnog dejstva se dostiže već pri relativno kratkom kontaktu, nakon čega dolazi do dezinfekcije vode. Donja granica baktericidnog dejstva srebra se procenjuje na vrednost od 2 x 10"<11>gjona/dm<3>, a što je takođe izloženo u literaturi tj. u člancima: 3. Henry Bergman, Tatiana Lourtchouk, Kristin Schoep,51- th International Society of Electrochemistn/ Meeting,Book of Abstracts, Krakovv, 2000, p.222.

4. P. Whiteway," Pure water\15(1999)10.

5. M.G. Pavlović, M. M. Pantić, X International Symposium in the Field of Cellulose, Paper, Packaging and Graphics, Proceedings, Zlatibor, June 2004., pp. 163-166.

Nagomilavanje jona srebra u vodi biva utoliko brže ukoliko je veća površina metala u dodiru sa vodom. Cilj je dakle, sa jedne strane, da se maksimalno poveća ova površina sa najmanjim utroškom metala. Sa druge strane, treba napraviti autonomni elektronski uređaj koji će moći ovakvom sistemu elektroda saopštavati unapred definisanu struju (u konstantnom ili programiranom režimu), i na taj način uvek održavati potrebnu (minimalnu) količinu jona srebra u sistemu, koja je potrebna za mikrobiološku dezinfekciju vode. Treba primetiti da je brži i pogodniji način za dobijanje srebrne vode kontakt vode sa hloridom srebra a ne sa metalnim srebrom. Iz tog razloga je u sistem elektroda, koji se nalazi u uređaju za mikrobiološku dezinfekciju, postavljena i elektroda od hlorida srebra. Koncentracija Ag<+>koja se dobija sa zasićenim rastvorom ove soli iznosi oko 10"<5>mol/dm<3>.

OPIS PRONALASKA

* Rešavajući napred definisani tehnički problem autori su zamislili uređaj za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće koji ima šest elektroda od srebra kao i elektrodne vrste od AgCI, Ag20 i Agi, kojih u uređaju ima po dve od svake vrste. Svaka od primenjenih elektrodnih vrsta u uređaju je sposobna da uništi određenu grupu bakterija i selektivna je na tačno definisane grupe mikroorganizama. Pored toga na pojedinim elektrodnim vrstama je obezbeđeno izdvajanje kiseonika, koji igra ulogu katalizatora u procesu oksidacije plazme.

Moguće su sledeće reakcije u sistemu:

Osim navedenih reakcija u sistem je postavljena i kombinacija:

Na toj elektrodi odigrava se proces:

Ili, ako je okolina elektrode zasićena sa AgCI, izlužiće se nastali joni srebra veomabrzo iz rastvora u formi AgCI, pa se zapravo mo e navedena reakcija prikazati formulom:

Rastvorljivost AgCI veoma je mala i konstantna, pa je pri 25 °C jonski proizvod rastvorljivosti:

tako da se za potencijal te elektrode dobija:

E° = EAg+ RT/F In LAgci = 0.798 ± 0.059 log (1.8 x 10"10) = 0.222 V - Elektroda Ag/AgCI se može, dakle, smatrati elektrodom hlora sa veoma sniženim pritiskom rastvaranja, odnosno u vodi je uvek prisutna i izvesna količina hlora.

Kao zaključak se može reći da na katodi može doći do izdvajanja srebra, vodonika i redukcije kiseonika, dok na anodi može doći do izdvajanja kiseonika i hlora.

Detalji uređaja za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće, prema ovom pronalasku, biće predstavljeni na primeru izvođenja i priloženim nacrtima, na kojima će isti referentni brojevi označavati iste elemente i gde: Slika 1 prikazuje poprečni presek sonde uređaja za mikrobiološku dezinfekciju vode za

piće, prema ovom pronalasku;

Slika 2 pokazuje poprečni presek elektrodnog sistema sonde uređaja za mikrobiološku

dezinfekciju vode, prema ovom pronalasku;

Slika 3 prikazuje blok shemu povezivanja elektronskog regulatora struje sa sondom ure-đaja za mikrobiološku dezinfekciju vode prema pronalasku;

Slika 4 prikazuje shematski prikaz oblika impulsa konstantne struje promenljivog polariteta koja se koristi u uređaju;

Slika 5 prikazuje blok shemu i veze sklopova koji čine elektronski regulator struje prema

ovom pronalasku;

Slika 6 pokazuje blok shemu postavljanja sonde uređaja za mikrobiološku dezinfekciju vode prilikom primene, gde vidimo polo aje na koje se postavlja sonda uređaja za mikrobiološku dezinfekciju vode kada je sonda postavljena:

a) u bunaru; b) u rezervoaru i c) u bazenu.

