RS50009B - Nosilac zapisa i uređaj za skeniranje nosioca zapisa - Google Patents

Abstract

Nosilac zapisa koji sadrži servo stazu (4) koja ukazuje na informacionu stazu (9) namenjenu za snimanje blokova informacija koje predstavljaju znaci, koja servo staza (4) ima periodičnu promenu nekog fizičkog parametra sa unapred određenom frekvencijom, kao i modulisane delove za kodiranje pozicione informacije na jednakim intervalima, pri čemu ti modulisani delovi sadrže najmanje jedan element sinhronizacioni bit, element bit podataka ili element sinhronizaciona reč, koji pomenuti elementi su modulisani prema istom unapred određenom tipu modulacije sa periodičnom promenom, naznačen time, što su rastojanja između svih pomenutih modulisanih elemenata jedinstvena.

Description

Nosilac zapisa i uređaj za skeniranje nosioca zapisa

Pronalazak se odnosi na nosilac zapisa koji sadrži servo stazu koja ukazuje na informacionu stazu namenjenu za snimanje blokova informacija koje predstavljaju znaci, koja servo staza ima periodičnu promenu nekog fizičkog parametra sa unapred određenom frekvencijom, kao i modulisane delove za kodiranje pozicione informacije na jednakim intervalima, pri čemu ti modulisani delovi sadrže najmanje jedan element sinhronizacioni bit element bit podataka ili element sinhronizaciona reč, koji pomenuti elementi su modulisani prema istom unapred određenom tipu modulacije sa periodičnom promenom.

Pronalazak se dalje odnosi na uređaj za snimanje i/ili reprodukciju namenjen za snimanje i/ili reprodukciju blokova informacija u informacionoj stazi na nosiocu zapisa koja sadrži servo stazu koja ukazuje na informacionu stazu, koji uređaj sadrži sredstva za skeniranje servo staze i sredstva za demodulaciju za dobijanje pozicione informacije iz signala koji je generisan promenom nekog fizičkog parametra servo staze sa unapred određenom frekvencijom, koja servo staza ima modulisane delove za kodiranje pozicione informacije na jednakim intervalima, pri čemu ti modulisani delovi sadrže najmanje jedan element sinhronizacioni bit element bit podataka ili element sinhronizaciona reč, koji pomenuti elementi su modulisani prema unapred određenom tipu modulacije sa periodičnom promenom.

Pronalazak se dalje odnosi i na postupak za izradu nosioca zapisa.

Nosilac zapisa i uređaj za očitavanje i/ili snimanje informacije su poznati iz WO 00/43996 (PHN 17323). Informacija koja treba da bude snimljena kodira se u informacioni signal koji sadrži adresne kodove i u zavisnosti od adresnih kodova dalje je podeljena na blokove informacija. Nosilac zapisa je tipa na kome se može snimati i ima servo stazu, koja se obično naziva prethodno obrazovani kanal za izazivanje generisanja servo signala kada se staza skenira. Neki fizički parametar, npr. radijalni položaj prethodno obrazovanog kanala se menja periodično sa unapred određenom frekvencijom obrazujući takozvanu vobulaciju (engl. "wobble"). U toku skeniranja staze ova vobulacija dovodi do promene radijalnog praćenja servo signala i tada se može generisati vobulacioni signal. Zavisno od tipa modulacije vobulacija se moduliše primenom fazne modulacije za kodiranje pozicione informacije. Fazna modulacija ili frekventna modulacija koje se koriste za kodiranje digitalne pozicione informacije biraju se tako da rninimalno remete komponentu sa unapred određenom frekvencijom u vobulacionom signalu, jer se ta komponenta koristi za kontrolu brzine snimanja. Stoga najveći deo periodičnih promena ne treba da bude modulisan, tj. treba da ima nulte prelaze (konverzije) koji nisu fazno pomereni iz norrjinalnih položaja. U toku snimanja poziciona informacija se dobija iz vobulacionog signala i koristi se za pozicioniranje blokova informacija održavanjem unapred određenog odnosa između adresnih kodova u blokovima informacija i pozicione informacije. Adrese su kodirane u modulisanim delovima vobulacije polazeći od elementa sinhronizacioni bit koji je praćen ili sa elementom sinhronizaciona reč ili sa elementom bit podataka.

Problem kod poznatog sistema je taj što detekcija različitih elemenata nije pouzdana.

Cilj predmetnog pronalaska je da se realizuje nosilac zapisa i uređaj kod kojih je sinhronizacija pouzdanija.

Prema pronalasku nosilac zapisa koji je definisan u uvodnom delu karakterisan je sa time što su rastojanja između svih modulisanih elemenata jedinstvena. Dalje, uređaj za snimanje i/ili reprodukciju koji je opisan u uvodnom delu karakterisan je sa time što sredstva za demodulaciju sadrže sredstva za detekciju tipa modulisanih delova određivanjem jedinstvenog rastojanja između prethodnog i/ili sledećeg modulisanog elementa. Pronalazak je zasnovan na sledećem saznanju. I kod DVD+RW, i kod novog formata adresna informacija u vobulaciji je memorisana tako što postoje kratki modulisani znaci u vobulaciji koja je preovlađujuće jednotonska. U DVD+RW modulisani znaci su inverzne vobulacije (PSK modulacija), dok su u novom formatu modulisani znaci MSK (skr. od"rmnimum shift keying", prev. kodiranje sa minimalnim pomakom) tipa. Prednosno je da se koristi samo jedan tip modulisanih znakova, jer onda treba se detektuje samo jedan tip modulisanih znakova, što je jednostavno. Onda se informacija memoriše u vidu kombinacije višestrukih znakova. Modulisani znaci se koriste za označavanje sihhronizacionih bita, sinhronizacionih reći, podatka JEDAN i podatka NULA. Na osnovu detekcije jednog jedinog znaka ne može se dobiti informacija ukoliko na raspolaganju takođe nije i informacija o drugim znacima, jer nije poznato da li detektovani znak ukazuje na sinhronizacioni bit, sinhronizacionu reč, podatak JEDAN ili podatak NULA, odnosno njihov deo. Rešenje prema ovom pronalasku je da se napravi jedinstveno rastojanje između svakog para susednih modulisanih znakova, tako da se na osnovu rastojanja između dva uzastopna modulisana znaka mogu dobiti sve relevantne informacije. Rešenje prema pronalasku zato omogućava veoma jednostavnu detekciju: detektuje se svaki pojedinačni modulisani znak i rastojanje između susednih znakova. Tako je realizovana pouzdana detekcija u kombinaciji sa miiumalnim remećenjem periodičnih promena izborom jedinstvenih rastojanja i primenom pojedinačnog modulisanog elementa za elemente sinhronizacioni bit, bit podataka i sinhronizadona reč. Prednosni primeri izvođenja postupka, uređaja i nosioca zapisa prema pronalasku dalje su dati u narednim zahtevima.

Ovi i drugi aspekti pronalaska biće očigledni i objašnjeni sa pozivom na primere izvođenja koji su dati samo radi ilustracije u pratećem opisu i sa pozivom na priloženi nacrt, na kome

Fig. la predstavlja nosilac zapisa sa servo stazom (horizontalna projekcija),

Fig. lb predstavlja servo stazu (poprečni presek),

Fig. lc predstavlja jednu vobulaciju servo staze (detalj),

Fig. ld predstavlja drugu vobulaciju servo staze (detalj),

Fig. 2 predstavlja dvofaznu modulaciju vobulacije,

Fig. 3 predstavlja MSK modulaciju vobulacije,

Fig. 4 predstavlja šemu modulacije koja uključuje jedinstvena rastojanja,

Fig. 5 predstavlja uređaj za očitavanje blokova informacija,

Fig. 6 predstavlja uređaj za snimanje blokova informacija.

Na slikama elementi koji odgovaraju elementima koji su već bili opisani imaju iste pozivne oznake.