Slika 7 pokazuje fotografiju izgleda ostvarenog rešenja sonde koja se potapa u bunar,

rezervoar ili bazen sa vodom koju treba mikrobiološki dezinfikovati.

Uređaj za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće, prema ovom pronalasku, obuhvata elektronski regulatorERSstruje sa priključcima AC na elektrodistributivnu mrežu naizmeničnog napona 220V/50Hz ili DC na izvor napajanja jednosmernom strujom (napr. akumulator) napona 12V, čiji je izlaz kablom povezan sa potapajućom sondom sa elektrodama koje obrazuju jone srebra i na taj način vršeći mikrobiološku dezinfekciju vode koja se prečišćava, a u koju je sonda potopljena.

Na slici 1 je prikazan poprečni presek sklopa sonde uređaja za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće, prema ovom pronalasku, na kojem se uočava posebno oblikovana valjkasta osovina 1 (nosač) sonde izradjena od tvrde plastike (napr. od ABS) na kojoj je sa gornje strane postavljen uvodnik 2 koji je navojno spregnut sa gornjim držačem 3, a koji su navojno učvršćeni preko navrtki 4 i 5 uz gornju elektrodu 6 na kojoj je sa gornje strane pričvršćen priključak 7 Ispod gornje elektrode 6 po osovini 1 su naizmenično raspoređene elektrode 6 od srebra razdvojene odstojnicima 8 od mrežica 9 koje su postavljene između elektroda 6, pri čemu u sondi S uređaja treba da bude po dve mrežice 9 od svake vrste, a šest elektroda 6 od srebra. Sa donje strane poslednja elektroda 6 ima pričvršćen priključak 12, dok je sa donje strane učvršćena navrtkom 10 koja je odstojnikom 11 i navojno učvršćenim donjim držačem 13 pritegnuta uz valjkasto ojačanje 14 većeg prečnika od prečnika valjkaste osovine 1.

Sa slike 2 je uočljivo da se u sistemu elektroda predmetne sonde nalaze, pored elektrode od srebra, i druge elektrodne vrste kao AgXi, AgX2i AgX3, gde je Xi=CI, X2=l, a X3=0. Površina svake elektrode treba da bude minimum 0.5 dm<2>. Elektrode se dobijaju postupkom u kojem se na bakarnu mrežicu od žice debljine 0.2 mm, sa otvorom okaca 0.5 mm, površine 0.5 dm<2>, elektrohemijskim putem nanese prevlaka srebra debljine 75-100 pm, pri gustini struje od 0.5 A/dm<2>, na temperaturi od 25-30 °C, i što se elektrolit spravlja tako što se u polovini potrebne zapremine vode rastvori alkalni cijanid, pa se potom rastvori srebro cijanid i najzad potrebna alkalija, rastvor procedi i dopuni vodom, najpoželjnije destilovanom vodom, do potrebne zapremine, pri čemu je sastav elektrolita za dobijanje prevlaka srebra:

Anode treba da budu od čistog srebra i da su postavljene u anodne kese, a elektrolit treba stalno filtrirati, kako ne bi sadržavao čvrstih čestica.

Najotporniji na baktericidno dejstvo su crevni bacili (fekalne bakterije). Zbog toga su u sistem uređaja za mikrobiološku dezinfekciju vode, prema pronalasku, ugrađene i elektrode od drugih srebrnih soli, koje daju brži i pogodniji način za uništenje kako vegetativnih tako i sporofitnih formi bakterija. Na taj način, svaka od primenjenih vrsta elektroda u uređaju je sposobna da uništi određenu grupu bakterija i selektivna je na tačno definisane grupe mikroorganizama.