Na Fig. la prikazan je nosilac 1 zapisa u vidu diska na kome se nalazi staza 9 namenjena za snimanje i centralni otvor 10. Staza 9 je izvedena u vidu spiralno oblikovanih zavojaka 3. Fig. lb predstavlja poprečni presek duž linije b - b nosioca 1 zapisa, čija providna osnova 5 je snabdevena sa slojem 6 za snimanje i zaštitnim slojem 7. Sloj 6 za snimanje je takav da se na njemu može snimati optičkim putem, na primer promenom faze, ili magnetooptičkim putem pomoću uređaja za snimanje informacija, kao što su poznati uređaji tipa CD - Rewritable (za ponovno snimanje na CD-u) ili CD - Recordable (za snimanje na CD-u). Sloj za snimanje takođe može biti snabdeven sa informacijom u toku procesa izrade u kome se prvo pravi master disk (originalni disk), koji se posle toga umnožava otiskivanjem. Informacija je organizovana u blokove informacija i predstavljena je znacima koji se mogu optički očitavati u vidu uzastopnih oblasti koje reflektuju mnogo zračenja ili koje reflektuju malo zračenja, kao što su, na primer, nizovi udubljenja različitih dubina na CD - u. U jednom primeru izvođenja staza 9 na nosiocu zapisa tipa na kome se može ponovo snimati je označena pomoću servo strukture koja se formira u toku proizvodnje praznog nosioca zapisa. Servo struktura se formira, na primer, sa prethodno obrazovanim kanalom 4 koji omogućava da glava za snimanje prati stazu 9 u toku skeniranja. Prethodno obrazovani kanal 4 može biti izveden kao udubljeni ili izbočeni deo ili kao materijal čija svojstva se razlikuju od njegovog okruženja. Alternativno, servo struktura se može sastojati od naizmeničnog smenjivanja izbočenih i udubljenih zavojaka, koji se nazivaju strukturama sa izbočinama i udubljenjima, pri čemu se prelaz od izbočine u udubljenje i obratno vrši najednom zavojku. Na Fig. lc i ld prikazana su dva primera periodične promene fizičkog parametra prethodno obrazovanog kanala, odn. takozvana vobulacija. Na Fig. lc je prikazana promena bočnog položaja, a na Fig. ld pramena širine. Ova vobulacija generiše vobulacioni signal u servo senzoru za praćenje. Vobulacija je, na primer, frekventno modulisana i poziciona informacija, kao što je, na primer, adresa, vremenski kod ili informacija o zavojku, koja je kodirana u modulaciji. Opis CD sistema kojim se može ponovo snimati, a koji je snabdeven sa poziđonom informacijom na takav način, može se naći u US 4,901,300 (PHN 12.398). Servo struktura se takođe može sastojati, na primer, od ravnomerno raspoređenih podstruktura koje periodično izazivaju stvaranje signala za praćenje. Dalje, osim prethodno obrazovanog kanala servo struktura može sadržati modifikacije oblasti izbočina, npr. valoviti prethodno obrazovani kanal koji ima prethodno obrazovane izbočine sa specifičnom strukturom za kodiranje pozicione informacije, kao kod DVD - RW.

Promena servo staze sadrži relativno velike delove sa monotonom vobulacijom, takozvane nemodulisane delove. Dalje, servo staza ima relativno kratke delove gde frekvencija i/ili faza vobulacije odstupaju od unapred određene frekvencije vobulacije, odn. takozvane modulisane delove. U ovom dokumentu servo struktura koja ima periodični karakter u kombinaciji sa bilo kakvim dodatnim elementima za kodiranje informacije naziva se servo stazom koja ima periodičnu promenu fizičkog parametra sa unapred određenom frekvencijom ili vobulacijom koja ima modulisane delove.

Na Fig. 2 je prikazana dvofazna modulacija vobulacije. Gornja kriva prikazuje modulaciju vobulacije za strukturu sinhronizacione reči, a druga i treća kriva prikazuju modulacije vobulacije za bitove adresnih podataka, pri čemu se celokupna modulacija naziva Address In Pregroove (prev. adresa u prethodno obrazovanom kanalu, skr. ADIP). Unapred određene fazne strukture se koriste za indikaciju sinhronizacionog simbola (ADIP sinhronizacioni bit) i sinhronizaciju cele adresne reči (ADIP sinhronizaciona reč) i odgovarajuće bitove podataka (ADIP podatak - '0' i ADIP podatak- ' V).Na ADIP sinhronizacioni bit ukazuje jedna jedina inverzna vobulacija (vobulacija # 0). Na ADIP sinhronizacionu reč ukazuju tri inverzne vobulacije koje slede direktno iza ADIP sinhronizacionog bita, dok bitovi podataka imaju neinverzne vobulacije u ovoj oblasti (vobulacije # 1 do 3). ADIP oblast podataka sadrži više perioda vobulacije dodeljenih tako da predstavljaju jedan bit podataka, a na ovoj slici periodi vobulacije su numerisani sa 4 do 7 (- vobulacije # 4 do 7). Faza vobulacije u prvoj polovini ADIP oblasti podataka je inverzna u odnosu na fazu vobulacije u drugoj polovini te oblasti. Tako je svaki bit predstavljen sa dve podoblasti koje imaju različite faze vobulacije, tj. onda se naziva dvofaznim. Bitovi podataka su modulisani kao što sledi: ADIP podatak - '0' predstavljaju 2 neinverzne vobulacije, a ADIP podatak - '1* suprotno tome. U ovom primeru izvođenja modulacija bitova podataka je u potpunosti simetrična, što daje istu verovatnoću greške za obe vrednosti bitova podataka. Međutim, mogu se koristiti i druge kombinacije vobulacija i inverznih vobulacija ili druge fazne vrednosti. U jednom primeru izvođenja posle ADIP sinhronizacione reči se koristi unapred određena modulacija ukazujući na 'prazno' umesto bita podataka. Monotone vobulacije mogu se koristiti posle prvog bita podataka ili se sleded bitovi podataka mogu kodirati posle toga. Velika većina vobulacija prvenstveno nije mođulisana (ti. ima nominalnu fazu) da bi se obezbedila jednostavna sinhronizacija i stabilan PLL izlaz u detektoru; kod ovog primera izvođenja 8 eventualno modulisanih vobulacija je praćeno sa 85 nemodulisanih (ti. monotonih) vobulacija (vobulacije # 8 do 92). Izlazna frekvencija PLL treba da bude što je moguće stabilnija, jer se sinhronizacija snimanja u toku snimanja određuje na osnovu PLL izlaza.

Na Fig. 3 prikazana je MSK modulacija vobulacije. Modulacija kodiranjem sa rrinimalnim pomakom (MSK) koristi prvu strukturu 31 za transfer vrednosti prvog bita i drugu strukturu 32 za transfer vrednosti drugog bita. Sledeće kombinacije struktura 31,32 mogu se koristiti za transfer sinhronizacione informacije. Svaka MSK struktura ima centralni deo od najmanje jednog celog perioda vobulacije, pri čemu u prvoj strukturi centralni deo 34 nije inverzan, dok je u drugoj strukturi centralni deo 37 inverzan. Svaka MSK struktura dalje ima početni deo i krajnji deo. Leva MSK struktura ima početni deo 33 i krajnji deo 35 koji predstavljaju jedan jeclini vobulacioni period. Desna MSK struktura ima početni deo 36 koji menja fazu tako što ima frekvenciju jednaku 1,5 frekvencija vobulacije, rj. ima 3 polovine sinusne periode u okviru jednog perioda frekvencije vobulacije. Slično tome krajnji deo se ponovo fazno menja vraćajući se u neinverzno stanje. Detekcija MSK bitova podataka primarno je zasnovana na detekciji centralnog dela, jer oba centralna dela pokazuju maksimalnu razliku između dve strukture. Osim što se za detekciju mogu koristiti razlike između nemodulisanog početnog dela 33 i modulisanog početnog dela 36, kao i nemodulisanog krajnjeg dela 35 i modulisanog krajnjeg dela 38, procenjuje se i da ukupna dužina ovih razlika iznosi oko 50% efektivnog intenziteta detekcije u poređenju sa centralnim delom. MSK kodiranje može se koristiti za kodiranje adresnih bitova vobulacijom prethodno obrazovanog kanala, ali vobulacija prethodno obrazovanog kanala ne treba da bude mođulisana za veći deo perioda vobulacije. Velika većina nemodulisanih perioda vobulacije potrebna je za pouzdanu kontrolu brzine obrtanja diska i/ili sinhronizaciju snimanja procesa za snimanje.