Na slici 3 je prikazana blok shema povezivanja elektronskog regulatoraERSstruje sa uređajem za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće. Elektronski regulatorERSstruje se napaja preko priključka iz standardne elektrodistributivne mre-e naizmenične struje napona 220 V učestanosti 50 Hz, a predvidjena je i mogućnost napajanja iz akumulatora jednosmernom strujom napona 12V ili iz nekog drugog izvora jednosmerne struje napona 12V (napr. solarnih ćelija il si.). Na izlaz iz elektronskog regulatora strujeERSpriključena je sonda S uređaja za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće koju napajamo jednosmernom strujom napona 6 do 8 V jačine 30 mA, a koja se potapa u rezervoar R sa vodom koja se prečišćava.

Na slici 4 je dat shematski prikaz oblika talasa konstantne jednosmerne struje promenjljivog polariteta, koji se dovodi na elektrode sonde uređaja za mikrobiološku dezinfekciju vode prema ovom pronalasku. Elektronski uređaj koji treba da daje konstantnu jednosmernu struju vrednosti 30 mA, čiji se polaritet menja naizmenično, se nalazi zatvoren u plastičnoj kutiji sa direktnim priključkom na elektrodistributivnu mrežu od 220 V/50Hz. Polaritet impulsa se menja naizmenično, aproksimativno 15 min u periodu od 180 min (±10%), a zatim sledi pauza od 180 min i tako naizmenično. Dakle, elektronski deo uređaja radi po sistemu uključeno/isključeno (on/off), jer je nepotrebno da uređaj radi 24h/dan. Kada se izdvoji određena količina jona srebra, uređaj se isključuje i nakon perioda relaksacije autonomno (sam) uključuje. Na štampanoj ploči se nalazi dva para klema, jedan par za priključne elektrode, a drugi za napajanje iz dodatnog akumulatora, ako na mestu primene ne postoji izvor od 220V/50Hz.

Na slici 5 je prikazana detaljna blok shema autonomnog uređaja (elektronskog regulatoraERSstruje prikazanog na slici 3), koji daje konstantnu jednosmernu struju čiji se polaritet naizmenično menja. U unutrašnjosti elektronskog regulatoraERSstruje nalaze se četiri funkcionalna sklopa i to: 1. sklopAC/DCje ispravljač koji od mrežnog napona 220V/50Hz naizmenične struje (AC) pravi jednosmernu struju (DC) napona 12V; 2. sklopEPSSje elektronski prekidač i stabilizator struje koji održava stalnu struju jačine od 30 mA kroz elektrode uređaja i naizmenično uključuje/isključuje elektrode u intervalima od oko 3 sata; 3. sklopEPPje elektronski preklopnik polariteta koji u periodima koji traju oko 4 min menja polaritet napona na elektrodama; a 4.sklopKEL jekontrolna elektronska logika - tj. vremenska kola-tajmeri koji komanduju vremenima uključenja/isključenja ostalih blokova.

Elektronski regulatorERSstruje je smešten u plastičnu kutiju koja na sebi ima izveden utikač za priključak na gradsku elektrodistributivnu mrežu napona 220V/50Hz, pa ukoliko imamo na raspolaganju napon iz mreže, dovoljno je samo utaknuti utikač-kutije u priključnicu gradske mreže.

Ako se ne koristi napajanje iz gradske mreže napona 220V/50Hz, na priključnice u unutrašnjosti kutije se može priključiti automobilski akumulator 12 V, kao rezervni izvor napajanja, ili neki drugi izvor napajanja jednosmernom strujom, na primer: solarne ćelije, ili si.

Uređaj je obezbeđen od pogrešnog priključenja na priključke akumulatora, a zaštićen je i od kratkog spoja. Ambijentalni radni temperaturni opseg je od 0 °C do +75°C. Autonomnost rada uređaja priključenog na akumulator 45 Ah je 3 meseca. Štampana ploča je na kvalitetnom vitroplastu zaštićena na strani na kojoj su priključci elemenata zalemljeni zaštitnim zelenim stop-lakom, a sa strane elemenata obeležena natpisima u beloj boji. Indikacija LED diodom označava da je uređaj uključen odnosno da je aktivno stanje na elektrodama. Regulator struje ne sadrži elektromehaničke komponente.

Za rad uređaja nije potrebno zaštitno uzemljenje. Zaštita od udara struje je izvedena ugradnjom elektronskog regulatoraERSstruje u plastičnu kutiju koja nema metalnih dodirnih delova, te se tako može koristiti bilo koja sobna priključnica gradske elektrodistributivne mreže.