Na Fig. 4 je prikazana šema modulacije sa razdvojenim sinhronizacionim recima koja je bazirana na MSK modulaciji vobulacije. Nula koja je prikazana u svakoj ćeliji matrice ukazuje na nemodulisanu vobulaciju, a jedinica ukazuje na početni deo od 1,5 vobulacija koji menja fazu, dva ukazuje na inverznu vobulaciju, dok tri označava krajnji deo od 1,5 vobulacija koji ponovo menja fazu vraćajući se u normalno stanje, kao što je gore opisano u vezi Fig. 3. U svakoj vrsti matrice 56 označene su uzastopne vobulacije (vrste 37 - 54 su sve jednake nuli), a svaka vrsta počinje sa sinhronizacionim bitom kao elementom u kolonama 0,1,2. Celokupna ADIP adresna reč sadrži 83 vrste, a vrste su numerisane u zavisnosti od broja njihovih ADIP bita. ADIP bitovi koji su numerisani sa 0,2,4,6 i 8,13,18 itd. su izolovani sinhronizacioni bitovi (40,41). ADIP reč sadrži nekoliko elemenata sinhronizacione reči, koji svi sadrže po dva parcijalna elementa koji su razdvojeni sa nekoliko nemodulisanih vobulacija. Takvi sinhronizacioni elementi se nazivaju razdvojenim sinhronizacionim rečima. U ADIP bitu 1 postoji prvi element razdvojene smhronizacione reči koji se naziva svncO, a u ADIP bitovima 3,5,7 postoje još tri razdvojene sinhronizacione reči svncl, sync2 i sync3. Svi elementi razdvojenih smhronizationih reči imaju različite lokacije radi maksimalne pouzdanosti detekcije. Polazeći od ADIP bita 8 pojavljuje se struktura od 5 vrsta koje se ponavljaju i od kojih se svaka sastoji od jednog izolovanog sinhronizacionog bita koji je praćen sa 4 bita podataka; vrednosti elementa bit podataka na ovoj slici su proizvoljni primeri. Tako je u ADIP adresnoj reči na raspolaganju ukupno 13 x 4 - 52 bitova podataka.

U novom formatu imamo sledeću specifičnu primenu. Svaka ADIP jedinica ima dužinu od 56 vobulacija. Postoji sedam različitih tipova ADIP jedinica. Sledeća jedinstvena rastojanja se javljaju između različitih susednih elemenata.

- rastojanje od 10 vobulacija: između dva elementa od 1 od 4 sinhronizacione reči

- rastojanje od 12 vobulacija: između sinhronizacionog bita i elementa podatak jedan

- rastojanje od 14 vobulacija: između sinhronizacionog bita i elementa podatak NULA

- rastojanje od 16 vobulacija: između sinhronizacionog bita i prvog elementa sync0

- rastojanje od 18 vobulacija: između sinhronizacionog bita i prvog elementa svncl

- rastojanje od 20 vobulacija: između sinhronizacionog bita i prvog elementa sync2

- rastojanje od 22 vobulacije: između sinhronizacionog bita i prvog elementa sync3

- rastojanje od 24 vobulacije: između drugog elementa sync3 i sinhronizacionog bita sledeće ADIP jedinice - rastojanje od 26 vobulacija: između drugog elementa sync2 i sinhronizacionog bita sledeće ADIP jedinice - rastojanje od 28 vobulacija: između drugog elementa svncl i sinhronizacionog bita sledeće ADIP jedinice - rastojanje od 30 vobulacija: između drugog elementa svncO i sinhronizacionog bita sledeće ADIP jedinice

- rastojanje od 42 vobulacije: temeđu elementa NULA i smhronizađonog bita sledeće ADIP jedinice

- rastojanje od 44 vobulacije: između elementa jedan i smhronizacionog bita sledeće ADIP jedinice

- rastojanje od 56 vobulacija: između sinhronizacionog bita i sinhronizacionog bita sledeće ADIP jedinice.

U ovom formatu ne pojavljuju se druga rastojanja između 2 susedna elementa. Tako se na osnovu rastojanja između 2 susedna MSK elementa može direktno odrediti značenje elemenata. Treba uočiti da su sva rastojanja veća od 10, tako da ne postoje 2 elementa koja se nalaze blizu jedan drugog, što je prednosno za smanjenje PLL distorzije (izobličenja). Treba uočiti da su sva rastojanja parna, pa ako je jedan element pomeren za 1 vobulaciju usled pogrešne detekcije ova greška se može detektovati (ali ne i korigovati). Treba uočiti daje aspekt jedinstvenosti ograničen na susedne elemente, a da rastojanje između elemenata koji nisu susedni nije jedinstveno. Na primer, rastojanje 26 se pojavljuje i između sinhronizacionog bita i drugog elementa sync0 (jer 26 -16 +10), ali u ovom slučaju između njih postoji drugi element (prvi element svncO). Treba uočiti daje rastojanje 10 na neki način posebno, jer se javlja za sve 4 sinhronizacione reči (svncO sync3). Nedostatak je u tome što na osnovu detektovanog rastojanja 10 ne može da se utvrdi koja sinhronizaciona reč je detektovana. Sa druge strane, prednost je u tome što se može koristiti 1 tip detekcije za sve četiri sinhronizacione reči.

Na Fig. 5 je prikazan uređaj za čitanje prilagođen za skeniranje nosioca 1 zapisa. Snimanje i očitavanje informacije sa optičkih diskova i formatiranje, korekcija grešaka i pravila za kanalsko kodiranje su dobro poznati u odgovarajućoj oblasti tehnike, npr. za CD sisteme. Uređaj sa Fig. 5 je prilagođen za očitavanje nosioca 1 zapisa, koji nosilac zapisa je identičan sa nosiocima zapisa koji su prikazani na Fig. 1. Uređaj je opremljen sa glavom 52 za čitanje prilagođenom za skeniranje staze na nosiocu zapisa i sredstvima za kontrolu očitavanja koja sadrže pogonsku jedinicu 55 za obrtanje nosioca 1 zapisa, integrisano kolo 53 za očitavanje koje, na primer, sadrži kanalski dekoder i korektor grešaka, jedinicu 51 za praćenje i kontrolnu jedinicu 56 sistema. Glava za očitavanje sadrži optičke elemente uobičajenog tipa za generisanje tačke 66 zračenja fokusiranog na stazu sloja za snimanje nosioca zapisa pomoću snopa 65 zračenja vođenog pomoću optičkih elemenata. Snop 65 zračenja se generiše pomoću izvora zračenja, npr. laserske diode. Glava za čitanje dalje sadrži fokusirajud aktuator za fokusiranje snopa 65 zračenja na sloju za snimanje i aktuator 59 za praćenje prilagođen za fino pozicioniranje tačke 66 u radijalnom smeru na centar staze. Uređaj ima jedinicu 54 za pozicioniranje namenjenu za grubo pozicioniranje glave 52 za čitanje u radijalnom smeru na stazi. Aktuator 59 za praćenje može sadržati kalemove za radijalno pomeranje optičkog elementa ili može biti prilagođen za promenu ugla reflektujućeg elementa na pokretnom delu glave za čitanje ili na delu sa fiksiranim položajem u slučaju da je deo optičkog sistema montiran u fiksiranom položaju. Zračenje reflektovano od sloja za snimanje se detektuje sa detektorom uobičajenog tipa, npr. diodom za četiri kvadranta za generisanje detektorskih signala 57, uključujući tu očitani signal, signal za praćenje greške i signal za greške pri fokusiranju. Jedinica 51 za praćenje je spregnuta sa glavom za čitanje radi prijema signala za praćenje greške iz glave za čitanje i kontrolu aktuatora 59 za praćenje. U toku očitavanja očitani signal se konvertuje u izlaznu informaciju, označenu sa strelicom 64, u kolu 53 za čitanje. Uređaj je snabdeven sa demodulatorom 50 za detekciju i dobijanje adresne informacije iz vobulacionog signala uključenog u detektorske signale 57 kada se vrši skeniranje servo staza nosioca zapisa Uređaj je dalje snabdeven sa kontrolnom jedinicom 56 sistema za prijem komandi iz kontrolnog kompjuterskog sistema ili od strane korisnika i za kontrolu uređaja putem kontrolnih linija 58, npr. sa sistemskim basom (sabirnicom) koji je povezan sa pogonskom jedinicom 55, jedinicom 54 za pozicioniranje, demodulatorom 50, jetiinicom 51 za praćenje i kolom 53 za čitanje. U tu svrhu kontrolna jedinica 56 sistema takođe može sadržati kontrolno kolo, na primer mikroprocesor, programsku memoriju i kontrolnu kapiju (logičko kolo) prilagođenu za izvođenje procedura koje su dole opisane. Kontrolna jedinica 56 sistema takođe se može primeniti kao logičko sredstvo u logičkim kolima. Uređaj za čitanje je prilagođen za očitavanje diska koji ima staze koje imaju periodičnu promenu, npr. kontinualnu vobulaciju. Kontrolna jedinica za čitanje je prilagođena za detekciju periodičnih promena, i za očitavanje u zavisnosti od unapred određene količine podataka sa staze. Demodulator 50 je posebno prilagođen za očitavanje pozicione informacije iz modulisanog signala dobijenog iz modulisane vobulacije. Demodulator 50 ima jedinicu za detekciju modulisanih vobulacija polazeći od elemenata sinhronizacioni bit u vobulađonom signalu koji slede posle dugačke sekvence nemodulisanih vobulacija Demodulator dalje ima jedinicu za detekciju reči prilagođenu za dobijanje reči sa adresnom informacijom baziranom na elementima sinhronizacioni bit Početak svake takve reči se detektuje iz sinhronizacionog signala reči posle elementa sinhronizacioni bit Vrednost bita podataka se detektuje na osnovu elemenata bit podataka kodiranih sa modulisanim vobulacijama. Dalje, uređaj ima sinhronizacionu jedinicu 67 za detekciju jedinstvenih rastojanja između modulisanih elemenata. U modulacionoj šemi koja je opisana gore sa pozivom na Fig. 4 svi modulisani elementi su razdvojeni sa jedmstvenim intervalom nemodulisanih periodičnih varijacija. Sinhronizaciona jedinica 67 detektuje modulisane elemente na jedinstvenim rastojanjima i na osnovu rezultata detektuje elemente sihronizacdoni bit, sinhronizaciona reč ili bit podataka. U prednosnom primeru izvođenja demodulator 50 i sinhronizaciona jedinica 67 međusobno dele filter za detekciju jednog jedinog tipa modulisanih elemenata, a naročito u slučaju da su svi modulisani delovi bitova podataka, elementi sinhronizacionih reči i elementi sinhronizacionih bita jednaki.