Ako nema gradske mreže u blizini mesta na kome se vrši dezinfekcija vode, uređaj se može priključiti na automobilski akumulator 45AH/12V. U tom slučaju priključenje akumulatora na regularor struje se vrši dodatnim kablom koji se povezuje na priključnice DC u unutrašnjosti regulatora ERS, na kontakte označene +

AKUMULATOR - .

Sonda sa elektrodama je spojena kablom na izlazne priključke u kutiji regulatora prilikom isporuke uređaja.

Na slici 6 prikazana je shema pozicije uređaja (sonde) koja je zaronjena u bunaru (6a), u rezervoaru (6b), u bazenu (6c) i si. Sa slike 6 je uočljivo da telo sonde treba da se zaroni u vodu tako da bude postavljeno na polovini visine vodenog stuba. Zbog male težine sonde (cea 230 g), nije potrebno posebno uže, već sonda visi na sopstvenom kablu za napajanje elektroda.

Uređaj za mikrobioiosKu dezinfekciju vode, prema ovom pronalasku, je bio atestiran u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja~Slu ba za higijenu i medicinsku ekologiju u Beogradu koji je izdao »Mišljenje o efikasnosti uređaja za mikrobiološku dezinfekciju vode« (priloženo je u predmetu prijave), a Klinički centar Srbije, Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović", (Centar za zaštitu od jonizujućih i nejonizujućih zračenja), dao je na osnovu merenja stručno mišljenje o toksikološkom efektu ovog uređaja koji ovaj uređaj može eventualno da proizvede.

Rezultati ispitivanja mikrobioloških svojstava sistema vodosnabdevanja tipa bunara, tretiranih uređajem za mikrobiološku dezinfekciju vode prema pronalasku, a nakon stručnog sagledavanja, pokazuju da je moguće u potpunosti izvršiti mikrobiološku dezinfekciju prirodnih voda predmetnim uređajem, i to voda koje sadrže bakterije tipa: Esherichia coli, Citrobacter (F), Enterobacter (F), Bacillus Aeromonas, Streptococcus (F), Sulfite-reducing clostridium, Pseudomonas aeruginisa, Bacillus saprofitne i Acinetobacter. Takođe je ustanovljeno da se uređaj može primenjivati u sistemima vodosnabdevanja izvora, kaptaža, rezervoara, bazena i si. (Atest - mišljenje Kliničkog centra Srbije se nalazi u prilogu dokumentacije), a u prilogu se takođe nalazi i „Uverenje o primenjenim merama zaštite na radu" na predmetnom uređaju izdato od strane AD Zaštita na radu i zaštita ivotne sredine "Beograd".

lako je uređaj za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće, opisan sa pozivom na određeno ostvarenje prikazano na nacrtima, jasno je da detalji konstrukcije i druga pojedinačna ostvarenja, kao i pojedine faze postupka mikrobiološke dezinfekcije vode za piće mogu biti i izmenjeni u odnosu na ove opisane i prikazane na nacrtima, a da se time ne odstupi od zamisli predmetnog pronalaska kao što je definisan u sledećim zahtevima.

Claims (5)

1. Uređaj za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće,naznačentime, da obuhvata elektronski regulator struje (ERS), koji se napaja iz električne distributivne mreže naizmeničnog napona 220V/50Hz ili akumulatora (AK) 45 Ah, 12 V, a koji preko svojih izlaznih priključaka konstantnom jednosmernom strujom jačine oko 30 mA napona 6V do 8V promenljivog polariteta, napaja sondu (S) u kojoj su smeštene elektrode na bazi srebra, a koja sonda (S) je potopljena u vodu, na polovinu visine vodenog stuba, u bunaru, rezervoaru zapremine od oko 10.000 litara, kapta nom bazenu i si.

2. Uređaj za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće, prema patentnom zahtevu 1,naznačentime, da se naizmenični napon 220V/50Hz napajanja elektronskog regulatora struje (ERS) dovodi na ulazne priključke ispravljača (AC/DC), sa čijeg izlaza se jednosmerni napon 12V dovodi na ulaz elektronskog prekidača i stabilizatora struje (EPSS), koji se alternativno može napajati jednosmernom strujom iz akumulatora 45AH/12V priključenog na druge ulazne kontakte označene sa + AKUMULATOR -, pri čemu elektronski prekidač i stabilizator struje (EPSS) stalnu struju jačine 30 mA sa svog izlaza vodi na ulaz elektronskog preklopnika polariteta (EPP) sa čijeg izlaza se jednosmernom strujom 30mA napona 6V do 8V napajaju elektrode sonde (S), pri čemu su i elektronski prekidač i stabilizator struje (EPSS) i elektronski preklopnik polariteta (EPP) povezani sa upravljačkim kolima kontrolne elektronske logike (KEL).