Na Fig. 6 prikazan je uređaj za snimanje informacije na nosilac zapisa prema pronalasku tipa na kome se može (ponovo) snimati, na primer, na magnetooptički ili optički način (putem promene faze ili boje) pomoću snopa 65 elektromagnetnog zračenja. Uređaj je takođe prilagođen i za očitavanje i sadrži iste elemente kao i uređaj za čitanje koji je opisan sa pozivom na Fig. 5, izuzev što ima glavu 62 za snimanje/čitanje i kontrolna sredstva za snimanje koja sadrže iste elemente kao i kontrolna sredstva za čitanje, osim kola 60 za čitanje koje sadrži, na primer, formater, koder greške i kanalski koder. Glava 62 za snimanje/čitanje ima istu funkciju kao glava 52 za čitanje zajedno sa funkcijom snimanja i povezana je sa kolom 60 za snimanje. Informacija koja je prisutna na izlazu kola 60 za čitanje (označena sa strelicom 63) raspodeljuje se po logičkim i fizičkim sektorima zavisno od pravila za formatiranje i kodiranje i konvertuje se u signal 61 za snimanje namenjen za glavu 62 za snimanje. Kontrolna jedinica 56 sistema je prilagođena za kontrolu kola 60 za snimanje i za izvođenje dobijanja pozicione informacije, kao i procedure pozicioniranja, kao što je gore opisano za uređaj za čitanje. U toku operacije snimanja, na nosiocu zapisa se obrazuju znaci koji predstavljaju informaciju. Kontrolna sredstva za snimanje su prilagođena za detekciju periodičnih promena, na primer sinhronizacijom fazne sinhronizacione petlje (sprege) sa njenom periodom. Demodulator 50 i sinhronizaciona jedinica 67 su opisani gore sa pozivom na Fig. 5.

Mada je pronalazak objašnjen pomoću primera izvođenja u kojima se koristi vobulaciona modulacija, takođe može biti modulisan i bilo koji drugi podesni parametar staze, npr. širina staze. Takođe, kao nosilac zapisa je opisan optički disk, ali se može koristiti i bilo koji drugi medijum, kao što su magnetni disk ili traka. Treba uočiti da u ovom dokumentu izraz 'sadrži' ne isključuje prisustvo drugih elemenata ili koraka pored onih koji su navedeni i da izrazi 'neki' ili 'neka' koji prethode nekom elementu ne isključuju prisustvo više takvih elemenata, te da bilo koja pozivna oznaka ne ograničava obim patentnih zahteva, tako da pronalazak može biti primenjen i pomoću hardvera i pomoću softvera, te da nekoliko 'sredstava' može biti predstavljeno sa jednim istim delom hardvera. Dalje, obim pronalaska nije ograničen samo na primere izvođenja, već se pronalazak nalazi u svakoj novoj karakteristici ili kombinaciji karakteristika koje su gore opisane.

Claims (8)

1. Nosilac zapisa koji sadrži servo stazu (4) koja ukazuje na informacionu stazu (9) namenjenu za snimanje blokova informacija koje predstavljaju znaci, koja servo staza (4) ima periodičnu promenu nekog fizičkog parametra sa unapred određenom frekvencijom, kao i modulisane delove za kodiranje pozicione informacije na jednakim intervalima, pri čemu ti modulisani delovi sadrže najmanje jedan element sinhronizacioni bit, element bit podataka ili element sinhronizaciona reč, koji pomenuti elementi su modulisani prema istom unapred određenom tipu modulacije sa periodičnom promenom,naznačentime, što su rastojanja između svih pomenutih modulisanih elemenata jedinstvena.

2. Nosilac zapisa prema zahtevu 1,naznačen time, štoje unapred određeni tip modulacije modulacija kodiranjem sa rnirđmalriirn pomakom sa periodičnom promenom.

3. Nosilac zapisa prema zahtevu 1 ili 2,naznačentime, što modulisani deo tipa sinhronizacione reči ima dva mođulisana elementa na drugom jedinstvenom rastojanju.

4. Nosilac zapisa prema zahtevu 3,naznačen time,što drugo jedinstveno rastojanje u okviru tipa sinhronizacione reči iznosi 10 perioda i jedinstvena rastojanja su veća od 10 perioda periodične promene.

5. Nosilac zapisa prema zahtevu 1 ili 2,naznačen time,što su sva jedinstvena rastojanja parne vrednosti perioda periodične promene.

6. Nosilac zapisa prema zahtevu 1 ili 2,naznačentime, što su svi modulisani elementi jednaki.

7. Uređaj za sriimanje i/ili reprodukciju koji sadrži sredstva za snimanje i/ili očitavanje blokova informacija u informacionoj stazi (9) na nosiocu zapisa koji sadrži servo stazu (4) koja ukazuje na informacionu stazu (9), koji uređaj sadrži sredstva za skeniranje servo staze (4) i sredstva (50) za demodulaciju za dobijanje pozicione informacije iz signala generisanog na osnovu promene nekog fizičkog parametra servo staze sa unapred određenom frekvencijom, koja servo staza ima modulisane delove za kodiranje pozicione informacije na jednakim intervalima, pri čemu modulisani delovi sadrže najmanje jedan element sinhronizacioni bit, element bit podataka ili element sinhronizaciona reč, koji pomenuti elementi su modulisani prema istom unapred određenom tipu modulacije sa periodičnom promenom, naznačen time, što sredstva za demodulaciju sadrže sredstva (67) za detekciju tipa modulisanih delova određivanjem jedinstvenog rastojanja između prethodnog i/ili sledećeg modulisanog elementa.

8. Uređaj prema zahtevu 7, naznačen time, što su sredstva za detekciju tipa modulisanih delova prilagođena za određivanje jedinstvenog rastojanja iz modulisanih elemenata razdvojenih sa intervalom nemodulisanih periodičnih promena.