3. Uređaj za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće, prema prethodnim zahtevima,naznačentime, da je sonda (S) izvedena tako što je na gornjoj strani nosača sonde (S) na oblikovanoj valjkastoj osovini (1), izradjenoj od tvrde plastike, napr. od ABS, postavljen uvodnik (2) navojno spregnut sa gornjim držačem (3), a koji su navojno učvršćeni preko navrtki (4) i (5) uz gornju elektrodu (6) na kojoj je sa gornje strane pričvršćen priključak (7) i gde su ispod gornje elektrode (6) po osovini (1) naizmenično raspoređene elektrode (6) od srebra, razdvojene odstojnicima (8) od mrežica (9) postavljenih između elektroda 6, pri čemu u sondi (S) uređaja treba da budu po dve mrežice (9) od svake vrste, a šest elektroda (6) od srebra, i gde je sa donje strane poslednje elektrode (6) pričvršćen priključak (12), dok je sa donje strane elektroda (6) učvršćena navrtkom (10) koja je odstojnikom (11) i navojno učvršćenim donjim držačem (13) pritegnuta uz valjkasto ojačanje (14) većeg prečnika od prečnika valjkaste osovine (1) i gde su u sistemu elektroda, pored elektrode (6) od srebra smeštene i druge elektrodne vrste kao AgXi, AgX2i AgX3, gde je X1=Ci, X2=l, a X3=0, i gde je površina svake elektrode minimalno 0.5 dm<2>.

4. Uređaj za mikrobiološku dezinfekciju vode za piće, prema prethodnim zahtevima, naznačen time, što se elektrode dobijaju postupkom u kojem se na bakarnu mrežicu od žice debljine 0.2 mm, sa otvorom okaca 0.5 mm, površine 0.5 dm<2>, elektrohemijskim putem nanese prevlaka srebra debljine 75-100 pm, pri gustini struje od 0.5 A/dm<2>, na temperaturi od 25-30 °C, i što se elektrolit spravlja tako što se u polovini potrebne zapremine vode rastvori alkalni cijanid, pa se potom rastvori srebro cijanid i najzad potrebna alkalija, rastvor procedi i dopuni vodom, najpoželjnije destilovanom vodom, do potrebne zapremine, pri čemu je sastav elektrolita za dobijanje prevlaka srebra: pri čemu anode treba da budu od čistog srebra i da su postavljene u anodne kese, a elektrolit treba stalno filtrirati, kako ne bi sadržavao čvrstih čestica, i što se za pripremu površine mrežice (9) koriste standardni komercijalni rastvori kao i za nanošenje elektrohemijskih prevlaka od AgCI, Ag20 i Agi, i što prevlake soli i oksida srebra treba da budu debljine 40-50 pm, a nanose se pri gustini struje od 0.3 A/dm<2>, na temperaturi od 25-30 °C.

5. Postupak mikrobiološke dezinfekcije vode za piće, zagađene kulturama bakterija tipa: Esherichia coli, Citrobacter (F), Enterobacter (F), Bacillus Aeromonas, Streptococcus (F), Sulfite-reducing clostridium, Pseudomonas aeruginisa, Bacillus saprofitne i Acinetobacter, a primenom uređaja prema prethodnim patentnim zahtevima je naznačen time, što se priključenjem elektronskog regulatora struje (ERS) na naizmenični napon 220V/50Hz ili alternativno na akumulator (AK) 45 Ah, 12 V, elektrode sonde (S) potopljene u bunar sa vodom, rezervoar sa vodom ili kaptažni bazen sa vodom, napajaju jednosmernom strujom 30mA napona 6V do 8V čiji se polaritet naizmenično menja svaka 4 min u periodu od 180 min (±10%), a zatim sledi pauza od 180 min, pa opet uključenje uređaja i naizmenično menjanje polariteta u periodu od 180 min tokom kojeg elektrode sonde (S) oslobađaju jone srebra.